m Богословље'

CTEBAHA СТРАТИМИРОВИЋА,
М И ТРО П О Л И ТА КА РЛО ВА ЧК О Г, ПЛАН ЗА О С Л О Б О Ђ Е Њ Е
С РП СКО Г НАРОДА.

Обрада историје нашег ослобођења изашла је већ из областв

епског одушевљења и легендарних завоја савремених рапсода и
других пеемопеваца и из руку мемоариста, чија су казивања
често пута врло позна, заокругљавана и непоуздана. Кад се
марљивије стало загледати у архиве и друге писмене изворе
онога доба, онда је изашло, да су исполинско прегнуће и моћ
Карађорђа са вулканским потресом и изливом народне снаге
у 1804-oj, као и смело прикупљање премореног у борбама, које
су превазилазиле људску снагу, народа и прихваћање народне
заставе расно оштроумног Милоша у 1815-oj години, — само,
благодарећи и политичким приликама суседства и Европе у
опште, једна успела фаза у великом низу ослободилачких по-
кушаја нашег народа још од првих дана по најезди турској на
ц»егову земљу.
Тако исто, све се више обелодањује и крупна сарадња у
делу ослобођења и осталих крајева српских, важно учешће у
њему свију и од свуда мисаоних и пробуђених Срба онога вре-
меВа. To не смањује ореоле Карађорђа и Милоша, нити ослаб-
љује значај Шумадије, на чијем је огњишту у једном добро-
погођеном часу букнуо онај вековима зажигани огањ, расплам-
тио се тако, да га недаће и неприлике нису могле више уту-
љивати и запрећавати до бољих прилика, а још мање потпуно
угушити. Напротив, отпадање и чишћење намерних дометака и
вештачких украшавања, уклањање онога, што су, и ненамерно,
само време и природни заборав правог стања ствари нанелиг
учиниће, да њихове и њихових сарадника из ширег Српства и
Словенства сјајне фигуре заблистају у истинској светлости
својој. Пијемонту Српства и Југословенства не ће ништа оду-
зети од заслуга, ако завршна истраживања извора покажу, да
идеја ослобођења није његов оригинал, него стара заветна ми-
сао српског народа и његове водиље, Српске Православне Цркве.
Та је мисао, враћена на путевима својим из обележенијег уто-
чишта свог, Ђурђевог Смедерева и сремских збегова његових
потомака, у стародревну Патријаршију Пећску, као базу своју,
налазила одушке у Херцеговини и Црној Гори, тамо се, кроз
отворене прозоре у слободан и образовани свет, вентилирала в
 Стевана Стратимировића план_____________39

освежавала, па се, кристализираних схватања и намера, у једно

згодно време улогорила у дубраве Пијемонта нашег и из њих
једном већ остварена изашла.
Устанак Карађорђев није онако идилски и самоникло от-
почет, како се народски о њему причало, него је имао дубљег
корена и шврег плана. У стварању тог плана имали су удела,
дали му прву материјалну подлогу, а може бити и иншшјативу
пробуђени Срби са стране. Устанак не само да није изненадио
ни главне заштитнике, Русе, него је јасно, да без њиховог, ма
и посредног у почетку, учешћа није ни отпочет. На ову другу,
разложну претпоставку наводе нас извесне важне околности,
У 1803. години био је у Петрограду по народним пословима
хилендарац, онда старешина херцеговачког манастира Пиве,
хаџи Арсеније Гаговић, човек регке вредности и угледа. Фор-
мални разлог за одлазак у Русију било му је добијање помоћи
ради отварања богословско-учитељске школе у Пиви1). Али
стварно је он имао поновити покушај, да се Русија заинтересује
за ослобођење српског народа. Овој заветној мисли била је
н>егова ужа отаџбина, Херцеговина, по географском положају
своме и по народносној пробуђености и општој духовној разви-
јености нас*еља свог предводница још од патријараха Соколо-
вића, нарочито од времена патријарха Јована и његових, да се
по данашњем изразимо: министра спол>них послова, епископа
требинвског Висариона, и изасланика код страних дворова,
архимандрита Дамњана ЈБубибратића, И сада је архимандрит
Арсеније Гаговић пошао на далеки север, који је, и акв целоме
свету хладан, наде српског народа вековима топло загревао, са
ослободилачким заветима и порукама првака свога краја. Али
те наслеђене и у иџстикат уливене чежње нису ни код њега,
ни код других вођа онамошњег нашег народа имале одређенц
и за остварење сзоје реализовани вид, У том погледу допунио
их је и оформио успут митрополит Стеван Стратимировић. Из
онога, што се зна б крупном учешћу овог великог јерарха и
Србина широких погледа и схватања у делу стварања српске
државе, а нарочито из објашЈвења li допуна једн^ стране тога
учешћа, што ћемо их овде навести, види се, да је само Стра-

Ј) 0 н»ему, одласцима њ его»им у Русију, ш ироким вевам а и улозн

88.- 116.
у опш тим пословима видети С џ о м ен п к С рпске К раљ евске А кадемије LIIIS
40 Богословље

тимировићева могла бити она јасноћа петроградских изјава и

ослободилачких захтева Гаговића, који је 2. новембра 1803. го-
дине био примљен и од руског цара Алексапдра I. Ако због
даљине није могуће присајединити Србе Русији, казивао је
Арсеније, онда Срби мисле, да би Русија требала потпомоћи
уједињење свију Словена на југу у једну целину, у Словено-
Српско царство, у државу, која би била достојна и једнога од
великих кнезова руских, кога император буде одредио1).
Да Гаговић није од куће понео одређене појмове о начину
ослобођења, види се и из тога, што, кад су га у Петрограду
питали за пуномоћија у овом смислу, није их могао показати.
И не свршивши онај јавни школско-просветни посао, ради кога
је у Петроград отишао, он се одмах, дакле у очи Карађорђевог
устанка, морао „по височајшој вољи господара императора"*23)
журно вратити у отаџбину, колико ради сузбијања агитације и
интрига Наполеонових у приморју и западним крајевима нашим
у опште, још више да би се нашао на свом месту због дога-
Ijaja, који се у Шумадији припремали.
Архимандрит Арсеније проширио је своје схватање народ-
нога дела за време свог бављења код митрополита Стевана
Стратимировића и, владике бачког Јована Јовановића. Из пој-
мљивих разлога, обазриви великодостојник Стратимировић није
непосредно о томе ништа записао, али нам кдже, да му Арсе-
није, архимандрит манастира Пиве и проигуман Хилендара,
„обоихЂ обновителБ ревнителн^АшЈи спомохцникђ", географске
белешке о Херцеговини „вђ перо сказа 1803. и 1804. года, два
крашЂ аоду (кроз Сремске Карловце) вђ Pocciw н обрашно
ироходх“8). А те белешке Стратимировића много нам напо-
мињу „Опис турских области и у њима хришћанских народа",
што га је, како гласи Стратимировићев запис од 1 0 . јуна 1797.
г. на њему, у 1771. години патријарх пећски Василије Бркић
написао Русима4), као обавештајну грађу за онда намеравани
рат Руеије, ради ослобођења Балкана и васпостављења визан-
тијске империје, такозвани Грчкп Пројект Катарине II. Више

0 М иленко В укићевић — К а р а ђ о р ђ е , књ. I, Б е о г р а д 1907., стр. 236.;

кн>. II, Б . 1912., стр. 203.
а) С п о м ен п к L1H, стр. 93.
3) Д . Р у в а р а ц — Г е о гр аф ске б ел еш ке о Т урској митрополита C fe -
ван а Стрчтимировића, С п ом ен н к С рпске К раљ . А кадемије XXXIX, стр. 107.
4) И здао г а И л . Р у в а р а ц у С п о м е н ж у X, 43.
 Стевана Стратимировића план _____ 41

је него сигурно, да је и Стратимировић спремао своје географске

белешке о српским крајевима из истих побуда, из којих је и
Бркић споменути осшс састављао. А, да је тај опис био у ру-
Јсама Стратимировића, види се, сем споменутог записа његовог,
још и из сличности с њиме неких места Стратимировићевог
пројекта за стварање Србије, о коме ће бити речи, нарочито
из подједнаке оцене непоузданости Грка. Значи да је Страти-
мировић у своме националном раду био у контакту са дубљим
кореном његовим.
Дипломатску подлогу за остварење ослобођења српског
народа и стварање Србије сам лично потражио је Стратимиро-
вић преко другог једног истакнутог и утицајног духовног лица.
To је био протојереј Андреја Ашанасијевић Самборскн, ду-
ховник Александре Павловне, сестре цара Александра I, а жене
мађарског палатина Јосифа. Преко њега је он покушао, да за-
интересује Русију за васпостављење српске државе на широкој
рснови и из чисто руских политичких разлога.
Ово је најважнија страна крупног учешћа митрополита
Стратимировића у стварању Србије, те захтева, да буде при-
казана детаљније, него што се до сад у нас о њој знало. Како
је Стратимировић оснивањем Карловачке Богословије (1794. г.),
мз које су непосредно или посредно поникле све остале бого-
словије у Српству, уједно и отац наше обновљене духовне про-
свете, то је дуг пијетета према овом великом мужу наше Цркве
и народа проговорити о томе и упалити му на тај начин jotu
једну воштаницу благодарности у првом броју органа Право-
славног Богословског Факултета, који је замена његовог руко-
сада, Карловачке Богословије, и који треба да буде епилогоне
наше обновљене духовне просвете, којој је Стратимировић са
архи^андритом Јованом Рајићем основ поставио.
Да би се видело, коме се обазриви Стратимировић по-
верио, треба да се упознамо и са Самборским. По даровитости
и спреми овај је био такође један од ретких људи свога доба. По
свршетку Кијевске Духовне Академије послат је у Енглеску на
даље школовање, тамо се оженио енглескињом и 1769. године
постао свештеник руске цркве у Лондону, на којој је дужности
и у видном учешћу у свима пословима онамошње руске мисије
провео до 1782. године. Онда га је царица Катарина II. вратила
у Русију, да у својству духовника прати наследника Павла
Петровића и његову супругу у путовању њихову по западној
42 „Богословље“

