БАКА И УНУКA

Лица: бака,унука

Место: соба 
(бака седи на столици и чита књигу,а онда примети унуку која је ушла у собу)

Бака: Хеј,где си пошла?Види,види,како си се лепо обукла!

Унука: Како где?!Пошла сам у школу,зар не знаш? 

Бака: Да,да,сад сам се сетила.

Унука: Јеси ли ти,бако,ишла у школу?

Бака: Наравно да сам ишла.

Унука: А,деда?И он је био ђак?

Бака: Јесте.Заједно смо седели у клупи,а после кад смо одрасли...(бака се насмеши),па
 знаш ту причу,причала ти је мама.

Унука: Знам,бако.Деда и ти сте се венчали и родила се тетка Лела,ујак Данко и мама.

Бако,бако,а знаш ли ти ко је први основао школу?

Бака: Знам.Види ти неваљалице,шта ме пита!Свети Сава,пиле бабино,а знаш и ти и сва

српска деца.Знаш,када сам ја била мала,мања него ти,требало је да рецитујем на прослави
 поводом Дана Светог Саве. Попели су ме на столицу да би ме сви видели. Онда сам почела:

ДИЖИТЕ ШКОЛЕ, ДЕЦА ВАС МОЛЕ...

Погледала сам и око себе видела много народа. Уплашила сам се и заплакала:

СКИНИТЕ МЕ ДОЛЕ,  СКИНИТЕ МЕ ДОЛЕ!

 Унука: Их,бако, Што си ти била стидљива! Чуј мене:

ДЕЦА ЖЕЛЕ, ДЕЦА МОЛЕ:

ХОЋЕМО ЛЕПЕ, ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ!

               
ЖЕЛИМО ЗНАЊЕ, ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

ЗНАЊЕ ЈЕ СВЕТЛОСТ, НЕЗНАЊЕ НОЋ.

ИАКО СМО ДЕЦА МАЛА, МИ КЛИЧЕМО:

СВЕТИ САВО,ТЕБИ ХВАЛА!

БАКА (устане,загрли и пољуби унуку):

          МОЛИМО СЕ БОГУ И СВЕТОМ САВИ 

         ДА НАМ ДА СЛОГЕ И ЉУБАВИ.
КО ЈЕ НAЈБОЉИ

СЕПТЕМБАР: Ја сам најбољи месец. Деца полазе у школу, воће зри, кукурузи се беру.

ОКТОБАР:      То ти мислиш!А можда се и шалиш.Ја сам најбољи.Лишће је у свим бојама.Има сунца,
                        мало кише и ветра .Сви ме воле.

НОВЕМБАР:   Око чега се свађате? Не трошите речи узалуд, јер сам ја најбољи месец: шљиве 
                         покупљене,кукурузи обрани,купус у кацама.

ДЕЦЕМБАР:    Е,неће бити!Ја сам најбољи месец!Свуд снег,а у кућама пуцкета ватра.
                         Деца се санкају.Ко може бити бољи од мене-децембра?

ЈАНУАР:          Ја. То сви знају. Сви се радују Божићу, Новој години и - распусту. А и први сам
                         у календару.

ФЕБРУАР:       Први јеси, али најбољи ниси. Ти си први у хвалисању. Ја сам скроман,али морају сви
                         признати да сам ја најбољи.Четрнаести је Дан љубави, Свети Трифун.

МАРТ:              Да сам на твом месту, ја се не бих ни јавио: не зна се ни колико дана имаш -
                         двадесет осам или двадесет девет.Одлучи већ једном! Види мене: ја сам
                         најлепши,најбољи.Снег копни,цвеће ниче,буди се природа.Сви кажу:стиже пролеће!
             
             

АПРИЛ:            Ха, ха, ха. Узалуд се препирете, јер сам ја најбољи. Месец шале и смеха. А,ви,
                         погледајте се какви сте намргођени!
             

МАЈ:                 Е, не могу више да вас слушам. Само причате у празно. Сви песници пишу о 
                         мени - хиљаде и хиљаде песама су ми посветили.То значи да сам ја најбољи.

ЈУН:                 Е,то да си најбољи,не пише ни у једној песми,а можда и пише,али ја нисам читао, 
                         јер нисам имао времена.Играо сам се са децом на ливади.Сва деца кажу
                         да сам ја најбољи,јер почиње распуст.Питај их!
             

ЈУЛ:                 А ниси чуо кад су деца рекла да сам ја најбољи!? Пуно сунца и игара, плаже
                         пуне купача.

АВГУСТ:          Нисам знао да сте сви тако необавештени.То да сам ја најбољи,знају и врапци.
                         Лубенице,диње,грожђе -уживање. Игре без граница.Признајте сви да сам ја, и
                         само ја, најбољи.

     (Сви месеци прилазе августу и почиње свађа-сви вичу једни на друге. Појављује се њихова
     мајка,Година и покушава да их развади,али је они не примећују). 

