PRIRODNI HAZARD 2019

Poplave

dr Boris Vakanjac
 Vodni režim

• U hidrologiji se detaljnije opisuju metode i postupci

za izračunavanje kvantitativnih karakteristika vode,
odnosno raspodela vode u vremenu i prostoru.
• Detaljno se razmatraju osnovne kvantitativne
karakteristike vodnih resursa, kao što su: prosečne
vode (proticaj i oticaj), režim malih i velikih voda,
kao i vodni bilans.
 Vodni režim

Osmatranje nivoa vodotoka

vodomerna letva, preliv, limnigraf
Hidrometrijska merenja - Kriva protoka

300
reka: VISOČICA
profil: VISOČKA RŽANA

250

200

vodostaj H (cm)
150

100

50
2012 godina
2013 godina
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
3
proticaj Q (m /s)
 Nivogram

NIVOGRAM VODOSTAJA ZA 2013. GODINU

240
reka: VISOČICA
profil: VISOČKA RŽANA
220
vodostaji H (cm)

200

180

160

140

120

1 3
-1
3
-1
3 3
-1
3 1 3 3
-1
3
-1
3
-1
3 13 -1
3
n- b ar r-1 y n- l-1 g p ct v- c
J a Fe M Ap
M
a J u Ju Au Se O No
De
 Hidrogram

HIDROGRAM PROTICAJA ZA 2013. GODINU

40
reka: VISOČICA
35 profil: VISOČKA RŽANA

30
Velike vode
proticaj Q (m /s)

25
3

20

15

10

0
Male vode
3 13 3 3 3 3 3 13 13 3 3 13
n-
1
b- -1 r-1 -1 n-
1 l-1 g- p- -1 -1 c-
ar y
Ju ct v
Ja Fe M Ap M
a Ju Au Se O No De
 Poplave

• Poplave (velike vode) su najčešći tip prirodne (geološko -

hidrogeološke) opasnosti s najvećim brojem pogođenih
ljudi i uništenih materijalnih dobara.
• Pod pojmom "velika voda" podrazumeva se stanje vodnog
režima, kada se vodostaj, odnosno proticaj reke poveća i
kada, skoro po pravilu, usled toga dolazi do izlivanja vode
iz osnovnog korita i plavljenja priobalnog terena.
• Porast nivoa, odnosno proticaja relativno je brz, da bi
nakon dostignutog maksimuma došlo do postepenog
opadanja vodostaja, odnosno proticaja.
 Velike vode – Poplave kolektivno sećanje
Johann Heinrich Schönfeld 1609 – 1684 https://listve
rse.com/201
https://www.artbible.info/art/large/202.html 7/07/23/10-
reasons-the-
biblical-flood-
may-have-
actually-
happened/
 Poplave – poplavni talas

• Odgovarajući hidrogram odnosno nivogram velikih voda

naziva se poplavni talas, a stanje kada se voda izliva
naziva se poplava.

• Maksimalna ordinata na nivogramu ili hidrogramu

predstavlja najveći dostignut vodostaj (Hmax) ili proticaj
(Qmax). U svakodnevnoj praksi, one se identifikuju kao
velike vode.

• Međutim, pod pojmom velika voda treba obuhvatiti sve tri

navedene pojave: nadolazak, kulminaciju i opadanje
poplavnog talasa.
 Poplave

• Delovanjem čoveka može da se promeni intenzitet površinskog oticanja.

• Gradnjom (saobraćajnica, gradovi) velike površine se prekrivaju nepropusnim
materijalima, što dovodi do toga da se značajno smanjuje infiltracija.
• Poljoprivredna aktivnost - uklanjanje vegetacije (kao fizičke prepreke oticanju ali i
promena infiltracije) dovodi do ubrzavanja erozije, a zapunjena korita reka mogu
da dovedu do češćih i jačih poplava.

https://www.chiefsci
entist.qld.gov.au/pub
lications/understandi
ng-floods/what-
factors-
contribute#gallery-1
 Poplave

• Pošto nije moguće izbeći plavne ravnice, postoje različiti pristupi

kojima se može smanjiti opasnost od šteta izazvanih poplavama.
Osim određivanja zona opasnosti od poplava i ograničavanja
određenih tipova gradnje u pojedinim zonama postoje posebni
propisi za gradnju u vodoplavnom području.
Teorijski primer poplavnih zona rizika
 Poplave

• Pri analizi dejstva akumulacija ili rečnih korita na transformaciju

poplavnih talasa, pored maksimalnog proticaja, merodavni su
zapremine poplavnih talasa, kao i oblici hidrograma.