Европи. Ово путовање, на коме се Самборски упознао qa мно-

гим најобразованијим људима тога времена, још више га је уса-
вршило и обратило на њега пажњу високих особа. У почетку
178*. г. одређен је за вероучител>а и наставника енглеског је-
зика великих кнежева Александра и Константина Павловића.
У току времена постао је вероучитељ и наставник енглеског
језика и великих кнегиња Александре, Јелене и Марије Павловне.
Објављена преписка Самборског са својим царским ученицимаг
нарочито са будућим царем Александром I Павловићем, пока-
зује, како је велико поштовање од стране њихове уживао и ко-
лико се старао, да, нарочито доцнији цар Русије, буде и добар
православни хришћанин, и добар познавалац народа свог, као
и потреба преображаја његовог.1)
Катарина П је желела, да евог обожаваног унука види што
пре ожењеног. Шеснајестогодишњи Александар Павловић верен је
и венчан са. петнајестогодишњом баденском принцезом Лујзом.
Тим чином је прекраћена обука н»егова, па и рад Самборског.
To ]е узрок, што Самборски није имао могућности, да баш у
годинама, у којима се образује карактер, одсудније утиче.на
то, да се од Александра I створи јачи Рус и православни Сло-
венин, него што је он то у животу био. А многи су Самборског
за то корели. Међутим, шта је могао учинити један он, код чи-
тавог низа учитеља и васпитача најразнороднијих праваца, који
су Александра I, тако рећи, још из пелена узели, почевши од.
саме бабе његове, сваштарке Катарине II, и главног васпитача
његовог, онда генерала, доцнијег кнеза Н. И. Салтикова, па да
једанајестогодишњег ментора његовог, швајцарског Француза и
политичара, Фридриха Ц. Лахарпа, проникнутог до дубине душе
либералним идејама енциклопедијске философије XVIII века. Он
ништа руско, а још мање православно и словенско није при-
знаваоi)2 ј. И кад јеудал»ен из двора и отишао из Русије, Лахарп
је, одржаваним везама, имао утицаја на свога ученика. У једном,
спису о грофици Варвари —■Јулији Криденер, познатој он-
дашњој светској проповедници мистичког сујеверја и пророчици,
коју је и Александар I извесно време слушао и штитио, каже
се, да је „наставник цара био швајцарски пуковник Лахарп,
i) Н ајпотпунију радњ у о ж ивоту и раду С ам борског н апис;о је
Н. С т г л л е ц к Т ,' Т р у д н МевскоИ Духовнов АкадемЈи в а
18961 r ., с в е с к е
sa октобар—декембар.
Христјавское Чтенје за 1894. г., новембар—декембар, сгр. 429,
 Стевана Стратимировића план 43

којн је имао везе са масонсшм ложама п мартннпстпма ).

Под његовим утицајем Александар је у политици ишао врло
либералним правцем"2). Ови разноврсни утицаји у извођењу
шареног плана васпитања, који је сама Катарина саставила,.
феноменално даровитог унука њеног учинили су пометеним
Александром благословеним, место да буде други Александар
Велики, како му је сујетна баба још у првом детинству тепала,
а за то му се указао био, као један од главних услова, устанак
српски и остварење идеје о васпостављењу Србије, као једине
поуздане савезнице, коју му је идеју Стратимировић дао и убе-
дљиво разложио био.
Самборски је у томе најмање био крив. Хвалећи избор
Катарине II достојног и образованог вероучитеља својим уну-
цима, један врло меродавни историк Александра I и његове
владавине штити Самборског од многих приговора савремених
и доцнијих писаца, као да он није умео улити своме царсКом
ученику истинско појимање духа православне цркве. To су они.
чинили из предубеђења, јер је Самборски, пре објаве његове
преписке и расправе живота и рада његовог, сматран више за
светског човека. Завидљивце Самборског бунила је та околност,
што му је императорица, с обзиром на дугогодишње бављење
његово на страни, дозволила ношење цивилног пдол« и орвјање
браде. После тога, ожењеног још енглескињом, лако је било
окривити га за неко умишљено одступање од чистоће право**
славља. Напротив, настава Самборског проникнута је била
истинским хришћанским духом.
Али зато, уз осталу ранију супротну наставу, друштво и
мода зацареног у ондашњим вишим круговима руекога друштва
волтерства, и, у опште, француских либералних теорија, које су
нарочито појачали, доведени од стране Катарине И, француски
емигранти, чинили су своје на младог великбг кнеза, остав~
љеног без регуларног учења и васпитавања баш у годинама, у
којима се добијају убеђења за век. To је доба повод оној доцниЈој
исповести Алексаидра I: „ја сам био, као и сви мо]и вршњаци,
непобожан". Али се каже, да је овакав поглед био навејан нај-

М артинисти — м истичка сек та, коју је у XVIII веку основао М а р -

танес Паскалис. Чланови н*еаи см атрали су себе за визионере, т. ј. спо-
собне да доб и јају натприродна виђењ а.
*) Capefigae. Ља baronne Krudmer^Gтр. 76., цит, Трудм КЈевскоИ
Дух. Акад. за 1896. г., новембар, 348.
44 Богословље"

познијим религиозним заносом императора и да остаје отворено

питање, да ли је ова поновно задобијена побожност императора
била кориснија од душевног настројења младићских година ве-
ликог кнеза1).
Од свих наставника Александра I једини се Самборски
старао, да ослаби утицај Лахарпа. Здравим зачетцима, што их је
он са великим напрезањем и борбом, посред оноликих и силних
противуречних утицаја, успео улити своме ученику, треба при-
писати оно религиозно и национално пренуће Александра I у
време страдања због Наполеонове најезде на Русију године 1812.,
које га до краја живота није више остављало. Тимдобрим за-
четцима треба приписати, што је сам цар о себи лиогао приз-
нати, да се слагао са Лахарпом у свему, осим религије2).
Потребно је било казати ово о васпитању Александра I,
да би могли боље разумети колебљиво држање његово према
СтРатимировићевом предлогу, устанку и нашем народу у опште.
Тако исто морали смо се оволико забавити и око угледног и
утицајног учитеља његовог Самборског, да би потпуније схва-
тили и озбиљност онога, што је овај међу нама и за наш
народ радио.
Такође ученица његова, шеснајестогодишња кћи импера-
тора 'Павла Патровића, а сестра доцнијег императора Алек-
сандра I, велика кнегиња Александра Павловна, удата је 1799.
године за ерц-херцега аустријског Јосифа, палатина угарског,
с правом, да остане у својој православној вери. Овај је брак
закључен с политичким смеровима и према угарском и према
cpncKovi народу. Зато је император Павле и одредио израђеног
у свему протојереја Андреју Самборског за домаћег свештеника
и духовника своје кћери, подаривши му том приликом, поред
дотадашњих одликовања, и орден св. Ане првог степена. Узи-
мање за овај посао 67-мо годишњег старца, који је век провео
у Енглеској и око царског двора, у друштву дипломације на
страни и првих, државника у земљи, најречитије говори о по-
литичким мотивима овакве удаје велике кнегиње и о озбиљности
мисије Самборског поред ње.
Александра Павловна проживела је у браку свега 15 ме-
а) Н. К . U ln n h flp p b — И мператор-b Александрг. ПервБШ, его жизнб
и ц арсгвоваш е, т. I, С. П етербургт. 1897., 4 3 .- 44.
г) А . И . М пхапловскШ —Д а н н л е в с к Т — Полное С обраш е СочинешИ,
С. П етербургЂ , 1849., VII, стр. 347.
 Стевана Стратимировића план . 45

