PODZEMNI RADOVI 19 (2011) 67-73 UDK 62

RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET BEOGRAD YU ISSN 03542904

Originalni naučni rad

DEPRIMIRANJE MINERALA PIRITA

CIJANIDNIM I FERO/FERI SOLIMA
Kostović Milena1

Sažetak: U radu su prikazani rezultati ispitivanja deprimirajućeg efekta reagenasa tipa

cijanidnih soli (NaCN, K3[Fe(CN)6] i K4[Fe(CN)6]), kao i fero/feri soli (FeSO4 i Fe2(SO4)3) na
flotacijska svojstva pirita u prisustvu kolektora tipa ksantata. Ispitivanja su pokazala da svi
ispitivani reagensi deprimatori smanjuju sposobnost kolektiranja pirita kolektorom K-butil
ksantatom (KBX). Najveći deprimirajući efekat na pirit pokazala je različita kombinacija
reagenasa FeSO4 i/ili Fe2(SO4) sa NaCN, dok su kompleksne cijanidne soli pokazale znatno
manji deprimirajući efekat na ovaj mineral.

Ključne reči: pirit, deprimiranje, cijanidi, soli gvožđa

1. UVOD

U industrijskoj praksi flotiranja sulfidnih olovo-cinkovih i bakrovih ruda, pirit,

kao stalni pratilac ovih ruda, deprimira se u pojedinim fazama selektivnog flotiranja ili
se pak izdvaja u zaseban koncentrat. Ovaj mineral se najčešće kolektira sulfhidrilnim
anjonsko aktivnim kolektorima tipa ksantata. U praksi flotiranja olovo-cinkovo-
piritičnih ruda pirit se deprimira reagensima tipa cijanida, a u praksi flotiranja bakrovo-
piritičnih ruda cijanidi se ne koriste, već se pirit deprimira OH- jonima (pH>11).
Upravo problem deprimiranja pirita reagensima tipa cijanida, i to alkalnog cijanida
(NaCN) i kompleksnih cijanidnih soli (K3[Fe(CN)6] i K4[Fe(CN)6]) tretira se i u ovom
radu (Kostović, 1989). Pored ispitivanja deprimirajućeg efekta ovih reagenasa na pirit,
ispitivan je i deprimirajući efekat reagenasa tipa fero ili feri soli, odnosno FeSO4 ili
Fe2(SO4)3 u kombinaciji sa alkalnim cijanidom. U radovima brojnih istraživača
izučavan je deprimirajući efekat cijanidnih soli na pirit (Elgillani i Fuerstenau, 1968;
Ball i Richard, 1976; Wet et al. 1997), dok kombinaciji alkalnih cijanidnih soli sa fero
ili feri sulfatom i njihovom deprimirajućem efektu, posebno na mineral pirit, nije
posvećivana značajnija pažnja. Deprimirajući efekat ove kombinacije reagenasa na
minerale cinka izučavan je (Pavlica, 1983), a takođe i primenjen u praksi flotiranja
olovo-cinkovih ruda u mnogim našim flotacijskim postrojenjima (Pavlica et al. 1991;
Pavlica et al. 2011).

1
Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, 11000 Beograd, Srbija,
E-mail: kostovic@rgf.bg.ac.rs
68 Kostović M.

2. MINERAL, REAGENSI I METODE ISPITIVANJA

U ispitivanjima je korišćen uzorak čistog minerala pirita iz olovo-cinkovog

ležišta "Novo Brdo". Uzorak pirita imao je gustinu od 4,999 g/cm3 i sadržao je 51,30%
S i 46,91% Fe.
Za ova ispitivanja korišćen je uzorak pirita, klase krupnoće -0,210+0,149 mm,
koji je pripremljen postupkom ručnog usitnjavanja u porcelanskom avanu i
prosejavanjem na odgovarajućim sitima. Flotabilnost pirita utvrđena je postupkom
bezpenog flotiranja u modificiranoj Livšicovoj ćeliji, zapremine 90 ml. Uzorak
minerala, mase 1 g, flotiran je u vremenu od 4 minuta, kod protoka vazduha kroz ćeliju
od 10 ml/min. Prethodno je obavljano ručno kondicioniranje rastvora određenih
reagenasa i regulisanog pH u tikvici. Vreme kondicioniranja sa ksantatom i reagensima
tipa cijanida iznosilo je 1 min, odnosno 2 min sa fero- ili feri sulfatom.
Kao kolektor korišćen je K-butil ksantat (KBX), a od ostalih regenasa: NaCN,
K3[Fe(CN)6], K4[Fe(CN)6]), FeSO4 i Fe2(SO4)3. Svi reagensi bili su analitičke čistoće.
Ispitivanja su izvedena u destilovanoj vodi kod prirodnog pH rastvora (pH od 5,3-5,8).

