EKONOMIKA PREDUZEĆA

EKONOMIKA
PREDUZEĆA

Prof. dr Boško Nadoveza, Mr Helena Pešić

ISBN 978-99955-775-8-2

7 789995 577582

Prof. dr Boško Nadoveza

Mr Helena Pešić
EKONOMIKA PREDUZEĆA
Prof. dr Boško Nadoveza, Mr Helena Pešić, EKONOMIKA PREDUZEĆA

UREDNIK:
Dr Nedeljko Stanković

RECENZENT:
Prof. dr Nikola Petrović, Visoka poslovna škola Beograd
Prof. dr Nevenka Nićin, Ekonomski fakultet, Evropskog Univerziteta

IZDAVAČ:
EVROPSKI UNIVERITET BRČKO DISTRIKTA
Tel. 049 490 905
http://www.evropskiuniverzitet-brcko.com/

Odlukom Senata Evropskog univerziteta u Brčkom, broj: 21-6/2014, od

17.03.2014. godine, knjiga «Ekonomika preduzeća» autora Prof. dr Boško
Nadoveza, Mr Helena Pešić prihvaćena ja kao udžbenička literatura.

ŠTAMPA:
Markos, Banja Luka

TIRAŽ:
200.

ISBN 978-99955-775-8-2
Prof. dr Boško Nadoveza
Mr Helena Pešić

EKONOMIKA
PREDUZEĆA

EVROPSKI UNIVERZITET
BRČKO, 2014.
 SADRŽAJ

P R E D G O V O R ................................................................................................................... 4
UVODNA RAZMATRANJA .................................................................................................... 5
UVOD ........................................................................................................................................ 7
POJAM, PREDMET I CILJ IZUýAVANJA EKONOMIKE PREDUZEûA 7
I DEO ...................................................................................................................................... 11
POJAM, KARAKTERISTIKE I VRSTE PREDUZEûA .................................................... 11
1. DEFINISANJE PREDUZEûA .................................................................................... 11
2. PREDUZEûE KAO SISTEM I ORGANIZACIJA ..................................................... 13
3. RAZLOZI POSTOJANJA PREDUZEûA ................................................................... 21
3.1 Minimizacija transakcionih troškova ..................................................................... 21
3.2 Prednosti specijalizacije ......................................................................................... 23
3.3 Redukcija rizika i neizvesnosti i uticaj na okruženje ............................................ 23
3.4 Bolje korišüenje tehnike i tehnologije .................................................................... 24
3.5 Veüe podsticanje i bolja kontrola ........................................................................... 25
4. DIFERENCIJACIJA PREDUZEûA............................................................................ 29
4.1 Diferencijacija preduzeüa prema karakteristikama transformacionog procesa ...... 29
4.1.1 Proizvodno preduzeüe ..................................................................................... 29
4.1.2 Uslužno preduzeüe .......................................................................................... 30
4.2 Diferencijacija preduzeüa prema veliþini ............................................................... 31
4.2.1 Malo preduzeüe ............................................................................................... 32
4.2.2 Srednje preduzeüe ........................................................................................... 35
4.2.3 Veloko preduzeüe ............................................................................................ 36
4.3 Posebne vrste preduzeüa......................................................................................... 39
4.3.1 Mala preduzeüa i samostalne firme ................................................................. 39
4.3.2 Multinacionalno preduze ................................................................................. 40
4.3.3 Neprofitno preduzeüe ...................................................................................... 40
4.3.4 Virtuelno preduzeüe ........................................................................................ 42
4.4 Privredna društva.................................................................................................... 43
4.4.1 Liþno preduzeüe( solo vlasništvo) ................................................................... 43
4.4.2 Partnersko preduzeüe....................................................................................... 44
4.4.3 Akcionarsko preduzeüe ................................................................................... 45
4.5 Javno preduzeüe ..................................................................................................... 47
II DEO ...................................................................................................................................... 56
OKRUŽENJE PREDUZEûA .............................................................................................. 56
1.POJAM I VRSTE OKRUŽENJA ................................................................................. 56
2. OKRUŽENJE KAO IZVOR NEIZVESNOSTI .......................................................... 58
3.UPRAVLJANJE OKRUŽENJEM ................................................................................ 62
3.1 Kontingentna (situaciona) teorija ........................................................................... 62
3.2. Teorija zavisnosti od resursa ................................................................................. 65
3.2.1 Strategija upravljanja simbiotskom meÿuzavisnošüu preduzeüa .................... 66
3.2.2 Strategija upravljanja konkurentskom meÿuzavisnošüu. ................................ 71
3.3 Teorija transakcionih troškova ............................................................................... 74
III DEO ..................................................................................................................................... 80
TROŠKOVI .......................................................................................................................... 80
1. POJAM I ZNAýAJ TROŠKOVA ............................................................................... 81
2.VRSTE TROŠKOVA ................................................................................................... 90
2.1. Podele troškova prema faktorima proizvodnje...................................................... 90
2.1.1 Troškovi materijala ......................................................................................... 91

1
 2.1.2 Utrošci sredstava za rad................................................................................... 93
2.1.3 Troškovi rada................................................................................................... 94
2.2. Inkrementalni i neotklonjivi troškovi .................................................................... 95
2.3. Troškovi sa stanovišta moguünosti evidentiranja.................................................. 96
2.3.1 Troškovi prema mestima nastanka .................................................................. 96
2.3.2 Troškovi prema vezanosti za nosioce.............................................................. 97
2.3.3 Troškovi prema naþinu prenošenja na nosioce ............................................... 98
3. KALKULACIJA TROŠKOVA ................................................................................... 98
IV DEO ................................................................................................................................. 106
PREDUZEûE I TRŽIŠTE ................................................................................................. 106
1. TRŽIŠTE - TRŽIŠNA STRUKTURA ....................................................................... 106
1.1 Analiza konkurencije............................................................................................ 107
1.2 Potrebe potrošaþa ................................................................................................. 109
1.3 Promena tržišne strukture i konkurencije ............................................................. 111
2. TRŽIŠNA TRAŽNJA ................................................................................................ 112
2.1 Determinante tražnje ............................................................................................ 113
2.2 Funkcija tržišne tražnje ........................................................................................ 114
2.3 Tržišna tražnja i životni ciklus proizvoda ............................................................ 117
3. PONUDA ................................................................................................................... 117
4. PRIHOD PREDUZEûA ............................................................................................ 118
V DEO .................................................................................................................................... 126
EFEKTIVNOST I EFIKASNOST PREDUZEûA ............................................................ 126
1. POJAM EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI ............................................................ 126
2. SHVATANJA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI .................................................. 128
2.1 Tradicionalni pristupi efektivnosti i efikasnosti ................................................... 128
2.1.1 Pristup sistema resursa .................................................................................. 129
2.1.2 Pristup internih procesa ................................................................................. 129
2.1.3 Pristup ostvarenja cilja .................................................................................. 130
2.2 Noviji pristupi efektivnosti i efikasnosti .............................................................. 132
2.2.1 Pristup stejkholdera ....................................................................................... 132
2.2.2 Pristup konkurentskih vrednosti .................................................................... 134
3. FAKTORI OD ZNAýAJA ZA IZBOR KRITERIJA EFEKTIVNOSTI I
EFIKASNOSTI PREDUZEûA...................................................................................... 139
VI DEO .................................................................................................................................. 141
EKONOMSKI PRINCIPI I OPTIMIZACIJA POSLOVANJA......................................... 141
1. PRODUKTIVNOST .................................................................................................. 142
1.1. Definicija produktivnosti..................................................................................... 143
1.2 Osnovni faktori produktivnosti rada .................................................................... 144
1.2.1 Tehnologija, proizvodnja i produktivnost ..................................................... 144
1.2.2 Ljudski resursi i produktivnost ...................................................................... 154
1.2.3 Društveni i prirodni faktori i produktivnost .................................................. 164
1.3 Analiza produktivnosti ........................................................................................ 165
1.4 Merenje produktivnosti ........................................................................................ 169
1.5 Faktori koji utiþu na smanjenje produktivnosti .................................................... 173
2. EKONOMIýNOST .................................................................................................... 175
2.1 Definicija ekonomiþnosti ..................................................................................... 175
2.1.1 Minimiziranje troškova ................................................................................. 176
2.1.2 Maksimiziranje proizvodnje .......................................................................... 179
2.1.3 Optimalna kombinacija inputa ...................................................................... 179
2.2Analiza ekonomiþnosti .......................................................................................... 180

2
 2.2.1 Analiza troškova i obima proizvodnje .......................................................... 181
2.2.2 Metodi stabilizacije kratkoroþnih troškova u praksi ..................................... 183
2.3 Analiza faktora ekonomiþnosti............................................................................. 184
3. RENTABILNOST ...................................................................................................... 186
3.1 Analiza rentabilnosti ............................................................................................ 186
3.1.1 Maksimiziranje profita .................................................................................. 187
3.1.2 Minimiziranje gubitaka ................................................................................. 189
3.1.3 Prag rentabilnosti (prelomna taþka) .............................................................. 190
3.2 Merenje rentabilnosti............................................................................................ 191
3.3 Sprovoÿenje i unapreÿenje rentabilnosti .............................................................. 192
3.4 Ocena i predviÿanje rentabilnosti ......................................................................... 196
L I T E R A T U R A ...................................................................................................... 202

3
 PREDGOVOR

Knjiga Ekonomika preduzeüa nudi studentima ekonomskog usmerenja neophodan nivo

teorijskih i praktiþno primenjivih znanja o suštini preduzeüa, procesu reprodukcije odnosno
stvaranja vrednosti, okruženju, ekonomskim varijablama i faktorima koji utiþu na realizaciju
zadataka i stvaranje profita u okviru proizvodno – poslovnog kompleksa. Ta saznanja
predstavljaju osnovu koja može biti korisna studentima, kao i drugim struþnjacima, jer se
mogu staviti u funkciju definisanja opštevežeüih principa i upravljaþkih pravila, kao okvira
menadžerskog odluþivanja, koje omoguüuje efektivnost i efikasnost preduzeüa odnosno
tržišni i poslovni uspeh.

Autori su nastojali da kompleksno razmatre sve faktore i efekte njihovih uticaja na konkretne
ekonomske varijable i, gde god je to moguüe, da to stave u kontekst proizvodne funkcije. Na
toj osnovi su data tumaþenja i izvedeni zakljuþci o svim onim elementima, pretpostavkama i
merama koje su neophodne da bi se eliminisali nedostaci i gradila kompetentnost i
konkurentska prednost preduzeüa, koju üe valorizovati tržište.

Cilj ovakvog koncipiranja udžbenika je da omoguüi svim zainteresovanim da kroz

ovladavanje ovom materijom razviju sposobnost za kompleksno razmatranje i analizu kao
osnovu ekonomskog razmišljanja i odluþivanja. Pri tome, imala se u vidu þinjenica da
Ekonomika preduzeüa predstavlja prvu u redosledu disciplina poslovne ekonomije koju
izuþavaju studenti, što je zahtevalo nešto veüu detaljizaciju i dublje i sveobuhvatnije
obrazloženje osnovnih ekonomskih pojmova i principa.

U izradi ovog udžbenika korišüen je bogati opus cenjenog profesora dr Živka Kostiüa,
utemeljivaþa ekonomike preduzeüa na našim prostorima, þiji originalni doprinos ekonomici i
organizaciji preduzeüa predstavlja nepresušnu inspiraciju svima koji se upuštaju u istraživanja
u oblasti ekonomike preduzeüa. Korišüena je i obimna svetska literatura iz oblasti ekonomije,
kao i pozitivni primeri iz prakse razvijenih privreda.

Nastojanja da se ispune svi navedeni zahtevi i realizuju postavljeni ciljevi predstavljalo je za

autore veliki izazov ali i zadovoljstvo zbog moguüih rezultata i konkretnog doprinosa. Da li i
u kojoj meri autori mogu biti zadovoljan uþinjem, saznaüe kada sagledaju mišljenja svojih
þitalaca studenata, struþnjaka iz prakse i poznavalaca ove materije. U tom smislu, autori ove
knjige biüe zahvalni svima koji iskažu svoje mišljenje i sugestije, što üe se svakako imati u
vidu pri izradi drugog izdanja.

Autori

4
 UVODNA RAZMATRANJA

Knjiga Ekonomika preduzeüa je koncipirana na nanaþin da sadrži upravo one elemente kroz
koje se može najpotpunije sagledati preduzeüe u izvršavanju poslovnih procesa odnosno
realizaciji reprodukcije u datom okruženju i uz postavljene zahteve i ekonomske principe.

Knjiga ima uvod i šest delova (celina).

U uvodu je razmatrana teorijsko - sadržajna komponenta ekonomike preduzeüa (pojam,
predmet i ciljevi, u kontekstu ekonomskih principa) kao opšte discipline poslovne ekonomije.

U prvom delu knjige pod naslovom „Pojam, vrste i karakteristike preduzeüa“, date su
osnovne informacije o preduzeüima kao struktuiranim organizacijama, privrednim društvima i
osnovnim tržišnim subjektima, navedeni i detaljno objašnjeni neki osnovni razlozi njihovog
formiranja i postojanja i prikazano moguüe difernciranje preduzeüa prema nekim osnovnim
kriterijumima (veliþina, karakteristike transformacionog procesa, pravni oblici)

U drugom delu je kompleksno analizirano „Okruženje preduzeüa“ sa svim elementima i

njihovim uticajima koji determinišu neizvesnost, kako bi se stvorile pretpostavke za što
potpunije sagledavanje i definisanje uticaja i moguüeg usmeravanja okruženja u cilju
obezbeÿenja stabilnog i sigurnog snabdevanja preduzeüa potrebnim resursima. Pošlo se od
stava da je okruženje to koje konaþno odreÿuje kritiþne faktore koje preduzeüe treba da
poseduje i koristi da bi bilo uspešno. U tom kontekstu izložene su tri osnovne strategije
upravljanja okruženjem: 1) kontingentna - situaciona teorija, (2) teorija zavisnosti od resursa
(upravljanje simbiotskom meÿuzavisnošüu, upravljanje konkurentskom meÿuzavisnošüu) i (3)
teorija transakcionih troškova.

Polazeüi od taga da troškovi imaju poseban znaþaj za ekonomiku preduzeüa, u treüem delu
knjige detaljno su anlizirani i obrazloženi svi aspekti trošenja koji nastaju u procesu
reprodukcije (utrošci faktora proizvodnje) i sagledane osnovne grupe i podgrupe troškova
(fiksni, varijabilni, relativno fiksni, progresivni i degresivni) u funkciji njihove uloge u
donošenju poslovnih odluka (izboru alternativnih aktivnosti) i iskazivanju rezultata
poslovanja. Posebno su analizirani i grafiþki prikazani ukupni, proseþni i marginalni troškovi
u kontekstu izraþunavanja minimalnih troškova pri optimalnoj proizvodnji. Klasifikacija
troškova koja je data i obrazložena, saþinjena je u funkciji uspešnijeg upravljanja troškovima
(delovanja na visinu, strukturu i dinamiku), njihovog praüenja i evidentiranja.

U þetvrtom delu knjige posmatrana je višeslojna interakcija izmeÿu preduzeüa i tržišta kroz
nastojanje da se što potpunije identifikuju determinišuüi faktori i efekti koji nastaju u tom
meÿusobnom delovanju. Suštinska odrednica od koje se polazi u tom razmatranju je da je
tržište pokretaþ i determinanta efektivnosti i efikasnosti i da je, shodno tome, osnovni zadatak
preduzeüa da što adekvatnije odgovori tržišnim promenama i zahtevima kupaca odnosno
potrošaþa. Poseban naglasak je na kupcima, naravno u kontekstu konkurencije, realnih uslova

5
i promena, jer oni determinišu tražnju i imaju veliki uticaj na efektivnost a time i na efikasnost
preduzeüa. Funkcija tražnje se posmatra kroz identifikaciju faktora i kvantifikaciju njihovih
uticaja na tražnju koja je pretpostavku za uspešan plasman roba i usluga i ostvarenje prihoda
preduzeüa. Na kraju su razmatrani teorijski aspekti odnosa izmeÿu tražnje i prihoda (ukupnog,
proseþnog i marginalnog) i te relacije prikazane grafiþki kako bi se što lakše vršio izbor
moguüih varijanti.

Tema petog dela je efektivnost i efikasnost preduzeüa, posmatrani u okviru koncepta koji u
sebi sadrži i istovremeno povezuje ciljeve kao i resurse koji se koriste radi ostvarenja tih
ciljeva. Kompleksnost pristupa zahtevala je da se najpre sumarno razmatraju osnovne
karakteristike meÿuuticaja, a zatim identifikuju osnovni faktori koji opredeljuju izbor
odgovarajuüeg pokazatelja uspešnosti preduzeüa. Posebo se obrazloženi moguüi pristupi
(sistema resursa, internih procesa, ostvarivanja ciljeva) kao i kriteriji za utvrÿivanje i
iskazivanje efektivnosti i efikasnosti preduzeüa.

Šesti deo predstavlja neku vrstu nastavka onoga što je dato u prethodnom delu, s tim što je
naglasak na efikasnosti preduzeüa, koja je produbljena uvoÿenjem osnovnih principa
poslovanja.. Kompleksno su sagledani osnovni ekonomski principi (produktivnost,
ekonomiþnost, rentabilnost) u kontekstu optimizacije poslovanja, kao pretpostavke opstanka,
uspešnosti i daljeg rasta i razvoja preduzeüa u turbulentnim tržišnim uslovima. Zbog znaþaja i
uloge, poseban naglasak bio je na analizi zasnovanoj na konceptu proizvodne funkcije iz koje
su izvedene osnovne relacije uticaja varijabli (obim proizvodnje, troškovi, prihodi) na
ekonomske principe. Prikazane su metode merenja i objašnjeni faktori koji utiþu na smanjenje
produktivnosti, ekonomiþnosti i rentabilnosti.

6
 UVOD

POJAM, PREDMET I CILJ IZUýAVANJA EKONOMIKE PREDUZEûA

KAO OPŠTE DISCIPLINE POSLOVNE EKONOMIJE

Potpuno i kompleksno izuþavanje i razumevanje Ekonomike preduzeüa zahteva da se ona

postavi i sagledava u kontekstu Poslovne ekonomije, obzirom da þini jednu od njenih
fundamentalnih i najstarijih disciplina.
Poslovnu ekonomiju þini skup disciplina ekonomske nauke koje izuþavaju poslovanje
preduzeüa, od kojih se neke klasifikuju kao opšte discipline (ekonomika preduzeüa,
poslovno upravljanje, organizacija) a neke kao specijalizovane discipline, definisane kao
funkcionalna podruþja (upravljanje proizvodnjom, finansijama, ljudskim resursima), odnosno
pomoüna ili posebna podruþja (raþunovodstvo, kvantitativna analiza i bankarstvo, trgovina i
dr.). Detaljniji uvid u predmet izuþavanja poslovne ekonomije i mesto Ekonomike preduzeüa
u sistemu poslovne ekonomije može se steüi na osnovu opšteprihvaüenog pregleda datog u
tabeli 1.

Ekonomika preduzeüa
Opšte discipline Poslovno upravljanje (Menadžment)
Organizacija
Upravljanje proizvodnjom
Marketing
Funkcionalna podruþja Upravljanje finansijama
Upravljanje ljudskim resursima
Raþunovodstvo
Nauka o ponašanju
Pomoüna podruþja Informatika
Kvantitativna analiza
Bankarstvo
Osiguranje
Meÿunarodno poslovanje
Posebna podruþja
Trgovina
Saobraüaj
Turizam

Tabela 1 Pregled disciplina poslovne ekonomije

7
Ekonomika preduzeüa kao opšta disciplina prouþava opšte probleme poslovanja preduzeüa i
shodno tome predstvalja koncepcijsko-metodološku osnovu specijalizovanih disciplina u
okviru poslovne ekonomije koje, svaka sa svoga aspekta, izuþavaju poslovanje preduzeüa.
Dakle, ekonomika preduzeüa je komplementarna specijalizovanim disciplinama poslovne
ekonomije, koje prouþavaju poslovanje celine preduzeüa ili funkcionisanje pojedinih
poslovnih funkcija preduzeüa. Blisko je povezana sa svim mikroekonomskim disciplinama, a
pre svega sa organizacijom preduzeüa i upravljanjem, raþunovodstvom i finansijama.
Za poslovnu ekonomiju, a samim tim i za ekonomiku preduzeüa od posebnog znaþaja u
smislu obezbeÿenja neophodne teorijsko metodološke osnove su (a) teorisjska ekonomija
(mikroekonomija- izuþava ekonomsko ponašanje pojedinaþnih ekonomskih subjekata i
makroekonomija- prouþava povezane ekonomske jedinice u privredi) i (b) nauke o
odluþivanju (Teorija odluþivanju, Operaciona istraživanja i dr.) koje je razvile brojne metode i
tehnike za donošenje optimalnih odluka i ocenu ostvarenih rezultata.
Ekonomika preduzeüa je disciplina ekonomske nauke koja celovito i kompleksno prouþava
opšte probleme poslovanja preduzeüa s ciljem da se definišu opštevažeüi principi i
upravljaþka pravila kao okviri delovanja subjekata kao i konkretne mere i akcije koje üe
omoguüiti efikasno ostvarenje ciljeva preduzeüa. Pri tome, ekonomika preduzeüa primenjuje
rezultate sopstvenih teorijskih uopštavanja, metodologiju ekonomske nauke kao i rezultate
istraživanja drugih ekonomskih disciplina.
Predmet izuþavanja Ekonomike preduzeüa je celina procesa poslovanja preduzeüa, a to znaþi
kompleksan proces reprodukcije odnosno stvaranja vrednosti (sve tri faze: ulaganje,
transformacija ulaganja i rezultat). Dakle predmet izuþavanja su (a) svi oblici ulaganja
(ljudski resursi, materijal, novac i kapital, informacije i znanje, klijenti i potrošaþi -za uslužna
preduzeüa), (b) naþin na koji preduzeüe koristi ljudsko znanje, veštine i sposobnosti,
tehnologiju, mašine i opremu za transformisanje ulaganja u rezultate, (c) izlazni rezultati
(gotovi proizvodi, usluge, plate, vrednosti za stejkholdere).
ýitav taj kompleks procesa poslovanja posmatra se sa aspekta ostvarenja i poveüanja profita
kao osnovnog motiva poslovanja, uz sagledavanje karakteristika troškova koji nastaju u
reprodukciji i njihovog uticaja na cenu koštanja proizvoda odnosno na poslovni rezultat.
Profit je jedan od osnovnih razloga nastanka preduzeüa, mada ne treba zaboraviti ni þinjenicu
da postoje i preduzeüa koja ne teže iskljuþivom ostvarenju profita (neprofitna - ustanove u
oblasti kulture i obrazovanja, zdravstvene ustanove itd) veü imaju zadatak da prevashodno
obezbede dobra i usluge koje su potrebne svim ljudima.
Osim toga, ekonomika preduzeüa prouþava karakteristike šireg i užeg okruženja preduzeüa
(kupci, dobavljaþi, konkurencija, Vlada), kroz sagledavanje meÿuuticaja i interakcija koje
nastaju u procesu obezbeÿenja sigurnog i stabilnog snabdevanja iz okruženja sa svim onim što
je potrebno za nesmetano odvijanje reprodukcije. Prihvata se stav da je okruženje to koje
konaþno odreÿuje kritiþne faktore koje preduzeüe treba da poseduje i koristi da bi bilo
uspešno. Sagledavaju se naþini na koje se preduzeüe prilagoÿava dejstvu okruženja ili pak
utiþe na to okruženje u nastojanju da obezbedi sve resurse koji su neophodni za nesmetanu
reprodukciju.
Sledeüe važno podruþje koje prouþava ekonomika preduzeüa jesu efektivnost, efikasnost i
tržišni uspeh preduzeüa, kroz definisanje i primenu osnovnih principa efikasnosti
(produktivnost, ekonomiþnost, rentabilnost), koji u osnovi proistiþu iz fundamentalnih
karakteristika i zahteva koje postavljaju ekonomski resursi u procesu proizvodnje. Dakle,
sama þinjenica da su resursi ograniþeni i da postoje alternativne moguünosti za njihovu
upotrebu i korišüenje nameüe neophodnost da se to radi krajnje racionalno. To otvara pitanje i
ukazuje na moguünost da se kroz adekvatne odluke može uticati na poveüanje efikasnosti i
efektivno korišüenje resursa, što je predmet izuþavanja ekonomike preduzeüa. Za tako nešto,

8
potrebno je poznavanje opšteprihvaüenih principa efikasnosti jer nude opšta znanja nastala
uopštavanjem prakse velikog broja preduzeüa.
Dakle, poznavanje i primena principa efikasnosti je preduslov tržišnog i poslovnog uspeha
preduzeüa. To znaþi da poslovni uspeh nije sluþajnost veü rezultat dosledne i stalne primene
principa produktivnosti, ekonomiþnosti i rentabilnosti. Produktivnost je zahtev da se sa datom
koliþinom inputa ostvari maksimalna koliþina proizvoda. Ekonomiþnost je zahtev da se dati
obim proizvodnje ostvari sa minimalnim troškovima. Rentabilnost je zahtev da se sa uloženim
sredstvima ostvari maksimalan profit.Naravno, principi efikasnosti nisu zbirka uniformnih
recepata za uspeh, niti svemoguüe formule þija primena automatski vodi ka poslovnom
uspehu. To su osnovne smernice ili pravila kojima treba usmeravati poslovne aktivnosti bilo
kog preduzeüa, ako se želi da ono bude efikasno u svim uslovima i promenama. Pri tome,
nesporno je da je i posmatranje i prouþavanje uspešnih firmi neophodno i korisno, s tim što üe
ta saznanja imati najveüu vrednost ako se koriste da bi se uoþili neki opšti principi na kojima
te firme zasnivaju svoje ponašanje, a ne da se to preuzme kao imitirajuüi recept. Uspešne
firme su to postale zato što adekvatno primenjuju principe efikasnosti i što su sposobne da
iskoriste tržišne šanse i da se stalno prilagoÿavaju promenama okruženja. Dakle, mora se
uvažavati postojeüa praksa i institucionalno okruženje u kome preduzeüe posluje, ali se
moraju i dobro poznavati principi efikasnosti. Poslovni uspeh preduzeüa nije sluþajnost veü
rezultat istrajne primene principa produktivnosti, ekonomiþnosti i rentabilnosti u datim
uslovima.
Suština kompetentnosti je novi termin koji se sve više koristi u ekonomskoj teoriji u
objašnjenju i graÿenju osnove za stvaranje neophodne konkurentske prednosti preduzeüa, kao
uslova opstanka na tržištu. Kompetentnsot se posmatra kao kompleksno pitanje koje sadrži tri
dimenzije: (a) funkcionalnost, (b) pristup tržištu i (c) integritet proizvoda. Pri tome, naglasak
je na kompetentnosti preduzeüa sa stanovišta potrošaþa, shvaüen kao kreativan i kontinuelan
proces. Opšte prihvaüeni zakljuþak je da kada preduzeüe definiše suštinu kompetentnosti,
onda nakon toga treba da ide„unazad“ i shodno tome da definiše individualne struþnosti i
tehnologije, koje þine suštinu kompetentnosti. Kompetentnost se posmatra kao sposobnost
preduzeüa da održava koordinirano korišüenje izvora na naþin koji može dovesti do ostvarenja
cilja. To je sposobnost da se pribavljaju i koriste novi kvalitetno razliþiti izvori, odgovarajuüe
sposobnosti i naþini koordinacije.
Osnovni cilj (zadatak) izuþavanja ekopnomike preduzeüa je da se sistematski širi znanje o
svim aspektima poslovanja preduzeüa, što omoguüuje potpunije razumevanje i objašnjenje
suštine preduzeüa, njegovog uspešnog poslovanja i funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i
svih meÿuuticaja, Na taj naþin se (a) obezbeÿuje sisitemski pristup rešavanju poslovnih
problema preduzeüa, (b) nude znanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzeüem
i (c) ukazuje na neophodne aktivnosti i mere kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi.
Iz svega reþenog može se zakljuþiti da je Ekonomika preduzeüa (a) normativna nauþna
disciplina, jer propisuje naþelno kako preduzeüe treba da funkcioniše da bi ostvarilo
postavljene ciljeve, (b) pozitivna nauþna disciplina, jer utvrÿuje kako preduzeüe stvarno
funkcioniše, objašnjavajuüi zašto preduzeüe donosi odluke na odreÿeni naþin.
Ekonomika preduzeüa je primenjena mikroekonomska disciplina, koja povezuje ekonomiju i
poslovnu praksu, na naþin koji je u funkciji poveüanja efikasnosti preduzeüa. Zato se u okviru
Ekonomike preduzeüa vrši kompleksno i integralno sagledavanje reprodukcionog procesa u
konkretnim uslovima uz punu primenu opšteprihvaüenih teorijskih principa i pozitivne prakse.
Ekonomika preduzeüa se ne može osloniti samo na pojave koje se mogu ouþiti u praksi, bez
nastojanja da se te pojave detaljno prouþe i na osnovu toga definišu principi delovanja, niti
samo na teorijska opšta znanja, veü treba da integriše poslovnu praksu u principe donošenja
poslovnih odluka.