Sliv -ravnomerno Sliv - razvijen Sliv - razvijen

razvijen u gornjem toku u donjem toku

Q Q Q
Poplave
Sliv
 Poplave

• Kako se hidrotehnički objekti dimenzionišu sa ciljem da obezbede određenu

sigurnost nizvodnog područja, određivanje merodavne vrednosti velike vode
svodi se na definisanje maksimalnog proticaja i hidrograma poplavnog
talasa (po zapremini i obliku) koji odgovara nekoj verovatnoći pojave,
odnosno povratnom periodu.
• Povratni period je broj godina u kome se očekuje da će vrednost x slučajne
promenljive X (vodostaj, proticaj, ...) javiti makar jednom u tom iznosu ili je
prevazići (biti veći).
• Na primer, ako je sračunato da proticaju od 50 m3/s odgovara vrednost
funkcije raspodele 0.1, tada je povratni period tog proticaja jednak 10 godina.
• Odnosno, očekuje se da se proticaj od 50 m3/s ili veći od njega javi bar
jednom u 10 godina.
 Poplave

Satelitski snimci velikih poplava u Bangladešu 2005 i 2007 godine

http://earthobservatory.nasa.gov/Newsroom/NewImages/images_topic.php3?topic=land&img_id=17066
 Poplave Karta poplavnih područja u Bangladešu

Poplave u Bangladešu

https://www.prokerala.com/news/photos/bangladesh-dhaka-flood-298492.html https://reliefweb.int/map/bangladesh/map-flood-water-over-bangladesh
 Intenziteti padavina

• Najviši dnevni intenziteti padavina zabeleženi su u Čerapundžiju,

(podnožje Himalaja) - 974 mm i Bombaju - 983 mm, a ekstremno
maksimalna dnevna količina padavina izmerena je na ostrvu Reunion
u iznosu od 1870 mm.
• Najviši sedmodnevni intenzitet padavina vezan je takođe za oblast
Čerapundžija, u iznosu od 3430 mm.
• Ova vrsta katastrofalnih kiša uslovljava ogromnu eroziju. Sračunato
je da u oblasti Himalaja (Čerapundži) kiše intenziteta 1000 mm/dan
snižavaju zemljinu (topografsku) površinu i do 10 mm po
padavinskom danu.
Poplave, Beograd 2004
 Poplave, Srbija 2014

http://www.theglobeandmail.com/news/world/in-pictures-floods-iin-serbia-bosnia/article18744391/
 Atmosferski pritisak

• Je direktna posledica težine vazduha

• Vazdušni (atmosferski) pritisak u klimatologiji ima važnu ulogu,
• od njegovog rasporeda zavisi pravac i brzina vetra.
• Značajan za vegetaciju pri razmeni vazduha između gornjih
slojeva zemljišta i prizemnih slojeva vazduha, tj. kod tzv.
“disanja zemljišta”.
• Razlikuje s mestom i vremenom jer se količina (i težina) vazduha
iznad Zemlje isto tako razlikuju.
• Atmosferski pritisak se smanjuje za 50% na visini od oko 5 km (kao
što se i oko 50% ukupne mase atmosfere nalazi unutar najnižih 5
km).
 Atmosferski pritisak

• Prosečni atmosferski pristisak izmeren na nivou mora iznosi oko

101.3 kilopaskala.
• Jedinica mere je Paskal
• 1 bar = 1000 mb = 105 Pa (paskala) = 102 kPa
• Ima dnevni hod
• Maksimalni u 10 i 22h
• Minimalni u 4 i 16h.
• Amplituda ovih kolebanja
• Na ekvadoru 3-4 mb
• Na našim geografskim širinama 0.3 mb
 Atmosferski pritisak

• Promena pritiska utiče na:

• Na isparavanje – sa smanjenjem pritiska povećava se isparavanje. U
regionima gde se pritisak slabo menja isparavanje je beznačajno. U
višim predelima uticaj pritiska na isparavanje je značajno.
• Na promenu nivoa podzemnih voda
• Na hlađenje zemljišta pod snegom
• Na kretanje vazdušnih masa
 Kretanje vazdušnih masa

• Razlika u pritisku vazduha između dva regiona izaziva

kretanje vazdušnih masa od regiona gde je pritisak viši, ka
regionu sa manjim pritiskom.
• Osnovni razlog razlike u atmosferskom pritisku je
neravnomerno zagrevanje površina okeana i kopna od
sunca, na raznim širinama i pri različitim oblicima reljefa.
• Podaci o prosečnim vrednostima vazdušnog pritiska nanose
se na karte na mestima meteoroloških stanica.
• Na osnovu tih podataka crtaju se izobarne (sinoptičke)
karte.
 Kretanje vazdušnih masa

• Izobare predstavljaju linije koje spajaju tačke na karti sa istim

barometarskim pritiskom.
• Oblasti sa povišenim vazdušnim pritiskom nazivaju se
anticikloni,
• sa umanjenim pritiskom su cikloni.
• Anticikloni i cikloni stalno se nalaze u kretanju, a izobare
stalno menjaju svoj oblik uslovljavajući pravac kretanja
vazdušne mase i vlage u atmosferi.
 Kretanje vazdušnih masa

• Sinoptičke karte pružaju opštu sliku o cirkulaciji vazdušnih

masa u donjim slojevima atmosfere iznad nekog područja.

http://crometeo.hr/analiza-sinopticke-situacije-nad-europom-do-kraja-sijecnja-zima-ima-sansu/
 Kretanje vazdušnih masa

http://meteoplaneta.rs/atmosferske-pojave-i-procesi/podela-meteorologije-na-naucne-discipline/
 Velike vode, maksimalni godišnji proticaj

• Pod pojmom maksimalni godišnji proticaj podrazumeva se najveća

trenutna vrednost rečnog proticaja u određenom profilu, registrovana u
toku kalendarske godine. Ekstrakcijom tih vrednosti formira se
vremenska serija maksimalnih godišnjih proticaja. Tako formirana
serija predstavlja osnovu za sve dalje analize maksimalnih proticaja na
hidrološki izučenim profilima.

