DESANKA MAKSIMOVI]

Desanka Maksimovi} (1898–1993) se ubraja u red najplodnijih srpskih pesnika –

wen stvarala~ki vek trajao je preko sedamdeset godina (prve pesme objavila je 1920. godine
u ~asopisu Misao, posledwu zbirku Zovina svirala 1992. godine) i za to vreme je objavila
~etrdesetak kwiga poezije, proze i putopisa. Sve vreme svoga stvarala~kog veka ona je bila
prevashodno pesnik qubavne, rodoqubive, intimisti~ke i deskriptivne poezije i poezije
za decu. Najvi{e domete ostvarila je u qubavnoj, rodoqubivoj i socijalnoj poeziji: ona se
pamti po qubavnoj poeziji tihih emocija i kamernog tona, po rodoqubivim pesmama
(Krvava bajka = Desanka Maksimovi}) i po toploj kwizi socijalnih pesama Tra`im
pomilovawe.
Wena lirika je tematski bogata i raznovrsna.
Tema qubavi, kao iskrena ispovest, oboga}uje se nizom motiva: ushi}ewe, radost,
zanos; nada, nagove{taj, `eqa, ~ekawe; slutwa, strepwa, patwa, tajna; strahovawe, tihi
bol. U ovoj poeziji je mirna, ne`na i iskrena („Svoje sre}e i bolove lakome/u slova sam
okovala udesna/i redom ih pokazujem svakome“ – Pri~a o pesniku). Ova poezija je u celini
ispovedna: ispovest vere, ispovest sumwe, ispovest qubavi, ispovest ustreptalosti. Woj
je, prema sopstvenom priznawu, najbli`a bila poezija ose}awa.
Teme prirode su vrlo ~este, ali to nije ~ista deskriptivna pesma; u woj se prepli}u
qubav i priroda. Ostvaruje se velikim brojem motiva {to svedo~i da se ovde radi o
{irokom tematskom kompleksu: zavi~aj, poqa, wive, {ume, livade; potok, breg, pejza`;
qudi, `ivotiwe, ptice; pokreti, pesma i zvuk, boje i mirisi; nebo, doba dana; strepwa,
sumwa, strah, smrt. Ova poezija peva o sro|enosti ~oveka i prirode, o pesnikovoj sna`noj
qubavi prema prirodi: „Ja sam, priznajem, rob prirode (...) Rob sam {umova, `ubora,
sun~evih ra|awa“. Motiv smrti, prisutan u poeziji o prirodi, ne zna~i da je smrt
do`ivqena kao pretwa; to nije ni izraz straha ili drame; smrt je ono {to je sasvim
prirodno i izvesno u prirodi, svetu i ~ovekovom `ivotu.
Tema rodoqubqa jedna je od dominantnih tema – to je qubav prema zavi~aju i
zavi~ajnoj prirodi, prema zemqi i narodu. Ova poezija peva o ~oveku mu~eniku i patniku,
ali i ~oveku ustaniku i braniocu; u woj ima svedo~ewa o svetlim delima ustanaka i
ustanika, ali i svedo~ewa o mraku i tami, stradawu i bolu. Ove pesme, me|utim, iako izraz
sna`nog rodoqubqa, imaju univerzalni smisao: u wima nema imena ni qudi, ni
lokaliteta, ni mu~iteqa i mu~enika.
Socijalne teme su neminovne kod pesnika koji se ne zatvara u svoj intimni svet, kod
pesnika koji je otvoren za sve {to je izvan wega – i dobro i zlo, i lepota i rugoba;
pesnikiwino pevawe obele`ava eti~ka anga`ovanost na strani onih koji pate – bunt
protiv nepravde, problemi egzistencije, `ivot i smrt.
@ivot i smrt su osnovne teme poezije Desanke Maksimovi}, koje pro`imaju sva
navedena tematska podru~ja wene poezije. Ona `ivot do`ivqava kao slo`en fenomen koji
ima svoj prirodni po~etak, trajawe i kraj – sve se ra|a, `ivi i umire; postoji radost i
sre}a ra|awa, lepota i tegoba `ivqewa, seta i bol umirawa. Umirawe u ovoj poeziji nije
do`ivqeno dramati~no i tragi~no, nego razumno i mirno jer „zemqa jesmo/ostalo su sve
prividi“, ka`e pesnikiwa. Suprotnosti sveta i `ivota ogledaju se i u ovoj poeziji: `ivot
– smrt; radost – seta, bol; ushi}ewe i zanos – rezignacija; ipak, sve to natkriquju
beskona~na vedrina i optimizam.