9
___________________________________________________________________________

Rezime

Ekonomika preduzeüa kao opšta disciplina poslovne ekonomije prouþava kompleksan proces
reprodukcije i stvaranja nove vrednosti u cilju definisanja principa, upravljaþkih pravila,
mera i postupaka þija primena u praksi treba da omoguüi efikasno ostvarenje ciljeva
preduzeüa u datim uslovima i okruženju. Integrišuüi opšteprihvaüene teorijske principe i
pozitivnu praksu, Ekonomika preduzeüa nudi znanja i veštine koje su neophodne za
sistematski pristup u sagledavanju problema i uspešno upravljanje preduzeüem u svim
uslovima.
ýitav taj kompleks procesa poslovanja (proces reprodukcije: input, proces transformacije,
output) posmatra se sa aspekta ostvarenja i poveüanja profita kao osnovnog motiva
poslovanja, uz sagledavanje karakteristika troškova koji nastaju u reprodukciji i njihovog
uticaja na cenu koštanja proizvoda.
Sledeüe važno podruþje koje prouþava Ekonomika preduzeüa jesu efektivnost, efikasnost i
tržišni uspeh preduzeüa, kroz definisanje i primenu osnovnih principa efikasnosti
(produktivnost, ekonomiþnost, rentabilnost), koji u osnovi proistiþu iz fundamentalnih
karakteristika i zahteva koje postavljaju ekonomski resursi u procesu proizvodnje
___________________________________________________________________________

Pitanja

1. Definiši ekonomiku preduzeüa u okviru poslovne ekonomije

2. Predmet i cilj izuþavanja ekonomike preduzeüa
3. Znaþaj i potreba primene osnovnih ekonomskih principa poslovanja

Za one koji žele više

1. Na koji naþin se primeri pozitivne prakse mogu prilagoditi i iskoristiti u konkretnom

Preduzeüu

10
 I DEO

POJAM, KARAKTERISTIKE I VRSTE PREDUZEûA

Ciljevi prvog dela

Cilj ovog dela je da ponudi osnovne informacije o preduzeüu, kao osnovnom tržišnom
subjektu, u svrhu boljeg razumevanja i usvajanja osnovnih znanja o vrstama i suštinskim
karakteristikama preduzeüa kao i razlozima njihovog formiranja i postojanja.Ovaj segment üe
se sagledate kroz sledeüa pitanja:

x preduzeüe, pojam i osnovne karakteristike preduzeüa

x preduzeüe kao složeni sistem i organizacija
x razlozi postojanja preduzeüa
x diferencijacija preduzeüa, prema karakteristikama transformacionog procesa i prema
veliþini
x privredna društva
x javno preduzeüe

1. DEFINISANJE PREDUZEûA

Preduzeüe se definiše kao organizacija koja predstavlja složenu radnu celinu, u kojoj se prema
odreÿenim naþelima, propisima i metodama, skladno povezuju elementi rada (kadrovi,
sredstva za rad i predmeti rada), radi ostvarenja odreÿene strukture i kvaliteta proizvoda ili
usluga, koji zadovoljavaju potrebe tržišta, odnosno korisnike izlaznih rezultata.U opštem
obliku, organizacija se može definisati kao agregaciju razliþitih, meÿusobno povezanih i
logiþki grupisanih delova - podsistema, sa adekvatnom koordinacijom i jasno definisanim
ciljevima.
Preduzeüe se naziva privrednim društvom1, þijom aktivnošüu se ostvaruje proces stvaranja
vrednosti u tržišnoj privredi. U tom smislu, preduzeüe predstavlja vrstu privredne organizacije
i osnovni tržišni subjekt koji obavlja privrednu aktivnost. Iako preduzeüa nisu jedini
privredni subjekti, ona su ipak najefikasniji oblik za obavljanje privredne aktivnosti i
ostvaruju najveüi deo vrednosti u tržišnim privredama.
Nije realno oþekivati da postoji samo jedna i to trajna definicija preduzeüa i njegovog
koncepta obzirom da postoje ne samo startne razlike struþnjaka i teoretiþara i poimanju tog
fenomena nego i potreba stalnog menjaja i dogradnje svake definicije u skladu sa
neprekidnim promenama koje se dešavaju kao i sa razvojem znanja o preduzeüu i njegovom

1
Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS 125 / 04

11
funkcionisanju2. Preduzeüe se obiþno definiše na sledeüi naþin: Preduzeüe je samostalna
organizacija ekonomskih resursa sa odgovarajuüom formom i strukturom, koja vrši
transformaciju uloženih resursa u izlazne rezultate i tako stvara vrednost s ciljem da ostvari
profit.
Ova definicija ukazuje na sledeüe bitne karakteristike preduzeüa:

(1) da je to samostalan ekonomski subjekt (samostalno donosi odluke o tome šta üe i kako
proizvoditi i kako üe rasporeÿivati ostverene rezultate, naravno uz uvažavanje uticaja
ograniþenja iz okruženja – pravna regulativa, etiþke norme i ekonomske zakonitosti)
(2) da predstavlja organizovanu celinu sa jasnom formom (oblik organizovanja) i
strukturom (procesi kroz koje se povezuju subjekti i resursi).
Pod formom ili oblikom organizovanja podrazumeva se pravni oblik preduzeüa
vlasništvo (liþno, partnersko, akcionarsko preduzeüe), od koga zavisi upravljanje, kontrola
itd, odnosno tip-vrsta organizacione strukture ( jednostavna, funkcionalne, diviziona,
matriþna itd.).
Pod strukturom organizacije podrazumeva se broj, veliþina i naþin meÿusobne
povezanosti materijalnih i ljudskih resursa.To su odnosi izmeÿu ljudskih resursa (ljudi)
meÿusobno, odnosi izmeÿu ljudskih i materijalnih resursa (sredstava) i odnosi izmeÿu
samih materijalnih resursa.
Da bi preduzeüe efikasno funkcionisalo svi ti mnogobrojni odnosi moraju se organizovati3
(3) da stvara vrednost transformišuüi uložene resurse (materijal, novac i kapital, ljudski
resursi, informacije i znanje) u izlazne rezultate (gotovi proizvodi, usluge, plate i
dividende, vrednosti za stejkholdere) u cilju stvaranja profita (tri faze procesa stvaranja
vrednosti).
Zato se i kaže da ukupno funkcionisanje preduzeüa faktiþki predstavlja proces
transformacije odreÿenih ulaganja u rezultate, a koji se usmerava donošenjem konkretnih
odluka i njihovim sprovoÿenjem, uvažavajuüi okruženje kao bitan þinilac.
Uspešnost preduzeüa da iz okruženja obezbeÿuje resurse potrebne za proizvodnju kao i
njegova sposobnost da efikasno koristi tehnologije i druge resurse prilikom pretvaranja
ulaganja u rezultate, opredeljuje koliku üe vrednost preduzeüe stvoriti u ovoj fazi. Dakle,
ovde se govori o transformaciji ne samo u fuziþkom smislu, nego o transformaciji
vrednosti.
Kako üe biti postavljena i koliko üe biti efikasna transformacija zavisi od poslovne
aktivnosti preduzeüa. Rezultat svega toga je proizvod odnosno usluga koji se prodaju na
tržištu i tako ostvaruje prihod. Deo prihoda, preduzeüe koristi za nadoknadu
(reprodukciju) utrošenih resursa, dok višak dog prihoda predstavlja profit, koji se može
raspodeliti vlasnicima ili iskoristiti za nove investicije.
(4) da je tržišna institucija (osnovni subjekt tržišne privrede), gde se alokacija resursa
obavlja u skladu sa ponudom i tražnjom a prema zahtevima osnovnih ekonomskih principa
(produktivnost, ekonomiþnost, rentabilnost)

U savremenoj privredi postoji veliki broj razliþitih vrsta preduzeüa, koja se meÿusobno
razlikuju po mnogim obeležjima odnosno kriterijumima (karakteristike transformacionog
procesa, veliþina preduzeüa, oblici svojine itd). Preduzeüe, kao osnovni privredni subjekt,
javlja se u vrlo razliþitim oblicima, obavlja specifiþne delatnosti i razlikuje se po mnogim
drugim karakteristikama. U tom smislu se vrši njihova klasifikacija i razvrstavanje, prema

2
Osnovnu definiciju preduzeüa koja je bila neka vrsta poþetne opšteprihvaüene definicije dao je Ž.Kostiü, u
svojoj poznatoj knjizi „Osnovi teorije mezoekonomije“, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 58
3
Kostiü, Ž. , Osnovi teorije mezoekonomije“, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 58

12
nekom od definisanih kriterijuma, a onda posmatraju ti specifiþni elementi koji karakterišu
pojedine skupine preduzeüa.
Danas se preduzeüe prihvata kao neophodnost i integralni deo tržišne privrede, pa se sasvim
logiþno postavlja pitanje zašto je to tako i šta to donosi formiranje preduzeüa kao prednost
odnosno koji su to razlozi postojanja preduzeüa. Nastojanja da se odgovori na ova pitanja
dovela su do nastanka teorija koje su unapredile eonomiku preduzeüa i ostale ekonomske
discipline.

2. PREDUZEûE KAO SISTEM I ORGANIZACIJA

Radi potpunijeg sagledavanja i boljeg razumevanja celine preduzeüa i odnosa koji se javljaju
izmeÿu njegovih delova, najbolje je da se sve to predstaviti kao sistem4. Dakle, preduzeüe se
može posmatrati kao celina (sistem) koja se sastoji od meÿusobno povezanih elemenata -
delova, koji þine podsisteme u preduzeüu. Na slici 1 prikazano je preduzeüe kao sistem i
njegovi najznaþajniji podsistemi.

Slika 1 Sistem i podsistemi preduzeüa

Izvor Daft, R. I. Organization Theory and Design, West Publishing Company, 1992., str. 10

Sistem ima više podsistema i elemenata izmeÿu kojih postoje direktne ili indirektne veze, kao
i odgovarajuüe inpute i outpute, preko kojih se povezuje sa okruženjem. Skup elemenata sa
svojim svojstvima þini sadržaj sistema, a veze meÿu elementima omoguüavaju ostvarivanje
cilja postojanja sistema.
Preduzeüe kao sistem povezano je sa okruženjem iz koga dobija inpute (materijal, novac i
kapital, ljudske resurse, informacije i znanja ), koje kroz transformacione procese pretvara u
proizvode i usluge koje plasira na tržištu. Proces pretvaranja ulaznih veliþina u izlazne
ostvaruje se kroz potpuno i ciljno usklaÿeno funkcionisanje svih elemenata sistema. U sluþaju
odstupanja od utvrÿenog cilja ili eventualnih promena u okruženju, aktivira se povratna veza

4
Gigch, J.P.: Applied General System Theory, Harper and Row, 1978., str. 1- 55

13
preko koje se preduzeüe prilagoÿava novm zahtevima. Dakle, da bi se osigurao opstanak
preduzeüa kao složenog sistema u turbulentnim uslovima, neophodno je da se poslovanjem i
razvojem preduzeüa adekvatno upravlja.
Podsistemi su integrisani u preduzeüe kao jedinstveni i celoviti sistem, tako da zajedno grade
strukturu preduzeüa odnosno procese (ekonomski, tehniþko tehnološki, proizvodni) kroz koje
se realizuju zadaci. Najznaþajniji podsistemi svakog preduzeüa su: podsistem održavanja veza
sa okruženjem (pribavljanje neophodnih resursa – na strani ulaganja, i prodaja proizvoda- na
strani rezultata), podsistem operacija - proizvodnje (transformacija ulaganja u rezultate),
podsistem održavanja (staranje o ispravnosti i radnoj sposobnosti sredstava), podsistem
prilagoÿavanja promenama u okruženju (kroz istraživanje tržišta, razvoj proizvoda i
tehnologije, razvoj organizacije) i upravljaþki podsistem (upravlja celinom i koordinira
podsisteme)5. Elementi odnosno celine u strukturi preduzeüa se mogu identifikovati kao
prirodni, tehniþko-tehnološki i organizacioni.
Dakle, organizacija je specifiþan oblik angažovanja dve ili više osoba, koje rade zajedno i na
koordiniran naþin doprinose ostvarenju grupnih rezultata i ostvarenju društvenih,
organizacionih i individualnih ciljeva. Karakteristike takve organizacije su:

- ciljna usmerenost
- struktura i meÿuzavisnost delova
- organizaciona dinamika (ulaganje, transformacija, procesi, rezultati)
- hijerarhija i upravljanje
- okruženje i uticaji

Najznaþajnije karakteristike preduzeüa kao sistema su da je to organizacioni, složeni i

otvoreni sistem6.
Preduzeüe je organizacioni sistem jer nastaje kao rezultat ljudskog stvaralaštva u
organizovanju procesa proizvodnje, što üe reüi da ljudi osnivaju preduzeüe da bi njegovim
usmerenim funkcionisanjem ostvarili svoje ekonomske ciljeve. Termin organizacija se koristi
da opiše proces organizovanja i da se opiše drutveno biüe koje je formirala grupa ljudi, da bi
ostvarili neke ciljeve koje kao pojedinci nisu u stanju da ostvare. Kljuþni elementi svake
organizacije su svrha ili cilj koji se želi ostvariti, kao i ljudi i struktura, koja odgovara prirodi
zadatka koji organizacija obavlja.
Organizovanje je proces kojim ljudi sagledavaju moguünosti da zadovolje potrebe, a zatim
pribavljaju i koriste izvore da zadovolje te potrebe. Naþin na koji organizacija koristi ljudske
resurse i tehnologiju da transformiše inpute i outpute, odreÿuje kako se vrednost stvara u fazi
konverzacije.7
Organizaciona struktura determiniše interne odnose u preduzeüu (ustanovljeni naþin odnosa),
autoritet odluþivanja i sistem koordinacije aktivnosti putem komunikacije. Organizacionom
strukturom su definisani poslovi i ljudi koji treba da ih obavljaju. Svrha organizacione
strukture je: (1) omoguüava primenu strategije, (2) alocira zadatke i odgovornosti, (3)
ustanovljava formalne odnose u podnošenju izveštaja, (4) efikasno grupiše ljude u
organizacionoj jedinici (5) opredeljuje autoritet, nadležnosti i kontrolu (6) omoguüava
koordiniranje i (7). maksimizira organizaciju8
Organizaciona struktura, koja je rezultat procesa organizovanja treba da odgovara ciljevima i
okruženju u kojem preduzeüe obavlja svoju poslovnu aktivnost, odnosno mora biti usklaÿena

5
Daft, R.I. Organization Theory and Design, West Publishing Company,1992., str 10
6
Kukoliþa, S. Osnovi teorije organizacionih sistema, Oeconomica, Bgd, 1972, str -19 23
7
Jones R. G. Organizational Theory, Design and Change, four edition, Pearson Prentice Hall, Nj, 2004., str.2
8
Levicki, S. J. Interactive Strategy Wokout, third edition, Prentice- Hall, London, 2003., str. 211.

14
sa strategijom kao naþinom ostvarivanja ciljeva. Organizaciona struktura se prilagoÿava
donetim odlukama, ali se istovremeno pri donošenju strategijskih odluka vodi raþuna o
postojeüoj organizacionoj strukturi. Za razumevanje promena organizacione strukture
potrebno je poüi od razmatranja uzajamnih odnosa izmeÿu þetiri elementa organizacije:
zadataka (stvoriti proizvod ili uslugu sa namerom da se ostvari dobit prodajom na tržištu),
strukture (dati okvir), sredstava (materijalni resursi) i ljudi (koriste sredstva da bi obavili
posao). Prema tome, nije moguüe stvoriti organizacionu strukturu ukoliko se ne zna koje üe se
poslovne aktivnosti obavljati, kojiüe se izvori koristiti i koje ciljeve treba ostvariti u
odreÿenim vremenskim periodima.
Preduzeüe je otvoreni sistem jer je u stalnoj interakciji sa okruženjem buduüi da je to jedini
naþin da obezbedi potrebne resurse i da plasira rezultate svoga poslovanja. Pri tome,
preduzeüe mora budno da prati sve promene, da im se prilagoÿava i utiþe na njih jer samo
tako može opstati u turbulentnim tržišnim uslovima.
Složenost preduzeüa proistiþe iz þinjenice da postoje brojni podsistemi, raznoliki elementi
strukture i veoma kompleksni i isprepleteni odnosi i procesi u fuinkcionisanju i realizaciji
zadataka. Sama þinjenica da preduzeüe zapošljava radnike sa vrlo razliþitim znanjima,
sposobnostima koji koriste veliki broj razliþitih sredstava za rad i materijala, pri þemu nastaju
brojni i isprepleteni odnosi, ukazuje na svu složenost preduzeüa. Preduzeüe kao kompleksan
sistem uzajamno zavisnih delova se vremenom menja pod dejstvom eksternih i internih
faktora. Najþešüe faktori eksternog karaktera iniciraju organizacione promene.
Potrebna su tri tipa akcija u stvaranju sposobne organizacije. Prvo, obezbediti adekvatne
kadrove kroz izbor i kontinuelno osposobljavanje (tehniþka struþnost i intelektualni kapital),
što ukljuþuje i jak menadžment tim, Drugo, stvarati suštinu kompetentnosti i konkurentne
sposobnosti (funkcionalnost, pristup tržištu, integritet proizvoda) koje omoguüavaju dobro
sprovoÿenje strategije. Treüe, organizovati poslovne funkcije i procese u lancu vrednosti i
odluþivanja na naþin usklaÿen sa uspešnom primenom strategije9
Stepen centralizacije- decentralizacije odreÿuje na kojim se nivoima u organizacionoj
strukturi donose poslovne odluke i kakvog su karaktera.Na menadžmentu je da bira izmeÿu
razliþitih konkurentnih struktura uporeÿujuüi koristi od specijalizacije sa koristima od
koordinacije. Posebna pažnja treba da se posveti „potrebi autonomije“kada organizacionim
jedinicama treba da se upravlja na naþin koji se razlikuje od upravljanja celinom preduzeüa .
Iskljuþivo hijerarhijske strukture imaju slabosti jer ne omoguüuju horizontalne veze odnosno,
mrežu.10tako da se ide na sistem koji obezbeÿuje horizontalnu i lateralnu povezanost u
organizaciji. Zagovara se smanjenje nivoa u organizacionoj strukturi odnosno kreiraju se
organizacije u kojoj preduzetništvo može da se širi sve do linijskih organizacionih
jedinica.Struktura je bitna, ali je ona samo jedan element organizacione promene. Novo je
shvatanje da se na preduzeüe gleda kao na portfolio procesa, pri þemu se akcentuju
horizontalni procesi (preduzetniþki, stvaranja kompetentnosti i obnove).
Preduzeüima u kojioma postoji velika povezanost proizvoda sa visokom tržišnom
povezanošüu, odgovara struktura po funkcionalnom principu. U procesu planiranja fokus je na
konkurenciji, konkurentskoj prednosti, na segmentaciji tržišta na osnovu posebnih obeležja
proizvoda, fazama u evoluciji proizvod – tržište.11 Funkcionalna struktutra odgovara i
preduzeüima sa visokom povezanošüu proizvoda, a sa skromnom povezanošüu tržišta. Tu se
strategijske poslovne jedinice stvaraju da se suoþe sa razliþitošüu tržišta ili geografskog
podruþja, da u fokusu pažnje bude svako tržište na najefikasniji naþin.

9
Thompson, A. A. Jr. And A. S.Strickland III Strategic Management. Therteenth edition, Mc Grow –Hill /
IRVIN, Boston, 2003., str. 360.
10
Naisbith, J. Megatrends, Warner Books, New York, 1984., str. 221.
11
Milosavljeviü, M. Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007., str 465.

15
Funkcionalni naþin organizovanja predstavlja klasiþan i jedan od najstarijih naþina
organizovanja proizvodnih preduzeüa i vezuje se za ameriþkog inženjera F. Tejlora. Suština
funkcionalnog organizovanja je u tome što se organizacioni delovi u okviru preduzeüa
sastavljaju od jedne ili više srodnih aktivnosti ili delatnosti.
Kod funkcionalne organizacije, funkcija (kao što su npr. marketing, kadrovi i sl.) predstavlja
osnovu struktuiranja, a definiše se kao organizaciona jedinica (sektor, odelenje i sl.). Dakle,
organizacioni delovi se sastavljaju od jedne ili više srodnih aktivnosti ili delatnosti, odnosno
kao osnov za struktuiranje uzimaju se funkcije, po principu jedna funkcija - jedan sektor
Funkcionalna organizaciona struktura omoguüava specijalizaciju i profesionalnost u
obavljanju poslova. Ona odgovara preduzeüima koja svoju konkurentnu prednost stvaraju na
distinktivnoj kompetentnsti na jednom ili par poslovnih funkcija, kao i preduzeüima koja
nemaju brz rast i razvoj. Ovakav tip organizacije omoguüava poveüanje operativne efikasnosti
kada se zadaci obavljaju na rutinski -standardan naþin, a odgovornost za ostvarenje profita je
na samom vrhu preduzeüa.

