е )

иј
ог
ол
хе
ар
је
ди
сту
т,
пи
ис
и
мн
је
ри
(п
бу
ре
от
уп
ну
т ер
ин
за
 SADRŽAJ

за
ин
т
ер
PREDGOVOR 11

ну
уп
PRVI DEO

от
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?

ре
1. PALEOLIT .......................................... 19

бу
Za Margo, l. ZAŠTO SE ISTORJJA DESILA UPRAVO U TO VREME? ..... 19

(п
Il. GENETIKA I PO REKLO LJUDSKE RASE ................. 25

ри
koja je rodena u Kini, III. ORUĐE OD KAMENA ............................. 29

је
мн
a preselila se u Kolorodo, 2. NEOLITSKA REVOLUCIJA 35
l. ZAŠTO JE STVARANJE ISTORJJE BIO

и
dok je ova knjiga pisana
NEKONTROLISAN PROCES? .......................... 35

ис
Il. GENETIKA PRIPITOMLJENIH BILJAKA I ŽNOTINJA ..... 44

пи
III. GRNČARSTVO ....................................... 49

т,
3. POJAVA CMLIZACI]E ............................... 53

тус
l. DA LI SU LJUDI STVORJLI JEDINU

ди
MOGUĆU CMLIZACIJU? ............................. 53

је
Il. PISMO ............................................... 58

ар
III. KRALJEVSKA VLAST .................................. 61

хе
ол
DRUGI DEO

ог
MANJI KONTINENTI

иј
е )
4. AUSTRALIJA ....................................... 69
l. KONTINENT LOVACA-SAKUPLJAČA PLODOVA ......... 69
Il. BRAK MEĐU ARANDAMA ............................ 76
III. ŠILJCI OD KAMENIH OKRESINA I DRUGI NOVITETI .... 82

5
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA SADRŽAJ

5. AMERIKA .......................................... 87 11. ZAPADNA EVROPA ................................ 237

L op ALJASKE DO OGNJENE ZEMLJE ................... 87 L NEIZVESTAN KUTAK SVETA ......................... 237
IL SREDNJEAMERIČKI KALENDARI ..................... 100 II. ČUDOVIŠNA VLADAVINA ŽENA ...................... 253
III. KIPU ............................................... 105 III. JUPITEROVE LJUBAVI ................................ 260

за
6. AFRIKA ........................................... 111

ин
L NEUJEDNAČENOST AFRIČKE KULTURE ................ 111 ČE1VRTIDEO

тер
IL SISTEMI STAROSNll-I GRUPA U ISTOČNOJ AFRICI ....... 123
KA JEDNOM SVETU?

ну
III. UŠABTIJI-EGIPATSKI NAČIN SAHRANJIVANJA MRTVIH .. 129

уп
12. ISLAMSKA CMLIZACIJA ........................... 269
TREĆI DEO

от
L OD OKEANA DO OKEANA ........................... 269

ре
II. MUSLIMANSKA ETNOGRAFIJA ....................... 288
EVROAZIJSKO KOPNO

бу
III. MUSLIMANSKI KALENDAR .......................... 291
7. DREVNI BLISKI ISTOK .............................. 135

(п
13. EVROAZIJSKA EKSPANZIJA ......................... 297

ри
I. TRAJANJE I PROPAST NAJSTARIJE CMLIZACIJE L · ŠTA SU EVROPLJANI URADILI ........................ 297

је
NA SVETU ........................................... 135 II. KAKO SU REAGOVALI NEKI NEEVROPLJANI .......... 309

мн
II. SVOĐENJE PANTEONA .............................. 145 III. NAVIKA UŠMRKIVANJA .............................. 321

и
III. ARHAIZAM ......................................... 151 14. MODERNI SVET ................................... 325

ис
8. INDIJA ............................................ 155 I. ONI KOJI IMAJU I ONI KOJI NEMAJU ................. 325

пи
"
1

L ZAŠTO INDIJA NIJE OSTALA JEDNOSTAVNO II. VISOKE KULE ....................................... 340

т,
POllKONTINENT ................................... 155 III. JUPITEROVE LJUBAVI OPET .......................... 346

с
ту
L NAMBUDIRI BRAMANI IZ KERALE ................... 171

ди
II. O BOGOVIMA IKURTIZANAMA ..................... 177 ZAKLJUČAK .......................................... 351

је
9. KINA ............................................. 181

ар
L STVARANJE KINE ................................... 181 PREPORUČENA LITERATURA .......................... 357

хе
II. OSTATI U KONTAKTU S PRECIMA .................... 198

ол
III. BRONZA IZ ŠANG PERIODA: ŠTA JE U IMENU? ........ 203 IZVORI ILUSTRACIJA .................................. 365

ог
иј
10. DREVNI MEDITERANSKI SVET...................... 209

е )
I. ŽABE OKO BARE .................................... 209
II. POZADINA ATINSKE DEMOKRATIJE .................. 225
III. ATIČKA GRNČARIJA: CRNO I CRVENO - FIGURALNI
STILOVI ............................................ 230

6 7
 POGLAVLJE 1

за
ин
PALEOLIT

тер
ну
уп
I. ZAŠTO SE ISTORIJA DESILA

от
ре
UPRAVO U TO VREME?

бу
Original slike 2 pojavio se u New York Times-u 2001. godi-

(п
ne. Ukoliko ne znate ništa više od onog što vam govori moj tekst

ри
ispod slike, ona nije naročito uzbudljiva; ali vredi je pogledati kao

је
svedočanstvo ljudske delatnosti. Ne bi trebalo da imate problema

мн
pri identifikaciji opšteg karaktera prizora. Neki ljudi, verovatno

и
arheolozi, verovatno su nedavno otkopali ostatke starih kamenih

ис
građevina koje su podigli neki drugi ljudi, verovatno ne arheolo-

пи
zi, koji su nekada i živeli u njima. Ali sve više od ovog opisa ru-

т,
ševina koje su otkopali arheolozi predstavlja problem. Na primer,

с
ukoliko se zapitate gde se nalaze ove iskopine, šanse da pogodite

ту
čak i pravi kontinent nisu veće od jedan prema šest. Jedini konti-

ди
nent koji bez oklevanja možete isključiti je Antarktik. Ova geo-

је
grafska neizvesnost je sama po sebi zanimljiva, i na nju ćemo se

ар
vratiti u nekom od kasnijih poglavlja. Pozabavimo se, međutim,

хе
pitanjem kada su dotični zidovi sagrađeni. Jedva da ste i tu u ne-

ол
što boljoj situaciji. Možete pretpostaviti da iskopine datiraju od

ог
pre najmanje jednog ili dva veka, jer inače ne bi bile u tako lošem

иј
stanju, a i sami arheolozi se ne bi trudili da ih otkopavaju. Nema

е )
ni tragova savremene gradnje. Ali koliko su ove ruševine uopšte
stare? Ukoliko imate opštu predstavu o hronologiji čovekove pro-
šlosti, s razlogom možete biti sigurni da nisu starije od nekih de-
set hiljada godina. Čak je verovatnije da, u okviru tog perioda,

19
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
за
ин
т
ер
ну
уп
от
ре
бу
Sl. 2: Nedavno iskopane ruševine
(п
ри
datiraju iz nekoliko poslednjih, a ne početnih milenijuma. Prilič­
је
no neprecizno za tačan datum.
мн
Proizvoljnost je, međutim, samo u očima posmatrača. Savre-
и
meni ljudi- savremeni u smislu što se anatomski ne razlikuju od
ис
nas - datiraju od pre 130.000 godina, a možda i znatno više. U
пи
0dnosu na ovo, datiranje iskopina na poslednjih 10.000 godina
deluje zapanjujuće precizno; 10.000 godina je, najzad~. samo ne-
т,
koliko stotina generacija. Zašto bi onda ljudi bili prisutni na Ze-
mlji toliko dugo pre nego što im je palo na pamet da podignu ne-
što tako jedostavno kao što je građevina sa kamenim zidovima?
Zašto bi to predstavljalo toliku senzaciju ukoliko bi se uspostavi-
lo da su ove iskopine stare, recimo, 30.000 godina?
Praksa gradnje kamenih zidova nije sama po sebi centralna
tema ove knjige. Naprotiv, to sam iskoristio kao zamenu za dale-
ko širi spektar ljudskih aktivnosti koje se mogu sumirati kao stva-
ranje istorije. Postoji konvencionalna definicija da je istorija onaj
segment ljudske prošlosti koji nam je dostupan kroz pisane izvo-
re. Po ovom kriterijumu istorija nije starija od nekih pet hiljada
godina. Ova definicija nije neozbiljna. Uzme li se u obzir central-
no mesto koje jezik ima u ljudskim kulturama, velika je razlika
da li možemo izučavati pretke na osnovu onoga što su oni imali
20
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
da kažu o sebi. S obzirom na potencijalne upotrebe pisma u ljud-
skom društvu, ljudima je bilo neizmerno važno posedovanje ovog
osnovnog instrumenta informativne tehnologije. Ali, započeti
istoriju pre pet hiljada godina znači upasti u sredinu priče o brzoj
kulturnoj promeni koja je započela nekih drugih pet hiljada godi-
na ranije, sa pojavom zemljoradnje. U tom smislu poslednjih de-
set hiljada godina čine dobro definisan segment ljudske prošlosti
koji je u očiglednom kontrastu sa mnogo dužim periodom koji
mu je prethodio, periodom u kojem su lov i sakupljanje plodova
bili jedini oblik života koji su ljudi upražnjavali. Pa tako, iz prak-
tičnih razloga, hajde da ovih poslednjih deset hiljada godina ljud-
ske prošlosti nazovemo »istorija«. Sada možemo preformulisati
naše pitanje o porušenim zidovima sa onim koje se nalazi u zagla-
vlju ovog odeljka: Zašto se istorija desila upravo tada? Zašto je
sve sabijeno u poslednjih deset hiljada godina?
Jednostavno pitanje zaslužuje i jednostavan odgovor, a mo-
žda je ovo jedna od onih retkih prilika kada je to moguće. Slika
3 pokazuje neke rezultate dobijene na osnovu uzorka leda izva-
đenog bušenjem na Grenlandu početkom 1990-tih. Najstariji led
vodi nas četvrt miliona godina unazad (na slici sasvim desno),
najnoviji nas de fakto dovodi do današnjice (sasvim levo). Budu-
ći da se led godinama tanji, dobijamo daleko bolje sagledavanje
с
novijeg vremena; zbog toga je, što se tiče hronologije, skala šira
ту
na levoj strani. Podaci pokazuju pomeranje odnosa dva različita
ди
izotopa kiseonika.
је
Interesuje nas odnos jer on služi kao zamena za temperatu-
ар
ru: gore je toplije, dole je hladnije. Podaci iz drugih izvora potvr-
хе
đuju da ova temperaturna kretanja govore o promenama u glo-
ол
balnoj klimi (a ne samo o lokalnim uslovima na Grenlandu). Sta
vidimo ovde, osim ovih beskrajnih krivulja?
ог
иј
Treba zapaziti samo dve stvari, ali, uzete zajedno one nam
е
nude veliki deo odgovora na naše pitanje. Prva je, da je posled-
)
njih 10.000 godina- period koji geolozi nazivaju holocen- bilo
neuobičajeno toplo. Da bismo pronašli ekvivalentno vreme u ka-
snom pleistocenu, geološkoj epohi koja prethodi holocenu, mo-
rali bismo da idemo unazad u period emijana pre nekih 120.000
21
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?

Vreme__..,..-
i
.
J I i T i Ti Toplije
adašnjost

за
ин
т
ер
ну
уп
от
ре
o Hladnije
8

бу
Dubina ---...
o
"' "' 8
N
8
Ill
N

(п
Sl. 3: Podaci sa uzorka leda izvađenog bušenjem na Grenlandu.

ри
(Levo): holocen; (desno) pre holocena, uključujući poslednje

је
ledeno doba i emijan. Vreme je dato u hiljadama godina, pre emijana- ne bi bio baš zabavan. Preciznije, ljudska istorija se

мн
a dubina u metrima zasniva na zemljoradnji, i daleko je od zdravog razuma pretpo-

и
stavka da bi njena pojava i održavanje bili veoma teški, ako ne i
godina. Ovo je u stvari dosta tipično za poslednjih milion godina:

ис
nemogući, u svetskoj klimi koja nije bila ni topla ni stabilna. Si-
relativno kratki topli periodi ponavljaju se otprilike svakih sto hi-

пи
ljada godina. gurno je da do sada nisu pronađeni nikakvi tragovi zemljoradnje

т,
Drugo je, da je holocen imao pogodnost u drugom pogledu: u pleistocenu. Holocen je bio »prozor mogućnosti« za stvaranje

с
istorije. Ukoliko je ovo tačno, ne treba se pitati zašto su ljudi če­

ту
svoju neverovatnu klimatsku stabilnost. Uporedite blage krivulje
kali toliko dugo pre nego što su započeli da stvaraju istoriju.

ди
na levoj, sa njihovim oscilacijama na'desnoj strani. (Doista, ako
Ostavimo li po strani emijan, izgleda da su oni skočili kroz pro-

је
ponovo pogledamo emijan, izgleda da se sastoji od niza najviših
zor otprilike čim im je bio otvoren.

ар
i najnižih vrednosti posmatrane serije koje su bile relativno dale-
ko toplije, odnosno daleko hladnije od bilo čega u holocenu. Ali Ovo nam daje veliki deo odgovora na postavljeno pitanje.

хе
ovaj aspekt podataka je doveden u pitanje.). Holocen je tako vr- Ali nedostaje još nešto: ,»prozor« holocena mogao se otvoriti i za-

ол
lo neobičan period. U poslednjih 100 000 godina ne postoji ništa tvoriti mada nije bilo onih koji bi kroz njega skočili. Najzad, vr-

ог
nalik njemu, a to je najveći deo perioda za koji se pretpostavlja da ste koje su najsrodnije ljudima- šimpanze, gorile, giboni, orangu-

иј
su u njemu živeli moderni ljudi.

е
tani- nisu uzvratili na holocen razvojem zemljoradnje. Mi jesmo,

Istorija, kako smo je gore definisali, lepo se uklapa u toplu i
stabilnu klimatsku nišu holocena. Ova asocijacija je uopšte nije
tajanstvena. Pokušaj stvaranja istorije u jednom ledenom dobu-
koje je i postojalo najvećim delom izmedu emijana i holocena, i
)
i to. sa izvanrednim posledicana. Ozbiljan odgovor na pitanje za-
što smo se mi razlikovali odveo bi nas predaleko. Ali postoji ne-
što u opštem karakteru savremenih ljudi što može doprineti bo-
ljem razumevanju njihove reakcije na holocen.

22 23
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
Gore izneta tvrdnja da ljudi koji se po anatomiji nisu razli-
kovali od nas, datiraju od pre 130.000 godina, ili više, je tvrdnja
koja se odnosi na fosile. Tipično je da fosili otkrivaju glavne ana-
tomske karakteristike, pre svega kostiju. Drukčiju vrstu dokaza o
за
ranim ljudima nudi arheologija, koja iznosi na svetlost dana arte-
ин
fakte koje su ovi ostavili za sobom. Neke od ovih artefakata raz-
т
motrićemo kasnije u ovom poglavlju. Ovde je važna njihova hro-
ер
nologija. Ukoliko se držimo hronoloških dokaza, nema razloga
ну
da pojavu savremenih ljudi - savremenih u smislu ponašanja, sa
уп
urođenim mogućnostima koje možemo smatrati sličnim našima-
smeštamo toliko daleko u prošlost, čak pre 130.000 godina; do-
от
voljno je 50.000. Usaglašavanje ovih različitih datiranja predsta-
ре
vlja ozbiljan problem prilikom izučavanja ljudske evolucije. Ili su
бу
savremeni ljudi u smislu anatomije iz ranijih vremena posedovali
(п
iste sposobnosti kao i mi, ali ih nisu koristili na takav način da bi
ри
ostavili brojne arheološke tragove do unazad 50.000 godina. Ili
је
su ljudi, savremeni po svom ponašanju, iz poslednjih 50.000 go-
мн
dina bili rezultat biološke promene - možda povezane sa nekom
и
fazom u evoluciji jezika- a to nije ostavilo traga među fosilnim
ис
ostacima. (Preistorija jezika predstavlja jednu od najtegobnijih
пи
praznina u znanju o poreklu naše vrste). Srećom, dovoljno je da
se problem identifikuje, ne moramo i da ga rešimo.
Umesto toga, treba se usredsrediti na ono što je karakteristič­
no kod arheoloških nalaza o ovim ljudima savremenim po svom
ponašanju. Nije reč o tome da je njihova kultura verovatno bila
značajno bogatija od bilo čega što je prethodno utvrđeno. Zahva-
ljujući crtežima na stenama starim preko dvadeset hiljada godina
i nađenim na velikim međusobnim udaljenostima u Evropi, Ju-
žnoj Africi, i Australiji danas imamo primere sofisticirane umet-
nosti. Nalazimo i dokaze o jednom novom kulturnom diversite-
tu. Artefakti svedoče o jedinstvenim kulturnim varijacijama u vre-
menu i prostoru, na što ćemo se vratiti kasnije u ovom poglavlju.
Stoga, ono što uočavamo na osnovu ranijih zapisa nije prosto ne-
što više kulture, nego dobro razvijena sposobnost za kulturnu
promenu. Nije teško uočiti zašto je ovaj dar mogao biti u perio-
du velikih klimatskih kolebanja; kulturna agilnost je jedan od od-
24
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
govora na brze promene u okruženju. Ista ta agilnost bila je od
bitne važnosti u ljudskoj reakciji na holocen.
Ovde imamo naizgled prihvatljiv odgovor na jedno od
osnovnih pitanja istorije- zašto se ona desila upravo u to vreme.
S jedne strane, holocen je bio izuzetan, možda jedinstven »prozor
mogućnosti« u životu ljudi savremenog ponašanja. S druge st~a­
ne, ovi ljudi su posedovali jedinstvenu kulturnu agilnost kojom su
reagovali na ukazanu priliku.
II. GENETIKA I POREKLO LJUDSKE RASE
Veliki muslimanski naučnik Tabari (umro 923. god.) ostavio
je obimnu istoriju njemu poznatog sveta. Karakteristično je da je
on uglavnom citirao ranije izvore, ali negde na početku knjige iz-
nosi značajnu metodološku tvrdnju: «nikakvo znanje o istoriji
ljudi iz prošlosti kao i o ljudima i događajima iz novijih vremena
nije dostupno onima koji nisu mogli da ih posmatraju i nisu žive- ·
li u to doba, izuzev putem informacija i prenošenjem.« Onima
kojima ovo nije bilo jasno, dodaje da »se ovo znanje ne može ste-
ći razumom niti se do njega može doći pomoću unutrašnjih mi-
т,
saonih procesa.« Tabari je uglavnom u pravu kada je reč o najve-
с
ćem delu istorije. U najnovije vreme počeli smo ozbiljno da kori-
ту
stimo razne vrste netekstualnih izvora, ponekad da bismo dopu-
ди
nili tekstove, a ponekada da bismo nadoknadili njihovo odsust-
је
vo. Tako su u prethodnom odeljku, za koji ne postoje nikakvi tek-
ар
stualni dokazi, u raspravi dominirale dve vrste dokaza s kojima
хе
Tabari ili nije bio upoznat ili ih je ignorisao: fosili i artefakti. Nji-
ол
ma se u poslednje vreme pridružila i treća, o kojoj Tabari nije mo-
gao ni da sanja- genetika. Ono što genetika može da nam otkri-
ог
je dovoljno je značajno da zaslužuje detaljnije razmatranje. Ali
иј
е
pre nego što pređemo na rezultate genetskih istraživanja, trebalo
)
bi da razmotrimo neke od osnovnih koncepata.
Ključni element u ljudskom genomu je skup informacija ko-
je se odnose na razvoj ljudskog tela i njegovog funkcionisanja.
Ova uputstva sastoje se od desetina hiljada gena. A geni su zapi-
25
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
sani u tzv. genetskom kodu, četvoroslovnom biohemijskom alfa-
betu; od kojeg tri slova čine reč. Medij u kojem je poruka zapisa-
na je dobro poznata biohemijska supstanca, DNK. Ovaj materi-
jal, pak, sakupljen je u vidu dvadeset tri hromozoma, od kojih se
за
dva para nalaze u jedru svake ćelije u ljudskom telu. Kompletna
ин
transkripcija genoma nekog ljudskog bića, onakva kakva se nala-
т
zi u bilo kojoj ćeliji, bila bi dovoljna da ispuni celu jednu biblio-
ер
teku. Začudo, smatra se da 99% ovog teksta nema funkcional-
ну
nog značaja. Takav nefunkcionalni materijal poznat je kao neko-
уп
dirajuća DNK. Preostali važan deo teksta, mogao bi da stane u
от
jednu enciklopediju. Ne moramo da razbijamo glavu oko toga na
ре
koji se način ova uputstva izvršavaju; za nas je važno da je genom
бу
nasledan. Preciznije, vaš genom je na prilično proizvoljan način
sačinjen od segmenata preuzetih od genoma majke i oca. Uglav-
(п
nom je tako, ali dva izuzetka od ove proizvoljnosti interesovaće
ри
nas u ovom i kasnijim poglavljima. Jedan je Y hromozom, ozna-
је
мн
ka muškarca. Može ga imati samo muškarac, i on ga neminovno
nasleduje od oca, i tako unazad do Adama. Drugi je poznat pod
и
ис
imenom mitohondrijalna DNK. Mitohondrije su organele koje se
u velikom broju nalaze van jedra ćelije. One su, izgleda, nastale
пи
kao izdvojeni organizmi, ali žive u simbiozi unutar ćelija koje su
poslednju milijardu godina preteče naših današnjih ćelija. Znak
njihovog nezavisnog porekla je taj što one zadržavaju nešto vla-
stite DNK. Važno je da ste vi nasledili mitohondrijalnu DNK od
vaše majke, a ona od svoje majke, i tako unazad sve do Eve.
Ono što se obavezno dešava pri nasledivanju DNK je da se
ona replikuje (tj. »kopira«). Kopiranje tekstova je nešto što smo
svi iskusili: ono dovodi do grešaka, pri čemu se povećanjem bro-
ja kopija dolazi do većeg broja grešaka. Neke mogu biti pogub-
ne, neke samo neprijatne, a neke nemaju nikakvu važnost. Uslu-
čaju DNK, greške koje se javljaju prilikom »kopiranja« nazivaju
se mutacije. Najveći broj mutacija nije značajan, jer one spadaju
u nekodirajuću DNK (dok mutacije u genima mogu izazvati ne-
prijatne bolesti, poput cističke fibroze). Ali ove beznačajne muta-
cije mogu dobro poslužiti za naše istorijske svrhe, jer se one jed-
26
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
nostavno prenose i ne postoji prirodna selekcija koja im ide ili ne
ide u prilog.
Ukratko, ukoliko se nade vari žive ćelije, DNK brzo propa-
da. To znači da je, u principu, moguće izučavati samo DNK živih,
ili nedavno preminulih, ukoliko je njihova DNK sačuvana u po-
voljnim uslovima. DNK ljudi današnjih je prilično lako dostup-
na, kao što je slučaj i sa ostalim manje ili više srodnim živim vr-
stama. Retkost je upotrebljiva DNK stara više od nekoliko hilja-
da godina. Interesantno je da raspolažemo samo sa tri uzorka mi-
tohondrijalne DNK neandertalaca, ljudi koji su živeli u Evropi od
oko pre 130.000 godina do pre oko 30.000 godina. Medutim, ne
posedujemo sigurne uzorke iste starosti za današnje ljude, a nika-
kve za ranije hominide.
Kako onda takve mutacije pomažu pri rekonstrukciji prošlo-
sti? Bez namere da se bavimo teorijom, bolje je da odmah prede-
mo na pitanje koje one rasvetljavaju: pitanje porekla ljudske ra-
se. Tokom poslednjih nekoliko decenija, o tome je vodena žučna
rasprava. Po mišljenju jednih, poreklo savremenog čoveka je mul-
tiregionalno: tj. proces kojim smo nastali bio je proces tokom ko-
jeg su razni hominidi (medu njima i neandertalci) evoluirali u is-
tom pravcu u različitim delovima sveta. Po drugima, današnji lju-
т,
di su se pojavili na jednom mestu - negde u Africi - i odatle se
с
proširili u ostale krajeve sveta, zamenjujući tokom tog procesa ra-
ту
nije hominide (kao što su neandertalci). Spor je nastao u vezi sa
ди
fosilnim ostacima, i još nije razrešen. Osamdesetih godina prošlog
је
veka započela su značajna genetska istraživanja, koja su pokaza-
ар
la da je »afrička» škola u pravu. Rezultate ovih istraživanja mo-
хе
žemo sažeti u tri najvažnije tvrdnje.
ол
Prvo, sa genetskog stanovišta, izgleda da je ljudska rasa neo-
bično homogena. Dakle, genetski smo mnogo sličniji od raznih
ог
иј
vrsta majmuna sa kojima smo u najbližem srodstvu. Ovaj zaklju-
е
čak je sa političkog aspekta dobrodošao u savremenom svetu.
)
Naime, ukoliko ste rasista, pa želite da vidite znatne genetske raz-
like unutar vlastite vrste, bilo bi vam daleko bolje da ste šimpan-
za (vrsta gde zoolozi bez problema mogu da identifikuju tri razli-
čite podvrste). Ali benigni karakter ovoga nalaza ne bi trebalo da
27
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?

nas odvrati od njegove zanimljivosti. Stvari nisu morale da budu
ovakve, a to što jesu, mora da ukazuje na povezanost s našom
prošlošću. Sasvim je očigledno da je ljudska rasa i previše skora-
šnjeg porekla da bi se nagomilalo toliko mutacija koje bi nas raz-
Ovo nas dovodi do neizbežnog pitanja koje nas odvlači od
genetike: zašto baš Mrika? Pitanje je složenije nego što izgleda.
Postoje dobri razlozi da Mriku smatramo mestom gde su se po-
javili ne samo moderni ljudi nego i cela linija hominida koja je

за
vremenom dovela do njih. Doista, tokom poslednjih nekoliko mi-
dvojile od šimpanza.
liona godina ne postoji nijedan značajan događaj u evoluciji ho-

ин
Drugo, genetska istraživanja pomažu da se precizno odredi minida koji se sa sigurnošću može smestiti van Mrike. Po čemu je

т
reč »skorašnji«. Pre svega treba izračunati koliko je vremena pro-

ер
onda Mrika posebna? Veoma je lako eliminisati Ameriku':· i
šlo da se uočene mutacije nagomila ju. Ovo, naravno, podrazume- Australiju; tamo nije bilo čovekolikih majmuna, a prvi hominidi

ну
va pitanja kalibracije i statističkog metoda koje moramo ostaviti koji su stigli do njih bili su moderni ljudi. Ali zašto Mrika, a ne

уп
po strani. Danas se odgovori u znatnoj meri razlikuju, ali uglav- Evropa ili Azija, s obzirom na to da su u sve tri postojali čoveko­

от
nom ostaju u rasponu od pre 50.000 do 200.000 godina. Ovo je liki majmuni?