• Definisanje maksimalnih proticaja bazira se na praktičnoj primeni

teorije matematičke statistike i teorije verovatnoće.

• Za dimenzionisanje brojnih objekata, odnosno za definisanje njihove

propusne moći (mostovi, nasipi...), merodavan je vrh poplavnog talasa
(maksimalni proticaj), ujedno trajanje i zapremina vode koja u toku
talasa protekne.
 100
200
300
400
500
600

0
Jan-91
Jan-91

Jan-91
Feb-91

Feb-91

Mar-91

Mar-91

Apr-91

Apr-91
May-91
May-91

Jun-91
Jun-91

Jul-91
Jul-91
Jul-91

Aug-91
Aug-91
Sep-91

Sep-91
Oct-91
Oct-91

Nov-91
Nov-91
Dec-91
Velike vode, maksimalni godišnji proticaj

Dec-91
Dec-91
 100
200
300
400
500
600

0
Jan-92
Jan-92

Jan-92
Feb-92

Feb-92
Mar-92

Mar-92
Apr-92

Apr-92

May-92

May-92

Jun-92
Jun-92
Jul-92

Jul-92
Jul-92
Aug-92

Aug-92

Sep-92
Sep-92

Oct-92

Oct-92

Nov-92

Nov-92

Dec-92

Dec-92
Velike vode, maksimalni godišnji proticaj

Dec-92
 200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800

0
Jan-99
Jan-99

Jan-99
Feb-99
Feb-99
Mar-99
Mar-99

Apr-99
Apr-99

May-99
May-99

Jun-99

Jun-99
Jul-99

Jul-99
Jul-99

Aug-99

Aug-99
Sep-99

Sep-99
Oct-99

Oct-99

Nov-99

Nov-99

Dec-99

Dec-99
Velike vode, maksimalni godišnji proticaj

Dec-99
 Velike vode, maksimalni godišnji proticaj
Teorijske statističke raspodele

16

Pearson III
Log Pearson III
Log - normalna
12 Gumbel
Weibul
Aleksejev
Q (m3/s)

0
80

99.9
99.95

99.99
50

60

90

95

98

99.5
99

99.8
0.2

10

40

70
20

30
0.01

0.05
0.1

0.5

p (%)
 Hidrogrami velikih voda

- Hidrogram predstavlja grafičku predstavu proticaja vode

jednog vodotoka u funkciji vremena
- Oblik hidrograma uslovljavaju fizičko-geografski faktori i
klimatski činioci slivnog područja
- Ako je hidrogram oticaja posledica jedne izolovane kiše
uniformnog intenziteta i ravnomerno raspoređenog na
slivu, tada rezultujući hidrogram ima oblik
Q
D

C
E

A
B F G

t
 Hidrogrami velikih voda

Q
D

C
E

A
B F G

AB – retardacioni deo hidrograma pre kiše t

BC – period porasta
CDE – vršni deo hidrograma
EFG – retardaciona kriva
EF – retardaciona grana hidrograma – posledica oceđivanja vode sa sliva
posle prestanka efektivne kiše
CiE – su tačke infleksije obe grane hidrograma
FG – retardaciona kriva podzemnih voda
 Hidrogrami velikih voda

• Oblik hidrograma prvenstveno zavisi od topografskih

karakteristika (forme i pada sliva), zatim od trajanja i intenziteta
raspodele padavina u slivu.
• Na konkavnost krive koncentracije utiče, pored oblika sliva,
kapacitet infiltracije i površinskog zadržavanja na početku pljuska.
• Maksimalni proticaj (tačka D) javlja se u trenutku kada čitava
površina sliva počinje da učestvuje u formiranju oticaja.
• U tom trenutku voda sa najudaljenije tačke sliva dolazi do
izlaznog profila.
 Hidrogrami velikih voda

• Oblik retardacione krive ne zavisi od intenziteta kiše i

infiltracije, odnosno njihovih karakteristika, već u
prvom redu od fizičkih karakteristika sliva,
hidrografske mreže i hidrogeoloških uslova. Deo
retardacione krive EF je posledica oceđivanja vode sa
sliva posle prestanka efektivne kiše. Deo hidrograma
FG predstavlja retardacionu krivu podzemnih voda u
slivu i praktično je isto što i deo AB.
 Genetička formula oticaja

• Kod malih slivova – vreme putovanja vode po padinama je relativno velika (ne
može se zanemariti)
• Kod velikih slivova – vreme putovanja vode po hidrografskoj mreži je bitno, a po
padinama zanemarljiva
• IZOHRONE – linije koje spajaju mesta sa jednakim vremenima putovanja
• DIJAGRAM – površine između susednih izohrona – vreme putovanja
5h
2. 5 h

1 .5 h
2. 0

1 .0 h

a
0 .5 h

(km 2)

a1 a3
a5 a2 a4
a2 a1 a5
a3 a4 t (casova)
0.5 1.0 1.5 2.0 2.5
a) Polozaj izohrona Tc = n * ∆t
b) dijagram : povrsina - vreme putovanja
 Genetička formula oticaja