GENERALNI
MENADŽER

MENADŽER ZA MENADŽER ZA MENADŽER ZA MENADŽER ZA

MARKETING FINANSIJE KADROVE RAZVOJ

POGONI

1 2 3 4

Slika 2. Funkcionalna organizacija

Prednosti funkcionalne organizacije su: visok stepen podele rada po funkcijama kao i
specijalizacija, visok nivo integriteta i jedinstvenost poslova, struþno voÿenje poslova na
nivou funkcija. Loše strane su rascepkanost poslova koja otežava koordinaciju, „zatvorenost“
funkcionalnih menadžera u svoje organizacione jedinice što otežava neophodnu meÿusobnu
saradnju i odreÿenu nezainteresovanost za poslovne rezultate preduzeüa kao celine.
Funkcionalna organizacija vremenom postaje kruta i monolitna, sa sve manjim stepenom
ukupne fleksibilnosti, što otežava brzu preorijentaciju u proizvodnji i neophodno
prilagoÿavanje zahtevima kupaca. To je i razlog što se savremeni menadžment sve više
okreüe ka decentralizovanom naþinu organizovanja, vodeüi raþuna da se na strategijskom
nivou zadrži finansijsko - razvojna i kadrovska funkciju, kao i funkcija kontrole, obezbeÿujuüi
time jedinstvo organizacije. Ostale funkcije odnosno poslovi se mogu delegirati na niže nivoe,
koji dobijaju veüa ovlašüenja u okviru utvrÿenih programskih postavki. U tom smislu se može
govoriti o modalitetima decentralizacije (federalna, funkcionalna, kombinovana).

16
Brojne promene, a pre svega globalizacija poslovanja, dovodi u sve veüoj meri do novih
organizacionih struktura, procesa donošenja poslovnih odluka i naþina upravljanja
preduzeüem. Sa pojavom diversifikovanih preduzeüa javili su se brojni problemi u upravljanju
za koje nije bilo jednostavno naüi dobro rešenje. Jer kada postoji više poslovnih jedinica na
nivou preduzeüa javlja se pitanje optimalne alokacija izvora u svim segmentima uz
istovremeno obezbeÿenje neophodne samostalnosti pojedinih poslovnih jedinica. Sve to je
uslovilo nastanak divizione strukture, koja postepeno zamenjuje funkcionalnu strukturu.
Istovremeno se akcentira potreba prelaženja sa centralizovanog na decentralizovani sistem
upravljanja preduzeüem.
Diviziona organizacija preduzeüa može biti struktuirana na više naþina. U praksi dominiraju
dva osnovna modaliteta iz kojih nastaju i trüi, kao kombinacija osnovnih naþina struktuiranja,
i to:

- predmetna diviziona organizacija

- teritorijalna (regionalna) diviziona organizacija

U multidivizionom preduzeüu kad god nema potrebe za koordinacijom meÿu poslovnim

jedinicama, odluke može donositi menadžment pojedinih poslovnih jedinica, ali na osnovu
strategijskih odluka koje donosi uprava preduzeüa. Meÿutim, ostaje þinjenica da je
decentralizacija odluþivanja ograniþena, što se može smatrati kao odreÿena slabost ovog tipa
organizacione strukture.
Kod preduzeüa sa malom povezanošüu proizvoda, a sa visokom povezanošüu tržišta potrebna
je diviziona struktura. To je neophodno zbog razliþitih tehnologija i proizvodnih procesa
proizvodnje. Stvaraju se strategijske poslovne jedinice sa idejom da se obezbedi strategijski
pristup tržištu uz eliminisanje kontraproduktivne konkurencije u okviru tržišta12
U preduzeüima sa malom povezanošüu proizvoda i malom povezanošüu tržišta potrebna je
multidiviziona struktura (pogodna kod holdinga). Visok stepen razliþitosti traži dosta
decentralizovano odluþivanje. Potrebne su strategijske poslovne jedinice zbog dimenzija
preduzeüa koja spadaju u ovu kategoriju. Ciljevi se postavljaju na finansijskoj osnovi kako se
ne bi previdele realne moguünosti na tržištu.
Suština divizione organizacije je formiranje više zasebnih organizacionih segmenata (divizija)
u okviru preduzeüa, usemerenih na odreÿeni proizvod. Postoji predmetna i teritorijalna
diviziona organizacija.
Predmetna organizacija je primerena preduzeüima koja imaju viüi broj proizvoda ili kanala
distribucije i podrazumeva decentralizaciju najveüeg broja funkcija po proizvodima, grupama
proizvoda ili linijama asortimana. Pri tome su moguüe razliþite varijante i razliþita rešenja,
stim da se treba rukovoditi principom racionalizacije i efikasnosti. Poslove koji se obavljaju u
okviru odreÿenog segmenta, treba locirati na nivou tog segmenta, dok se ostali poslovi mogu
zadržati na nivou top menadžmenta.
Kada se predmetni poslovi dekomponuju, neophodno je da se svi poslovi svrstaju u odreÿene
organizacione celine koje üe biti same sebi dovoljne, ali i efikasne za uspešno funkcionisanje
decentralizovanog dela. U predmetnoj divizionoj organizaciji, na najvišem nivou
menadžmenta vodi se finansijsko kadrovska i razvojna politika, a na nivou pojedinih divizija
(farmaceutski proizvodi, proizvodi široke potrošnje i sl.) uspostavlja se funkcionalna
organizacija (finansije, kadrovi i sl.). Svaka funkcija funkcioniše kao zasebna celina i
odgovorna je za rezultate poslovanja. Ipak divizija nije samostalno preduzeüe jer mora da
deluje u skladu sa organizacijskom postavkom i politikom definisanom na vrhu preduzeüa.

12
Milosavljeviü, M Savremeni strategijski menadžment, megatrend univerzitet, Beograd, 2007. ,str. 465.

17
 GENERALNI
MENADŽER

FINANSIJE

MARKETING

KADROVI

RAZVOJ

PROMET PROMET PROMET TRAJNIH PROMET

FARMACEUTSKIH PROIZVODA POTROŠNIH GRAĈEVINSKOG
PROIZVODA ŠIROKE POTROŠNJE DOBARA MATERIJALA

FUNKCION
FINANSIJE MARKETING KADROVI RAZVOJ

Slika 3. Predmetna diviziona organizacija

Iz šeme je vidljivo da je predmetna diviziona organizacija racionalna, a sa stanovišta

funkcionisanja, efikasno rešenje. Dakle, na najvišem nivou preduzeüa vodi se finansijsko-
kadrovska i razvojna politika, a na nivou pojedinih divizija uspostavlja jedino moguüa
funkcionalna organizacija, koja donosi decentralizaciju funkcija na nivou divizija a time i
poveüava njihovu zainteresovanost i uspešnost. Ukoliko bi se za sve divizije vodili
centralizovani poslovi to bi stvorilo trom, neefikasan i nefleksibilan sistem, u kome bi
funkcije bile udaljene od mesta problema, što bi usporavalo donošenje odluka.
Prethodna šema pokazuje da svaka divizija funkcioniše kao „zasebno“ preduzeüe (mada to
nije, jer mora da deluje u skladu sa politikom preduzeüa) i da odgovara za rezultate
poslovanja.
Teritorijalna diviziona organizacija je utoliko drugaþija što se rasþlanjavanje funkcija vrši u
okviru pojedinih teritorija odnosno regiona (kod predmetne divizione organizacije to su grupe
proizvoda -farmaceutski proizvodi, proizvodi široke potošnje i sl.). U ovom naþinu
organizovanja uspostavlja se takva struktura koja zaokružuje više relativno samostalnih celina
na jednoj teritoriji, koje su sposobne da udovolje potrebama, željama i zahtevima odreÿene
regije. Ovakva struktura se primenjuje kada postoje razliþite potrebe kupaca po regionima i
kada se te potrebe mogu najefikasnije zadovoljiti formiranjem posebnog - regionalnog paketa
ponude (npr. za Evropu, za Ameriku i sl.)

18
 GENERALNI
MENADŽER

FINANSIJE

MARKETING

KADROVI

RAZVOJ

POTPREDSEDNIK POTPREDSEDNIK POTPREDSEDNIK POTPREDSEDNIK

ZA EVROPU ZA LATINSKU ZA DALEKI I ZA AFRIKU
AMERIKU BLISKI ISTOK

FUNKCION
FINANSIJE MARKETING KADROVI RAZVOJ

Slika 4 Teritorijalna diviziona organizacija

Kao što se vidi iz šeme, na nivou pojedinih regija formira se posebna organizaciona jedinica
sa posebnim regionalnim menadžmentom, koji je odgovoran za sve objekte na svojoj teritoriji
po pitanju paketa ponude, plasmana, profita itd. Na nivou top menadžmenta se vodi politika,
formuiliše jedinstvena programska i organizaciona postavka i odrešuje misija preduzeüa.
Svaka teritorijalna organizacija je relativno autonomna i najþešüe ima svoje prodajne objekte,
kadrove i raþunovodstvo, svoju prodaju itd. U svom radu se susreüe sa specifiþnostima koje
treba da istraži i u skladu sa njima da donosi odluke. Koordinacija njihovog rada vrši se sa
jednog mesta odnosno od strane direktora teritorijalne jedinice, a sve u skladu sa
programskom postavkom definisanom na najvišem nivou.
U cilju eliminisanja slabosti odnosno poveüanja prednosti divizione organizacije, kao oblika
decentralizacije, teoretiþari predlažu primenu nekih konkretnih principa. To se pre svega
odnosi na istovremeno jaþanje delova - divizija organizacije i stvaranje jake centralne vlasti,
jer üe sve drugo voditi u neefiksnost. Isto tako, treba omoguüiti nesmetani rast divizija i
uþiniti ih odgovornim za poslovanje uz davanje ovlašüenja za motivisanje i stimulisanje
zaposlenih.
Matriþna struktura je pogodna kada konvencionalne strukture ne zadovoljava ili kada treba
strategijski upravljati veoma razliþitom grupom poslovnih aktivnosti koje su meÿusobno
povezane. Ona omoguüava veüu pažnju svakoj dimenziji strategijskog prioriteta i olakšava
istovremeno odvijanje više strategijskih inicijativa. Meÿutim, stvaraju se dosta kompleksni
odnosi meÿu pojedinim razliþitim elementima organizacije.

19
Matriþna organizacija se þesto naziva projektnom ili sistemom višeslojnih komandi. To je
neka vrsta hibrida koji je nastao kombinacijom funkcionalne organizacije (po struþnim
pitanjima) i divizione organizacije (po pitanjima izvršenja poslova iz osnovne delatnosti

GENERALNI
MENADŽER

DIVIZIJE MARKETING FINANSIJE KADROVI RAZVOJ

PROJEKTI (ZAMENIK) (ZAMENIK) (ZAMENIK) (ZAMENIK)

DIVIZIJA
PROMET
FARM. PROIZ.

DIVIZIJA
ROBE ŠIROKE
POTROŠNJE

DIVIZIJA
PROMETA
TRAJNIH
POTROŠNIH
DOBARA

Slika 5. Matriþna organizacija organizaciona struktura

Svaki radnik u diviziji je odgovoran menadžeru divizije po pitanjima izvršenja poslova iz

svere delovanja, ali je i odgovoran funkcionalnom specijalisti po struþnim pitanjima (radnik
prima dva pa i više naloga). Navedene veze stvaraju dualnost u rukovoÿenju, što može uticati
na smanjenje efikasnosti u radu.
Matriþna organizacija je efikasna jer povezuje razliþite struþnjake za rešavanje problema na
nivou divizija (projekata) i stavlja naglasak na specifiþnosti poslova pojedinih divizija koje
imaju posebne probleme u svom funkcionisanju. Time se problemi uspešnije rešavaju, jer
eksperti na nivou divizija rade u okviru tima ostvarujuüi sinergetski efekat.
Prednost matriþne organizacije je u fleksibilnosti, obzirom da se divizije formiraju u
zavisnosti od situacije i potreba, dok je njena slabost u nepostojanju jedinstva komandi
(dualni sistem), obzirom da svaki menadžer prima naloge i od funkcionalnog i od divizionog
menadžera.
Praksa potvrÿuje da diverzifikacija velikih preduzeüa traži složenu i decentralizovanu
organizaciju, dok jednostavna struktura odgovara malim preduzeüima gde dominira
preduzetnik. U malim organizacijama nema posebnih poslovnih funkcija, postoji jedna ili dve
proizvodne linije orijentisane na malo identifikovano tržište.13

13
Daniels, J. D. And H. L. Radebaugh, International Buseness, Enviroment and Operation, Addison Wesley
Publishing Company, Reading, Mass, 1986., str. 8.

20
 3. RAZLOZI POSTOJANJA PREDUZEûA

Od kada su se preduzeüa nametnula kao osnovni tržišni subjekt u robno novþanoj privredi,
teoretiþari postavljaju pitanje o razlozima njihovog nastanka odnosno analiziraju sve one
faktora koji su opredelili nastanak i opstanak preduzeüa u veü dužem periodu. Još 1973.
nobelovac Ronald Kouz u svom þlanku „Poreklo preduzeüa“ postavio je pitanje o razlozima
nastajanja preduzeüa14. U najkraüem, njegov odgovor na ovo pitanje je da preduzeüe postoji
zato što su troškovi usmeravanja resursa koje ono vrši niži od troškova korišüenja tržišnog
mehanizma. Dakle, (1) niži transakcioni troškovi su jedan od ubedljivijih razloga postojanja
preduzeüa, mada se mogu identifikovati i drugi argumenti koji to isto potvrÿuju. To se pre
svega odnosi na (2) moguünost specijalizacije koja proistiþe iz podele rada i efekte koje
donosi, (3) redukciju rizika i neizvesnosti kroz lakše delovanje na okruženje, (4) veüe i bolje
korišüenje tehnike i tehnologije i (5) veüe podsticanje i bolju kontrolu. Naravno u literaturi se
mogu naüi i drugaþije grupisani razlozi odnosno odgovori na pitanje zašto preduzeüe postoji
15
.Svaki od odgovora na pitanje zašto preduzeüa postoje utemeljeni su u odreÿenoj teoriji,
koja preduzeüe definiše i analizira iz drugaþije perspektive, ali im je zajedniþko to da je veüa
efikasnost osnovni razlog postojanja preduzeüa.

3.1 Minimizacija transakcionih troškova

Preduzeüa su osnovni tržišni subjekti þije uþešüe na tržištu podrazumeva kupovinu resursa i
prodaju proizvedenih roba i usluga. Pri svakoj tržšnoj kupovini ili prodaji javljaju se troškovi
razmene odnosno troškovi tržišnih transakcija (transakcioni troškovi), koji podrazumevaju:
(a) troškove prikupljanja informacija o predmetu razmene (cena, kvalitet, uslovi nabavke), (b)
troškove pregovaranja uþesnika u razmeni i (c) troškove koji nastaju u funkciji ostvarenja
postignutog dogovora (da bi se ugovor u celini ispunio). Dakle, radi se o troškovima koji
nastaju u vezi prikupljanja podataka, pregovaranja, nadgledanja, realizacije i voÿenja procesa
kupovine odnosno prodaja.
Prikupljanje neophodnih informacija za potrebe kupoprodaje može da bude veoma skupo,
obzirom da su informacije sve važnije u poslovnom svetu i da sve više koštaju. Pregovaranje
izmeÿu kupca i prodavca predstavlja fazu koja prethodi dogovoru i ona je posledica
nepotpune informisanosti strana u razmeni. Kada se postigne dogovor, javljaju se dodatni
troškovi jer treba osigurati da se obe strane pridržavaju dogovorenog.
Troškovi prikupljanja informacija i troškovi pregovaranja rezultat su imperfektnosti tržišta i
ograniþene racionalnosti, dok su troškovi koji nastaju da bi se postignuti dogovor ostvario,
posledica oportunistiþkog ponašanja uþesnika.
Kada bi tržišni mehanizam funkcionisao savršeno u smislu potpune i samostalne koordinacije
resursa za potrebe proizvodnje , tada bi troškovi korišüenja tržišnog mehanizma odnosno
obavljanja transakcija bili najniže moguüi i ne bi bilo velike potrebe da se faktori proizvodnje
povezuju u okviru preduzeüa radi stvaranja proizvoda. Tada bi bilo moguüe da se faktori
proizvodnje kupuju ili zapošljavaju za odreÿeni kraüi vremenski period umesto na trajnoj
osnovi. To bi s druge strane, znaþilo da da preduzeüe i stotine struþnjaka svakodnevno troše

14
Couse, R. The Nature of the Firm, Economica, New Service, Vol IV, str. 386-415
15
Preduzeüe postoji zbog 1.Prednosti specijalizacije, 2.Redukcije rizika i neizvesnosti i 3.Minimiziranja
transakcionih troškovatroškova

21
vreme pregovarajuüi o tome ko üe koji posao toga dana raditi, sa kim üe raditi, koliko üe za to
biti plaüen itd. Zato se preduzeüa raÿe opredeljuju da dugoroþno rešavaju pitanje
zapošljavanja, þime se transakcije sa tržišta prenose na preduzeüe. Dakle, preduzeüe preuzima
ulogu koordinacije resursa. Meÿutim, u praksi, najþešüe nije pogodno koordinirati veüi broj
resursa za proizvodnju veüeg broja proizvoda posredstvom tržišnog mehanizma. Doduše,
jednostavniji oblici tržišnog kratkoroþnog povezivanja faktora proizvodnje postoje u varijanti
kada poljoprivrednik zakupac iznajmljuje zemljište i pozajmljuje neophodni kapital za
finansiranje obrade zemlje i setvu. Pored toga, sve veüi broj lizing kompanija izdaje u zakup
razliþita sredstva za rad, od specijalizovanih mašina do transportnih sredstava16.
Ograniþena racionalnost posledica je nekompletnosti ljudskog znanja i odnosi se na
dostupnost i taþnost informacija, što üe reüi da se manifestuje nedostatkom informacija i
nemoguünošüu da se one prikupe, obrade i memorišu. Pod oportunizmom se podrazumeva
nepoštenje i sebiþnost na putu postizanja dogovora, tako da oportunistiþko ponašanje stvara
opasnost manipulacije informacijama, lažnog prikazivanja namera i pokušaja ostvarenja liþne
koristi na štetu druge strane. Dakle, ograniþena racionalnost i oportunistiþko ponašanje su
osnovni uzroci nastanka transakcionih troškova odnosno razlog visokih troškova tržišnih
transakcija.
Transakcioni troškovi se minimiziraju internalizovanjem transakcija odnosno time što
preduzeüa preuzimaju odreÿene transakcije i obavljaju ih samostalno kao potpuno vertikalno
integrisana (prema dobavljaþima ili distributerima) umesto da to u potpunosti prepuštaju
tržištu, koje je ipak nesavršeno. U tom kontekstu se otvara pitanje izbora o tome kada bi i u
kojoj meri transakcije trebalo obavljati preko tržišta, a kada bi, zbog visokih transakcionih
troškova to morala preuzeti preduzeüa.Odluka o izboru se svodi na to da li se preduzeüe
opredeljuje za varijantu da nešto kupuje na tržištu ili da samo proizvodi.Transakcije se
razlikuju na osnovu sledeüih karakteristika:

(1) Odreÿenost - odnosi se na vezanost strana u razmeni za transakciju (ta vezanost može
biti visoka zbog potencijalno velikih troškova i moguüeg gubitka- npr. kada se kupuje
oprema za neke velike sisteme i da ne postoji vezanost- npr.pojedinaþna kupovina
mleka ili hleba)
(2) uþestalost i trajanje - neke transakcije su trenutne i kratko traju npr. kupovina mleka i
hleba, a neke se ponavljaju pod istim ili sliþnim uslovima tokom dužeg perioda npr.
radni odnos. Neke transakcije su trenutne, ali se obavljaju retko, npr. kupovina stana,
dok se neke obavljaju i traju dugo npr izgradnja velikog sistema. Kada su transakcije
uþestale i kratko traju, transakcioni troškovi su niski jer se transakcije obavljaju bez
prethodnog dogovora i ugovora. Što je uþestalost transakcije manja, a traje duže,
transakcioni troškovi se poveüavaju zbog svega onoga što podrazumeva ulazak u
kupoprodajni odnos.
(3) Neizvesnost i složenost – jednostavne transakcije obavljaju se na osnovu standardnih
ugovora u kojima su specificirana prava i obaveze obeju strana. -npr kupoprodaja
kukuruza (precizira se koliþina, cena, mesto isporuke itd ). Složene transakcije (npr
. izgradnja hidrocentrale) obavljaju se takoÿe na osnovu ugovora, ali se u njemu u
trenutku izrade ne mogu tako precizno definisati svi elementi (nisu poznati svi uslovi,
moguüe su promene na tržištu ili u okruženju itd). Neizvesnost u pogledu buduüih
uslova odreÿenih složenih trasakcija ukazuje na to da se ugovorom ne mogu precizno
odredi sva prava i obaveze obeju strana, pogotovu one koja bi važile u svakoj
novonastaloj situaciji. Naravno, to je nešto što može da uslovi oportunistiþko ponašanje,
neke strane, što se može odraziti na poveüanje transakcionih troškova. Rešenje ovoga

16
Shafto, T., Old, J., The Organization in Environment, Volume J, Pitman Business Education, 1979, str 82

22
 problema je upravo u internalizaciji transakcija, s tim što odluku o tome treba doneti na
osnovu uporeÿenja troškova internalizacije i troškova transakcija preko tržišta.

3.2 Prednosti specijalizacije

Preduzeüa su nastala kada su domaüinstva prestala da budu samodovoljna i kada su poþela da

proizvode za drugoga, odnosno kada su poþela proizvodnju za razmenu. Rad u takvom
kolektivu omoguüava podelu rada izmeÿu više þlanova kolektiva i njihovu specijalizaciju za
odreÿene poslove. Specijalizacija ima dvostruko znaþenje. S jedne strane, znaþi raditi samo
jedan posao, a s druge, znaþi raditi za drugog odnosno proizvoditi za razmenu.
Specijalizacija je nastala kao rezultat podele rada, koja je donela deljenje procesa rada na
veliki broj posebnih poslovnih zadatak. Na taj naþin su stvoreni uslovi da se svaki radnik
specijalizuje za obavljanje jednog konkretnog posla odnosno da se usresredi na uže delove
procesa rada. To je omoguüilo razvoj konkretnih radnih sposobnosti a time i brže, kvalitetnije
i struþnije obavljanje poslova, uz niže troškove i veüe uštede odnosno veüu efikasnost.
Rezultat podele i specijalizacije rada je stvaranje realnih uslova za proizvodnju velikog
obima.S druge strane, pošto specijalizacija znaþi proizvoditi za drugog, to direktno znaþi da
stepen neophodne specijalizacije zavisi od veliþine tržišta 1017. Što je tržište veüe, veüi je
stepen specijalizacije, a onda je i veüi obim proizvodnje, što dalje znaþi da su niži proseþni
troškovi a veüa ekonomiþnost, rentabilnost i ukupna efikasnost preduzeüa.Dakle, preduzeüa
postoje zbog prednosti specijalizacije ili proizvodnje za drugog, a prednost specijalizacije je
veüa efikasnost.
Prednosti specijalizacije, kao razlog postojanja preduzeüa, utemeljene su u neoklasiþnoj teoriji
preduzeüa, koja za osnovni predmet analize ima razmenu. Zato je neoklasiþnoj teoriji
potreban koncept preduzeüa, koji üe da odvoji proizvodnju od potrošaþa, odnosno preduzeüe
koje proizvodi iskljuþivo za prodaju tj. za drugog. Shodno tome, preduzeüe se definiše kao
proizvodno - tehniþka jedinica koja kupuje inpute i proizvodi dobra za potrebe drugog tj.
razmenu.Odluke o kupovini konkretnih vrsta i koliþina inputa, kao i vrsti i koliþini outputa,
donosi preduzetnik odnosno preduzeüe koje tako ostvaruje profit ali i snosi rizik odnosno
gubitak. Pri tome, neoklasiþni koncept preduzeüa se predstavlja kao model preduzeüa
(pojednostavljeni prikaz ili apstrakcija realnosti), koji izostavlja sve varijable koje nisu bitne
za postavljeni cilj. A cilj neoklasiþne teorije je analiza efikasnosti, odnosno optimizirajuüe
ponašanje preduzetnika i naþin na koji se preduzeüe prilagoÿava promenama.