сеци. Њено руско порекло и високи положај у свету, с једне

стране, доброћудност, приступачност, кроткосг, ласкаво опхо-
ђење са свима и миловидност, с друге стране, одмах су обра-
тили на њу општу пажњу у Угарској, нарочито -православног
њеног насеља, и донели су јој општу љубав, која као да је и
била главни узрок кињења од стране виших аустријских кру-
гова и њене ране смрти. Кроз цео XVIII век аустријска дипло-
мација је чинила сметње Србима у односима њиховим са Ру-
сима, а још при Петру Великом руски посланик у Бечу пише
својој влади 17. марта 1707. године, да се цесареви министри
никако не саглашавају на позив руске војске у Седмоградску
земљу ради умирења Угра, јер се цар руски може утврдити
у Угарској. ослањајући се на православне Србе, који тамо
живе’). И сада су се проносили гласови, да је неизмерна пре-
даност маџарског племства према палатини изазвала на бечком
двору бојазан, да се не би^ уз учешће моћне Русије у судби
своје велике кнегиње, супруге угарског палатина, Угарска оде-
лила од Аустрије и постала засебна краљевина*2;, и да су огор-
чења, што их је палатина у том погледу претрпела, пореме-
тила њено здравље и напослетку је пре времена у гроб свела3).
Умрла је 4./16. марта 1801. године. Поред свега нежног и
брижљивог поступања према руској великој кнегињи њеног
супруга палатина Јосифа, околина двора и у Будимпешти и у
Бечу тајним интригама вршила је тортуру над њом и док је
била здрава, а нарочито кад се разболела.
Католичко духовништво се на све начине старало, да су-
пругу палатина преведе у унију, па јој је пре доласка њеног
удесило у двору и цркву у католичком виду и обреду, и пове-
рило је старању познатог ренегата, епископа будимског, Т рка
Дионисија. To је онај митрополит београдски (1784.— 1791.)
Дионисије Поповић, Пападопулос, Папазоглу, како му је кад
требало, који је за време треће окупације аустријске једног
дела Србије играо недостојну улогу агента и шпиуна њиховог
у Београду. Кад су се и онда аустријанци спремали да повуку,

*) С. М . Солов\>ет> — H c ro p ia P occin, в т о р о е изданје, кн. третБ а,

т. XV, 1435.
а) М ало п р е то га, у 1795. годчни, откривена је била за в е р а у
таквом циљу.
3) И з С оч п н ен т Д ер ж а вп н а , 2. акад. изд. II, стр. 368.—374. — Т р у д н
ШевскоД Дух. А кад. 1896., декем бр -b, стр. 4 8 7 .-4 8 8 .
 46 Богбсловље"

и да и овом приликом оставе наш народ Турцима на покољ,

када, по запису хаџи Рувима чуше Срби овај жалосни „глас
горче пелена, вапише, оутробамЂ проплакаше: оуви, оуви, ни
семо ни онамо приб^жати ко може/‘, онда је он помагао Нем-
цима, да наговоре београдске трговце, да са својим имућством
пређу с оне стране Саве, чак је у цркви на богослужењу клео
оне, који не хтедоше напустити огњишта, називајући их Тур-
цима и Чивутима. Бојећи се да их и овом приликом не преваре
Немци, нико не послуша, сем митрополита Дионисија1). Зато је
награђен избором за будимског епископа. И там оје био оруђе
политике аустријске и замки католиштва око православне
Рускиње на двору палатина. „Како чланове Краљевског Савета,
тако и друге знатне особе, старао се он уверити, да је руска
црква у многоме одступила од грчке и да зато има иотребе
у радикалним реформама. Под овим изговором он се на све
могуће начине старао, да сам врши богоелужење у руској
прадворној цркви, да буде духовник велике кнегиње и тиме
потпомогне брзи прелазак њен у папизам". Томе је тежио и
богати кнез Баћани, кардинал и угарски примас, и многи други,
на чије се досадне покушаје, да је верски саблазне, често жа-
лила Самборском и поверила му, да инеталира у двору умет-
нички израђену православну цркву, којом су је обдарили били
родитељи њени*2).
Отклонивши и верске интриге око сахране кнегињине,
Са\1борски је био иницијатор за подизаше православне цркве
над гробом њеним у селу Ирми, крај Пеште, која ]е за она-
мошње православне Србе постала била нови еимвол и замена
онбм н^дању, што им га је доВео био долазак православне
кћери руског цара у њихрву средину и то онако близо хабз-
буршком престолу, са кога се српски народ стално запостав-
љао и потпомагало прозелитско гоњење православља његовог.
Један од савремених Руса, који нас је добро познавао И b нама
писао, у путопису своме каже за ову цркву, како је о празни-
,цима посећују добри Срби из суседних села3), а песник Дер-
жавин, Гаврил Романовић (1743.— 1816.), у песми својој „Зрод 1и

') Љ у б . С т о ја н о т ф , Стари српски записи и натписи, књ. II, Б е о -

гр ад 1903, зап . 3651. и 3652.
2) Т р у д н K ie e . Д у х . А к., декем бар 1896. г., 491.
3) В л а д п м Г р в Б . БроневскШ , П утеш ествш отт> T piecT a до С. П етер -
■бурга 1810., М осква 1828. г.
 Стевана Стратимировића плач 47

вадЂ гробомЂ праведницн*, у етиховима гони аустријску фу^

рију од гроба њениг и позчва Влаха и Србина, близнаца Сло-
вена, да потеку овом гробу, заклињући се Богу њиме, као за-
логом, да ће се некада пред њим у заштиту вере истргнути
мач љихов. Прижел.кујући на то, да нам је, да се једним сун-
цем грејемо, Державин завршује, како не дели пространство оне,
у којих је крв, ум и дух један.
Јаче од ових стихова открива политичку страну удаје
Александре Павловне довођење Самборског уз њу и лични
утицај и рад његов међу нашим народом. Живећи у Будим^
пешти и путујући' по нашим крајевима, он се упознао са истак^
нутим народним првацима и подгревао је у њима наду на осло-
бођење од турског и аусгријског ига. Створш је и одржавао
везе између наших људи и руског посланства у Бечу, па и с
Русијом непосредно* У Будимпешти, као политичком, па већ
и трговинском центру Срба у Угарској, месту у које се ишло
на више науке и у коме се штампаде српске књиге, било је
више него подесно Самборском изводити своју руску и сло-
венску мисију. Није без његовог удела ни у ономе, што јеАта-
насије Стојковић своју Физику, штампану у Будиму 1801 —103.
г., послао руском цару Александру I и добио одговор и захвал-
ност цареву1).
У нарочитим везама био је Самборски са митрополитом
Стратимировићем и епископом бачким Јввановићем. Као увод
у извршење њихових споразумевања можемо узети писмо вла-
дике Јовановића преко митрополита петроградског Амвросија, у
коме се позива још на обећања Петра Великог у посланидама
његовим Србима од 3. марта 1711. и 9. јула 1715. године, да
ће он подигнути и обновитн српско царство, па моли, да то
сада цар Александар 1 учини. Одговорио му је AwBpocHje и
у томе одговору, од 19. марта 1803. г.. пооштра^а наде иа цара
Александра I, „расположеног свагдашњим благоволењем према
својим словено-српским једноверцима". Да је и ова преписка
ишла преко Гаговића види се из тога, што митрополит даље
лише владици, како се радује, што се архимандрит враћа укра-
шен по благости великог мочарха драгоценим крстом, каже^
да ће то донети не малу радост његовој нацији, па узвикује

>) М . Ђ . М п ли ћ евн ћ — Поменик знатних људи у српском народу»

Б е о г р а д 188«. г., 6 ј 0.
 48 Богословље

Вљрупте n болћшач сихђ узрише!1) С каквом су брзином ове

речи кроз наш народ пред његов устанак проношене и колико
су оне распаљивале!
Врло обазрив у своме родољубивом раду ван граница.
Аустро-Угарске, како у буђењу Србије, тако и у поправци ва-
ших црквено-народних послова у Далмацији, Стратимировић нам
није могао оставити домаћег писменог трага о раду његовом
са Самборским*2*) на етварању Србије и пре устанка Карађор-
ђевог. Кад се већ устанак развио, није случајност то, што је
међу првим Србима са стране допао у логор устаника, с бра-
том Јованом, Петар Новаковић Чардаклија, чија се жена, Ру-
скиња, налазила била код покојне супруге палатина, Александре
Павловне, и после до смрти примала пензију из руског царског
кабинета. И ако су ова два етаросрбијанца, затечена онда на раду у
Београду, имали видног учешћа у ранијим ратовањима за слободу,
били истакнутији фрајкорци, добровољци, а затим добили и чинове
у аустријској војсци, опет безонога, што се могло знати о Петро-
вим везама са околином покојне палатине и без неких донесених
добрих вести, не би успео онако брзо разбити и оне најмање
наде на вероломну Аустрију и убедити вође устанка за тра-
жење руске помоћи и пошиљање депутације руском цару®>. Петар
Чардаклија, који је, као активни и пензионовани официр некадаоа-
њег фрајкора, 14 година у Будимпешти и Бечу живео и са мцогима
се, па и представницима Русије, упознао, по казивању Баталаке,,
„више је него ико други учинио, да се Срби за помоћ и покро-
витељство Русима обрате, он је управо еве надмогао", и сам
изабран био у депутацију, заостао иза ње у Петрограду и
задржао се затим у Букурешту „у пословнла народним, по-
ради споразумевања са руским генералниад конзулом и кнезом
Ипсилантом"4). И ако се у једном руском прегледу догађаја
у Србији, писаном 1810. г., каже, како је жена његвва улила
Чардаклији мисао, да се тражи за српски народ заштита

!) О дгокор овај објавио је М п л ен к о В уккћ евп ћ у К а р ађо р ђу књ . П./Ш6.

