Висока Техничка Машинсака Школа

Струковних Студија
Трстеник

Семинарски рад из
Технологије Одржавања
Испитивање површинских оштећења пенетрантском
методом

Студент: Предметни наставник:

Живко Дашић 34/2017 Горан Михајловић
 Садржај
Испитивање пенетрирањем..................................................................................................................3
Физичи принцип рада............................................................................................................................5
Опис методе...........................................................................................................................................8
Наношење пенетранта.......................................................................................................................9
Одстрањивање пенетранта са површине.......................................................................................10
Наношење развијача........................................................................................................................11
Чишћење...........................................................................................................................................13
Предности и недостаци методе..........................................................................................................13
Својства средстава пенетрантског система........................................................................................14
Подручије употребе.............................................................................................................................16
Избор метода.......................................................................................................................................16
Лажне индикације................................................................................................................................16
Литература............................................................................................................................................17

2
Испитивање пенетрирањем
Испитивање пенетрантима назива се још пенетранска или капиларна метода.
Пенетранска контрола или контрола течним пенетрантима је једана од раних метода
контроле без разарања. Ради великих могућности и релативно ниске цене испитивања ,
ова се метода врло широко примењује. На одређен начин наставак је визуелне, јер се
пенетрантима омогућава боље уочавање грешака на површини , а самим тим и бржи
преглед.

Методе пенетранске контроле омогућавају откривање површинских грешака и то микро

и макро пукотина, те разних шупљина и прозирности отворених према површини.
Пропустност кроз зид објекта,цеви или посуда биће такође откривена када је истицање
медија последица повезаности пукотина , односно шупњина у зиду. Величина пукотина
које се могу открити овом методом су : 0,1 mm и ширине 0,03 до 0,05 mm.

Грешке се откривају на принципу капиларног учинка, односно особина течности да се

подижу и пенетрацију у уске слободне просторе – капиларе. Пенетрант продире у
просторе пукотина и других грешака на површини испитиваног материјала. Степен
продирања зависи од особина пенетранта , које треба развити.

Ради осигурања могућности продирања пенетранта у просторе пукотина , први и

темељни корак поступка је одговарајућа припрема површине. Будући да је површина
услов откривања грешака и изузетно утиче на осетљивост пенетранске контроле,
припрема површине је најзначајнији корак у поступку испитивања.

Време које је потребно да пенетрант продре у отворе површинских пукотина , тј. време
пенетрирања , знатно се разликује у примени пенетранске контроле за откривање
површинских грешака или пропусности. Надање , у случају испитивања пропусности ,
времена пенетрирања су различита за различите материјале и дебљине зида.

Након довољног времена деловања пенетраната на контактној површини , пенетрант се

одстрањује са површине уз посебну пажњу и поступак који неће допустити
одстрањивање пенетраната из унутрашњости површинских грешака. Каласификација
пенетранскох система проведена је и зависно од начина одстрањивања пенетраната.
Неки пенетранти се одстрањују испирањем водом , док се за уклањање других , на
пример постемулгирајућих пенетранских средстава , требају користити додатна
средства. У том случају осигурано спречавање одстрањивања пенетраната водом. Такав
се пенетрански систем користи у случајевима када постоји опасност да се при уклањања
пенетранта са површине уклони и корисни садржај из унутрашњости пукотина било
због тога што су широког отвора или врло уске.
3
Грешке се откривају уочавањем заосталог пенетранта у шупљинама површинских
грешака , који излазећи на површину са које је одстрањен вишак пенетранта , формира
пенетранску индикацију , траг пенетранта који указује на могућност постојања грешке
испод насталог трага. Међутим , назив пенетранска индикација упућује на могућност да
је траг заосталог пенетранта могао настати због других разлога нпр.храпавости
површине , нечистоћа или нечег другог , што треба утврдити.

Пенетранска течност ђе излазити на површину када се уклони вишак пенетранта са

површине , јер чиста површина испитиваног материјала делује на пенетрант ради силе
атхезије између пенетранта и материјала обратка.

Пенетранска индикација ће се боље уочити ако се након одстрањивања вишка

пенетранта са површине на ту површину нанесе развијач , чија је сврха подстицање
излазења пенетранта из простора пукотина и побољшање уочавања пенетранске
индикације повећањем контраста. Поступак пенетранске контроле и резултат
спровођења поједине радње је :

 Чишћење површине , одстрањивање нечистоћа и садржаја из пукотина и грешака

које се настоје открити – резултат: контролна површина припремљена за
наношење пенетранта;
 Одстрањивање вишка пенетраната са површине уз услов да се пенетрант задржи
унутар отвора пукотина-резултат : чиста површина и пенетрант у шупљини
пукотине који излази на површину стварајући пенетранску индикацију;
 Наношење развијача на контактну површину – резултат : појачано излажење
пенетранта из пукотина и формирање пенетранске индикације;
 Осветљавање површине , уочавање и интрепретација пенетранских индикација-
резултат : налаз;
 Чишћење објекта од заосталих пенетранских течности.

