Класицизам је књижевни правац који свој пуни процват достиже током 17.

века у Француској и током 18. века у Енглеској, Немачкој и Русији.

Овај период карактерише враћање антици и античким узорима, зато и

назив класицизам, по античким (класичним) писцима и делима.

Књижевност у класицизму подразумева систем правила стварања, који

захтева дисциплину и ред (тачно постоје правила по којима се пише песма,
драма, еп).Уметничка дела морају бити разумна, истинита и лепа. Јединство
разума, лепоте и морала је основно начело класицизма.

Књижевна дела су у класицизму разврставана у три нивоа: високи, средњи

и ниски. Високом стилу припадали су еп и трагедија (њихови јунаци су
краљеви и хероји, радња је узвишена и значајна). Средњем стилу припадају
елегије, сатире и дидактички списи. Ниском или једноставном стилу
припадају комедије (ликови су обични људи, радња је живља, ипотребљавају
се речи из свакодневног говора).

Представници класицизма: Молијер, Корнеј, Расин, Ла Фонтен (у

Француској); Александар Поуп (Енглеска); Лесинг (Немачка); Ломоносов
(Русија); Лукијан Мушицки (у Србији).