3.3 Redukcija rizika i neizvesnosti i uticaj na okruženje

Okruženje u kome posluje preduzeüe izvor je neizvesnosti i brojnih uticaja na svaki segment
preduzeüa. Zato se komunikacija sa okruženjem, kao izvorom resursa, mora shvatiti kao jedan
od kljuþnih zadataka od koga zavisi u kojoj meri üe se obezbediti sigurni i stabilni uslovi za
kontinuelnu reprodukciju. U tom smislu se govori o naþinima i postupcima kroz koje
preduzeüe utiþe na to okruženje kako bi obezbedilo potrebne resurse ili eliminisalo faktore
koji ograniþavaju pristup resursima. Za razliku od pojedinca, preduzeüe raspolaže
kapacitetima neophodnim za praüenje promena u okruženju kao i za preduzimanje mera
kojima se može uticati odnosno upravljati okruženjem.Velike kompanije imaju posebne

17
Još je A. Smit, u þuvenoj knjizi Bogatstvo naroda, izneo tvrdnju da podela i specijalizacija zavise od „razmera
tržišta“

23
organizacione jedinice koje prate okruženje i koje razliþitim merama nastoje da preduprede i
neutrališu negativne uticaje iz okruženja i iskoriste sve povoljne okolnosti.
Teoriju po kojoj preduzeüa postoje zbog minimiziranja rizika i neizvesnosti formulisao je
þuveni ekonomista F. Najt pre sto godina, dakle pre nastanka akcionarskih preduzeüa, kada je
vlasnik - menadžer bio ista osoba. Sa pojavom akcionarskih preduzeüa, došlo je do odvajanja
vlasništva od kontrole, tako što je kontrola preneta na menadžere. Meÿutim, pokušavajuüi da
odgovori na ovaj problem u kontekstu svog osnovnog tumaþenja, Najt pojašnjava da odluku o
izboru menadžera, koji u daljem radu donose sve odluke i vrše kontrolu u preduzeüu, faktiþki
donose vlasnici. Na taj naþin, vlasnici posredno imaju pravo kontrole u zamenu za snošenje
rizika i neizvesnosti.
Iako ovo mišljenje opovrgava savremena teorija i praksa, za veliku veüinu je nesporno da
preduzeüa postoje zbog minimiziranja rizika i neizvesnosti. Meÿutim, þinjenica je da vlasnik
menadžer snosi veüi rizik od zaposlenih, koji traže stabilne uslove, relativno sigurne plate i
zaštitu od rizika i neizvesnosti. Vlasnik - menadžer pruža zaposlenima zaštitu od rizika i
neizvesnosti, ugovarajuüi sa njima plate, þiji iznos ne zavisi od moguüe promene poslovnih
rezultata preduzeüa.Zaposleni su na taj naþin, bar delimiþno, zaštiüeni od sluþajnih promena
poslovnih rezultata, koje su posledica rizika i neizvesnosti.Vlasnik - menadžer snosi veüi
stepen rizika i neizvesnosti od zaposlenih zato što je njegov ulog u preduzeüe veüi. S druge
strane, u zamenu za snošenje veüeg rizika, vlasnik - menadžer zahteva kontrolu i upravljanje u
preduzeüu, a to su poluge preko kojih vrši redukciju rizika i neizvesnosti. Iz toga razloga
vlasnik menadžer potražuje ukupan ostatak profita, koji se dobija kada se od ostvarene
prodaje isplati zaposlenima i pokriju ostali troškovi. Profit koji prisvaja vlasnik menadžer,
posledica je redukcije ili minimiziranja rizika i neizvesnosti i razlog zbog koga preduzeüa
nastaju i postoje.
Popularnost i originalnost Najove teorije sastoji se u tome što je ispitujuüi razloge nastanka i
postojanja preduzeüa došao do zakljuþka da profit nije rezultat rizika, veü rezultat
neizvesnosti. To je pojasnio þinjenicom da se rizik može osigurati, što bi znaþilo da je to
trošak, dok se neizvesnost ne može osigurati, a time ni konvertovati u trošak. Profit nastaje
kao rezultat dogaÿaja koji se ne mogu predvideti odnosno þiji ishod se ne može proraþunati na
objektivnoj osnovi.
Pitanje izvesnosti, rizika i neizvesnosti vezuje se za pravovremeno posedovanje potpunih
podataka na osnovu kojih se vrši procena predvidivosti ishoda. Dakle, sve zavisi od toga da li
se ishod svake alternative može jasno i nedvosmisleno predvideti odnosno da li se taj ishod
može uþiniti unapred poznatim. Kada ishod nije poznat ili kada se ne može predvideti,
prisutni su rizik i neizvesnost. U tim sluþajevima vrši se proraþun verovatnoüe ishoda, stim
što se u sluþaju rizika proraþun vrši na osnovu objektivnih kriterijuma, dok sluþaju
neizvesnosti ne postoje takvi objektivni kriterijumi veü se to vrši na osnovu subjektivnih
kriterijuma (znanje, iskustvo, intuicija itd.).

3.4 Bolje korišüenje tehnike i tehnologije

Formiranjem preduzeüa stvaraju se uslovi za veüe i bolje korišüenje moderne tehnike i

tehnologije, a to opet doprinosi poveüanju obima i proširenju asortimana proizvodnje
odnosno ostvarenju efekata ekonomije obima i ekonomije širine18. Ekonomija obima
oznaþava smanjenje proseþnih troškova (po jedinici proizvodnje) do koga dolazi usled
poveüanʁɚ obima proizvodnje. Ekonomija širine je omoguüila da se smanje troškovi usled

18
.Jones, G.R. Organization Theory: Text and Cases, Prentice Hall, 2001, str 5- 8

24
širenja asortimana proizvoda, jer se faktiþki poveüava efikasnost korišüenja nedovoljno
iskorišüenih resursa (koriste se u proizvodnji više razliþitih proizvoda). Poznati su primeri iz
prakse (Honda, Tojota) koji su imali liniju za istovremenu proizvodnju tri modela automobila,
þime su smanjili troškove i poveüali fleksibilnost proizvodnje, omoguüavajuüi preduzeüima da
se lakše prilagode promenama tražnje na tržištu 19.

3.5 Veüe podsticanje i bolja kontrola

Preduzeüe kao organizovani oblik privreÿivanja može da koristi razliþite upravljaþke,

organizacione, normativne i ekonomske mere uticaja na zaposlene kako bi se obezbedilo da
budu efikasniji nego da rade samostalno kao pojedinci. Strukturom autoriteta i sistemom
kontrole preduzeüe može da utiþe na zaposlene da kontinuirano usklaÿuju svoje sposobnosti i
aktivnosti sa poslom koji obavljaju i da se prilagoÿavaju stalnim promenama i zahtevima
procesa rada, s ciljem da se poveüa kvalitet i efikasnost procesa. U skladu sa tim preduzeüe
može da ispolji uticaj u segmentu stalnog usaglašavanja potreba i razvojnih ciljeva preduzeüa
sa ambicijama, željama i moguünostima zaposlenih. Dakle, cilj je da se obezbedi kontinuirana
kompetentnost zaposlenih u toku þitavog radnog veka i da se kroz to gradi konkurentska
prednost preduzeüa. Preduzeüe ima potrebu da stalno osposobljava zaposlene i da to stimuliše
njihovim adekvatnim postavljenjem i unapreÿenjem, a pojedinac ima interes da stalno podiže
nivo svojih znanja i sposobnosti. Pored ovoga, preduzeüe može da utiþe na poveüanje
efikasnosti rada zaposlenih izgradnjom i doslednim sprovoÿenjem stimulativnog sistema
nagraÿivanja, kojim se dobre performanse i postupanje nagraÿuju. Za to je potrebno, s jedne
strane jasno definisanje normativa i standarda rada i ponašanja, a s druge, kriterijuma za
objektivno vrednovanje uþinjenog. Na toj osnovi treba postaviti sistem nagraÿivanja i
stimulisanja zaposlenih.
Preduzeüe može kroz izgradnju adekvatnog sistema vrednovanja poslova i zadataka i uþinka i
doprinosa svakog pojedinca stvarati uslove u kojima üe biti vidljivo i uporedivo stvarno
angažovanje svakog pojedinca kao i njegovi konkretni uþinci i doprinosi u realizaciji ciljeva
preduzeüa. To može biti izuzetno podsticajno i da omoguüi da svaki pojedinac maksimalno
ispolji svoje ukupne potencijale.
Naravno i rad u timovima, u okviru preduzeüa, može doprineti stvaranju odreÿenog nivoa
zadovoljstva meÿu zaposlenima jer se stvaraju uslovi da se može potpunije sagledati celina
zadatka koji se izvršava, a postoji moguünost i neposrednog konsultovanja sa licima koja rade
u istoj branši. Uz to, rad u preduzeüu kao i u timovima omoguüuje užu specijalizaciju
zaposlenih, koji na taj naþin postaju eksperti za odreÿeni segment i produktivniji u radu.

19
Joens, G. R. Organizational Theory, Text and Cases, Prentice Hall, 2001, str 6.

25
___________________________________________________________________________

Rezime

Preduzeüe se po važeüem Zakonu naziva privrednim društvom i predstavlja vrstu privredne

organizacije odnosno osnovni subjekt tržišne privrede. Pošto je, zbog razliþitog gledanja i
neophodnosti stalnog sadržajno terminološkog dograÿivanja u skladu sa neprekidnih
promena, teško dati jednu opšteprihvaüenu i trajnu definiciju. Zato teorijska nastojanja idu u
pravcu da se daju bitne karakteristike koje bi bile zajedniþke svim preduzeüima, pa da se to
uobliþi u nekoj definiciji.U tom smislu, preduzeüe se može definisati kao samostalna
organizacija ekonomskih resursa sa odgovarajuüom formom i strukturom, koja vrši
transformaciju uloženih resursa u izlazne rezultate i tako stvara vrednost s ciljem da ostvari
profit.
Celovito sagledavanje fenomena preduzeüa zahteva da se uoþe razliþiti oblici i specifiþne
delatnosti pojedinih grupacija preduzeüa i pokuša naüi racionalan odgovor na to koje
prednosti donosi formiranje preduzeüa kao osnovnog tržišnog subjakata za obavljanje
privrednih aktivnosti.
Podsistemi su integrisani u preduzeüe kao jedinstveni i celoviti sistem, tako da zajedno grade
strukturu preduzeüa i procese (ekonomski, tehniþko tehnološki, proizvodni) kroz koje se
realizuju zadaci. Najznaþajniji podsistemi svakog preduzeüa su: podsistem održavanja veza
sa okruženjem (pribavljanje neophodnih resursa –na strani ulaganja i prodaja proizvoda- na
strani rezultata), podsistem operacija- proizvodnje (transformacija ulaganja u rezultate),
podsistem održavanja (staranje o ispravnosti i radnoj sposobnosti sredstava), podsistem
prilagoÿavanja promenama u okruženju (kroz istraživanje tržišta, razvoj proizvoda i
tehnologije, razvoj organizacije) i upravljaþki podsistem (upravlja celinom i koordinira
podsisteme).
Razumno objašnjenje razloga nastanka i postojanja preduzeüa oduvek je predstavljalo izazov
za ekonomiste, struþnjake kao i za sve one koji su želeli da proniknu u suštinu ovoga vida
objedinjavanja i organizovanja ljudi u izvršavanju poslovnih aktivnosti. Mnogo je tu razliþitih
viÿenja i grupisanja faktora koji direktno ili indirektno objašnjavaju razloge postojanja
preduzeüa. Jedno od tih malo detaljnijih objašnjenja govori o pet faktora koji se mogu navesti
u prilog objašnjenja razloga postojanja preduzeüa:
(1) niži transakcioni troškovi, (2) moguünost specijalizacije koja proistiþe iz podele rada i
efekte koje donosi, (3) redukcija rizika i neizvesnosti kroz lakše delovanje na okruženje, (4)
veüe i bolje korišüenje tehnike i tehnologije i (5) veüe podsticanje i bolja kontrola.

Minimiziranje transakcionih troškova

Radi se o troškovima koji nastaju u vezi prikupljanja podataka, pregovaranja, nadgledanja,
realizacije i voÿenja procesa kupovine odnosno prodaja.
Troškovi prikupljanja informacija i troškovi pregovaranja rezultat su imperfektnosti tržišta i
ograniþene racionalnosti, dok su troškovi koji nastaju da bi se postignuti dogovor ostvario,
posledica oportunistiþkog ponašanja uþesnika.
Transakcioni troškovi se minimiziraju internalizovanjem transakcija odnosno time što
preduzeüa preuzimaju odreÿene transakcije i obavljaju ih samostalno kao potpuno vertikalno
integrisana (prema dobavljaþima ili distributerima) umesto da to u potpunosti prepuštaju
tržištu koje je ipak nesavršeno.U tom kontekstu se otvara pitanje izbora o tome kada bi i u
kojoj meri transakcije trebalo obavljati preko tržišta, a kada bi, zbog visokih transakcionih
troškova to morala preuzeti preduzeüa. Naravno, moraju se uvažiti i bitne karakteristike

26
transakcija (odreÿenost, uþestalost i trajanje, neizvesnost i složenost) koje opredeljuju naþin
postupanja.
Prednost specijalizacije
Specijalizacija je nastala kao rezultat podele radau preduzeüu, koja je donela deljenje
procesa rada na veliki broj posebnih poslovnih zadatak. Na taj naþin su stvoreni uslovi da se
svaki radnik specijalizuje za obavljanje jednog konkretnog posla odnosno da se usresredi na
uže delove procesa rada. To je omoguüilo razvoj konkretnih radnih sposobnosti a time i brže,
kvalitetnije i struþnije obavljanje poslova, uz niže troškove i veüe uštede odnosno veüu
efikasnost.
Redukcija rizika i neizvesnosti
Okruženje u kome posluje preduzeüe izvor je neizvesnosti i brojnih uticaja na svaki segment
preduzeüa. Zato se komunikacija sa okruženjem, kao izvorom resursa, mora shvatiti kao
jedan od kljuþnih zadataka od koga zavisi u kojoj meri üe se obezbediti sigurni i stabilni
uslovi za kontinuelnu reprodukciju. Pitanje izvesnosti, rizika i neizvesnosti vezuje se za
pravovremeno posedovanje potpunih podataka na osnovu kojih se vrši procena predvidivosti
ishoda. Naravno, tu je i pitanje o stepenu preuzimanja rizika od strane vlasnika menadžera i
zaposlenih.
Bolje korišüenje tehnike i tehnologije
Boljim korišüenjem tehnike i tehnologije obezbeÿuje se ekonomija obima, koja oznaþava
smanjenje proseþnih troškova (po jedinici proizv.) do koga dolazi usled poveüanʁɚ obima
Proizvodnje, kao i ekonomija širine koja omoguje da se smanje troškovi usled širenja
asortimana proizvoda,
Veüi podsticaj i blja kontrola
Preduzeüe kao organizovani oblik privreÿivanja može da koristi razliþite organizacione,
normativne i ekonomske mere uticaja na zaposlene kako bi se obezbedilo da budu efikasniji
nego da rade samostalno kao pojedinci. Uz to, preduzeüe može da utiþe na poveüanje
efikasnosti rada zaposlenih izgradnjom i doslednim sprovoÿenjem stimulativnog sistema
nagraÿivanja, kojim se dobre performanse i postupanje nagraÿuju

___________________________________________________________________________

Pitanja

1 .Kako bi se moglo definisati preduzeüe kroz naglašavanje zajedniþkih karakteristika

2. Pojasni proces stvaranja vrednosti
3. Navedi i objasni najznaþajnije podsisteme u svakom preduzeüu
4. Karakteristike organizacije
5. Organizacija, organizaciona struktura, organizovanje
6. Tipovi organizacione strukture
7. Razlozi nastanka i postojanja preduzeüa
8. Objasni faktor minimizacije transakcionih troškova kao razlog postojanja preduzeüa
9. Karakteristike transakcija
10. Objasni faktor prednosti specijalizacije i podele rada kao razlog postojanja preduzeüa
11..Objasni faktor redukcije rizika i neizvesnosti kao razlog postojanja preduzeüa
12..Objasni faktor boljeg korišüenja tehnike i tehnologije kao razlog postojanja preduzeüa
13..Objasni faktor veüeg podsticaja i bolje kontrole kao razlog postojanja preduzeüa

27
Za one koji žele više

1. Uporedi i pojasni suštinske razlike izmeÿu funkcionalne, divizione i matriþne strukture

2..Detaljnije razmotri i objasni kako preduzeüe donosi odluku o tome kada i u kojoj meri
transakcije treba obavljati preko tržišta, a kada bi samo trebalo preuzeti taj posao i
transakcione troškove
3.. Kako se vrši proraþun verovatnoüe ishoda kada je u pitanju rizik, a kako kada je u pitanju
neizvesnost. Preuzimanje rizika od strane vlasnika menadžera i zaposlenih

28
 4. DIFERENCIJACIJA PREDUZEûA

Postoje brojna i raznovrsna preduzeüa koja posluju na nacionalnim i svetskim tržištima i koja
se mogu diferencirati i grupisati u razliþite grupacije prema odreÿenim kriterijumima.
Uobiþajeno je da se diferencijacija preduzeüa zvršiti prema sledeüim kriterijumima:

(1) suštinskim karakteristikama transformacionog procesa (proizvodna i uslužna preduzeüa

(2) veliþini preduzeüa (mala, srednja i velika preduzeüa)
(3) pravnom obliku, koji se definiše Zakonom. Uobiþajeni pravni oblik preduzeüa u
zemljama tržišne privrede je oblik privrednog društva (liþno, partnersko i
akcionarsko preduzeüe)

4.1 Diferencijacija preduzeüa prema karakteristikama transformacionog procesa

Osnovno diferenciranje preduzeüa prema kriterijumu koji ukazuje na karakteristike

transformacionog procesa je: proizvodna i uslužna

4.1.1 Proizvodno preduzeüe

Proizvodna preduzeüa obavljaju svoju delatnost tako što u okviru procesa proizvodnje vrše
transformaciju ulaganja (upotrebnih kvaliteta uloženih resursa), u konkretne proizvode
(upotrebni kvalitet gotovih proizvoda). Dakle, rezultat procesa proizvodnje je opipljiv fiziþki
proizvod koji može poslužiti za potrošnju ili dalju preradu.
Osnovne karakteristike proizvodnih preduzeüa determinisane su karakteristikama tehnološkog
procesa proizvodnje i samog proizvoda kiji nastaje u tom procesu. Proizvodna preduzeüa po
pravilu obavljaju svoju delatnost na jednoj ili manjem broju lokacija na kojima imaju lakši
pristup sirovinama i radnoj snazi. Ova preduzeüa su u principu kapitalno intenzivna, pri þemu
tehnološki faktori imaju dominantnu ulogu. Da bi se iskoristile velike moguünosti tehnologije,
a time i smanjili troškovi , proizvodna preduzeüa moraju adekvatno da koncentrišu sredstva
koja im stoje na raspolaganju. No, to nikako ne znaþi da su znanja i sposobnosti zaposlenih
manje važna i sa manjim uticajem na odvijanje procesa proizvodnje
Ono što je suštinska odrednica proizvodnih predezeüa jeste da postoji odvojenost procesa
proizvodnje od procesa potrošnje proizvoda, koji nastaje u tom procesu , jer se gotovi
proizvodi najpre skladište (kraüi ili duži vremenski period), a onda idu na tržište, tako da se
tek nakon prodaje mogu „trošiti“. To važi þak i u varijanti kada se proizvodi za poznatog
kupca odnosno kada se proizvod, zbog svoje prirode, ne može skladištiti ( npr. elektriþna
energija). Odvojenost procesa proizvodnje od procesa potrošnje proizvoda daje, u odreÿenom
smislu, „prostor“ proizvodnom predzeüu da standardizuju svoj proizvodni asortiman (jer
uslovno reþeno, proizvodi za skladište) i tako omoguüi zaposlenima da se specijalizaciju za
uže poslova.
Proizvodna preduzeüa koja su svrstana u jednu veliku skupinu, mogu se dalje diferencirati i
grupisati u podgrupe prema specifiþnim karakteristikama proizvodnog procesa na:
industrijska, i graÿevinska preduzeüa, ekstraktivna preduzeüa za proizvodnju proizvoda

29
mineralnog porekla i ekstraktivna preduzeüa za preradu proizvoda biljnog porekla. Preduzeüa
svrstana u navedene podgrupe, zbog izrazite heterogenosti procesa proizvodnje, mogu se dalje
diferencirati. Tako se industrijska preduzeüa mogu najdetaljnije diferencirati na ona koja
prave proizvode od prirodnih supstanci (proizvodnja metala, metalnih minerala, hemijskih
proizvoda , tekstilnih i kožnih poluproizvoda i sl), koja proizvodi proizvode od sintetiþkih
supstanci i poluproizvoda (hemijska proizvodnja višeg stepena) i preduzeüa koja preraÿuju,
obraÿuju ili oplemenjiju poluproizvode od prirodnih ili veštaþkih materijala (mašinogradnja,
elektroindustrija, mehaniþka prerada drveta, prerada tekstilnih proizvoda i sl.) 20

4.1.2 Uslužno preduzeüe

U savremenoj privredi sve veüi i znaþajniji udeo imaju usluge, tako da se sve þešüe govori o
novoj eri „uslužne privrede,“ u kojoj se pored tradicionalnih usluga (usluge prometa robe,
transportne i zanatske usluge), sve više razvijaju nove i kompleksnije usluge kao što su:

-finansijske usluge
-usluge brze isporuke robe
-usluge upravljanja bazama podataka
-usluge poslovnog savetovanja i konsaltinga

I kod uslužnih preduzeüa postoji proces transformacije ulaganja u rezultate, s tim što ta
preduzeüa u tom procesu pružaju uslugu svojim klijentima. Suštinska odrednica uslužnih
preduzeüa vezuje se za specifiþnost transformacionog procesa, koja se odnosi na neodvojivost
procesa pružanja usluge i procesa potrošnje usluge. Vremensko poklapanja ova dva procesa
podrazumeva neposredan kontakt pružaoca usluge i njegovog klijenta, što potencira potrebu
maksimalnog prilagoÿavanja i brzog odgovora specifiþnim zahtevima korisnika usluga.To
nadalje, zahteva visok stepen suštinske kompetentnosti zaposlenih u uslužnim preduzeüima,
koji moraju da imaju ne samo tehniþka znanja veü i humanistiþka znanja i interpersonalne
sposobnosti. Od njih se traži da odmah odreaguju i u potpunosti odgovore zahtevu situacije
odnosno onome što zahteva i oþekuje korisnik usluge.
Rezultat usluga je nematerijalizovani i neopipljivi output, koga þine uglavnom znanja i umeüa
zaposlenih kao i informacije, tako da su uslužna preduzeüa, po pravilu, radno intenzivna.
Svoju efikasnost uslužna preduzeüa mogu poveüati dezagregiranjem u niz manjih i specifiþnih
organizacionih jedinica (ekspoziture, predstavništva, restorani, šalteri i sl) lociranih što bliže
konzumentima.
Ipak treba naglasiti da ne postoji uvek tako jasno i precizna podela na proizvodna i uslužna
preduzeüa i da se sve podele vrše na bazi preovlaÿavajuüih karakteristika. Potvrda ovoga
nalazi se u þinjenici da poneka uslužna preduzeüa imaju i neke karakteristike proizvodnih
preduzeüa, odnosno da neka proizvodna preduzeüa imaju izvesne karakteristike uslužnih
preduzeüa. Drugim reþima, postoje preduzeüa koja su po svojim karakteristikama izmeÿu
proizvodnih i uslužnih (npr restorani brze hrane – standardizovana jela imaju karakteristike
proizvoda; banke -standardizovani bankarski proizvodi), kao što i sve usluge nisu
nematerijalne (opravka kola i sl.).

20
Kostiü, Ž., Osnovi organizacije preduzeüa, Savremena administracija, Bgd, 1992, str.79

30
 4.2 Diferencijacija preduzeüa prema veliþini

Prema kriterijumu veliþine, preduzeüa se diferenciraju na mala, srednja i velika.Meÿutim

osnovni problem je nepostojanje jasnih i nedvosmislenih indikatora (merila) veliþine, prema
kojima nebi bilo dileme oko diferenciranja preduzeüa. Obiþno se veliþina preduzeþa izražava:

-brojem zaposlenih
-visinom sredstava (kapitala) kojim preduzeüe raspolaže,
-visinom ukupnog prihoda odnosno profita

Problem koji može nastati izborom pojedinaþnog indikatora veliþine je da izabrano merilo ne
uvažava specifiþne karakteristike pojedinih preduzeüa, te stoga ne može iskazati realnu
veliþinu preduzeüa. Tako na primer, ako se kao indikator veliþine uzme brojno stanje
zaposlenih , preduzeüe koje posluje u kapitalno intenzivnoj delatnosti može biti klasifikovano
kao malo, a da zapravo po visini kapitala i ostvarenom profitu pre spada u srednje. Isto tako,
ako se kao indikator veliþine uzme visina kapitala, onda bi preduzeüa iz radno intenzivne
delatnosti bila klasifikovana kao mala, iako se po ostalim indikatorima mogu svrstati u velika.
Sledeüi problem koji je vezan za indikatore veliþine proizilazi iz toga što nisu jasno
postavljene opštevažeüe graniþne vrednosti svakog indikatora, a posebno za svaku
industrijsku granu. Dakle, mora biti precizirano koliko radnika treba da zapošljava preduzeüa
da bi se smatralo malim ili srednjim, odnosno kolika treba da bude vrednost sredstava
preduzeüa da bi se smatralo velikim.
Klasifikacija preduzeüa prema veliþini nije znaþajna samo zbog potrebe detaljnijih i
usmerenih prouþavanja veü i zbog þinjenice što se na taj naþin direktno odreÿuju preduzeüa
koja mogu imati neka konkretna prava i beneficije koje im namenjuju zvaniþne institucije (u
smislu podrške, olakšanog pristupa sredstvima iz kreditnih izvora, obezbeÿenja informacija za
otpoþinjanje i voÿenje posla, pomoüi u rešavanju problema, obezbeÿenju obuke, smanjenju
poreskih optereüenja i sl).21
Imajuüi u vidu navedene probleme u vezi indikatora veliþine, u praksi se koriste prilagoÿeni
indikatori (posebno za svaku granu ili grupaciju) ili se pribegava kombinaciji više indikatora.
Tako se na primer u V. Britaniji, prema indikatorima Boltonovog komiteta, za malo
preduzeüe smatra ono koje u industriji zapošljava do 200 radnika, a u trgovini ostvaruje
prihod do 50.000 funti godišnje, koje u graÿevinarstvu zapošljava do 50 radnika i koje u
oblasti transporta ima do 5 vozila1522. Sliþan pristup ima ameriþka Uprava za malu privredu,
gde se se za malo preduzeüe smatra ono koje ispuni dva od sledeüa þetiri kriterijuma 1 vlasnik
preduzeüa samostalno upravlja i rukovodi preduzeüem, 2 kapital za poslovanje obezbeÿuje
pojedinac ili mala grupa ljudi, 3 preduzeüe je lokalno po svojim poslovima a radnici i
menadžeri pripadaju lokalnoj zajednici i 4 prema osnovnim indikatorima veliþine broj
zaposlenih, vrednost sredstava, prihod preduzeüe je manje od drugih preduzeüa koja posluju u
istoj grani.
U preporukama Evropske komisije odreÿuju se kriteriji za definisanje mikro, malih i srednjih
preduzeüa, prema kojima u tu grupaciju preduzeüa spadaju ona koja zapošljavaju manje od
250 ljudi, þiji je godišnji prihod do 50 miliona evra i / ili þija je vrednost ukupnih sredstava do
43 miliona evra. (mikro preduzeüa -do 10 lica, godišnji prihod i/ ili vrednost ukupnih
sredstava nisu veüa od 2 miliona evra. Mala preduzeüa -do 50 lica, godišnji prihod i /ili

21
U mnogim državama, prvenstveno malim preduzeüima se daje konkretna podrška (resorna
ministarstva, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeüa, Garancijski fondovi itd)
22
Bolton Committee Report on Small Firms, navedeno prema: Shafto, T., Old, J. -op cit, str 130.

31
vrednost ukupnih sredstava nisu veüa od 10 miliona evra). Pored ovoga kriterijuma definisan
je i dodatni po kome preduzeüe mora da bude nezavisno, što znaþi da više od 25% kapitala ili
prava upravljanja ne sme biti kontrolisano od strane javnih insitucija16.23
Po mnogima, jedna od najboljih definicija malog preduzeüa je da je malo preduzeüe ono þiji
vlasnik samostalno upravlja i koje nije dominantno u oblasti u kojoj posluje.

4.2.1 Malo preduzeüe

Malo preduzeüe ne odreÿuje samo veliþina iskazana brojem zaposlenih veü i njene posebnosti
kada su u pitanju uticaj na tržištu, stvarna nezavisnost i liþni uticaj.
Najveüi broj preduzeüa u svakoj savremenoj privredi þine mala preduzeüa 24, pri þemu su ona
meÿusobno veoma razliþita obzirom da ih ima samo sa jednim zaposlenim (vlasnik) do onih
koji se svojim karakteristikama približavaju preduzeüima srednje veliþine.Naravno, tu se
ubrajaju i preduzetniþke jedinice (radnje, agencije, biri i sl.) koje nemaju status pravnog lica.
Svojim brojem, osobenostima i kapacitetima, mala preduzeüa daju izuzetan doprinos
poveüanju zaposlenosti, diversifikovanju privredne strukture, inovacijama i tehniþkom
progresu kao i realizaciji širih društvenih ciljeva. Sve to im daje atribut generatora privrednog
rasta i razvoja, zbog þega vlade mnogih zemalja tržišne privrede podstiþu njihov nastanak i
pomažu njihovo poslovanje, kroz poreske olakšice, povoljnije kredite i stvaranje
stimulativnijeg privrednog ambijenta.
Sa malim preduzeüima, posebno onim najmanjim, obiþno se povezuje pojam preduzetništva iz
razloga što se preduzetniþke ideje obiþno realizuju pokretanjem malog biznisa. Inovacije
uvode preduzetnici, zbog þega se preduzeüe koje nastaje oko inovacije naziva preduzetniþka
firma. Preduzetništvo se uvek povezuje sa promenama u najširem smislu te reþi, kao što su
nova ideja, novi proizvod, novi i drugaþiji izvori snabdevanja, novi ili izmenjeni proizvod,
nova organizacija, novi procesi itd. Naravno, preduzetnik kao nosilac preduzetniþkog procesa
ne mora da bude i inovator, ali je zato on neko ko uoþava poslovne šanse i uvek koristi
inovacije da bi stvorio vrednost. Meÿutim, to nikako ne znaþi da preduzetništvo treba
iskljuþivo vezati samo za novoosnovana odnosno mala preduzeüa jer se preduzetniþko
pokretaþki duh ekonomske aktivnosti javlja u svim preduzeüima.25.U principu mala preduzeüa
se mogu osnivati u bilo kojoj formi privrednog društva ali se najþešüe pojavljuju u obliku
ortaþkog društva, komanditnog društva i društva sa neograniþenom odgovornošüu, dok
preduzetniþke jedinice nemaju status pravnog lica.

(a) Karakteristike malih preduzeüa

Mala preduzeüa imaju mali udeo na tržištu i samim tim ne mogu mnogo uticati na cene i
koliþinu roba i usluga koje se nude na nacionalnom tržištu. Meÿutim, ona mogu i te kako da
se uspešno snaÿu u tržišnim nišama, dominirajuüi malim tržišnim segmentima na kojima nije
jasno profilisana konkurencija.
Najznaþajnije karakteristike malih preduzeüa kroz koje se gradi tržišna prednost su:

23
Commission Recommendation of 6 May 2003. Concerning the Definition of Micro, Small . Termin Small and
Midium Enterprise (SME) usvojen je od strane Evropske komisije 1966.godine.Ovim terminom definišu se
organizacije koje zapošljavaju do 250 ljudi, a vode ih menadžeri malih firmi, vlasnici- menadžeri ili
preduzetnici.
24
Prema zvaniþnim podacima iz 2003. godine u Evropskoj uniji od ukupnog broja preduzeüa þak 98.8% þine
mala preduzeüa, 0,93% srednja preduzeüa, a samo 0,21% velikih. Sliþna je situacija i u državama bivše SFRJ.
(u Srbiji mala preduzeüa þine 95.7%,).
25.Preduzetništvo u velikim preduzeüima þesto se naziva interno ili korporativno preduzetništvo

32
 -visok stepen fleksibilnosti
-podstiþu inovativnost
-održavaju bliske odnose sa kupcima i grade dobre meÿuljudske odnose
-podstiþu konkurentnost velikih preduzeüa
-podstiþu inicijativu i doprinose unapreÿenju znanja i radnog iskustva zaposlenih i
Generiraju nova radna mesta

Fleksibilnost se ogleda u sposobnosti brzog prilagoÿavanja preduzeüa promenama, izazovima

i zahtevima tržišta i ukupnog okruženja, na þemu se gradi efikasnost i konkurentnost malih
preduzeüa. Dakle, fleksibilnost predstavlja znaþajnu komparativnu i konkurentsku prednost
malih preduzeüa, posebno u periodima usporavanja privredne aktivnosti i velikih promena,
koja se oglada u moguünosti jednostavnijeg i bržeg preusmeravanja ka granama i
aktivnostima koje donose veüu stopu rasta. U savremenim uslovima, ti izazovi su sve veüi i
zahtevniji i kreüu se od nove tehnologije i organizacije struktuiranja i metoda rada, preko
novih profila i drugaþijih znanja i sposobnosti do kompleksnijeg pristupa u vrednovanju i
motivisanju zaposlenih.
Inovativnost je izuzetno znaþajna za razvoj svakog subjekta. Otuda pitanje adekvatnog
podsticanja ukupne inovativnosti na svim nivoima postaje jedno od kljuþnih za opstanak na
probirljivom i promenljivom tržištu. I upravo na tom segmentu, mala preduzeüa su izvor
novih poslovnih ideja odnosno inovacija, koje velika preduzeüa ili ne mogu ili nisu spremna
da obezbede. Mala preduzeüa lakše eksperimentišu, iniciraju promene, pokreüu i razvijaju
nove aktivnosti i egzaktnije mere i vrednuju uþinak inovatora. Velika preduzeüa su okrenuta
baziþnim istraživanjima, koja traju dugo i zahtevaju zajedniþki rad velikog broja struþnjaka,
üiji je uþinak dosta teško izmeriti.
Bliski odnosi sa kupcima daju realne šanse malim preduzeüima da bolje sagledaju njihove
zahteve, da ih boje informišu i privuku ne samo na osnovu cene veü i na osnovu bitnih
karakteristika proizvoda, posebno kvaliteta. Neposredni kontakt davaoca i korisnika usluga je
od velikog znaþaja za kvalitet usluge i zadovoljstvo klijenata.
U malom preduzeüu neposredniji je odnos izmeÿu vlasnika i zaposlenih i ljudi se lakše
identifikuju sa preduzeüem i zato su spremniji da ulažu dodatni napor.
Podsticanje konkurentnosi velikih preduzeüa . Mala preduzeüa ulaze na tržište, pronalaze
slabosti velikih “igraþa” , penetriraju njihovo tržište smanjujuüi njihov tržišni udeo.Drugim
reþima, velike firme su zadovoljne tržišnim udelom i ne strahuju da üe prepuštanjem svoga
deliüa izgubiti više nego nego što bi dobile nepotrebnim dodatnim angažovanjem. U tim
sluþajevima, mala preduzeüa zadovoljavaju tražnju na uskom segmentu tržišta (tržišnim
nišama), na kojima velika preduzeüa nemaju interes da posluju. Ova pojava se obiþno tumaþi
þinjenicom da su mala preduzeüa fleksibilnija i manje birokratizovana i stoga daleko
spremnija da promene uspostavljeni poredak na tržištu. Da bi se probila na tržišni
meÿuprostor, mala preduzeüa moraju pribeüi inovacijama, kvalitetnijem proizvodu i nižim
cenama, þime podstiþu konkurenciju u koju se ukljuþuju i velika preduzeüa. Dakle, mala
preduzeüa imaju ulogu kontrolnog faktora o þemu ,itekako, moraju da vode raþuna i velika
preduzeüa.
Podsticanje inicijative i pružanje moguünosti zaposlenima da stiþu znanja i profesionalna
iskustva. U malim preduzeüima, zbog nižeg stepena specijalizacije i podele rada zaposleni
obavljaju nekoliko razliþitih poslova, þime stiþu šira znanja, zanatske veštine ili þak
umetniþki “talenat”, koja nisu dostupna radnicima u velikim preduzeüima. Na taj naþin mala
preduzeüa stiþu prednost i u proizvodnji pojedinaþnih proizvoda ili proizvoda u malim
serijama, a time i lakše zadovoljavaju potrebe tržišta.Ujedno, to predstavlja najbolju pripremu
radnika da postanu lideri i menadžeri i istovremeno unaprede svoju kreativnost i talenat.

33
Generiranje novih radnih mesta. Brza preorijentacija i brzo donošenje odluka omoguüuju
malim preduzeüima da otvaraju nove poslove i na taj naþin stalno poveüavaju broj zaposlenih,
preuzimajuüi i radnike koji ostaju bez posla u javnom sektoru i velikim preduzeüima.
Procenjuje se da u malim preduzeüima, u svetu, radi 50% od ukupnog broja zaposlenih .26
Najveüi broj malih preduzeüa posluje u poljoprivredi, graÿevinarstvu, maloprodaji i veliko
prodaji, a naveüi broj radnih mesta mala preduzeüa stvaraju u oblasti usluga, maloprodaji i
proizvodnji.

(b) Karakteristike malih preduzeüa koje usložavaju poslovanje

Faktori koji uslovljavaju navedene prednosti malih preduzeüa istovremeno mogu biti uzrok
nekih nedostataka ili ograniþenja. Tako na primer, fleksibilnost s jedne strane, donosi
moguünost bržeg prilagoÿavanja i kvalitetnijeg zadovoljavanja zahteva kupaca,dok s druge
strane, može da uzrokuje manju efikasnost zbog veüih troškova proizvodnje po jedinici
proizvoda (þeste promene proizvodnog asortimana, pojedinaþna ili maloserijska proizvodnja,
nedovoljna specijalizacija zaposlenih, korišüenje univerzalnih mašina, uhodavanje
tehnološkog postupka, nestandardizacija proizvoda, nepostojanje jasnih procedura itd.).
Isto tako, þinjenica da se u malim preduzeüima stvaraju pojedinci sa univerzalnim znanjima i
visokim profesionalnim sposobnostima( mogu obavljati više razliþitih poslova) koji postaju
kljuþni ljudi, vremenom može postati ozbiljan nedostatak u smislu da od tih ljudi zavisi
opstanak firme i da je teško naüi brzu zamenu za njih.
Zbog toga što svoje poslovanje zasnivaju na jednom ili malom broju proizvoda koje plasiraju
na jedno ili ograniþeni broj tržišta, mala preduzeüa se susreüu sa visokim tržišnim rizikom
odnosno moguünošüu da zbog promene tražnje za njihovim proizvodom doÿe do smanjenja
prihoda, koji se ne može kompenzovati na neki drugi naþin. Isto takva „pretnja“ postoji zbog
toga što proizvode malih firmi kupuje relativno mali broj potrošaþa, tako da je i najmanje
smanjenje njihovog broja proporcionalno veliko za tako mali obim prodaje. Mala preduzeüa
za razliku od veþih, imaju izrazite teškoüe da minimiziraju poslovne rizike, što opet otežava
moguünost dobijanja finansija. Dakle, mala preduzeüa se suoþavaju sa više strategijskih
problema, pri þemu se strategija biznisa izjednaþava sa marketing strategijom.
Iako su mala preduzeüa generator stvaranja novih radnih mesta, ovo je pitanje koje zahteva
višestruko i nekonvencionalno razmatranje pre donošenja konaþne odluke o prijemu novih
radnika. Naime, u veüini ekonomske struþne literature, troškovi zaposlenih se tretiraju kao
varijabilni troškovi, što je naravno opravdano samo pri veüem zapošljavanju i ostvarenju
veüeg obima proizvodnje, kakvo postoji u velikim firmama. Ovo svakako može da implicira
pogrešnim odlukama kada je u pitanju zapošljavanje manjeg broja ljudi u malim firmama (ova
stavka zahteva veliku sumu novca koja znaþajno uveüava fiksne troškove).
Istraživaþi su saglasni da je glavna definišuüa þinjenica malih firmi u postojanju mnogo veüe
nesigurnosti, zatim u inovacijama i evoluciji firme.27 Male firme se suoþavaju sa nesigurnim
tržištem, imaju ograniþeni broj potrošaþa i þesto ne mogu uticati na cenu. Vlasnikova
aspiracija i motivacija može takoÿe biti nesigurna. Efekat ove visoke stope nesigurnosti
primorava da donošenje odluka bude kratkoroþno. Male firme takoÿe donose inovacije na
poseban naþin, a što ih þini drugaþijim od velikih firmi, dok evolucija prati prilagoÿavanje
stila i funkcija menadžmenta.

(c) Izvori finansiranja malih preduzeüa

Nedostatak finansijskih sredstava prisutan je u svakoj fazi razvoja malih preduzeüa, a posebno
u fazama osnivanja i rasta. Dakle, može se govoriti o kontinuitetu finansijskog rizika, buduüi
da on postoji i kada doÿe do rasta malog preduzeüa jer se tada teško dolazi do
26
Megginson, W.et.al., Small Business Management, str. 6
27
Wznarczyk P., The Managerial Labour market in Small and Midiam Sized Enterprises, London,1993.

34
konvencionalnih finansijskih izvora, a pre svega, kredita koji su dostupni ostalim
preduzeüima. Banke nerado kreditiraju mala preduzeüa jer na njih gledaju kao na nesigurne
zajmoprimece, a kada to þine onda su to krediti sa višom kamatnom stopom. Iz dopunskih
izvora finansiranja mala preduzeüa obezbeÿuju sredstva, po pravilu, po nepovoljnijim
uslovima od uslova koji važe za velika preduzeüa. Nabavka finansijskih sredstava predstavlja
poseban problem za preduzetnike odnosno preduzetniþke firme, zbog izuzetno visokog
stepena poslovnog rizika i neizvesnosti razvoja i komercijalizacije poslovne ideje odnosno
inovacije. Kako veüina malih preduzeüa ne posluje u formi akcionarskog društva, to onda i
nisu u stanju da potreban kapital obezbede prodajom akcija na tržištu kapitala odnosno
plasmanom drugih hartija od vrednosti (obveznice, komercijalni zaoisi i sl.).
Iz svih ovih razloga, u tržišnim privredama postoje državne agencije za mala preduzeüa koje
posreduju izmeÿu njih i zainteresovanih kreditora i investitora, obezbeÿujuüi kreditne
garancije malim preduzeüima i osnivajuüi posebne kompanije za ulaganje u mala preduzeüa i
preduzetniþke firme 28.
Zbog problema u finansiranju mnoga mala preduzeüa , posebno u fazi osnivanja, sredstva za
finansiranje poslovanja i razvoj obezbeÿuju iz vlasniþkog kapitala ( liþni kapital vlasnika,
kapital poslovnih „anÿela“), fonda „smelog kapitala“, zajmovima od prijatelja i roÿaka,
trgovaþkim i komercijalnim kreditima (finansijske i ostale institucije) i sl.. Propulzivna mala
preduzeüa mogu sredstva za finansiranje razvoja obezbediti od tzv poslovnih „anÿela“,
odnosno imuünih pojedinaca koji u zamenu za za vlasniþki udeo u preduzeüu, investiraju u
mala preduzeüa.29.
Sasvim mali broj najpropulzivnijih, prevashodno, srednjih preduzeüa koja posluju u
konjukturnim privrednim granama, mogu obezbediti sredstva za finasiranje iz takozvanog
„fonda smelog kapitala“30. Ovaj kapital se koristi za finansiranje rasta i poboljšanje boniteta
preduzeüa, u svrhu uspešnije prodaje svojih akcija na tržištu kapitala ili u konaþnom lakše
prodaje velikim korporacijama. U ostalom, prodajom akcija ili samog preduzeüa jakim
korporacijama, smeli kapitalisti ostvaruju kapitalnu dobit i tako obezbeÿuju povraüaj
investiranih sredstava uz visoke prinose 31.

4.2.2 Srednje preduzeüe

Najveüa razlika izmeÿu malih i srednjih preduzeüa je u organizacionoj strukturi, naþinu

upravljanja i organizaciji rada. Dok je za mala preduzeüa karakteristiþna neformalna
organizacija i jednostavna organizaciona struktura, kod srednjih preduzeüa organizaciona
struktura je formalizovana, uglavnom funkcionalna, sa više hijerarhijskih nivoa, sa
definisanim radnim mestima i odnosima izmeÿu svih subjekata i sa formalizovanim sistemom
kontrole.32Zbog svega toga, srednja preduzeüa se susreüu sa mnogo složenijim problemima

28
Kompanije za ulaganje u mala preduzeüa tipiþan su ameriþki „finansijski proizvod“, þiji nastanak je inicirala
ameriþka Agencija za mala preduzeüa s ciljem da investiraju u riziþni kapital.
29
Shulman, J.M. „Debt and Other Forms of Financing“, u: Bygrave, W.D. -The Portable MBA in
Enterpreneurship, Jon Wiley, 1994, str 195- 235
30
Engl. Venture Capital Funds
31
Zider, B. „How Venture Capital Works“, Harvard Buseness Reviw, November December 1998., str. 131- 139
32
Struktura malih preduzeüa sliþna je „paukovoj mreži“, gde je vlasnik u centru i povezan sa svakim
zaposlenim, tako da je organizaciona struktura neformalna, bez definisanja jasnih pravila i procedura, i gde je
nadgledanje direktno.Struktura je potpuno „ravna“, pa stoga efikasna i brzo reagujuüa.Vlasnik vodi
organizaciju svojim primerom i direktnim komuniciranjem.Sa rastom preduzeüa i poveüanjem broja aktivnosti,
javlja se potreba za delegiranjem zadataka i odgovornosti na saradnike.Poslovanje poprima formalnu
hijerarhijsku strukturu u kojoj nastaju organizacione jedinice, tako vlasnik mora da nauþi da kontroliše
poslovanje kroz dobijene informacije umesto liþnim prisustvom i intervencijom.

35
kako tekuüeg poslovanja tako i rasta, þije rešavanje zahteva profesionalno upravljanje
preduzeüem odnosno promenu u naþinu upravljanja. Najznaþajnije promene u upravljanju
nastaju sa profesionalizacijom upravljanja odnosno zapošljevanjem profesionalnih menadžera
koji preuzimaju deo poslova koje u malim preduzeüima vrše vlasnici - menadžeri. To se
prevashodno odnosi na poslove izbora, obuke, ocenjivanja i motivisanja svojih saradnika u
funkciji podizanja i usklaÿivanja njihovih aktivnosti sa potrebama i zahtevima poslovanja.
Naravno, to mora biti praüeno postupkom prenošenja dela ovlašüenja na podþinjene i
gradnjom drugaþijeg sistema upravljanja saradnicima – menadžerima.
Preduzeüa srednje veliþine, za razliku od malih preduzeüa, raspolažu sa dovoljno sredstava da
mogu da aktivno deluju na tržište i sa dovoljno upravljaþkih resursa sposobnih da kreiraju
strategijski plan i da ga primene u praksi. Stoga su na podruþju strategijskog upravljanja
prednosti preduzeüa srednje veliþine, u odnosu na mala preduzeüa, u veliþini tržišnog uþešüa,
raspoloživim resursima i upravljaþkim sposobnostima, a u odnosu na velika preduzeüa, u
moguünosti neposrednog korišüenja upravljaþkih sposobnosti.33
Iako preduzeüa srednje veliþine raspolažu veüim iznosom kapitala i ostvaruju veüe prihode,
banke ih doživljavaju kao riziþne zajmoprimaoce, tako da ih nerado kreditiraju. Da bi nekako
prevazišla taj problem i obezbedila finansiranje rasta, mnoga preduzeüa srednje veliþine se
reorganizuju u akcionarska društva, þime stiþu uslove za pristup tržištu kapitala. Isto tako,
propulzivna preduzeüa srednje veliþine imaju lakši pristup specijalizovanim fondovima za
vlasniþko finansiranje nego što je to sluþaj sa malim preduzeüima.
Preduzeüa srednje veliþine imaju prednost u odnosu na velika kada je u pitanju
zadovoljavanje specijalizovane tražnje kao i kada nastupaju na tržištima na kojima
fleksibilnost predstavlja konkurentsku prednost. Znaþajne efekte ekonomije obima, srednja
preduzeüa mogu ostvariti tako što üe snabdevati velika preduzeüa neophodnim
poluproizvodima, pri þemu ,obiþno, od malih preduzeüa nabavljaju resurse

4.2.3 Veloko preduzeüe

Velika preduzeüa nastaju poveüanjem obima i širenjem aktivnosti preduzeüa, odnosno

internim rastom preduzeüa ili fuzijom dva ili više preduzeüa, odnosno eksternim rastom.
Interni rast se ostvaruje razvojem sopstvenih kapaciteta preduzeüa, kao što je npr. investiranje
u izgradnju nove fabrike ili pak razvojem proizvoda. Fuzija se može ostvariti spajanjem ili
pripajanjem preduzeüa. Spajanjem dva ili više preduzeüa, koja gube pravni subjektivitet,
nastaje novo preduzeüe koje preuzima sva prava i obaveze. Preduzeüe koje se pripaja drugom,
gubi pravni subjektivitet i prenosi svoja prava i obaveze na preduzeüe sa kojim se spaja. Ako
je spajanje ili pripajanje dva ili više preduzeüa dobrovoljno onda se taj proces naziva merdžer,
a ako se jedno preduzeüe protivi pripajanju drugom preduzeüe, onda se taj proces naziva
preuzimanje.
Interni i eksterni rast mogu biti horizontalni, vertikalni ili konglomeratski. Horizontalni rast se
ostvaruje u okviru postojeüe delatnosti (spajanje preduzeüa koja proizvode iste ili sliþne
proizvode), dok vertikalni rast podrazumeva ukljuþenje preduzeüa više ili niže faze
proizvodno - prometnog procesa. Ako preduzeüe širi svoju delatnost ukljuþivanjem nižih faza
proizvodno prometnog procesa, takav rast se naziva vertikalni rast unazad (prema
dobavljaþima - izvorima sirovina), a ako širi svoju delatnost tako što ukljuþuje više faze
proizvodno prometne faze, takav rast se naziva vertikalni rast unapred (prema distributerima-
tržištu). Do konglomeratskog rasta dolazi širenjem delatnosti preduzeüa na delatnosti koje

33
Napuk, K. The Strategy led Business: Step by Step Strategic Planning for Small and medium Sized
Companies, Mc Graw- Hill, 1996, str. 13

36
nisu ni horizontalno ni vertikalno povezane sa njegovom dotašnjom delatnošüu (npr.
preduzeüe iz mašinske industrije investira u u izgradnju tekstilne fabrike).
Velika preduzeüa mogu nastati i finansijskim povezivanjem odreÿenog broja pravno
samostalnih preduzeüa, pri þemu nastaju razliþiti oblici preduzeüa, od kojih su najpoznatiji:
holding i koncern.
Holding predstavlja oblik finansijskog povezivanja pravno samostalnih društava do koga
dolazi veüinskim uþešüem jednog društva -vladajuüe društvo (matiþno ili kontrolno društvo) u
kapitalu drugog društva -zavisno društvo (filijala, podþinjeno društvo). Sticanje uþešüa u
kapitalu zavisnog društva može se ostvariti ustupanjem imovine društva holdinga ili
investiranjem holdinga u nova društva. Holding predstavlja oblik privrednog društva þija je
osnovne karakteristika da kontroliše jedno ili više drugih društava na osnovu uþešüa u
njihovom kapitalu. Holding svoju kontrolnu funkciju (povezana sa kupovinom i prodajom
vrednosnih papira, osnivanjem novih društava, pozajmljivanjem kapitala) ostvaruje iskljuþivo
posedovanjem hartija od vrednosti zavisnih društava. Holding þija je jedina delatnost kontrola
zavisnih društava naziva se þist holding, a ako to vladajuüe društvo ima i sopstvenu
industrijsku ili trgovaþku delatnost onda je to mešoviti holding (istovetan je koncern
preduzeüu).
Holding ima odreÿene prednosti i nedostatke. U konkretne prednosti najþešüe se ubraja to da
je holding jevtiniji i uglavnom pravno jednostavniji naþin postizanja kontrole nad drugim
društvima koja nastaju razliþitim oblicima fuziji preduzeüa ili kupovine imovine.
Formiranjem holdinga postojeüa preduzeüa ne moraju da izgube svoje ime i steþenu
reputaciju.
Kao nedostatak holdinga navodi se to da su odnosi izmeÿu vladajuüeg društva i zavisnih
društava vrlo þesto složeni, što može da utiþe na smanjenje efikasnosti holdinga. Uz to,
nedostatak holdinga je taj što su njegove porske obaveze veüe nego što bi bile da se radi o
jedinstvenom društvu.
Koncern predstavlja oblik povezivanja preduzeüa koja imaju zajedniþku upravu, s tim što se
pojam upravljanja tumaþi dosta rastegljivo. Znaþenje tog pojma ide od toga da se shvata kao
jedinstveno upravljanje svim preduzeüima na naþin da uprava koncerna nareÿuje svim
þlanicama, pa do toga da se shvata kao proces usklaÿivanja poslovne politike koncerna bez
prava uprave koncerna da nareÿuje upravama pojedinaþnih preduzeüa.
Koncern može nastati pribavljanjem uþešüa od strane jednog društva u kapitalu drugih
društava, þime to društvo (vladajuüe) stiþe pravo kontrole nad njima (zavisna društva), kao i
inkorporiranjem (ukljuþivanjem) jednog društva u drugo (þist tip koncerna). Inkorporirano
društvo zadržava pravni subjektivitet, a vladajuüe društvo stiþe neograniþeno pravo
upravljanja inkorporiranim društvom. Koncern može nastati i na osnovu ugovora (ugovorni
koncern), kojim se jedno društvo može potþiniti upravi drugog društva (ugovor o vladanju) ili
se društva koja nisu zavisna jedna od drugog mogu staviti pod jedinstvenu upravu.
Velika preduzeüa imaju brojne prednosti, koje upravo proizilaze iz njihove veliþine i moüi, ali
isto tako i slabosti koje su rezultat svega onoga što ograniþava ta glomaznost, sporost i
nefleksibilnost.
Prednosti
Svakako da najznaþajnije prednosti velikuh preduzeüa nastaju usled efekata ekonomije
veliþine, koja se ispoljava u pozitivnim efektima smanjenja proseþnih troškova usled
poveüanog obima proizvodnje, nabavke i prodaje (oprema velikih kapaciteta, tržišne
prednosti, efikasnije upravljanje, lakše obezbeÿenje finansijskih sredstava itd).
Efekat korišüenja sredstava velikih kapaciteta (tehniþka ekonomija) nastaje kao posledica
neproporcionalnog odnosa izmeÿu troškova kupovine ili izgradnje tih sredstava i troškova
proizvodnje koji nastaju njihovim korišüenjem. Veoma þesto efikasnost sredstava zavisi od
njihovog kapaciteta ili koliþine proizvoda koji se može napraviti korišüenjem sredstava, dok

37
troškovi nabavke ili izgradnje sredstava zavise od njihove veliþine (površine, nosivosti i sl.)34.
Prednost velikog preduzeüa je i u tome što se proizvodnjom velike koliþine roba u dužem
periodu akumulira iskustvo i znanje koje objektivno može doprineti smanjenju proseþnih
troškova. Efekat takve koristi u nekom tehnološkom procesu se iskazuje raciom napretka
(progresa) koji se izraþunava kao odnos proseþnih troškova udvostruþene kumulativne
koliþine proizvoda i proseþnih troškova pre promene koliþine proizvoda (racio napredak
manji od 1 ukazuje na efekat uþenja, a u proseku iznosi 0,8).
Velika preduzeüa smanjuju svoje ukupne troškove po jedinici proizvoda povoljnom
nabavkom i držanjem optimalnih zaliha materijala i rezervnih delova, ostvarujuüi tako efekte
ekonomije skladištenja. Pojavljujuüi se na tržištu kao veliki i znaþajni kupci (sa boljom
pregovaraþkom pozicijom), ta preduzeüa su u situaciji da ostvaruju nabavku pod povoljnijim
uslovima i tako znaþajno smanje troškove naruþivanja (troškovi pripreme narudžbine, analize
i izbora dobavljaþa, obrade, otpreme, kontrole i evidentiranja). Uz to, stvaraju se uslovi za
stabilno snabdevanje, a time i realne šanse da se nabavka i držanje materijala i rezervnih
delova realizuje u skladu sa modelom koji se koristi u optimizaciji zaliha, þime se
minimiziraju troškovi nabavke i skladištenja.
Ekonomija veliþine doprinosi i efektu ekonomije upravljanja ili administrativne ekonomije.
Ekonomija upravljanja, s jedne strane je posledica korišüenja savremenih metoda i tehnika
poslovnog upravljanja, korišüenja moderne informacione i telekomunikacione tehnologije, a
sa druge, same þinjenice da se sa rastom preduzeüa troškovi upravljanja poveüavaju manje
nego što su troškvi uzrokovani rastom veliþine preduzeüa.
Velika preduzeüa imaju i znaþajnije pozicione prednosti na nabavnom i prodajnom tržištu
(veüe uþešüe, reputacija, brend i sl.) koje im omoguüuju ostvarenje efekata takozvane
komercijalne ekonomije. Naime, zbog velikog tržišnog uþešüa, ova preduzeüa mogu da
diktiraju i ostvare više cene svojih proizvoda i ostvare niže proseþne troškove korišüenja
kanala distribucije kao i ostalih aktivnosti u okviru prodaje.
Znaþajan izvor ekonomije veliþine je i finnasijska ekonomija, koja se ispoljava u nižim
troškovima finansiranja velikih preduzeüa zbog moguünosti obezbeÿenja sredstava iz
razliþitih izvora i pod povoljnijim uslovima. Takvu poziciju im omoguüuju velika sredstva sa
kojima raspolažu, diversifikovani proizvodni program, reputacija kao i þinjenica da, kao
akcionarska društva, sredstva mogu obezbediti na tržištu kapitala. Naravno, ona izuzetno
velika i složena preduzeüa mogu organizovati interno tržište kapitala, na kome delovi
preduzeüa meÿusobno konkurišu za investiciona sredstva (efikasnije alociranje i bolja
kontrola kapitala). Osim toga, velika preduzeüa su u moguünosti da zadrže deo ostvarenog
profita i tako samostalno finansirati deo investicija.
Velika preduzeüa raspolažu kritiþnom masom struþnjaka i sredstava, tako da su u stanju da u
svojim istraživaþko - razvojnim jedinicama ili institutima vrše ne samo primenjena i razvojna
istraživanja veü þak i složena fundamentalna nauþna istraživanja. Na taj naþin su velika
preduzeüa u prednosti u odnosu na ostale jer mogu direktno koristiti rezultate tih istraživanja
(novi proizvod, novi materijali, nove tehnologije, nove tehnike upravljanja i sl.) i na tome
graditi konkurentsku prednost.
Nedostaci
Jedan od osnovnih problema koji prati poveüanje veliþine preduzeüa, preko nekog optimuma,
je takozvana disekonomija (neekonomija) veliþine, koja uslovljava rast proseþnih troškova. Sa
poveüanjem veliþine i složenosti preduzeüa nastaju problemi koordinacije i kontrole zbog
ograniþenog broja podreÿenih koje jedan menadžer može efikasno da nadzire. Da se na taj
naþin ne bi umanjivala ukupna efijasnost, ide se na poveüanje broja zaposlenih i stvaranje
novih hijerarhijskih nivoa u okviru organizacacione strukture preduzeüa. Meÿutim, time se

34
Shat, T., John, O., op. cit., str. 149

38
dodatno usložava organizaciona struktura i poveüava udaljenost menadžera od procesa rada
kao i radnika od donosioca odluka, sa brojnim posledicama po pitanju kvalitetnog
informisanja i direktnog rada sa zaposlenima, što se u konaþnom odražava na efikasnost
preduzeüa.
Da bi se iskoristili efekti ekonomije veliþine a izbegli efekti disekonomije, neophodno je što
egzaktnije definisati optimalnu veliþinu preduzeüa, uz uvažavanje uslova i ograniþenja, pri
kojoj üe proseþni troškovi biti minimalni. Optimalna veliþina preduzeüa nije ista za sva
preduzeüa i zavisi od tehnoloških faktora (tip tehnologije- procesna i mehaniþka) i tržišta
(veliþine). Dakle, treba posebno sagledati šta je to što zahteva procesna ili mehaniþka
tehnologija da bi bila efikasna i kolike se koliþine proizvoda realno mogu prodati na tržištu,
pa na bazi toga definisati optimalnu veliþinu procesa i preduzeüa. Prema tome, determinanta
optimalne veliþine preduzeüa je veliþina tržišta. Polazeüi od koliþine proizvoda koja se može
prodati na tržištu odreÿuje se veliþina preduzeüa koja omoguüava proizvodnju tražene
koliþine proizvoda sa minimalnim proseþnim troškovima

4.3 Posebne vrste preduzeüa

U grupu posebnih vrsta preduzeüa svrstavaju se:

-mala preduzeüa i preduzetniþke firme

-multinacionalna i globalna preduzeüa
-neprofitna preduzeüa
-virtuelna preduzeüa

4.3.1 Mala preduzeüa i samostalne firme

Male firme i preduzetništvo su þesto usko povezani. Suština je u tome da se radi o poslovima
(zasnovani na nekom zanatu ili trgovini) koji su zapoþeti prvenstveno sa ciljem da se
realizuju znanja i umeüa koje vlasnik - menadžer poseduje . Meÿutim, bitno je shvatiti da je
sektor malih preduzeüa daleko od neke homogene celine imajuüi u vidu stavke veliþine i
godina biznisa, lokacije, ekonomske i tržišne uslove itd. U okviru ove grupacije može se
izvršiti uslovna podela na male firme i samostalne radnje.
U principu, u ovim firmama poslovi se ne zapoþinju sa ciljem rasta, tako da kada se dostigne
željeni nivo dobiti menadžment postaje rutinski i taktiþki, jer obiþno nije u stanju da odgovori
poveüanim izazovima i zahtevima veüih promena. Uglavnom se tada malo razmišlja o
strategijskim poduhvatima menadžmenta sem ako stvari ne krenu nizbrdo, a najþešüe se
dešava da se tržište promeni a da vlasnik - menadžer to i ne primeti. Meÿutim, biznis
samostalne zanatske radnje može se promenit ako se motivacija vlasnika - menadžera
promeni, a da on u sebi poseduje kvalitet preduzetnika i sposobnost da uoþi nadolazeüe
promene i da proaktivno deluje. Tada govorimo o samostalnoj zanatskoj radnji koja postaje
firma u rastu, a koju pokreüu preduzetnici. To je onda novi kvalitet koji traži i nosi veliku
promenu i zahteva novo tržište.

39
 4.3.2 Multinacionalno preduze

Svako preduzeüe koje obavlja aktivnosti na domaüem i stranom tržištu je internacionalno

preduzeüe. Najþešüe vrste internacionalnih aktivnosti preduzeüa su: (1) izvoz; (2) zajedniþka
ulaganja i strategijske alijanse; (3) akvizicija; (4) izgradnja fabrika u vlasništvu na stranim
tržištima i (5) ustupanje licenci 35 Motivi internacionalizacije preduzeüa su brojni, a najvažniji
su: pristup novim tržištima; snižavanje troškova; rast prodaje i pristup resursima stranih
zemalja.
Multinacionalno preduzeüe ne nastaje odjednom kao potpuno izgraÿena firma veü postupno
(etapno) u skladu sa procesom internacionalizacije. Taj proces poþinje, kod najveüeg broja
preduzeüa, aktivnostima koje se klasifikuju kao poslovi meÿunarodne trgovine ili izvoznog
marketinga (preko posrdnika ili stvaranjem prodajnih odeljenja). Tek kasnije preduzeüe se
orijentiše na sardnju sa inostranim preduzeüima i na direktne investicije u inostranstvu sa
ciljem da proširi aktivnost i pribave potrebni izvori. Preduzeüe prelazi na obavljanje poslovnih
funkcija u zemlji koja je ciljno tržište (u poþetku je to marketing aktivnost, a kasnije lokalna
proizvodnja i nešto šire). No, to nikako ne znaþi da svako multinacionalno preduzeüe nastaje
na ovaj naþin i da prolazi sve faze predviÿene konceptom etapnog razvoja.
Multinacionalno preduzeüe je vrsta internacionalnog preduzeüa koje ima vlasništvo, kontrolu
i upravljanje sredstvima u najmanje dve zemlje. Ono gradi proizvodne kapacitete i obavlja
proizvodnju/ prodaju u stranim zemljama, a svoje aktivnosti finansira tzv. direktnim stranim
investicijama. Multinacionalno preduzeüe u svom vlasništvu ima filijale u veüem broju
zemalja, izmeÿu kojih se permanentno vrši transfer inovacija, dobara, kapitala, ljudi i znanja.
Da bi se preduzeüe svrstalo u multinacionalno, mora da ima više od 25% sopstvenih sredstava
u dve ili više stranih zemalja i da ostvaruje više od 25% prihoda ili profita u dve ili više
stranih zemalja.
Izgradnjom fabrike u inostranstvu, preduzeüe faktiþki donosi toj zemlji investiciju, zapošljava
lokalnu radnu snagu, poveüava konkurenciju i izbor potrošaþa. Iz toga razloga su mnoge,
posebno nedovoljno razvijene zemlje „širom otvorile vrata“ multinacionalnim preduzeüima,
nudeüi im razliþite vrste olakšica i pomoüi. Oþekivane koristi od dolaska multinacionalnih
preduzeüa su: transfer tehnologije; porast zaposlenosti; prihod od poreza i poboljšanje platnog
bilansa. Da li üe se ostvariti oþekivani efekti, zavisi od toga kako su definisani uslovi dolaska
i poslovanja multinacionalnih preduzeüa i koliko su ona spremna da sve to dosledno
ispoštuju.
Izvori efikasnosti multinacionalnih preduzeüa su nesumnjivo i osnova njihovog uspeha na
meÿunarodnom tržištu, a to su: vlasništvo nad resursima, koja su potrebna i koja se koriste;
lokacija, koja obezbeÿuje prisutnost na pravom mestu i internacionalizacija, koja obezbeÿuje
najniže transakcione troškove

4.3.3 Neprofitno preduzeüe

Neprofitnim preduzeüima nije u prvom planu ostvarenje profita veü obezbeÿenje dobara i
usluga (javna ili kolektivna) koje su potrebne svim ljudima odreÿene društvene zajednice. Tu
se svrstava þitav niz razliþitih organizacija od dobrotvornih društava, preko javnih privrednih i
neprivrednih institucija, do ustanova u oblasti kulture, obrazovanja, sporta i zdravstvene nege.
Neprofitna preduzeüa stvaraju budžet iz priloga pojedinaca (donatora) ili institucija
(sponzora), kao i prodajom dobara - usluga korisnicima. Prema izvorima sredstava razlikuju

35
Pokrajþiü, D., Ekonomika preduzeüa, ýigoja, Beograd, 2002., str. 55

40
se sledeüe vrste neprofitnih preduzeüa: donatorska (npr.dobrotvorna društva); donatorsko –
komercijalna( npr. državni univerziteti, sindikat), i komercijalno – donatorska (npr. privatni
univerziteti). Na osnovu klasifikacije neprofitnih preduzeüa prema izvorima sredstava lako se
može utvrditi koliki je uticaj korisnika na preduzeüe.
Dodatna finansijska sredstva neprofitna preduzeüa mogu da ostvare i kroz tzv. pomoüne
delatnosti, koje su, po pravilu, blisko povezane sa misijom preduzeüa, ali su profitno
(komercijalno) orijentisane (npr. prodavnice suvenira u muzejima). Meÿutim, pomoüna
delatnost može da postane dominantna i da se tako dovede u pitanje neprofitni karakter
preduzeüa i sve ono što iz toga proizilazi (smanjenje donacija, neispunjenje osnovne obaveze i
interesa graÿana sl.).
Nezavisno od svega toga, sve složeniji i zahtevniji uslovi poslovanja traže i od neprofitnih
preduzeüa da se prilagode promenama i unaprede efikasnost. Dakle, sve više se nameüe
zahtev za postavljanjem adekvatnog sistema kontrole, u okviru koga treba redefinisati ulogu i
odgovornost upravnog odbora.

Izvori neefikasnosti
Pozitivna razlika izmeÿu prihoda i troškova neprofitnog preduzeüa naziva se suficit, a
negativna razlika se naziva deficit. Ostvareni višak ostaje preduzeüu odnosno ne postoji
vlasnik koji polaže pravo na taj višak. Ovo se naziva ne - distributivnim ograniþenjem i
predstavlja jednu od suštinskih karakteristika neprofitnog preduzeüa. ýinjenica da preduzeüe
nema moguünost da odluþuje o distribuciji viška u funkciji korisnika, predstavlja suštinski
problem jer ne ograniþava moguüe podsticanje neprofitnih preduzeüa da deluju suprotno
interesima korisnika. S druge strane, zbog odsustva vlasniþkog motiva kontrole, menadžeri
kao i zaposleni mogu sredstva preduzeüa da koriste ne da bi poveüali kvalitet i / ili smanjili
cene usluga, veü da bi ostvarili svoje liþne ciljeve i interese (velike plate, luksuzni kabineti i
sl.).
Isto tako, þinjenica da postoji veliki broj korisnika usluge þiji se interesi razlikuju a ponekad i
suprostavljaju, otežava da se definišu jasni i nedvosmisleni ciljevi koji bi bili reperi za
postavljanje i praüenje efikasnosti neprofitnih preduzeüa. Nejasni i nemerljivi ciljevi, posebno
kada postoji veüi broj donatora, þije je interese neophodno zadovoljiti da ne bi otkazali
finansijsku podršku, mogu da budu uzrok zapostavljanja interesa korisnika.
Pošto su proizvodi odnosno usluge neprofitnih preduzeüa u veüini sluþajeva neopipljivi i
teško merljivi, teško je primeniti tradicionalna merila performansi i pokazatelje efikasnosti
(neto rentabilnost ili prinos na ukupno uloženi kapital). Zato je kontrola neprofitnih preduzeüa
usmerena ka ulaganjima, koja su merljiva, a ne ka rezultatima koji su neopipljivi i teško
merljivi.
Uz sve ovo treba dodati još jednu bitnu þinjenicu, a to je, da neprofitna preduzeüa, u veüini
sluþajeva imaju monopolski položaj, obzirom da jedino ona stvaraju dobra od opšte
društvenog ili javnog interesa. Nedostatak tržišno konkurentskih podsticaja da se unapredi
efikasnost, može da ugrozi priliv donacija i da dovede u pitanje opstanak preduzeüa. Sve to
zahteva redefinisanje i izgradnju adekvatnog sistema kontrole u kome treba definisati novu
ulogu memadžera, koji treba da ispunjavaju rigorozne zakonske standarde, kao i zahteve
upravnog odbora, uz ukljuþenje i kriterijuma za merenje performansi.
Adekvatan sistem kontrole pretpostavlja jasno definisanje sadržaja svih segmenata
posmatranja kao i indikatora koji üe biti efikasni pokazatelji i merela onoga što se ocenjuje.
Indikatori efikasnosti neprofitnih preduzeüa odreÿuju se na osnovu: (1) podudarnosti ciljeva i
sredstava preduzeüa; (2) podudarnosti izvora sredstava i upotrebe sredstava; (3) ravnoteže
interesa sadašnje i buduüih generacija korisnika i (4) održivosti preduzeüa, što je prikazano u
tabeli 2.

41
 ZAHTEVI POKAZATELJI
Podudarnost ciljeva i Prihod / ukupna sredstva
sredstava Tekuüa sredstva/ tekuüe obaveze
Podudarnost izvora i upotrebe Fiksni / varijabilni izvori
sredstava Fiksni / varijabilni izdaci
Ravnoteža interesa sadašnje i Bilans stanja usklaÿen sa
buduüe generacije stopom inflacije
Održivost Integrisan finansijsko-
strategijski plan

Tabela 2 Indikatori efikasnosti neprofitnih preduzeüa

Izvor: Herzlinger, R.,“Effective Oversight: A Guide for Noprofit Directors“, str. 56

4.3.4 Virtuelno preduzeüe

Terminološki, virtuelno je ono þije se postojanje manifestuje kroz delovanje, a nije ili ne mora
da bude vidljivo, odnosno opipljivo. Virtuelno preduzeüe je skup informatiþki povezanih, tj.
umreženih preduzeüa, koja zajedno imaju pretpostavljene sposobnosti potrebne da bi se
unapredila efikasnost i maksimirala vrednost za kupce.36 Posredstvom informacione i
telekomunikacione tehnologije, preduzeüe ne mora da obavlja poslovne aktivnosti na jednom
mestu, u jednoj zgradi ili geografskom podruþju, veü se mogu dislocirati širom sveta.
Virtuelno preduzeüe deluje kao posrednik, koji je elektronski povezan sa umreženim
preduzeüima, ukljuþenim u informacioni sistem koji konstruiše, proizvodi i prodaje
proizvode, koje imaju vrednost za kupce.
Virtuelno preduzeüe je kolekcija samostalnih, tržišno povezanih preduzeüa, koju karakterišu
odnosi neformalne, vrlo distantne saradnje. Veze izmeÿu preduzeüa su labave, a struktura i
odnosi se stalno menjaju s ciljem da se iskoristi poslovna šansa koja je dovela do povezivanja
preduzeüe (fleksibilnost i sposobnost da se brzo odgovori). Virtuelno preduzeüe je odgovor na
sve složenije proizvode i usluge i sve veüe troškove istraživanja i razvoja, proizvodnje i
distribucije. Virtuelno preduzeüe þesto nastaje iz potrebe ostvarivanja ekonomije obima i
veliþine ili poveüanja tržišnog udela, pri þemu je neophodno da budu pokriveni svi segmenti
lanca vrednosti, koji su kljuþni za proizvod ili uslugu.
U virtuelnom preduzeüu, pojedinaþna preduzeüa mogu da dele troškove, veštine i znanja,
pristup globalnom tržištu, a efikasnost se postiže specijalizacijom izmeÿu preduzeüa. Motiv
pojedinaþnih preduzeüa je moguünost da izgrade i afirmišu svoju baziþnu kompetentnost
(poslovno podruþje u kome preduzeüe ima konkurentsku prednost), koja mu omoguüava da
odreÿenu aktivnost obavlja efikasnije, bolje i brže od bilo kog drugog preduzeüa

Prednosti i nedostaci
Prednosti zbližavanja i virtuelnog povezivanja su, pre svega, fleksibilnost i sposobnost brzog
odgovora na dogaÿaje i promene u okruženju. Meÿutim, tu su i troškovi koji ne moraju biti
tako oþigledni.
Virtuelno preduzeüe zahteva koordinaciju velikog broja aktivnosti povezanih preduzeüa, a to
može doneti visoke troškove koordinacije, jer ne postoji centralizovana uprava. Pošto
virtuelno preduzeüe treba da predstavlja skup tržišno povezanih i samostalnih preduzeüa, to
konkretno virtuelno povezivanje može da dovede do transakcionih troškova (pri traženju

36
Pokrajþiü, D., Ekonomika preduzeüa, ýigota, Beograd, 2002., str 81

42
preduzeüa saradnika, pregovaranju, sprovoÿenju i sl.) koji mogu biti osnovni izvor
potencijalne neefikasnosti. Pored toga javlja se i rizk gubitka kontrole nad privatnim,
poslovnim i poverljivim informacijama (dizajn proizvoda, ideja i sl.) koje mogu biti bitne za
ostvarivanje konkurentske prednosti. Uska specijalizacija pojedinaþnih preduzeüa, koja tako
postaju „nezamenjiva“u virtuelnom preduzeüu, može dovesti do oportunistiþkog ponašanja
(ucenjivanje, neizvršavanje obaveza), koje generira transakcione troškove.To pitanje se može
rešavati kroz stvaranje meÿusobnog poverenja i stalno podizanje reputacije na bazi
odgovornosti i poštovanja dogovorenog.

4.4 Privredna društva

Prema pravnom obliku, u privrednom sistemu postoje sledeüi oblici privrednih društava (vrsta
preduzeüa):

- liþno preduzeüe
- partnersko preduzeüe
- akcionarsko preduzeüe

4.4.1 Liþno preduzeüe( solo vlasništvo)

Liþna preduzeüa su najstariji i preovlaÿujuüi oblik privrednih društava. Iako su najbrojnija u

strukturi tržišnih privreda, jer þine više od 70% od ukupnog broja registrovanih preduzeüa,
njihova pozicija posmatrana kroz vrednost sredstava i veliþinu prihoda je minorna u odnosu
na akcionarska društva.37
Liþno preduzeüe ima samo jednog vlasnika, koji upravlja preduzeüem, vrši kontrolu i donosi
odluke odnosno ima neograniþenu odgovornost. To znaþi da je vlasnik odgovoran za sve
obaveze preduzeüa, ne samo do visine vrednosti kapitala koji je uložio u preduzeüe, veü da
odgovara celokupnom svojom imovinom. Objedinjeno tretiranje imovine vlsnika i imovine
preduzeüa stvara pretpostavke za povoljniji poreski status obzirom da se plaüa samo porez na
liþni prihod vlasnika a ne i na profit preduzeüa jednostruko oporezovanje. Meÿutim, ta
neograniþena odgovornost smatra se nedostatkom liþnog preduzeüa jer se zbog moguüeg
veüeg rizika neuspeha, otežan pristup kapitalu.
Jedna od bitnih karakteristika liþnog preduzeüa su ograniþeni izvori kapitala za poslovanje,
rast i razvoj, tj obrtnog i investiciong kapitala. Na poþetku poslovanja, profit se još uvek ne
zaraÿuje ili je isuviše mali da bi bio ozbiljan izvor investicionog kapitala.Glavni izvor kapitala
su liþna ušteÿevina vlasnika, pozajmice od roÿaka i prijatelja, a u kasnijoj fazi razvoja
preduzeüe može da se delimiþno finansira zadržavanjem dela ostvarenog profita (interno
finansiranje). Bankarski krediti su nepristupaþni i skupi, jer banke pri odobravanju kredita
slede logiku ekonomije obima (što je preduzeüe veüe, manji je rizik, što je kredit veüi, onda je
jeftiniji)
Sledeüa bitna karakteristika liþnog preduzeüa je diskontinuitet, koji znaþi da liþno preduzeüe
postoji samo dok u njemu radi i posluje vlasnik. To se smatra ozbiljnim nedostatkom liþnog

37
Prema Megginson, W. et. al., Small Business Management, str. 71. U SAD, liþna preduzeüa þine 70% , a
akcionarska 11% od ukupnog broja preduzeüa, dok uþešüe liþnih preduzeüa u ukupno ostvarenom prihodu SAD
iznosi 6%, a akcionarskih društava þak 90%.U ostvarenom prihodu, uþešüe liþnih preduzeüa je 27%, a
akcionarskih preduzeüa 70%

43
preduzeüa, koji može da donese odreÿene poslovne probleme i nesigurnosti. ýinjenica da su,
u pravnom smislu, vlasnik i liþno preduzeüe identiþni tj. jedinstveni, opredeljuje da se liþno
preduzeüe svrstava u grupu tzv. društva lica, tj preduzeüa koja zavise od liþnih ili personalnih
osobina vlasnika.
Liþno preduzeüe se karakteriše niskom specijalizacijom posla jer vlasnik nastoji da obavlja
sve poslove („univerzalac“), mada za to þesto nema ni znanja ni profesionalnih sposobnosti, i
da preuzme neograniþenu odgovornost (za sve uspehe i neuspehe biznisa). To, kao i þinjenica
da je teško zadržati najkvalitetnije ljude, može postati ozbiljan nedostatak preduzeüa.
Prednosti liþnog preduzeüa su: jednostavno osnivanje (gašenje) uz male troškove;
samostalnost odluþivanja po svim pitanjima i voÿenja biznisa; liþna kontrola; tajnost
poslovanja (nema eksterne revizije), profit, kao rezultat liþnog zalaganja i pokazatelj liþnog
uspeha, pripada samo i jedino vlasniku; prihod biznisa se oporezuje kao liþni prihod.

4.4.2 Partnersko preduzeüe

Partnersko preduzeüe ima sliþnosti sa liþnim preduzeüem, s tim što umesto jednog ima
najmanje dva ili nekoliko vlasnika. Svaki od partnera ulaže deo kapitala u preduzeüe i
uþestvuje u profitu srazmerno uloženom kapitalu i prethodno saþinjenom dogovoru. Partneri
su neograniþeno i solidarno odgovorni za sve obaveze preduzeüa, a to znaþi da je svaki
partner odgovoran za obaveze (celokupnom svojom imovinom) svih ostalih þlanova, bez
obzira na visinu kapitala koji je uložio u preduzeüe.
Neograniþena odgovornost se smatra nedostatkom partnerskog preduzeüa jer otežava
donošenje odluka, koje moraju da se donose konsenzusom kroz postupak usaglašavanja.
Neograniþena odgovornost predstavlja osnovnu prepreku znaþajnijem poveüanju broja
þlanova ortaþkog društva kao i poveüanju neophodnog kapitala. Da bi se izbegli moguüi
problemi te vrste, partneri se biraju po roÿaþkoj ili prijateljskoj liniji ili se traže osobe od
poverenja.
Prednost partnerskog preduzeüa, u odnosu na liþno, je u tome što se pojavljuje više vlasnika
koji raspolažu veüim kapitalom, imaju širi raspon znanja i sposobnosti, širi krug poznanika i
veüu moguünost obezbeÿenja dodatnog kapitala. Partnerskom preduzeüu je svojstvena podela
rada i odgovornosti i visok stepen specijalizacije poslova, koja donosi konkurentsku prednost.
Partnersko predzeüe se suoþava sa problemom diskontinuiteta u poslovanju kao i liþno
preduzeüe, jer može prestati sa radom u varijanti da odustane samo jedan partner. Doduše,
kod partnerskog preduzeüa postoji moguünost da ostali partneri otkupe udeo onoga koji izlazi
iz partnerskog odnosa ili da naÿu novog partnera koji üe biti prihvaüen od svih.
Zajedniþka karakteristika liþnog i partnerskog preduzeüa je u jednostrukom oporezivanju, jer
partneri plaüaju porez samo na liþni prihod, a ne i na profit preduzeüa. Po svojim
karakteristikama partnersko preduzeüe se ubraja u drutvo lica, što znaþi da ga odlikuju
personalna (liþna) svojstva, poznanstvo i poverenje þlanova.
Kada se govori o partnerskim preduzeüima, onda se navodi nekoliko oblika privrednih
društava, zavisno kako je to regulisano zakonima pojedinih država. U tom smislu govori se o
ortaþkom i komanditnom društvu i društvu sa ograniþenom odgovornošüu.

Ortaþko društvo
Osnivaþka sredstva ortaþkog društva formiraju se od uloga osnivaþa, koji mogu biti u novcu,
stvarima i pravima izraženim u novþanoj vrednosti. To þini imovinu društva koja se vodi
odvojeno od liþne imovine i služi kao generalna zaloga za obezbeÿenje naplate potraživanja
poverilaca i pored solidarne odgovornosti ortaka njihovom liþnom imovinom. Jednakost uloga
þlanova je posledica naglašenih personalnih karakteristika ortaþkog društva, odnosno

44
þinjenice da se u ortaþkom društvu odluþuje po principu „jedan þovek jedan glas“.Dobitak i
gubitak ortaþkog društva rasporeÿuje se ortacima društva na jednake delove, a isti kriterijum
se primenjuje prilikom raspodele þiste imovine društva po njegovoj likvidaciji.
Neograniþena odgovornost predstavlja osnovnu prepreku znaþajnijem poveüanju broja
þlanova ortaþkog društva kao i poveüanju neophodnog kapitala. Da bi se izbegli moguüi
problemi te vrste, partneri se biraju po roÿaþkoj ili prijateljskoj liniji ili se traže osobe od
poverenja.

Komanditno društvo
Specifiþnost komanditnog društva je u tome da postoji najmanje jedno lice koje odgovara
neograniþeno (celokupnom svojom imovinom) za obaveze društva (komplementar) i najmanje
jedno lice koje odgovara ograniþeno do visine svog ugovorenog uloga u društvu
(komanditor). Status komplementara je identiþan statusu ortaka u ortaþkom društvu i oni vode
poslovanje društva, stim što ne mogu prenositi deo svog udela na treüa lica..Komanditori ne
uþestvuju u voÿenju poslovanja društva i mogu slobodno prenositi ceo ili deo svog udela na
ortake ili treüa lica. Komanditori i komplementari uþestvuju u raspodeli dobiti i snošenju
gubitaka društva srazmerno uþešüu u kapitalu društva.
Pravnu prirodu ovog društva dominantno opredeljuju personalne liþne karakteristike,
poznanstvo i poverenje komplementara, dok liþna svojstva komanditora nisu bitna za društvo
jer oni uþestvuju svojim kapitalom a ne svojom liþnošüu.Imovina komanditnog društva je
odvojena od liþne imovine þlanova društva, þak i od liþne imovine komplementara koji, inaþe,
odgovaraju neograniþeno svojom liþnom imovinom. Komanditno društvo ublažava problem
neograniþene odgovornosti ortaka za obaveze društva, kao osnovni nedostatak ortaþkog
društva u pravcu traženja kapitala i novih ortaka.

Društvo sa ograniþenom odgovornošüu

Tipiþne karakteristike ovog društva su ograniþena odgovornost þlanova za rizik poslovanja i
zavisnost uticaja þlanova društva (na donošenje odluka) od visine njihovog uloga u društvu.
Društvo ima svoju imovinu, odvojenu od liþne imovine, kojom obavlja delatnost i u
potpunosti odgovara za sve obaveze koje stiþe u pravnom prometu. Osnovna glavnica društva
sa ograniþenom odgovornošüu formira se od uloga þlanova, pri þemu ti ulozi ne moraju biti
jednaki i nisu izraženi prometljivim hartijama od vrednosti (kao što je to sluþaj sa
akcionarskim društvima). Udeli se mogu slobodno prenositi izmeÿu þlanova kao i na treüa
lica (uz poštovanje prava preþe kupovine).

4.4.3 Akcionarsko preduzeüe

Akcionarsko preduzeüe nastaje ulaganjem osnovnog kapitala (novac, stvari i prava) od strane
akcionara (kojima se po tom osnovu dele akcije) s ciljem da obavlja odreÿenu privrednu
delatnost, uz potpunu odgovornost. Osnovni kapital akcionarskog društva (zbir akcija
odnosno vlasniþkih udela) je fiksiran, a minimalni iznos uloga je propisan zakonom. Društvo,
kao pravni subjekt, ima svoju imovinu kojom u potpunosti odgovara za sve obaveze koje stiþe
u pravnom prometu, dok akcionari snose samo rizik poslovanja do visine svojih akcionarskih
uloga tj samo za kapital koji su uložili u akcije preduzeüa. Ograniþena odgovornost smanjuje
rizik za vlasnike i omoguüava prikupljanje dodatnog kapitala. Zahvaljujuüi prenosivosti akcija

45
(moguünosti slobodne prodaje38) ovo društvo je otvoreno i njegov pesonalni sastav može se
lako i brzo menjati.
Akcionarsko preduzeüe postoji i opstaje odvojeno od vlasnika – akcionara. Jer, kada neki
vlasnik akcionar proda akcije i napusti preduzeüe, to ni na koji naþin ne utiþe na opstanak
odnosno kontinuitet akcionarskog preduzeüa. Faktiþki, akcionarsko preduzeüe postoji sve dok
postoji osnovni kapital preduzeüa. Iz toga razloga, akcionarska preduzeüa su s pravom
svrstana u grupu tzv. društva kapitala, koja zavise iskljuþivo od kapitala, a ne od personalnih
svojstava vlasnika.
Važna karakteristika akcionarskog društva, po kome se suštinski razlikuje od svih ostalih
oblika privrednih društava, je da mogu pribavljati neophodan kapital upuüivanjem javnog
poziva za upis akcija. Stoga su akcionarska društva „gotovo savršeni naþin da se doÿe do
velikih iznosa kapitala“39, tako da objektivno mogu raspolagati ogromnim kapitalom i
zapošljavati veliki broj radnika.
U zavisnosti od naþina osnivanja, akcionarska društva mogu biti zatvorena ili otvorena.
Zatvoreno akcionarsko društvo nastaje simultanim osnivanjem (bez javnog poziva na otkup
akcija), tako što sami osnivaþi otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja društva. Vlasnici
imaju potpunu kontrolu i direktno, bez posrednika sa strane, upravljaju preduzeüem. Prodaja
ili kupovina akcija može da se obavi samo uz saglasnost i dozvolu akcionara, odabranim
investitorima. Pošto se ne finansira izdavanjem novih akcija, zatvoreno akcionarsko
preduzeüe je uglavnom malo ili eventualno srdnje veliþine. Ovaj oblik primenjuju ona
preduzeüa kojima ne treba kapital sa tržišta kapitala, tj. od prodaje akcija.
Otvoreno akcionarsko društvo nastaje sukcesivnim osnivanjem (javnim upisom akcija), tako
što osnivaþi upisuju deo akcija, a za ostatak akcija upuüuju javni poziv za upis akcija. Svaki
vlasnik - akcionar može svoje akcije da proda bilo kome bez ograniþenja, procenjujuüi kada je
najpovoljniji momenat za to (cena akcije i tražnja za njom üe rasti ako se oþekuje rast profita i
uspešno poslovanje preduzeüa). Otuda se otvorena akcionarska preduzeüa karakterišu velikim
obim razmene tj. kupovinom i prodajom akcija. Zbog velikog broja vlasnika, u otvorenom
akcionarskom društvu izvršeno je odvajanje vlasništva od kontrole. Pravo kontrole, kao deo
ukupnih vlasniþkih prava, vlasnici su preneli na menadžere, koji vrše kontrolu, upravljaju
preduzeüem i donose odluke. Time se, s jedne strane, obezbeÿuje struþno i kompetentno
upravljanje preduzeüem, a s druge strane, otvara prostor za moguüi sukob interesa izmeÿu
vlasnika i menadžera. Menadžeri, koji imaju konztrolu nad preduzeüem, mogu da usmeravaju
resurse preduzeüa prema upotrebama, gde se ne maksimizira vrednost za vlasnike, tj. profit.
Zato je kontrola akcionarskog preduzeüa posebno znaþajna i važna.
Osnivanje akcionarskog preduzeüa završava se održavanjem skupštine akcionara, koju þine
vlasnici - akcionari ili njihovi predstavnici. Skupština akcionara je najviši organ upravljanja,
zato što je upravljanje izvedeno na vlasniþkoj osnovi. Odluke se donose na osnovu broja
akcija, odnosno po principu: jedna akcija - jedan glas. Skupština bira upravni odbor, koga þine
akcionari sa najveüim brojem akcija kao i struþnjaci van preduzeüa.
Akcionarsko preduzeüa plaüa porez na profit, a akcionari plaüaju porez na dividendu, tj.
prohod od akcija. Pošto se dividenda isplaüuje iz dela oporezovanog profita, proizilazi da je
ovde u pitanju dvostruko oporezivanje, što se smatra nedostatkom akcionarskog preduzeüa.
Akcionarska preduzeüa obezbeÿuju finansijska sredstva:

- prodajom akcija
- prodajom obveznica i zaduživanjem, tj. iz kredita
- reinvestiranjem dela ostvarenog profita, tj. iz zadržavanja profita

38
Osnivaþkim aktom (kod zatvorenih akcionarskih društava) može se ograniþiti prenosivost akcija na treüa lica,
þime se donekle mogu ublažiti moguünost bezuslovno slobodne prodaje
39
Samuelson, P.A.Ekonomija uvodna analiza, Savremena administracija, Beograd, 1969, str.96.

46
Akcija je vlasništvo pojedinca ili institucije nad delom preduzeüa (vlasniþki udeo), steþeno
investiranjem. U zamenu za novac investiran u akcije, vlasnik ima pravo na dividendu (prihod
od akcije), þija visina zavisi od ostvarenog profita preduzeüa. Prodajom akcija vlasnik
ostvaruje kapitalni dobitak, koji predstavlja razliku izmeÿu cene po kojoj je akcija kupljena a
onda prodata.
Akcionarsko preduzeüe prodaje akcije da bi obezbedilo finansijska sredstva. Prodaja ili
emitovanje akcija obavlja se posredstvom specijalizovane banke (investiciona banka), koja
predstavlja primarno tržište akcija. Berza je sekundarno tržište hartija od vrednosti na kome se
trguje akcijama koje su veü u posedu vlasnika, tj. akcijama „iz druge ruke“.Trgovinu na berzi
obavljaju brokeri, koji za svoje usluge naplaüuju proviziju, þija visina zavisi od naþina
kupovine i prodaje akcija.
Uobiþajeno je da se emituju obiþne i privilegovane akcije. Dividenda na privilegovane akcije
ima pravo prvenstva u odnosu na dividende na obiþne akcije. Obiþne akcije uvek daju ista
prava vlsnicima (srazmerno nominalnoj vrednosti akcija) i zato spadaju u istu klasu. Za
razliku od obiþnih akcija, privilegovane akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa, koje
daju razliþita prava (razliþite stope dividendi, razliþita prava participacije u raspodeli
dividende i sl.).
Obveznice predstavljaju važan izvor finansiranja akcionarskih preduzeüa. Obveznice su dug
koji preduzeüe prodaje svim zainteresovanim investitorima. Kupac obveznice pozajmljuje
novac preduzeüu i stiþe pravo na kamatu, pri þemu zna i kamatu i iznos zajma koji üe dobiti u
trenutku dospeüa. Imaoci obveznica imaju pravo prvenstva isplate u odnosu na plaüanje
dividende, što znaþi da je obveznica manje riziþna hartija od vrednosti od akcija.
Zadržani profit predstavlja glavni izvor finansiranja akcionarskog preduzeüa. To je deo
profita, pre oporezivanja, koji preduzeüe ponovo ulaže ili reinvestira u poslovanje.
Navedenoj i obrazloženoj podeli akcionarskih društava na otvorena i zatvorena, analogna je
anglosaksonska pravna podela na privatna (engl. private companies limited by shares) i javna
akcionarska društva (engl. public companies limited by shares). Naravno, pri tome izraze
„privatno“ i „javno“ ne treba mešati sa vrstom svojine ili delatnošüu preduzeüa, jer „privatno“
ozunaþava da se akcionarsko društvo osniva u užem krugu osnivaþa (simultano osnivanje), a
„javno“, da se u osnivanje akcionarskog društva ukljuþuje šira investiciona javnost na osnovu
javno upuüenog poziva (sukcesivno osnivanje). To znaþi da privatno akcionarsko društvo ne
mora da bude u privatnoj svojini, kao što ni javno akcionarsko društvo ne mora da bude javno
preduzeüe.

4.5 Javno preduzeüe

Vrlo je teško dati jedinstvenu definiciju javnog preduzeüa obzirom na postojanje brojnih
razlika koje postoje izmeÿu ovih preduzeüa u razliþitim zemljama, razliþitim delatnostima i
granama, kao i razliþitim periodima vremena. Ove razlike se ispoljavaju u institucionalnim
oblicima javnih preduzeüa, njihovoj delatnosti, položaju koji imaju u privrednom sistemu,
instrumentima kojima se reguliše njihovo funkcionisanje, ekonomskoj efikasnosti i sl.
Uvažavajuüi sve ovo, javna preduzeüa se uopšteno mogu definisati kao preduzeüa þije se
osnivanje i funkcionisanje može dovesti u vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna
vlast (država) u potpunosti ili delimiþno obavlja ulogu preduzetnika.
U bitne karakteristike javnih preduzeüa obiþno se ubraja to da su u državnom (javnom)
vlasništvu, da je njihov cilj obezbeÿenje proizvoda - usluga od vitalnog znaþaja za odreÿenu
društvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju
na tržištu, steþenom uz podršku vlasti, kao i da su predmet javnog regulisanja kroz koje se

47
obezbeÿuje njihovo funkcionisanje u javnom (opštem) interesu. Odsustvo direktne
konkurencije i monopolski položaj javnih preduzeüa (nedostatak tržišnog mehanizma), s jedne
strane i njihov znaþaj za život i funkcionisanje odreÿene društvene zajednice, s druge strane,
nužno zahtevaju odreÿeni oblik javnog regulisanja ovih preduzeüa. To se direktno odražava
na ograniþenu samostalnost javnih preduzeüa u obavljanju delatnosti, koja se ogleda kroz
þinjenicu da javna vlast (država ili jedinice lokalne uprave) ima posebna upravljaþka prava u
ovim preduzeüima. 40 Kontrolu nad njihovim poslovanjem država ostvaruje posedovanjem
njihovih akcija ( svih ili dela) i, þesto, preko svojih predstavnika u organima upravljanja.
Pored ovog oblika, javna preduzeüa se sreüu i u formi javne korporacije, koja je institucija
javnog prava, sa posebnim pravnim subjektivitetom. Javne korporacije se prvenstveno
finansiraju sredstvima koje dobijaju od države (npr. dotacije u Francuskoj ili dividende od
javnog kapitala u V. Britaniji), dok se kao dopunski izvor sredstava može koristiti kredit.
Javne korporacije se ne mogu osnivati u obliku akcionarskog društva, te stoga ne mogu
pribavljati kapital putem emitovanja akcija.
Oblast javnih preduzeüa ureÿuje Zakon o javnim preduzeüima. Ovim zakonom se ureÿuje
pojam javnog preduzeüa, osnivanje i poslovanje, imovina, ulaganja u ova preduzeüa, ulaganja
javnog preduzeüa u druga preduzeüa, status, promene itd. Po ovom Zakonu javna preduzeüa
posluju kao društva sa ograniþenom odgovornošüu ili akcionarska društva u skladu sa
Zakonom o privrednim društvima.

Delatnost javnih preduzeüa

Osnovna podruþja delatnosti javnih preduzeüa su: javne službe, proizvodnja baziþnih
industrijskih proizvoda, kao i neke delatnosti u kojima država osniva svoja preduzeüa da bi
obezbedila odreÿene standarde pružanja usluga i minimalnu ponudu tih usluga.
Javne službe predstavljaju tradicionalno i bez sumnje najvažnije podruþje delatnosti javnih
preduzeüa, posebno onaj deo javnih službi þija je delatnost povezana sa korišüenjem razliþitih
infrastrukturnih mreža, kao što su mreža vodovodnih cevi, gasovod, elektriþna mreža i sl.
Najvažnije delatnosti javnih službi su: proizvodnja i distribucija energije, vodoprivreda,
telekomunikacije (radio, TV, PTT i sl). , transport (svi vidovi) itd. 41
Proizvodnja baziþnih industrijskih proizvoda (ugalj, nafta, nuklearna energija, þelik i sl.)
predstavlja sledeüe podruþje delatnosti javnih preduzeüa. Nacionalizovana preduzeüa koja
proizvode barem neki od ovih proizvoda mogu se naüi u skoro svim zapadnoevropskim
zemljama.42
Bankarstvo i osiguranje predstavljaju oblast u kojima je neophodno obezbediti neposrednu
kontrolu od strane države zbog þega se u ovim oblastima þesto osnivaju državne banke i
državna osiguravajuüe kompanije.43 To su prvenstveno štedionice, organizovane kao lokalna
javna preduzeüa. Državna regulacija veoma je izražena i u oblasti osiguranja, gde se
prvenstveno ispoljava u uticaju na premije i druge uslove osiguranja. Isto tako, obrazovanje i
zdravstvo predstavljaju oblasti u kojima deluju ustanove u javnom vlasništvu i u kojima je
snažno prisutna državna regulativa (propisi, standardi, kriterijumi itd.), s ciljem da se
obezbedi zadovoljavajuüi nivo usluga.

40
Vasiljeviü, M., Vodiþ za þitanje Zakona o privrednim društvima, Udruženje pravnika u privredi Srbije i Crne
Gore, Beograd, 2004.
41
Preduzeüa javnih službi u evropskim zemljama najþešüe su organizovana na osnovu javne svojine, dok su u
SAD to ili privatna preduzeüa strogo kontrolisana od države ili su preduzeüa na osnovama javne svojine
42
Najviše ovakvih preduzeüa ima u Austriji, Francuskoj, V. Britaniji, Italiji i Španiji
43
Whitehead, G., Economic, Made Simple Book, 1986, str. 52.

48
Znaþaj i neophodnost osnivanja javnih preduzeüa
Osnovno pitanje koje se nameüe jeste da li proizvod ili uslugu treba da obezbeÿuju javna ili
privatna preduzeüa. Odgovor na ovo pitanje þesto nije moguüe dati jednostavno i
nedvosmisleno. U traženju odgovora, obiþno se nedostaci koje u nekim sluþajevima ispoljava
tržišni mehanizam predstavljaju kao argument u prilog tome da to treba da rade javna
preduzeüa. Privatno privreÿivanje ne obezbeÿuje dovoljno efikasno ponudu javnih dobara
zbog þega se ova dobra prepuštaju netržišnim institucijama koje su, po pravilu, u javnom
(državnom) vlasništvu. Korisnost javnih dobara, dostupnih svim potrošaþima, ne može se
meriti korisnošüu koju ona imaju za pojedince, niti iznosom koji bi oni bili spremni da plate
za njih na tržištu.44 Stoga ponudu javnih dobara, umesto tržišnih kriterijuma uspostavljenih
konkurencijom, reguliše javni servis.
Posebno znaþajan argument u prilog javnih preduzeüa jeste postojanje privrednih grana koje
imaju karakteristike prirodnog monopola (elektroprivreda, vodoprivreda, železnica,
distribucija prirodnog gasa i sl.). Zajedniþko svojstvo ovih delatnosti jesu velika ulaganja
kapitala u infrastrukturu i veoma skupu, specijalizovanu opremu, što ukazuje na neodrživost
postoanja velikog broja manjih preduzeüa koja bi zadovoljavala isti tip potreba na odreÿenom
podruþju. Kako je , prema tome, ekonomski neracionalno bilo kakvo drugaþie rešenje od
monopola, onda je argument u prilog javnih preduzeüa da je bolje da to budu javno
kontrolisani monopoli nego privatni monopoli.45
Javnom sektoru se þesto, posebno u zemljama u razvoju, pripisuju i širi socijalni ciljevi kao
što su npr. otvaranje novih radnih mesta ili spreþavanje rasta nezaposlenosti, što predstavlja
dodatni argument u prilog javnih preduzeüa.