МАЈКА ГОДИНА: Децо, децо, шта је ово?! Зар браћа да се свађају?! Сви сте ви најбољи.  
                             Свако има своју вредност и сви вас воле, а највише ја, ваша мајка Година.

(Сви месеци прилазе мајци. Она их грли, а они кличу: Живела наша мајка !
ПРИЧА О ВУКУ

Лица: вук, судија, учитељица, деца

Место:судница

Судија седи за столом, повремено подигне поглед са списа, погледа тужиоца,

па публику, заврти забринуто главом.

Судија (окрене се вуку): Ваше име и презиме?

ВУК:  Вук Сивковић

СУДИЈА:  Име оца?

ВУК:  И он се звао Вук Сивковић,господине судијо.

СУДИЈА:  Господине Вуче Сивковићу,Ви у тужби кажете да тражите од овог Суда да казни децу,
јер су на јавном месту,у зооврту,пред многобројним сведоцима,грубо вређали Вашег брата,
певајући на сав глас:

ВУЧЕ,ВУЧЕ,БУБО ЛЕЊА,
ШТА ЋЕ РЕЋИ ПОКОЛЕЊА?
ВОДИО СИ ЖИВОТ БУРАН
ПА ОСТАО НЕКУЛТУРАН.

Следећег дана, како кажете у тужби, Ваш брат се разболео, јер рећи једном вуку да је буба
лења и то пред десетинама посетилаца, на њега је деловало тако да не може заборавити.
А,осим тога, како се може рећи једном вуку да је некултуран?! Ваш брат, како кажете
даље, мора променити име.

ВУК:  Тачно тако, господине судијо. Моја породица и ја,тражимо да правда буде задовољена.

СУДИЈА:  Шта каже друга страна?

ДЕЦА:  Ми нисмо криви: само смо хтели да покажемо вуку како се помиње у песми.

ВУК:  Ма,немојте рећи!Ви сте хтели да...

СУДИЈА:  Нисмо мислили да вређамо вука ако певамо.Каже се:Ко пева зло не мисли.

СУДИЈА:  Доста! Не свађајте се! Ово је суд.

ВУК:  Молим Вас,господине судијо,могу ли да питам нешто децу?

СУДИЈА:  Можете,али без увреда.

ВУК:   Зашто сте рекли мом брату да је лења буба? Да вама неко тако нешто каже и ви бисте
били увређени.А такве речи упутити једном вуку,који је постао понос породице,јер је добио
тако висок положај - ВУК У ЗООВРТУ,па још и директоров имењак!!!

ДЕЦА:   Па,нисмо хтели да вређамо.А,уосталом,нисмо  ми измислили песму.

ВУК:      Нисте?! Како?! Ко вас је научио да певате?

ДЕЦА:   Учитељица нас је научила на часу музичке културе.

ВУК:      А,тако! Значи,она је крива! Господине судијо, ја сада не тужим децу, већ њихову
              учитељицу. Хоћу да је казните!
       

СУДИЈА:  Е,па овако не може.Кога Ви,уствари,тужите?

ВУК:  Па, учитељицу, наравно.

УЧИТЕЉИЦА:    И-ју!А зашто мене?! Господине судијо, ја сам учитељица.

СУДИЈА:   Чули сте вука,хоћу рећи,господина Вука Сивковића.Осећате ли се кривом?

УЧИТЕЉИЦА:  Таман посла! Зашто бих се осећала кривом? Па,ја само радим свој посао:
                           учим децу.

СУДИЈА:  Добро,добро. Али,ипак,те речи на рачун вука...

УЧИТЕЉИЦА:  Господине судијо,то је песма познатог песника.

ВУК:    Невероватно! Не,то није могуће! (хвата се за главу)

Учитељица и судија скоче са својих места,и у исти глас питају: Шта то није могуће?

ВУК:  Сетио сам се .Тај песник је наш пријатељ. Рекао је да ће написати једну песму о
          вуку који не једе баке и унуке и која ће бити шаљива.То је та песма.

СУДИЈА: И шта сад?!(љутито)

ВУК:  

ОПРОСТИТЕ МЕНИ,ВУКУ,
ПРУЖИТЕ МИ ДЕСНУ РУКУ,
А ЈА ОДОХ САД У РЕСНИК
ДА ПОСТАНЕМ СЛАВАН ПЕСНИК.
Сви аплаудирају. Расположење весело.

ВУК:       А сада све вас водим на сладолед.

ДЕЦА:    ЖИВЕО ВУК !

СРЕЋНA НОВА ГОДИНА

Лица: ТВ спикер, водитељ Леденко Зимић, Стара година, Нова година, Деда Мраз, пахуљице

Место: ТВ студио, програм уживо

ТВ СПИКЕР:  Драга децо,драги одрасли, добро вече жели вам екипа наше и ваше телевизије!
                       Сви ви,драга децо, једва чекате Деда Мраза, зар не ?! Он пакује поклоне које ће вам 
                       поделити. Радујмо се, радујмо се!   А сада, драги гледаоци, нашег тајанственог госта,
                       боље рећи гошћу, представиће вам, добро познати и свима драги, водитељ(наглашава)
                        ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ!