• Na kraju prve jedinice vremena ∆t

i1
t • Na kraju druge jedinice vremena 2∆t
t
i1
i2
i i

Q Q

a2 a1
a Q2
Q1
Q1 t
t

Q1 = a1 ⋅ i1 Q2 = a1 ⋅ i 2 + a2 ⋅ i1
 3
isticanje iz vrela Mlave Q (m /s)

1-
Ja
n

0
2
4
6
8
10
12
14
16
1- -71
M
a
1- r-71
M
ay
-
1- 71
Ju
l-
1- 71
Se
p
1- -71
N
ov
-
1- 71
Ja
n
1- -72
M
a
1- r-72
M
ay
-
1- 72
Ju
l
1- -72
Se
p

Qrealno
1- -72
N
ov
-
1- 72
Ja
n
1- -73
M
a
1- r-73
M
ay
-
1- 73
Ju
l
1- -73
Se

Qračunsko
p
1- -73
N
ov
-
1- 73
Ja
n
1- -74
M
a
1- r-74
M
ay
-
1- 74
Ju
l-
1- 74
Se
p
1- -74
N
ov
-7
4
Simulacija dnevnih proticaja vrela Mlave
Karstno vrelo Banja (Petnica) – brza rekacija sliva na
padavine – reultat brz porast i pad hidrograma

2000 0

1800 20

1600 40
Karst spring discharge Q (l/s)

1400 60

Precipitation P (mm)
1200 80

1000 100

800 120

600 140

400 160

200 180

0 200
1-Jun-96 6-Jun-96 11-Jun-96 16-Jun-96 21-Jun-96 26-Jun-96

precipitation discharge
Karsto vrelo Vapa – reakcija sliva na padavine sa određenim
vremenskim pomakom, sporo opadanje hidorgrama

2 0

1.8
10
1.6
Karst spring discharge Q (m3/s)

1.4

Precipitation P (mm)
20
1.2

1 30

0.8
40
0.6

0.4
50
0.2

0 60
1-Jul-00 11-Jul-00 21-Jul-00 31-Jul-00 10-Aug-00 20-Aug-00 30-Aug-00

precipitation discharge
 Raspodela oticaja

• Raspodela oticaja unutar godine je bitna karakteristika

sa gledišta vodoprivrede.
• Postoje sezonske fluktuacije proticaja i vodostaja
izazvane klimatskim faktorima koji utiču na rečni
oticaj.
• Pored klimatskih faktora, na različiti karakter
unutargodišnjeg režima oticaja utiču: vegetacioni
pokrivač, zemljište, geologija, karst, jezernost i
antropogeni uticaj (izgradnja akumulacija, nasipa i sl.).
Srednje višegodišnji proticaj reke Lužnice i Vlasine
u profilu v.s. Svođe

6
Proticaj Q (m /s)

5
3

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

reka Luzica v.s. Svodje (318 km2) reka Vlasina, v.s. Svodje (349 km2)
Srednje višegodišnji proticaj reke Lužnice i Vlasine
u profilu v.s. Svođe

57
60
48 49
48
44 47
50 43
40
razlika u proticajima (%)

40
31

30
20
17
20 12

10

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Prostorni položaj padavinskih stanica
 Pluviografski režim padavinskih stanica

140
srednje mesecne sume padavina P (mm)

120

100

80

60

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

m.s. Ljubovija m.s. Valjevo k.s. G. Tresnja k.s. Jagodici

 Pluviografski režim padavinskih stanica

1600

1400
godisnje sume padavina P (mm)

1200

1000

800

600

400

200

0
1946 1956 1966 1976 1986 1996 2006

m.s. Ljubovija m.s. Valjevo k.s. G. Tresnja k.s. Jagodici

Verovatnoće podave max. dnevnih suma padavina

Met. stanica параметри Pmax,p (mm)

Pdn,max Cv Cs 0.1 1 5 10
Љубовија 126.9 0.355 2.423 178.8 114.2 81.3 69.3
Ваљево 94.7 0.334 1.226 130.6 97.9 76.5 67.4
Г. Трешњица 144.3 0.396 2.284 243.1 146.1 99.6 83.4
Јагодићи 95.0 0.349 1.030 157.9 112.7 85.3 74.1
Мајиновић 76.4 0.338 0.452 105.1 85.8 79.5 63.2
Осечина 71.2 0.228 0.518 88.2 75.4 65.2 60.3
Пецка 77.0 0.275 0.658 96.7 80.5 67.8 61.8
Поћута 90.2 0.284 0.846 126.3 98.8 80.1 71.9
Разбојиште 120.3 0.346 1.189 188.2 133.5 100.7 87.5
Рогачица 68.3 0.270 0.389 78.2 69.2 60.8 56.3
Ставе 94.0 0.306 1.328 124.9 91.4 70.8 62.4
Uspostavljanje monitoringa i sistema za rane
najave
 Otpad u rekama i kanalima
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/reke-pune-plastike-i-deterdzenta/5xqmhjh

https://mondo.rs/Info/Drustv https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2040956-
o/a1164783/Divlje-deponije- reka-nije-deponija-ne-bacajmo-djubre-inace-ce-
u-Leskovcu-lisice-i-vukovi-na- ovu-beogradsku-opstinu-zadesiti-kataklizma-
divljim-deponijama.html foto-video
 Poplave na Balkanu 2014

