AKADEMIJA VASPITAČKOK MEDICINSKIH STRUKOVNIH STUDIJA

KRUŠEVAC

ODSEK ĆUPRIJA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom

Tema: Farmaceutski preparati tečne i polučvrste konzistencije

kao disperzni sistemi

Mentor: Studenti:

Petar Milić Jovana Živković 3107

Petar Rajković 3523

Iva Jovanović 3474

Ćuprija, 2020.
 Sadržaj
1 Uvod..............................................................................................................................4

2 Površinski aktivne materije (PAM)...............................................................................5

3 Emulzije.........................................................................................................................9

3.1 Tipovi i vrste emulzija.........................................................................................10

3.2 Nestabilnosti kod emulzija...................................................................................11

3.3 Nastajanje i izrada emulzija.................................................................................12

3.3.1 Nastajanje emulzija........................................................................................12

3.3.2 Izrada emulzija...............................................................................................13

4 Emulgatori...................................................................................................................15

4.1 Podela emulgatora................................................................................................15

4.2 Uloga emulgatora kod emulzija...........................................................................17

4.3 Konzervisanje emulzija........................................................................................18

5 Nanoemulzije...............................................................................................................19

6 Lekovite pene..............................................................................................................19

7 Šamponi.......................................................................................................................19

8 Losioni.........................................................................................................................20

9 Polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu.................................................................20

10 Masti........................................................................................................................22

10.1 Supstance u mastima........................................................................................22

11 Kremovi...................................................................................................................25

11.1 Podela kremova................................................................................................25

11.2 Kremovi za negu kože......................................................................................26

11.3 Kremovi za čišćenje kože.................................................................................27

11.4 Kremovi za zaštitu kože...................................................................................28

12 Paste.........................................................................................................................29

12.1 Izrada pasti.......................................................................................................30

12.2 Ispitivanje pasti.................................................................................................30

13 Gelovi......................................................................................................................31

13.1 Osobine gelova.................................................................................................31

13.2 Prednost gelova u odnosu na druge preparate..................................................31

13.3 Sastojci gelova..................................................................................................32

13.4 Osobine gelirajućih sredstava...........................................................................33

13.5 Kserogelovi......................................................................................................33

13.6 Sinereza............................................................................................................33

13.7 Faktori koji mogu uticati na promenu viskoziteta gelova................................34

13.8 Upotreba gelova...............................................................................................34

14 Zaključak.................................................................................................................35

15 Literatura..................................................................................................................36
1 Uvod

Najveći broj farmaceutskih oblika predstavlja disperzne sisteme koji mogu biti prosti ili
složeni. Disperzni sistem je sistem koji se sastoji od najmanje dve faze-disperzuma i disergensa.
Disperzum je faza koja je razdeljena ili raspršena u dispergensu. Prema tome,disperzum
predstavlja unutrašnju a dispergens spoljašnju fazu disperzije. Ponekad se disperzum naziva
disperziona faza,a dispergens disperziono sredstvo. Disperzum i dispergens mogu biti u
čvrstom,tečnom ili gasovitom agregatnom stanju,pri čemu nije uslov da disperzum i dispergens
moraju biti u istom agregatnom stanju da bi se obrazovala disperzija.

Disperzum se često naziva unutrašnja ili prekinuta faza,dok se dispergens naziva

spoljašnja ili neprekinuta(kontinuirana) faza disperzije.

Disperzni sistemi se klasifikuju na različite načine. Najčešći način klasifikacije je prema

veličini čestica unutrašnje faze i prema toj klasifikaciji razlikujemo molekularne,koloidne i grube
dispezne sisteme.
2 Površinski aktivne materije (PAM)

Svaki proizvod pored aktivne supstance, jedne ili više, mora da sadrži pomoćne
materije koje imaju višestruku ulogu. Pomoćne materije mogu biti nosioci fizičkih osobina
proizvoda, potpomažu ispoljavanje očekivanig efekta proizvoda, doprinose njegooj boljoj
podnošljivosti, mogu značajno doprineti optimizaciji delovanja proizvoda, željenom ukusu,
mirisu i boji proizvoda, mogu da produže period upotrebe proizvoda. Od pomoćnih materija ne
očekuje se terapijsko delovanje, ne smeju da imaju toksično, teratogeno ili alergijsko dejstvo.

U pomoćne materije ubrajaju se i površinski aktivne materije (PAM), koje se jos nazivaju
tenzidi ili sufraktanti. To su supstance koje imaju različita dejstva ( solubizatori, emulgatori,
antipeneća sredstva, kvaseća sredstva, deterdženti), a neke od njih mogu imati više dejstva
istovremeno ( solubizator, emulgator itd.). Zbog svojih osobina da dobro peru i pene, do
doprinose kvašenju i rastvaranju supstanci i da omogućavaju izradu emulzija tipa U/V ili V/U,
površinski aktivne materije (PAM) nalaze široku primenu u industriji. U industriji deterdženti
ulaze u sastav proizvoda za uklanjanje nečistoća, odnosno kupanje i tuširanje (šamponi, sapuni,
gelovi, pene), emulgatori ulaze u sastav emulzija ( losioni, kremovi), a sredstva za penušanje i
solubizatori u druge proizvode kao što su paste za zube, tonici. Amfifilnog su karaktera zatto što
imaju afinitet i za vodu i za ulje. Sastoje se iz dva dela, hidrofilnog i hidrofobnog, u
odgovarajućem odnosu.

Ph.Eur. 1997 vodi veći broj PAM koje nalaze primenu u formulacijama različitih
farmaceutskih oblika koji nalaze primenu kao parenteralni preparati, za oralnu (internu) ili
spoljašnju (enternu) primenu.
Dve najvažnije karakeristike PAM su:

1. kritična micelarna koncentracija (KMK) i

2. HLB vrednost (hidrofilno-lipofilna ravnoteža).
 Kritična micelarna koncentracija (KMK) je minimalna količina PAM u rastvaraču pri
kojoj se obrazuju micele (molekularni agregati koji sadrže od 50 do 200 molekula) različitog
oblika koji može biti štapićast ili sferičan. PAM rastvorena u većoj količini u vodi od KMK,
gradi micelarni rastvor tako što dolazi do spontanog stvaranja micela. Ukoliko se u micelu PAM
ugrade molekuli supstance, koja se u okolnom rastvaraču ne rastvara ili se malo rastvara onda je
došlo do solubilizacije uklopljene supstance, odnosno omogućeno je njeno bolje rastvaranje u
datom rastvaraču. Ovaj postupak se naziva solubilizacija.

Najviše se primenjuje za rastvaranje lipofilnih supstanci u vodi kao što su na primer:

etarska ulja, vitamin A, vitamin D, vitamin E i druge supstance. Za uspešnu solubilizaciju
potrebno je da količina solubilizatora bude 3-5 puta veća od lipofilne supstance koja se
solubizira. Postupak solubilizacije izvodi se tako da se prvo pomešaju PAM i lipofilna supstanca,
a onda se ta mešavina uliva u rastvarač (najčešće vodu). Za solubilizaciju se koriste PAM koje
imaju HLB vrednost u intervalu 15-18. Ponekad se može desiti da PAM poveća apsorpciju
lekovite supstance u gastrointestinalnom traktu, a samim tim i farmakološko delovanje
supstance.

HLB vrednost predstavlja ravnotežno stanje u molekulu PAM u odnosu na udeo i vrstu
polarnih i nepolarnih grupa. Ovu vrednost je uveo Griffin sa ciljem da nam omogući lakši odabir
PAM za izradu proizvoda, ujedno pružajući nam podatke o rastvorljivosti PAM. Antipenića
sredstva su PAM čija se HLB vrednost kreće od 0-3. Značajnu ulogu imaju u industriji gde se
dodaju tokom tehnološkog procesa proizvodnje sa ciljem da smanje stvaranje pene. Pri mešanju
komponenata tokom izrade emulzija tipa U/V postoji veća mogućnost inkorporiranja vazduha
nego pri izradi emulzija suprotnog tipa.