Poezija Desanke Maksimovi} je izrazito subjektivna, intimna, ali nije
introvertna: otvorena je prema prirodi, drugim qudima, svetu – i sve to obojeno je li~nim
vi|ewem i toplinom dobrote i ~ovekoqubqa; prisno{}u, mekotom i bole}ivo{}u. To je
poezija ne`nog senzibiliteta, iskrena, neposrednog kazivawa i „sve te pesme Desanke
Maksimovi} istovrsne su, istim glasom ispevane“ (Ivan V. Lali}), glasom koji je
specifi~an i prepoznatqiv. ^itawe wenih pesama stalno isti~e lako}u pevawa, lako}u
misli, lako}u oblikovawa („Ne ~udi se, pesma sama ni~e, /i protivu moje ra|a se voqe, /ona
sama od sebe biva“ – Pesma); stih je blag i melodi~an, metrika stiha po{tuje prirodu
jezika. Jezik ove poezije je rasko{an, slikovit, emocionalan i ritmi~an; jednostavan je i
skladan po zna~ewu i melodi~nosti; slikovitost je spontana, netra`ena, prirodna;
muzikalnost je prepoznatqivo obele`je ove poezije, a pesnikiwa je dobila epitet
„najmuzikalniji srpski savremeni pesnik“ (Borislav Mihajilovi} Mihiz) – intonacija je
raznovrsna: od uspavanke preko molbe i opomene, do tu`balice.
 Pesnici obi~no vrlo retko unose svoje „ja“ u pesmu, pa ~ak kada se ono pojavi, ka`e
se da je to „lirsko ja“, dakle ono bi}e koje se ~uje iz pesme, koje pre`ivqava neda}e, u`iva
miline `ivota, meditira ili polemi{e. Uobi~ajeno je da se iza takvoga „ja“ ne sagledava
stvarna pesnikova li~nost. Kod Desanke Maksimovi} je slu~aj sasvim jasan: ona ne be`i
od sopstvene li~nosti, ne krije se iza fiktivnog lirskog subjekta – ona je jasna ne samo iz
oblika prvoga lica, nego iz tona kojim kazuje („Samo sam ja pre`ivela /smrt voqenih
bi}a“ – ^ovek): nema neutralnog oblika, iz glagolskog oblika „pre`ivela“ jasno se
odre|uje rod onoga koji peva, i koji, i pored tolikih gubitaka voqenih bi}a, nije klonuo
nego „i opet mi se ho}e /sunca i sveta“.
Poezija: Pesme (1924), Vrt detiwstva (1927), Zeleni vitez (1930), Gozba na livadi
(1932), Nove pesme (1936), Pesnik i zavi~aj (1946), Miris zemqe (1955), Zarobqenik snova
(1959), Govori tiho (1962), Tra`im pomilovawe (1964), Ptice na ~esmi – pesme za decu
(1969), Nemam vi{e vremena (1973), Letopis Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norve{ke
(1976), Ni~ija zemqa (1979), Slovo o qubavi (1983), Sajam re~i (1987), Mihoqsko leto –
soneti (1987), Pamti}u sve (1988), Ozon zavi~aja (1990), Zovina svirala (1992).
Poeme: Oslobo|ewe Cvete Andri} (1945), Otaxbina u prvomajskoj povorci (1949),
Otaxbino, tu sam (1951).
Pripovetke: Ludilo srca (1931), Kako oni `ive (1935), Stra{na igra (1954), Pisma
iz {ume – bajke (1969).
Romani: Otvoren prozor (1954), Buntovan razred (1960), Pradevoj~ica – roman za decu
(1970).
Putopisi: Praznici putovawa (1972), Snimci iz [vajcarske (1978).

TRA@IM POMILOVAWE
Kwiga pesama Tra`im pomilovawe pojavila se 1964. godine. Povodom
ove kwige pesnikiwa je izjavila: „U woj sam izrazila vekovnu te`wu na{eg
naroda da ne povredi pravdu, zatim wegov otpor prema nasiqu, prezirawe
oholosti, sklonost prema milosr|u, sposobnost da se privoli ,carstvu
nebeskom’. Ako igde li~im na ~oveka svoga naroda, onda je to sigurno u ovoj
kwizi“. Kwiga je odmah ocewena u kwi`evnoj javnosti, ali i kasnije u
kwi`evnoj istoriji, „kao velika poezija qubavi, razumevawa i milosti
kakvu ve} davno nije ispisala na{a poezija“ (B. M. Mihiz), kao pesni~ki
vrhunac i sinteza ukupnog pevawa Desanke Maksimovi}, kao najboqe
pesni~ko delo posleratne srpske kwi`evnosti. Weno tematsko bogatstvo, u
~ijem sredi{tu je qudska sudbina ispuwena nesre}om i patwom, ~ine je
svevremenom, uvek aktuelnom – kako u trenutku istorije o kome peva, tako i u
trenutku ~itawa, koji se beskona~no ponavqa. Aktuelna je po tome {to peva
o qudskim slabostima svojstvenim qudima svih vremena i podnebqa;
aktuelna je pevawem o dobru, milosti i pra{tawu; nesre}a i patwa, nepravda
i zlo, neda}e i nemawa – dodiruju qude svih vremena i svih rasa.