Класификацију пенетранских система дефинишу стандарди.Средства пенетранске

контроле се најчешће дели по начину примене. Комбинација међусобно усклађених
материјала која је намењена одређеном испитивању чини систем , чији су основни
елементи : пенетранти, одстрањивач и развијач. Основно својство свих компонти
система је да не утичу негативно односно разорно на објекат испитивања.

Средства за чишћње објекта пре и после испитивања не сматрају се компонентама

пенетранског система.

Основно о намени и начину примене , пенетрански систем се дели према методи

испитивања на : флуоресцентне и обојене пенетранске системе. Подела према начину
4
одстрањивања перетраната са површине је на : водом периве пенетранте,
постемолгујуће и отапалом одстрањивање пенетраната.

Према распону осетљивости разликују се пенетрански системи стандардне и високе

осетљивости. Већина стандарда дефиниче разреде или класе осетљивости према ширини
пукотина на контролној површини, које се одређеним пенетранским системом могу
открити.

Ради исправне примене потребно је знати која физичка и хемиска својства мора имати
свако средство пенетранске контроле засебно и у комбинацији са другим средствима
пенетранског система. Проверу својстава дефинишу стандарди. Одређена својства се
проверавају у овлашћеним установама, а део својстава проверава испитивач пре и после
испитивања , те током испитивања.

Предности и недстаци појединих система посбни су при избору и дефинисању поступка

испитивања.

Физичи принцип рада

На ток течности по површини утичу:

 Чистоћа површине;
 Конфигурација пукотине;
 Чистоћа пукотине;
 Величина отвора пукотине;
 Површински напон течности;
 Способност течности да кваси површину;
 Контактни угао течности.

Слика 1. Ток течности на површини

Физички принцип рада се састоји од следећег:

 Силе кохезије између молекула течности изазивају површински напон,

 Капљица због тог напона тежи да формира сферни облик,
 Пвршинском напону се супроставља хидростатички притисак течности ,
5
  Силама кохезије се супростављају и силе адхезије са површином у контакту,
 Те силе одређују контактни угао θ.
Контактни угао θ између течности и површине може бити (слика 2.):

 θ < 90° : течност дубоко кваси површину,

 θ ≥ 90° : течност лоше кваси површину.
Слика 2: Контактни угао имеђу течности и површине
Kapljica tečnosti Kapljica tečnosti Kapljica tečnosti

(a) (b) (c) Loše kvašenje

Dobro kvašenje

Зависно од намене и начина приене пенетрански системи се деле према:

1. Техници испитивања:
- Обојени пенетрански системи;
- Флуоресцентни пенетрански системи;
- Обојено – флуоресцентни пенетрански системи.
2. Начину одстрањивања пенетранта са површине:
- Водом периви пенетранти;
- Постемулгујући пенетранти (емулатором одстрањиви пенетранти);
- Отапалим одстрањиви пенетранти.
3. Осетљивост :
- Пенетрански системи стандардне осетљивости;
- Пенетрански системи високе осетљивости;
- Пенетрански системи изразито високе осетљивости.
У стандардима EN 571-1, EN ISO 3452-2 и EN ISO 3452-3 описана је класификација ,
употреба и провера пенетранта. Из стандарда EN 571-1 преузета је класификација
пенетраната .

6
 Предмет Одстрањивач вишка Развијач

Postupak

Stanje
Назив Назив Назив

Флуоресцент
A вода a Суви
ни пенетрант
Липофилни емулгатор
Обојени Мокри
Б 1. Емулгатор на бази воде б
пенетрант 2. Испирање водом развијач,
отопљен у води
Мокри
В Отапало (течно) в
развијач,
отопљен у води
Хидрофилни емулгатор
Двонаменски 1. Опција : передпрање водом Мокри развијач ,
Г г
пенетрант 2. Емулгатор на бази воде растворен у
(флуоресцентн- 3. Коначно испирање водом отапалу
и и обојени)
Развијач на бази
воде или отапала
Д Вода и отапало д за посебне
намене ,нпр.
Развијач за
одлепљивање

Опис методе
Метода пенетрантског испитивања састоји се од неколико радњи ( корака) према
стандарду EN 571-1, а који варирају зависно о употребљеном испитном систему.