2) Госп. прота Д. Р у вар а ц п о к аз^ ва о ми је сам о списак високо-
л остављ ен и х лица, којим а се и з подрум а М итрополије К арловачке слала
одређен а годиш њ а количина бољ ег пића. И Самборски је у том списку.
8) О том е видети М ем оаре n p o m e М аш пје Н ен а д о вп ћ а , Б ео гр ад ,
1893., 8-м а књ. С рпске К њ иж евне З а д р у ге , 114. и др.
4) Л а з а р А рсен н јевп ћ Б т а а л а к а , ДОсторија С рпског У станка, I део,.
Б ео гр ад 1898. г., 147., 161., 243.
 Стевана Стратимировића план 49

Русије1), опет треба за то тражити меродавнији форум, чији

је члан и експонент био Чардаклија.
Сам Самборски, пошто је, и ако стар и оррнула здравља,
обишао Црну Гору и Далмацију, свакојако не из туристнчких
побуда, а у Србији Карађорђев џевердар отпочео остваривање
сна и планирања митрополита Стратимировића и владике Јо-
вановића, његових једномишљеника и садруга у раду на општоЈ
словенској и српској ствари, имао ~е кренути у отаџбину своју,
да би личним утицајем потпомогао обезбеђење заштите и по~
моћи витешком покрету српског народа на најмеродавнијем за
то месту, у силној Русији, чији је владалац стајао на челу
европског светог савеза, и, у продужавању Катарининих и Су-
воровљевих авантура, остао галантан у расипању руске снаге
за светске рачуне и интересе.
Васпитан космополитски и алтруистички Александар I хтео
је у оно време, да у међународне односе унесе осећаје зако-
нитости, љубави и мира. Веровао је у високу улогу, која на
том путу привада њему и његовој земљи, није намеравао ши-
рити владавине Русије, машта је његова била стати на чело
човечанства, ради његовог блага. Француска и први консул њен,
који тек што се није прогласио за императора, били су нај-
озбиљнија препрека остварењу његових машта. Убеђење његово
и његове околине било је: Русија нема потребе за савезима^
она не треба да везује себе никаквим уговорима. „Лично за себег
говорио је Александар I, мени ништа ннје потребно, желим
само допринети спокојству Европе". У тој цели решио се „ста-
вити узду властољубљу Француске"2).
Знајући за овакву атмосверу на престолу руском и у кру-
говима око њега, која је морала бивати предметом горког сло-
венског јадања између Стратимировића и Самборског, њих се
двоје решили на енергичнији корак, ради разбијања магле, на-
вучене на бујну Русију у време Катарине II и њена два прва
наследника, неприродним спрезањем екстремног страног сло-
бодњаштва са најназаднијом домаћом службенбм аутократијом.
Прво је требало уредити свој руски и општи словенски дом, па
онда бринути бригу света и опште човечности. У том смислјг
х) В. Б о гн ш п ч -b — Р а з б о р г Сочинешз Н. А. П опова »Poccia и
C ep 6 ia“, СанлтпетербургЂ 1872, 217.
^ С. С ердонпт * — НовмИ Знциклоп. Словарћ Ф. А. Б р о к г а у зе н а и
И. А. Е ф рона (друго издањ е), т. I , стр. 917.—918.
4
50 „Богословље"

митрополит Стратимировић хоће и да проведе српску ствар и

саставља мемоар за императора Александра I о ослобођењу
српског народа у интересу саме Русије и предаје га Самбор-
ском. Овај се решава на стални одлазак у Русију и лично деј-
ствовање за остварење тог плана. Због слабости и старости,
а и да би успут прикупио још више опажања ради одбране
Стратимировићеве тезе, он се креће преко српских и других
југословенских крајева у Трст, а одатле бродом за Русију.
Браћа Чардаклије су отвшли на српско ратиште, а друга два
члана будимпештанског родољубивог круга, учени румљани, Ата-
насије Стојковић и Теодор Филиповић, доктор права, одлазе
краћим од Самборскова путем у Русију, први да тамо остане
и, као професор и ректор Харковског Университета, ради за
свој род, а други да се тамо придружи првој српској депута-
цији и пође с њоме у Петроград, као интелектуална допуна
њена, а затим да се с њоме врати устаницима српским, па се,
као преименовани Божа Грујић, умом и пером у својству пр-
вог секретара Правитељствујућег Совјета сав до смрти своје
( f 1807.) преда народном делу. Није потпуно измишљена она
форма за отпуст Филиповића из руске службе, ни ohć речи у писму,
састављеном у Харкову, којима као да Карађорђе подсећа овога
на састанак у Великом Дубоком, у збегу између Београда и
Обреновца, и на заклињање том приликом Филиповића, да иде
у Русију и да научи руски језик, како би се придружио онима,
које ће устаници послати тамо, и био им гуиач и писар1).
Због заобилазног и дугог пута свог Самборски није са
собом понео Стратимировићев мемоар, него га је у јуну месецу
предао руском посланику у Бечу, да га овај спроведе у Пет-
роград. Напису Стратимировића дат је наслов: Затска Сте-
фана Сшрашнмнровта, иравославнаго сербскаго н влахшскаго
мншрополнша, вђ угорскомЂ каролевсшвњ cyipazo, иредсшав-
леннал чрезг иосредсшво русскаго npomoiepea А. А. Самбор-
скаго Государн) Имиератору Александру Павловту, вђ 1804.
20ду, о6ђ освобожденш сербскаго народа вообце“% Да би импе-
ратор лакше схватио мисли Стратимировића, морали су из
његовог, и за Србина тешког, словено-српског састава начинити*2

Ј) Мемоари ироте Мат. Ненадовића, 108.

2) Оригинал ш тампала Чтенш вђ Имаераторскомт* О бш есш в^ И сш о-
pin n Древностећ РоссШскахв 1868., к. I, V см-fecb, стр. 241—256.
 Стевана Стратимировића план 51

•опширан, готово идејно потпуни извод1). To је урадио или

сам Самборски или руско посланбтво у Бечу. Како је тај изво д
» читан и био предмет претреса у Петрограду, то њега и изно-
симо овде. Он у српском преводу гласи. —
„Извесни недостатци још од времена постанка Руске им-
перије исправљени су били и исправљају се, а на име: 1 ., Не-
сигурност у наслеђу престола; 2 ., Несразмерно насељење разних
делова империје и две престонице; 3., Величина и простран-
ство, као и разноликост језика и религија; 4., Немање вернога
савезника.
„Русија је једна међу свима државама света по своме је-
зику и религији. Владаоци се њени, у случају личних рђавих
удеса, по примеру предака, лишавају поузданог прибежишта
безопасности и искреног савезништва у напастима. Лишавају
се они радости и утехе — имати свога језика, своје религије,
свога начина мисли и подједнаких склоности савезника и уза-
јамних заштитника, с којима су везе сродства и крви веће него
ли оне, које се са народима других језика стварају, превази-
лазе их по неизраженом, али снажно осећаноме задовољству и
утехи.
„Сваки европски владалац има себи равног у религији
или једнородности савезника, који им у своје време користан
бива. Сам Бонапарта, ма колико да је силан, ма колико да
је велики, привезан је по своме рођењу Италијанима и римској
религији. Једини само велики и добродетељни господар Русије
нема по народности и благочашћу себи равног и самим подани-
цима његовим савезног ни друга, ни пријатеља, ни, шта више,
no учињеном му добру, поштоваоца. Савезници и пријатељи
Русије друге вере и другог племена непоуздани су. Када би
Пољаци, који су једног с Руеијом језика, били и једне вере и
исповести, онда: би држава њихова постојала до сада. Грци су
једне религије, Русија је показала наклоност за васпостављење
•њихове државе у Цариграду. Али ово не би одговарало наме-
рама Русије — задобити себи верне и искрене савезнике. Јер,
народ је овај горд и уједно подао, пријатељство је његово не-
шуздано : у свима ратовима Русије с Отоманском Портом Грци
се нису показали верни. Они за малу привремену корист више
мду на руку Турцима, него ли хришћанским владаоцима.i)

i) О бјавио га РусскШ АрхпвЋ з а 1868. г., св.1, стр. 114,— 120.