ре
utešno utoliko što ukazuje na to da su brojevi koje smo spomi- Potpun odgovor na ovo pitanje odveo bi nas daleko van
njali na osnovu fosila i artefakata tačni. Ali su nedovoljni zato što

бу
okvira ove knjige, ali je vredna pomena uopštena opaska. Mrika
nam ne pomažu da odlučimo da li se današnja ljudska rasa genet- je velikim delom u tropskom pojasu. Ovo je važno jer je upravo

(п
ski razdvajala nekih 130.000 godina (što bi svakako bio slučaj da utropima input sunčeve energije najveći. Najgušća rasprostranje-

ри
su ljudi toga vremena bili već sasvim moderni) ili samo 50.000 nost vrsta na celoj Zemlji je oko Ekvatora. Kako se od tropskog

је
(što bi svakako bio slučaj da su se sasvim moderni ljudi pojavili pojasa pomeramo na sever ili jug broj se naglo smanjuje. Stoga je,

мн
tek tada). ukoliko je sve ostalo isto, mogućnost pojave nove vrste daleko ve-

и
Treće, genetski dokazi sve pouzdanije ukazuju na Mriku kao rovatnija u tropskoj oblasti nego na bilo kom drugom mestu.

ис
na mesto rodenja ljudske rase. Ovde se radi o opštem principu Ovo nas, pak, dovodi do pitanja o kojem ćemo kasnije raspra-

пи
koji se može primeniti na sve (vrstu, jezik, kulturnu praksu) što se vljati: Zašto je tako značajna uloga tropske oblasti za stvaranje

т,
ljudske rase podbacila u stvaranju istorije? U međuvremenu, vra-
pojavljuje u jednoj regiji, širi se na ostale, a tokom vremena biva

с
timo se na neke dokaze iz ljudske prošlosti, koji su, za razliku od

ту
podložno mutaciji. Ukoliko je sve ostalo isto, jedan takav feno-
DNK, bar vidljivi golim okom.

ди
men trebalo bi najviše da se diferencira u svojoj drevnoj postojbi-
ni, iz prostog razloga što se tu najduže zadržao. Nasuprot tome,

је
trebalo bi najmanje da se diferencira u oblasti u kojoj se proširio

ар
u najnovije vreme, jer je moguće da je tu stigao u određenoj for-
ill. ORUĐE OD KAMENA

хе
mi koja nije imala dovoljno vremena da se razdvoji na razne va-

ол
Ukoliko vas interesovanje za najranije ljude odvede do ne-
rijetete. Današnja izučavanja mitohondrijalne DNK pokazuju da kog muzeja, tamo ćete uglavnom videti kamena oruđa. Homini-

ог
su afričke populacije doista najdublje međusobno izdiferencirane di su pravili i koristili takva oruđa dva i po miliona godina. Tek

иј
i, uopšteno, od neafričkih populacija. Neafričke populacije su

е
tokom poslednjih nekoliko hiljada godina prešli su na metal. Pe-

)
grupisane sa jednom jedinom grupom afričkih populacija. Naj-
jednostavnije i najočiglednije tumačenje ovih rezultata jeste da je
ljudska rasa potekla i da je počela da se diferencira u Mrici, šire- ''Autor u knjizi dosledno koristi oblik množine >>Americas«, imajući
ći se na ostatak sveta tek u mnogo kasnijoj fazi. u vidu Severnu, Srednju i Južnu Ameriku

28 29
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

riod između prve pojave kamenog oruđa i prve pojave oruđa od

metala poznat je kao kameno doba (termin je skovao jedan dan-
ski direktor muzeja tridesetih godina XIX veka, zajedno sa termi-
nima >>bronzano doba« i >>gvozdeno doba«). Ali ova upotreba je

за
neprikladna, i zahteva daljnu podelu. Tako najpre izdvajamo sta-
ro kameno doba, ili paleolit, od novog kamenog doba, ili neolita

ин
(lithos je grčka reč za >>kamen«). Granicu može da predstavlja po-

т ер
java zemljoradnje. Kada je reč o Bliskom istoku to je otprilike pre

ну
oko deset hiljada godina. Dalje se paleolit deli na stariji (donji),
srednji i mlađi (gornji). Ovaj poslednji je predmet našeg intereso-

уп
vanja u ovom poglavlju, i obuhvata period od definitivne pojave

от
modernog ljudskog ponašanja pre nekih pedeset hiljada godina

ре
do pojave zemljoradnje.

бу
Ova podela kamenih doba je podesna, ali je sve potrebno Sl. 4:Tesanje kamena na Novoj Gvineji 1990.
staviti na svoje mesto. Očigledno je da poslednjih nekoliko hilja- da bi se dobile okresine.

(п
ри
da godina nisu u potpunosti na puštena oruđa od kamena, pa čak
ni danas. Na Bliskom istoku, na primer, još uvek su u dvadese- ke slojeve s oblutka koji drži među nogama. Položaj koji zauzima

је
pogodan je zbog toga što kamene okresine i ostali komadići

мн
tom veku korišćena za razne namene, od sečenja noktiju na no-
gama do presecanja pupčane vrpce. Manje očigledan problem je oblutka padaju iza njega. Pravljenje oruđa od kamena je opasan

и
taj da postoji mala verovatnoća da je oruđe od kamena bilo re- posao, jer se može desiti da vas komadić kamena udari u oko. Po-

ис
prezentativno za društva kamenog doba. Ono je jednostavno bi- sle dobijanja kamenih okresina, sledi njihovo oblikovanje. Na sli-

пи
lo najtrajnije. Oruđe je verovatno najčešće izrađivano od drveta, ci 5 prikazano je kako to rade ljudi iz istog sela sa Nove Gvineje:

т,
ali su uslovi pod kojima se očuvalo drveno koplje iz Klektona u osnovna tehnika je da se kamena okresina koja se drži u levoj ru-

с
ci, i udara drugim kamenom koji se drži u desnoj ruci. Za valja-

ту
Engleskoj, staro 300.000 godina, izuzetni. Pa ipak, sigurno je da
no urađen posao potrebno je veliko iskustvo.

ди
su oruđa od kamena predstavljala, ako ništa drugo, a ono bar
najznačajniji deo oruđa u društvima koja su ih koristila: pravlje- Razne mogućnosti upotrebe oruđa od kamena bez sumnje

је
nje oruđa od kamena zahteva mnogo napora, a naši preci teško su jasne ljudima koji ga više ne koriste. To znači da je arheolozi-

ар
da bi se latili takvog posla da im nije bilo od koristi. ma veoma teško da prave razliku između najranijeg takvog oru-

хе
Prilikom pravljenja oruđa od kamena, prvo što treba izabra- đa i otpadaka nastalih prilikom njegove izrade, mnoge tzv. ručne

ол
ti odgovarajući kamen: čvrst, sa finom granulacijom, izotropan sekire, verovatno to nisu bile. Neka skorašnja posmatranja lova-

ог
(sa predispozicijom da puca na odgovarajućim mestima). Uopšte- ca-sakupljača plodova pokazala su tipične načine korišćenja ka-

иј
no, potrebno je kamenje vulkanskog porekla: kremen je dobar, ali menog oruđa: za tucanje oraha, obradu kože, seču ili oblikovanje

е
drveta, komadanje mesa, i međusobne borbe. To nam bar daje

nije jedini izbor. Zatim je potrebno odvojiti upotrebljive slojeve
okresina. Na slici 4 pokazan je jedan način takvog rada koji je
uočen k~d jedne veoma napredne neolitske kulture na Novoj
Gvineji. Covek na slici koristi kamen kao čekić da bi odvojio tan-
)
ideju za čim da tragamo. Posmatranjem kamenja pod mikrosko-
pom i ispitivanjem uzoraka mikročestica utvđeno je da se ono još
pre milion i po godina koristilo za obradu mesa i drveta. Pažljivo

30 31
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

starijih hominida. Međutim, šimpanze su na ovakvo ponašanje

naveli ljudi koji vrše eksperimente, i ono se ne sreće u divljini. Na
isti način, izrada oruđa od kamena odvaja kasnije hominide od
ranijih- ne postoje dokazi da su australopiteci sa malim mozgom

за
savladali takvu tehniku.
Druga stvar je da se ova jedinstvena praksa hominida kultu-

ин
rološki prenosi (baš kao i tucanje oraha kod šimpanza). Odno-

т ер
sno, sigurni smo da moderni čovek nije genetski programiran da

ну
pravi oruđe od kamena. On to obično nauči od nekoga drugog.
Malo je verovatno da su se u tom pogledu razlikovali raniji ho-

уп
minidi koji su pravili takva oruđa.

от
Treća stvar je da su, uprkos po svemu sudeći kulturološkom

ре
prenošenju ove tehnike, kameni dokazi značajno postojani do

бу
mlađeg paleolita. Postoje promene i razlike, ali najčešće tehnike se

(п
nisu bitno razlikovale, mada su ih razdvajale hiljade milja i vre-

ри
Sl. 5: Tesari kamena sa menski periodi od stotine hiljada godina. Otuda nazivi koje kori-

је
Nove Gvineje oblikuju ste evropski arheolozi za kulture tih vremena: »ašelen« obuhvata

мн
okresine. mnoge stotine hiljada godina, »musterijen« mnoge desetine hilja-
da.

и
Nasuprot ovome, mlađi paleolit, kao što smo videli, označa­

ис
ispitivanje klektonskog koplja otkriva da je i ono oblikovano po- va početak kulturne raznolikosti. Isti arheolozi su, u brzom reda-

пи
moću kamena. A što se tiče borbi, i bez sudske medicine može se sledu, identifikovali sledeće kulturne periode: orinjačku, graveti-

т,
objasniti povremeno prisustvo oštrog kamenja u nekom skeletu jensku, solitrijensku i magdalenijensku kulturu, čije pojedinačno

с
ту
iz paleolita. trajanje ne premašuje 4000 do 12.000 godina. Tako su oruđa od
Kada podignemo oči - nadamo se još nepovređene - sa ka-

ди
kamena iz orinjačkog perioda (od oko pre 40.000 do 28.000 go-
menja, šta smo naučili? Krenimo od fenomena kao celine.

је
dina) i solitrijena (od oko pre 21.000 do 16.500 godina) potpu-
Prvo ćemo uočiti da postoji šema korišćenja oruđa koja je no različita. Na isti način postojale su i razlike u kulturama poje-

ар
ograničena na relativno napredne hominide (članove roda Homo, dinih oblasti. Tako nam kamena oruđa otkrivaju pojavu jedne

хе
kako ih nazivaju stručnjaci). To nas odvaja od naših najstarijih nove kulturne promenjivosti tokom mlađeg paleolita. Ono što se

ол
predaka hominida, kao i od naših srodnika među čovekolikim desilo kada se ova kulturna promenjivost udružila sa klimatskom

ог
majmunima. Neke populacije šimpanza u divljini koriste kame- povoljnošću holocena tema je ostatka knjige.

иј
nje za razbijanje oraha (kao što to većina nas radi kada nemamo

е
pri ruci metalnu krckalicu za orahe); ipak, oni ne obrađuju kame-

)
nje za neku određenu namenu. Eksperimenti su pokazali da pa-
tuljasti šimpanza u zatočeništvu može da nauči da pravi oruđe od
kamena za sečenje konopca, mada daleko ispod nivoa rada naj-

32 33
 POGLAVLJE 2

за
ин
NEOLITSKA REVOLUCIJA

тер
ну
уп
I. ZAŠTO JE STVARANJE ISTORIJE

от
BIO NEKONTROLISAN PROCES?

ре
бу
Krajem dvadesetog veka čovek je izgradio jedno novo pošto-

(п
vanje prema kulturi šimpanza. U jednom pregledu objavljenom

ри
1999. navedeno je trideset devet primera ponašanja šimpanza u di-

је
vljini koja su se, izgleda, prenosila kulturološki. Na primer, kao što

мн
smo videli u prethodnom poglavlju, nekim populacijama šimpanza

и
poznata je tehnika lomljenja oraha kamenjem -tačnije, oni stavlja-

ис
ju orah na jedan kamen i razbijaju ga drugim. Šimpanze nisu genet-

пи
ski progamirane da ovo rade. Od gena nasleduju samo sposobnost
ovladavanja veštinom, učeći je od drugih šimpanza. Ovo i te kako

т,
jasno dokazuje da ljudi nisu jedine životinje koje imaju kulturu.

ст
Pa ipak, sudeći po ljudskim standardima, kultura šimpanza je

уд
veoma ograničena. Pre svega, izgleda da je ne akumuliraju u nekom

иј
značajnom stepenu. Naravno, naše znanje o njihovoj kulturi ogra-

е
ар
ničeno je na ono što danas zapažamo (razbijanje oraha kod šim-
panza prvi put je opisano 1844. godine). Možemo samo pretposta-

хе
vili kako je izgledala pre dve hiljade, ili pre tri miliona, godina. Ali

ол
ako je ono što danas zapažamo sve što su oni akumulirali tokom

ог
neograničeno dugog vremenskog perioda, onda to, po našim stan-

иј
dardima, i nije mnogo. S druge strane, izgleda da niihova kultura

е )
ne pripada onoj vrsti gde jedna stvar vodi drugoj. Covek pripito-
mljava konja i izumljuje točak; onda i11 sastavlja i dobija konja i ko-
la. Vremenom će konja zameniti motor sa unutrašnjim sagoreva-
njem i dobiće automobil. Na sličan način mogli bismo zamisliti

35
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
šimpanze koji tucaju orahe kako treći kamen zamenjuju za orah i
oblikuju kameno oruđe. To je nešto što su hominidi radili izrađu­
jući oruđe, na jedan donekle komplikovaniji način nego što je opi-
sano u prethodnom poglavlju. Ali šimpanze to ne rade, i uopšte ne
за
izgleda da u njihovoj kulturi jedan predmet predstavlja osnovu za
izradu drugog. Sve u svemu, kao što kultura šimpanza nije kumu-
ин
lativna, ona nije ni dinamična.
т
ер
Ljudska kultura je, bar potencijalno, i kumulativna i dinamič­
na. Ali mala je verovatnoća da se ovaj potencijal razradi dalje uko-
ну
liko su ljudi prisiljeni da vode jednostavan život, kakav su obično
уп
vodili lovci-sakupljači plodova. Ovo je najuočljivije na nivou mate-
от
rijalne kulture. Lovci-sakupljači plodova su tipični nomadi jer je nji-
ре
hov način korišćenja okruženja više ekstenzivan, nego intenzivan.
бу
Poput današnjih putnika, nomadi putuju bez velikog prtljaga. Uko-
lik? dob_ijete novi artefakt bolje je da se rešite starog. U isto vreme,
(п
suzavanjem kulturnog inventara značajno se smanjuju šanse da jed-
ри
na stvar odvede do druge. Ali u tome ne treba preterivati. Neke
је
srećne populacije lovaca-sakupljača plodova nastanjivale su toliko
мн
bogata pribežišta da su mogli da se odreknu nomadskog načina ži-
и
v?ta. Je~an mo~ući primer su lovci na evropske jelene u magdale-
ис
mjenskoj kulturi u poslednjem milenijurnu mlađeg paleolita. Mo-
пи
žda je sa ovim povezano i to da poslednje faze preneolitske kulture
u ~e~ oblastima izgledaju znatno bogatije od prethodnih, u toli-
koj men da su arheolozi za njih stvorili posebnu kategoriju, nazvav-
ši je mezolit. Uglavnom, možemo smatrati da su paleolitski lovci-
s_akupljači plodova bili lišeni mogućnosti da ostvare pun potencijal
ljudske kulture zbog ograničenja proizašlih iz odnosa njihovog na-
čina života i okruženja u kojem su živeli. Time ne želim reći da je
ostvarenje ovog potencijala nužno dobra ideja.
Pojava zemljoradnje
Ova ograničenja su konačno nestala tek sa pojavom zemljo-
radnje, i započinje neizvesni proces stvaranja istorije. Možda nije
odmah jasno zašto je to tako. Mogli bismo lako zamisliti svet u
kojem se zemljoradnja pojavila, zahuktala i nestala, ili svet u ko-
36
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?
jem je zaostala, ali nije dovela ni do kakvih inovacija. Da su u ta-
kvim svetovima postojali arheolozi teško da bi pali u iskušenje da
veličaju pojavu zemljoradnje nazivajući je neolitskom revoluci-
jom. Ali u našem svetu ona je doista dovela do revolucije, i po-
trebno je da shvatimo koji su razlozi za to.
Priča započinje na Bliskom istoku u devetom ili možda dese-
tom milenijurnu p. n. e. Zašto tada i zašto tamo? Arheolozi ima-
ju mnogo toga da kažu o neposrednom okruženju tog procesa, i
šta ga je tačno moglo izazvati. Međutim, nama bi bio korisniji ši-
ri uvid. Na ovom nivou ne treba da nas zadržava pitanje »zašto
tada?«, jer nam je odgovor već poznat: posmatramo početak ho-
locena. Daleko je interesantnije pitanje »zašto tamo?«. Zaključak
je toliko očigledan da ga ne treba ni objašnavati. Osnova zemljo-
radnje, odnosno čitavog istorijskog razvoja ljudskih društava, je-
ste trava. To može da zazvuči kontradiktorno, jer je za većinu nas
trava nešto beznačajno što se može naći u gradskim parkovima i
prigradskim travnjacima. Da bi se sagledala istina, treba uzeti u
obzir činjenicu da je zemljoradnja skup dve glavne komponente:
gajenja pripitomljenih biljaka, i uzgajanja pripitomljenih životi-
nja. Među biljkama su najstariji i još uvek daleko najvažniji pri-
pitomljeni oblici trave koji su poznati kao žitarice - poput pšeni-
ce i ječma. Odgovarajući položaj među životinjama zauzimaju bi-
т,
ljojedi - ovce i goveda, od kojih zavisi život stočara. Ovo auto-
с
ту
matski objašnjava zašto tropski pojas zaostaje u istorijskom raz-
ди
voju (čak i danas, nerazvijenost se uglavnom vezuje za tropski po-
је
jas). Zivot je tamo gde je trava; a ona, uprkos svom tropskom po-
ар
reklu, najbolje uspeva u umerenoj klimi.
хе
Trava je, naravno, veoma rasprostranjena u svetu, a sa njom
i životinje biljojedi. Međutim, nisu sve trave podesne za domesti-
ол
fikaciju, a nisu ni svi biljojedi; vrste koje to jesu veoma su nerav-
ог
nomerno raspoređene. U tom pogledu Evroazija je daleko najbo-
иј
е
lje snabdevena od preostalog kopnenog dela sveta. Divlje krave,
)
na primer, pronađene su od Evrope do Kine. Unutar Evroazije
najprivilegovaniji region bio je Bliski istok koji je, obilovao krup-
nozrnim žitaricama. Stoga nije nimalo čudno što je neolitska re-
volucija počela na Bliskom istoku - preciznije, u Plodnom polu-
37
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
mesecu, luku plodne zemlje koji se proteže od Palestine na zapa-
du do donje Mesapotamije na istoku.
Nije lako objasniti kako se tranzicija odvijala. Može nam
pomoći saznanje da je oko 10000 p. n. e u Palestini i oko nje po-
за
stojala. populacija koja je već tada u značajnoj meri bila sedalač­
ин
ka - u tolikoj meri da su koli~e u kojima su živeli predstavljale
т
pogodan ambijent za miševe. Staviše, jedan od načina preživlja-
ер
vanja ove populacije bio je žetva semenja divljih trava, što se mo-
ну
že utvrditi na osnovu pronađenih metalnih predmeta - srpova,
уп
stupa, glinom obloženih trapova i sličnog. Pod pretpostavkom da
от
su ovi sakupljači, kao i većina nas, bili skloni zasipanju stvari, ve-
ре
rovatno su vrlo brzo otkrili da su slučajno posejali mladice trave
бу
u blizini svojih koliba. Ono što su uradili nenamerno mogli su da
nastave da rade namerno. U međuvremenu, podvrgli su travu se-
(п
lekciji koja, iako ne sasvim prirodna, nije morala da bude i na-
ри
merna - u sledećem odeljku naići ćemo na dobar primer za ovo.
је
Put ka demistifikaciji bio je otvoren. Mogli bismo nastaviti u tom
мн
stilu, ali je poruka već sasvim jasna. Možemo prilično ubedljivo
и
ispričati prihvatljivu priču o pojavi zemljoradnje, ali to nije isto
ис
kao i saznanje o tome kako se to doista odigralo.
пи
Posle ovih ranih bliskoistočnih početaka, zemljoradnja se
ukorenila u svojoj postojbini, ali se pojavila i na drugim mestima.
Pratićemo pojavu zemljoradnje izvan Bliskog istoka. Pre ne-
go što razmotrimo kako se to stvarno desilo, treba se zapitati ka-
ko je do toga uopšte došlo. Prvo, mogli bismo zamisliti svet u ko-
jem je pojava zemljoradnje bila malo verovatan događaj koji se
desio jednom. U takvom svetu svako dalje javljanje zemljoradnje
u drugoj oblasti bilo bi širenje izvornog. Ovo širenje moglo bi
imati dva oblika: zemljoradnička populacija dolazi i istiskuje lo-
kalne lovce-sakupljače plodova ili sami lovci-sakupljači plodova
preuzimaju praksu od zemljoradnika s kojima su došli u kontakt.
Drugo, mogli bismo zamisliti jedan drugačiji svet u kojem se ze-
mljoradnja pojavila iznenada. U takvom jednom svetu, kada se
već jednom otvorio »prozor<< holocena, moguće je da se zemljo-
radnja pojavi nevezano na mnogim mestima, bez ikakvog proce-
38
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?
sa kolonizacije i kulturološke pozajmice koja bi ih povezivala. Pa,
o kojem je načinu reč?
Kao što će svaki čitalac sklon kompromisu posumnjati, reč
je i o jednom i o drugom. Jedan impresivan i proveren slučaj šire-
nja zemljoradnje iz centra porekla obuhvata standardni bliskoi-
stočni »paket« pripitomljenih biljaka i životinja. Na primer, u to-
ku nekoliko hiljada godina on se probio daleko na istok do seve-
rozapadnog dela Indije (do 5000 p. n. e.) i na zapad do Britanije
(do 4000 p. n. e.). Postavlja se pitanje da li je širenje išlo putem
kolonizacije ili lokalnim prihvatanjem. Uzmimo, na primer, slučaj
širenja zemljoradnje na zapad u Evropi, jer nam je to mnogo po-
znatije. Cela jedna generacija smatrala je, na osnovu onoga što je
izgledalo kao neoboriva veza arheoloških i genetskih dokaza, da
je ovde centralni proces bio proces kolonizacije (izuzetak je u ju-
gozapadnoj Evropi, naročito kada je reč o precima Baska). Me-
đutim, u poslednje vreme jedna podrobnija analiza mitohondri-
jalne DNK i Y hromozoma Evropljana pokazala je da su oni pre-
dominantni naslednici paleolitske populacije Evrope, sa ograniče­
nim uticajem bliskoistočne populacije u neolitsko vreme. O?o
možda iznenađuje: brojne populacije lovaca-sakupljača plodova
širom sveta prošle su mnogo gore kada su se zemljoradnici poja-
vili na njihovom horizontu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog
т,
tendencije zemljoradnika da ih brojno nadvladaju. Ali pozajmice
с
ту
iz tuđih kultura svojstvene su ljudima (iako prvi dokazani primer
ди
ovoga procesa treba pripisati neandertalcima).
је
S druge strane, neosporan primer nezavisne pojave zemljo-
ар
radnje nudi Novi svet- Amerika, nasuprot Starom svetu Evroa-
zije i Afrike. Iako je u ovom pogledu Novi svet mogao da kaska
хе
nekoliko hiljada godina za Bliskim istokom, razvivši zemljorad-
ол
nju u četvrtom milenijumu p. n. e. a ne u devetom, ništa neuka-
ог
zuje na to da je ovo rezultat uticaja Starog sveta. Nijedna američ­
иј
ka pripitomljena biljka (naročito kukuruz) ili životinja (naročito
е )
lama) nije ništa dugovala Starom svetu, pa tako standardni ze-
mljoradnički «paketi« iz Starog sveta ovde nisu igrali nikakvu
ulogu. Moguća je pretpostavka da je neko ko je već bio upoznat
sa zemljoradnjom u Starom svetu mogao pokušati da je reprodu-
39
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
kuje u Novom svetu pomoću domaćih vrsta (proces poznat kao
»stimulisano rasprostiranje«~·). Ali je ovo malo verovatno. Ne
postoje nikakvi dokazi o bilo kakvim kontaktima sa ratarima iz
Starog sveta u tom periodu. Što se tiče kukuruza, proces domesti-
за
fik~c!je je ~aj~_o toliko dugo da nije mogao biti rezultat nekog po-
ин
kusaJa.umtactje. Tako ovaj primer uspostavlja standard. Mogli
bismo da nastavimo sa navođenjem primera s velikom mogućno­
т
ер
šću samostalnog pojavljivanja.
ну
Zar iz ovoga ne proizlazi da pobeđuje umerenost. Prvo, vrlo
je poučna činjenica da imamo bar dva, a verovatno i više, prime-
уп
ra nezavisnog pojavljivanja zemljoradnje. To potvrđuje da je u
от
holocenu bilo nešto specijalno, nešto što je moglo dovesti do kon-
ре
vergentnih rezultata kod populacija međusobno izolovanih od
бу
vremena pleistocena. Drugo, zapanjuje činjenica da su stanovnici
(п
Britanije, na primer, morali da sačekaju nekoliko hiljada godina
ри
da bi zemljoradnja sa Bliskog istoka stigla do njih, pre nego što
је
su je sami razvili na osnovu lokalnih vrsta. Tako, čak i u holoce-
мн
nu, jednu neovisnu pojavu zemljoradnje treba smatrati neobič­
nom, možda ne toliko neobičnom koliko jedinstvenom.
и
ис
пи
Širenje neolitske revolucije
Vratimo se sada na Bliski istok i onome što sam nazvao šire-
nje neolitske revolucije. Time ne želim reći da je pojava zemljo-
radnje predstavljala apsolutan uspeh. U stvari, oko 6000 p. n. e.
zemlJoradničke zajedniCe u Palestini bile su suočene sa ekološkom
katastrofom kojoj su same kumovale (sagoreli su previše drvene
građe za proizvodnju kreča za zidove svojih domova). Sve do da-
našnjeg dana zemljoradnja je značajno doprinela eroziji bliskoi-
stočnog pejzaža. Međutim, postoji i druga, mnogo značajnija
s~rana priče. Najstariji zidovi na ranom neolitskom lokalitetu Je-
rihonu u Palestini datiraju otprilike iz 8000. godne p. n. e. Oni
pripadaju dobro sagrađenim okruglim kućama, i predstavljaju
* Prim. prev.: u originalu >>stimulus diffusion<<
40
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
gusto naselje gde je živelo najmanje nekoliko hiljada ljudi. Ovo je
intenzivna, ne ekstenzivna, eksploatacija životne sredine; inten-
zivniji način života znači i veći broj ljudi i kultura. Sama priroda
lokaliteta, brežuljak nastao ne prirodnim putem nego uzastopnim
ljudskim zauzimanjem, predstavlja metaforu za kulturološku
akumulaciju koju je ovaj stil života omogućio, gde svaka sledeća
generacija gradi na onome što je prethodna ostavila. I tako, kada
je platforma za izvorni »paket« zemljoradnje bila spremna, mo-
gle su da uslede brojne inovacije. Lep primer je plug, koji se po-
javljuje u četvrtom milenijumu p. n. e. i pretpostavlja prethodno
držanje pripitomljenih životinja za vuču i pripitomljenih biljaka
za sejanje. Među brojnim drugim primerima tokom milenijuma,
mogli bismo navesti izradu grnčarije, domestifikaciju maslina i
pronalazak točka. Od svega toga izabraćemo i obraditi grnčariju
u poslednjem odeljku ovog poglavlja. Ali, ako treba izabrati sa-
mo jedan kompleks inovacija koje bismo na ovom mestu pažlji-
vije razmotrili, to bi morala da bude obrada metala.
Oruđa od kamena imaju svoj vek trajanja. Slika 6 pokazuje
obe strane noža napravljenog u vreme predinastičkog Egipta (oko
3250 p. n. e.), zajedno sa dve paleolitske ručne sekire (stare mo-
žda više od milion godina). Kao što se može zaključiti na osnovu
т,
preseka pokazanih levo, bila je potrebna velika veština da bi se
с
ту
napravio tako tanak nož. Ova precizno urađena i valjana alatka
ди
nije gruba kao paleolitske ručne sekire, čija je debljina uočljiva
је
ako se pogledaju njihovi bočni izgledi na desnoj strani. Ali ova
ар
elegancija ima i svoju cenu; nož je lako lomljiv, i u stvari je već slo-
mljen (nedostaju dva komadića). To nije slučaj sa paleolitskim
хе
ručnim sekirama, iako je trebalo da prežive mnogo duži period
ол
vremena da stignu do nas. Postoji uverenje da ovakvi noževi nisu
ог
ni bili namenjeni svakodnevnoj upotrebi: veća je verovatnoća da
иј
е
su izvađeni iz grobova, nego da su pronađeni među ruševinama
)
nekog naselja.
Obrada metala je rešenje ovog problema. Dobar metal mo-
že se tako obraditi da bude istovremeno tanak i jak. Bakar je pre-
više mekan, ali nije loš pomešan s nešto kalaja ili arsenika da bi
41
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?