Припрема испитне површине

Степен продитања пенетраната зависи о слободном простору који пенетрант може

попунити унутар грешке , а потом о својствима пенетрантима, који треба у том смислу
развити, односно одабрати.

У циљу осигуравања могућности да пенетрант може попунити отворе пукотина, први и

темељни корак који то омогућује је одговарајућа припрема површине. Ослобођени
простор унутар прекидности у поступку припреме површине је услов откривања
грешака. Припрема површине значајно утиче не само на осетљивост методе пенетранске
контроле, већ из истих разлога припрема површине на могућност процене величине
7
грешака. Одмашћивање површина за провођење пенетранске контроле се спроводи
отапањем асних ствари у органским отапалима (ацетон, алкохол), диспергирањем и
разградњом у воденим отапалима ( базне отопине), те другим методама. Најчешће се
поступци одмашћивача проводе урањањем при повишеним темпратурама (60-100°C).
Хемиским чишћењем уклањају се са површина продукти корозије (рђа, коварина,
патина , итд.).

Припрема испитног узорка тј.брушење надвишења завара приказује слика 3.

Слика 3. Чишћење објекта пре испитивања

Наношење пенетранта
Након припреме површине (чишћење и сушење) на испитну површину објекта наноси се
пенетрант који пенетрира у шупљине и отворе површинских грешака (слика 4.).

Време потребно да пенетрант продре у шупљине површинских пукотина назива се

време пенетрирања. Време пенетрирања се разликује са обзиром на испитни материјал и
геометрију пукотина, а зантно је дуже у примрни пенетранске контроле за откривање
пропусности зида. И то постји разлика у времену пенетрирања, која зависи од дебљине
зида објекта испитивања.

8
 а) б)

Слика 4. Наношење пенетранат на површину

(а - шематски приказ, б – наношење пенетранта на заверини спој)

Одстрањивање пенетранта са површине

После довољног времена деловања вишак пенетранта се одстрањује са површине уз
посебну пажњу и поступак, који не дозвољава одстрањивање пенетранта из
унутрашњости површинских прекидности ( слика 5.)

а) б)

Слика 5. Одстрањивање вишка пенетранта са површине

(а- шематски приказ,б- брисање пенетранта са завареног споја)

Зависно од технике одстрањивања пенетранта са површине разликују се пенетрански

системи. Неке је пенетранте могуће одстранити испирањем водом , док за одстрањивање

9
других , на пример постемулгујућиих пенетранских система , треба употревити додатна
средства за одстрањивање , која се називају одстањивачи.

Међутим , потребно је нагласити да је могућност одстрањивања пенетранта водом у том

случају намерно осигурана, такав се пенетрант употрбљава у испитивању плитких ,
широких или вро ситних пукотина, када постоји опасност да се при одстрањивању
пенетранта са површине истовремено одстрани и пенетрант из унутрашњости пукотина.
Широке и плитке пукотине испирају се са лакоћом којом и површина испитаног објекта,
а врло ситне пукотине не садрже довољну количину пенетранта и након одстрањивања
са површине не праве индикацију.

Наношење развијача
Пенетрантска индикација се знатно боље уочава ако се након одстрањивања вишка са
површине на исту површину на одговарајућ начин нанесе развијач. Развијач , најчешће у
облоку ситног белог праха има функцију подстицања извлачења пенетранта из
површинских пукотина и повећава могућност уочавања пенетрантске индикације на
испитној површини објекта (слика 6.). Ако је пенетрант био само у пукотини, онда ће се
индикација појавити само изнад ње. Ако је слој развијача примерено танак, пенетрант ће
се накупити не само изнад отвора пукотине, него зависно о шупљини пукотине и на
околној површини. Из тог разлога је индикација на површини увек шира од стварног
отвора пукотине. Са обзиром да је на подлогу нанесен бели слој развијача, настао је
велики контрас према обојености индикације, и она се лако уочава.

а) б)

Слика 6. Наношење развијача

(а- шематски приказ;б- индикација грешака)

Преглед, пенетрантска индикација и запис резултата испитивања

10
Заостали пенетрант у површинским прекидима или пукотинама (дисконтинуитетима)
излази на површину са које је одстрањен вишак пенетранта и ствара пенетрантску
индикацију (слика 7.)

а) б)
Слика 7. Пенетрантска индикација

(а- шематски приказ; б- преглед грешака)

Пенетрантска индикација, траг пенетранта на површини, указује да је за њено постојање

могући узрок „неправилност“ испод насталог трага. Међутим, назив пенетрантска
индикација укључује могућност да је траг заосталог пенетрант на испитној површини
можда последица друге појаве, као што је евентуална храпавост површине, заостала
нечистоћа или неки други фактор који треба установити (таблица 2.).