4* .
52 „Богословље"

„Нема под небом народа, који би имао толику љубав ш

наклоност према Русима и руским владаоцима, као Срби што
су. Једни језиком, благочашћем, подједнаки Словени! Простота
њихова простоти руској је подобна; на све стране, осим Ру-
сије, признати, они, поред све удаљености, |едину наду на Ру-
сију имају. Нема ли начина и зар нема места, да се владалац,
Русије очински постара, да се овај добри словенски народ^
који Русију и Русе увек воле, изведе у политичко биће, а с
временом и у жељено политичко савезништво?
„Срби обитавају у Угарској на обема обалама Дунава, у
Славонији, Хрватској, Далмацији и Приморју; такође и за овим,
пределима у земљама Турске до Јадранског мора; цео народ
међу реком Салом од границе Влашке до Скадра у Албанији^
међу реком Савом и Уном — Словено-Српски је с најнезнат-
нијим разликама наречја, тако да еу и сви, који се налазе у
Турској, рода и језика Словено-Српског.
„У садашњим приликама може се део овога народа, који
под игом и угњетавањем турским етењег у еамобитно политичко
стање привести.
„Кад би сверуски велики император изволео учинити пред-
ставку султану, да он, задржавши за себе извесан умерени да-
нак и слободу религије за Турке, који тамо обитавају, свему
пределу у коме Срби живе, по обрасцу Дубровачке или нове
Републике Седам Грчких Острва, дао независност и отпустио
га под заштиту Русије, под таквим условом, да би господар
Русије оне турске провинције у Азији, које се сада од султана оцеп-
љују, њему загарантовао, па и ради задобијања нових сваку
помоћ и садејство обећао, онда, вероватно, султан не би одре-
као одазвати се, јер би, осим rope споменуте, добио он и ту
знатну корист, што би на тај начин остале своје пределе, као
и пограничне провенције, против напада осташх владалаца бе-
зопаснима учинио. Па и без тога, ако би се речене српске
провинције, отргнувши се саме собом од султана, и против
воље његове, предале најближој хришћанској држави (што лако
н ускоро може последовати), султан би се не само сасвим ли-
шио својих провивција, него би још умножио силе свога су-
седа, а тиме би створио себи велику погубу.
„Што се тиче Аустрије, она би дужна била уступити Боку
Которску и део Далмације. У замену за то може се њој датш
део данашње Турске Хрватске. А кад би Аустрија и Срем.
 Стевана Стратимировића план 53

уступила Српској земљи, онда би јој се у замену могао пре-

дати' Влашки предео до реке Олте. He указује ли се овде на пад
Турске имиерије? Али ово веома брзо и само собом има
последовати.
„Остали европски владаоци могу бити успокојени овим:
Прво, што васпостављење ове нове Српске државе не би било
лотпуно оцепљење предела њених од Турске империје, него би
Срби плаћали данак, и, сматрајући се зависнима од турске ГТорте,
у погледу осталих владалаца налазили би се као у једном истом
лређашњем положају. Друго, у оној сразмери, у којој би увође-
њем оваквиг стања следовало снижење Турске државе, узра-
стала би нова Српска држава и накнађивала би собом онај гу-
битак у општој равиотежи Европе, што би се слабљењем Турске
империје показао.
„И тако, ако би могуће било споменутим начином ове
пределе привести у самосталну област, онда, ради веће безбед-
ности « вечитог утврђења такве државе, не чини се, да би не-
достојно било, да руски императорски дом за владаоца њеног
одреди једног од својих великих кнежева. Простота, глупост
мли крајња суровоет оног народа, што под Турском облашћу
живи, не би требало да застраши или осујети овакву намеру,
с тога, што су Далматински Срби добри и кротки, тако од
части и Херцеговачки, а они, који се у Боки налазе, стоје већ
на извесном степену образовања. По природи је благ и љубазан
сав тај народ, као и онај у Срему. Осим тога имао би такав
нови владалац довести нешто војске из Русије, а, ако не би
хтео сам онамо отићи, онда би преко намесника својих са три
шш четири хиљаде војске могао све управљати и у добар по-
редак привести. Због грубости народа републиканека конститу-
ција у самом почетку не би могла корисна бити, него јој требд
претпоставити монархијску управу.
„Али, ако господар Русије не хтедне ни једнога од кне-
жева свога дома овој намери и производству одредити, или ако
-би се томе од осталих ^вропских владалаца чинила сметња, у
таквом случају потребно би било као таквог одредити неког
од немачких зетова или шурака, или других савезних пријатеља
својих, али нарочито протестанта, који би веру и источно пра-
вославно благочашће ма и у потомству примио. Ово је зато
лотребно, што римокатолик не би хтео благочашће источно
лримити, осеж притворно и са смешом папства и унијачства,
54 Богословље

а под управом римокатоличког владаоца хришћани источног

исповедања никада спокојни и од притешњавања и презирања
слободни не би били, и у своме исповедању без опасности живети
не могу. Ово је историјски позната и у самој суштини папске
јерархије основана истина.
„Овакав се појам о уздигнућу нове Словено-Српске државе
толико живо представља мојему уму и срцу, тако је то ко-
рисно Руском императорском дому, толико је славио за сав
Словенски род, да никакав и најтежи труд, никакви и највећи
трошкови ради постижења овога не могу бити сувише велики-
Hero сваки истинити, истинског словенског рода и ревности
Русијанин и који свога господара искрено воле, дужан би био
трудити се свима силама за остварење овога. To се остварење
чини у данашње време могућнијим. Јер, кад Бонааарта сам, про-
тив толиких политичких поглаварстава, против интереса Европе,
понекад и саме Француске, — може једнога краља уништити,
другог исто тамо готово подигнути, једну републику изгубити^
а другу установити, један предео једноме, други другоме отети,
додати, променити, кад је све ово без повода, без узрока, без
правде учинити могао; кад је, велим, један, тако рећи, јуче-
рашњи Италијанац Бонапарта, без савезника и противу свију
готово владалаца, могао ово урадити, могао изнуравати и своје
и осталих држава силе за овакве самољубиве само намере,
онда зар не може добротворни, мудри и у целој Европи, по
великому карактеру срца и духа свога, вазљубљени император
сверуски за народ својега вероисповедања, који толико стотина
година стење под игом тиранским, за народ својега језика, сво-
јега Словенскога рода и крви, који је или невино угњетени, или
заборављени, а који непрестано са унутарњим уздасима и ro-
рућим усрђем њему јединоме руке уздиже и плаче за одржање
и ослобођење своје — зар не може он за тај народ пред свом.
Европом отворена лица и намере радити? Зар не може
и не ће он дело очигледне правде, дело човечности многоброј-
нога и толиким односима себи спрегнутога народа пред лицем.
неба и земље срчано заштићавати? Еда ли је већ заборав-
љена љубав, словенског рода и језика у Русији, и зар да се
бедни Срби чак очајати и под Турским тиранством вечито из-
губити имају ?
„Ћ Власи већ, и Молдавци, и удаљених Седам Острва
грчка област, због једног само благочашћа и притворног по-
 Стевана Стратимировића план 55

литичког, можда, призрења, осетили су већ, осетили пред лицем

целога света мужанство и мудрост владалаца Русије, која ожи-
вотворава њихову мишицу. А бедни Срби, и благочашћем и
језиком, и крвљу, и усрђем, и свим, што саставља златне љу-
бави савез, ближи од свију осталих, и — заборављени сасвим!!!
„Ти, ко|и си ове савезе учинио и снаге им задахнуо, зар
ћеш Ти попустити и оставити их да заборављени буду и од стране
Александра Великог и да буду изгубљени до краја? Или ули
у ерце Његово тугу плача њиховог, и они ће већ постати срећни.
Буди воља Твоја!“
У писму своме, којим је спровео цару вапај Стратимиро-
вића, Самборски, после осталога, о самој овој ствари каже:
„Предузимајући далеки пут морем, будући стар и слаба здравља,
ставио сам себи у дужност спровести Вашем Императорском
Величанству нацрт митрополита српског народа, Стевана Стра-
тимировића. Подвргавајући себе к стопама Вашег Император-
ског Величанства, заједно с њиме до суза молим, да не ставите
у погрешку, што није потписано име састављача. Митрополит
се није осмелио ово учинити, бојећи се, да главе лишен не
буде“. Даље Самборски каже, како он лично зна овог митропо-
лита и уверава господара Богом, који зна шта је у срцу, да је
он истинити и ревносни пастир цркве и потпуно предан руском
цару. Знајући из детињства најмилостивијег господара, као и то,
да је он пријатељ рода људског и да је благостање, створено
људима, најслађа пијћа души његовој, Самборскије без бојазни
примио овај нацрт, и то не као политичар, него као служилац
хришћанске цркве и највернији слуга, чији је сав живот посве-
ћен у искрену жртву Његовом Императорском Величанству.
Друго је писмо упутио Адаму Чарториском, који је тада
управљао Министарством Иностраних Дела, у коме га моли, да
преда императору писмо његово са приложеним нацртом, који
је он примио од словено-српског митрополита, и њему понавља,
— „не као политичар, него као служитељ цркве, која заповеда
учествовати у несрећи ближњих".
Оба своја писма написао је Самборски у Бечу 14-тог јуна
1804. године.
За правилну оцену вредности Стратимировићевог пред-
лога и српског устанка, бржи и у ширем обиму успех његов,
судбоносно је било напред показано неруско и несловенско
васпитавање Александра I и ондашњи баш најактивнији рад оног
56 „Богословље“