Kao antipenića sredstva mogu se koristiti silikoni, lanolin, masni alkoholi i sapuni.
PAM sa HLB vrednošću od 3- 6 koriste se kao emulgatori za izradu emulzija tipa V/U, što znači
da je kod ovih emulzija voda unutrašnja faza, a ulje je spoljašnja faza. Klasična sredstva sa HLB
vrednošću 7-9 imaju ulogu da smanje površinski napon na granici čvrsto- tečnost i olakšaju
kvašenje čvrste faze kod disperznih sistema kao što su suspenzije. Emulgatori za izradu emulzija
tipa U/V su PAM koje imaju HLB vrednost od 8-18. Oni omogućavaju izradu stabilnih emulzija
kod kojih je ulje unutrašnja, dispergovana faza, a voda spoljašnja faza.
 Zbog pojave odmašćivanja kože njihovim primenom i povećanja transdermalnog gubitka
vode, sve se više zamenjuju novijom generacijom emulgatora koji su biljnog ili polusintetičkog
porekla- šećerni emulgatori (derivati saharoze ili glukoze).

Deterdženti sa HLB vrednošću od 13-15 služe za uklanjanje nečistoća. Dobro kvase

čestice nečistoće i suspenduju ih, emuguju ili rastvaraju najčešće u vodi. Pri tome nastaje i pena
koja sa sobom odnosi nečistoću. Dele se na primarne ili osnovne koji (peru i pene) i sekundarne
koje dopunjuju dejstvo primarnih. Kao primarni koriste se anjonski i amfoterni deterdženti, a kao
sekundarni- katjonski i nejonski. Anjonski deterdženti se najviše koriste zato što dobro peru,
pene i ekonomični su. Najčešće se u proizvodima sreću natrijum- lauriletarsulfat i natrijum-
laurilsulfat. Katjonski deterdženti dobro peru i pene, međutim izazivaju iritaciju, zbog čega se
manje koriste. Vezuju se za keratin zbog čega zaostaju na kosi prilikom ispiranja. Svojim
prisustvom smanjuju naelektrisanost kose i lakše češljanje. Ulaze u sastav kondicionera
(regeneratora ili balzama za kosu). Svojim prisustvom oblažu dlaku stvarajući film na površini,
poboljšavaju kvašenje kose, smanjuju naelektrisanost kose, doprinose većem sjaju i boljem
izgledu rascvetale i oštećene kose.

Najpoznatiji katjonski emulgatori su kvaternerna aluminijumova jedinjena

(cetrimonijum- hlorid). Nejonski deterdženti dobro peru ali slabo pene. Otporni su na tvrdu vodu
a mogu biti i solubilizatori. Blagi su, biodegradabilni i ne isušuju kožu i kosu. Iz ove grupe
koriste se na primer, aminooksidi, koji stvaraju dobru penu. Amfoterni deterdženti se ponašaju u
zavisnosti od pH vrednosti sredine u kojoj se nalaze. U kiseloj sredini su katjonskog tipa, a u
alkalnoj su anjonskog tipa. Katjonski tip iritira kožu pri primeni, zbog čega treba voditi računa o
pH vrednosti. Amfoterni deterdženti najslabije pene, zbog čega su pogodni za primenu u
preparatima za decu i šamponima.

Solubilizatori olakšavaju rastvaranje nerastvornih ili tesko rastvornih supstanci,

građenjem micela. Kao solubilizatori koriste se polisorbati sa oznakama 20 i 80, polietilenglikol-
40 ricinusovo ulje i drugi.
3 Emulzije

Emulzije su dvofazni disperzni sistemi koji se sastoje od dve faze koje se međusobno
mešaju, a to su ulje i voda. Ove dve tečnosti se ne mešaju zato što su sačinjene od veoma
različitih molekula. Molekuli ulja mnogo su veći i sadrže veći broj atoma nego molekuli vode.
kada pomešamo ove dve tečnosti, na površini vode uočljive su kapljice ulja koje plivaju kao
mala jezerca kružnog oblika, kao posledice dejstva površinskog pritiska odnosno kohezione sile
koja prouzrokuje međusobno privlačenje molekula. Kod emulzija je unutrašnja faza u obliku
finih, sitnih kapljica raspršenih u spoljašnjoj fazi. Veličina kapljica unutrašnje faze kreće se u
intervalu od 1-100 mikrometara.

Za farmaceutske emulzije je karakteristično da je veličina kapi unutrašnje faze od 1-20

mikrometara, dok je veličina kapi kod emulzija namenjenih parenteralnoj primeni od 200-500
nanometara. Unutrašnja faza se još naziva dispergovana faza, a spoljašnja faza disperziono
sredstvo. Zbog ovakvog sastava, emulzije pripadaju nestabilnim termodinamičkim sistemima. Za
izradu emulzija neophodno je prisustvo uljane faze, vodene faze i emulgatora. Emulzije mogu da
sadrže i pomoćne materije kao što su konzervansi, humektansi, antioksidansi i druge supstance
koje svojim prisustvom značajno povećavaju kvalitet, efikasnost i bezbednost proizvoda. Postoje
dvofazne i višestruke (multiple) emulzije. Ph.Jug IV propisuje emulzije kao oficijalnu grupu
preparata.

Slika 1. Emulzija
1.1 Tipovi i vrste emulzija

Dvofazne emulzije se sastoje iz uljane i vodene faze. U zavisnosti koja je faza

dispergovana, a koja je disperzno sredstvo, razlikujemo:

1. emulzije tipa ulje u vodi (U/V) gde je ulje unutrašnja faza, a voda spoljašnja faza
2. emulzije tipa voda u ulju (V/U) kod kojih je voda unutrašnja faza, a ulje
spoljašnja faza.

Višestruke (multiple) emulzije mogu da imaju više unutrašnjih faza. Na primer, primarna
emulzija može se dalje dispergovati kao unutrašnja faza u vodenoj fazi kao spoljašnjoj fazi, pri
čemu nastaje emulzija tipa V/U/V ili ukoliko se primarna emulzija tipa U/V disperguje u ulju,
nastaje višestruka emulzija tipa U/V/U. Koji će tip emulzije nastati, zavisi od više faktora, a
najznačajniji su: odnos masne i vodene faze, izbor emulgatora i način izrade emulzije. Faza koje
ima u većem udelu u emulziji je spoljašnja faza.

Emulgatori za emulzije tipa U/V mora biti hidrofilan, a za emulzije tipa V/U treba da je
hidrofoban. Emulzije tipa U/V koriste se za internu primenu i intravensku primenu, a oba tipa se
primenjuju spolja i intramuskularno. Prema konzistenciji, kozmetičke emulzije se dele na:
emulzije tečne konzistencije različitog viskoziteta- losioni (ili mleka u kozmetologiji) i emulzije
polučvrste konzistencije- kremove.

Losioni sadrže veću količinu vode od kremova, zato posle primene voda isparava i
javlja se prijatan osećaj hlađenja. U pogledu mesta primene emulzija značajno je da se emulzije
tipa U/V primenjuju kod subakutnih i subhroničnih procesa, prvenstveno kod masne kože.

Mleka (U/V emulzije tečne konzistencije) primenjuju se na koži posle sunčanja i za

svakodnevnu negu tela. Emulzije tipa V/U posle primene na koži formiraju tanak masni
kontinuirani film, što je veoma značajno za negu i lečenje suve kože.
1.2 Nestabilnosti kod emulzija

Emulzije predstavljaju veoma nestabilne sisteme koji teže da se razdvoje na ulje i vodu.
Kod njih postoji nekoliko vidova nestabilnosti koje se mogu javiti u funkciji vremena:
Raslojavanje- to je pojava gde pod uticajem zemljine teže dolazi do izdvajanja dispergovanih
kapljica. Kod emulzija tipa U/V kapljice ulja isplivaju na površinu emulzije, a kod emulzija tipa
V/U dispergovane kapi vode se talože na dno. Najčešći uzrok ovoj pojavi je velika razlika u
gustini uljane i vodene faze. Problem se rešava povećanjem gustine spoljašnje faze.

Koalescencija je pojava spajanja kapljica i predstavlja ireverzibilan proces. Uzrok ovoj

pojavi je nedovoljna količina emulgatora u emulziji. Krajnji rezultat se manifestuje kao
separacija faza.

Inverzija je pojava kod koje dolazi do promene tipa emulzije tako da emulzija tipa U/V
pod određenim uslovima postaje emulzija tipa V/U.

Flokulacija je posledica adhezije kapljica u trodimenzionalne grozdove- flokule. Pojava

je reverzibilna, pošto za razliku od koalscencije ovde emulgatori ostaju na površini kapljice.
Može se javiti nezavisno od raslojavanja emulzije.