Опис грешке Облик индикације грешке

a) Концетрација црвених
тачака – прозирност и питинг
б) Нагло црвењење –
контнуирано равно велике
пукотине и отварања
в) Сломљене линије од тачака
које се појављују након
неколико минута – ситне
пукотине
г) Низ црвених тачака
формиран у неправилној
линији – пукотине од
замарања

11
Потреба да пенетрант задржан у шупљини пукотина и осталих, према површини
отворених грешака, након одстрањивања вишка пенетранта са површине излази на
површину, наглашава потребу правилног начина одстрањивања вишка пенетрант са
површине.

Пенетрантска течност излази на површину на темељу истог закона којим пенетрант

улази у шупљине површинских прекидности (капиларни закон). Наиме, када се
одстрани вишак пенетранта са површине, чиста површина испитног материјала делује
на пенетрант тако да он деловањем сила атхезије које настају између пенетранта и
материјала, излази из прекидности и кваси површину објекта.

Преглед испитне површине се спроводи уз одговарајући расвету, а запис уз испитну

листу чине још и снимке индикације фотографским путем.

Чишћење
Чишћење површина се спроводи након испитивања, а поступак чишћења зависи од
даљој употреби испитаног дела објекта.

Предности и недостаци методе

Свака метода има своје предности и недостатке који се морају размотрити пре почетка
испитивања задатог предмета, односно површине. Ако су стандардом или поступком
испитивања већ прописане методе, онда испитивач нема избора и не одлучује о
примени.

Главне предности пенетрантске контроле методе су :

- Једноставност примене;
- Велика осетљивост на ситне прекидности површине;
- Применљивост на скоро све материјале, металне и нематалне, магнетне и
немагнетне, водиче и неводиче;
- Велике површине делови постојања независно о тежини могу испитати брзо и
релативно јефтино;
- Делови са релативно сложеном геометријом ( доста закривљеним површинама)
испитују се рутински;
- Индикације прекидности се визуелно уочавају омах на површини;
- Дозе са ПК средством су лагане и погодне за теренска испитивања;
- Цена ПК материјала и одговарајуће опреме је релативно ниска;
- Није потребна електрична енергија за испитивање.
Главни недостаци ПК методе су:
- Ограничење само на испитивање површинских прекида;
- Применљивост само на непорозним материјалима;

12
 - Критичност примене површине за испитивање ( нечистоће могу маскирати
отворе прекидности);
- Остаци од обраде површине морају се у потпуности уклонити;
- Храпавост површине може утицати на осетљивост резултата испитивања;
- Све радње у поступку испитивања морају се проверити и кинтролисати са
изузетном пажњом;
- Пажљиво руковање и складиштење хемикалија;
- Аутоматизација поступка је још релативно тешка;
- Поузданост резултата испитивања зависи од прецизности и искуства испитивача.

Својства средстава пенетрантског система

Пенетрант је смеша више хемикалија одабраниг тако да се постигну захтевана својства
пенетранта. Мочивост површине је прво важно својство пенетранта. Способност
мочења површине пенетрантом је потребна ради формирања једнаког слоја приликом
његовог наношења на површину. Пенетрант добре мочивости лакше ће допрети до свих
места на често врло сложеној геометрији објекта. Мочивост течности зависи од
течности и површине коју течност мочи. Важно је рећи да чистоћа површине директно
утиче на мочивост пенетранта. Мочивост пенетранта се мења са најмањом променом
његовог хемиског састава, на што директно могу утицати нечистоће и евентуално
заостале хемикалије или средства која су претходно употребљавана за чишћење
површине. Способност мочења површине се повећава са храпавошћу површине. Због
тога се масти и уља јаче размазују по храпавој површини него по полираној. Ова
чињеница доприноси осетљивости пенетрантске контроле, јер су унутрашње површине
грешака веће храпавости.
За време пенетрирања пенетрант се не сме осушити, мора бити мокар, а само време
пенетрирања зависно је од материјала (табела 3.) и облику предмета који се испитује, те
врсти и појавном облику оштећења.
Табела 3. Препоручено време пенетрирања
Материј- Време пенетрирања (мин)
ал
Алуминијум 10
Магнезијум 10
Бронза 10
Пластика 10
Челик 10
Стакло 10
Специјални челици 15
Керамика 20
Титан 20
Вискозност је још једна физички појам који је повезан са мочивости и негативно утиче
на мочивост. Течности велике вискозности су неприкладне као пенетрантско средство,
13
јер не теку довољно брзо по површини објекта и захтевају дуже време пенетрације за
испуну шупљина површинских грешака. Са друге стране пенетрант ниске вискозности
мочи површину вло брзо, пенетрира у пукотону брзо, али се убрзано и оцеди са
површине, што представља потешкоћу за испитивање, јер може довести до тога да на
испитној површини нема довољно пенетранта за пенетрирање у пукотине и остале
грешке. Због наведених потешкоћа вискозност пенетранта треба бити у одређеним
границама зависно од врсте испитаног објекта. Неке вредности вискозности дате су у
таблици 4.