• Poplave na Balkanu u maju 2014. godine su prouzrokovane

olujom Tamara (takođe: Yvette), koja je zahvatila šire područje
Jugoistočne i Srednje Evrope. Od posledica olujnog vetra sa kišom, koji
je prourokovao poplave i klizišta, poginulo je oko 50 ljudi, najviše
u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
• Stvaranjem polja niskog pritiska iznad Danske, stvorio se hladni front
nasuprot Alpa. Njegovim delovanjem došlo je do pada temperature i
snega na planinama u Austriji na visini oko 1000 m.
 Poplave, Balkan 2014

http://www.vestinet.rs/wp-content/uploads/2014/05/Mapa-poplava-600x405.jpg
 Poplave, Balkan 2014

http://3.bp.blogspot.com/-G4LTt851sgs/U36tEF7TwkI/AAAAAAAAkYQ/VERa4vh5q98/s1600/2014flooding.europe.and.serbia.jpg
 Poplave na Balkanu 2014

https://bs.wikipedia.org/wiki/Poplave_u_Jugoisto%C4%8Dnoj_Evropi_2014.

• Prema podacima Nemačke meteorološke službe (Deutscher

Wetterdienst (DWD)), 13. maja 2014. formirano je polje niskog
vazsušnog pritiska nazvanog Yvette, koji je u Srbiji koji je
nazvan Tamara, iznad Jadranskog mora kad je polarni vazduh iz
srednje Evrope pristigao u Mediteranski basen. Hladne polarne
vazdušne mase pomešale su se s vlažnim, toplim suptropskim
vazduhom iznad Jadrana, što je postepeno dovelo do razvoja snažnog
polja niskog pritiska (ciklon). Dan kasnije ciklon se polako premeštao
iznad Balkana, ali se dugo zadržao nad tim područjem. Njegova
energija je održavana i stalno povećavana uticajem i priticanjem
toplijeg, vlažnog vazduha sa Sredozemlja, koji se postepeno kretao
iznad hladnijeg, polarnog vazduha.
http://www.zerohedge.co
m/sites/default/files/imag
es/user5/imageroot/2014/
05/serbia%20flood.jpg
 Poplave na Balkanu 2014
http://www.vreme.com/gallery/1210756_plavljena_podruccja.JPG

https://sr.wikipedia.org/sr-el/File:Flood_in_Serbia_2014_Map-sr.svg
 Poplave na Balkanu 2014

• Rezultat je bio u vidu delimično ekstremnih kišnih

padavina, kojima su bili pogođeni Srbija (naročito
područje oko Beograda) i severna i centralna Bosna i
Hercegovina. Tako je u području Beograda od 14-
15. maja u 24 sata palo do 120 litara kiše po kvadratnom
metru (120 mm) u severnoj i istočnoj Bosni u 48 sati palo
je do 180 litara kiše po kvadratnom metru (180 mm), što
je više nego u protekla tri meseca. Nevremenom su
pogođeni i delovi Hrvatske i Rumunije.

https://bs.wikipedia.org/wiki/Poplave_u_Jugoisto%C4%8Dnoj_Evropi_2014.
 Poplave na Balkanu 2014

http://www.politika.rs/old/uploads/editor/najugrozenije-mesta-u-srbiji-poplava-2014.png
 Tamara

• Ciklon Tamara ( Ivet[ u srednjoj Evropi) zahvatio je područje srednje i jugoistočne

Evrope 13. maja 2014. godine. Prostirao se na velikoj horizontalnoj površini,
vertikalne debljine nekoliko kilometara kroz celu troposferu. Polje niskog
vazdušnog pritiska formiralo se nad Jadranom, kada je hladna i vlažan polarni
vazduh podro u region Mediterana. Taj polarni front sudario se sa vlažnim
supropskim frontom, što je dovelo do formiranja veoma niskog pritiska. Tokom 14.
maja ciklonalno polje se premestilo prema Balkanu i „ujezerilo“ nad područjem
Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
• Zasićenost vazdušne mase bila je oko 100%, a vlažnost je povećavana zahvaljujući
toplom vazduhu sa juga i istoka. U prilog razvoju ovakvog polja niskog pritiska
pogodovala je i fizičko-geografska specifičnost Balkanskog poluostrva. Centar
ciklonalnog polja bio je nad Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, gde je između 13.
i 15. maja izlučena velika količina padavina, najveća ikada zabeležena od kada se
vode meteorološka osmatranja. Slabljenje i nestanak ciklona započeto je tokom 16.
i okončano 18. maja.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/poplave
Total Precipitation in mm , May 11-17, 2014, computer generated contours, based
on preliminary data

https://bs.wikipedia.org/
wiki/Poplave_u_Jugoisto
%C4%8Dnoj_Evropi_201
4.#/media/File:NWS-
NOAA_Europe_Total_Perc
ipitation_MAY_11-
17,_2014.png
Odstupanja od prosečne temperature u Evropi od 11-17. maja

https://bs.wikipedia.or
g/wiki/Poplave_u_Jugo
isto%C4%8Dnoj_Evro
pi_2014.#/media/File:
NWS-
NOAA_Europe_Temper
ature_Anomaly_(C)_M
 Poplave na Balkanu 2014