se dobila bronza. Gvožđe je mnogo bolje, a čelik najbolji. Među­ kon toga rasprostranjena je obrada gvožđa, i ono je u mnogo če­
tim, postoji nekoliko poteškoća koje usput treba prebroditi. mu zamenilo bronzu. U izvesnom smislu gvozdeno doba traje još
Jedna od njih je da ozbiljna obrada metala podrazumeva i od tada.
topljenje rude na visokim temperaturama. Nije dovoljno zapaliti Poput zemljoradnje, obrada metala se kasnije pojavila u

за
vatru i prionuti na posao. Srećom postoji kulturološka osnova za mnogim krajevima izvan Bliskog istoka. Tako je u Britaniji i Kini

ин
ovaj razvoj. Ukoliko se bavite grnčarijom, potrebno je da je peče­ bronza obrađivana već u drugom milenijumu p. n. e., a gvožđe u
petom ili šestom p. n. e. Ovi datumi ukazuju na značajno ubrza-

т
te, i (u okvirima neolitske kulture) ukoliko je temperatura na ko-

ер
joj je pečete viša, utoliko bolje. Ukoliko raspolažete i građevin­

ну
skom veštinom, trebalo bi da ste u stanju da sagradite i specijal-

уп
nu peć u kojoj možete da pečete grnčariju na odgovarajućim vi-

от
sokim temperaturama. Veština kojom ste ovladali dovodi vas na-
domak obrade metala.

ре
Druga poteškoća odnosi se samo na bronzu. Bakra, kao i

бу
ostalih sastojaka bronze, nema u izobilju, i on je neravnomerno

(п
rasprostranjen po površini planete. Ovo svakako ograničava na-

ри
mene za koje bi ih većina društava iskoristila. Za društvo iz bran-

је
zanog doba, kao za ono u Kini ili Grčkoj tokom poslednjih veko-

мн
va drugog milenijuma p. n. e. tipična je dominacija aristokratije

и
koja koristi bronzu za izradu oružja i u ceremonijalne svrhe, dok

ис
se većina uzgajivača sa dna društvene lestvice još uvek nalazi u

пи
kamenom dobu. Rešenje ovog problema je gvožđe. Zbog relativ-

т,
nog izobilja elemenata stvorenih u supernovama, gvožđa ima u

с
izobilju širom zemlje; ukoliko ste u stanju da postignete potrebne

ту
temperature za njegovo topljenje i obradu, možete ga koristiti za

ди
izradu prilično jeftinih metalnih alatki. Tako se u gvozdenom do-

је
bu prvi put susrećemo sa rasprostranjenom upotrebom metalnog

ар
oruđa za obradu zemlje. U isto vreme preorijentacija na jeftino

хе
metalno oružje vodi ka destabilizaciji tradicionalne aristokrati je iz
bronzanog doba, otvarajući na taj način vrata novim oblicima

ол
društvene i političke organizacije. Neke od njih ćemo razmotriti

ог
u kasnijim poglavljima. Ovde, opet, jedna stvar vodi drugoj.

иј
Kao što se može i očekivati od njegove pionirske uloge u po-

javi zemljoradnje, Bliski istok je mesto gde je došlo do najranijeg
razvoja obrade metala. Tu je bila značajna upotreba bakra oko
SOOO p. n. e. Oko 3000 p. n. e. uveliko se koristi bronza, a nastu-
pajuće bronzano doba trajalo je do oko 1200. godine p. n. e. Na-
е )
Sl. 6: Kremeni nož iz predinastičkog perioda u Egiptu (gore)
sa dve ručne sekire iz paleolita (dole).

42 43
 ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

tome da li je odredena biljka ili životinja pripitomljena samo jed-

~je: ob!ada bronze se širila brže od zemljoradnje, a obrada gvo- nom, ili u različitim vremenima i na različitim mestima.
zd~ b~~e od o?ra.de b.r~nze. Postavlja se pitanje da li su ovi pro- Jedan slučaj gde genetika utvrduje jedinstvenu domestifika-
cesi brh nezavrsm. Ah, rzgleda da u ovom slučaju postoji manje ciju je jednozrna pšenica.,:. U devetom milenij umu p. n. e. pripi-
d?kaza o neko~ nez~visnom razvoju nego u slučaju zemljorad- tomljena jednozrna pšenica već se gajila u obisti današnje jugoi-

за
nJe. Od navedemh pnmera, samo se pojava obrade bronze u Ki- stočne Turske. Poredenje DNK brojnih linija pripitomljene i divl-

ин
~i može smatrati nezavisnom. Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi:
je jednozrne pšenice pokazuje dve stvari. Prva je da je pripitomlje-

т
sto se ne~a i~ovacija brže širi, ljudi imaju manje vremena ili po- na jednozrna pšenica monofiletska, drugim rečima, sve linije pri-

ер
trebe da Je. pnla~?_?e sebi. Amerika je priča za sebe. U regionu An- pitornljenog oblika potiču od zajedničkog pretka koji ih odvaja

ну
da bakar Je konscen u prvom milenijumu n. e. Vremenom su se od divljih oblika. Ovo je dovoljno da se utvrdi da je jednozrna
tehni~e obra~e metala proširile iz ovog regiona u zapadni deo

уп
pšenica pripitomljena samo jednom. Druga stvar koju pokazuje
Sred~Je Amenk~. Prerada rude gvožđa bila je, medutim, nepozna-

от
genetsko ispitivanje jednozrne pšenice je da je pripitomljeni oblik
t~. Nr o~o ne br trebalo da nas iznenadi: izgleda da se zemljorad-

ре
najbliži divljim linijama nađenim u oblasti zapadno od grada Di-
nJa razvrla mnogo kasnije u Novom nego u Starom svetu. jarbekira. Sada nam je prilično jasno gde je pripitomljena jedno-

бу
Sada .možemo da .sumiramo odgovor na pitanje sa početka
v
zrna pšenica. Slično je i sa ječmom. Izgleda da je pripitornljeni je-

(п
ovog ?deljka. Kao sto Je promena klime u pleistocenu omogućila čam takođe monofiletski (iako je analiza komplikovana usled

ри
povoljne uslove za kulturnu živost, tako je i klimatska stabilnost tendencije da se ga jeni ječam ukršta s lokalnim divljim formama).
holo~ena obezbedi~a p~voljne us~ove za kulturnu akumulaciju.

је
Identifikacija najbliže forme divljeg ječma opet doprinosi, doduše

мн
Ne~htske kulture msu bile dugovecne: njihovo trajanje meri seve- manje precizno, da se domestifikacija locira u regionu Palestine. ·
kovima, u po~edenj~ sa milenijumima koliko su trajale kulture

и
Sa ovim monofiletskim žitaricama možemo uporediti genet-

ис
mla~eg pa!eohta. Air osnovne inovacije koje smo zapazili u ovom ska istraživanja porekla domaće stoke. Ona nije monofiletska.

пи
odeljku sacuvane su od jedne do druge kulture, bez potrebe da ne- Ispitivanje mitohondrijalne DNK bliskoistočnog govečeta (vrsta
ko ?on?.vo. izm~šlja t~čak. Ono što je omogućilo ljudima da na

т,
na koju je većina nas navikla) i indijskog govečeta (vrsta s grbom)
ovaJ nacm rskonste pnliku koju je ponudio holocen, pored njiho-

ст
pokazuje da su se oni razdvojili pre više od sto hiljada godina -
ve domorodačke predispozicije prema kulturi, bilo je to što je u

уд
mnogo pre nego što su goveda pripitom!jena. Drugim rečima, ove
r.anom holocenu stvorena najveća kulturna osnova od pojave

иј
dve vrste su rezultat odvojenih domestifikacija divlje vrste. To ne
~udske vrste. Upravo zbog njene uloge, pojavu zemljoradnje mo-

е
mora da znači da su ova dva procesa bila istorijski odvojena: ne-

ар
zemo bez ustezanja nazvati neolitskom revolucijom. ko ko je upoznat sa pripitomljavanjem bliskoistočnih goveda mo-

хе
gao je pripitomiti indijsko goveče u procesu stimulisanog raspro-

ол
stiranja. Ali to je nešto sasvim drugo od onoga s jednozrnom pše-
II. GENETIKA PRIPITOMLJENlli nicom ili ječmom. Genetika nam takođe može nešto reći i o afrič­

ог
BILJAKA I ŽIVOTINJA kim govedima. U pogledu njihove mitohondrijalne DNK, tj. žen-

иј
ske linije, veoma su slični bliskoistočnom govečetu. Pa ipak, mno-

е )
. ~ preth~dnom poglavlju smo videli kako genetika može do-
pnnetr osvetljavanju porekla ljudske rase. To isto može učiniti i za
pripitomljene biljke i· životinje, pa je u tom pogledu danas vredna ''Prim. prev.: engleski termin >>einkorn<< = jednozrna pšenica, jednozr-
dopuna arheologije. Tačnije, ona može da pruži ključne dokaze o nac, Triticum monococcum.

45
44
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

gi od njih imaju grbu, poput indijskih goveda, i izgleda da u po-

gledu njihovih Y hromozoma- po muškoj liniji- često duguju vi-
še I1idiji nego Bliskom istoku. Drugim rečima, one su rezultat pol-
no asimetričnog ukrštanja, koje bez sumnje duguju svojim ljud-

за
skim vlasnicima. Ali da li nasleđivanje po ženskoj liniji kod afrič­
kih goveda potiče od goveda domestifikovanih na Bliskom isto-

ин
ku? U slučaju evropskih goveda, genetski dokazi jasno govore o

т ер
bliskoistočnom poreklu, a ne o nekim odvojenim domestifikaci-
jama. Pa ipak, afrička goveda se dovoljno razlikuju da bi mogla

ну
biti proizvod jednog takvog događaja. I još jednom, teško bi bilo

уп
isključiti stimulisano rasprostiranje

от
Genetika nam može pomoći da podrobnijesagledamo deša-

ре
vanja pri pojavi zemljoradnje. Postoji još jedan aspekt genetike

бу
koji je ovde vredan pomena.
Pripitomljene biljke i životinje žive u simbiozi sa čovekom.

(п
ри
Skloni smo da ovaj odnos sagledavamo s ljudskog stanovišta, ali
u biološkom smislu reč je o dvosmernoj ulici. Razmotrite samo

је
evolutivno dostignuće pripitomljene pšenice. Uspostavljen je od-

мн
nos gde ona može da se pouzda u svog ljudskog partnera koji će

и
joj učiniti zanačajne usluge: pripremu zemljišta, sejanje, zaštitu od

ис
drugih životinja, uklanjanje drugih biljaka, žetve, i čuvanje seme-

пи
na tokom zime. Naravno, uzgajivači uzimaju svoj deo- pšenica

т,
nije parazit- i to im omogućava dobijanje više hrane nego što su

ст
Sl. 7: Divlja i pripitomljena jednozrna pšenica
imali na raspolaganju njihovi rođaci lovci - sakupljači plodova.

уд
Ali za uzvrat, pripitomljena pšenica počinje da uspeva širom sve-

иј
ta, i to u mnogo većim količinama nego što se moglo očekivati od bila je da im se sklone s puta. Otuda je među divljim životinjama

е
njenog divljeg pretka. Sigurno je da bi se nestankom ljudi pri pito- u najvećem delu sveta toliko prisutan strah od čoveka (bar dok

ар
mljena pšenica našla u ozbiljnim problemima. Ona je svoju sud- nisu naselili prigradska područja). Druga strategija je bila da se

хе
binu stavila u čovekove ruke. Za sada je, međutim, prošla veoma toliko približe čoveku da mogu da uživaju njegovu zaštitu. To je

ол
dobro. Slične priče mogle bi se ispričati o pripitomljenim životi- upravo ono što su uradile uspešno domestifikovane vrste. Ova-

ог
njama: bez obzira na kvalitet života, one su daleko brojnije od nji- kav način sagledavanja odnosa pokazuje njegovu asimetriju. Je-

иј
hovih divljih srodnika. dan aspekt ovoga je čovekovo centralno mesto u celom tom kom-

е
Ukoliko nam ova perspektiva izgleda mučna, razlog svaka- pleksu: za svaku pripitomljenu vrstu bitan je odnos sa čovekom,

)
ko nije u tome što nije tačna. Od vremena mlađeg paleolita, ljudi a ne s nekim drugim članom najbližeg okruženja. Stoga je asime-
su sve više stvarali nevolje; druge vrste su stoga morale da se pri- tričan način na koji su se obe strane adaptirale na simbiozu: za
lagode ovom ljudskom fenomenu. Jedna od očiglednih strategija ljude je adaptacija primarno kulturološka, dok za pšenicu ili kra-

46 47
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
ve nije. Zato, najzad, možemo govoriti o ulozi krava u stvaranju
ljudske istorije, ali teško se može govoriti o ulozi čoveka u stva-
ranju istorije krava.
Najvažniji oblik adaptacije na domestifikacije za biljke i ži-
за
votinje je genetski. Ostavimo za sada po strani životinje kao pre-
više komplikovane, i uzmimo jednostavan primer žitarica. Kod
ин
divlje pšenice i ječma seme pada na zemlju tokom zrenja i na taj
т
ер
način ometa ljude u uspešnoj setvi (slika 7, levo). Kod pripito-
mljenih formi, naprotiv, dovoljne su mutacije u jednom ili više ge-
ну
na da se problem reši na obostrano zadovoljstvo (slika 7, desno).
уп
Kod ljudi je bilo drugačije: kao što smo spomenuli, ljudska
от
adaptacija na domestifikovane vrste uglavnom je bila kulturolo-
ре
ške, ne genetske prirode. Da je obrnuto, postojale bi dve vrste lju-
бу
di: oni koji su bili genetski adaptirani na zemljoradnju i oni koji
to nisu. A ovo, očigledno, nije bio takav slučaj. Zahvaljujući svom
(п
razumu čovek se adaptirao na one biljke i životinje s kojima je
ри
ostvario vezu: razumno je žeti žito, kopati trapove, sejati seme u
је
мн
pravo vreme godine, itd. U tom pogledu ljudi su sigurno bili u
prednosti u odnosu na biljke, pa čak i životinje, i to nam pomaže
и
da objasnimo kako ljudi uspevaju da se odjednom tako lako
ис
adaptiraju na toliko vrsta i zašto je zemljoradnja dovela do toli-
пи
ko drugih inovacija. Ali ne treba precenjivati razmere ove mudro-
sti. Nema čoveka koji bi shvatio zemljoradnju kao proces sve do
njene pojave. Na tom nivou ljudi nisu raspolagali boljom strate-
gijom od biljaka ili životinja. Na primer, malo je verovatno da su
ljudi svesno vršili selekciju žitarica koje se ne osipaju. Žanjući sr-
povima ono što su mogli i sejući požnjevena, oni su se opredelji-
vali za vrste koje se ne osipaju. Čovekov doprinos pojavi zemljo-
radnje nesumnjivo je proizvod takvih usputnih sitnih strategija.
Pa ipak, u pogledu nekoliko stvari ljudska adaptacija bila je
izrazito genetska. Jedna je sposobnost varenja mleka u odraslim
godinama. Pojava je široko rasprostranjena među populacijama
kojima je dostupno mleko pripitomljenih životinja, ali je manje
prisutna na ostalim prostorima. Druga, značajnija, tiče se bolesti.
Populacije Starog sveta, jedine koje su živele u bliskoj simbiozi s
velikim brojem domestifikovanih životinja, morale su da se uhva-
48
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?
te u koštac s klicama koje su prenosile te životinje. Te klice bile su
uzročnik zaraznih bolesti od kojih je umirao veliki broj ljudi u
Starom svetu. Ali s prolaskom milenijuma, polulacije Evroazije i
Mrike izgradile su genetsku otpornost. Na taj način su stvorene
dve vrste ljudi: oni koji su imali tu zaštitu i oni koji to nisu. Kada
su te dve vrste došle u kontakt pošto je Kolumbo prešao Atlan-
tik, uticaj klica iz Starog sveta na genetski neadaptirane popula-
cije bio je zastrašujući. Pripitomljene biljke, naprotiv, nisu se svo-
jim ljudskim partnerima svetile na takav način.
mGRNČARSTVO
Grnčarstvo je za neolit ono što su oruđa od kamena za pale-
olit. Na slici 8 vide se neki komadi grnčarije sakupljeni na lokali-
tetu na Bliskom istoku u leto 2000. godine. Različite su starosti.
Neki su ručno rađeni, neki su pravljeni na grnčarskom točku. Te-
ško da bi mogli biti muzejski primerci. Međutim, tipični za ono ·
što bi se moglo naći na površini skoro svakog lokaliteta na kojem
je konstantno boravio veći broj ljudi, pod uslovom da površinski
sloj ne prekrivaju moderne građevine ili bujna vegetacija. Svi ovi
komadi delići su nečega, i najveći broj krhotina potiče iz drevnih
т,
vremena. Ovo ima smisla: normalno je da se krčag koristi dok se
ст
ne razbije, što se dešava pre ili kasnije, posle čega se polomljeni .
уд
delovi bacaju, jer malo je društava koja su smislila način recikla-
иј
že razbijene grnčarije. Citava grnčarija se uglavnom nalazi u gro-
е
bovima, i to je gotovo jedini način za povlačenje neoštećenog kr-
ар
čaga iz upotrebe. Vredno je pomerta da nijedna od ovih krhotina
хе
nema tragova ukrašavanja, bilo utiskivanjem šara u glinu ili bo-
ол
jenjem. I ovo ima smisla: prosečan krčag je upotrebni predmet, a
ог
neobična ornamentika je pre izuzetak nego pravilo. Za razliku od
иј
ovih krhotina, posude na ilustracijama u ovoj knjizi su muzejski
е
primerci - ponekada lepi, uvek poučni, ali nikada tipični.
)
Kao što je već ukazano, u grnčarstvu postoji fenomen koji je
na neki način analogan oruđu od kamena iz prethodnoj pogla-
vlja. Dobro ispečena glina je dugovečna (mada ne kao kamen).
49
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

poput najranijih neolitskih društ~va naj3lis~o:n istoku n!~u ga još

izmislili. Njegovo odsustvo je toliko zacudujuce po kasll!Jlm stan-
dardima da arheolozi govore o >>predgrnčarskom neolitu<<. Neka
društva su ga imala samo u odredenim periodima. Maori sa No-

за
vog Zelanda potiču iz kulture koja je nekada posedovala grnčar­
stvo, ali tu veštinu nije sačuvala tokom migracija sa jednog paci-

ин
fičkog ostrva na drugo. .