 (Леденко театрално улази,а тв спикер се дискретно повлачи са сцене).

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  Добро вече, гутн абенд, бона сера желим свима и - изненађење за вечерас

(показује према тајанственој особи која је била окренута леђима публици и у том тренутку окреће
 се столица на којој седи СТАРА Година).

Добро вече, госпођо Стара годино! Добро дошли у нашу емисију! Реците,како се осећате сада
 када одлазите? Имате ли неки савет који би користио Вашој наследници,Новој години?

СТАРА ГОДИНА(увређено):
  Ко каже да одлазим?! И - немојте да вређате - нисам ја баш тако стара! (испрси се,
  подигне главу)  Колико сам времена провела у салону за улепшавање, па 
  пластичне операције...Где су ми боре? Нема их. Да ли ми је коса седа?
  Није. Па,шта још хоћете?!

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  Али,како да Вам кажем, Ваше време је истекло. Долази Нова година...

СТАРА ГОДИНА:  То ћемо тек да видимо. Недам се ја тако лако! А, уосталом, (умиљато и тужно)
                               навикла сам с вама. Признајте: нисам била тако лоша, зар не?!
                

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  Али, мадам, не може тако, знате! Сви знају да Стара година уступа место Новој. 
                                   И Ви сте  били Нова,сећате ли се какав смо Вам дочек приредили?!

 СТАРА ГОДИНА:   Сећам се ,наравно(раздрагано).То је било нешто невиђено!(устане озарена

                                 а онда седне и тужним гласом)А сад једва чекају да одем - то није фер
                                 (устаје и одлази).
                                 

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ(гледа за њом):  

Хвала што сте били наш гост! (наставља) И тако,драги гледаоци,за неколико 
тренутака,у наш студио стићи ће(усхићеним гласом)Нова година!
Ево,само што није дошла(гледа на сат,постаје нервозан,гледа према вратима)
Само што није...Сад ће она...Будите стрпљиви,драги гледаоци!

(одједном,иза врата се чује нека бука,вика)

МУШКИ ГЛАС:   Али нема смисла тако...

ЖЕНСКИ ГЛАС:   Шта нема смисла?!(виче) На шта личи ова хаљина? Зар таква да појавим?
                              Знам ја чије је то масло - оне,оне...Старе године! Хоће да ми напакости.
                              Е,нећеш,матора! И не треба ми хаљина. Може и овако. Снаћи ћу се ја већ.
                              
 
(улази у студио обавијена у огроман шал, смеши се Леденку, махне руком према камерама).

НОВА ГОДИНА:  Ћао свима и добро вам дошла! Овај модел који носим можете купити у
                             бутику ЗИМА САН.

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  О, тако ми је драго што Вас видим (пољуби јој театрално руку).
                                   И гледаоци се радују,наравно.А сад бих Вас замолио да нам кажете
                                   шта сте нам припремили.

НОВА ГОДИНА:   О, да, са задовољством (вади из торбе неке папире који јој испадају из руку).

(Чита):  Снег, ветар, киша, па опет снег, сунце, мало хладно, мало топло, пет јаја, двеста
             педесет грама шећера...и ју,шта је ово?! Извините, молим вас! (узима други лист)
               
              Ах, ево: грмљавина, киша, па суша, бела бунда кратка,беле чизмице...

              Па шта ово значи?!Ко ми је измешао извештаје и планове? (бесни,лупа ногама о под).

              Знам, не треба нико да ми каже - она, знате која, нећу ни име да јој поменем.

              (тренутак после тога,насмеши се мазно )

              Господине Леденко, хвала што сте ме позвали! Било ми је лепо с вама али журим,знате:
              конференција за штампу,снимања ,пријеми...(одлази).

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  Ау, људи, шта је ово?! (хвата се за главу) Стара неће да оде,а Нова се
                                  понаша ко холивудска звезда .
                  

(отварају се врата и пахуљице као балерине утрчавају у студио а међу њима је један човек).

ДЕДА МРАЗ:  Зар не видиш - ово су пахуљице, а ја сам Деда Мраз. Позиваш Стару и Нову
                        годину а мене си заборавио.И ти си ми неки познати и признати водитељ!
                        

ЛЕДЕНКО ЗИМИЋ:  Знаш шта; не личиш ми баш на Деда Мраза, где ти  је бела брада и бркови,
                                  санке и поклони?

ДЕДА МРАЗ:  Обријао браду и  бркове, офарбао косу. Какве санке?! У двадесет првом веку
                       ја да се возим санкама! А поклони? Е,па видиш ту је пошта:спакујем
                        поклоне,напишем адресе и  то је то.Сликају ме,ја се смешим и свима лепо.
                       

   Леденко се хвата за главу,а онда приноси руку срцу,позлило му је. За то време пахуљице
   лете око њега и Деда Мраза и певају.
  

   ТВ спикер улази  држећи под руку Стару и Нову годину.Сви се хватају за руке и  кажу:

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА