Professional Documents
Culture Documents
боја
боја
БОЈА
Суптрактивно (пигментно)
– користи се у сликарству
мешањем пигментних боја.
У штампарству се користи
CMYK модел.
Све боје спектра се пигментима могу добити мешањем црвене, жуте и плаве.
Зато ове боје зовемо основне, примарне или боје првог реда.
Изведене, секундарне, или боје другог реда су наранџаста,
зелена и љубичаста.
Тријадни
однос
формирају
три боје које
се налазе на
једнаком
растојању на
кругу боја.
Контраст светло – тамно
Најизраженији светлосни
контраст је контраст
црне и беле, али се
контраст светло – тамно
може добити свим
бојама, додавањем црне
или беле. Чак и без
додавања црне и беле,
све боје спектра носе
сопствену количину
светлости, па је, тако,
жута најсветлија, а
љубичаста најтамнија.
Топле и хладне боје и топло – хладни
контраст
Топлота и хладноћа боја су
психолошка својства боја.
Топле боје су све боје које
асоцирају на ватру – жута
наранџаста и црвена, а хладне
све боје које асоцирају на лед:
љубичаста, плава и зелена.
Топле боје имају експанзиона
својства (визуелно се шире и
приближавају), а хладне
интровертна својства
(визуелно се скупљају и
удаљавају.
Комплементарне боје и
комплементарни контраст
Комплементарне су
оне боје које имају
исти степен
осветљености
(валер), а налазе се
једна наспрам
друге у кругу боја.
Боје у оваквом
контрасту се
узајамно
наглашавају и делу
дају динамични
ефекат.
Симултани контраст
Две боје
постављене једна
поред друге утичу
једна на другу –
наше око само
ствара супротност
виђеној боји,
односно,
одификује је
тражећи јој
визуелни пар.
Гледајте ову слику двадесет секунди...
После посматрања претходне слике, на белој
подлози видели сте ово...
Контраст квалитета
Сенди Скоглунд,
“Освета”