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Cilj ispitivanja bio je da se utvrdi flotabilnost pirita u prisustvu kolektora

KBX (slika 1), kao i u prisustvu kolektora i različitih reagenasa deprimatora (slike 2-
5). Na slici 1 prikazani su rezultati ispitivanja flotabilnosti pirita u rastvorima kolektora
KBX, različitih koncentracija (od 1 mg/l do 15 mg/l). Na slikama 2-5 prikazani su
rezultati ispitivanja flotabilnosti pirita u prisustvu kolektora KBX i različitih reagenasa
deprimatora, i to:
- pojedinačnih reagenasa deprimatora pri različitim koncentracijama (slika 2);
- kombinacije reagenasa FeSO4/NaCN pri odnosu koncentracija od 1:5 do 5:1
(slika 3);
- kombinacije reagenasa Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN pri odnosu koncentracija 1:1:1,
2:1:1, 3:1:1, 4:1:1 i 5:1:1, odnosno 1:2:1, 1:3:1, 1:4:1 i 1:5:1 (slika 4);
- kombinacije kompleksnih cijanidnih soli K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6] pri odnosu
koncentracija od 1:5 do 5:1 (slika 5).
Koncentracije reagenasa deprimatora iznosile su od 5 mg/l do 25 mg/l.
Rezultati svih ispitivanja prikazani su grafički, kao zavisnost: iskorišćenje
(I, %) – koncentracija reagenasa (C, %).
Prema prikazanim rezultatima na slici 1 u prisustvu kolektora KBX pri
koncentracijama većim od 3 mg/l pirit izrazito dobro flotira (I > 90%), a koncentracije
veće od 10 mg/l praktično nemaju uticaja na promenu flotabilnosti, s obzirom da pirit
maseno flotira čak 98%.
Deprimiranje minerala pirita cijanidnim i fero/feri solima 69

100

90

80

70

I, % 60

50

40

30

20

10

0
0 5 10 15
C, mg/l

Slika 1 - Flotabilnost pirita u rastvorima različitih koncentracija kolektora KBX

Uvođenje reagenasa deprimatora u flotacijski sistem očigledno dovodi do

smanjenja flotabilnosti pirita, pri čemu se sa različitim reagensima deprimatorima
postiže i različit deprimirajući efekat (slike 2-5).

100

90
1
80

70

4
60
I, %

50

40 3

30
2
20

10

0
0 5 10 15 20 25 30
C, mg/l

Slika 2 - Flotabilnost pirita u rastvorima različitih vrsta i koncentracija reagenasa

deprimatora u prisustvu 10 mg/l KBX;
(1) FeSO4; (2) NaCN; (3) K3[Fe(CN)6]; (4) K4[Fe(CN)6]
70 Kostović M.

Sa slike 2 vidi se da je očigledno da pojedinačni reagensi deprimatori tipa

cijanida značajno utiču na smanjenje sposobnosti kolektiranja pirita u prisustvu
10 mg/l KBX. Ovaj efekat nije tako izražen u prisustvu FeSO4, s obzirom da pirit u
rastvoru ovog reagensa još uvek relativno dobro flotira (I = 82%). Po efikasnosti
deprimirajućeg dejstva primenjeni reagensi bi se mogli svrstati u sledeći niz:
NaCN > K3 [Fe(CN)6] > K4[Fe(CN)6] > FeSO4
Kada se u flotacijski sistem uvedu kombinacije reagenasa FeSO4/NaCN, kao i
Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN (slike 3 i 4), pri različitim odnosima koncentracija, dolazi do
efikasnog sprečavanja kolektiranja pirita ksantatom. Najveći efekat deprimiranja u
rastvorima kombinacije reagenasa FeSO4/NaCN i kolektora KBX ostvaruje se u
prisustvu 5/15 mg/l i 15/5 mg/l FeSO4/NaCN, kada pirit maseno flotira oko 5-7%.
Daljim povećanjem koncentracija i FeSO4 i NaCN flotabilnost pirita ostaje
nepromenja. Pri tom, prednost se svakako daje korišćenoj kombinaciji regenasa u
odnosu koncentracija od 3:1, zbog smanjene potrošnje cijanida. Kombinacija
reagenasa Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN, takođe dovodi do uspešnog deprimiranja pirita.
Najoptimalnije koncentracije ispitivanih reagenasa iznose 5/10/5 mg/l, odnosno 1:2:1,
s obzirom da pirit tada maseno flotira oko 10%.

100

90

80

70

60
I, %

50 1

40

2
30

20

10

0
0 5 10 15 20 25 30
C, mg/l

Slika 3 - Flotabilnost pirita u rastvorima FeSO4/NaCN različitih odnosa koncentracija

u prisustvu 10 mg/l KBX;
(1) FeSO4 promenljiv, 5 mg/l NaCN; (2) 5 mg/l FeSO4, NaCN promenljiv
Deprimiranje minerala pirita cijanidnim i fero/feri solima 71

100

90

80

70

60
I, %

50

40

30 1

20

2
10

0
0 5 10 15 20 25 30
C, mg/l

Slika 4 - Flotabilnost pirita u rastvorima Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN različitih odnosa

koncentracija u prisustvu 10 mg/l KBX;
(1) Fe2(SO4)3 promenljiv, 5 mg/l FeSO4, 5 mg/l NaCN;
(2) 5 mg/l Fe2(SO4)3, FeSO4 promenljiv, 5 mg/l NaCN

100

90

80
1
70

2
60
I, %

50

40

30

20

10

0
0 5 10 15 20 25 30
C, mg/l

Slika 5 - Flotabilnost pirita u rastvorima K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6] različitih odnosa

koncentracija u prisustvu 10 mg/l KBX;
(1) 5 mg/l K3[Fe(CN)6], K4[Fe(CN)6] promenljiv;
(2) K3[Fe(CN)6] promenljiv, 5 mg/l K4[Fe(CN)6]
72 Kostović M.