круга љубимаца његових, с којима је још као наследник кројио

планове о унутарњем преображаЈу Русије. To су били: Н. Н.
Новосељцев, гроф П. А. Строганов, В. П. Кочубеј и Пољак
кнез Адам Чарториски, како се говорило, — „неофицијелни
кабинет", „просвећени људи“, најистакнутији представници он-
дашње руске аристокрације, одрасле на напредној француској
литератури друге половине XVIII века. Убеђени последоваоци
рационалие философије, они су се одречно понашали према
ономе, што је народно. Они су у времену од 1801.— 1806. го-
дине потпуно узели били у евоје руке Алексаидра I, гледали;
m њега с висине, налазили да је он невешт, мекан и лењ, и да
га, као таквог, не губећи време, треба запленити, док их други
не би у томе предухитрили. Сва су четворица имали својих
идеја, али се, поред принципијалног слагања са осталима, Адам
Чарториски сагласио на заједнички рад само под условом
васпостављења Пољске.
Таквоме Чарториском, поред све честитости и напред-
ности његове, великом католику, дакле, дошао је у руке мемоар
Стратимировића, у коме се даје императору здрава идеја за
стварање једне нове поли^ичке чињенице и природне, православне
словенске савезнице Русији. И ако се, доследно вековној верској
толеранцији представника Српске Цркве, Стратимировић словен-
ски изражава о Пољској, а састављач извода још га више убла-
жавао и изоставио навод о језуитима, опет за Чарториског, поред
опште смелости Стратимировићева плана, није пријатна била ни
она блага констатација његова, да савезници и пријатељи Русије
друге вере и другог племена нису поуздани и да би држава Пољ-
ека постојала и до оног времена, кад би Пољаци, као што су по
језику слични Русима, били и једне вере с њима. Није му при-
јатна била ни она, мало подозрива, алузија, коју Стратимировић
чини на њега, кад каже, да је на васпостављењу Српске државе ду-
жан радити сваки свога господара искрени љубитељ, ревносни Ру-
сјанин, који је истинског словенског рода. З а ослабљење импера-
тррова интересовања могао му је послужитионај деопредлога Стра-
тимировићевог, по коме би се Турској за српске крајеве обезбе-
диле компезације у Азији, пошто је ова давно већ ушла била
у сверу интереса Русије и на чијој је скоро граници, у Та-
ганрогу, сам Александар I, идући за тим интересима, доцније и
душу испустио.
Онда, пак, сав заузет око стварања савеза за сузбијања
 Стевана Стратимировића план____________ 57

Наполеона, АлексаНдар I маштао је само о триумфу Русије на

сломљеној сили „Италијанца Бонапарте", како га Стратимировић
назива. Свакојако да сујети императора није могло годити, што
Стратимировић у мемоару своме неколико пута понавља име
Наполеона, и, поред све осуде, назива га силним и великим и
истиче као пример и подстрек императору за храбрије узимање
у своје руке решења српског питања. Али он је већ био за-
плењен другом идејом. Васпостављена Пољска под скиптром
Александра I и у персоналној унији с Русијом имала јој је, по
тој идеји, бити авангарда у евентуалној борби са западним зе-
мљама. -Међутим, остварење тога плана требало је да окрњи
интересе Пруске, а ту је император био слаб и поновио је
погрешке претходника, жртвивао лољску ствар немштини.
Рођачке везе су претегле и он је, због Пруске, 1804. го-
дине дошао у отворено непријатељство са Француском. У то
доба колебања и борбе Александра 1 са непомирљивим стра-
нама сопствених политичких планова, обновљења Пољске и за-
довољења Пруске, за време после^њих напора Чарториског
у корист своје уже отаџбине, појавила им се српска ствар у
врло незгодном за се часу. Отуда и она доста хладна офи-
цијалност према правој српској депутацији у Петрограду.
У предлогу СтратимироВића, да се за владаоца будуће
српске државе, ако то не може бити православни руски велики
кнез, узме какав рођак императора, страни принц, протестант-
ске вероисповести, само не католик, и у онаквом одзиву о
Пољској и католиштву, издаваоци мемоара и сви, који су га по
њима спомињали, напамет су изјавили сумњу, да га је Чарто-
риски и подносио императору, него да га је вратио Сам-
борском1).
Међутим, то не стоји. Покојни Новаковић наводи мишљење
Розена (Андреја Евгенијевића), по коме је Чарториски наредио,
да се мемоар препише, па да.је оригинал вратио, да би заварао
траг, али се у многоме управљао по томе плану. Даљим резо-
новањем, вели, Розен доводи у везу план Стратимировића и прву
српску депутацију*2). Другу његову претпоставку потврђује оно,

Ч PyccKift Архивт. 1868. г., I, 112.; Чтен1н вб И мп . Обвд. И ст. и

Древн. Р о с с Ш с к и х б 1868., I, 239.; Нилт> Поповт> — P occia и Cep6ia, М осква
1869., 1, 31.; Трудм ШевскоИ Дух. А кадемш , l8 qf>. г., декембар, 5 0 3 , и други.
2) С т оЈан Н о в а к о в п ћ — У станак на дахије 1804., Б ео гр ад 1904.,
Л 4., напомена,
58 „Богословље“

што смо рекли о јединству између поступака Чардаклије, плана

Стратимировићевог и рада њиховог са Самборским, али прва
је неоснована. Да Чарториски није ништа враћао Самборском
потврђује и казивање Миленка Вукићевића, како је и оригинал
Стратимировића и извод из њега видео у Архиви Мин. Ино-
страних Дела у Петрограду1). Дакле, није ни једно ни друго
могло бити враћено Самборском. И мимо овог сведочанства о
томе, близо је памети, да Чарториски не би могао бити ово-
лико самовољан ни према обичној представци, упућеној цару,
а камо ли према овако важном документу црквеног поглавара,
добро познатог у вишим руским круговима, а који ее овим
јавља као представник једног’ пробуђеног словенског народа,
који је већ био устао на оружје. Уз то га препоручује са-
радња у томе тако меродавне и цару интимне особе, какав је
био Самборски, с којим је од детињства у преписци, а спро-
води представништво Русије у Бечу.
Одласком на боловање, а затим потпуним удаљењем
Александра Романовића Воронцова са положаја државног кан-
целара, његов главни помоћник, Адам Чарториски, баш у овој
1804. години постао је министар иностраних дела, и, како сам
каже, ушао у најистакнутији период свога живота. Као такав,
он је идеје Стратимировића саопштио цару са тенденцијом сво-
јом, својих и царевих једномишљеника. He само да је овим
поводом водио разговор са царем о српској ствари, него је
поред ње Чарториски спроводио и своје пољске интересе. У
оном делу мемоара својих, који се односи на 1804. годину, он
се исповеда овако. —
;,Мој политички програм, чији је основ био правичност и:
законитост, неминовно је водио и поступном васпостављењу
Пољске краљевине. Али, да не би се прилазило управо к оним.
тешкоћама, које би имао срести овај нови правац дипломације^
толико противан укорењеним идејама, ја сам избегавао изгова-
рати име Пољске. Идеја њеног васпостављања истицала је сама
собом из мога програма и оног правца, који сам ја хтео датк
руској политици. Ја сам говорио само о поступном ослобођењу
народ^, који су неправедно лишени њихове политичке само-
сталности; ја се ннсам бојао говорнши. о Грцчма п Словеннма,
јер слтна мнсао нпје се укршшала са погледнма н жељама.

г) К а р а ђ о р ђ е IT, 235., напомена 448.

 Стевана Стратимировића план 59

руасим; при том, по логичкој доследности, ти исти принципи

природно су имали бити примењени и према Пољској1). Који
су то Словени, о којима се није бојао говорити, види се из
записке његове у тој истој 1804. години, састављене за уређење
европских послова на случај срећног свршетка рата с Напо-
леонрм. З а Турску каже, да би боље било „оставити је за сад
онакву, каква је, џроменнвшп само иоложај Србнје, Црне Горе,
којој треба прндодашн Котор, и Јонске Републике. ...Главни
део владавина европске Турске треба да буде раздељен на
самосталне области, које би се користиле аутономијом и биле
обједињене општом федеративном управом. Русија може обез-
бедити себи одлучни и законити утицај на ову федерацију, ако
Његовом Имиерашорском Велтанству буде остављена шишула
императора илн ирошекшора словенскнх н исшочних народа.
У осталом, учешће Русије у ослобођењу ових крајева, зајед-
ннчка религија n пронсхођење, вешти избор месша, која ће
бншн заузеша нашнм војскама и мудра политика — вероватно
би и сами собом утврдили овај утицај. На случај, ако бн по-
шребно бнло снабдешн се сагласношћу Аусшрије, онда се њој
може датн Хрватска, део Босне n Влашке, Београд, Дубров-
ник и т. д."*2). He види ли се у овим комбинацијама не само
утицај, него по негде и буквално понављање из Стратимирови-
ћевог плана ?
План је тај примљен и употребљен као грађа за расправу
о уређењу српског и општег европског питања, а Самборски
је и у писмима својим императору и у личним разговорима
с њиме развио пред њим и специјално стање српске ствари.
Дошав у Русију, он се задржао неко време на југу њеном,
па се ту и одушевио и за просвећивање и привредни преображај
онамошњих нових руских владавина, настањених муслиманима.
Отуда се 29. децембра 1804. г. јавио цару. Благосиљајући га,
он му жели, да нстргне многобројне народе нз муслиманског
сујеверја и да их освети и просвети хришћанским крштењем.
У почетку 1805. године стигао је у Петроград, да личним ути-
цајем ради на испуњењу Стратимировићевог предлога. Саслушав
га и сазнав све, император му је упутио р^скрипт о томе, како-
га, и као свог наставника и за одлично испуњење свнју no-

9 М емуарм кнлзн А дама Ч арториж скаго, т. I, М осква 1912.„ 332.