Slika 2. Nestabilnost emulyija

1.3 Nastajanje i izrada emulzija
1.3.1 Nastajanje emulzija

Na granici uljane i vodene faze kada se izmešaju postoji međupovršinski napon, odnosno
slobodna međupovršinska energija, koja nastaje kao posledica javljanja jakih medjumolekulskih
sila između molekula vode, odnosno molekula ulja. Te medjumolekulske sile između molekula
svake faze su jače nego medjumolekulske sile između molekula vode i ulja. Da bi nastalo
dispergovanje jedne faze u drugoj, potrebna je velika kontaktna površina između ovih faza.

Za formiranje velike kontaktne površine potrebno je da se utroši određeni rad tj. da se

utroši određena energija. Međutim, to nije dovoljno da emulzija ostane stabilna, zato što pri
prestanku dovođenja energije emulzija se raspadne i razdvoje se faze. Za dobijanja stabilne
emulzije neophodno je korišćenje emulgatora. Upotrebljeni emulgator postavlja se u međufazi
ulja i vode i nagomilava se u međugraničnoj površini stupajući u međudejstvo sa molekulima i
vodene i uljane faze. Na taj način emulgatori značajno utiču na međupovršinski napon i uljane i
vodene faze emulzije.

Kao uljana faza za farmaceutske preparate u obliku emulzija, namenjenih za internu

primenu koriste se: suncokretovo, maslinovo, riblje ili kikirikijevo ulje, dok se kod preparata za
eksternu primenu koriste parafinsko ulje, lako parafinsko ulje, sintetski estri i tečni silikoni. Kod
emulzija za intravensku primenu kao uljana faza koriste se pšenicno, suncokretovo, sojino i
pamukovo ulje. Kao vodena faza kod emulzija najčešće se koristi samo voda ili voda u najvećem
u delu. Emulzije za spoljašnju primenu mogu da sadrže i hidrofilne pomoćne materije kao što su:
humektansi (glicerol, propilenglikol, sorbitol), konzervansi i drugo. Emulzije za oralnu primenu
mogu da sadrže i druge aditive: zaslađivače, boje, arome.
1.3.2 Izrada emulzija

U zavisnosti od vrste i količine emulzije koju želimo da dobijemo, vrši se odabir opreme
u kojoj će se emulzija praviti. Uređaji za proizvodnju tečnih emulzija razlikuju se od uređaja za
proizvodnju kremova. Oprema za njihovu proizvodnju može se svrstati u: 1.homogenizatore, 2.
mehaničke mešalice, 3.ultrazvučne mešalice i 4.koloidne mlinove. Uglavnom se koriste sudovi-
duplikatori koji imaju duple zidove. Između tih zidova cirkuliše zagrejana voda, vodena para ili
hladna voda u zavisnosti od tehnološkog postupka izrade ili faze izrade proizvoda. Duplikator u
centralnom delu ima mešalicu pomoću koje se tokom izrade proizvoda masa meša do postizanja
homogenosti proizvoda. Poželjno je da se proizvodnja odvija u vakuumu pri čemu se dobija
kvalitetniji proizvod. Uklopljeni vazduh prilikom mešanja sastojaka emulzije utiče na loš izgled
proizvoda, prouzrokuje hemijsku i mikrobiološku neispravnost proizvoda i remeti pravilno
punjenje proizvoda u ambalažu.

Propelerske mešalice se koriste kod emulzija niskog viskoziteta, a turbinske mesalice kod
emulzija srednjeg viskoziteta.

Planetarne mešalice koriste se za proizvodnju kremova. Za mešanje veoma viskoznih

emulzija primenjuju se mešalice sa propelerima, sa lopaticama ili sigma mešalice. Posle odabira i
pripreme opreme za proizvodnju, vrši se odmeravanje i mešanje komponenata po fazama.
Posebno se priprema vodena faza, a posebno masna faza. U sastav vodene faze pored vode ulaze
i druge hidrosolubilne komponente: emulgatori, konzervansi, humektansi, ugušćivači, aktivne
komponente, sredstva za doterivanje pH vrednosti proizvoda, helatna sredstva za stabilizaciju
emulzije.

Masna faza obuhvata: biljna ulja (bademovo, suncokretovo, maslinovo i dr.), biljne
masti (kakao buter, ši buter i dr.), sinteticka ulja (izopropilpalmitat-IPP, izopropilmiristat-IPM i
dr.), ugljovodonike (vazelin, mikrokristalni vosak, parafinsko ulje, čvrsti parafin i dr.) masne
alkohole (lanolinsk alkohol, cetil alkohol, cetostearil alkohol, holesterol i dr.), silikonska ulja
(dimetikon, ciklometikon), voskove (beli pčelinji vosak, karnauba vosak, lanolin, jojobino ulje,
cetaceum ili njegova sintetska zamena cetil- palmitat), emolijense za veću vlažnost i elastičnost
kože (razna ulja).
 Kada se obe faze pripreme, odvojeno se zagrevaju na temperaturi od 70-80ºC, pri čemu
treba vodenu fazu zagrejati za koji stepen na višu temperaturu zbog bržeg hlađenja, u odnosu na
masnu fazu. Zatim se jedna faza dodaje u drugu uz stalno mešanje i dalje nastavi zagrevanje
određeno vreme, radi emulgovanja. Da bi emulzija imala dobar izgled i dugotrajnu stabilnost,
vrši se njena homogenizacija (ili na sobnoj temperaturi ili na temperaturi od 60ºC) u
homogenizatorima. Posle toga se masa hladi uz mešanje, a potpuno ohlađena puni u
odgovarajuću ambalažu. homogenizatori ili homogenizeri predstavljaju uređaje sa veoma malim
otvorom, kroz koji se pod velikim pritiskom proteruje emulzija koja treba da se homogenizuje.

Za homogenizaciju emulzije se koriste i koloidni mlinovi koji imaju stator i rotor, a

između njih je zazor kroz koji prolazi emulzija. Velikom brzinom obrtanja rotore, dolazi do fine
disperzije emulzije. Za izradu emulzija mogu se koristiti i ultrazvučne mešalice sa ultrazvučnim
vibracijama. Uređaj se zove Pohlman-ova zviždaljka, a koristi se tako što se tečnost koja se
emolguje potiskuje kroz fini otvor pod pritiskom, do metalnog tankog sočiva koje vibrira. Tako
dolazi do stvaranja ultrazvuka, a zatim do rezonance, što dovodi do turbulencije u tečnosti i
usitnjavanja, pri čemu nastaje emulzija sa finim sitnim kapljicama unutrašnje faze.

Emulzije se mogu izrađivati na nekoliko načina. Jedan od njih je metoda rastvaranja

(engleska metoda) koja se izvodi tako da se emulgator prvo rastvori u spoljašnjoj fazi a onda se
tom rastvoru postepeno dodaje unutrašnja faza. Kod metode suspendovanja (kontinentalne
metode) emulgator se prvo pomeša sa unutrašnjom fazom pa im se dodaje deo spoljašnje faze
kako bi se nagradila primarna emulzija kojoj se dalje postepeno dodaje ostatak spoljašnje faze.

Kod emulzione -promenljive metode emulgatoru se dodaje određena količina unutrašnje,

pa spoljašnje faze, pri čemu se formira jezgro emulzije. Zatim se dalje naizmenično dodaju
određene količine unutrašnje pa spoljašnje faze uz mešanje dok se ne emulguju obe faze.
4 Emulgatori

Emulgatori su supstance različite hemijske strukture. Svojim prisustvom omogućavaju

izradu emulzija, a mogu se koristiti i za povećanje stabilnosti emulzija. Pri izboru emulgatora ili
kombinacije emulgatora mora se uzeti u obzir mesto primene proizvoda, tehnološki postupak
njegove izrade, kao i vrsta sastojaka uljane i vodene faze u konačnoj emulziji. Emulgator je uvek
rastvoren u spoljašnjoj fazi emulzije.

Definicija emulgatora prema IUPAC-ovoj definiciji je da jeto površinski aktivna

materija koja snižava međupovršinski napon u fazi u kojoj rastvoren i apsorbuje se u
međupovršinskom prostoru između uljane i vodene faze. Osnovna funkcija emulgatora je da
snižava međupovršinski napon i da oblaže kapi unutrašnje faze, stvarajući film na njihovoj
površini i sprečavajući na taj način spajanje kapljica. Nastali film treba da ima određenu
debljinu i da je dovoljno elastičan.