Табела 4. Приближне вредности вискозности на температури до 20°C

Материј- Кинетичка вискозност

ал [106m2/s]
Вода 1,01
Жива 0,115
Нафта 0,61
Керозин 1,65
Пенерант обојени 3-7

Боја пенетранта која сњ најчешће користи је црвена са изразитим контрастом према

белом развијачу. У знатно мањој мери се користи пенетрант друге боје ( плави или
зелени). Флуоресцентни пенетранти дају добар контраст уз употребу УВ зрачења, али не
на дневном светлу. Имеђу ове две врсте пенетранта као компромис развијен је
пенетрант црвене боје, који још има и својство флуоресценције, а даје добар котраст и
на дневном светлу и на УВ зрачење.
Пенетрантска средства морају бити интерна и некорозивна према материјалима који се
испитује и амбалажи у којој се пакују и складиште. Сви материјали који се
употребљавају у испитивању, сами или у комбинацији са дестилованом водом у случају
водених развијача, не смеју изазивати корозију или на било који други начин деловати
на површину у мери која се визуелно може утврдити. Средства за пенетрантску
контролу не смеју бити отровна, непријатног мириса и морају бити потпуно безопасне у
додиру са кожом испитавача. У већини случајева пенетрантска средства су
подношљивог мириса, неопасна за руке и врло ограничене отровности, те се могу
сматрати неопасним за испитавача и околину.

Развијач је прашак или смеса прашка беле боје. Наноси се на површину одмах након
одстрањивања вишка пенетранта са површине. Основни задатак развијача је да појача
контраст пенетрантске индикације на контактној површини. Од пет врста наведених
према стандарду EN 571-1 само се два уобичајено употребљавају. Тип „г“ састои се од
распршивог отапала и белог пигмента, наноси се на површину распршивањем из
аеросол „спреј“ дозе или других распршивача, те тип „а“ тзв. суви развијач састоји се од
белог пигмента са зрном средње величине, који се у правилу величине отвора пукотине.
14
Наноси се електростатички или напрашивањем.
Развијач мора осигурати глатки, равни и једнолични слој на површини те мора имати
задовољавајућу белину како би на испитној површини створијо довољан контраст
односа на пенетрант. Крупноћа прашка (зрнивости) знатно утиче на осетљивост
система. Развијач система већих осетљивости морају бити лако одстрањиви са
површине.

Подручије употребе
Подручије употребе испитивања пенетрантима је:
- Испитивање одливака од гвожђа и обојених метала, производа прашкасте
металургије, производа од керамике, пластике и стакла;
- Испитивање алата и калупа;
- Испитивање резервора, посуда, реактора, цеви, пумпи итд.;
- Испитивање делова возила: осовина, точкова, зупчаника, пропелера итд.;
- Испитивање заварених спојева;
- Испитивање опреме у процесној индустрији;
- Испитивање ливених и кованих производа.

Избор метода
На избор методе утичу величина, облик и маса објекта који се испитује, те број
различитих објеката. Најважнији фактор код избора је однос између захтеване
осетљивости и цене.
Флуоресцентни тип се користи чешће док се видљиви пенетранти углавном за
локализована испитивања.

Лажне индикације
Осим стварних грешака пенетранти могу дати и лажне индикације као:
- Заостале капи пенетраната;
- Индикације услед дизајна и геометрије објекта који се испитује;
- Запрљаност стола за испитивање;
- Запрљаност руку испитивача;
- Запрљаност површине која се испитује.

Литература

15
1. Д. Маркушић и В. Крстељ: Неразорна испитивања површинских слојева,
МАТРИБ ''99, Трогир, 1999.
2. М. Оруч: Металографска и дефектоскопска испитивања метала, (скрипта),
Машински факултет Зеница, Универзитет у Сарајеву, 1995.
3. Др. Мирсада Оруч и Др. Раза Сунулахпашић : Испитивање металних материјала
2“Дефектоскопија“ , Универзитет у Зеници, Факултет за металургију и
материјале Зеница, 2012.

16
17