2) М е м у а р и ....... т. II, М осква 1913., 61.
 60 „Богословље"

звању његову отирављанпх дужностн, чнме је обратпо на се

тжњу цареву, правично награђује брилијантским знацима ордена
Св. Ане првог степена1).
Ово одликовање са богатом за оно време (11.260 рубаља
год.) пензијом из царског кабинета, капитала ордена и од угар-
ског палатина Јосифа (од њега добијао 2.000 руб.) био је за-
вршни чин активне духовно-политичке службе Самборског.
Дошла је физичка изнемоглост. Уз то су његове чисто руске
и словенске изјаве од стране, одрођених од евога сопственога,
представника ондашње званичне Русије узимане као старачка
родољубива идила. He обазирући се на то, Самборски је и за
време слабости са болесничке постеље наетавио своју улогу
истинског Руса и доследног спроводника Стратимировићевих
здравих идеја. Кад је у својој опширној преписци с царем и
личним посредовањима код меродавних државника исцрпио све
разлоге, он удара у најосетљивији нерв царев, у безграничну
љубав братску врема умрлој сестри, приказује му српско пи-
тање као посмртни завет њен. На име, он 21. јуна 1808. го-
. дине пише из Харкова, свакојако не без учешћа Атанасија Стој-
ковића, С!зога друга и сарадиика из Будилшзште, који јесталао
био у веза са Сгратичировићел! и устаницима у Србији, овакво
својеручно писмо императору. —
„Начин мојих мисли и делања потпуно је познат Вашем
Императорском Величанству. Као раније, тако и сада сматрам,
да је употребљено на корист само оно време, које је посвећено
служби Богу и Божјем Помазанику. He само ја један, него сви
благочастиви људи верују и тврде, да је непостижна Божја
судба предодредила вама, најблагочастивији власннче свнју јед-
новерних нам, расејаних no васељенп, да нх саасете од најсу-
ровнјег поробљења н мучења. Мени је веома познат дух и при-
врженост према сверуском престолу једноверних, о чему сам
ја имао већ срећу с потребном емерношћу Ваше Имп. Вели-
чанство извештавати. Прељубазна Ваша сесшра, у време свога
иребпвања у Угарској, бесмртна Александра, иреиороднла је
код једноверннх Срба вншешкн дух за нзбављењем иравоверја
од тешког нга муслиманског. Према богоугодном њеном за-
вештању, н мени. познатоме, и na преселењу своме у вечност,

0 Ц и тат и з А рхиве Св. Синода у Т р уд . KieBctcoPi Д у х . А к а д . з а

, дек. 1896. г., 505., 506.
 Стевана Стратимировића план______ 61

оставпла је она испуњење овога најважннјегау свету догађаја

вама, благочастпви. Самодршче11. Даље каже, како је даровано
му од цара време за поправку здравља укрепило телесне силе
његове, те је готов похитати да падне пред стопе цареве, да би
са свемогућом ревношћу испунио оно, што је угодно Богу,
правоверном Божјем Помазанику п спасоносно једноверннм
Србнма“1). Извештавајући цара 14. новембра 1809. г. о извр-
шеним благодарним молитвама за свршетак ратовања са Шве-
дима, слави га као већ бесмртног и жели, да изврши „и други
богоугодни подвиг радн избављења хрпшканскпх цркава н нама
једновернпх". To, „скоро избављење страдалаца од дуговреме-
Hvг ига муслиманског жели и у писмима, 12. декембра исте
године, цару и обрпрокурору Св. Синода, кнезу Александру
Николајевићу Голицину12?.
Али су и ова подсећања била за Александра I само једни:
од оних корисних душевних трзаја, који зауставе на тренутак,
бивају до извесног степена и регулатори, али опет нису у стању
да"Потпуно врате с пута, којим васпигање и сформировани ка-
рактер воде -оне, у чијим су рукама судбе народа и ширих
племена. Чујмо шта за ондашњи наш случај каже један руски
критичар домаће политике њихове. — ,.Идеје очувања мира у
Европи и угушивања револуционарних тежњи, које, у осталом,-
ниуколико нису биле опасне за Русију, принудиле су Александра I,;
да пренебрегне симпатије према руском народу Словена, чијем
је гласу он стално и доследно упоран био обраћати пажњу".
Русија је у опште, вели он, час помагала своје једноверце, час
Се без учешћа односила према њиховим страдањима и принуђа-
вала их ићи за помоћ другим државама. „Русији је следовало
бринути се пре свегао задовољењу својих сопствених интереса,
а не заносити се саображењима другостепене вредности, ма
какви се узвишени циљеви имали при том у виду". Ово би било
разумљиво и оправдано, да се снага и животи руског народа
И онда нису расипали више за туђе, него за сопствене инте-
ресе, и да тим туђим интересима није жртвована и словенска
ствар, да нарочито „по ледњих година своје владавине ( f 25. но-
вембра 1825.) Александар I, следећи безусловно политици кнеза.

1) Русскал С тарина з а 1876 r , новембар, §27.

2) XpiicmiaucKoe Ч ш еш е 1876, г., новембар, 627.
 62 „Богословље*

Метерниха, није узимао никаквог учешћа у судби једновераца

свога народа* *).
He може ее потпуно усвојити овакво мишљење критичара,
јер, да је држање Александра I било категорички овако, да у
опште није било Русије, њене помоћи, заштите и бадрење на-
рода њоме, ко зна да ли би се рађање Србије ограничило само
на оне велике жртве и да ли не би још за ко|у деценију одло-
жено било. Друга је, опет, ствар, куда би наш крај стигао и
докле би се стварна моћ Русије попела, да се на идеје Стра-
тимировића није с висине погледало и да снага руска није и
даље остала у служби туђинаца. Борбу, коју је Александар I
сам са собом водио, колебајући се између позива Руса и Сло-
венина и улоге вође „светог савезал против Наполеона, видимо
донекле из следећег казивања једног савременика из оне страшне
по наш народ 1814. године, нарочито за време крвавог угуши-
вања хаџи Проданове буне. Те године се и Александар I бавио
у Бечу (приспео 13. септембра). Превијање наших депутата у
Бечу, као црва у кори, обијање прагова и других тамо присутних
владалаца, да би интервенцијом својом зауставили терор турски
над српским народом, циничко указивање депутацији од стране
цара аустријског на беспомоћност присутног Александра I, по-
седнутог његовим слугама, описали су нам прота Матија Нена-
довић у својим Мемоарима и Сима Милутиновић Сарајлија у
својој Историји Србије. Међутим, један од пратилаца импера-
торових, Данилевски, у дневнику своме, споменув погледе и
наде Срба и Словена у опште на Русију, каже, — „Заштита
словенских племена улазила је у састав политике нашег каби-
нета у прошлом (XVIII) стољећу; Ма да се чини, да је двор
наш променио у овом односу своје мишљење, опет, по на-
вици чинити добра Словенима, господар не престаје указивати
пажњу према њима. Нису једном грчка духовна лица из Или-
рије и Далмације имала код Његовог Величанства у Бечу ауди-
јенције. Кад је примећено било, да се ово не допада аустриј-
ском двору, онда их је после тога господар примио два пута
тајно. На тај начин једном у тамно вече мени је наређено било,
да једног архимандрита грчког исповедања сакријем у дворишту
иза зида дворца и затим да га скривено доведем господару.