Prototekst i metatekst
^itawe Du{anovog zakonika pobudilo je u pesnikiwi saose}awe prema
onima koji pate i koje ka`wavaju nevine ili vine, pa je osetila potrebu da
povede lirsku diskusiju sa ovim prvim zakonskim aktom u istoriji srpske
dr`avnosti. U istoriji kwi`evnosti ima dosta primera da pisci pi{u
podstaknuti nekim tekstom koji je nastao ranije. Narodna balada
Hasanaginicia inspirisala je nastanak istoimenih drama Alekse [anti}a,
Milana Ogrizovi}a i Qubomira Simovi}a. U nauci o kwi`evnosti tekst
koji slu`i kao osnova za stvarawe novoga teksta naziva se PROTOTEKST ili
PREDTEKST. Tekst koji je nastao pod uticajem drugoga teksta naziva se ME-
TATEKST. Narodna pesma Hasanaginica je prototekst za nastanak metateksta
– drame Hasanaginica Qubomira Simovi}a. Narodna pesma Banovi}
Strahiwa poslu`ila je kao prototekst Milanu Ogrizovi}u i Borislavu
Mihajilovi}u Mihizu da napi{u istoimene drame. Narodna pesma @enidba
Maksima Crnojevi}a poslu`ila je kao prototekst Lazi Kosti}u za dramu
Maksim Crnojevi}. Kao predtekst mo`e da poslu`i i tekst nekwi`evnog
karaktera: Du{anov zakonik – prototekst; Tra`im pomilovawe – metatekst.

Struktura
Zbirka Tra`im pomilovawe sadr`i pedeset devet pesama. Najve}i broj
pesama (36) ima paradigmu sa predlogom ZA: Za sebra, Za lovi{ta, Za one koji
carske drumove oru. Paradigmu sa predlogom O ima mawi broj pesama (21): O
kamenovawu, O jeresi, O dr`avnoj imovini. Izvan ove paradigme su samo dve
pesme: Proglas i Idu carskim drumom.
Uvodna pesma Proglas i zavr{na pesma O pra{tawu ~ine okvir zbirke.
U obe pesme je glas cara Du{ana koji, kao zakonotvorac, daje uvodnu i
zavr{nu re~ u svome zakonu. Pesma Proglas je progla{ewe zakonika:
Ja, car Srba, Grka i Arbanasa,
zemqama koje od oceva nasledih
i ma~em osvojih,
———————————————
dajem zakonik
i neka nema drugih zakonika
osim mojih.
To je proglas samodr{ca, koji odslikava vreme, dru{tvenu klimu,
odnose u dru{tvu, nejednakost carevih podanika pred wegovim zakonikom. On
od sebara izdvaja vlastelu i prvosve{tenike kojima }e se bla`e suditi „a ne
bla`e nego {to u zakonu stoji“. Svi ostali, po~ev od sebra, pa preko
~edoubica i prequbnika, do bogumila i jeretika „bi}e surovo ka`weni po
zakonima mojim, /ali ne surovije/nego {to u zakonu stoji“. Re~ „surov“
koristi se samo kada je re~ o gre{nicima i prestupnicima izvan
vlasteotskog i sve{teni~kog kruga. Pesma O pra{tawu interpretira carevu
ogradu od mogu}nosti pra{tawa: kazna je propisana i ima se sprovoditi jer
Ja nisam bog.
Samo je on mo}an toliko
da pra{ta.
Car obrazla`e odsustvo pra{tawa iz zakona: klevetnici }e jedva
do~ekati neko wegovo pra{tawe pa da ga proglase za slabi}a – zanesewaka
ili pesnika. On se ne upravqa prema srcu jer „ja sam car zarobqen zakonima
/koje propisujem sam“. I opet }e jo{ jednom ponoviti posledwim stihom: „i
mada vladam po milosti boga, /nisam bog da pra{tam“.