http://3.bp.blogspot.com/-EYUYBULXraI/U31avJnQDiI/AAAAAAAANNU/ILRaAw_1Res/s1600/map2.jpg
 https://en.wikipedia.org/
Poplave na Balkanu 2014 wiki/2014_Southeast_Eu
rope_floods#/media/File:
2014_Yvette_storm,_15_
May_2014.jpg
Položaj ciklona sreda 14 maj 2014
http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3323.0
Položaj ciklona četvrtak 15 maj 2014
http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3323.0
Pložaj ciklona petak 16 maj 2014http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3323.0
Brzina i pravac vetra četvrtak 15 maj 2014
http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3323.0
 METEOROLOŠKA ANALIZA VREMENSKE NEPOGODE
KOJU JE IZAZVALA OBILNA KIŠA U MAJU 2014. GODINE
Miroljub Zarić
 Obrenovac pre i posle poplava 2014

http://arhiva.alo.rs/resources/img/24-05-2014/lightbox_landscape/1201801-473820-serbia3-
Obrenovac pre i posle poplava 2014

http://arhiva.alo.rs/resources/img/24-05-2014/lightbox_landscape/1201801-473820-serbia3-lb.jpg
 Obrenovac pre i posle poplava 2014

http://arhiva.alo.rs/resources/img/24-05-2014/lightbox_landscape/1201814-473821-serbia5-lb.jpg
Krupanj pre i posle poplava 2014

http://www.telegraf.rs/wp-content/uploads/2014/06/17/poplave-5.jpg
http://citymagazine.rs/wp-content/uploads/2014/05/poplave-660x495.jpg
Ciklon Tamara – 2014 godina

METEOROLOŠKI USLOVI U MAJU 2014. GODINE I MOGUĆNOST PROGNOZIRANJA OBILNIH PADAVINA

Autori:
Aleksandar Nišavić, dipl. meteorolog
Miroljub Zarić, dipl. meteorolog
Mirjana Gulan, dipl. meteorolog
Ljiljana Dekić, dipl. meteorolog
 Đenovski ciklon

http://www.safepic.com/europec.gif
 Đenovski ciklon

• Jedna od oblasti sa najčešćom pojavom formiranja ciklona /

ciklogeneze je oblast Ligurijskog mora na severu Italije, dok se centar
maksimuma čestine ove pojave nalazi u Đenovskom zalivu.
• Faktori koji imaju najveći uticaj na stvaranje ciklona u ovoj oblasti su
geografski položaj, oblik i visina planinskog masiva Alpa koji se nalazi
u zaleđu zaliva.
• Sredozemno more spada u jedno od najtoplijih mora na svetu i
temperatura vode je i u dubinskim slojevima tokom cele godine dosta
visoka.
• Planinski masivi koji ga okružuju doprinose da u hladnijoj polovini
godine Sredozemno more predstavlja ogroman rezervoar toplote i da je
u toj oblasti srednja godišnja temperatura znatno viša od srednje
temperature te geografske širine
Đenovski ciklon

Dunja Placko-Vrsnak
Natasa Strelec Mahovic
Dunja Drvar

http://www.eumetrain.org/data/7/7/Content/Images/Intro/sarena.gif
 Đenovski ciklon

• Samim tim, termičko stanje Sredozemnog mora predstavlja jedan od

ciklogenetskih efekata, koji se ispoljava na sledeće načine:
• 1 - Relativno visoka temperatura vodene površine zapadnog
Sredozemlja u odnosu na okolne kopnene površine ima za posledicu
smanjenje pritiska.
• 2 - Pri dužem zadržavanju vazdušne mase iznad toplije vodene
površine dolazi do zagrevanja naročito donjih slojeva atmosfere, pa
se uspostavlja temperaturna stratifikacija, koja može biti znatno
drugačija nego u ostalim oblastima.
• 3 - Prilikom prodiranja hladnijih vazdušnih masa u zapadno
Sredozemlje, usled velike temperaturne razlike voda-vazduh, dolazi
do ciklogenetskog efekta koji vrši toplija vodena površina na hladniji
vazduh. - Ovom efektu se ne bi trebala pripisivati velika uloga kad je
u pitanju ciklogeneza u Đenovskom zalivu, s obzirom da baš u tom
području nije maksimalan efekat zagrevanja ali je povoljna
orografija.
 Đenovski ciklon

https://watchers.news/2014/10/10/heavy-rains-caused-
rivers-to-burst-its-banks-in-city-of-genoa-italy/
 Đenovski ciklon

• Cikloni formirani u Đenovskom zalivu imaju značajan uticaj na

vremenske prilike i klimu u našim krajevima.
• Ne samo zbog njihove u;estanosti, već zato što se ovi cikloni najčešće
kreću prema istoku i jugoistoku i tako mogu da danima utiču na vreme
kod nas.
• U ovim slučajevima se na Balkanu uspostavlja južno strujanje, praćeno
padavinama, lokalno obilnim.
• Zbog uticaja orografije, najviše padavina se izluči u planinskom zaleđu
planina na Crnogorskom primorju. Crkvice su mesto sa najvišom
godišnjom sumom padavina koja dostiže u proseku vrednost od 5000
mm (Srbija ima prosečne godišnje padavine u iznosu od 750 mm)
• U košavskom području se često uspostavlja situacija koja prouzrokuje
jak vetar jugoistočnih i južnih smerova. Ovakvi cikloni se znatno češće
javljaju u zimskim, nego u letnjim mesecima.
http://www.scsebnic.net/SITO_PAN/event_imagery/extratropical_cyclone_20071218.gif
 Poplave tokom maja 2014 god.