Slika 3. Emučgatori

1.4 Podela emulgatora

Prema poreklu emulgatori se dele na prirodne i sintetičke. Prirodni emulgatori imaju

slabije emulguju’e dejstvo i uglavnom se koriste kao pomoćni emulgatori ili stabilizatori.
Podložni su razvoju mikroorganizama i svojim prisustvom u proizvodu zahtevaju obavezno
konzervisanje. Mogu da grade monomolekularni film između dve faze i multimolekularni film.
 Prema svom hemijskom sastavu emulgatori se dele na: površinski aktivne materije
(PAM), polimerne emulgatore, hidrofilne koloide, nerastvorne emulgatore, emulgatore na bazi
ugljenih hidrata- šećerni estri, emulgatori na bazi estara prirodnih masnih kiselina i poliola,
organosilikonske emulgatore, derivate poliakrilne kiseline, alkil poliglikozidi- šećerni estri,
gemini PAM i tečno kristalna faza.

Katjonski emulgatori mogu da grade emulzije tipa U/V za spoljašnju primenu i sa pH

vrednošću od 3-7. Za to je odgovoran katjon ali se retko koriste u te svrhe. Više se koriste kao
dezinfekciona sredstva ili kao konzervansi. Iz ove grupe poznati su benzalkonijum-hlorid,
cetilpiridinijum- hlorid i drugi.

Nejonski emulgatori su neutralni pošto ne disosuju u vodi. Osetljivi su na prisustvo

elektrolita, a stabilni su u pH području od 4-9. Veoma se dobro podnose, ne iritiraju na mestu
primene proizvoda. Dele se na: masne alkohole, parcijalne estre masnih kiselina i
polihidroksilnih alkohola, parcijalne estre masnih kiselina i sorbitana, parcijalne estre masnih
kiselina i polioksietilovnog sorbitana, polioksietilovane estre masnih kiselina, polioksietilovane
etre masnih alkohola (polioksil etri ili makrogolni etri), poloksamere, šećerne estre.

Amfoterni emulgatori -amfotenzidi imaju ajonsku i katjonsku grupu u molekulu. U

kiseloj sredini ponašaju se kao katjonski emulgatori, a u alkalnoj sredini kao anjonski
emulgatori. Grade emulzije tipa U/V. Najznačajniji emulgatori ove grupe su proteini i lecitin. Od
proteina treba navesti: želatin, kazein, žumance jajeta. Lecitin se dobija iz žumanceta jajeta, soje
ili nekog drugog izvora.

Mešani emulgatori se dobijaju mešanjem, u odgovarajućem odnosu, hidrofilne

površinski aktivne materije i lipofilne površinski aktivne materije. Njihovim korišćenjem u
različitim koncentracijama, dobijaju se stabilni emulzioni preparati.
1.5 Uloga emulgatora kod emulzija

Prema ulozi emulgatora i mehanizmu stabilizacije emulzije, emulzije se mogu podeliti

na: dvofazne emulzije i trofazne emulzije.

Dvofazne emulzije se pri separaciji razdvajaju na dve faze (uljanu i vodenu) i imaju
jednu međupovršinu između faza. Sadrže više komponenata koje ulaze u njihov sastav. Mogu
biti stabilizovane: upotrebom površinski aktivnih materija ili primenom polimernih emulgatora.

Dvofazne i emulzije sa PAM-om

Kod ovih emulzija emulgator je adsorbovan na međupovršini gradeći monomolekularni film ili
su na kapi monomolekularni film i micele istog emulgatora. Emulgatori tipa PAM stabilišu
emulzije na jedan od načina:

1. termodinamičkom stabilizacijom- smanjenjem međupovršinskog napona između

dve faze,
2. mehaničkom barijerom -stvaranjem monomolekularnog filma oko kapljica
unutrašnje dispergovane faze tako što se nakupljene PAM na međupovršini ulja i
vode orijentišu tako da svoj hidrofilni deo okreću prema vodenoj, a hidrofobni
deo ka uljanoj fazi,
3. električnom barijerom (samo kod U/V emulzija)- PAM jonskog tipa stvaraju
difuzioni dvostruki električni sloj na međupovršini kapi uljane faze i sprečavaju
spajanje kapljica.

Dvofazne emulzije sa polimernmm emulgatorom:

Polimerni emulgatori su makromolekuli koje ne penetriraju kroz kožu i ne iritiraju. Od

njih se očekuje da apsorbuju na međupovršini uljane i vodene faze gradeći kontinuiran, elastičan
i stabilan film oko kapljica unutrašnje faze i da povećaju viskozitet spoljašnje faze.

Trofazne emulzije se mogu podeliti na emulzije kod kojih je treća faza: tečni kristal ili
fino usitnjene čvrste čestice. Ove emulzije imaju tri sloja ili dve međupovršine. prilikom njihove
separacije razdvajaju se tri faze.
 Trofazne emulzije sa tečnim kristalima:

Tečni kristali predstavljaju prelaz između tečnog i čvrstog stanja. Imaju karaktristike da
mogu da teku, ali i osobine čvrstih tela. U slučaju da se radi o tečnim kristalima (tečna kristalna
faza) onda su u emulzijama tečne kapljice ili tečni kristali dispergovani u drugoj tečnosti. Film
tenzida sa strukturom tečnog kristala predstavlja treću fazu, pa emulzije, po tome mogu biti ne
dvofazni, već višefazni sistemi. To su sistemi koji sadrže vodu, ulje i lamelarni tečni kristali
poređani na sledeći način: voda-emulgator-ulje-emulgator-voda. Lamelarni tečni kristali
sprečavaju pojavu koalescencije kod emulzija, ali ne štite emulziju od flokulacije. Jedan od
takvih emulgatora sa strukturom tečnih kristala je alkilpoliglukozid. Tečni kristali se mogu
kombinovati sa PAM i polimernim emulgatorima u savremenim farmaceutskim i kozmetičkim
preparatima u cilju dobijanja što stabilnijeg emulzionog proizvoda.

1.6 Konzervisanje emulzija

Konzervansi se obavezno dodaju emulzijama oba tipa zato što je voda pogodna za razvoj
mikroorganizama .Dodavanjem konzervansa dužina upotrebe proizvoda se produžava
sprečavanjem rasta i razvoja mikroorganizama. Najčešće se u emulzijama mogu naći parabeni,
fenoksietanol, imidazolidinil urea i diazolidinil urea. Bolji efekat konzervisanja proizvoda
postiže se mešanjem više različitih konzervansa iz dva razloga:

1. u mešavini se svaki konzervans koristi u nižoj koncentraciji nego kada se koristi

pojedinačno. Smanjivanjem njihove koncentracije u mešavini, smanjuje se mogućnosti iritacije
ili pojave alergije.

2. korišćenjem mešavine sprečava se prisustvo većeg broja mikroorganizama, čime je

proizvod bezbedniji za primenu.
5 Nanoemulzije

Pripadaju grupi nanodisperznih sistema još se nazivaju submikronske ili mini emulzije.
Sastoje se od ulja, kao unutrašnje i vode kao spoljašnje faze. Veličina kapi unutrašnje faze kreće
se od 50-1.000 nanometara, najčešće 100-500 nanometara. Kapljice unutrašnje faze okružene su
monomolekularnim filmom. Taj film uglavnom grade fosfolipidi, najčešće lecitin. Njihova
izrada zahteva posebnu opremu. Pogodne su za izradu kozmetičkih proizvoda zato što olakšavaju
penetraciju supstance u kožu. Mogu se primeniti i kao nosači supstanci za kontrolisano
oslobađanje što ima poseban značaj pri izradi proizvoda za lokalnu i transdermalnu primenu.