Pesme sa paradigmom O popisuju krivice i kazne: to su pesni~ke
interpretacije pojedinih mesta iz Du{anovog zakonika.
U trideset {est pesama u ~ijem naslovu je predlog ZA izlo`ene su
pesnikiwine „lirske diskusije s Du{anovim zakonikom“: u wima pesnikiwa
tra`i milost i pra{tawe za one koji pate ili gre{e – to je molba za:
 sebra svrgnute zemqu kuda vojska pro|e ismeva~e
kalu|era va`ne vojni~ka grobqa pijanice
neshva}ene bogove sedam gladnih godina uskogrude
naivne svadbe bez ven~awa nedosledne
nerotkiwe pogubqena qubavna pisma verolomne
pepequgu zveri oklevetane prequbnice
koji carske drumove oru zanete,
Pojedina~na pesma ove paradigme ne sadr`i tra`ewe milosti i
pomilovawa samo za ono {to je naslovom re~eno: u strukturi pesme je lepeza
molbi, pa}enika, gre{nika. Tako, na primer, u pesmi Za pesnikiwu, zemqu
starinsku ima mno{tvo razli~itih motiva: pesnikiwe, zemqe, nebesa,
livade, lirika, bajka, srok, zdravica, slovo qubve, svadbena pesma, zbirke
soneta, kos, slavuj – to je molba „za svakoga/koji je pao nemilosti“.
Idu carskim drumom, je pored Proglasa, jedina pesma koja odstupa od
paradigme ostalih pesama: niti je eksplikacija zakonske odredbe, niti je
molba za pomilovawe. To je jeziva panorama ka`wenih, naturalisti~ki
ogoqena i opora: carskim drumom prolaze qudi odse~enih jezika, bezuhi,
o`e`eni, prebijeni, rasporenih nozdrva, bez ruku – to su oni koji su osetili
strahotu surovih kazni.

Ja, car Srba, Grka i Arbanasa

Carska voqa, stroga kazna i milost (nikakvo pra{tawe), predo~eni su
u pesmama sa paradigmom O. To su pesni~ka vi|ewa carske voqe koja izra`ava
pravdu i nepravdu, vi{e nepravdu nego pravdu, ali i po neku milost jer to je
caru dopu{teno. U tim primerima ima dobrote, ali ponajvi{e ima nepravde,
jo{ vi{e nemilosrdne surovosti prema onima koji se ogre{e o carsku voqu
izra`enu zakonskim normama.
O carskom selu je slika silnog feudalizma koji caru daje svu mo} i sva
prava, kojima se poni{tava pravo i dostojanstvo obi~nog ~oveka – sebra.
Kuda pro|u car i carica ili kowi carevi, tim putem mogu da pro|u sebar ili
vlastelin „samo po{to se jo{ jednom /javi prole}ni grom s neba“. I jo{ jedna
zabrana: „Na kojoj reci kowi carski /ugase `e|, /neka na woj jo{ godinu dana
/niko `e| ne gasi“. I najgore:
U kom selu preno}e car i carica,
carski stanovi i kowi,
neka se jazom opkopa
to selo i ku}a,
neka ih sebarska ne skrnavi stopa,
neka tu preno}i ~ovek mali
tek kad ponovo odu na jug `drali
i na med ponovo zamiri{u svanu}a.
O poklisaru „koji hita caru /iz zemqe tu|e, /ili od cara svome gospodaru
/da je neprikosnoven /~im u oblasti /carstva mi u|e, /pa bio Vizantinac,
Latin ili Sloven“. Wemu se mora put ~istiti od trna i kamena; da mu se
pokloni vera, pa`wa i ~ast; „da se preda w ne da /razbojniku ni guji“; da se
bezbedno otprati do drugog sela i da se usput „zaklawa/kao plamen na oluji“.
O pticama nebeskim nala`e igumanima manastira i wihovim
kalu|erima da brinu o pticama nebeskim i „da zimi hrane /pometene vrane“;
tu je i briga o senicama {to drhte ispred paperte; o golubovima i gugutkama.
Ova metafora o pticama nebeskim otvara se posledwom strofom: pesma je na
strani svih onih koji se u nevremenu (ne samo klimatskom, nego i socijalnom)
na|u bez za{tite:
Ako za trpezom kome od igumana
i mitropolita
ne bude gladnih putnika iz daqina,
ako se oglu{i o besku}ni{tvo ptica,
da se li{i sve{teni~kog ~ina
i pogna da se kao vrana
od wive do wive tu|e skita.