т
v

ер
Sto je još interesantnije, neke kulture lovaca-sakupljaca plo-

ну
dova iz holocena znale su za grnčarstvo. Vodeći primer je Japan.
Faza u japanskoj preistoriji poznata kao jomonski period proteže

уп
se od oko desetog do prvog milenijuma p. n. e. Moguće je da naj-

от
stariji poznati predmeti sa ostrva Kjušu datiraju iz jedanaestog

ре
milenijuma p. n. e. (Tvrdi se da su i starije, što bi nas odvelo do

бу
kraja pleistocena). Postoje mnoga nalazišta grnčarije iz perioda

(п
oko 7500 godina pre n. e. Medutim, jomonska grnčarija je bila
Sl. 8: Komadi keramike različite starosti sa jednog

ри
gruba, debela i pečena na niskim temperaturama. Njeni tvorci su,
ranog lokaliteta na Bliskom istoku.
izgleda, jednostavno koristili lomače (za razliku od grnčara iz

је
мн
neolitske Kine, na primer). Ova grnčarija, ipak, sugeriše šta mo-
Setite se neobičnih predmeta predstavljenih na slici l. Tako gm- že da se uradi u kulturi lovaca-sakupljača plodova dovoljno bo-

и
čarski predmeti u arheološkim iskopinama imaju značaj sličan

ис
gatoj da postane sedelačka. U ovom slučaju riba je jedino prirod-
kamenu, gde im se preuveličava uloga u životu ljudi koji su ih no bogatstvo dostupno u neobičnom izobilju. Zagonetno je zašto

пи
proizveli. Ali ova uloga, poput uloge oruđa od kamena, bila je još više tako privilegovanih lovaca-sakupljača plodova nije stvorilo

т,
uvek značajna. Na primer, keramičke posude omogućile su greja- grnčariju. Rana evropska kultura iz mlađeg paleolita stvorila je

с
nje vode, kuvanje supe ili pripremu gulaša - što izmedu ostalog

ту
brojne predmete od pečene gline; pa ipak, nemamo ni jedan mag-
znači i produženje života za bezube. One takođe obezbeđuju za-

ди
dalenijenski predmet.
štitu od miševa. A, miševi su, setimo se, hiljadama godina uspeli

је
Sve ovo je veoma intrigantno, ali ne bi trebalo da nam zao-
da žive na naš račun ne dajući nam ništa. kupi previše pažnje. Šire povezivanje grnčarstva sa zemljorad-

ар
Za razliku od kamenog oruđa, grnčarija je fenomen holoce- njom svedoči o tome da zemljoradnja olakšava akumulaciju više

хе
na, ili preciznije, zemljoradničkih društava. Lovci-sakupljači plo- materijalne kulture nego njeno prenošenje. To nam, zauzvrat, po-

ол
dova iz paleolita, kao nomadi, imali bi malo koristi od grnčarskih maže da sagledamo zašto je pojava zemljoradnje predstavljala re-

ог
posuda: ove su teške i lomljive, nepodesne za prenošenje. To, iz- voluciju.

иј
medu ostalog, znači da grnčarija nije bila deo običnog paleolit-

е
skog nasleđa Azije i Amerike. Poput zemljoradnje, mora da se u

)
oba regiona razvijala nezavisno.
Pa ipak, grnčarstvo i zemljoradnja se ne uklapaju u potpu-
nosti. Nisu sva zemljoradnička društva imala grnčarstvo. Neka,

50 51
 POGLAVLJE 3

за
ин
POJAVA CIVILIZACIJE

тер
ну
уп
I. DA LI SU LJUDI STVORILI JEDINU

от
MOGUĆU CIVILIZACIJU?

ре
бу
Do sada smo u knjizi postavljali jednostavna pitanja i prilič­

(п
no smo se dobro snalazili u pronalaženju odgovora. Možda bi bi-

ри
lo brzopleto napustiti taj mudri metod, ali pojavljuje se daleko

је
komplikovanije pitanje na koje ćemo pre ili kasnije morati dati

мн
odgovor. Uzmite opšte konture istorije poslednjih deset hiljada
godina. Ova istorija je očigledno predstavljala jedan mogući is-

и
ис
hod kombinacije neuobičajenih klimatskih uslova i sposobnosti

пи
ljudi savremenih po svom ponašanju. Ali da li je to bio jedini mo-
gući ishod? Ili je neki događaj, ili ceo niz nekih događanja, uticao

т,
na to da istorija izgleda upravo ovako, a ne drugačije?

тус
Prva stvar koju moramo priznati jeste da smo uoči holocena

ди
posmatrali Zemlju sa nekog uzvišenja, šanse da tačno predvidimo

је
tok istorije -čak i u najgrubljim crtama - bile bi praktično ništav-
ne. Osnovni razlog za to je da je ovde reč o fenomenima koji se

ар
pojavljuju, fenomenima one vrste koji se redovno javljaju kada

хе
entiteti koje dobro razumemo stupaju u interakciju na jednom

ол
novom složenosti. »Više je drugačije,« kao što je to rekao jedan

ог
fizičar. Čak i da smo bolje nego danas razumeli život ljudi u mla-

иј
đem paleolitu, ne znači da bismo bili sposobni da kažemo kakvo

е )
će se društvo pojaviti ako bude mnogo više ljudi i kultura.
Naš cilj, međutim, nije tako ambiciozan, budući da smo za-
dovoljni da pitanje postavimo retrospektivno. Želimo samo da
saznamo da li bi mnogo toga bilo drugačije od datog toka istori-

53
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
je. Pa čak i ovo zvuči kao naučna fantastika- kako bismo druk-
čije mogli zamisliti istoriju nemerljivu sa onim što znamo, i pro-
mišljajući da li su to bili mogući i verovatni ishodi ljudske istori-
je? Ono što bismo mi želeli da imamo u idealnom slučaju jeste,
за
naravno, jedan kontrolisani eksperiment. Vratili bismo se unazad
do kasnog pleistocena, podelili ljude na dve odvojene populacije,
ин
uskratili im bilo kakav međusobni kontakt, i vratili se kroz dese-
т
ер
tak hiljada godina da proverimo rezultate. Tada bismo mogli vi-
ну
deti da li postoji razlika između istorija koje su oni stvorili u me-
đusobnoj izolaciji, ili su, pak, one lokalne varijacije istog osnov-
уп
nog modela. Da li bi se pojavile dve vrste istorije, ili samo jedna?
от
ре
бу
Stari i Novi svet
(п
Kao izučavaoci prošlosti imamo izuzetnu sreću da nam je sa-
ри
ma priroda obezbedila jedan takav eksperiment, a da pritom sami
је
ne snosimo nikakvu odgovornost za posledice (pokazalo se da nije
мн
bila reč ni o kakvom etičkom eksperimentu). Jednom u kasnom
и
pleistocenu- sporno je kada -ljudi iz Starog sveta zauzeli su po pr-
ис
vi put Novi svet prešavši današnji Beringov moreuz, koji je tada bio
пи
zemljouz. Uslovi za eksperiment nisu bili savršeni. Novi svet se bit-
no razlikovao od Starog sveta, na način o kojem ćemo govoriti u
poglavlju 5, i »pečat« između dva sveta nije bio savršen čak ni pre
nego je definitino »slomljen« 1492. godine. Ali bolji eksperiment ne
bismo mogli ni dobiti, a rezultati su i te kako vredni pažnje.
Jedan od načina sagledavanja ovih rezultata je očima jednog
ranog španskog posmatrača meksičkog društva, »anonimnog kon-
kistadora<<. U ostavljenim svedočanstvima, konkistadori nastoje da
opišu svoje slavne poduhvate. >>Anonimni konkvistador<< je tu izu-
zetak: on ne govori o sebi i svojim sa borcima, nego nam, za uzvrat,
nudi trezven, činjeničan opis meksičkog društva početkom šesnae-
stog veka. Kakvo je to društvo?
Poput društva u Starom svetu, iz kojeg je potekao naš konki-
stador, društvo Novog sveta koje on opisuje zasniva sc na zemljo-
radnji. Na primer, on spominje zrnevlje od kojeg ljudi prave hleb
(očigledno kukuruz). Ovo je shodno tome sedelačko, trajno dru-
54
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?
štvo, društvo sa velikim gradovima. Ti gradovi sa ulicama i trgovi-
ma, koje on pozitivno ocenjuje u poređenju sa onima iz vlastite ze-
mlje. Glavni trg u Tenočtitlanu tri puta je veći od trga u Salaman-
ki. Pazarni dani se održavaju u redovnim razmacima, sa strogo
utvrđenim rasporedom robe. Najčešća »valuta<< su zrna kakaoa
(on daje i »kurs<<). Društvo je podeljeno, sa vlastelom na vrhu le-
stvice. Za razliku od običnog sveta vlastela se hrani bogato. Mu-
škarci se odnose prema ženama s manje poštovanja nego u ostalom
delu sveta. Poligamni su, kao i Mavari (tj. muslimani). Organizo-
vana politička moć je upadljivo svojstvo društva: na čelu se nalazi
vladar poput imperatora, a postoje kraljevi i slično (da ne spomi-
njemo gradove bez monarhističkog uređenja). Rat vode vojske, po-
deljene na trupe pod komandom oficira. Vladar Asteka ima poseb-
nu gardu od deset hiljada ratnika. Oružje obuhvata lukove, strele,
koplja, mačeve i neku vrstu praćke. Religija igra istaknutu ulogu u
životu društva, koje naš konkistador opisuje kao veoma pobožno.
Povezana je sa posebnim građevinama (on ih naziva hramovi ili
džamije), specijalnim ljudstvom (poredi ih sa biskupima i kanonici-·
ma), idolima ili bogovima, i ritualima koje poredi s hrišćanskim (je-
dan obred ga podseća na jutarnju službu u crkvi). Sinovi vlastele
obučavaju se u hramovima. Ukratko, osnovne kategorije koje je
т,
naš konkistador doneo iz Starog sveta (hrišćanske i muslimanske)
ст
bole su po njemu prihvatljive, iako se u Novom svetu suočio s civi-
уд
lizacijom koja je nastala potpuno odvojeno od njegove.
иј
Da li je postojao neki aspekt meksičkog društva potpuno dru-
е
gačiji od svega što je on poznavao? Izgleda da on nije imao proble-
ар
ma prilikom opisivanja politeizma, kanibalizma i prinošenja ljud-
хе
skih žrtava - karakteristika društva koje nisu imale svoj pandan u
ол
tadašnjoj Španiji, iako je dokazano da su postojale u drugim delo-
ог
vima Starog sveta. Ukoliko je i postojao neki aspekt meksičkog
иј
društva koji mu je bio neshvatljiv, on ga ne spominje. Naravno, po-
е )
stoji i mogućnost pogrešnog shvatanja stvari. Neka od njegovih po-
ređenja dve kulture, iako od koristi njegovim očekivanim čitaoci­
ma, šokirale bi neke od savremenih učenih ljudi. Ipak, bilo bi .ilu-
zorno osporavati njegove opise: meksičko društvo je doista bilo se-
55
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?

delačko, raslojeno, i imalo je gradove, pijace, kraljeve, vojsku, reli- susreta ljudi modernog ponašanja i holocena. Kao što ćer_no vi~eti,
giju, i slično. do toga je moralo doći ranije ili kasnije, ili nikak?, u zav1sn~~t1 od
Najupadljivije razlike između dva društva odnose se na one uslova životnog okruženja, i interakcija s~ drugtm popul~CIJam~:
stvari koje su bile svakidašnje u Starom svetu, ali uglavnom nepo- Ali tamo gde se pojavila, radilo se o jednoJ prepo~na~JIVOJ stva:I ~

за
stojeće u Novom svetu. Naš konkistador nema nameru da se bavi nema nagoveštaja da je nešto drugo vrebalo iz prikrajka. Z~~o JOS
ovim razlikama, ali ih lako možemo nadograditi. Meksičkoj poljo-

ин
uvek ne znate da li kameni zidovi na slici 2 potiču iz Starog Ili No-
privredi (nasuprot zemljoradnji u Andima) nedostajalo je stočar­

т
vog sveta.

ер
stvo. Meksičkoj tehnologiji nedostajao je čitav niz stvari. Na pri-

ну
mer; nisu znali za točak u transportu ili grnčarstvu, a obrada meta-
la bila je ograničena po karakteru i uticaju. Tune se objašnjava za- Najstarije civilizacije

уп
što je tehnologija obrade kamena bila tako razvijena. Naš konki-

от
stador; koji je ovim bio veoma zadivljen, komentariše kamene vr- Toliko o našem početnom pitanju. Namena preost~log de~a

ре
hove koplja i drvene mačeve sa umetnutim kamenim sečivima. ovog odeljka je vrlo prozaična. Ja sam u raspravu uba~10 ter~

бу
Društvima u Starom svetu takve stvari nisu bile potrebne. Ovo se »civilizacija« kao da je on isto}oliko jasan ko}ik~ i >>zemlJ~r~dnja<<,
mada on to nije. To je delimicno zbog toga ~to Je to tradtcio~~o

(п
uglavnom može pripisati nepovoljnijim životnim uslovima u No-
termin sankcionisanja, pa samim tim podlozan svakom menJanJu

ри
vom svetu, što znači da su se stvari tamo desile kasnije. Kao što smo
kao i sve poželjne etikete. Ali isto tako i jeste, tim više jer je neod-

је
v
videli u prethodnom poglavlju, obrada metala je bila uspešnija u re-
ređen. Poput toliko reči u prirodnim jezicima, o~ cilja n~. nesto v~­

мн
gionu Anda nego u Srednjoj Americi, ali je i tamo gozdeno doba
žno nešto što treba da dosegnemo, ali ne na preciZan nacm. Da bih
započelo tek španskim osvajanjem.

и
ovo' ispravio, bar delimično, uradiću dve stvari. Ukratko ću proko-

ис
Zaključak izveden na osnovu ovog prirodnog eksperimenta je
mentarisati ono što se obično smatra najvažnijim primerima ma-
prilično jasan. Milenijumi tokom kojih su Stari i Novi svet bili me-

пи
nje-više nezavisnog pojavljivanja civilizacije (ovde ne treba da se ba-
đusobno razdvojeni svedoci su dva značajna procesa koja su se od-

т,
vimo širenjem već postojećih ci~ilizacija). Po~ušaću da .~a~e:em
vijala unutar njih: pojave zemljoradnje i nastanka civilizacije koji je

с
nekoliko karakteristika ovih drustava u povOJU zbog kojih zeluno

ту
usledio kasnije. Putevi razvoja ova dva sveta daleko su od toga da
da ih označimo kao civilizacije.

ди
ih možemo smatrati identičnim. Njihovi oblici zemljoradnje nisu Ne iznenađuje što naš spisak počinje u regionu Bliskog istoka

је
imali nijednu zajedničku pripitomljenu vrstu, dve civilizacije bile su
gde su se oko 3000. godine p..~· ~: poja~ile .~ve ~i~i~a~~je. Prva je
po mnogo čemu različite. Sve te razlike su dovoljno ozbiljne da u

ар
verovatno bila u MesopotarrnJI tli, preciZniJe, clVlliZaCIJa Sumera
drugom delu knjige iziskuju razmatranje dve najvažnije oblasti

хе
(najstarijeg naroda koji .mo~emo nazvati ~en~n: .koj~.su s~mi ko-
predmodernog sveta. Pa ipak, zbog toga ne treba da izgubimo iz vi-

ол
ristili), a druga, u sever01stocnom uglu Afrike, clVlliZ~CIJa ~?Ipta. Sa
da ono osnovno. Ono što se prvobitno pojavilo i u Starom i u No- Bliskog istoka krećemo dalje prema s~ve:ozap~~noJ.. lndiJI? gde se

ог
vom svetu bila je zemljoradnja, a ne dva radikalno drukčija načina sredinom trećeg milenijuma p. n. e. pojavila clVlliZaCIJa dolme reke

иј
života. Na isti način, ono što se kasnije pojavilo u oba sveta bila je

е
Ind. Drugi milenijum p. n. e. nas vodi na istok do Kin~ i na zapa.d

civilizacija, a ne dve stvari toliko različite da bismo morali da tra-
gamo za novim konceptom.
Tako izgleda da je odgovor na naše početno pitanje potvrdan:
postojala je samo jedna vrsta istorije koja je čekala da se pojavi iz
)
do Krita. Konačno, prvi milenijum p. n. e. nas dovodi do Srednje
Amerike, pre svega do kulture koja nam je p~~nata P?d ir_nenom
olmečka. Ovaj spisak bi se možda moga_? skratiti o~b~ciV~?Jem .ne~
kih od ovih civilizacija na osnovu toga sto su na nJih IZvrstle utiCaJ

56 57
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
ranije civilizacije, a svakako da bi se mogao i proširiti primenjujući
uopšteniji termin »civilizacija«. Ali za naše potrebe ova lista je do-
voljno dobra. Jedna stvar u vezi s njom koja nije važna je njena ge-
ografska neujednačenost. U pogledu kontinenata, imamo jedan slu-
за
čaj iz Afrike, jedan iz Evrope, jedan iz Amerike, i ne manje od tri iz
ин
Azije. U drugom pogledu ona je još neujednačenija: samo su Kina
т
i Mesopotamija izvan Bliskog istoka i susednih regija.
ер
Pa zbog čega onda ove slučajeve stavljamo na naš spisak? Na
ну
jednom opštem nivou, naziv igre je kompleksnost. Kada smo po-
smatrali Meksiko kroz ·oči anonimnog konkistadora, videli smo
уп
društvo koje je složeno na isti način kao i njegovo: bilo je dovoljno
от
veliko i dovoljno specijalizovano da su, unutar njega, razni ljudi či­
ре
nili razne stvari na jedan sistematičan i organizovan način. Prema
бу
tome, nije nam problem da visoko složena društva klasifikujemo
(п
kao civilizacije, u potpunosti isključujući jednostavna društva. Po-
ри
stavlja se pitanje: šta sa onima izmedu. Mogli bismo jednostavno
povući jednu proizvoljnu liniju, ili bismo mogli utvrditi gomilu ka-
је
мн
rakteristika zahtevajući da civilizacija poseduje većinu njih. Ali ter-
min «civilizacija« sugeriše da, u stvari, usput dolazi do neke vrste
и
skoka u kvantumu složenosti, neke vrste promene stanja, a ne tek
ис
puke blage, kontinuirane tranzicije. U to su skloni da poveruju
пи
mnogi od onih koji izučavaju društva sa naše liste.
Pod pretpostavkom da su u pravu, šta bi trebalo da izaberemo
kao spoljne i vidljive znakove da je do tog skoka došlo? Sledeći
odeljci će se baviti sa dva očigledna kandidata: razvojem pisma, i
pojavom visoko organizovane kraljevske vlasti.
II. PISMO
Prihvatamo kao zdravo za gotovo da je pismo toliko sofistici-
rana kulturna praksa da se moglo pojaviti samo u jednom slože-
nom društvu, mada nas istorijski dokazi bez sumnje opovrgavaju.
Ali zašto je to tako? Šta je sprečilo ranija zemljoradnička društva,
pa čak i lovce i sakupljače plodova, da razviju pismo?
Jedan funkcionalan sistem pisanja poseduje dve veoma različi­
te komponente. Mogli bismo ih nazvati »hardver« i »softver«.
58
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA?
Hardverske potrebe pisma su očigledne: moramo imati nešto
na čemu ćemo pisati, i nešto čime ćemo pisati. Danas uglavnom pi-
šemo na hartiji mastilom. Mastilo ne predstavlja ozbiljan problem:
oni koji su oslikali pećinske crteže u mlađem paleolitu koristili su
boje koje su dobro poslužile datoj nameni. Hartija je proizvod jed-
ne daleko razvijenije tehnologije,, koja je nastala u Kini negde na
prelazu u našu eru i postepeno se proširila na ostatak sveta. Pre ne-
go što je hartija postala univerzalni artikal, postojale su razne regi-
onalne varijacije u pogledu materijala za pisanje: glina u Mesopo-
tamiji, papirus u Egiptu, bambus u Kini, kora drveta u Srednjoj
Americi, itd. Neki od tih materijala, poput papirusa i kore od drve-
ta, zahtevali su komplikovanu pripremu, dok su se drugi, poput gli-
ne i bambusa, mogli lako koristiti i u mlađem paleolitu. Pa čak i bez
njih, ništa nije moglo sprečiti umetnike tog vremena da svojim pe-
ćinskim crtežima dodaju pisane tekstove. Prema tome, problem ni-
je u »vhardveru «.
Sto se tiče »softvera«, pisanje iziskuje sistem za predstavljanje
jezika, drugim rečima, način da se nešto što čujemo prenesemo u
nešto vidljivo. To je lakše reći nego uraditi.
Danas, u najvećem delu sveta, ljudi to čine pomoću alfabet-
skog pisma, pomoću jedne od njegovih brojnih varijanti. Ali ma
koliko smatrali alfabetsko pismo unapred datim, postoji dobar raz-
log da se poveruje da njegovo stvaranje nije bilo nimalo lako. Po-
т,
stoje jaki argumenti u korist tvrdnje da su svetska alfabetska pisma
с
ту
- da posudimo termin iz genetike - monofiletska. U većini slučaje­
ди
va na osnovu njihovog pažljivog međusobnog poredenja, zajednič­
ko poreklo je jasno. Tako ovo alfabetsko pismo koje upravo čitate
је
nije engleski izum (prim. prev. original teksta je na engleskom): ono
ар
potiče od rimskog pisma, koje je preuzeto od Etruraca, koji su ga,
хе
pak, preuzeli od Grka, koji su ga posudili od Feničana, koji su ži-
ол
veli u oblasti gde se ono prvobitno razvilo u nekom periodu tokom
ог
drugog milenijuma p. n. e. U manjem broju slučajeva, oblici alfa-
иј
betskog pisma ne pokazuju ubedljivu sličnost s drugim pismima, ali
е
istorijski konteks čini stimulisano rasprostiranje najverovatnijim
)
objašnjenjem (što će reći da je neko preuzeo ideju od nekog drugog,
a potom smislio svoju vlastitu varijantu). Verovatno je da je pore-
klom iz glavne porodice indijskih pisama (koja datiraju iz četvrtog
veka p. n. e., ili nešto ranije), i neosporno važi i za pisma Gruzijaca
59
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

i Jermena (koja datiraju iz četvrtog ili petog veka n. e.). Ukratko, al- risne informacije o ovcama i žitu, oni su stvorili veliki broj tablica
fab~tsko pismo je proizvod razvoja koji se desio samo jednom u koje su služile kao referentne liste znakova.
Starom svetu i nikada u Novom. Ovome bi trebalo dodati da je u Razlog zašto je trebalo čekati toliko dugo na pojavu pisma tre-
regionu koji je već poznavao pismo trebalo skoro više od mileniju- balo bi da je do sada jasan. Tome na putu nisu stajale poteškoće

за
ma da bi se izmislila alfabetsko pismo. Očigledno da postoji nešto oko obezbedivanja »hardvera« ili stvaranja »softvera«. To je pr-
vrlo sofisticirano kod fonetske analize govornog jezika na koji se venstveno bila potreba za odgovarajućom socijalnom strukturom.

ин
oslanja alfabetsko pismo. Trebalo je da se ukaže potreba za ovom informativnom tehnologi-

т ер
Najraniji pisani sistemi, naravno, nisu alfabetski. To su tipični jom, kao i spremnost da se za nju dobro plati radi održavanja za-
hibridi. Neki znaci zamenjuju reči, dok drugi zamenjuju glasove

ну
jednice neproduktivnih pisara. Takva potreba i spremnost su obe-
(recimo, slogove). Ovaj dualitet će se sigurno odraziti na način ka- ležja jednog složenog društva. Rano pismo pretpostavlja jaku drža-

уп
ko su se pisma razvijala, mada nam je jedino dobro poznato klina- vu - što je u najvećem delu ljudske istorije značilo neki oblik kra-

от
sto pismo iz Mesopotamije, koje se pojavilo krajem četvrtog mile- ljevske vlasti.

ре
nijuma p. n. e. i verovatno je najstarije na svetu. Postojeći doku- Ali pre nego predemo na kraljevsku vlast, trebalo bi da se za

бу
menti ukazuju na dve važne faze koje su dovele do potpuno razvi- trenutak vratimo na alfabetsko pismo. Čak ni ovaj sistem pisanja
jenog sistema pisanja. U prvoj su znaci u glini koji su se, izgleda, ko- nije jeftin. Priroda adekvatno motiviše našu decu da nauče da go-

(п
ristili za označavanje životinja, robe, i brojeva. Reč je o sistemu vore, ali oni nauče da pišu u prinudnom školskom okruženju. Ne-

ри
predstavljanja, ali se ne predstavlja jezik nego same stvari. U drugoj pismenost je danas u mnogim delovima sveta ozbiljan problem -

је
fazi, znaci počinju da se povezuju za odredene reči sa odredenim daleko veći od afazije*. Pa ipak, bez sumnje, alfabetsko pismo je .

