Pisanje rečce LI I Ne uz glagole, imenice I pridjeve

Pravilo je da se rečca NE uz glagole piše odvojeno, izuzetak su samo: neću, nemam, nemoj, nisam,
nedostajati i nestajati/nestati. Naravno, to podrazumeva i sve promene ovih glagola: neću, nećeš, neće,
nećemo, nećete, neće; nemam, nemaš, nema, nemamo itd; nemoj, nemojmo, nemojte; nisam, nisi, nije,
nismo, niste, nisu, i da ne nabrajamo. Nije teško odgonetnuti zašto se u navedenim slučajevima rečca NE
piše sastavljeno, radi se, ustvari, o negacijama: hoću - neću; imam - nemam; jesam - nisam. Imperativ
(zapovedni način) - nemoj! - upućen je drugom licu da prestane vršiti neku radnju: "Nemoj dirati moje
mače"! Glagol nedostajati znači da nečega nema dovoljno: "Nedostaje mi sto dinara." Dok glagoli
nestajati i nestati nemaju nikakve veze sa glagolima stajati i stati: Nesta para, nesta prijatelja; Međutim
ne staj mi na cveće! ima sasvim drugo značenje, pa se u tom slučaju rečca NE - piše odvojeno. Prema
tome, treba zapamtiti ove izuzetke i uz ostale glagole rečcu NE pisati odvojeno. Inače, pogrešno pisanje
rečce NE uzrokovano je rečeničnim akcentom; izgovaramo: Neznam što nećeš samnom, a piše se: Ne
znam što nećeš sa mnom. (Krilaticu: "Piši kao što govoriš" ne treba doslovno tumačiti).

Rečca NE uz imenice, prideve i prilogeSuprotno tome, rečca NE uz imenice, prideve i priloge po pravilu
piše se SASTAVLJENO: nesreća, nemaština, neznanje, nevinost, nevin, nemaran, nemiran, neprijatan,
neprijatno nedovoljno i td. Razlog što neki učenici počnu i ovim slučajevima pisati rečcu NE odvojeno -
leži u nesigurnosti. Deca, što nisu dobro savladala pravilo, istina ređe, stanu pisati rečcu NE odvojeno i
od imenice (ne znanje, ne sreća), što je nedopustivo, jer NEZNANJE i NESREĆA su antonimi za imenice
ZNANJE i SREĆA. Slična pojava javlja se i kod pisanja aorista glagola biti. Pošto nekako shvate da prvo lice
jednine treba pisati (ja bih) - idu u drugu krajnost, pa i drugo lice, umesto ti bi, pišu "ti bih"