O odbeglom robu uzima u za{titu odbeglog roba, bilo koga porekla, koji
be`i „iz mo}ne Vizantije, /ili bilo koga kraja“ da mo`e do}i i potra`iti
uto~i{te na carskom dvoru: svi su du`ni da blago prime roba od carske
gospode pa do gospo|e carice „da, dokle hajka za wim/napoqu hara,/rob mirno
prospava no}i/na dvoru cara“.
Dobro~iwewe ne prevladava u zakoniku. Kakav bi to bio carski
zakonik koji ne bi predvideo u`asno svirepe kazne za one koji zgre{e.
Nekoliko primera ilustruju i ovu stranu `ivota u sredwovekovnoj Srbiji
cara Du{ana. O oborenoj crkvi je slika muka onoga „ko na vojsci obori
crkvu“: ako jedna muka ne postigne ciq, postoji rezervna, uvek spremna, i
tako skoro u beskona~nost:
da se hrtovi napuste za wim
da se obesi o prvom hrastu.
Ako li se grana slomi ili u`e odre{i, da se gre{nom vojniku „u srce
ga|a zrnom pu{~anim“; ako li ga an|eli svojom {akom zaklone, da mu se obe
ruke odseku i ostavi „u gujinu mleku“; spase li se i toga, „da mu se u ogaw
naredi bosu“ – ako ogaw ki{a omete, zna~i da je nekada dobro veliko u~inio:
tada se mo`e pustiti da slobodno ide.
Zakon nala`e da se prequbnica na trgu kamenuje (O kamenovawu) – wu
mogu da kamenuju bezgre{ne sebarke ili `ene vlastelinke; ako li se ove ne
usude da to u~ine, da se pozovu monahiwe; ne u~ine li one to, „da se pozove i
carica sama,/do trga da je doprati cela svita“; ako li ni carica ne htedne
kamenovati prequbnicu, da se pusti gre{nica da be`i i da niko ne tr~i da
je vrati. Ovo prepu{tawe bo`jem ili qudskom sudu kao da ubla`uje o{tricu
zakona: ali to je samo privid – do bo`jega suda (ili za{tite) moraju se te{ke
muke pre`iveti, a to je ve} dovoqna kazna.

Za svakog ~oveka tra`im pomilovawe

Pesme sa paradigmom ZA zauzimaju najve}i prostor u kwizi Tra`im
pomilovawe. U ovim pesmama je lik pesnikiwe sna`no prisutan: ~uje se iz
svakoga stiha, stoji iza svakoga zahteva, wegovo ~ovekoqubqe, plemenitost i
dobrota obasjavaju ove pesme. Wen dijalog sa Du{anovim zakonikom motivisan
je ~ovekoqubqem i dobrotom, a oni su tako {iroki da se za{titni~ki
nadnose i nad one koji su zaista gre{ni jer ~ine zlo drugima i samima sebi –
ona se zala`e i za prequbnice, la`ove, ohole, verolomne, uskogrude, pijanice
i mnoge druge ve}e ili mawe gre{nike. Wen dijalog sa zakonikom
istovremeno je anga`ovan, polemi~an i mole}iv; on insistira na tra`ewu,
dakle imperativu, ne ne molbi. Imperativ je zasnovan na uverewu da
plemenitosti i dobroti niko ne mo`e zatvoriti vrata; zasnovan je na
du`nosti da se pra{ta, na veri u veli~inu pra{tawa („Verujem u radost
pra{tawa“ – Verujem). Etika pra{tawa zra~i iz svih ovih pesama, ali se
naslu}uje i iz onih u kojima se interpretira carska voqa (paradigma O) jer
je zakonik samo predtekst i po{to re~i carske voqe pro|u kroz pesnikiwin
duh, zapahne ih milosr|e, dobrota, plemenitost – otuda i ona milost u
„carskim pesmama“.
ZA SEBRA. Sebar je na najni`oj dru{tvenoj lestvici feudalnog dru{tva:
i prema ugledu, i prema znawu, i prema imawu. On „ni~e i umire kao trava/u
zaborav iz zaborava“ – on je dakle anoniman u dru{tvu gde vlastela vlada,
odlu~uje i presu|uje, a car sebra ka`wava ve{awem a vlastelina posipawem
pepelom za isti greh. Wegovo imawe je trideset ku}ica krompira, usukano
stabaoce kukuruza, ku}a od pru}a i blata. Wegovo bogatstvo je vernost
`ivotu, vernost susedima – sebrima, desetine sinova – a ti sinovi su
bogatstvo vlastelinovo i bogatstvo carevo: oni za wih rade, za wihove posede
i osvajawa se bore. Ovo je jednostavna pesma o jednostavnom ~oveku sebru koji
je prepu{ten bogu, vlastelinu i caru. Pesnikiwa je ganuta wegovim
polo`ajem i sudbinom.