х) Д . Б ух а р о †— Poccifl и Т у р ц 1н отб возникновешн политическихЂ

между ними отношенШ д о ’ лондонскаго трактата 13./25. марта 1871. г.,
С. ПетербургТ) 1878., 61., 102., 103.
 Стевана Стратлмировића план 63

Архимаидрит, који је, како се види, измолио ову аудијенцију

противно наредби бечког двора,. старзо се, да га не би познали
аустријски чиновници, који се налазили поред нашег господара*.
Кад је отишао у Будимпешту, да обиђе гроб сестре, није имао
смелости ни за оволики додир са Србима. 0 томе се каже,
„како су у Угарској Словени мање били срећни. Данилевскому
су се јавила два Србина с молбама на императорово име. Један
од њих, Поповић, (Павле, из Вранића?), образовао је у послед-
њем руско-турском рату сву српску артиљерију и био старе-
тина њен у току похода, а други Петровић (Мирко?), стриц
Црног Ђорђа, командовао је неко време српском војском. Свако
је од њих имао по шест рана. Они су се јавили, да моле импе-
ратора за издржавање. Мир закључен с Портом у 1812. години,
ло сили кога је Србија предана била под заштиту Турака, лишио
је ове људе имућства. Принуђени су били спаети се бегством,
да их не би казнили муслимани, који су отпочели обично
беснило своје у Београду и по околинама. На чуђење Дани-
левског, овим Србима господар није указао никакву помоћ"1).
При свем том што је Александар I, како га је карактерисао
Державин, био персонификација колебљивости и неповерења, он
у реду руских владалаца заузима једно од врло високих места
и припада не само руској, него и општој светској историји.
И ако удео његов у васпостављању Србије из показаних уз-
рока није онакав, какав је могао и требао бити, он је опет за-
служан наше благодарности, име његово тесно је везано за
почетно наше ослобођавање и припада и нашој историји.
Наша је дужност овде била, да из опширне историје српско-
руских односа у Карађорђевом устанку укажемо само на једну
њену страну, на Стратимировићев мемоар и на то, да тај ме-
моар није остао без пажње и утицаја, као што се мислило.
Дужни смо били и српским читаоцима показати у целини тај
мемоар, на који су се и најмеродавнији писци наши до сад
позивали само по површном наводу и поновљеном туђем миш-
љењу Нила Попова у његовој Русији и Србији.
Дубља анализа овог документа допуниће нам светлу и
узвишену слику Стратимировића, показаће нам његово дубоко
познавање политичких прилика у свету, врлина и слабости
Александра I, а и душу и намере Чарториског. Мудре погледе
■'...- \

!) Цитирао Н. К. Шил\>деЈп> — Император Александрт> ПервћШ,

III, 292-293. .
64 - . „Богословље*

Стратимировићеве зачињују његове дипломатски веште комби-

нације, по којима васпостављена Србија не би пореметила
европску равнотежу. Указивање на скору могућност, да се
cpncke земље, ако остану без помоћи са природног места,
придруже Аустрији, Стратимировић директно узима као опа-
сност за Турску, али му је главније било, да тиме индиректно
заплаши распасану према западним суседима својим Русију.
Храбри су до опомене и прекора словенски вапаји ње-
гови у доба, када је за уверење околине Александра I то по-
литичка јерес била.А ли је он и међу ондашњим нашим ро-
дољубима с оне стране Саве и Дунава први јасно истакао, да
ослобођење Србије ни у ком виду не треба да буде проширење^
Аустрије. Широко схватајући границе Српства у турским вла-
давинама, он предлаже одузимање и од Аустрије Срема, Боке-
Которске и дела Далмације и указује замену за то. Калај му
ово не може да опрости нарочито ону тачку, да се за владаоца
српске државе постави руски или протестантски принц, а ни-
како католик, чиме је управо, вели, смерао на искључење ау-
стријске царске куће. Прави алузије и на карактер митрополита
Стратимировића и вели, ма да је целог свога века био об сипан
милошћу свога законитог владара, ипак се заносио таквим пла-
новима, који су смерали унапредити добро једног страног на-
рода на штету своје отаџбине и свога владара. У срдитој не-
моћи цитирао је и објашњење Самборског, да Стратилшровић
из бојазни за своју главу није потписао мемоар1).
Ко Зна како би једак био овај моралиста и чистунац ка-
рактерни, да је своју историју писао као доцнији, готово, само-
држац окупиране Босне и Херцеговине. Уосталом, у недоумици
је о овоме био и један опробани Србин, с којим се Калај за
време свога дипломатског службовања у Београду дружио и одЈ
когајеза огкриће овог Стратимировићевогкоракасвакојако и саз-
нао. To је био Јован Гавриловић, намесник књажевски. Кад је
Валтазар Богишић добио на оцену дело Н. А. Попова „Poccia
и Cep6ia“, тражио је и мишљење Гавриловића о њему. У писму
своме од 31. марта 1870. г. Гавриловић спомиње цитираии тамо
предлог Стратимировића, као једну од најважнијих новина, што
их је Попов изнео, па каже. — „Оваквом предлогу Стратими-*31

Видет« В. С. Д. (пеевдоним проте Дпмпшрпја Руварца) — Ау-

стрија, Карађорђе и митрополит Стратимировић, Дело за 1899. г., кн>. 25.^
31. 0 bo место узео из Историје Венијамина Калаја I, 434.
 Стевана Стратимировића план________ 65

ровићевом нико се надао није, који је овог митрополвта поз-

навао. Прелата су овог држали, као највећег приврженика куће
Хабсбуршке; па тај приврженик. кога су принцеви Хабсбуршки
веома штовали и поклоне му слали, да предлаже, како би се
имала подићи држава српска, на које престо, да дође великк
кнез руски, па, ако овај не усхте, а оно да дође на исти престо
други принц Немац и протестант; а о коме Хабсбургу ни спо~
мена, то је заиста: mirabile dictu"1'.
Ни срџба Калаја, ни чуђење Гавриловића ни мало не ба-
цају сенку на карактер Стратимировића. Он је имао против
себе и савремених критичара, који су му замерали за ово илк
оно, Вук Караџић се понегде и тривијално изражава о њему,
али је то природно. Енергична и непопустљива воља његова,
доследно држање свога правца и знања, свестрани и разноврсни
рад, који је нама тешко и схватити, дуга и строга управа Црквом
и вођење народних послова, — све то није могло свима и у
свему по вољи бити. И ако?заиста, лојалан према Бечу, великодо-
стојник његов у ономе, што спадау чисто службене обавезе, ништа
није необично што је, и као такав, остао прво Србин и Сло-
венин. Оваква два Стратимировића нису могли позније и су-
више услужни беамтери, па и Калај међу њима, разумети и
помирити, али их је још у своје време схватао, гутао и ћирио
се с њима и сам двор Хабсбуршки. Кад је у једно време Аустрија
отпочела лукаву интригу, да jo] Београд онако на готово пре-
даду сами заморени и .оскудни у ратним средствима устаницж
српски, онда надвојвода Карло овако пише 6./18. фебруара 1808.
г. по тој ствари барону Симбшену, фелдмаршалу и команданту
у Славонији. — „0 митрополиту Страгимировићу имам, г. фелд-
маршале, накнадно приметити још и то, да би замишљеном циљу
(зграбљивању Београда) могло здраво шкодити, кад би тај часни
и покривени, замотани. човек за поменуту намеру сазнао пре
вего што би се потпуно уверио о његовом добром мишљењу о
томе, те добио прилику, да одмах у почетку против њега узради;
напротив, да би се ствар брже и поузданије произвела, кад бж
он за њу био и хтео суделовати"*2,. Разуме се, да је и у овом
случају Стратимировић остао само Србин, на Београд српскк
гледао, те су и намере Аустрије осујећене биле.
. i) В. Богпш т -h — Разборт> сочиненШ Н. А, Попове »Рбсаш и
Cep6in“, 20.
2) Спом. Дело за 1899. г., књ. I, стр. 45. '
5
бб „Богословље*

Знао је Беч и велику улогу Стратимировића у ширем

ондашњем Словенству, да је он био привлачни магнет и нај-
компетентнији саветодавац, нека врста експерта за све југос-
ловенске ствари, свима ученим славистима у ондашњем зара-
ђању славистике. Њему су они ]ош од 1803. год. као на покло-
њење долазили. Између осталих, два млада научника руска, А.
И. Тургењев и A. С. Кајсеров, изаслата на историјска и фило-
лошка истраживања и изучавања по словенским земљама, на-
рочито су упућени били на Стратимировића. Они су за дате
им задатке тражили мишљења Шлецера, Антона, Стратимиро-
вића и Негедлија. У писму своме из Липиске, од 25. јуна 1805.,
године, Тургењев каже, да му о постанку словенске писмености
о томе која су словенска писмена (глаголица или ћирилица)
старија, ко је и кад је превео на словенски језик свете и црк-
вснске књиге, — боље од свију може казати Стратимиравић.
Њиме се он одушевљава, тронут је писмом митрополитовим, у
коме га овај саветује и назива својим Алексашом. „Ја њега
(Стратимировића), вели Тургењев, никад нећу заборавити. Како
сам рад његовом портрету, кбји шаље из Беча...*1) У многим
зборницима објављена опширна преписка његова са славистима,
дела његова из ове науке и из историје*23), у опште све везе ове
врсте нису могле измаћи будноме стражарењу Беча, али га је
величина Стратимировићева угледа и ауторитета и у земљи и у
ширем све*гу разоружавалд. ■ f
Заиста, Страгимитовић је један од оних ретких изабраника
Божјих, што собом и својим радом стварају епохе у историји
једног народа. Изучавање и потпуно приказивање његовог
живота и рада предмет је опширног и свестраног истраживања.
To већ чине онамошњи ближи познаваоци времена његовог, a
који су ближе и писменим извори.ча за то. Ово, што је овде
речено / о овом великану Српске Цркве и нације наше, нека је
још један приложак томе.
ПРОТ, СТ. М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Ј) Истрпнљ, В М. — ПисБма и дневникЂ Александра Ивановича

Тургенева, вБшускт> 2 -ft Архива БратБевг ТургеневБ1ХЂ, С. Петербургв
1911. г , 341., 342., 344.
2) Библиографију њихову изнео г. Д. Руварац у Прплозпма за
књпжевност, језпк, псторнју n фолклор, књ. I, св. 1., Београд 1921.
стр. 75.—83.