• Glavni uzrok obilnih padavina, koje su na nekim lokacijama nadmašile

trećinu ukupnih godišnjih količina padavina, bio je neubičajeno sporo
premeštanje prostranog dubokog ciklona iz oblasti Mediterana preko
Balkanskog poluostrva
• Od 14. aprila do 05. maja 2014. godine u većini mesta u Republici Srbiji
izmereno je između 120 i 170 l/m² padavina. Najveća količina izmerena je u
planinskim predelima zapadne i jugozapadne Srbije (na Zlatiboru 280,6 l/m²,
a na Kopaoniku 270,3 l/m²), dok je najmanja količina kiše izmerena na severu
Banata, 72,5 l/m² u Kikindi.
• Ove padavine su prouzrokovale poplave širom zemlje, pri čemu je pričinjena
velika materijalna šteta. Na poplavljenim područjima najviše su stradali usevi,
putna infrastruktura i stambeni objekti, a veliki broj stanovništva bio je
prisiljen da napusti svoje domove.
• Tlo je već bilo zasićeno vodom, a nove obilne padavine su povećale nivoe
podzemnih i površinskih voda i uslovile eroziju zemljišta i klizišta.
Analiza sinoptičke situacije u a) pri zemlji i b) na visini
METEOROLOŠKI USLOVI U MAJU 2014. GODINE I MOGUĆNOST
PROGNOZIRANJA OBILNIH PADAVINA
Kretanje centra ciklona u prizemlju od 13. maja 2014. u 00 do 17.
maja 2014. u 00

METEOROLOŠKI USLOVI U MAJU 2014. GODINE I MOGUĆNOST

PROGNOZIRANJA OBILNIH PADAVINA
 Analiza sinoptičke situacije

• Intenzivni procesi u ciklonu uslovili su stvaranje debelog

oblačnog sloja (do 8 km) i jake i dugotrajne padavine.
• U tom periodu nad područjem Bosne i Hercegovine,
Republike Srpske i većeg dela Republike Srbije (centralni
i zapadni predeli), uz hladno i vetrovito vreme, neprekidno
je padala obilna kiša, a na planinama iznad 1500 m sneg,
uz formiranje snežnog pokrivača (Bjelašnica 45 cm,
Kopaonik 56 cm).
• Dakle, uzrok obilnih padavina su dinamički i termički
uslovi, pozitivna advekcija ciklonalne vrtložnosti u
prednjoj strani visinskog ciklona, jako smicanje vetra, i
velika količina vode u debelom atmosferskom sloju
 Analiza sinoptičke situacije

• Kiša je padala neprekidno 14. i 15. maja. Količine padavine

bile su rekordne, a na nekim lokacijama u zapadnim
delovima Republike Srbije su nadmašile trećinu ukupnih
godišnjih padavina. U većini krajeva su se kretale od 50 l/m²
do 100 l/m², u zapadnoj Srbiji od 170 l/m² do 220 l/m², a u
nekim mestima u okolini Valjeva prelazile su 300 l/m².
Najmanje kiše je palo na severozapadu, jugu i jugoistoku
zemlje i u jugoistočnom Banatu.
• U periodu od 13. do 16. maja 2014. godine prevaziđeni su svi
istorijski zabeleženi padavinski rekordi, što govori o
ekstremnoj dubini ciklona.
METEOROLOŠKI USLOVI U MAJU 2014.
GODINE I MOGUĆNOST
PROGNOZIRANJA OBILNIH PADAVINA
 Primer: Beograd

• 15. maja 2014. godine u Beogradu je pala nova rekordna jednodnevna

količina kiše od 107,8 l/m². Prethodni jednodnevni maksimum padavina
od 94 l/m² zabeležen je 14. juna 1994. godine.
• U periodu od 12. do 16. maja 2014. godine u Beogradu je palo 177,3
l/m². Prethodni petodnevni maksimum od 156,0 l/m² bio je od 09. do
13. jula 1999. godine.
• U periodu od 17. aprila do 16. maja 2014. godine u Beogradu je palo
321,6 l/m² kiše, što je za 38,6 litara više od dotad najkišovitijeg 30-
dnevnog perioda na prelazu iz juna u jul 1999. godine
• Postavljen je novi mesečni rekord u količini padavina sa 280,4 l/m² (do
polovine maja palo je 263,2 l/m² kiše). Prethodni mesečni maksimum
od 262,5 l/m² bio je u julu 1999. godine.
 Bujične poplave

Bujične poplave se događaju na

manjim vodotokovima. Kod
velikih reka kao što su Sava i
Dunav vreme nailaska
poplavnog talasa može biti
poznato i par dana u napred. Kod
manjih vodotokova pri obilnim
padavinama poplavni talas
nailazi brzo nekad u roku od par
sati. Voda tada može da nosi
odvaljene komade stena teške i
više tona, da “pomeri” manje
kuće iz temelja, dovede do
klizišta i ljudskih žrtava.