ZA VOJNI^KA GROBQA. Pesnikiwa (lirski subjekt) direktno se obra}a
caru („Care Du{ane,/tra`im pomilovawe“) zala`u}i se za vojni~ka grobqa
posejana svuda po svetu kamo su carske vojske hodile. Ovo nije molba za
pra{tawe (pomilovawe), nego molba za pa`wu prema onima koji su dali svoj
`ivot za carstvo, za grobqa na kojima su sahraweni. Ta su grobqa usamqena,
zapu{tena i zaboravqena, grobqa bez suza i bez hlada, na koja sle}u samo
gavranovi. Ova molba za grobqa je svevremena i univerzalna jer nisu
zaboravqena samo grobqa carevih vojnika, nego i vojnika koji su kroz vekove
stradali i bili sahrawivani kraj druma, na proplancima, pod bregovima.
Opomena je ovo na dug prema pro{losti i prema onima koji su zaslu`ni za
ono {to jesmo.
ZA NESHVA]ENE. Lirski subjekt tra`i pomilovawe (= razumevawe) za
one koji `ive usamqeni i neshva}eni jer nisu u stawu da re{e i najsitnije
probleme koji se pred wima ispre~e („koji ne umeju da premoste/ni
kapilarskih razdaqina/do majke i sina“). To su qudi zatvoreni u sebe – du{e
su im tamni~ari, srca su im pu{karnice, sumwaju u sebe i sebe uhode kao
tu|ina. Oni su bez prijateqa – stranci su rukama, suncu, ~ak i sobnoj tami.
Za ove qude izgubqene u qudskom svetu, pesnikiwa ima razumevawa, jer za svoj
usud nisu sami krivci – krivac je sticaj individualnih (psiholo{kih) i
dru{tvenih okolnosti.
ZA NEROTKIWE. U ovoj pesmi nije upotrebqena re~enica „Tra`im
pomilovawe“ nego re~enica „Blagorazumevawe tra`im“ jer ovde nema
krivice nego samo zle sudbine. Blagorazumevawe se tra`i ne toliko od cara,
car i wegov zakonik samo su povod i podsticaj, koliko od qudi koji nemaju
razumevawa za nerotkiwe. To nerazumevawe je u braku, porodici i sredini.
Zbog wega su patwe, i tako prisutne ali tihe i neispoqene, jo{ vi{e
pove}ane grubim nerazumevawem i neizre~enom ali prikrivenom osudom.
„Transparenti snova i ma{te“ su ~e`wiva nadawa i o~ekivawa, pravqewe
gnezda su igre `eqa i tuge u mnogim ~asovima osame. Nerotkiwe su kao onaj
Koji izlazi iz reda
svakodnevna,
 naviknuta,
koji op~iwen luta
nekud van druma drevna.
Ovi stihovi imaju dvojako zna~ewe. Jedno zna~ewe imaju u kontekstu
lirske pri~e o nerotkiwama, {to je i tema prve strofe i pesme u celini. One
izlaze iz reda i izuzetak su od prirode, naravno, ne svojom voqom nego voqom
ba{ te prirode. Prirodni je zakon da `ena donese na svet svoje ~edo i to je
red svakodnevni, vekovni, iskonski. „Drum drevni“ je qudski put, put
qudskoga roda, koji je sama priroda odredila, ali ga mnogima i uskratila, pa
i nerotkiwama.
Drugo zna~ewe ovi stihovi dobijaju u kontekstu druge strofe, u kojoj
pesnikiwa tra`i pomilovawe „za one koje su od mladosti rane/privolele se
carstvu poezije“. I drugi deo prve strofe, koji smo shvatili kao lirsko
kazivawe o nerotkiwama, mo`e se shvatiti kao kazivawe o pesnikiwama „u
~ijem krvotoku samo pesme {ume“. ^im ovo prihvatimo, onda i slede}i
stihovi o naru~jima punim samo oblaka, o vodenom cve}u koje lepotu ra|a, o
onome ko izlazi iz reda i „koji op~iwen luta/nekud van druma drevna“ govore
o pesniku jer ukazuju na osobine pesnika, koje ga odvajaju od svakodnevnog i
naviknutog.
Druga strofa je posve}ena pesnikiwama:
Tra`im pomilovawe, dragi care,
za one koje su od mladosti rane
privolele se carstvu poezije,
koje trepere vazdan kao breze,
i mese~inom se zanose kao barka.