мн
glasovima. Tako se mogu koristiti fonetski, ili se zameniti čisto fo- daleko lakše za učenike nego klinasto pismo. Jedan istorijski znača­

и
netskim znacima (to se ne dešava u slučaju ranog kineskog pisma). jan rezultat alfabetskog pisma jeste taj da je njegovim razvojem pi-

ис
Vremenom ovaj proces dovodi sistem do tačke gde nije samo važan smo prestalo da bude tesno povezano za profesionalne pisare i slo-

пи
način pravilnog razumevanja znakova nego i način njihovog pravil- žena društva. Severna Arabija je u predislamskim vremenima bila

т,
nog pisanja. U ovoj fazi postoji pravi sistem pisma, koji će, što je isuviše neplodna i siromašna da bi se svrstala u red složenih društa-

ст
razumljivo, obuhvatati nekoliko stotina znakova. va, ali njene stene su pokrivene grafitima alfabetskog pisma.

уд
Razvijanje ovog »softvera« zahteva veliki mentalni napor, ali
za razliku od obrade metala, on ne zahteva posebne tehničke pred-

иј
е
uslove. Pa zašto onda taj napor nije učinjen mnogo pre Sumera?

ар
Odgovor je da su, naravno, mogli i da su možda to i uradili. Bri- ID. KRALJEVSKA VLAST

хе
ljantni i ekscentrični ljudi nisu isključivi monopol poslednjih pet hi-
ljada godina. Pitanje je da li je takav proces mogao i da zaživi. Ra- »Ptica Jaguar«, koji stoji s desne strane na slici 9, je u sva-

ол
no pismo je tehnologija koja zahteva velike troškove- morala je da kom pogledu kralj. Njegov zarobljenik kleči pred njim bespo-

ог
postoji i zajednica ljudi koji će naučiti tih nekoliko stotina znako- moćno, vezan užetom, i svoju pokornost iskazuje dodirujući svo-

иј
va. Na tegoban put stvaranja sistema za pisanje u ranoj Mesopota- je desno rame !evom rukom. Za trenutak pošteđen mu je život,

е )
miji posebno ukazuju dve stvari. Prvo, pisanje je samo po sebi bilo ali izvesno je da će postati žrtva ritualnog žrtvovanja. Potčinjeni
profesija, specifična aktivnost pisara (dok je ono danas preduslov
gotovo svake profesije). Drugo, sami pisari nisu smatrali pisanje
svojom drugom prirodom: pored tablica na kojima su beležene ko- •f afazija -gubitak moći govora

60 61
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?

velikaš stoji diskretno s leve strane, ostavljajući kralja da bude

neoseorni centar pažnje.
· Sto se tiče civilizacije u Novom svetu, ovakvo predstavljanje
nije toliko staro. »Ptica Jaguar« vladao je gradom Maja pod ime-

за
nom Jaksčilan u osmom veku n. e. Ali lako se setiti jedne mnogo
starije verzije iste teme udaljene pola zemaljske kugle, tj. Narme-

ин
rove palete (slika 10). Narmer je bio vladar Egipta oko 3000. p.

т ер
n. e.. Na slici, s leve strane, on drži svog zarobljenika za kosu (kao
što su to radili ponekada vladari Mesopotamije), spreman da ga

ну
udari žezlom. Besmisleno bi bilo da svog zatvorenika ostavi u ži-

уп
votu, budući da Egipćani nisu žrtvovali svoje zarobljenike. S kra-

от
ljeve leve strane nalazi se ponizna figura njegovog nosača sanda-

ре
la, a na dnu su leševi dva druga kraljeva neprijatelja. Svaka od

бу
ovih figura je identifikovana natpisom. Nasuprot tome, deset le-
ševa bez glave s druge strane palete (prikazani na desnoj strani)

(п
ри
ne zaslužuju takav tretman; kvantitet proizlazi iz kvaliteta. Nivo
je ovde daleko niži, ali opet kralj nadvisuje sve- uključujući leše-

је
Sl. 9: »Ptica Jaguar« sa zarobljenikom.

мн
ve, pratioca koji nosi njegove sandale, i omalene barjaktare.
Da li je »Ptica Jaguar« lično uhvatio vezanu osobu, ili je kralj

и
naprosto prisvajao sebi zasluge, kao što to sugeriše jedan od ne strane, on govori o kraljevom besu, i njegovim užasnim posle-

ис
stručnjaka za srednjoamerikanistiku? Da li je neki bedni zaroblje-
dicama; pobunjenik ne dobija ni grob, a njegovo telo se baca u

пи
nik doista proveo poslednje sekunde svoga života u očekivanju da vodu. S druge strane, on ističe kraljevu milost; kralj obezbeđuje

т,
ga Narmer udari žezlom? Jedan egiptolog tvrdi da Narmer nije hranu onima koji ga služe, i zemlju čini zelenom, dajući joj snagu

с
bici veliki osvajač i da ono što ovde vidimo ne predstavlja pravi i život. Ovakav govor bio bi sasvim razumljiv u ranoj Mesopota-

ту
istorijski događaj. Nemamo načina da saznamo istinu, koliko ni miji. Ni tu ne nedostaje gvozdena šaka - »Žezlo koje kontroliše

ди
mogućnost pristupa političkim šalama koje su bez sumnje kruži- narod<<. Ali mnogo više se čuje o >>samotnoj rukavici<<- zakamu-

је
le u to vreme. Ali ako je istina beznadežno skrivena, poruka se ču­ fliranoj strogosti. Vladari se opisuju kao pastiri, jedna izrabljivač­

ар
je glasno i jasno. Jedan pravi kralj je veći i bolji od bilo koga dru- ka uloga, ali ne i pljačkaška. Oni obasipaju blagostanjem, muzu-

хе
gog. Za razliku od heroja, koji se bori ravnopravno bar protiv ne- ći vime s Neba. Hamurabi, vladar Vavilona u osamnaestom veku

ол
kih od svojih protivnika, kralj je neizbežna pobednik svake bitke. p. n. e., objašnjava u prologu svom čuvenom zakoniku kako je

ог
On unosi strah i trepet u srca svojih protivnika, i ranije ili kasni- on pozvan da <<poboljša životne uslove naroda<< i » učini da se

иј
je ih ubija. pravda pojavi na Zemlji<<. Naglašava se takođe i poslušnost na-

е
roda. U dvadeset četvrtom veku p. n. e., Lugal-zagezi nam govo-

Ako su kraljevi neprijatelji u smrtnoj opasnosti, njegovi lo-
jalni sledbenici i poslušni narod trebalo bi da su zdravi i bezbed-
ni. U jednoj pesmi nastaloj oko 1800. godine p. n. e., kraljev glav-
ni blagajnik u Egiptu upozorava svoju decu u tom smislu. S jed-
)
ri kako se zemlja radovala za njegove vladavine, i to je iskazivao
grad za gradom. Ovakvo isticanje važnosti odnosa sa javnošću
može ukazati na političku strukturu rane Mesopotamije: sačinja-

62 63
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
за
ин
т ер
ну
уп
от
ре
бу
(п
ри
Sl. 1O: Narmerova paleta
је
мн
vali su je brojni gradovi-države, a lokalna gradska skupština mo-
и
gla je čak da bira i kralja. Kraljevi Mesopotamije, poput onih u
ис
Egiptu, bili su veći i bolji od svojih podanika, ali su verovatno ose-
пи
ćali veću potrebu da istaknu usluge koje su sami činili kako bi
opravdali razliku.
Nešto u čemu kraljevi nikada nisu uspeli da budu drugačiji,
bila je činjenica da su i oni, pre ili posle, umirali poput svih dru-
gih. »Pa, zar je to moguće?« uzviknuo je franački kralj razdražlji-
vo na samrtnoj postelji godine 561. n. e. »Kakav kralj može da
vlada na nebu, ako je spreman da dokrajči ovako velike vladare
kao što sam ja na ovakav način?« Pa, ipak, bilo je nešto što su
kraljevi mogli učiniti i činili su suočeni sa ovom božanskom uvre-
dom njihovog dostojanstva, a to je da potroše ogromno bogat-
stvo u pokušaju da čak i u smrti sačuvaju tretman na koji su na-
vikli. Velike piramide iz dvadeset prvog veka p. n. e. do danas su
ostale impozantni spomenici toj potrebi i njenoj ogromnoj ceni.
Postojao je još jedan, još zloslutniji aspekt kraljevskog nači­
na umiranja, koji se praktikovao mnogo pre nego su se egipatski
faraoni dali na građenje piramida. Kralj Aha, koji je vladao u tri-
64
ZAŠTO JE ISTORIJA BAŠ OVAKVA ?
desetom veku p. n. e., bio je prvi kralj koji je sahranjen u velikom
stilu, i on nije krenuo na svoj put u drugi svet sam. Oni koje je
poveo sa sobom, verovatno njegovi podanici, uključivali su ogro-
man broj mladih ljudi. Sledeći kralj, Džer, sahranjen je sa gotovo
šest stotina osoba. Ovde se ne radi o egipatskoj idiosinkraziji. Ne-
koliko vekova kasnije, sahrane članova kraljevske porodice u Uru
u Mesopotamiji uključivale su brojne muškarce i žene, a da ne
spominjemo životinje. U kasnom drugom milenijumu, ista prak-
sa je potvrđena i u Kini za vreme dinastije Šang. U svakoj od ovih
kultura, ovakvi pogrebni običaji su vremenom ublažavani, da bi
najzad nestali, iako su nemilosrdnog imperatora koji je ujedinio
Kinu još uvek u smrt ispratile brojne konkubine 210. godine p. n.
e. U Novom svetu ovakva praksa bila je još prisutna u vreme do-
laska Španaca početkom šesnaestog veka. Kada je umro tara-
skanski vladar Mičoakan u zapadnom Meksiku, sa sobom je po-
veo preko četrdesest ljudi i žena da ga služe, uključujući sedam ve-
likaša, nekoliko lekara, kazivača priča i lakrdijaša. Svi oni su, na-
kon što bi ih napili, bili pretučeni na smrt batinama. Ova praksa
potvrđuje koncepciju kraljevske moći koja garantovana izaziva
žmarce niz svaku nekraljevsku kičmu. Ništa ne sugeriše da je po-
java civilizacije bila dobra za ljudska prava.
т,
Ne bi trebalo da o dramatičnoj nejednakosti razmišljamo
с
kao o nekoj inovaciji poslednjih nekoliko hiljada godina. Postoji
ту
jedno sahranjivanje iz paleolita u Rusiji, koje datira ranije od
ди
22.000 godina, pri kojem je sahranjeno i dvoje dece u izuzetno
је
bogatoj odeći na kojoj se našlo nekih deset hiljada perli; samo za
ар
njihovu izradu trebalo je na hiljade sati. Pa ipak, mora da je do-
хе
šlo do značajnog povećanja mogućnosti za nejednakost u ljud-
ол
skim društvima pojavom zemljoradnje i onim što je usledilo na-
ог
kon toga, naročito dešavanjima u najranijim civilizacijama. Tako
иј
se neizmerna kraljevska vlast može, široko, posmatrati kao pro-
е
izvod sve veće kompleksnosti društva, procesa koji je odvojeno
)
posvedočen u arheološkim nalazima iz društava koja smo razma-
trali. Međutim, ne postoji način da se sazna kada i gde su ljudi po
prvi put upotrebili reči koje možemo validno prevesti kao »kralj«.
65
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

Ma kakva bila starost njenog porekla, kraljevska vlast će se

dokazati vrlo žilavom. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godi-
na takmičarski duh medu uređenim društvima bio je veoma sna-
žan, i retko se neka kraljevska loza održala duže od nekoliko ve- DRUGI DEO

за
kova. Ali sve do Francuske revolucije, vlast kraljeva (sa povreme-
nim epizodama vladavine kraljica) zadržala se kao normalan ob-

ин
lik vladavine u složenim društvima: pad jednog kralja ili dinasti-

т
je praćen je pre ili posle usponom drugog. U središtu same insti-

ер
tucije kraljevske vlasti postoje često, možda i uvek, dve nepomir-

ну
ljive koncepcije: jedna u kojoj kraljevi postoje zbog svojih poda-

уп
nika, i druga u kojoj podanici postoje zbog svojih kraljeva. Kosti

от
onih koji su pratili svoje rane kraljeve u smrt, nude živo svedo-

ре
čanstvo o realnosti ovoga drugoga. MANJI

бу
I<ONTINENTI
(п
ри
је
мн
и
ис
пи
т,
тус
ди
је
ар
хе
ол
ог
иј
) е

66
 POGLAVLJE 7

за
ин
DREVNI BLISKI ISTOK

тер
ну
уп
I. TRAJANJE I PROPAST NAJSTARIJE

от
CIVILIZACIJE NA SVETU

ре
бу
U poslednjih nekoliko poglavlja razmatrali smo konti-

(п
nente, po jedan ili po dva odjednom. Sada smo stigli do kop-

ри
nene teritorije koja po veličini prevazilazi bilo koji od njih, do
Evroazije. Zbog svoje ogromne veličine, i svoje još značajnije

је
мн
uloge u istoriji, potrebno je da njene regione razmotrimo je-
dan po jedan. Tradicionalno Evroazija se deli na dva poveza-

и
na kontinenta Evropu i Aziju. Ali za najveći deo naših potre-

ис
ba ta uobičajena podela je beskorisna. Umesto toga, trebalo

пи
bi verovatno započeti sa grubom podelom izmedu hladnih re-

т,
giona na severu i umerenih regiona na jugu. Zasada o hlad-

ст
nom severu možemo razmišljati kao o nekoj vrsti zakulisnog

уд
prostora. Ljudi su tamo živeli, stvari su se događale, i ta ak-

иј
tivnost mogla je imati drastične reperkusije dalje na jug, ali

е
sever nije bio mesto za razvoj klasičnih evroazijskih civiliza-

ар
cija. Regioni koji će postati pozornica tog dešavanja pružaju

хе
se na jugu, približno u pojasu koji se proteže preko Evroazi-

ол
je, sa Bliskim istokom u sredini. Na istoku su Indija i Kina, a

ог
na zapadu mediteranski svet i, delomično se preklapajući s

иј
njima, zapadna Evropa. Pogled na istok i zapad daleko od to-

е )
ga da nudi simetriju, ali ovu asimetriju možemo ostaviti zasa-
da po strani, koncentrišući se na Bliski istok.
Primarni geološki događaj u stvaranju Srednjeg istoka
bio je sudar dve kontinentalne ploče. Ova kolizija, događaj

135
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
koji se desio tokom poslednjih pedeset miliona godina, spo-
jio je Evroaziju sa severoistočnom ivicom onoga što je tada
bio ·glavnina Velike Afrike. Od toga pa do onoga kako danas
izgleda, region su delila samo dva koraka. Prvi je bio stvarni
за
geološki događaj. otvaranje Adenskog zaliva i Crvenog mo-
ин
ra, tokom poslednjih dvadeset miliona godina ili otprilike to-
liko. Ovo je delomično odvojilo Bliski istok od smanjene
т ер
Afrike kako je danas poznajemo (zbog konvencionalnih raz-
ну
loga izostavljam Egipat iz Bliskog istoka). Drugi korak bio je
уп
naprosto jedna površna promena, stvaranje Persijskog zaliva
от
kao rezultat visokog nivoa mora u doba holocena. U svemu
ре
ovome najznačajniji događaj bez ikakve sumnje bio je sudar
dve ploče. Linija spajanja pruža se od severoistočnog ugla
бу
Mediterana blizu ostrva Kipra do Osmanskog zaliva na ivici
(п
Indijskog okeana. Ova linija je više od pukog geološkog inte-
ри
resa: ona deli Bliski istok na dva dela sa značajno drugačijim
је
karakteristikama.
мн
Južni Bliski istok sastoji se od Arabije i tzv. Plodnog po-
и
lumeseca, a drugi čine prostor Sirije (istočna morska obala
ис
Mediterana i njena pozadina) i Mesopotamije (grubo uzeto
пи
savremeni Irak). Poput afričke ploče čiji je prvobitno bio deo,
ovaj region je pretežno ravničarski. Tamo gde ima planina,
ove su uglavnom posledica sistema pukotina koji se pruža u
južni Bliski istok iz Istočne Afrike. Budući da su Crveno mo-
re i Adenski zaliv ogranci ovog sistema, ne iznenađuje štoje
Jemen, susedni deo Arabije, planinski na isti način kao i eti-
opska visoravan. Dalje na sever proteže se još jedna grana
ovog sistema do sredine Sirije, gde je povezana sa dva para-
lelna planinska venca. Ali, generalno uzeto, južni Bliski istok
je nizijska zemlja.
Severni Bliski istok, naprotiv, je region koji nosi ožiljke
sudara kontinenata. Rezultat je manje impresivan od Hima-
laja, ali Iran i Anadolija (grubo uzeto savremena Turska) su
generalno planinske po svom karakteru. Glavni izuzeci su re-
lativno ravni platoi u centru svakog od njih.
136
EVROAZIJSKO KOPNO
Da bi se razumela bliskoistočna klima, najpre bi trebalo
zapaziti kako je ceo region poput kakvog sendviča sabijen iz-
među dve velike kopnene mase, Afrike i severne Evroazije.
Na afričkoj strani ova blizina izlaže Bliski istok vrelom va-
zduhu iz Sahare, čiji je arapska pustinja u stvari istočni pro-
dužetak. Na evroazijskoj strani ekivalent je hladan vazduh iz
Sibira. Budući da su ovo dva najefikasnija sistema zagrevanja
i hlađenja na svetu, pomoću njih se u velikoj meri mogu ob-
jasniti temperaturni ekstremi kojima podleže Bliski istok. Ali
postoji jedna stvar koja je zajdnička za kontinentalne vazdu-
šne mase, bilo tople ili hladne, one su suve.
To znači da, ukoliko Bliski istok želi da uživa u dovoljno
padavina, mora ih dobiti od susednih mora. Ovde možemo
da zamišljamo region kao neki sendvič između Indijskog oke-
ana i Mediterana. Od ova dva, na prvi pogled, Indijski okean
više obećava. Prostran je, i ima veoma visok stepen isparava-
nja, i emituje ogromne količine padavina. Ali zbog pravca
najvećeg broja vetrova, Bliski istok izvlači vrlo malo koristi
od blizine ovog okeana, zbog čega Arabija i jeste pustinja, a
ne tropska džungla. Tako Bliskom istoku preostaje Medite-
ran, daleko manje blagotvoran izvor padavina, a i tada samo
tokom zime. Glavni faktori koji omogućavaju da neki region
т,
koristi ovakve izvore su njihova blizina i postojanje planina.
ст
Kao posledica toga je uspostavljanje značajnog gradijenta ne-
уд
plodnosti širom Bliskog istoka: najvlažnije je na severozapa-
иј
du, a najsuvlje na jugoistoku (vidi mapu 5). Ovako je samo
е
ар
3% površine cele teritorije Turske pustinja, dok je taj proce-
nat u Saudijskoj Arabiji blizu 97% (situacija je bila bolja pre
хе
nekoliko hiljada godina). Zbog toga je Arabija tako neplod-
ол
na i zato će njen najveći deo ostati po strani događanja u
ог
ovom poglavlju, iako će ona napraviti kasnije svoj dramatič­
иј
ni povratak u jednom kasnijem poglavlju, a što je u tesnoj ve-
е )
zi s njenom neplodnošću.
Jedna od važnih karakteristika ove slike je od vitalne va-
žnosti za istoriju civilizacije Bliskog istoka. Kao što smo vide-
li u slučaju Egipta, moguće je da neki, inače neplodan, region
137
MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA EVROAZIJSKO KOPNO

за
ин
т
ер
ну
уп
от
ре
бу
(п
ри
је
мн
и
ис
пи
т,
INDIA;'\'

тус
o e h/J N

ди
је
MAPA S:·

ар
BLISKI ISTOK

хе
Savremene granice

ол
PAD AVINE (cm/godišnje)

ог
više od 200

иј
100-200

е
60-99

)
40-59
20-39
10-19
manje od 10

138 139
 EVROAZI]SKO KOPNO
MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA

dobija dovoljno vode od reke. Na Bliskom istoku region sa

takvim blagoslovom je južna Mesopotamija, koja ima koristi
od relativno obilnih zimskih padavina sa severa, zahvaljujući
Tigru i Eufratu. Ne postoji ništa nalik njima u Arabiji.

за
ин
Bliskoistočna civilizacija

т ер
Potpuno je razumljivo da je Bliski istok verovatno bio najsta-

ну
riji region izvan Afrike koji su naselili moderni ljudi, kao i da su

уп
oni tu bili prisutni pre najmanje četrdesest hiljada godina. Pa

от
ipak, ono zbog čega je ovaj region od centralnog značaja u istori-

ре
ji nije čovekov relativno rani dolazak na te prostore. Pre će biti to

бу
što se tako rano razvila zemljoradnja, tolikom brzinom da ne po-
stoje dokazi o postojanju populacija lovaca-sakupljača plodova

(п
na Bliskom istoku tokom nekoliko poslednjih hiljada godina. Do-

ри
dajte ovome brzinu kojom je napredovanje zemljoradnje prome- Sl. 14: Pokušaj rekonstrykcije kuća u neolitskom naselju

је
nilo bliskoistočna društvo. Slika 14 sugeriše tu transformaciju: u Catalhijuku.

мн
ona pokazuje kako je moralo izgledati neolitsko naselje u Anado-

и
liji sa populacijom od nekoliko hiljada stanovnika u sedmom mi-

ис
lenijumu p.n.e. Nema ulica, ulaz u kuće je kroz otvor na krovu. binacije reke i pustinje. Sam ambijent je ovim zemljama pružio

пи
Po našim standardima, a tek po onim lovaca-sakupljača plodova, neuobičajenu kombinaciju prednosti i nedostataka. Prednost se

т,
ovo je vrlo klaustrofobičan način života. Mogao je, doista, i da iz- sastojala u tome što se navodnjavanjem mogao postići daleko ve-
ći i lakše ostvariv poljoprivredni višak nego kod poljoprivrede sa

ст
gleda takvim žiteljima naselja u to vreme, ali je on imao jednu

уд
značajnu prednost: predstavljao je zid bez prozora i vrata za spo- dovoljno padavina. Nedostatak je bio taj što su mnoga bitna
sredstva nedostajala i bila dostupna isključivo putem daleke trgo-

иј
ljašnji svet. Mnogo pre ovoga žitelji neolitskog Jerihona verovat-

е
no su osetili potrebu da se okruže utvrđenjima, postavši na taj na- vine. U slučaju južne Mesopotamije, radilo se o materijalima po-

ар
čin jedna od najstarijih zajednica koja je opštila sa ostalim svetom put drveta, metala, čak i kamena. Tako su u petom milenijumu

хе
preko kapija na utvrdama. Očigledno da je bilo veoma važno dr- p.n.e. nesrećni uzgajivači koristili srpove od gline, koje će docnije
žati druge ljude podalje. Život lovaca-sakupljača plodova mogao

ол
zameniti srpovi najpre od kremena, a onda od bakra, a oba su
je biti veoma okrutan u to vreme i kratkotrajan, ali je život uzga- morali da se uvoze. Na ovaj ili onaj način najranije civilizacije, na-

ог
jivača na Bliskom istoku otkrio jednu novu neprijatnost.

иј
ročito ona u Mesopotamiji, mogu se sagledati kao društveni i in-
Ova prevremena razvijenost na Bliskom istoku takođe dalje

е
stitucionalni odgovor na takve debalanse. Pažnje vredna osobina

)
objašnjava zašto se najstarija poznata civilizacija pojavila upravo arheoloških nalaza u vezi sa ovim su široki komercijalni horizon-
tamo. Ona ne objašnjava zašto je do ovog razvoja trebalo da do-
ti južne Mesopotamije tokom vekova koji su prethodili pojavi ci-
đe u južnoj Mesopotamiji. Ovaj region, poput Egipta, startovao
je kasno u neolitu. I opet, poput Egipta, bio je sačinjen od kom- vilizacija.

140 141
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
Sumeri su bili ti koji su odigrali ključnu ulogu u njenom po-
javljivanju. Živeli su u političkom ambijentu veoma različitom od
drevnog Egipta. Umesto da formiraju jedinstveno kraljevstvo, bili
su izdeljeni na nekih tridesetak gradova-država. Nakon otprilike
jednog milenijuma i sami Sumeri su iščezli. Bez sumnje su ih asi-
за
milirali njihovi susedi, kao što se to dovoljno često dešava u isto-
ин
riji, iako nemamo predstavu zbog čega se konkretno to desilo u
ovom slučaju. Ali, u međuvremenu, njihovu civilizaciju su prihva-
т
ер
tili drugi narodi, naročito Akađani na severozapadu. Tradicija ko-
ну
ju su započeli Sumeri sačuvala se kao kultura Mesopotamije do
druge polovine prvog milenijuma p.n.e.
уп
Budući da je civilizacija Mesopotamije, kao i ona u Egiptu, bi-
от
la osuđen~ na propast, do nas nisu direktno doprli nikakvi literar-
ре
ni ostaci. Sto se tiče Egipta, većinu onoga što znamo pabirčimo iz
бу
slučajnih arheoloških nalazišta. Tu najviše dugujemo pustinjskim
uslovima, zahvaljujući kojima su se očuvale ogromne količine
(п
drevnog papirusa. U slučaju Mesopotamije papirus ne bi preživeo,
ри
i sreća je naša da je osnovni materijal koji su koristili za klinasto
је
pismo bila glina. Ispečene, slučajno ili namerno, glinene pločice
мн
mogu preživeti koliko i grnčarija. Rezultat toga je da nam se nudi
и
fragmentaran, ali vrlo raznovrstan materijal iz drevne Mesopota-
ис
mije. Njegov veliki deo je proizvod manje više pedantne admini-
пи
stracije, ali postoje i različiti drugi materijali, uključujući tradiciju
značajne literarne vrednosti na tekstilu, na primer, Gilgamešov
spev.
U političkom pogledu ova civilizacija nije nikada istinski stvo-
rila tradiciju unitarne države Mesopotamije. Postojala je, među­
tim, tendencija da se vremenom poveća stepen političke organizo-
vanosti. U trećem milenijumu p.n.e. gradovi-države predstavljale
su normu, dok je carska epizoda u dvadeset četvrtom i dvadeset
trećem veku bila izuzetak. U prvom milenijumu p.n.e. gradovi-dr-
žave su iščezli, a carstva poput onih u Asiriji i Vavilonu postali su
norma.
Kao što je spomenuto u prethodnom poglavlju, civilizacija u
Mesopotamiji dokazala se sposobnijom za izvoz od drevnog Egip-
ta. Verovatno je uticaj Mesopotamije bio presudan u formiranju
okolnih civilizacija Egipta i doline reke Ind. Ali ono što nas ovde
interesuje je jedan drugi jednostavniji proces, otvoreno prihvatanje
142
EVROAZIJSKO KOPNO
literarne tradicije Sumera od strane drugih naroda. Već u trećem
milenij umu susedni Akađani su to već bili uradili, kao i narod Ebla
u severnoj Siriji. Jedan primer istog fenomena iz drugog mileniju-
ma pružaju Hititi iz Anadolije. Na nivou literarne kulture takvi na-
rodi su tipično radili dve stvari. Prihvatali su literarnu tradiciju Su-
mera, a posledica toga je bila da je jezik Sumera postao prvi kla-
sični jezik na svetu, koji su negovali obrazovani slojevi društva još
dugo nakon što je on izumro kao govorni jezik u svojoj vlastitoj
zemlji. Istovremeno su se poduzeli da klinasto pismo prilagode
svojim vlastitim jezicima, pružajući nam tako mogućnost za najra-
nija saznanja o semitskoj i inda-evropskoj porodici jezika-akađan­
ski za semitsku, i hititski za inda-evropsku.
Kao što ćemo videti u trećem delu ovog poglavlja, značajna
osobina ove literarne tradicije bila je njena svest bez presedana o
svom kontinuitetu. Ali već od prvog milenijuma p. n. e. u Meso-
potamiji i Egiptu, ovaj kontinuitet je poprimio arhaični prizvuk.
Svet se u međuvremenu izmenio.
Sama promena se nije osećala na nivou političke moći. Kao i
Egipat, Mesopotamija je bila izložena riziku strane invazije, i za-
hvaljujući svom mnogo manje zaklonjenom položaju, ta opasnost
je često bila tim veća. Pretrpela je značajan upad u trećem mileni-
jurnu p.n.e., da bi se situacija pogoršala u drugom. Ponekada su
uljezi bila brdska plemena iz zapadnog Irana, kao u slučaju Guta
т,
u trećem milenijumu i Kasita u drugom, Ponekada je tu bilo i sto-
ст
čara iz južnog Bliskog istoka, poput Amorita oko 2000. godine
уд
p. n. e. i Aramejaca jedan milenijum docnije. Ali zajedničko svim
ovim invazijama, velikim i malim, bilo je to da pridošlice nisu
иј
е
predstavljale pretnju kulturnom kontinuitetu civilizacije Mesopo-
ар
tamije. Amoriti su, na primer, opisani kao narod koji boravi pod
šatorima i ne poznaje kuće i žito. Ako je ovakav narod uspešno us-
хе
postavio vlast u Mesopotamiji, ubrzo je postao svestan da su mu
ол
potrebne neke tekovine civilizacije. U nedostatku vlastite, prihva-
ог
tili su civilizaciju svojih podanika.
иј
U prvom milenijumu p.n.e. moglo je izgledati da će se sve na-
е )
staviti po starom. U šestom veku Mesopotamiju su ponovo napa-
li iz Irana, ovaj put Persijanci, koji su smislili klinasto pismo za svoj
jezik da bi ga koristili na svojim kraljevskim natpisima. Ali posto-
jala je razlika: Mesopotamija je sada bila samo jedna od nekoliko
143
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
kulturnih provincija veoma rasprostranjenog carstva. Međutim,
najgore je tek trebalo da dođe. U četvrtom veku Grci su zbacili Per-
sijance, i ovaj put osvajači su sa sobom doneli svoju vlastitu urba-
nu civilizaciju.
Na delu je bila, takođe, jedna suptilnija subverzija koja je svo-
за
je začetke imala u Siriji. Za razliku od susednog Egipta i Mesopo-
ин
tamije, Sirija niti je ulepšana niti umanjena kulturnom tradicijom
т
iz trećeg veka. Umesto toga, ključna osobina sirijske kulturne isto-
ер
rije bili su nestabilnost i inovacija. U trećem milenij umu Alep nam
ну
pokazuje tipično lokalno prihvatanje sumerske literarne tradicije.
уп
Pa ipak, do sredine drugog milenijuma Sirija se oslobodila ne-
zgrapnog pisma Mesopotamije i prihvatila alfabetsko pismo. Ova
от
nova tehnika pokazala se neobično privlačnom i proširila se nada-
ре
leko. Tako je prihvaćena u Jemenu, iako ovaj udaljeni region nije
бу
pokazivao interesovanje za ranije ortografske sisteme. Ali ono što
(п
nas ovde interesuje je upotreba alfabetskog pisma da bi se njime
ри
pisao aramejski jezik koji je tokom prvog milenijuma p.n.e. zame-
nio starije semitske jezike Sirije i Mesopotamije u svakodnevnom
је
мн
životu.
Na nesreću, alfabetsko pismo se u Mesopotamiji obično ko-
и
ristilo na trošnom materijalu, ne na glini, što je za posledicu ima-
ис
lo to da je malo toga preživelo. Ali izgleda da je čak i u Mesopo-
пи
tamiji stara tradicija klinastog pisma uzmakla pred novom alfabet-
skom kulturom. I aramejski i akađijski će se u Persijskom carstvu
koristiti kao primarni jezik administracije.
Od Persijanaca do muslimana
Postoji čitav jedan milenijum bliskoistočne istorije između
stvaranja Persijskog carstva u šestom veku p.n.e. i uspona islama
u sedmom veku n.e. Kao i toliko toga u ovoj knjizi on će biti tre-
tiran ukratko, ali ćemo bar identifikovati najvažnije teme.
Jedna je politička dominacija tokom celog perioda dok su na-
rodi uveliko nadirali sa severa. Ovi su često poticali iz Irana, kao
u vreme Persijskog carstva, od šestog do četvrtog veka p.n.e., Par-
ćanskog carstva od trećeg veka p.n.e do trećeg veka n.e i drugog
Persijsnog carstva od trećeg do sedmog veka n.e .. Ali stizali su i iz-
144
EVROAZIJSKO KOPNO
van Bliskog istoka, poput Grka od četvrtog veka p.n.e. i Rimljana
od drugog veka p.n.e. Od svih ovih severnih naroda, Grci su bili ti
čiji je kulturni uticaj na Bliski istok ostao najveći u to vreme.
Druga tema je konačna zamena drevnog politeizma tog regi-
ona monoteističkom verom, tj. hrišćanstvom. Ova religija je bila
ogranak monoteističkog kulta koji je razvio jedan manjinski, ali
inovativan, bliskoistočni narod, Izrailiti. Pojava izrailskog mono-
teizma je tako tema sledećeg odeljka ovog poglavlja. Ali činjenica
je da sve dok je ovaj fenomen bio ograničen na Izrailjce i njihove
etničke naslednike, Jevreje i Samarićane, on nije imao veću istorij-
sku važnost. Ono što je jednu idiosinkrazijsku etničku tradiciju
učinilo važnim faktorom svetske istorije bila je njegova naredna
metamorfoza u dve svetske religije, hrišćanstvo i islam. Njihovi
sledbenici trenutno čine polovinu svetske populacije. Na njih ćemo
se obavezno osvrnuti u kasnijim poglavljima.
Završna tema, bez iznenađenja, je propast drevne civilizacije
Mesopotamije. Poput one u Egiptu i ova je preživela tokom neko-
liko vekova kraj domaće vladavine. Poslednja datirana tablica sa
klinastim pismom koju posedujemo je astronomski almanah koji
se odnosi na period od 74-75. godine n. e. Nismo u stanju da tač­
no odredimo konačno gašenje civilizacije Mesopotamije, ali do
trećeg veka n.e. mora da je bila konačno nestala. U tom veku je
т,
Mani, verski reformator iz Mesopotamije, stvorio veliku sintezu
с
religijskih tradicija svoga sveta. Prepoznatljivi su hrišćanstvo i bu-
ту
dizam, kao i zaratustrijska tradicija u Iranu. Ali religiozna verova-
ди
nja drevne Mesopotamije nisu našla mesto u Manijevoj novoj re-
је
ligiji. Kao da nikada nisu ni postojala.
ар
хе
ол
II. SVOĐENJE PANTEONA
ог
иј
Prema muslimanskom predanju, neki Arapi, pagani, iz
е
Meke jednom su izrazili svoj osećaj apsurdnosti misije proroka
)
Muhameda pitajući ga, »Muhamede, da li želiš da bogove pre-
tvoriš u jednog boga? Kakva čudna ideja!« Bila ona čudna ili
ne, ideja je uhvatila duboko korenje i odredila je tok svetske
145
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
istorije. Potekla je od politeizma drevnog Bliskog istoka, iako
je teško reći zašto se to tako desilo.
· Koliko je star politeizam? Arheologija je otkopala brojne
dokaze o religijskim sklonostima preistorijskih ljudi. U mla-
đem paleolitu poznati su dobro dokumentovani slučajevi sa-
за
hranjivanja zajedno sa raznim ovozemaljskim dobrima. U neo-
ин
litu dokazi su još brojniji. Postoji, na primer, prostor jasno
т ер
odvojen za versku aktivnost. Nekoliko jedinica sa slike 14 su
identifikovane na osnovu njihovog sadržaja kao svetilišta. Ali
ну
arheologija naroda iz perioda pre pismenosti ne može nam ni-
уп
kada reći u šta su oni stvarno verovali. Izum pisma prekinuo je
от
ovu tišinu: po prvi put možemo biti sigurni da se radi o bogo-
ре
vima-i, što je važnije, možemo i saznati nešto i o mitovima ve-
бу
zanim za njih. . tekstovima iz četrnaestog veka iz grada Ugarita. Pismo kojim
Od početka ova svedočanstva pokazuju da su narodi drev-
(п
nog Bliskog istoka verovali u više bogova. Ovo teško da izne-
ри
nađuje. Svako ko veruje da svetom upravlja božanska volja
је
mora uzeti u obzir činjenicu da rezultati, iako ne haotični, iz-
мн
gledaju pomalo neorganizovano. Ovo sugeriše angažovanost
и
više od jednog boga, kao i da se bogovi ponekada sukobljava-
ис
ju u svojim namerama. Šta više, ideja jednog boga koji brine o
пи
svim aspektima života na svetu izgleda prilično nepraktična.
Na primer, nije sasvim jasno kako uloge boga rata i boginje lju-
bavi mogu da se kombinuju srećno. Ljudi koji žive u prilično
složenom društvu bi verovatno više voleli da razmišljaju o ne-
kom vidu podele božanskog posla. Sve ovo, naravno, polazi od
pretpostavke da su bogovi prilično slični nama. Kome bi dru-
gome i bili, inače, slični?
Vavilonski ep o stvaranju sveta zaršava se božanskom go-
zbom kojoj prisustvuje pedeset glavnih bogova i brojni ostali.
Okupili su se da slave, ali takođe postoji i politički zadatak: bo-
govi polažu zakletvu potvrđujući da Marduk, bog Vavilona,
treba da sprovodi kraljevsku vlast bogova. Oni su se, u stvari,
složili sa ovim prilično teškim aranžmanom na prethodnoj go-
zbi. Tom prilikom obilje pića je sigurno pomoglo da se preva-
ziđu bilo kakve rezerve koje bi neko mogao imati. Ali postojao
146
EVROAZIJSKO KOPNO
je i urgentniji razlog za njihovu saglasnost: pretila im je smrtna
opasnost, i Marduk je predstavljao njihovu jedinu nadu za spa-
senje. U pitanju je bio jedan prljavi građanski rat bogova koji
je izbio nakon što je uporno siledžijstvo mlađih bogova udalji-
lo njihove drevne pretke. Tokom borbe mlađi bogovi su se pot-
puno demoralisali. Mardukovo nemilosrdno i uspešno vodenje
rata učvrstilo je novi režim, u tolikoj meri da su bogovi potom
proveli celu godinu zgrćući lopatama i praveći cigle da bi izgra-
dili grad Vavilon za njega (tu je i održana slavljenička gozba).
Uostalom, ovako su Vavilonci ispričali priču. Kada su Asirci
prihvatili ep, oni su ga prilagodili tako što su vodeću ulogu do-
delili svom vlastitom nacionalnom bogu, Asuru.
Stvari nisu bile ništa drugačije u severnoj Siriji, sudeći po
su pisani ovi tekstovi je forma hananejskog pisana alfabetskim
pismom. Na našu sreću, pisani su na glinenim pločicama. I ov-
de se bogovi okupljaju, jedu i piju. U ugaritskom panteonu
kralj bogova je El, ali on ne vlada sa istom moći kao Marduk.
Dolazi do oštrog sukoba između Bala, boga kiše, i njemu rav.:
noprana dva druga boga; Jama, boga mora, i Mota, boga su-
še. Tokom ovih sukoba prema El u se ne ponašaju uvek s pošto-
vanjem koje on može da smatra da mu duguju. U jednom tre-
т,
nutku Bal ustaje na skupu bogova i pljuje. Drugom prilikom
ст
jedna boginja ljubavi koja je zaljubljena u Bala vrši pritisak na
уд
njega preteći da će ga pretući. (Seks među božanskim ljubavni-
иј
cima, uzgred rečeno, opisuje se živopisno kao i nasilje). Iz sva-
е
kog od ovih sukoba Bal izlazi kao pobednik. U znak priznanja
ар
statusa koji je tako zadobio El, najzad, uslišava dugotrajnu
хе
molbu Balovu: gradi mu odgovarajuću rezidenciju. Ovaj put,
ол
međutim, teški posao je prepušten bogu zanatlija.
ог
Nekoliko vekova nakon ovoga i nekoliko stotina milja na
иј
jugu među Izrailitima pojavio se monoteizam, ili nešto blisko
е
)
njemu. U pronalaženju tragova ovog novog odvajanja, uglav-
nom, se oslanjamo na Bibliju. Ta knjiga je zbornik tekstova, ve-
ćinom na hebrejskom, koji je, kao i ugaritski oblik hananej-
skog. Pismo je i ovaj put alfabetsko, ali je pisano na trošnom
147
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
materijalu. To što su ovi tekstovi sačuvani dugujemo ne arheo-
loškoj sreći nego kontinuiranom literarnom prenošenju s kole-
na na koleno. Biblija je, u stvari, jedini bliskoistočni tekst koji
je dopro do nas na ovaj način, i trebalo bi da budemo duboko
zahvalni za to. Pa ipak, ovakav način prenošenja nosi sa sobom
за
određene probleme. Za razliku od gomile glinenih pločica sa
ин
nekog arheološkog lokaliteta, ovakav jedan korpus je verovat-
т
nije proizvod produženog procesa kasnijeg probiranja i redigo-
ер
vanja. U slučaju Biblije ključnu ulogu u tom procesu mora da
ну
su odigrali predani monoteisti, pa se zato za verovatnu tenden-
уп
cioznost biblijske priče o prošlosti Izrailita moraju uzeti olak-
от
šavajuće okolnosti. Možda bi bilo bolje pokušati rekonstruisa-
ре
ti pojavu monoteizma počevši s kraja i iduči unazad.
бу
Godine 587. p. n. e. vavilonski vladar Nabukodonosor ra-
zorio je Jerusalim i proterao narod Izrailjev ili, preciznije, je-
(п
vrejska stanovništvo Mesopotamije. U delu knjige o Isaiju na-
ри
pisanoj nekoliko decenija kasnije među jevrejskim izbeglicama
је
u Vavilonu, postoji nekoliko božanskih potvrda u obliku »Ja
мн
sam Gospod i drugog nema,« {npr. Isaija 45:18, 22). Ono što
и
one tvrde- a izgleda više od puke retorike- je da drugi bogo-
ис
vi ne postoje. Na prvi pogled ovo je proturečno: politička i voj-
пи
na propast je jak prima facie dokaz da su bogovi drugih ljudi
zdravo i dobro. Ali na osnovu ovoga i drugih tekstova, može-
mo biti prilično uvereni da se do šestog veka p. n. e. več poja-
vio potpuno dovršen monoteizam. .
Takođe je jasno da ovaj nekvalifikovani monoteizam nije
standardna poruka Biblije. U rečima Deset zapovesti, Bog ka-
že Izrailcima da »nećeš imati drugih bogova pred licem mojim«
(Izlazak - Druga knjiga Mojsijeva 20:3 ), a ne da drugi bogovi
ne postoje. U stvari, brojni odeljci govore jasno o postojanju
drugih bogova. Na primer, u priči o izlasku Jevreja iz Egipta,
Gospod kaže, »i sudiču svim bogovima egipatskim« (Izlazak,
12:12). Vidimo ga čak kako sedi na skupu bogova: »sud svoj
usred bogova izriče, iako je bogovima onda rečeno da če umre-
ti poput smrtnika (Psalmi 82:1, 7). U ovakvoj koncepciji odnos
Izrailita prema Bogu analogan je braku: ukoliko stupite u mo-
148
EVROAZIJSKO KOPNO
n~ga~ni brak, vi odbacujete sve ostale potencijalne partnere,
ah m~o ?d vas ne očekuje i da poričete njihovo postojanje.
Onov sto r~~mo ovde nije monoteizam nego pre monolatrija,
obozavanJe Jednog boga isključujući ostale.
v Ka.~o r~n? se u is.torij~ I~railita pojavila ova monolatrija?
Sto se tree Brblrje, ona Je tu JOS od vremena Avrama što nas od-
vodi u pr~izrailitska vremena. Ali nam Biblija tak~đe kaže da
su lzra!lrtr stalno zapadali u greh. Solomon, koji je u desetom
veku sagradio hram nacionalnom bogu » mesto u kome češ do
veka n~stavati« (Prva ~njiga o Kraljevima 8:13), takođe je
ustanoviO kultove drugrh bogova za sve svoje žene tuđinke i
očigledno i sam u njima učestvovao (Prva Knjiga o Kraljevi~a
11:5-8). P~orok J~~emij~ u .rano~ šestom veku imao je raspra-
~~ s JevreJima koJI su zrvelr u Egrptu a koji su obožavali «kra-
lJicu, nebesku~< (Jeremija 44:15-19). Oni su mu neuvijeno rekli
da ce nastavrti s njenim obožavanjem »upravo onako kako
sm~ mi i naš! ~reci, n.aši kraljevi i naši službenici, radili u gra-
dovrma Judeje 1 na ulicama Jerusalima. <<Naročito žene su ra-
zu~ljivo, ?il~ uporne, jer je u pitanju bio kult boginje. Nik~ od
omh um~s.a.m~. u c~lu sr:arv?i)~ po~azivao ni najma~lji osećaj
da su om rh nJrhovr precr ucrmlr nesto neprikladno. Cak i kao
т,
princip, izgleda daleko od toga da je stroga monolatrija bila za-
stupljena svuda u drevnom Izraelu.
ст
. ?no š~o je .očigledno bilo i staro i široko rasprostranjeno
уд
brlo Je snazno-rako ne isključivo-fokusiranje na nacionalnog
иј
е
boga. Nasuprot monolatriji i monoteizmu, jedan specijalni od-
ар
nos ovak:e.vrste nije bio stran na drevnom Bliskom istoku. Je-
хе
?anvnatprs IZ devetog veka postavljen od strane kralja Moa va,
rstocnog s~seda Iz~ailita, go~ori o Kemošu, nacionalnom bogu,
ол
tonom koJI podseca na stanJe delove Biblije. U međuvremenu
ог
Biblija .spominje ~oavce kao »narod Hamasov (Kemošov)<;
иј
(Br~!evr, 21:2?), rsto kao što lzrailite naziva »narod Jehovin<<
е
)
{~nJI~a o s.udrJama, 5:11). Cak i u Mesopotamiji, kao što smo
vrdelr, Vav!lonci su isturili Marduka, dok su Asirci uradili isto
sa Asurom. Ovaj odnos naroda prema njihovom nacionalnom
bogu prerdstavlja verovatan početak evolucije monolatrije i,
149
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
konačno, monoteizma. Ali ostaje puka činjenica da mi napro-
sto ne znamo zašto je tako poznata osobina religije drevnog
Bliskog istoka krenula u tako neuobičajenom pravcu u slučaju
Izrailita.
за
Ne bi, međutim, trebalo previše naglašavati radikalnu pri-
ин
rodu ove evolucije. Monoteistička tradicija izrasla iz drevnog
Izraela u jednom pogledu je vrlo konzervativna. Ona uzima za
т ер
gotovo da je Bog bog, kao što stoji u muslimanskom propove-
ну
danju vere: »Nema boga osim Boga.« Monoteizmu je, na taj
način, zajednička s politeizmom drevnog Bliskog istoka premi-
уп
sa da postoji tako nešto kao bog. Neslaganje se ograničava na
от
pitanje koliko ih je. U Egiptu, a ne u Izraelu, ovaj nezamislivi
ре
kontinuitet s politeističkint nasleđem doveden je u pitanje. Ta-
бу
mo je u četrnaestom veku p.n.e. kralj Akhenaten ustanovio
(п
ekskluzivni kult sunčevog diska. Ne znamo da li je on odricao
ри
postojanje tradicionalnih egipatskih bogova ili ih je naprosto
је
odbacio s prezrenjem. Ono što znamo je da je kako se njegova
мн
vladavina bližila kraju on postajao sve manje sklon da za pred-
и
met svog kulta upotrebljava staru politeističku reč »bog«. Ono
ис
što je on obožavao, implicitno, bilo je nešto drugo. Izgleda, on-
пи
da, da je on vremenom odbacio ne samo određene bogove svo-
je zemlje nego i samu kategoriju kao takvu. Nekih hiljadu pet-
sto godina posle Akhenatena Egipćani su konačno odbacili
svoje tradicionalne. bogove i prihvatili predani hrišćanski mo-
noteizam. Kakva ironija da je reč koju su upotrebili za hrišćan­
skog boga bila isti onaj politeistički termin koji je Akhanaten
odbacio.
Akhenatenov kult jedva da je opstao nešto duže od njego-
ve vladavine, ali monoteizam u svojim različitim oblicima-je-
vrejskom, hrišćanskom, muslimanskom i drugim-je još i danas
veoma prisutan. Zašto je on bio tako uspešan je duga priča ko-
je ćemo se dotaći s vremena na vreme u docnijim poglavljima,
iako nikada nećemo naći pravi odgovor. Ali ako bi trebalo da
izaberemo jedan jedini aspekt monoteizma u vezi s tim, bilo bi
to manje ono šta on uključuje nego što odbacuje: druge bogo-
ve i ljude koji ih obožavaju. U prirodi je monoteizma da dola-
150
EVROAZIJSKO KOPNO
zi u sukob. Ovakav duh je normalno stran politeizmu, i leži u
pozadini mnogih istorijskih fenomena, od neverovatnog op-
stanka začetnika monoteizma kao etničke grupe do čitavog
spektra monoteističkog terorizma koji proganja svet na počet­
ku dvadeset prvog veka.
II. ARHAIZAM
Ljudska društva ne nastaju iz ničega. Svako društvo koje da-
nas postoji je nastavak nekog ranijeg. Prirodno da sliku dodatno
komplikuje činjenica da se društva ne samo menjaju nego i spajaju
i cepaju. Tako kompletna genealogija nekog postojećeg društva
mora da nije išla do početka kao jedna jedina linija. Ali išla bi una-
zad-nemamo razloga da sumnjamo da ljudsko društvo nije posto-
jalo u kontinuitetu koliko i ljudska rasa.
Naravno da nijedno postojeće društvo ne bi moglo da pruži ni
približno verodostojnu priču o sebi na takvoj vremenskoj skali. Ko-
lektivno pamćenje nepismenih naroda, koji su najvećim delom ljud-
ske prošlosti bili jedini narodi koji su postojali, izgleda da seže u
prošlost najviše nekoliko vekova. Pamćenje nečega predstavlja na-
por, i on je jedva vredan truda kada konkretne stvari nisu više rele-
т,
vantne. Inke nude primer za ovo: izvan svoje dinastičke istorije po-
с
seduju samo mit o poreklu. Među Džiama iz Istočne Afrike, činje­
ту
nica da su uzastopne starosne grupe imale nazive, plemenoma je
ди
omogućavalo da povezuje događaje u neku vrstu hronološkog
је
okvira. Na osnovu toga jedan savremeni istoričar je njihovo kolek-
ар
tivno sećanje doveo do ranog osamnaestog veka. Ali u okviru ne-
хе
koliko vekova, dok istražujemo prošlost nekog nepismenog naro-
da, dolazimo do tačke gde ostaje samo mit ili amnezija.
ол
Stvari su bez sumnje bile ovakve u Mesopotarniji pre pojave
ог
pisma, i sigurno bi i nastavile da budu takve i bez njega. Kao i u
иј
Egiptu, međutim, pismo je vremenom omogućilo neverovatno šire-
е )
nje horizonta kolektivnom pamćenju. Kao što smo videli u pret-
hodnom poglavlju, Maneton je u ranom trećem veku p.n.e. mogao
da kaže ko je vladao Egiptom oko 3000. godine p. n. e. Njegov sa-
vremenik u Vavilonu Beroz, koji je takođe pisao o prošlosti svoje
151
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA EVROAZIJSKO KOPNO

zemlje na grčkom, mogao je verovatno da uradi isto za Vavilon,

iako nas naše veoma ograničeno znanje o onome o čemu je on pi-
sao· onemogućava da ovo i potvrdimo.
Jedna od posledica ovakvog širenja horizonta bila je ta da su
ljudi mogli da se vraćaju unazad u prošlost - njihovu prošlost - i

за
povrate njene davno izgubljene aspekte.