Uvođenje kombinacije kompleksnih cijanidnih soli K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6]

u flotacijski sistem (slika 5) ne dovodi do potpunog prestanka flotiranja pirita, s
obzirom da pirit još uvek relativno dobro flotira u prisustvu kolektora KBX. Najniža
flotabilnost ovog minerala od 35,15% i 55,57% ostvaruje se u prisustvu 25/5 mg/l i
5/25 mg/l K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6]. Pored toga, poređenjem korišćenih kombinacija
ovih reagenasa sa istim, pojedinačno korišćenim reagensima, može se zaključiti da su
kompleksne cijanidne soli efikasnije kao deprimatori kada se pojedinačno koriste, a ne
kao kombinacija.
Korišćene kombinacije reagenasa se po dejstvu smanjenja sposobnosti
kolektiranja pirita u prisustvu kolektora ksantata, a kod prirodnog pH sredine, mogu
postaviti u sledeći niz:
FeSO4/NaCN > Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN > K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6]

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu obavljenih eksperimentalnih ispitivanja može se zaključiti sledeće:

- Mineral pirit u rastvoru kolektora K-butil ksantata (KBX), a kod prirodnog pH
sredine, pokazuje izraženu sposobnost kolektiranja ovim kolektorom;
- Kada se u flotacijski sistem uvedu različiti reagensi, koji su korišćeni kao
deprimatori pojedinačno i u međusobnim kombinacijama, pri različitim
koncentracijama i odnosima koncentracija, dolazi do smanjenja flotabilnosti ovog
minerala;
- Svi pojedinačno ispitivani reagensi tipa cijanida (NaCN, K3[Fe(CN)6] i
K4[Fe(CN)6]) značajno utiču na smanjenje sposobnosti kolektiranja ovog
minerala sa KBX. Pri tom, NaCN pokazuje veći deprimirajući efekat od
kompleksnih cijanidnih soli. Sam reagens FeSO4 ne utiče značajnije na
deprimiranje pirita;
- Efekat deprimiranja pirita kombinacijom kompleksnih cijanidnih soli, bez
prisustva NaCN, manji je nego za slučaj kada se u flotacijski sistem uvedu
kombinacije regenasa FeSO4/NaCN i Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN u prisustvu
kolektora ksantata. Pri tom, kombinacija regenasa FeSO4/NaCN može se smatrati
najefikasnijim deprimatorom ovog minerala među svim ispitivanim reagensima;
- Svi ispitivani reagensi deprimatori se po efektu deprimiranja na mineral pirit
mogu svrstati u sledeći niz:
FeSO4/NaCN > Fe2(SO4)3/FeSO4/NaCN > NaCN > K3[Fe(CN)6] >
> K4[Fe(CN)6] > K3[Fe(CN)6]/K4[Fe(CN)6] > FeSO4
Deprimiranje minerala pirita cijanidnim i fero/feri solima 73

LITERATURA

1 Ball, B., Richard, R.S., (1976): The chemistry of pyrite flotation and
depression, In: Fuerstenau M.C., (Ed.), Flotation A.M. Gaudin Memorial
Volume, Vol. I, AIMMPE, Inc., New York, pp.458-484.

2 Elgillani, D.A., Fuerstenau, M.C., (1968): Mechanisms involved in cyanide

depression of pyrite, Transactions AIME, 241, pp.437-445.
3 Kostović, M., (1989): Deprimiranje minerala pirita iz ležišta "Novo Brdo"
kompleksnim ferocijanidnim solima, Magistarski rad, Rudarsko-geološki
fakultet, Beograd.
4 Pavlica, J., (1983): Uticaj fero jona na deprimiranje sfalerita
natrijumcijanidom, Doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet,
Beograd.
5 Pavlica, J., Ćalić, N., Draškić, D., (1991): Using FeSO4/NaCN in Pb-Zn
selective flotation, Mining Magazine, 10, pp.1215-1229.
6 Pavlica, J., Draškić, D., Ćalić, N., (2011): Application of depressors
FeSO4/NaCN on Pb-Zn ores – 20 years later, Proccedings of the XIV Balkan
Mineral Processing Congress, Volume I, pp.274-278.
7 Wet, J.R., Pistorins, P.C., Sandenbergh, R.F., (1997): The influence of
cyanide on pyrite flotation from gold leach residues with sodium isobutyl
xanthate, International Journal of Mineral Processing, Vol. 49, Issues 3-4,
pp.149-169.