Sve wih oli~avaju Jefimija, sveta Tereza, Sapfa, Jovanka od Arka i
sama pesnikiwa: „Za sve zanete i nedovr{ene,/i za mene“. Navedene pesnikiwe
„zanete i nedovr{ene“ nisu dale „bogu bo`ije ni caru carevo“, ali su dale
ono {to traje u vremenu – poeziju. Pesme su wihova mnogobrojna deca i wima
su odu`ile dug svome narodu.
ZA PESNIKIWU, ZEMQU STARINSKU je jo{ jedna pesma o pesni{tvu i
pesnicima. Me|utim, Desanka Maksimovi} nikada ne ostaje na naslovnom
motivu: svoju pesmu oboga}uje mno{tvom detaqa, novih motiva. Ovakvo
razvijawe pesme toliko ide u {irinu da se sti~e utisak, a on nije labilan i
nesiguran, kako pesma obuhvata ceo univerzum. Pogledajmo koje sve motive
sadr`i ove pesma:
pesnikiwa zemqa nebesa kos
lirika livade vasiona slavuj
bajka {ume plavetnilo
poezija reka odjek
srok vodopadi nebo
slobodan stih u{}e
uspavanka
zdravica
slovo qubve
qubavna poezija
svadbena pesma
zbirka soneta
pesnik
 Prime}ujemo da je najvi{e motiva vezanih za pesnika, poeziju i pesmu.
Ovi motivi se kre}u od najobuhvatnijih pojmova (poezija) do najjednostav-
nijih (srok). Me|utim, broj motiva vezanih za poeziju i pesnika jo{ vi{e se
pove}ava ako se uzmu u obzir spojevi i konteksti ostalih motivskih re~i:
bogatstvo sroka – planinskih odjeka
slobodan stih – mladih potoka
uspavanku – peva reka
zdravice – napijaju vodopadi
madrigali – vodenog cveta
svadbena pesma – belog grawa
zbirka soneta – julskog neba
Molba za pomilovawe „za wega, za svakoga/koji je pao nemilosti –
/pomilovawe!“, upu}ena je u ime svih pesnika i wihove poezije, u ime zemqe
starinske, u ime svega {to na zemqi `ivi, svetli, bukti i – peva.

PITAWA, ZADACI, VE@BE

U pesmama iz kwige Tra`im pomilovawe Desanka Maksimovi} pokre}e
vi{e tema i unosi ve}i broj motiva od onih koji su sadr`ani u naslovu
pesme. Pesma Za vojni~ka grobqa odstupa od toga pravila.
1.Od svih pesama koje su unete u ^itanku samo ova pesma sadr`i
direktno obra}awe caru („Care Du{ane“). Za{to pesnikiwa to ~ini?
Ima li to veze sa temom pesme i wenom osnovnom porukom?
2.Za{to su vojni~ka grobqa usamqena: zato {to su izdvojena od ostalih
grobaqa, zato {to ih niko ne obilazi, zato {to su ra{trkana, zato
{to su zaboravqena?
3.Ova su grobqa „bez suza i bez hlada“. Kako razumete ovaj iskaz?
4.Spomenici na vojni~kim grobqima su „jednoliki kao {iweli“.
Za{to? Za{to nisu jednoliki spomenici na ostalim (nevojni~kim)
grobqima?
5.Pesnikiwa se zala`e „za wihovu podzemnu i nadzemnu ti{inu“. Kako
razumete ovaj stih? Kakvo je zna~ewe re~i TI[INA?

Univerzalne poruke
Pevawe u kwizi Tra`im pomilovawe ima osobine lirskog i epskog
prosedea. Lirsko je u bogatstvu emocija koje su ~iste, bogate, tople, ne`ne,
qudski meke; plemenitost, razumevawe, ~ovekoqubqe i sveop{te pra{tawe
~ine splet dominantnih emocija i raspolo`ewa. Etika pra{tawa je osnovni
princip ove visokomoralne pesni~ke kwige, koja pokazuje i iskazuje
razumevawe ne samo za nevine i patnike nego i za krive i kazne zaslu`ne.
Kako pokazuje ono nekoliko pesama spomenutih u ovom pregledu pevawa u
kwizi Tra`im pomilovawe, qubav i razumevawe nisu upu}eni samo ~oveku,
niti je ~ovek iskqu~ivi predmet ovih lirskih diskusija. Ovde je pokazana
qubav prema prirodi uop{te, prema predmetima i pojavama, biqkama i
`ivotiwama, suna~anom danu i mese~ini, zemqi i rekama, oblacima i
daqinama. Tu je qubav i pa`wa prema pesnicima i poeziji, prema svemu {to
se stvara qudskom rukom i umom.