6 Lekovite pene

Lekovite pene (Musci medicati) po propisu Ph.Jug.V su vodeni ili nevodeni sprej
preparati. Sastoje se od velike zapremine gasa dispergovanog u tečnosti koja sadrži rastvorenu
PAM (kao stabilizator pene). Gasovita faza najčešće je vazduh. Nastaju u toku primene tečnog
preparata u posudi pod pritiskom. Na ambalaži nalaze se ventil i aktivator ventila. Prilikom
pritiska na aktivator ventila izlazi pena. Mogu se primenjivati lokalno, rektalno ili vaginalno,
odnosno na kožu i sluzokožu. Ukoliko se lekovite pene nanose na povređenu kožu ili velike rane,
moraju biti sterilne i to mora biti naznačeno na ambalaži. Ph.Jug. V propisuje da lekovite pene
moraju da zadovolje zahteve navedene u monografiji farmakopeje “Farmaceutski preparati
pakovani pod pritiskom”. Takođe, farmakopeja propisuje i zadovoljavanje mikrobiološkog
kvaliteta proizvoda. Kod pena je obavezno ispitivanje, u skladu sa Ph.Jug. V: relativne gustine
pene, vremena širenja pene i sterilnost pene.

7 Šamponi

Šamponi su po Ph.Jug. V tečni ili polučvrsti preparati koji formiraju penu. Primenjuju se
na kožu glave, utrljavaju se u vlažnu kosu, a zatim se ispiraju vodom. Obavezno sadrže
površinski aktivne materije za formiranje pene, a mogu da sadrže i lekovite supstance.
8 Losioni

Losioni su tečni proizvodi. Njihov viskozitet varira u zavisnosti kom tipu pripadaju. Ako
su tipa rastvora, viskozitet je niži, a ako su tipa suspenzije ili emulzije, viskozitet je viši. Ako su
losioni tipa emulzije, sadrže manje čvrstih supstanci u svom sastavu, kao što su voskovi masni
alkoholi i masne kiseline. Na tržištu se mogu naći oba tipa emulzije, ali je tip U/V zastupljeniji i
poznat kao mleka. Losioni emulzije tipa U/V sadrže znatnu količinu vode u svom sastavu, zbog
čega se moraju obavezno konzervisati. Veliki sadržaj vode doprinosi nestabilnosti emulzije zbog
velike razlike u viskozitetu uljane i vodene faze, tako da im se često dodaju sredstva za
povećanje viskoziteta, kao što su derivati celuloze ili karbomer. Ove supstance bubre u vodi
povećavajući viskozitet vodene faze i doprinose sličnosti sa viskozitettom uljane faze. Od
emulgatora sadrže polisorbate ili mešane emulgatore. Losioni emulzije tipa V/U ranije su se
manje izrađivale zbog velike nestabilnosti. Od kada su pronađeni polimerni emulgatori, ovaj tip
losiona se izrađuje tako da sadrže čak i do 90% vode. Blok polimer polihidroksistearinske
kiseline i polietilen oksida u koncentraciji 1-3%, omogućava izradu stabilne emulzija ovog tipa.
Zahvaljujući ovim emulgatorima, losioni tipa V/U nalaze sve veću primenu.

9 Polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu

Prema Ph. Jug. V polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu nazivaju se unguenta. Po

definiciji ove farmakopeje to su homogeni proizvodi namenjeni za primenu na koži ili sluzokožu.
Nanose se mazanjem po koži ili sluzokoži. Cilj njihove primene je postizanje: lokalnog efekta,
emolijentnog efekta, protektivnog (zaštitnog) efekta ili perkutane pentracije lekovite supstance.
Polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu sastoje se iz jedne ili više lekovitih supstanci koje su
rastvorene ili suspendovane u podlozi koja može biti jednostavna ili složena (jednofazni ili
višefazni sistemi). Podloga može da utiče na brzinu oslobađanja aktivne supstance i njeno
delovanje. Uglavnom se podloga sastoji od prirodnih ili sintetickih supstanci. Pored osnovnih
sastojaka, podloga može da sadrži i pomoćne materije kao što su: antioksidansi, konzervansi,
emulgatori, stabilizatori, supstance za regulisanje viskoziteta i drugo.
 Podela podloga:

1. po sastavu: jednostavna ili složena

2. po poreklu: prirodna ili sintetska i
3. po broju faza: jednofazna ili višefazna

Proizvodi koji pripadaju ovoj grupi mogu da sadrži konzervans, ali on mora biti naveden
među sastojcima i mora da bude dokazana njegova efikasnost. Ovi proizvodi moraju da imaju
zadovoljavajući viskozitet koji treba da bude između tečnih i čvrstih oblika, da optimalno
oslobađaju aktivnu supstancu ili više njih, da budu homogeni, posebno ako se radi o proizvodima
tipa suspenzija ili emulzija i kod proizvoda tipa suspenzija da imaju odgovarajuću veličinu
čestica čvrste faze, da imaju zadovoljavajući mikrobiološku čistoću. Farmakopeja propisuje da se
polučvrsti preparati za spoljašnju upotrebu čuvaju u dobro zatvorenim sudovima, a ukoliko
sadrže lako isparljive komponente ili vodu moraju biti hermetički zatvoreni. Treba ih pakovati u
metalne tube, a ukoliko se radi o sterilnim preparatima moraju biti hermetički zatvoreni i
kontrolisani na sterilnost. Na signaturi moraju imati naveden konzervans koji je upotrebljen, a
sterilni preparati moraju biti naznačeni da su sterilni. Postoji nekoliko faktora od kojih zavisi
kvalitet polučvrstih preparata za spoljašnju upotrebu i u zavisnosti od stanja kože, utiču na
efikasnost preparata.

To su sledeći faktori: koncentracija lekovite supstance, tehnološki postupak izrade

preparata, izbor odgovarajuće podloge, mikrobiološki kvalitet proizvoda, oslobađanje lekovite
supstance iz preparata i adsorpcija na površinu kože ili sluzokože posle čega dolazi do:
a) površinskog delovanja,
b) penetracije,
c) permeacije,
d) resorpcije (apsorpcije) u krvotok (ređe se dešava).
10 Masti
1.7 Supstance u mastima

Za izradu masti koriste se različite supstance. One svojim prisustvom doprinose izradi
kvalitetnog, stabilnog, efikasnog proizvoda. Najznačajnije supstance u izradi masti su masne
komponente. Međutim, pored njih za kvalitetnu izradu masti koriste se: prečišćena voda,
emulgatori, konzervansi, antioksidansi, kao i supstance za povećanje penetracije supstanci u
kožu. Ovi proizvodi sadrže i humektanse koji apsorbuju vodenu paru iz vazduha, vezuju vodu za
sebe i tako sprečavaju odavanje vode iz proizvoda. Posebno je značajno njihovo prisustvo u
hidrogelima i kremovima u cilju sprečavanja njihovog isušivanja. Masne komponente se
razlikuju po svom sastavu. Često se međusobno kombinuju. U proizvodima možemo naći
sledeće vrste masnih komponenti: voskove, trigliceride masne, kiseline, masne alkohole,
sintetske komponente, svinjsku mast i ugljovodonike.

Voskovi- po svom sastavu su estri dugočlanih jednovalentnih alkohola sa višim masnim

kiselinama. Za izradu masti koriste se žuti i beli pčelinji vosak, cetaceum, karnauba vosak i
bezvodni lanolin.

Žuti vosak (Cera flava) i beli vosak (Cera alba) predstavljaju abdominalni sekret pčela,
a dobijaju se ispiranjem saća od meda. Beli vosak se dobija izbeljivanjem žutog voska. Koriste
se kao emolijensi i za regulisanje viskoziteta proizvoda.

Cetaceum-dobija se iz glave kita ali je postupak dugotrajan i skup. U svom sastavu

najviše sadrži cetil- palmitat, zatim cetil-alkohol, estre stearinske, palmitinske i miristinske
kiseline i slobodne druge više masne alkohole. U praksi se sve više zamenjuje cetil- palmitatom.

Karnauba vosak- dobija se iz karnaube ili voštane palme i predstavlja najtvrđi

komercijali vosak. Ima visoku tačku topljenja (80-86ºC.)
 Bezvodni lanolin (Adeps lanae ili Cera lanae)- dobija se sa dlake ovaca različitim
postupcima obrade. Po svom sastavu predstavlja kompleksnu mešavinu ugljovodonika,
slobodnih masnih kiselina, slobodnih alkohola i oko 95% estara. Podložan je oksidaciji pa se
tokom čuvanja mora zaštititi od kiseonika i svetlosti. Često mu se dodaju antioksidansi kao što su
butil- hidroksianisol- BHA, butil- hidroksitoluen –BHT, askorbil- palmitat i tokoferol. Pripada
grupi apsorpcionih baza i može da primi emolguje vodu gradeći emulziju tipa V/U. Kvalitet
lanolina se dobrim delom određuje na osnovu vodenog broja, odnosno količine vode koju može
da emulguje. Koristi se za izradu hidrofobnih V/U kremova i za izradu bezvodnih masti koje
mogu da emulguju vodu. Pored bezvodnog lanolina, na tržištu postoji i lanolin sa vodom (Adeps
lanae) koji u svom sastavu sadrži 25% vode.