ин
Egipatska kultura sedmog i šestog veka p.n.e. obeležena je fe-

т
nomenom poznatim egiptolozima kao »arhaizam«. Daleko više ne-

ер
go u drugim periodima egipatske istorije, kraljevi i pripadnici elite

ну
nisu bili jednostavno zadovoljni da nastave svoju kulturnu tradici-

уп
ju kakvu su je preuzeli. Umesto toga, umetnost i arhitektura njiho-
vih pogrebnih spomenika stalno se vraća mnogo ranijim modelima,

от
nekim starim čak-tri milenijuma p.n.e. I jezik pratećih natpisa je naj-

ре
većim delom klasični egipatski, veoma različit od jezika kojim se

бу
govorilo i pisalo u tadašnjem svakodnevnom životu. Ne znamo tač­

(п
no šta su arhaisti mislili da rade, jer nam o tome ne saopštavaju. Da

ри
li su se spremali da obnove sjajnu prošlost u sadašnjosti? Ili su jed-
nostavno uzimali i birali što im se dopadne među ruševinama koje

је
мн
su ih okruživale? U svakom slučaju, daleka prošlost je postala ne-
presušni izvor za njih.

и
Ono što nalazimo u Mesopotarniji u istom periodu je daleko

ис
interesantnije, iz prostog razloga jer su se tamo ljudi povremeno za-

пи
ustavljali da bi sami sebe objasnili.

т,
Sl. 15: Statua poreklom iz grada Mari, oko 2000. godine p. n. e.
Restauracija se osećala u vazduhu u Vavilonu šestog veka.

с
Njegov poslednji vladar, Nabonid, ostavio nam je značajno svedo-

ту
čanstvo o svojoj restauraciji jedne institucije koja se pre toga nije položaj je bio zaboravljen već veoma dugo vremena. Na sreću, sa-

ди
koristila više od milenijuma. U dvadeset četvrtom veku p.n.e. car- opštava nam Nabonid, on je bio u mogućnosti da pronađe rele-

је
ski vladar Sargon postavio je svoju kćerku (uzgred rečeno prvu že- vantne materijale koji datiraju iz vremena vladavine jednog kralja

ар
nu autora) na mesto visoke seštenice i zemaljske supruge boga Me- iz dvanaestog veka (da li ih je on stvarno našao, ili se naprosto pre-

хе
seca Nana u njegovom hramu u Uru. Bilo da je Sargon bio prvi ili tvarao?). Tako je on bio u stanju da stvari uradi upravo onakoka-
r

ол
ne koji je to uradio, njegovu praksu su sledili drugi vladari u Meso- ko su one rađene u drevnim vremenima.
potamiji sve do osamnaestog veka. O tome nadalje ne čujemo ni- Tvrdio je da mu je jedini motiv u svemu tome bila njegova bri- il

ог
šta sve dok nije Nabonid ponovo uveo ovu praksu. Tvrdio je da je ga za svetilišta velikih bogova. Možemo prihvatiti ovu pobožnu iz-

иј
bog Meseca izrazio svojti potrebu za visokom sveštenicom i da je

е
javu, iako uz dodatak da je Nabonid imao dobar razlog da svoju

božanstvo potom ustanovilo da to mora da bude vlastita kraljeva
kćerka. Ali na tom mestu Nabonid se suočio sa problemom. Da bi
se oživela neka stara praksa potrebno je više od ideje o tome kakva
je ona nekada bila. U ovom slučaju, kako je Nabonid istakao, taj
)
»brigu<< učini javnom: na presta je stupio na način koji nije trpeo
proveru, i borio se za legitimitet. Interesantno je da je način na ko-
ji je on manifestovao svoju brigu predstavljao ekstravaganciju ar-
haizma.

152 153
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA EVROAZIJSKO KOPNO

Nabonid je takođe bio i neumoran u iskopavanjima, i u tome POGLAVLJE 8

nije bio sam medu kasnim vavilonskim kraljevima. Kontekst je
opet bila njegova pobožna briga za svetilišta velikih bogova: tražio
je da se podignu drevni hramovi koji su porušeni ili čak sasvim ne-

за
stali. U to vreme se verovalo da jedna takva restauracija može biti
validna samo ukoliko se novi hram podigne tačno na mestu gde se

ин
nalazio raniji. Zato je bilo potrebn9 pronaći stare temelje. Ali ovo INDIJA

т ер
još uvek može da bude problem. Sta ukoliko su temelji pogrešni,
što je lako moguće, budući da je tokom vekova tačna lokacija hra-

ну
ma zaboravljena? Zbog toga su tokom iskopavanja vršeni ogrom-

уп
ni napori da se pronadu natpisi na temeljima koje su ostavljali ra-
I. ZAŠTO INDIJA NIJE OSTALA

от
niji kraljevi. U jednom slučaju Nabukodonosor je restaurirao hram
JEDNOSTAVNO POTKONTINENT ?

ре
u ranom šestom veku na mestu gde je pronašao natpis ostavljen od
strane jednog ranijeg restauratora. Kasnije je Nabonid otkrio još ra-

бу
niji natpis na drugom mestu i tu podigao hram. Poput južnog Bliskog istoka, Indija je deo starog superkon-

(п
Ova vavilonska iskopavanja nisu bili arheologija u današnjem tinenta Gondvane koji je bio deo Evroazije. Ali je u njoj redosled

ри
smislu te reči~no što je njih isnpirisal.o bilo je tadašnja religijska događaja bio drugačiji: Indija se odvojila od ostalog dela Gondva-

је
briga, a ne ak emsko interesovanje za prošlost. Ali možda bi zna- ne pre više od sto miliona godina, i sve dok se nije sudarila sa

мн
čilo otići preda e~o ukoliko bi se zaključilo da vavilonski kraljevi Evroazijom, pre oko pedeset miliona godina, opstajala je kao

и
nisu imali nikakvog,interesa za antikvitete zbog njih samih. Slika 15 ostrvo. Ova osobena istorija odražava se u jednoj najočiglednijoj

ис
pokazuje statuu iz tog vremena izvesnog Pucur-Ištara, koji je bio razlici izmedu dva regiona: indijski potkontinent je poluostrvo, ne
gradonačelnik (de faktovladar) grada Mari, uzvodno uz Eufrat od

пи
kopneni most. Ipak, postoje neke opšte fizičke sličnosti. Poput ju-
Vavilona, oko 2000. godine p. n. e. To je fini muzejski primerak. U

т,
žnog Bliskog istoka, Indija je uglavnom relativno ravna. Od pri-
stvari, mogućno je da se već nalazio u muzeju u šestom veku p.n.e.

с
obalnih dolina na jugu protežu se prema unutrašnjosti planinski
Pronađen je u zbirci antikviteta koje je, sve zajedno, izgleda, doneo

ту
vend koji izrastaju iz pukotine nastale pri stvaranju regiona, a

ди
Nabukodonosor u svoju palatu u Vavilonu, a koju su dopunjavali
medu njima su visorani koje čine unutrašnjost. Na jugu nema ni-
njegovi naslednici.

је
Nova mogućnost praćenja prošlosti koja se pojavila sa stvara- šta što bi se moglo uporediti po visini sa kombinacijom planina i

ар
njem i čuvanjem literarnog nasleđa je važnija za ljude nego što bi platoa kojima se Indija odvaja od severa. Kao i na sevemom Bli-
skom istoku, ovo masivno uzdignuće posledica je sudara ploča

хе
ovi prvi mesopotamski primerci mogli i da sugerišu. Zaranjanje u
zemljine kore, ne nastale pukotine. I njegova visina čini sićušnim

ол
daleku prošlost može biti ingeniozan način da se zaobiđe sada-
šnjost. Naravno, ukoliko tražite nešto drugačije od onoga što tre- sve što Bliski istok ima da pokaže. Doista, moguće je da u posled-

ог
nutno imate, uvek postoji mogućnost da to posudite iz neke druge njih pola milijarde godina i nije bilo ništa na Zemlji što bi im mo-

иј
glo konkurisati. Nasuprot tome, izmedu planina na severu i viso-

е
kulture. Ali prednost vaše daleke prošlosti je da je ona, iako veoma

drugačija od vaše sadašnjosti, vaša vlastita. Otuda značajna snaga
renesansi, reformacija i fundamentalizama za ljudsku istoriju.
)
ravni na jugu pruža se najniži i najravniji deo Indije, sa aluvijal-
nim dolinama koje se mogu porediti sa onima u Mesopotamiji.
Jedna od najvažnijih razlika izmedu Indije i Blisk9g istoka je
klima: Indija dobija daleko više padavina (mapa 6). Sto je logič-

154 155
 :il
i

POGLAVLJE 10

за
ин
DREVNI MEDITERANSKI SVET

тер
ну
уп
L ŽABE OKO BARE

от
ре
Kao što smo videli u poglavlju 4, postojao je nekada davno

бу
okean sredinom sveta koji je odvajao dva superkontinenta Lau-

(п
raziju i Gondvanu. Velikim delom duž južne ivice Evroazije ovaj

ри
okean je nestao: različiti delovi Gondvane su se ili sudarili sa
Evroazijom i spojili s· njom ili se udaljili. Ali postoji jedan znača­

је
мн
jan izuzetak, naime region koji se graničio zapadnom trećinom
Evroazije na severu i Afrikom na jugu. Ovde je sačuvan deo sta-

и
ис
rog okeana koji je išao sredinom sveta (iako je on presušio u ge-

пи
ološkoj prošlosti kada je odsečen Gibraltarskim moreuzom). Ta-
ko su istočni i zapadni regioni u oštrom kontrastu: dok je na is-

т,
ст
toku geografski centar masivni Tibetanski plato, na zapadu je to

уд
Sredozemno more.
Ovaj opis Mediterana kao ostatka jedne ranije epohe pred-

иј
е
stavlja; naravno, pojednostavljenu priču. Evroazija i Afrika nisu

ар
jednostavno stajale mirno posle otvaranja okeana koji se pružao

хе
sredinom sveta. Još pre nekih deset miliona godina Mediteran je

ол
izgledao sasvim drugačije od onoga kako danas izgleda; Ono s
čim smo danas suočeni je rezultat složene, da ne kažemo haotič­

ог
иј
ne, geološke evolucije. Na nekim mestima kontinentalna kora je

е
popustila; na drugim njeni delovi su razbacani širom mora kao :·,
,,

)
ostrva ili poluostrva. Posledice sudara dovele su do stvaranja
mnogih planina tokom nedavnih geoloških vremena, a visok ni-
vo mora u doba holocena krivac je za dalje promene na mapi. Us-

209

MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
to, nijedan od ovih procesa nije delovao na geografski simetričan
način.
Najjednostavniji način da se sumiraju rezultati je da se upo-
rede fizička geografija severne i južne obale Mediterana (možemo
за
zasada ostaviti po strani Sirijsku obalu, koja zatvara more na is-
toku). Na severu se .nalaze četiri velika poluostrva: Španija (iliibe-
ин
rijsko poluostrvo),Italija, Grčka, i Anadolija. Italija i Grčka su sa-
т ер
svim unutar Mediterana, dok Španija i Anadolija uživaju status
poluostrva zbog susednih vodenih površina. U slučaju Španije
ну
zbog Atlantskog okeana, i u slučaju Anadolije zbog Crnog mora
уп
(iako tokom izvesnog perioda pre ranog holocena izgleda da nije
от
bilo veće od slatkovodnog jezera). Sva četiri poluostrva su planin-
ре
ska, ali se Španija i Anadolija razlikuju od čisto mediteranskih po
бу
svojimplatoima u unutrašnjosti. Nasuprot ovome, južnoj obali
nedostaju slična poluostrva, i dok je planinska na zapadu, njen
(п
najveći deo je prilično ravan.
ри
Već smo se susreli s mediteranskom klimom u kontekstu.Bli-
је
skog istoka.Zahvaljujući njegovoj orijentaciji istok-zapad, Medi-
мн
teran je klimatski prilično homogen; uglavnom vrela, suva leta i
и
blage, vlažne-iako ne preterano vlažne-zime. Ali su zimske pada-
ис
vine neujednačeno raspoređene (vidi mapu 8). Tu sever ima više
пи
sreće od juga, a jugozapad dobija više padavina od jugoistoka,
Veće reke, naravno; mogu doneti vodu do neplodnih predela; ali
jedan jedini značajniji primer ovoga u mediteranskom svetu pred-
stavlja reka Nil.
Šta je sve ovo značilo za mediteranski svet kao ambijent za
ljude? Sasvim sigurno učinio ga je vrlo različitim od regiona na is-
toku, i to na dva važna načina. Na kopnu nije postojalo ništa iz~
van Egipta što bi se moglo uporediti sa velikim dolinama reka na
Bliskom istoku, u Indiji, i Kini. Mediteranska zerriljoradnja se
obavljala, shodno tome, u· malim, raštrkanim dolinama, ili bez
uspeha na brežuljcima, i kretanje po teritoriji moglo je biti sporo
i naporno. Ali na moru je bila sasvim druga priča. Prisustvo ljudi
na nekoliko ostrva u vreme mezolita pokazuje da je, čak i pre po-
četka neolita, bio prisutan neki oblik putovanja po moru. Kada
su se već jednom na moru našli dobri brodovi, Mediteran je omo-
210
il
l
.l,, !
l
EVROAZIJSKO KOPNO
gućio postojanje prerano međusobno povezanog sveta (poput
»Žaba oko bare«, kako je to rekao Platon). Slični ambijentalni
uslovi tog sveta značili su da ono što je dobro funkcionisalo u jed-
nom njegovom delu verovatno bi isto tako funkcionisalo i u dru-
gom njegovom delu. Nasuprot ovome, na istoku je bilo mnogo
teže izbeći Tibetanski plato ili izaći na kraj sa prostranstvom
Indijskog okeana, a i geografski uslovi, usto, bili su daleko razno-
vrsniji.
Uprkos izvesnoj homogenosti Mediteranskog sveta, za nje-
govu istoriju bilo je značajno da je postojala tendencija favorizo-
vanja severa, a ne juga. Osim u Egiptu, raspodela padavina je
značila da su poljoprivredni izvori na severoj obali bili generalno
bolji, ili manje loši, nego na južnoj obali. Sever je takođe bio bo-
lje obdaren sa pomorskog stanovišta: njegova obala je bila razu-
denija pa tako i povoljnija za rano brodarstvo, a padavine su
obezbedile više drvene grade za gradnju brodova. U pogledu ovog
drugog Egipat je bio u istim nepovoljnim okolnostima kao i jug.
Preistorija Mediterana
Iako Mediteran nismo razmatrali kao celinu u prethodnim
т,
poglavljima, susretali smo se s njegovim velikim delom u vezi sa
с
Afrikom i Bliskim istokom. Pažnja ovog poglavlja najviše je skon-
ту
ди
centrisana na evropski deo mediteranske obale. Ali to što se de-
šava u ovom regionu mora se sagledati u širem kontekstu. Na pri-
је
mer, ključna je činjenica za preistoriju mediteranskog sveta da on
ар
unutar sebe uključuje zapadni deo Bliskog istoka, a da ne spomi-
хе
njemo Egipat.
ол
Uloga Bliskog istoka je već očigledna u mlađem paleolitu.
ог
Arheologija sugeriše da se moderni čovek pojavio u Evropi pre
иј
oko četrdeset hiljada godina i da je njegov dolazak bio praćen iz-
е
)
umiranjem autohtone neandertalske populacije tokom sledećih
deset hiljada godina. Genetski dokazi ovo potvrđuju i ukazuju na
paralelno zauzimanje severne Afrike od strane srodne populacije
otprilike u isto vreme. Dalje ukazuju da obe ove ljudske popula-
! ,,
211
MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA EVROAZIJSKO KOPNO

MAPA B:
MEDITERANSKI SVET
ATLANTiC

за
O C.E A N lSavremene granice

ин
P A D A V I N E (cm/godišnje)