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-3593/2009/0350-35930904161R.pdf
 RHMZ upozorenja

• S obzirom na činjenicu da je na teritoriji Republike Srbije u periodu od 14.

aprila do 5. maja 2014. godine u većini mesta palo između 120 i 170 litara po
metru kvadratnom, na pojedinim lokacijama i više (na Kopaoniku 270 litara
po metru kvadratnom, na Zlatiboru 280 litara po metru kvadratnom), i da su
tako obilne padavine u istom periodu prouzrokovale poplave na nekim malim
i srednjim slivovima, u Centru za hidrometeorološki sistem rane najave i
upozorenja sa posebnom pažnjom i povećanim oprezom praćen je razvoj
sinoptičke situacije koja bi pogodovala novim obilnijim padavinama.
• Mogućnost takvog razvoja situacije sa velikom verovatnoćom ostvarenja
uočena je u petak 9. maja kada je za period od 13. do 16. maja najavljena
(rana najava) mogućnost obilnih padavina na teritoriji Republike Srbije od 40
do 60 litara po metru kvadratnom za 24 časa.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1210756
 RHMZ upozorenja

• Ista informacija data je 9. maja i u Operativnom hidrometeorološkom biltenu

kada je dato upozorenje za utorak 13. maj na obilne padavine ≥ 20 litara po
metru kvadratnom u periodu do 3 sata, kao i najava obilnih padavina za sredu
i četvrtak (14. i 15. maj ) sa količinama od 40 do 60 litara po metru
kvadratnom za 24 časa. U okviru istog biltena dato je hidrološko upozorenje
na značajne poraste vodostaja od 12. maja na slivovima reka: Kolubara, Ljig,
Tamnava, Ub, Jadar, gornji tok Zapadne Morave i donji tok Ibra.
• Sa ranim najavama kroz redovne biltene, kao i najavama i upozorenjima na
obilne padavine ≥ 30 litara po metru kvadratnom za 12 sati, odnosno ≥ 40
litara po metru kvadratnom za 24 sata i značajne poraste vodostaja na rekama
u Zapadnoj, Jugozapadnoj i Centralnoj Srbiji u Operativnim
hidrometeorološkim biltenima i Biltenima upozorenja nastavljeno je i u
subotu 10. i u nedelju 11. maja.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1210756
Stevan Prohaska i saradnici 2014 - Vodoprivreda
 Sektor za vanredne situacije

• Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je na osnovu rane

najave Republičkog hidrometeorološkog zavoda o prognozi obilnih padavina na
teritoriji Republike Srbije, depešom broj 161-745/14 od 12.05.2014. godine, preko
operativnih centara, preneo preliminarno upozorenje svim komandantima štabova za
vanredne situacije o očekivanim količinama padavina. Informacija je prosleđena u
cilju uvođenja pripravnosti u štabovima i podizanja spremnosti svih subjekata koji
učestvuju u sprovođenju operativnih i preventivnih mera odbrane od poplava u sklopu
jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja.
• Upozorenje se naročito odnosilo na preduzimanje mera na odbrani od poplava na
vodotocima drugog reda. Obilne padavine na teritoriji Republike Srbije počele su u
noći između 13. i 14. maja 2014. godine. Povodom toga, Sektor za vanredne situacije
je otpočeo praćenje događaja na teritoriji Republike Srbije, tokom 24 sata. Aktiviran
je kompletan operativni sastav vatrogasno - spasilačkih jedinica, kao i svi
specijalistički timovi za spasavanje i rad na vodi. Dešavanja na terenu uslovila su
potrebu za dislociranjem ekipa vatrogasno – spasilačkih jedinica i rukovođenje od
strane Sektora za vanredne situacije.
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1210756
Poplave 2014 Beograd – detalji

BBV2014_DSC07063
 Poplave 2014 Beograd – detalji

BBV2014_DSC07071 BBV2014_DSC07081

BBV2014_DSC07073 BBV2014_DSC07070
Ispražnjena akomulacija Đerdap 2014

BBV2014_DSC08206
 Ispražnjena akomulacija Đerdap 2014

uobičajni nivo vode

BBV2014_DSC08398 BBV2014_DSC08360

BBV2014_DSC08355 BBV2014_DSC08417

Nikola geolog redukciona sredina

Fe hidroksidi
 Štete

• Mostovi : na kategorisanim putevima srušeno oko 30, a oštećeno oko 50

mostova.
• Na opštinskim i nekategorisanim putevima srušeno ili oštećeno oko 200
mostova.
• Putevi: usled odrona ili klizišta, oštećeni su kategorisani putevi na više deonica;
preko 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva.
• Pruge: bujica je odnela deo pruge u Tamnavi (Ub), oko 10km.
• Stambeni objekti: srušeno preko 200, oštećeno više stotina i nekolikohiljada kuća
je onesposobljeno na ugroženim područjima.
• Javni objekti: preko 50(najviše osnovnih škola).
• Poslovni objekti: preko 300 oštećenih i onesposobljenih objekata.
• Energetski objekti: poplavni talas umanjio je pouzdanost sistema za prenos
električne energije, posebno vitalnih objekata za prenos iz termoelektrane
Kolubara, i TENT-a A u Obrenovcu.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1210756
Hvala na pažnji