Lanolinum (lanolin) predstavlja emulzionu podlogu tipa V/U sa vodom. Razlikuje se od

prethodno navedenih po svom sastavu, odnosno sastoji se od 15% tečnog parafina, 20% vode i
65% bezvodnog lanolina. Kod nekih osoba lanolin može da dovede do senzibilizacije kože o
čemu treba voditi računa pri formulaciji proizvoda.

Lanakoli ili lanolinski alkoholi (Lanae alcoholes ili Wool alcoholes)- dobijaju se
preradom bezvodnog lanolina, sadrže oko 30% holesterola. Grade apsorpcione baze koje mogu
da emulguju vodu i hidrofobne kremove. Kao i lanolin lanakoli mogu da dovedu do
senzibilizacije kože.

Trigliceridi -su estri glicerola i masnih kiselina. Imaju dva osnovna nedostatka zbog
kojih se malo koriste i zamenjeni su sintetskim; ne primaju vodu i lako se oksidišu i užegnu.
Masna ulja se dobijaju gnječenjem ili mlevenjem biljnih delova, u najvećoj meri a manje
ekstrakcijom određenim rastvaračem. Lako mogu da užegnu, a posebno ako u sastavu imaju
nezasićene masne kiseline. Stabilišu se dodavanjem antioksidanasa: vitamina E, BHA, BHT i
drugih. Užeglost potpomaže atmosferski kiseonik, toplota, UV zraci, tragovi metala. Primenjuju
se: suncokretovo, maslinovo, kikirikijevo, ricinusovo i hidrantno ricinusovo ulje.

Masne kiseline- normalni su sastojci lipida kože, a ulaze u sastav lipidnog filma na koži.
Kada se nanesu na kožu ne ostavljaju mastan film i sjaj, vec daju mat izgled. Tu spadaju:
stearinska kiselina, palmitinska kiselina, miristinska i laurinska kiselina.
 Masni alkoholi -dobri su emolijensi, deluju premašćujuće, ne ostavljaju mastan trag.
Ulaze u sastav mnogih proizvoda zbog svojih pozitivnih efekata. Tu se ubrajaju: oleil-alkohol
(koji je tečne konzistencije dobar je emolijens a doprinosi i većoj penetraciji supstance u kožu,
nedostatak mu je nestabilnost), stearil- alkohol (čvrste konzistencije, veoma zastupljen u
kozmetičkim proizvodima) cetil-alkohol (čvrste konzistencije, daje dobre karakteristike
proizvodima zbog čega se dosta koristi kao koemulgator, emolijens, za regulisanje viskoziteta i
kao sredstvo za zamućivanje).

Sintetske komponente -obuhvataju Softisan 378, Trigliceride mediocatenanalia

predstavljaju mešavinu tečnih triglicerida, sintetske estre, polialkilksiloksane ili silikone.

Svinjska mast (Adeps suillus) -veoma se retko koristi zbog svoje nestabilnosti.

Ugljovodonici -ova grupa masnih materija obuhvata parafin (tečni i čvrsti) vazelin,
plasti baze i ozokerit.

Tečni parafin -dobija se destilacijom nafte i međusobno se razlikuju po viskozitetu.

Čvrsti parafin- derivat je nafte i koristi se za povećanje konzistencije preparata.

Vazelin -prirodni vazelin je mešavina tečnih i čvrstih parafinskih ugljovodonika

dobijenih destilaciom nafte. Može biti žuti vazelin (Vaselinum flavum) i beli (Vaselinum album)
koji se dobija pročišćavanjem žutog. Na koži obrazuje okluzivan i nepermeabilni film za vodu i
vazduh i tako dovodi do hidratacije i bubrenja stratum corneum-a. preporučujete za preparate
kod suvee i perutave kože.

Plasti baza je veštački vazelin. Proizvodi sa rastvaranjem 5% polietilena u 95% gustog

tečnog parafina, uz zagrevanje, a zatim naglo hlađenje. Ima stabilnu konzistenciju u širokom
opsegu od 15-60ºC.

Ozokerit je ugljovodonični vosak. Dobija se iz zemlje, može da dovede do zgrušavanja

kremova i koristi se za pravljenje stikova.
11 Kremovi

Kremovi predstavljaju polučvrste višefazne proizvode u čiji sastav ulaze vodena i masna
faza. Postoji više kriterijuma za podelu kremova kao što su tip emulzije, namena.

Slika 4. Kremovi

1.8 Podela kremova

Prema tipu emulzije kremovi se dele na:

a) kremove tipa V/U koji se još nazivaju V/U kremovi, lipofilni, masni ili noćni
kremovi b) kremovi tipa U/V koji se još nazivaju U/V kremovi, hidrantni ili
dnevni kremovi i
b) mešoviti tip kremova.

Kod V/U kremova voda je unutrašnja faza koja je u vidu sitnih kapljica dispergovana u
masnoj fazi kao spoljašnjoj fazi. Kod U/V kremova, ulje je unutrašnja ili dispergovana faza u
vodi kao spoljašnjoj fazi. Mešoviti tip može biti V/U/V ili U/VU.

Prema nameni kremovi se dele na:

a) kremove za negu kože

b) kremove za čišćenje kože i
c) kremove za posebne namene
1.9 Kremovi za negu kože

Kremovi za negu kože mogu biti U/V kremovi ili V/U kremovi.

V/U kremovi za negu kože

Ovi kremovi još se nazivaju noćni ili masni kremovi. Deluju emolijentno, a primenjuju
se noću zbog masnog filma koji ostavljaju posle nanošenje na kožu. Za njihovu izradu mogu da
se koriste apsorpcione baze lanolin, lanolinski alkoholi, a od masnih komponenata:
ugljovodonici, voskovi, ulja, masne kiseline i alkoholi, sintetski estri i etri, silikonska ulja i dr.
Kao emulgatori mogu se koristiti poliglicerinski estri viših masnih kiselina, emulgatori na bazi
silikonskih kopoliola. Ove dve vrste emulgatora omogućavaju izradu V/U kremova uz uštedu
energije tokom proizvodnje, zato što se mogu raditi postupkom toplo-hladno ili postupkom
hladno- hladno. Od ostalih sastojaka, V/U kremovi mogu da sadrže aktivne supstance,
konzervanse, antioksidanse, humektanse stabilizatore.

U/V krema za negu kože

Ovi kremovi još se nazivaju hidrantni, dnevni ili vodeni kremovi. Predstavljaju
najzastupljeniji oblik savremenih proizvoda za primenu u kozmetologiji. Imaju lep izgled, ne
maste na mestu primene, ali ostavljaju mat film, stvaraju osećaj hlađenja zbog isparavanja vode
sa površine kože. Kod ovih kremova unutrašnju fazu čine masne materije, a vodenu fazu čine
voda i hidrosolubilne aktivne i pomoćne materije. Mogu da se izrađuju i kao amfilne kreme tipa
U/V sa lanenim voskovima i samoemulgujućim glicerol. monostearatom ili samoemulgjuućim
voskovima. Mogu da sadrže mešane emulgatore kada nastaju višefazni- mešoviti sistem tipa
U/V, kod kojih je manji deo vode spolja, a veći deo vode se nalazi kao depo voda u unutrašnjosti
koloidne strukture krema. Ovakvim rasporedom vode u proizvodu posle primene postiže se bolji
efekat hidratacije kože.
 Kold kremovi (Cold)

Još se nazivaju hladeći kremovi. Predstavljaju najstarije kremove koji datiraju još iz II
veka kada je otac kozmetike, Galen prvi put napravio pseudoemulziju mešajući bademovo ulje,
ružinu vodu i beli vosak. Kold kremovi se mogu primeniti za negu i čišćenje kože pri čemu
stvaraju prijatan osećaj hlađenja, od čega i potiče naziv. Mogu biti emulzije tipa U/V, V/U ili
mešovitog, što zavisi od odnosa masne i vodene faze, vrste i količine emulgatora, temperature,
vrste i količine drugih sastojaka. Kreme obavezno moraju da sadrže prečišćenu vodu, beli vosak i
boraks (natrijum- tetraborat), a mogu još da sadrže cetil- palmitat, ulja biljnog ili mineralnog
porekla, emulgatore, mirise i dr. Kod ove vrste kremova, emulgator nastaje saponifikacijom
slobodnih masnih kiselina sa boraksom pri čemu se gradi natrijumov sapun rastvorljiv u vodenoj
fazi.

1.10 Kremovi za čišćenje kože

Osnovna uloga ovih proizvoda je uklanjanje nečistoća, masnoća i ostatka šminke i drugih
proizvoda sa kože lica, vrata i dekoltea. U odnosu na losione manje se koriste jer se teže nanose.
Uglavnom se izrađuju kao emulzije U/V, V/U ili mešovite, a ređe kao bezvodni kremovi.
Emulgatori koji se koriste pri njihovoj izradi najčešće su lanolinski alkoholi, natrijum-laurilsulfat
i mešani emulgatori. Masnu fazu čine lipofilne supstance koje dobro čiste kožu, estri masnih
kiselina, masni alkoholi, voskovi i laki tečni parafin. Ponekad se moraju zakiseliti dodavanjem
limunske ili mlečne kiseline.

U kremove za čišćenje kože ubrajaju se:

1. kold kremovi- pogodni su za čišćenje suvog tipa kože

2. kiseli kremovi- sadrže limunsku ili mlečnu kiselinu i kiselostabilne emulgatore, a

primenjuju se da čiste kožu i regulišu njenu njenu pH vrednost i

3. antibakterijski kremovi- koji u svom sastavu sadrže antiseptične supstance kao što su
salicilna kiselina, ekstrakt kamilice, bisabolol, triklozan i dr.
1.11 Kremovi za zaštitu kože

Kako sam naziv ovih kremova kaže njihova uloga je da zaštite kožu od raznih nadražaja
koje mogu izazvati spoljašnji agensi. Kremovi za zaštitu kože obuhvataju nekoliko podgrupa:
kremove za decu, kremove za zaštitu od sunca, kreme za zaštitu kože ruku, kremove za zaštitu
nogu.

Kremovi za decu -u kremovima za decu često su objedinjena dva delovanja: za negu i

zaštitu nežne dečije kože .Primenjuju se na čistu kožu posle kupanja a treba da ostvare sledeće
efekte:
- da čine kožu vlažnom,
- da nadoknade koži lipide koji su prilikom kupanja odstranjeni,
- da ne izazivaju iritaciju i alergijske manifestacije,
- da smanje trenje i zaštite kožu od štetnog efekta telesnih izlučevina posebno, urina i fecesa U
zavisnosti od namene, dečiji kremovi se izrađuju kao U/V ili V/U kremovi. Ukoliko je potrebno
prekriti veću površinu kože radi nege, primenjuju se U/V kremovi koji se izrađuju sa:
prečišćenim lanolinom, vazelinom, belim voskom i masnim uljima. Ukoliko je potrebno da se
zaštiti i neguje koža beba pod pelenama, potrebno je primeniti krem tipa V/U, zato što spoljašnja
masna faza štiti dečiju kožu od agresivnih agenasa (znoja, urina, fecesa).

Kremovi za zaštitu od sunca-od kremova su veoma značajni sa aspekta zaštite kože od

veoma štetnog dejstva UVA i UVB zraka. Mogu da se izrađuju kao emulzije tipa U/V, V/U ili
višefazne U/V emulzije. Ukoliko se izrađuju kao U/V emulzije, proizvodnja je jednostavnija, po
nanošenju na kožu voda isparava, a na mestu primene ostaje mastan film sa U/V filterima i
pigmentima za zaštitu kože. Njihov nedostatak je što su slabo vodootporni tako da se u kontaktu
sa znojem ili vodom lako spiraju pri čemu se zaštitni efekat smanjuje. Emulzije tipa V/U teže se
proizvode, ali pokazuju veću vodootpornost i efikasnost U/V filtera. Višefazne emulzije izrađuju
se sa emulgatorima koji grade fazu tečnih kristala. Veoma su pogodni zato što su kompatibilni
sa U/V filterima, ne iritiraju kožu, doprinose njenoj veći vlažnosti a ujedno i nezi.
 Kremovi za zaštitu kože ruku-koža ruku može doći u kontakt sa agresivnim
supstancama u svakodnevnom životu ili na poslu. Po svom sastavu ovi kremovi mogu biti U/V
ili V/U tipa. Koji će se tip primeniti zavisi od osobina agenasa koji deluje na kožu. Ukoliko su
agensi hidrofilni, da bi se sprečilo njihovo dejstvo na kožu koriste se kremovi tipa U/V gde
spoljašnja masna faza sprečava njihovo delovanje, a ukoliko su agensi lipofilni koristi se krem
tipa U/V.

Kremovi za zaštitu nogu-noge su zbog znojenja i zatvorenosti u obući podložne

bakterijskim i gljivičnim infekcijama, zbog toga se moraju negovati različitim proizvodima.
Jedan od njih je primena kremova i losiona. Izrađuju se kao emulzije tipa U/V. U svom sastavu
sadrže emolijense hidrofilnog i lipofiling karaktera, kiselostabilne emulgatore, mirise, a od
aktivnih sastojaka: dezodorans, antiperspirant, fungistatike, ovlaživače (urea) i antiinflamatorne
supstanci.

Kremovi za masažu-koriste se kao glatka i klizajuća sredstva da spreče oštećenje kože.

Koža ne treba da ih apsorbuje. Sirovine od kojih se izrađuju obuhvataju: mineralna ulja, vazelin,
lanolin i derivate lanolina, cetil alkohol i silikonska ulja. Mogu da sadrže i aktivne sastojke.

12 Paste

Paste su polučvrsti proizvodi koji sadrže veliku količinu čvrstih supstanci dispergovanih
u podlozi, tako da možemo reći da su koncentrovane suspenzije. Sadržaj polučvrste faze kreće se
od 30-70%. Prema količini čvrste faze paste se dele na:

-meke paste- sadrže 15-30% čvrste faze. Njihova primena se preporučuje kod suve kože
i vlažnih ekcema zato što deluju pokrovno i blago zamašćuju kožu

-tvrde paste- sadrže oko 50% čvrste faze. Prema vrsti podloge paste se mogu podeliti na:
hidrofilne paste- predstavljaju ugušćene vodene suspenzije i hidrofobne paste- sastoje se od
pigmenata i vazelina ili lipogela kao podloge. U pastama se kao aktivne supstance najčešće
koriste: cink- oksid, talk, titan- dioksid i skrob, a kao podloge beli vazelin ili njegova mešavina
sa lanolinom, lanolinskim alkoholima, parafinskim uljem i drugim lipofilnim supstancama.
1.12 Izrada pasti

Postupak izrade pasti sličan je postupku izrade masti tipa suspenzije. Jako je važno da se
čvrsta faza dobro usitni i obavezno proseje pre mešanja sa podlogom. Paste moraju biti
homogeni proizvodi, zato se često posle izrade propuštaju kroz odgovarajući homogenizator.

1.13 Ispitivanje pasti

Kod pasti se vrši ispitivanje više faktora:

1. organoleptičke osobine -kontroliše se izgled proizvoda koji bi trebalo da je

homogen, razmazivost, izgled filma posle nanošenja paste (lepljivost, vlažnost)
2. konzistencija- određivanje se vrši pomoću penetrometra i meri se penetracija
(prodiranje) dela penetrometra- kupe u preparat
3. reoloske osobine -pomoću rotacionog viskozimetra određuje se viskozitet
preparata merenjem viskoznog otpora
4. ispitivanje hemijske stabilnosti- zbog prisustva masnih komponenata u proizvodu
1moguća je oksidacija- užeglost i neprijatan miris
5. određivanje veličine kristala- kada se čvrsta faza meša sa otopljenom lipofilnom
podlogom može doći do kristalizacije čestica, što podrazumeva neispravnost
finalnog proizvoda.

Slika 5. Pasta sa vazelinom

13 Gelovi

U kozmetologiji gelovi imaju značajnu ulogu. To su polučvrsti preparati koji se sastoje

od tečnosti koja je gelirana pogodnim gelirajućim sredstvom. Dele se na:

- lipofilne i

- hidrofilne gelove

Lipofilni- hidrofobni gelovi ili oleogeli se sastoje iz tečnog parafina geliranog sa

polietilenom ili masnih ulja geliranih sa koloidnim silicijum(IV)- oksidom, aluminijumovim ili
cinkovim sapunima.

Hidrofilni gelovi (hidrogeli) se sastoje iz vode, glicerola ili propilenglikola koji su

gelirani sa pogodnim gelirajućim sredstvom kao što su derivati celuloze, magnezijum
-aluminijum silikat, tragakanta, skrob.

1.14 Osobine gelova

Gelovi su koloidno- disperzni sistemi koji se sastoje iz dve osnovne supstance: čvrste
(koja gradi koherentnu trodimenzionalnu mrežu) i tečne (koja se nalazi u otvorima mreže).
Gelovi mogu da budu bistri i sjajni, zamućeni ili kremasti. Za fizičku stabilnost gelova važne su
Van der Walsove i vodonične veze. Nastanak gelova određuje priroda dispergovanih čestica.
Formiranje hidrogela zavisi od veličine koloidnih cestica, simetričnosti i oblika polimera i
sposobnosti hidratacije i umrežavanja. Ako je tečna faza isparljiva može doći do nastanka suvog
gela ili ksero gela. Za proces geliranja na datoj temperaturi neophodna je određena koncenracija
gelerajućeg sredstva -to je karakteristična vrednost za dato gelirajuće sredstvo i naziva se
kritična koncentracija.

1.15 Prednost gelova u odnosu na druge preparate

Gelovi kao oblik za primenu imaju niz prednosti u odnosu na druge oblike kao što su:
 - lako se primenjuju na kožu, sluzokožu, kožu glave i ostale kosmate delove tela, dobro
prijanjaju na kožu i omogućavaju fiksiranje supstance za mesto primene, a ne ometaju normalno
disanje kože,

- kada se kao gelirajuće sredstvo upotrebi neki od derivata celuloze ili alginata, po
isparavanju vode, hidrogel na koži ostavlja tanak, zaštitni film, čime se ostvaruje površinsko
delovanje

-anjonski karbomer nakon utrljavanje u kožu ostvaruje dubinsko delovanje, ono se može
pojačati dodavanjem etanola ili izopropanola

- gelovi ne iritiraju kožu

-lako se ispiraju sa mesta primene

- hidrogeli su pogodni nosači hidrosolubilnih supstanci

- mnoge aktivne supstance iz gela se bolje oslobađaju u odnosu na druge proizvode

- dobro prijanjaju na kožu

- estetski su prihvatljivi

-pokazuju hladeći efekat na mestu primene

- kompatibilni su sa mnogim kozmetički aktivnim supstancama

1.16 Sastojci gelova

Za izradu gelova neophodno je prisustvo sredstva za geliranje, tečne komponente i po

potrebi ostalih sastojaka. Koncentracija gelirjućeg sredstva obično je između 0,5-2%, najviše do
10%. Hidrogeli za preminu na koži ili sluzokožu često sadrže 80- 90% vode. Tečna komponenta
hidrogela može biti voda, različite mešavine vode i etanola ili vode i izopropanola. Tečna
komponenta je delimično vezana za makromolekule gelirajućeg sredstva, a delimično slobodna.
Ponekad se dodaju humektansi da spreče isušivanje i deluju kao plastifikatori filma.
1.17 Osobine gelirajućih sredstava

1. Kada se gelirajuća sredstva dodaju naglo u disperzno sredstvo, može doći do stvaranja
grudvica, što otežava penetraciju medijuma u čestice i produžava vreme hidratacije.

2. neka gelirajuća sredstva su bolje rastvorna u hladnoj, a neka u vrućoj vodi

3. Neka gelirajuća sredstva ne zahtevaju podešavanje pH vrednosti ili neutralizaciju da bi

nagradili gel

4. Većina gelirajućih sredstava zahteva 24-48h da bi se postigla potpuna hidratacija i

visoke vrednosti viskoziteta i bistrine

5. aktivne supstance se dodaju pre formiranja gela, ako aktivna supstanca ne utiče na
formiranje gela.

1.18 Kserogelovi

Kserogelovi ili suvi gelovi ne sadrže tečnu komponentu ili je ona prisutna u količini koja
je jednaka normalnoj vlažnosti materija. Bubrenje kserogelova predstavlja upijanje tečne
komponente, pri čemu se povećavaju masa i zapremina kserogela, a takođe se menjaju i
mehaničke osobine, naročito čvrstina i elastičnost. Molekuli sa dugom linearnom strukturom
karakterišu se mogućnošću bubrenja. Amforne supstance imaju veću sposobnost bubrenja od
kristalnih.

1.19 Sinereza

Sinereza ili starenje gela je proces spontanog istiskivanja tečnosti iz gela. Nastaje kao
posledica promena u strukturi gela u funkciji vremena. Tom prilikom dolazi do kontrakcije
prostorne rešetke gela i istiskivanja dela tečne komponente. Pojava sinereza znači da je
nedovoljna količina gelurajućeg sredstva i da je gel-sistem slab. Procena mogućnosti nastanka
sinereza je značajna zbog stabilnosti gel preparata pri dužem lagerovanju.
1.20 Faktori koji mogu uticati na promenu viskoziteta gelova

Stabilnost gelova, kao i viskozitet zavise od više faktora kao što su:
- temperatura- većina gelova se rastečnjava na temperaturi iznad 50ºC. Neki gelovi otežavaju
hlađenje ispod sobne temperature, a zagrevanjem ponovo vraćaju prvobitnu konzistenciju.

Ovakvi gelovi su takozvani reverzibilni gelovi:

- pH vrednost- pri većim pH vrednostima od 7 neki gelovi otečnjavaju
- starenjem tj. lagerovanjem dolazi do procesa skupljanja unutrašnje rešetke i istiskivanja
tečnosti iz nje
- isušivanje gela se javlja kao posledica otparavnja vode pri čemu se menja viskozitet, zbog čega
je potrebno gelovima dodavati humektanse.

1.21 Upotreba gelova

Gelovi su pogodan farmaceutski oblik za spoljašnju primenu. Mogu se lako nanositi i

razmazivati po koži, sluzokoži i kosmatim delovima tela. Veoma lako se ispiraju sa mesta
primene i ne ostavljaju mastan trag. Služe kao podloga za različite lekovite supstance:
antimikotike, antiinflamatorne supstance, kortikosteroide, biljne ekstraktivne preparate itd. Mogu
se primenjivati u dermatologiji, stomatologiji, ginekologiji.

Slika 6. Upotreba gelova

14 Zaključak

Neke emulzije mogu biti previše masne, suve, teške, ali zbog svoje raznolikosti kremova
uvek možemo pronaći neki koji tačno odgovara .

Ukoliko sama emulzija nije dobro dizajnirana, odnosno emulgator nije kompatibilan sa
uljanom i vodenom fazom, i dodat u tačno određenoj količini, emulzija ima tendenciju da se
rasloji na svoje dve faze.

Ulja vrlo često oksidiraju, ali nisu dobra podloga za rast mikroorganizama. Nasuprot
tome, vodeni rastvori retko oksidiraju, ali su blago mikrobiološki neispravni. Procesima, voda
ubrzava proces kvarenja ulja, a ulja povećavaju ishranu, te na taj način olakšavaju rast
mikroorganizama. Iz tog razloga bi za trajniji proizvod trebalo koristiti emulzije sa dve vrste
konzervanasa, koji sprečavaju proces oksidacije i koji sprečavaju rast mikroorganizama
15 Literatura

1. Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom, prof. dr Dragana Sekulović

2. http://srednjastrucna-bar.me/wp-content/uploads/2013/12/Farmaceutski-
tehnicar.pdf
3. https://onlinehemija.wordpress.com/2019/03/22/disperzni-sistemi/
4. https://www.datastatus.rs/proizvod/11914/praktikum-iz-farmaceutske-tehnologije-
tecni-i-polucvrsti-preparati
5. http://nasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/2042/Rastvori.%20pH.%20%20Energetika
%20hemijskih%20reakcija%20[2-1].pdf