т
ер
ну
уп
от
ре
бу
(п
ри
је
мн
и
ис
пи
т,
с ту
ди
је
, -~~;&
tJ?.eE;·'·.· A

ар
<'if.<>d. Minoan s
" -'/

хе
erranean J'ea

ол
ог
иј
l
l

е
,l

)
212 213
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
cije potiču sa Bliskog istoka, što se uglavnom i moglo očekivati u
slučaju Evrope, iako možda ne i u slučaju severne. Afrike.
· Isto tako je jasno da se zemljoradnja proširila u Evropu sa
Bliskog istoka, kao što je izgleda bio slučaj i u severnoj Africi .. Ne-
за
kolike od pripitomljenihvrsta mogle su biti isključivo bliskoistoč~
ин
nog porekla. Štaviše, relativni datumi njihovog pojavljivanja uka-
zuju na ekspanziju sa Bliskog istoka. Tako u Grčkoj zemljoradnju
т ер
nalazimo već u osmom milenijum u p.n.e., dok se u Španiji ne po-
ну
javljuje do šestog veka. Do 5000. godine p. n. e. zemljoradnja je
sasvim zaživela u najvećem delu mediteranskog sveta. Ono što je
уп
medu istraživačima u poslednje vreme. postalo kontroverzno je
от
sam proces širenja. Da li je zernljoradnju u Evropu donela popu-
ре
lacija bliskoistočnog porekla, ili se ona raširila širom Evrope pri-
бу
hvatanjem od strane lovaca-sakupljača plodova? Tokom čitave
(п
jedne generacije opšte prihvaćeno je bilo stanovište da je migraci~
ри
ja bila dominantan proces, ali u poslednje vreme genetski dokazi
је
ukazuju da je današnja populacija Evrope uglavnom paleolitskog
мн
porekla. Moguć je sličan model pri rasprostiranju obrade metala.
и
Severna obala Mediterana ušla je u bronzano doba do kraja če­
ис
tvrtog milenijuma u Grčkoj "i do kraja trećeg u Španiji. Grčka je
пи
ušla u gvozdeno doba u jedanaestom veku, a Italija oko osmog;
Najranija pojava civilizacije u sredozemnoj Evropi ponovo
ukazuje na istok. Oko 2000. godine p. n. e. na ostrvu Kritu poja-
vila se Minojska civilizacija. Pismo se javlja oko osamnaestog ve-
ka. Vek ili nešto posle toga veoma srodna Mikenska kultura po-
javila se na grčkom tlu, ali još uvek nema ništa slično dalje na za-
padu. Ova tradicija civilizacije nije značila direktno lokalno pri-
hvatanje neke bliskoistočne kulture. Na primer, i Minojci i Mi-
kenci pisali su na glinenim tablicama, ali za pisma koja su koristi-
li, a koja su očigledno bila srodna, nije postojao poznat bliskoi-
stočni model. Ipak, teško da predstavlja slučajnost to što su se ove
civilizacije pojavile u delu sredozemne .Evrope koji je najbliži
Egiptu i Bliskom istoku. U stvari hronologija Minojske civilizaci-
je povezana je sa egipatskim i bliskoistočnim artifaktima a koji su
povezani s njenim grnčarstvom.
\
214
EVROAZIJSKO KOPNO
~ l
Ova prva evropska civilizacija poznata je uglavnom na osno-
vu ostataka palata .iz verovatno omanjih država, i na .osnovu
ograničenog korpusa administrativnih dokumenata nađenih u
njima. Umikenskom slučaju dokumenta su dešifrovana u dovolj-
noj meri da bi se utvrdila ključna činjenica da su pisana jednom
ranom formom grčkog jezika koji se govori u toj oblasti od tada.
Grčki je indo-evropski j.e?:ik, i najverovatnije je donešen u Grčku
u određenom trenutku tokom bronzanog doba-iako tačno vreme
ostaje i dalje zagonetka. Budući da jezik na ranijim minojskim
pločicama, izgleda, nije grčki, pretpostavka je da mikenska kultu-
ra predstavlja grčku adaptaciju kulture negrčkih Minojaca. Pri
kraju drugogmilenijuma p,n.e. cela ova civilizacijska tradicija se
urušila; i kada se civilizacija ponovo pojavila u .sredozemnoj
Evropi u prvom milenijumu, ona jepredstavljala svež početak.
Samo je na Kipru preživeo jedan rukopis mikenskog porekla, ko-
ji su možda tu donele izbeglice, i tu je kraj. Ovde postoji očigled­
na paralela sa propašću prve indijske civilizacije. Ali su bar dve
stvari bile drugačije: postojao je lingvistički kontinuitet sobe stra-
ne linije razdvajanja,. i sećanje na mikenski svet je preživelo, ma-
kako maglovito, da bi našlo svoje,mesto u Homerovim spevovi-
ma.
т,
с
ту
Rana mediteranska istorija
ди
Nova civilizacija koja se pojavila u prvom milenijumu p.n.e.
је
bar u jednom ključnom pogledu vodi nazad do Feničana, koji su·
ар
možda bili prvi ljudi koji su uspostavili pomorsko prisustvo goto-
хе
vo celom dužinom Mediterana. Sa njihovim aktivnostima susreli
ол
smo se u poglavlju 6 u vezi s njihovim kulturnim uticajem na se-
ог
verozapadnu Afriku. U svojoj postojbini na centralnoj sirijskoj
иј
obali živeli su u brojnim malim državama, i, uglavnom, usposta-
е )
vljanje skromnih priobalnih kolonija u drugim delovima Medite-
rana značilo je granicu njihovih teritorijalnih ambicija. Nisu bili
graditelji carstava, niti su bili željni obradive zemlje. Njihov po-
sao sastojao se od trgovine sa domorodačkim narodima.
215
l i
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
Jedan takav narod bili su Grci i oni su od Feničana u osmom
veku p.n.e., ili otprilike tada, preuzeli alfabetsko pismo kojim se
služe i danas. Kao što smo zapazili u poglavlju 3, Grci su preneli
alfabetsko pismo drugim narodima dalje na zapad, u krajeve gde
за
je pre toga bio nepoznat bilo kakav oblik pisma. Tako su u sed-
ин
mom veku Etrurci u centralnoj Italiji koristili formu grčkog alfa-
т
beta. Ovi su ga dalje preneli nekim malo brojnijim italijanskim na-
ер
rodima medu kojima su se do šestog veka našli i Rimljani. Nešto
ну
kasnije, pismo nejasnog, možda mešovitog, porekla počelo je da
уп
se koristi medu izvornom populacijom Španije. I, kao što smo vi-
deli u poglavlju 6, domorodačka populacija severne Afrike je vre-
от
menom prihvatila feničansko pismo. Do ovog trenutka pismo je
ре
u upotrebi svuda oko Mediterana, iako su izvan istoka jedino Gr-
бу
ci i Rimljani stvorili literarno nasleđe koje će· preživeti istorijske
(п
preokrete.
ри
Jedna stvar koju ova epidemija pisanja otkriva, većinom po
је
prvi put, je etnički sklop mediteranskog sveta. Kao ambijent za
мн
razvoj etničke homogenosti, poluostrvo je gotovo isto tako dobro
и
koliko i jedno ostrvo; ali je uglavnom ovaj njegov potencijal tre-
ис
balo tek da se realizuje u prvom milenijumu p.n.e. Na istoku,
Anadoliju su nastanjivali brojni razni narodi koji su govorili raz-
ličite jezike, a hititski dokumenti svedoče da je tako bilo i u dru-
gom milenijumu. Na zapadu~ mnogo uže poluostrvo Italije bilo je
gotovo isto toliko raznovrsno. Na dalekom zapadu Mediterana
autohtono stanovništvo Španije bilo je manje heterogeno, ali je
još uvek postojala raznovrsnost naroda i jezika (jedan od njih, bez
sumnje, predak baskijskog jezika). Na svakom od ovih poluostr-
va najmanje jedan od jezika bio je indo-evropski, i najmanje je-
dan nije. Slična situacija je bila karakteristična za Grčku u dru-
gom milenijumu: grčki jezik je bio indo-evropski, dok minojski
očigledno nije; i na centralnom kopnu Grci su se docnije setili da
su svoju zemlju nekada delili sa narodom koji su nazivali Pelazgi.
Ali u prvom milenij umu negrčki narodi i jezici su prisutni tek spo-
radično, a sam grčki je bio jedini jezik podeljen na dijalekte. Grci
su tako posedovali jednu neobičnu etničku i lingističku homoge-
216
EVROAZIJSKO KOPNO
nost, i bili su svesni toga. Nazivali su se Helenima, a sebe videli
kao narod sa istim precima, jezikom, i običajima, čak su imali i
nekoliko pan-helenskih institucija, poput Delfskog proročišta i
olimpijskih igara.
Mediteranska politik~
Jedna druga osobina mediteranske scene koju pisani izvori
· osvetljavaju je politička organizacija njenih naroda. Ovde nailazi-
mo na njeno iznenađujuće gradiranje kako se krećemo sa istoka
prema zapadu. Hititska država u centralnoj Anadoliji bila je prilič­
no velika po standardima iz drugog milenijuma, i ozbiljan suparnik
u političkim i vojnim poslovima Bliskom istoku. Tokom sledećeg
milenijuma Lidijska država je zavladala najvećim delom zapadne
Anadolije, sve dok je sredinom šestog veka nisu osvojili Persijanci i
tako ona postala deo jedne mnogo veće države. Ali nigde zapadno
od Anadolije nije se moglo naći nešto sličnih razmera. Mikenci su
imali svoje države, ako sudimo po njihovim palatama i kasnijoj ep-
skoj tradiciji, ali su one bile male. I kada nekoliko vekova kasnije
Grčka ponovo stupa na političku scenu, obim političke organizaci-
пи
je je manji. Isto odsustvo jedinstva karakteriše It,\lliju tokom najve-
т,
ćeg dela prvog milenijuma. U međuvremenu u Spaniji, kao i u se-
ст
vernoj Africi zapadno od Egipta, ne poznajemo ništa što bi zasluži-
valo naziv države. U komparativnom smislu sve je ovo prilično
уд
spektakularno. Na osnovu našeg dosadašnjeg pregleda civilizacija
иј
е
Starog sveta, usudili bismo se da damo jednu generalizaciju, a ta je
ар
da civilizovani ljudi teže da stvore razuman broj država odredene
veličine: Egipat, Magada, Ču, i slične. Tako da su, bar u tom pogle-
хе
du, centralni i zapadni Mediteran bili neobično zaostao region.
ол
Njegova ekstremna politička usitnjenost očigledno je imala veze sa
ог
teškim terenom i ograničenjima njegovih poljoprivrednih bogatsta-
иј
va. Iako, kako ćemo ubrzo videti, ovo nije sprečavalo stvaranje ve-
е )
ćih država u kasnijim vremenima. ·
Ne manje značajna od stepena fragmentacije bila je i sama pri-
roda fragmenata. U istočnom Mediteranu stalno se susrećemo s
moćnim kraljevstvima, kao što su Lidija i Egipat. Mikenske države
217
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
su možda biJe slične građe ali manjeg obima~ Na. drugom kraju Me-
diterana, u Spaniji kao i u najećem delu severne Afrike, jedva nazi•
remo plemena i rodovske zajednice. Najistaknutija osobina politič­
ke organizacije Mediterana u ovom periodu je značaj gradova-dr-
за
žava.
ин
Gradovi-države nisu bili nepoznate na drevnom Bliskom isto·
ku. Bilo ih je, doista, u Mesopotarniji u zoru istorije. Ali daleko re-
т ер
levantnija za nas je pojava feničanskih gradova-država u drugoj po-
ну
lovini drugog milenijuma. Kao što smo videli u poglavlju 6,·u naj-
manje jednom slučaju, Feničani su napravili replikugrada-države u
уп
zapadnom Mediteranu, odnosno Kartaginu. Ali su autohtoni naro-
от
di Grčke i Italije samu instituciju šire prihvatili, možda pod utica-
ре
jem Feničana. ·Grci su je dalje preneli prilikom uspostavljanja broj~
бу
nih prekomorskih kolonija, na obalama Anadolije, Kirenaike, ju-
(п
žne Italije, južne Francuske, i čak severoistočne Španije. Tako je me-
ри
diteranski svet istačkan gradovima-državama. Njih je bilo relativno
је
lako ustanoviti i održavati u regionima gde je u zaleđu nedostajala
мн
efikasna politička organizaCija, što je tokom dugog perioda bio slu- ·
čaj sa zapadnim Mediteranom. U istočnom Mediteranu, naprotiv,
и
ис
politički ambijent bio je manje pogodan. Duž egipatske obale nisu
se pojavile gradovi-države, i egipatski vladar je usmerio .grčku trgo.
пи
vinu kroz jedan jedini emporijum. u drugim regijama one su izgu.
bile svoju nezavisnost izrastanjem snažnih država u zaleđu. Takva
je bila sudbina grčkih naselja u zapadnoj Anadoliji usled jačanja Li-
dije, i njenog kasnijeg potpadanja pod vlast Persijanaca. U medu-
vremenu, gradovi sameFenikije morali su da se suoč~ sa čitavim nb
zorn gospodara.
Gradovi-države često su bile monarhije, ili su bar kao takve
započele· svoje postojanje. Feničanski gradovi, na primer, imali su
svoje kraljeve, kao i etrurski gradovi, iako ovi moparsi i nisu bili to··
liko impozantnL Jedan rimski ubica nije uspeo da ubije etrurskog
kralja jer nije mogao da razlikuje kralja od njegovog sekretara. Ali
generalno, gradovi-države monarhije nisu bili jednostavno mala
kraljevstva. U feničanskim gradovima, uprkos stvarnoj moći ova·
plodenoj u kraljevima, saznajemo za postojanje veća staraca. U jed-
nom slučaju njegovo članstvo je brojalo stotinu ljudi. Tako su po·
218
EVROAZIJSKO KOPNO
stojale formalne institucije koje su davale odredeni kredibilitet VO"
dećim gradanima u političkom životu, iako ne i gradanima uopšte.
Jedan grad, Tir, bio je za neko vreme republika kojom je vladalo ne-
koliko sudija. Nažalost, ne znamo dovoljno o feničanskoj politici
da bismo rekli nešto više od ovoga. Ali institucije iste vrste niču u
gradovima-državama na drugim mestima u Mediteranu, i u nekim
slučajevima raspolažemo značajnim saznanjima o vladavinama
pod kojima su one funkcionisale. Informacije su, naravno, najobil-
nije za gradove-države u centru jedina dva literarna nasleđa koja su
se sačuvala iz drevnog· mediteranskog sveta izvan Bliskog istoka,
što će reći za Atinu i Rim, Ali isto tako posedujemo detaljne podat·
ke o ustavima gradova kao što su Sparta i Kartagina. Kao što će­
mo videti u sledećem odeljku, demokratija se prvo pojavila u kon·
tekstu ustavnih aranžmana gradova-država.
Očigledna slabost gradova-država, koju smo već istakli, je ta
što se nisu lako mogle usprotiviti moći država sa većom teritorijom.
Jedna grad-država obično je bila premalena da bi se efikasno odu-
prla, a rivalstvo medu gradovima sprečavalo je ili doodilo do kida-
nja saveza. Budući da je Mediteran imao veći potencijal da podrži
velike države nego što je ranije shvaćano, ovo je značilo da· su du-
goročno gledano gradovi-države bili neodrživL Ili će velike države
ući i preuzeti vlast, ili će se jedna grad-država proširiti i pokoriti se-
т,
bi slične.
с
ту
Ono što se desilo u Grčkoj bilo je, uzimajući sve.u obzir, ilu~
ди
stracija prvog procesa. U ranom petom veku p.n.e. zemlju je poko-
rilo Persijsko carstvo, ali se grčki otpor pokazao uspešnim, zahva·
је
ljujući savezu dve najmoćnije grad-države, Atine i Sparte. Atinska
ар
uloga u ovom savezu udarila je temelje atinskoj pomorskoj hege·
хе
moniji u Grčkoj, ali je ova razbijena ratom izmedu Atine i Sparte u
ол
poslednjim decenijama petog veka~ Grčke gradovi-države su tako
ог
preživele i spoljne i unutrašnje pretnje njihovom tradicionalnom
иј
političkom načinu života. Ali četvrti vek je video pojavu jedne no·
е )
ve pretnje spolja u vidu Makedonskog kraljevstva na severu, i do
338. godine p.n.e. uspostaljena je makedonska hegemonija nad
Grčkom koja je u značajnoj meri ograničila političku aktivnost gra·
dova-država. Kraj je došao sa utapanjem Grčke u Rimsko carstvo
219
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA EVROAZIJSKO KOPNO

koje je bilo u ekspanziji u drugom veku p.n.e. Tako je formiranje na od onih izvan Egipta i Bliskog istoka ne može nazvati civiliza-
velikih država na ivicama grčkog sveta predstaljalo zlu kob za gra- cijom. U to vreme izgledalo je malo verovatno da će se u istorij-
dove-države u Grčkoj. Zagonetka je možda u čonjenici da je treba- skom pogledu najznačajnijom pokazati upravo grčka kultura.
lo toliko vremena da bi se ovaj proces okončao. · Mikenska civilizacija iz bronzanog doba propala je nekoliko ve-

за
U Italiji, pak, uspon jedne grad-države značio je kraj nezavi- kova ranije, a gvozdeno doba tek je trebalo da iznedri novu. Ne-
snosti ostalih. Rim je započeo svoj život na ivicama etrurskog sve- ma dokaza da su Grci u ovo vreme posedovali bilo kakav oblik

ин
ta, kojim je vladala dinastija etrurskih kraljeva. Godine 510. p.n.e., pisma. Ali se, možda, mogu identifikovati dve stvari koje su nji-

т ер
kako se tradicionalno uzima, Rimljani su isterali kraljev~ku poro- hovoj kulturi osigurale određenu prednost. Jedna je bila relativno
etničko i jezička jedinstvo Grčke, a druga je bila počeci grčke pre-

ну
dicu i uspostavili republiku. Tokom vekova koji su usledili, oni su
ispoljili neuobičajenu kombinaciju militarističke agresivnosti i komorske kolonizacije. Ovo dvoje je značilo da će grčka kultura

уп
spremnosti da pobeđenog neprijat~lja uključe u dalje ekspanzije. imati brojnije konzumente i veću rasprostranjenost od bilo kojeg

от
Uspostavili su svoju hegemoniju nad Italijom i krenuli u osvajanje eventualnog rivala.

ре
Kartagine, svog glavnog suparnika na zapadnom Mediteranu, sta- Literarna kultura koja se razvila među Grcima sredinom pr-

бу
vljajući na taj način ceo ovaj region pod sv:oju direktnu ili indirekt- vog milenijuma p.n.e. imala je nekoliko zajedničkih osobina sa
nu upravu. Potom su se proširili prema istočnom Mediteranu, zao-

(п
savremenom kulturom Indije i Kine. U sve tri prošlost bronzanog
kruživši ceo ovaj proces u prvom veku p.n.e. Svet nezavisnih grac

ри
doba odigrala je centralnu ulogu u kulturi - grčki ekvivalenti Ye-
dova-država postao .je pan-mediteransko carstvo.

је
dama i starijim kineskim klasicima bili su Homerovi spevovi. Ali
Kontrast između ove dve forme političke organizacije, grada-

мн
uporedo sa ovim arhaičnim nasleđem, u sve tri kulture pojavilo
države i carstva, je izuzetan. Na duži period nijedna se nije pokaza~

и
se novo interesovanje sredinom milenijuma: rigorozna filozofska
la sposobnom da opstane. Gradovi-države iščezle su kao vojni i po-

ис
litčki akteri do kraja prvog milenijuma p.n.e., i, iako su se ponovo
i naučna inisao. Grčka kultura se razlikovala od indijske, kineske

пи
pojavile u srednjem veku, u mediteranskom sv~tu to je bilo ograni- i drugih literarnih kultura tog vremena po jednoj osobini: svojoj
bliskoj vezi sa gradom-državom. Grčkom društvu nedostajala je

т,
čeno na Italiju. Rimsko carstvo, u kojem je tradicionalni republi-
neka vrsta moćne birokratije koja je na drugim mestima obezbe-

с
kanski oblik. vladavine uskoro ustuknuo pred imperijalnom auto-

ту
kratijom, ostalo je ujedinjeno do kraja četvrtog veka n.e., ali je po- dila mesto za stvaranje elitističke kulture (na primer, u drevnom

ди
tom pode,ljeno. Zapadni deo je potpao pod vlast osvajača sa seve- Egiptu}. Njeni hramovi nisu bili čuveni po prisvajanju materijal-

је
ra upetom veku n.e., dok je istočni deo opstao u nekoj formi do nih bogatstava (kao što je bio slučaj na drevnom Bliskom istoku),

ар
1453., iako gubeći sve više teritorija u korist muslimanskih osvaja- i nije postojalo tvrdokorno i nasledno sveštenstvo (kao što je po-

хе
ča. Počev od četvrtog veka Mediteran nikada više nije bio ujedinjen stojalo u drevnoj indiji). Grčka kultura je tako bila usredsređena

ол
pod vlašću jedne države, rimske ili neke druge. · . na politiku što je uveliko odsutno u indijskoj kulturi kakva je do-

ог
prla do nas. Odbacivanje ovozemaljskog postalo je istaknuta te-

иј
ma među Grcima tek sa propašću nezavisne grad-države, pa čak
·Mediteranska kultura

е
i tada filozofija odricanja poput epikureizma nikada nije zaživela

)
Istorija kultura u mediteranskom svetu odvijala se uporedo kao masovan pokret u maniru budizma. Uisto vreme ovo foku-
sa ovom promenjivom političkom pozadinom. Mediteran je siranje se značajno razlikovalo od političkog promišljanja u drev~
1000 godine p.n.e. sigurno bio svet brojnih kultura, iako se ni jed- noj Kini,. gde je čak u uslovima fragmentacije obim političke or-

220 221
 MAJKL KuK • KRATKA IST<)RIJA ČOVEČANSTVA
ganizacije bio mnogo veći. Na ovaj način grčka kultura se istica-
la kag, kako bismo je mogli nazvati, građanska kultura.
· Sirenje grčke kulture medu ne-Grcima je istaknuta tema u
~stori ji drevnog mediteranskog sveta, i u njenom razmatranju mo-
zema koristiti iste kriterije koju smo i pre koristili, Jedan znača­
за
jan proces koji je potpomogao širenje kulture bila su osvajanja
ин
koj~ su vr~ili sami Grci ili, preciznije,·njihovi makedonski gospo-
т
dan. Godme 334. p.n.e. makedonski vladar Aleksandar krenuo
ер
je u osvajanje Persijskog carstva. Kada je umro u Vavilonu 323.
ну
godine, on je već bio proširio makedonsku vlast, a sa njom i grč­
уп
~u ~ulturnu dominaciju, na region koji se prostirao od Anadolije
от
1 Eg1pta na zapadu do centralne Azije i severozapadne Indije na
ре
istoku. Na· najvećem. delu ove teritorije podigao je urbane na-
stambine. Grčkoj elitističkoj kulturi predstojao je dug istorijat u
бу
ovom regionu, ali s prolaskom vekova on će sve više da slabi. Sa-
(п
~o je u Anadoliji većina populacije prihvatila grčki jezik, ali će se
ри
1to vremenom promeniti.
је
Na kraju će se prihvatanje grčke kulture od strane politički
мн
nezavisnih ne-grčkih društava pokazati od mnogo veće istorijske
и
važnosti. Vladari Lidije su izgleda bili počasni članovi grčkog kul-
ис
turnog sveta, i postoje dokazi i ovde i oko Mediterana·o prihva-
пи
tanju elemenata grčke kulture od strane autohtonih elita u sused-
stvu grčkih kolonija. Tako se tvrdilo da su Gali iz južne Francu-
ske naučili od Grka »jedan civilizovaniji način života<<: obrađiva­
nje zemlje, opasivanje gradova bedemima, život pre po sili zako-
?a nego po sili snage, uzgajanje loze i maslina. Jedinstven pri~er
Jedne takve. asimilacije dogodio se u prvoj. polovini četvrtog veka
p.n;e. kada Je Mauzol, karijskikralj u jugozapadnoj Anadoliji, za-
poc~o sa uvođenjem grčkog načina života medu svojim podanici-
ma, Izmedu ostalog naseljavajući ih silom u gradove. Ali do ključ-
·· nog prihvatanja grčke kulture došlo je u Italiji. Kao što smo vide-
li, ?tr~rci su ~rimili alfabetsko pismo od Grka i prosledili gaRi-
~lJamma. Ah ovo rano pbsudivanje, iako daleko od toga da je
IZolovana, ne izgleda da je bilo deo masonog prihvatanja grčke li-
terarne kulture, i pre je dovelo do konačnog uspostavljanja latin-
skog kao lokalnog književnog jezika. Tek u kasnijem periodu Ri-
222
EVROAZIJSKO KOPNO
roljani su došli u bliži kontakt s grčkim svetom osvajanjem Grč­
ke i istočnog Mediterana. Rimska elita iz drugog veka p.n;e. da-
la se na masovnu asimilaciju civilizacije koju je pokorila. Kao re-
zultat toga, svaki obrazovani Rimljanin znao je grčki, i grčko na-
slede postalo je integralni deo rimske kulture. Ipak, kao primarrii
literarni jezik Rimljana i dalje se zadržao latinski. I upravo ta grč­
ka kultura, ulatinskoj odori, proširila se putem rimskih osvaja-
nja diljem zapadnog Mediterana.
Ono što na prvi pogled iznenađuje u svemu ovome jeda ze-
mlje najstarijih drevnih civilizacija, Egipat i Bliski istok, nisu odi-
grale značajniju ulogu u širenju civilizacije na zapad tokom prvog
milenijuma p.n.e. Mesopotamija je, naravno, bila podaleko od
Mediterana i Egipta. Iako.smeštena na njegovoj jugoistočnoj oba-
li, nikada nije pokazala veći interes za pomorsku ekspanziju. Ne-
dostajala joj je drvena grada za gradnju brodova, i u svakom slu-
čaju njena civiHzacija se nije proširila dalje od granicaEgipta.
Mnogo više zbunjuje zašto Feničani nisu odigrali veću ulogu u za-
vršnom delu procesa, za razliku od. one u početnoj fazi. Njihovoj
ekspanziji očito je nedostajao demografski pritisak kao u slučaju ·
Grka; i njihova jedna kolonija,Kartagina, pobedena je u borbi sa
Rimom. Posledica je bila ta da je drevni Mediteran ostavio u na-
slede Evropi grčku kulturu u latinskoj formi.
т,
Ali ovo nije kraj priče.Kao što smo videliu poglavlju 7, re-
с
ligija kojoj će se potčiniti Rimsko carstvo u četvrtom veku n.e. bi-
ту
la je u krajnjoj liniji baština naroda čiji je jezik istinski bio identi-
ди
čan jeziku Feničana.
је
Hrišćanstvo predstavlja lep primer kako jedna religija može
ар
poraz preo bratiti u po bedu. Njegov. osnivač, Isus od Nazareta,
хе
bio je popularni jevrejski propovednik i čudotvorac. Svojim sled-
ол
benicima je rekao da je kraljevstvo nebesko blizu (]evanđelje po
ог
Mateju4: 17) i podsticao ih da prihvate dirljivo altruistički moral
иј
(]evanđelje po Luki 6:27-35); Iz, uglavnom, političkih razloga Ri-
е
mljani su ga podvrgnuli okrutnom, iako ne neobičnom, kažnja-
)
vanju-raza pinjanju na krst. Ovo znači da je umro kao obični kri-
minalac zajedno sa nekoliko. lopova, nemoćan da spasi sebe-,.ka-
ko mu se okupljena gomila rugala, a kamoli druge (J evanđelje po
223
 MAJKL KuK • KRATKA ISTORIJA ČOVEČANSTVA
Mateji 27:42). Ipak, ova nesreća se pokazala pre početkom nego
krajem jedne nove religije. Sledbenici Isusovi su tvrdili da je on,
uprkos svom spoljnjem izgledu, Sin Božji, ili inkarnacija Boga, i
da je dragovoljno umro na krstu da bi iskupio čovečanstvo. Veći­
na onih koji su odmah prihvatili ovu poruku bili su prirodno lo-
за
kalni Jevreji, ali postojanje široko rasprostranjene jevrejske dija-
ин
spore značilo je da se reč proširila brzo po celom Rimskom car-
т ер
stvu. U isto vreme rana crkva bila je dovoljno mudra da novu ve-
ru prilagodi ne-Jevrejima dozvolivši im pristup ne opterećujući ih
ну
neugodnim teretom tradicionalnog jevrejskog verskog zakona
уп
(Dela Apostolska 15:19-20). Rezultat ovoga je bio da je pokret
от
postepeno postao uglavnom nejevrejski.
ре
Slično budistima, rani hrišćani su vodili rasprave medu so-
бу
bom, i vremenom se podelili na nekoliko nepomirljivih sekti, upr-
kos (ili zbog) većanjima nekoliko sabora. Ali u organizacionom
(п
ри
smislu hrišćani su se značajno razlikovali od budista. Dok su mo-
nasi od početka predstavljali jezgro budisitičke zajednice, hrišćan­
је
мн
ski monasticizam se pojavio tek nekih tri stotine godina nakon
smrti svog osnivača. I tada je postao standarna odlika hrišćan­
и
ис
skog života, iako vremenom odbačen od strarie protestanata; ali
nikada nije preovladao. Umesto toga, jezgro crkve je bio i ostao
niz svetovnih kongregacija predvođenih .njihovim sveštenicima,
koji su pak bili potčinjeni lokalnim biskupima. Sledeća razlika od
budista sastojala se u rasponu hijerarhije koja se stvorila unutar
hrišćanstva iznad ovog lokalnog nivoa. Budističke sekte su ura-
nim vekovima imale neku vrstu naslednih patrijarha; ali ove lič­
nosti, prilično u senci, nisu izgleda dosezale moć šačice hrišćan­
skih patrijarha koji su vremenom preuzeli kontrolu nad crkvom
iz svojih sedišta u većim gradovima carstva. Medu njima su dale-
ko najuspešnije bile pape, koje su se iz svog sedišta u Rimu poka-
zale sposobnim da učvrste svoju vlast nad zapadnim delom car-
stva .. Tako su stvorili katoličku crkvu. Ova značajna institucija,
uprkos snažnim uplitanjima vladara i drugih sa svojim interesi-
ma, dokazala se najimpresivnijom i najtrajnijom nevladinom or-
ganizacijom u istoriji sveta.
224
EVROAZIJSKO KOPNO
U međuvremenu odnosi crkve sa rimskim imperatorima i
njihovim naslednicima drastično su se izmenili. Hrišćani nikada
nisu kovali zavere da bi zbacih pagansko carstvo. Nisu bili poput
jevrejskih zilota, čija se monoteistička beskompromisnost preto-
čila u nemudru pobunu protiv rimske uprave od 66-70. godine
n. e. Ali su hrišćani, ipak, došli u sukob sa rimskom državom: kao
deo svog monoteističkog nepriznavanja drugih bogova, odbili su
da, kao i ostali verni podanici, učestvuju u uobičajenim ritualima
obožavanja imperatora. Ovakav njihov stav doveo je do nepre-
kidnog proganjanja kakvog su budisti obično bili pošteđeni, ali
ne i konačne katastrofe. Tako je do početka četvrtog veka, oči­
gledno, bilo dovoljno hrišćana da bi ubedilo Konstantina, preten-
denta na presto, koji je bio u sukobu sa svojim suparnicima, da
se identifikuje sa hrišćanstvom. On je dobio svoj građanski rat, i
do kraja veka hrišćanstvo se snažno učvrstilo kao zvanična religi-
ja.
II. POZADINA ATINSKE DEMOKRATIJE
Najveći broj dela grčke literature koja su dospela do nas
пи
uopšte uspela su to zahvaljujući stalnom literarnom prenoše-
т,
nju od vremena kada su nastala. Ali postojao je još jedan put
с
ту
kojim su drevna dela ponekada opstajala: egipatska pustinja.
ди
Na primer, za četiri rolne papirusa koje su se pojavile na sve-
tlost dana u kasnom devetnaestom veku, ispostavilo se da sa-
је
drže kratko Aristotelova (umro 322. p. n. e.) delo o atinskom
ар
ustavu. Na jednom mestu ovaj arhetipski akademik sumira
хе
njegov istorijat prilično suvoparno, nabrajajući jedanaest pri-
ол
lika kada su menjana odredena ustavna rešenja-ovo spada
ог
medu stvari koje su dobre da ih studenti uče napamet. Prva od
иј
izmena predstavljala je neznatno odstupanje od monarhije za
е
)
vreme vladavine Tezeja, manje više legendarne ličnosti iz
bronzanog doba. Preostalo je zbijeno izmedu 621. godine
p.n.e., kada je Drakon sastavio svoj ozloglašeni (» Drakon-
ski«) zakonik, i 403. godine p.n.e. kada je demokratija pono-
225