Pevawe Desanke Maksimovi}, ~ak i u najlirskijim pesmama, ~isto
intimnim, ima narativni ton, intonaciju i ritam. U ovoj kwizi je epski
element izrazitiji. To je uslovqeno tematskim opredeqewem, prirodom
emocija i ~isto epskim supstancama kao {to su vreme, doga|aj, li~nosti i
sudbine. Narativni ton, navedene epske supstance i tematska i emocionalna
povezanost pesama navode neke tuma~e ove kwige da Tra`im pomilovawe
nazovu poemom.
Du{anov zakonik je bio podsticajna lektira za nastanak ove kwige. U
wenoj sadr`ini su odredbe zakonika i pesnikiwina diskusija sa wima. Ona
je sva usredsre|ena ka dobru, milosr|u, razumevawu i pra{tawu. Motivi
preuzeti iz zakonskog spisa bili su pretesni da se iska`e cela du{a
pesnikiwina, wen odnos prema svetu i `ivotu. Zato }e u ove pesme u}i mnogi
motivi vrlo daleki od zakonika i wegovih normi, u}i }e motivi koji imaju
op{tu, univerzalnu vrednost. Polazi{te je sudbina ~oveka pro{lih vremena,
ali je predmet pevawa ~ovek uop{te – svih vremena i podnebqa. Mnoga
savremena egzistencijalna pitawa na{la su mesto u ovoj poeziji. Da je
pesnikiwa pevala ne samo o sebru Du{anovog doba nego i o sebru uop{te; o
vojnicima ne samo feudalnog doba nego o vojnicima svih vremena (i da vi{e
ne nabrajamo) pokazuju mnoga mesta u ovim pesmama:
Trideset ku}ica wegovog krompira.
(Za sebra)
U srce ga|a zrnom pu{~anim.
(O oborenoj crkvi)
Za sve zanete i nedovr{ene,
i za mene.
(Za nerotkiwe)
U koji se kao u ni{an
zabija metak.
(Za lovi{ta)
Gde spomenici jednoliki kao {iweli.
(Za vojni~ka grobqa)
[IWELI, METAK, ZRNO PU[^ANO, KROMPIR nikako nisu lapsusi,
nego re~i koje davni svet sjediwuju sa dana{wim, izjedna~avaju davne i
skora{we sudbine, stara i nova grobqa, davne i savremene seqake. Da je to
tako, potvr|uje stalno prisutno JA lirskog subjekta, odnosno sveprisustvo
pesnikiwine li~nosti: ona se vidi ili bar naslu}uje, u svakoj pesmi, wen
glas se jasno razaznaje i kad ga ne izrekne direktno kao u pesmi Za nerotkiwe
„Za sve zanete i nedovr{ene, /i za mene“ – gde nije u pitawu samo upotrebqeni
zameni~ki oblik nego i `ivotni udes o kome peva. Da zakqu~imo: poruke ove
kwige su svevremene, op{tequdske, univerzalne. I to ~ini ovu kwigu
vrhunskim delom Desanke Maksimovi}.
Pesni~ko kazivawe u ovoj kwizi vrlo je sugestivno, blisko i
prijem~ivo. Tome ne doprinose samo ~iste i plemenite emocije (posebna
vrednost ovih pesama) nego i jezik, re~enica, celovita forma pesme. Jezik je,
kao uostalom u svakoj kwizi pesama ove pesnikiwe, bogat, lak, lepr{av,
izvoran, jednostavan. Jezik ove kwige krasi patina davnih vremena i bogati
registar tonova: rasko{no re~it, svetao, natopqen dobrotom, molitven,
smeran, prekoran. Re~enica je razbokorena, razgranata na desetinu stihova,
na celu strofu; stih je slobodan, nesputan silabi~kim normama i rimama –
on se razliva kao reka, skupqa kao poto~ak, tok mu se smewuje od survavawa
do mirovawa. Pesmu oblikuje tema, dopunski motivi, ose}awa i raspolo`ewa
– strofe su neujedna~ene, pesme su vrlo ~esto astrofi~ne. Ali jedno je uvek i
svuda prisutno – melodija i ritam dovedeni su do savr{enstva. Sasvim
prirodno: iz svega prethodnog proisteklo je i ovo savr{enstvo pevawa u
kwizi Desanke Maksimovi} Tra`im pomilovawe.