Regulisanje javnih preduzeüa

Po svojoj suštini, regulacija predstavlja direktnu zamenu konkurentskog tržišnog mehanizma
razliþitim instrumentima javne regulacije s ciljem da se obezbedi funkcionisanje javnih
preduzeüa u javnom (opštem) interesu. Široko prihvaüeni principi kojih treba da se
pridržavaju javna preduzeüa u svom poslovanju su: nastojanje da se obezbede adekvatni
proizvodi usluge koji üe imati umerenu cenu, da se rezultatima funkcionisanja podmiruju
potrebe svih pripadnika odreÿene zajednice i da se pri tome ne vrši diskriminacija potrošaþa.
Regulacijom javnih preduzeüa štite se interesi društvene zajednice (razumnim cenama i
standardima kvaliteta proizvoda – usluga, finansijskom stabilnošüu), ali se istovremeno
stvaraju uslovi za normalan rad javnih preduzeüa (zaštiüeni od konkurencije i svega što to
može usloviti).
Postoji nekoliko osnovnih instrumenata kojima se može uticati na javna preduzeüa, a to su:
kontrola cena i tarifa, kontrola ulaska u granu kao i propisivanje standarda kvaliteta proizvoda
i uslova pružanja usluga.46 U novije vreme sve veüi znaþaj pridaje se propisivanju standarda
kvaliteta proizvoda i usluga, kao i dozvola za obavljanje odreÿenih delatnosti, uverenjima o
javnoj podobnosti i sl. Pored toga, država može kontrolisati javna preduzeüa i na druge
naþine, kao što su: imenovanje i davanje saglasnosti na izbor i razrešenje direktora i drugih
þelnika, davanje saglasnosti na statut i statusne promene, traženje podnošenja izveštaja o
poslovanju, kontrola knjigovodstva i sl.

44
Shaft, T., J., Old, J., The Organization in its Environment :Volume I, Pitman Business Education, 79, str. 82
45
Shaft, T., Old, J.,- op. cit.
46
Kontrola cena javnih preduzeüa sreüe se u razliþitim oblicima, poþev od neposrednog utvrÿivanja cena
proizvoda i usluga , pa sve do utvrÿivanja kriterijuma za promenu cena i modela po kojima üe se ta promena
cena realizovati.

49
Efikasnost javnih preduzeüa
Efikasnost javnih preduzeüa bila je predmet brojnih teorijskih i empirijskih istraživanja.
Nekakav opšti zakljuþak je da su javna preduzeüa, odnosno javni sektor ipak neefikasan u
poreÿenju sa privatnim sektorom. Analizirajuüi uzroke takvog stanja, identifikovani su brojni
uzroci komparativne neefikasnosti javnih preduzeüa.
Jedan od važnijih uzroka te neefikasnosti nalazi se u nedostacima javne svojine, odnosno
þinjenici da ona nije transferabilna. Naime, kada je u pitanju javno vlasništvo, pojedinac ne
može da raspolaže onim delom prihoda koji nakon isplate ugovorene cene svih inputa
preostaje preduzeüu. 47 Pojedinac ne može da menja svoja svojinska prava ili to može da uþini
savlaÿujuüi praktiþno nesavladive prepreke. Pošto javna svojina nije transferabilna, svojinska
prava u javnim preduzeüima nisu sastavni deo tržišta kapitala, þime se unapred gubi njegov
pozitivni uticaj na efikasnost upravljanja javnim preduzeüem. Nemoguünost prodaje ili
zamene vlasniþkih prava u javnim preduzeüima onemoguüava pozitivni pritisak tržišta
kapitala na menadžere da efikasno upravljaju preduzeüem, kao što je to sluþaj u akcionarskim
preduzeüima.
Sledeüi faktor komparativne neefikasnosti jeste nedovoljna informisanost vlade ili državnih
organa, nadležnih za kontrolu javnih preduzeüa, o stvarnom doprinosu menadžera u
ostvarenom poslovnom rezultatu preduzeüa kao i nemoguünost da se u takvim uslovima
stvori i realizuje stimulativni sistem nagraÿivanja. U uslovima kada je teško ili neracionalno
da se ocene posledice upravljaþkih odluka, teorija vlasniþkih prava sugeriše da menadžeri
koriste potencijalni profit za realizaciju svojih novþanih koristi48 U meri u kojoj
maksimiziranje budžeta preduzeüa postaje cilj za sebe, potiskuju se ostali, posebno ekonomski
ciljevi, a sa njima gube na znaþaju kriterijumi efikasnosti u poslovanju.
Manja efikasnost sistema kontrole procesa upravljanja javnim preduzeüem u odnosu na
privatna posledica je i nestimulativnog sistema nagraÿivanja. Kod privatnih preduzeüa
kontrolni mehanizam minimiziranja ulaganja i maksimiziranja rezultata stvaraju i sprovode
upravo ljudi koji su najdirektnije stimulisani da efikasno posluju. Meÿutim, kod javnih
preduzeüa mehanizam kontrole stvaraju i sprovode politiþari ili državni službenici þiji se
glavni interesi teško mogu izjednaþiti sa neposrednim ekonomskim ciljevima kao što je npr.
maksimiziranje profita.
Na niži stepen upravljaþke efikasnosti javnih preduzeüa u odnosu na privatna utiþu i svi oni
faktori koji doprinose nižoj osetljivosti na rizik (državne subvencije, razne vrste pomoüi i
podrške, zaštitniþka uloga, otpis ili odlaganje dugova, specijalni status). Zbog manjeg rizika,
javna preduzeüa nisu prinuÿena da strogo poštuju finansijsku disciplinu kao što to moraju
privatna preduzeüa. Konkurentski pritisak tržišta kapitala manji je jer javna preduzeüa obiþno
nisu prinuÿena da pozajmljuju sredstva za poslovanje na tržištu novca i kapitala (finasijsku
pomoü dobijaju od države, a pozajmicu vrše pod povoljnijim uslovima). Sve ovo dodatno
doprinosi neefikasnosti javnih preduzeüa.
Pored ekonomske neefikasnosti javnim preduzeüima se pripisuje i alokativna neefikasnost
(posledica monopolskog položaja) koja oznaþava njihovu nedovoljnu zainteresovanost da
odgovore na sve zahteve tržišta, pre svega u pogledu koliþina ali i kvaliteta proizvoda.
Povezivanje alokativne neefikasnosti sa javnim preduzeüima opravdano je samo stoga što su
ova preduzeüa najþešüe u monopolskom položaju.49

47
Najopštije, svojinska prava podrazumevaju pravo upotrebe resursa, odnosno konkretnije kada se radi o
svojini nad preduzeüem,pravo raspolaganja onim delom prihoda koji nakon isplate ugovorene cene svih inputa
preostaje preduzeüeu odnosno vlasnicima preduzeüa.
48
Furubotn, E., G., Pejovich, S., „Property Rights and Economic Theory: A Survay of Recent Literature“,
Journal of Economic Literature, 4/ 1972, str. 1137 - 1162.
49
Hemming, R.,Manssor, A.,M., Privatization and Public Enterprises, International Monetary Fund Occasional
Paper, January 1988., Washington D.C.

50
Iznete nalaze ekonomske teorije o relativnoj neefikasnosti javnih preduzeüa potvrÿuje
pretežan broj empiriskih istraživanja.50 Meÿutim, ima isto tako studija þiji autori dolaze do
sasvim drugaþijih zakljuþaka51 Ove razlike u velikoj meri mogu se objasniti neuporedivošüu
javnih i privatnih preduzeüa, pogotovo ako se nalaze u razliþitim privrednim sektorima i
delatnostima i imaju unapred postavljene razliþite zadatke. ýak i kada se zanemari þinjenica
da se privatna i javna preduzeüa retko gde mogu naüi u istoj delatnosti, pa stoga i biti sliþnim
uslovima za poreÿenje, ove dve vrste preduzeüa se obiþno toliko razlikuju po ciljevima koje
žele da ostvare su prosto neuporediva. Nametanje javnim preduzeüeima ciljeva u kojima se
naglašava njihova obaveza u obezbeÿenju graÿana vitalnim proizvodima i uslugama po
kontrolisanim cenama (koje mogu biti i ispod cene koštanja), svakako ograniþava moguünost
uporeÿenja privatnih i javnih preduzeüa.

50
Millward, R., Parker, D. M., „Public and Private Entrprise: Comparative Behavior and Relative Efficiency,
u: Millward, R. i dr -Public Sector Economics, Longman, 1983., str 235 - 257
51
Pregled osnovnih rezultata istraživanja efikasnosti javnih i privatnih preduzeüa v u Ricketts, M op., cit., str.
329 -331

51
__________________________________________________________________________

Rezime

Diferencijacija preduzeüa se može izvršiti prema

(1) Karakteristikama transformacionog procesa (proizvodna i uslužna)
(2) Veliþini ( mala, srednja i velika)
(3) Pravnom obliku (liþno, partnersko i akcionarsko)

Osim ove podele, susreüe se i ona koja klasifikuje preduzeüa na:

(1) Mala i preduzetniþke firme
(2) Multinacionalna
(3) Neprofitna
(4) Virtuela

Proizvodna preduzeüa obavljaju svoju delatnost tako što u okviru procesa proizvodnje vrše
transformaciju ulaganja (upotrebnih kvaliteta uloženih resursa), u konkretne proizvode
(upotrebni kvalitet gotovih proizvoda). Dakle, rezultat procesa proizvodnje je opipljiv fiziþki
proizvod koji može poslužiti za potrošnju ili dalju preradu Osnovne karakteristike
proizvodnih preduzeüa determinisane su karakteristikama tehnološkog procesa proizvodnje i
samog proizvoda kiji nastaje u tom procesu. Ono što je suštinska odrednica proizvodnih
predezeüa jeste da postoji odvojenost procesa proizvodnje od procesa potrošnje proizvoda
koji nastaje u tom procesu

U savremenoj privredi sve veüi i znaþajniji udeo imaju usluge, tako da se sve þešüe govori o
novoj eri „uslužne privrede,“ u kojoj se pored tradicionalnih usluga (usluge prometa robe,
transportne i zanatske usluge), sve više razvijaju nove i kompleksnije usluge kao što su:
-finansijske usluge
-usluge brze isporuke robe
-usluge upravljanja bazama podataka
-usluge poslovnog savetovanja i konsaltinga
Suštinska odrednica uslužnih preduzeüa vezuje se za specifiþnost transformacionog procesa,
koja se odnosi na neodvojivost procesa pružanja usluge i procesa potrošnje usluge,þime se
postavljaju dodatni zahtevi pred one koji daju usluge.

Prema kriterijumu veliþine, preduzeüa se diferenciraju na mala, srednja i velika.Meÿutim

osnovni problem je nepostojanje jasnih i nedvosmislenih indikatora (merila) veliþine, prema
kojima nebi bilo dileme oko diferenciranja preduzeüa. Obiþno se veliþina preduzeþa izražava:
-brojem zaposlenih
-visinom sredstava (kapitala) kojim preduzeüe raspolaže, visinom ukupnog prihoda
odnosno profita
Najznaþajnije karakteristike malih preduzeüa kroz koje se gradi tržišna prednost su:

Visok stepen fleksibilnosti

Podstiþu inovativnost
Održavaju bliske odnose sa kupcima i grade dobre meÿuljudske odnose
Podstiþu konkurentnost velikih preduzeüa
Podstiþu inicijativu i doprinose unapreÿenju znanja i radnog iskustva zaposlenih i
Generiraju nova radna mesta

52
Najveüa razlika izmeÿu malih i srednjih preduzeüa je u organizacionoj strukturi, naþinu
upravljanja i organizaciji rada Dok je za mala preduzeüa karakteristiþna neformalna
organizacija i jednostavna organizaciona struktura, kod srednjih preduzeüa organizaciona
struktura je formalizovana, uglavnom funkcionalna, sa više hijerarhijskih nivoa, sa
definisanim radnim mestima i odnosima izmeÿu svih subjekata i sa formalizovanim sistemom
kontrole.
Velika preduzeüa nastaju poveüanjem obima i širenjem aktivnosti preduzeüa, odnosno
internim rastom preduzeüa ili fuzijom dva ili više preduzeüa, odnosno eksternim rastom.
Interni rast se ostvaruje razvojem sopstvenih kapaciteta preduzeüa, kao što je npr.
investiranje u izgradnju nove fabrike ili pak razvojem proizvoda. Fuzija se može ostvariti
spajanjem ili pripajanjem preduzeüa. Interni i eksterni rast mogu biti horizontalni, vertikalni
ili konglomeratski. Velika preduzeüa mogu nastati i finansijskim povezivanjem odreÿenog
broja pravno samostalnih preduzeüa, pri þemu nastaju razliþiti oblici preduzeüa, od kojih su
najpoznatiji: holding i koncern.

U grupu posebnih vrsta preduzeüa svrstavaju se:

- Mala preduzeüa i preduzetniþke firme
- Multinacionalna i globalna preduzeüa
-Neprofitna preduzeüa
-Virtuelna preduzeüa
Multinacionalno preduzeüe je vrsta internacionalnog preduzeüa koje ima vlasništvo,
kontrolu i upravljanje sredstvima u najmanje dve zemlje. Izvori efikasnosti multinacionalnih
preduzeüa su nesumnjivo i osnova njihovog uspeha na meÿunarodnom tržištu, a to su:
vlasništvo nad resursima, koja su potrebna i koja se koriste; lokacija, koja obezbeÿuje
prisutnost na pravom mestu i internacionalizacija, koja obezbeÿuje najniže transakcione
troškove
Neprofitna preduzeüa stvaraju budžet iz priloga pojedinaca (donatora) ili institucija
(sponzora), kao i prodajom dobara - usluga korisnicimaZbog odsustva vlasniþkog i tržišnog
mehanizma kontrole, kao i velikog broja nejasnih i teško nemerljivih ciljeva, bolje
performanse i veüu efikasnost, neprofitna preduzeüa mogu da postignu stvaranjem i
primenom adekvatnog sistema kontrole
Virtuelno preduzeüe je skup informatiþki povezanih, tj. umreženih preduzeüa, koja zajedno
imaju pretpostavljene sposobnosti potrebne da bi se unapredila efikasnost i maksimirala
vrednost za kupce. Prednosti zbližavanja i virtuelnog povezivanja su, pre svega, fleksibilnost i
sposobnost brzog odgovora na dogaÿaje i promene u okruženju. Meÿutim, tu su i troškovi koji
ne moraju biti tako oþigledni.
Liþna preduzeüa su najstariji i preovlaÿujuüi oblik privrednih društava. Iako su najbrojnija
u strukturi tržišnih privreda, jer þine više od 70% od ukupnog broja registrovanih preduzeüa,
njihova pozicija posmatrana kroz vrednost sredstava i veliþinu prihoda je minorna u odnosu
na akcionarska društva. Liþno preduzeüe ima samo jednog vlasnika, koji upravlja
preduzeüem, vrši kontrolu i donosi odluke odnosno ima neograniþenu odgovornost
Jedna od bitnih karakteristika liþnog preduzeüa su ograniþeni izvori kapitala za poslovanje,
rast i razvoj, tj obrtnog i investiciong kapitala. Liþno preduzeüe se karakteriše niskom
specijalizacijom posla jer vlasnik nastoji da obavlja sve poslove, mada za to þesto nema ni
znanja ni profesionalnih sposobnosti
Partnersko preduzeüe ima sliþnosti sa liþnim preduzeüem, s tim što umesto jednog ima
najmanje dva ili nekoliko vlasnika. Svaki od partnera ulaže deo kapitala u preduzeüe i
uþestvuje u profitu srazmerno uloženom kapitalu i prethodno saþinjenom dogovoru. Partneri
su neograniþeno i solidarno odgovorni za sve obaveze preduzeüa, a to znaþi da je svaki

53
partner odgovoran za obaveze (celokupnom svojom imovinom) svih ostalih þlanova, bez
obzira na visinu kapitala koji je uložio u preduzeüe. Partnerskom preduzeüu je svojstvena
podela rada i odgovornosti i visok stepen specijalizacije poslova, koja donosi konkurentsku
prednost. Tu spadaju ortaþko i komanditno društvo (komplementar i komanditor) kao i
društvo sa ograniþenom odgovornošüu (do visine uloga þlanova društva).
Akcionarsko preduzeüe nastaje ulaganjem osnovnog kapitala (novac, stvari i prava) od
strane akcionara (kojima se po tom osnovu dele akcije). Društvo, kao pravni subjekt, ima
svoju imovinu kojom u potpunosti odgovara za sve obaveze koje stiþe u pravnom prometu, dok
akcionari snose samo rizik poslovanja do visine svojih akcionarskih uloga
Važna karakteristika akcionarskog društva, po kome se suštinski razlikuje od svih ostalih
oblika privrednih društava, je da mogu pribavljati neophodan kapital upuüivanjem javnog
poziva za upis akcija. U zavisnosti od naþina osnivanja, akcionarska društva mogu biti
zatvorena ili otvorena.
Akcionarska preduzeüa obezbeÿuju finansijska sredstva:
- prodajom akcija
- prodajom obveznica i zaduživanjem, tj. iz kredita
- reinvestiranjem dela ostvarenog profita, tj. iz zadržavanja profita

Javna preduzeüa se uopšteno mogu definisati kao preduzeüa þije se osnivanje i

funkcionisanje može dovesti u vezu sa javnim (opštim) interesom i u kome javna vlast (država)
u potpunosti ili delimiþno obavlja ulogu preduzetnika.
U bitne karakteristike javnih preduzeüa obiþno se ubraja to da su u državnom (javnom)
vlasništvu, da je njihov cilj obezbeÿenje proizvoda - usluga od vitalnog znaþaja za odreÿenu
društvenu zajednicu, da se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju
na tržištu, steþenom uz podršku vlasti, kao i da su predmet javnog regulisanja kroz koje se
obezbeÿuje njihovo funkcionisanje u javnom (opštem) interesu.
Osnovna podruþja delatnosti javnih preduzeüa su: javne službe, proizvodnja baziþnih
industrijskih proizvoda, kao i neke delatnosti u kojima država osniva svoja preduzeüa da bi
obezbedila odreÿene standarde pružanja usluga i minimalnu ponudu tih usluga.
Regulacija predstavlja direktnu zamenu konkurentskog tržišnog mehanizma razliþitim
instrumentima javne regulacije s ciljem da se obezbedi funkcionisanje javnih preduzeüa u
javnom (opštem) interesu. Postoji nekoliko osnovnih instrumenata kojima se može uticati na
javna preduzeüa, a to su: kontrola cena i tarifa, kontrola ulaska u granu kao i propisivanje
standarda kvaliteta proizvoda i uslova pružanja usluga.
Jedan od važnijih uzroka neefikasnosti javnih preduzeüa nalazi se u nedostacima javne
svojine, odnosno þinjenici da ona nije transferabilna. Manja efikasnost sistema kontrole
procesa upravljanja javnim preduzeüem u odnosu na privatna posledica je i nestimulativnog
sistema nagraÿivanja. Na niži stepen upravljaþke efikasnosti javnih preduzeüa u odnosu na
privatna utiþu i svi oni faktori koji doprinose nižoj osetljivosti na rizik (državne subvencije,
razne vrste pomoüi i podrške, zaštitniþka uloga, otpis ili odlaganje dugova, specijalni status).
Pored ekonomske neefikasnosti javnim preduzeüima se pripisuje i alokativna neefikasnost
(posledica monopolskog položaja) koja oznaþava njihovu nedovoljnu zainteresovanost da
odgovore na sve zahteve tržišta,
__________________________________________________________________________

Pitanja

1.Diferencijacija preduzeüa prema kriterijumu transformacionog procesa

2.Mala preduzeüa karakteristike,prednosti, izvori finansiranja

54
3.Srednje preduzeüe karakteristike,suštinska razlika u odnosu na mala preduzeüa
4.Velika preduzeüa kako nastaju,moguüa finnasijska povezivanja, prednosti I slabosti
5.Multinacionalno preduzeüe internacionalne aktivnosti, efekti koje donose
6.Neprofitna preduzeüa uloga, budžet, izvori neefikasnosti
7.Virtuelno preduzeüe kako se definiše I šta predstavlja ,uloga, prednosti I nedostaci
8.Liþna preduzeüa - osnovne karakteristike i moguünosti finansiranja
9.Partnerska preduzeüa – osnovne karakteristike i vrste i moguünosti finansiranja
10.Akcionarsko preduzeüe -osnovne karakteristike i naþini obezbeÿenja sredstava
11.Javna preduzeüa i njihove osnovne karakteristike
12.Znaþaj i neophodnost formiranja javnih preduzeüa
13.Regulisanje javnih preduzeüa
14.Efikasnost javnih preduzeüa

Za one koji žele više

1.Uporedi indikatore efikasnosti neprofitnih preduzeüa sa pokazateljima efikasnosti profitnih

organizacija
2.Napraviti paralelu izmeÿu društva sa ograniþenom odgovornošüu i akcionarskog društva
3.Komentarisati empirijska istraživanja i teorijska uopštavanja o relativnoj neefikasnosti
javnih preduzeüa

55
 II DEO

OKRUŽENJE PREDUZEûA

Ciljevi prvog dela

Cilj ovog dela je da omoguüi potpunije sagledavanje i bolje razumevanje okruženja i

njegovog uticaja na preduzeüe kao i moguünosti da se kroz osmišljene uticaje i usmeravanje
osigura stabilno i sigurno snabdevanje resursima potrebnim za reprodukciju. Ovaj segment
üe se sagledati kroz sledeüa pitanja:

x okruženje preduzeüa (domen preduzeüa, specifiþno okruženje, opšte okruženje)

x neizvesnost i uticaji
x teorije moguüeg upravljanja okruženjem u cilju smanjenja neizvesnosti i rizika
- kontingentna teorija
- teorija zavisnosti od resursa (upravljanje simbiotskm meÿuzavisnošüu, upravljanje
konkurentskm meÿuzavisnošüu)
- teorija transakcionih troškova

1.POJAM I VRSTE OKRUŽENJA

Okruženje preduzeüa, u najopštijem smislu, þine svi elementi (pojedinci, organizacije,

institucije) i faktori (ekonomski, politiþki, tehnološki itd) koji su van preduzeüa kao i njihova
stvarna i potencijalna dejstva koja mogu da utiþu na poslovanje preduzeüa i njihov pristup
retkim resursima. Sile koje deluju iz okruženja mogu biti razliþite i da se ispoljavaju na više
naþina, npr. kroz pritisak konkurencije da se smanji prodajna cena, usvajanje novih propisa
koji postavljaju nove obaveze, zahteve nove tehnologije koja traži dodatne investicije i sl.
Preduzeüa, kao osnovni tržišni subjekt, je otvoreni sistem koji je povezan sa okruženjem u
pribavljanju inputa za transformacioni proces kao i za usmeravanje outputa i usluga ka
ciljnom tržišnom segmentu. Shodno tome, preduzeüe je u stalnoj i neprekidnoj interakciji sa
okruženjem, koje donosi promene. Primajuüi iz okruženja potrebne inpute i vršeüi njihovu
konverziju i outpute, preduzeüe nastoji da osigura adekvatnu nadoknadu za potrošene resurse
kao i sopstvenu društvenu verifikaciju.
Neophodnost sagledavanja tih interakcija leži u þinjenici što je okruženje izvor vrednih
resursa za preduzeüe, þije pribavljanje nosi veliku neizvesnost. Da bi preduzeüe smanjilo
neizvesnost i obezbedilo stabilno snabdevanje resursima iz okruženja ono mora da traži
naþine da upravlja okruženjem (strategije upravljanja). Uobiþajeno je da se strategija
posmatra kao naþin usklaÿivanja postojeüih izvora preduzeüa sa eksternim moguünostima na
tržištu. Meÿutim, ima i onih koji istiþu da je strategija proširenje a ne usklaÿivanje, jer treba

56
da proširuje izvore a ne samo da ih alocira52 Osnovu za takvo delovanje preduzeüa mora da
þini kvalitetna analiza okruženja u þijem fukusu je identifikovanje glavnih pokretaþa promena
u okruženju kao i utvrÿivanje korelacije izmeÿu promena i rezultata poslovanja.
Naravno, uvek se mora imati u vidu pitanje suštinske kompetentnosti u kontekstu obezbeÿenja
konkurentske prednosti preduzeüa. Svaka promena u organizaciji i / ili okruženju koja preti da
promeni kompetentnost i razori proces razmene materija, energije i informacija predstavlja
problem þije rešavanje je sadržina procesa menadžmenta u organizaciji. Koncept
kompetentnosti zahteva da se kompleksno sagledaju mnoga pitanja, poþev od aktivnosti
preduzeüa koje bi se mogle vertikalno integrisati ili prepustiti da ih obavljaju druga preduzeüa
jer je to isplativije, odnosno koji se izvori vrednih resursa mogu uþiniti dostupnijim kroz
sopstveno vlasništvo i tako sniziti troškove. Dakle, kompetentnost je sposobnost preduzeüa da
održava koordinirano korišüenje izvora na naþin koji osigurava realizaciju procesa.

U zavisnosti od intenziteta i naþina delovanja faktora na preduzeüe, okruženje se može

podeliti na: (a) domen, (b) specifiþno i (c) opšte okruženje.
Najznaþajniji deo okruženja za preduzeüe je njegov domen, koji predstavlja neposredno
podruþje poslovanja za koje se opredelilo preduzeüe. Domen odreÿuju proizvodi koje je
preduzeüe izabralo kao svoj izlazni rezultat, odnosno kupci i drugi stejkholderi þije potrebe
preduzeüe nastoji da zadovolji. Održavajuüi odnose sa okruženjem preduzeüa nastoje da
struktuiraraju svoje transakcije tako da prošire i zaštite svoj domen.Preduzeüe odreÿuje svoj
domen odlukom o tome kako üe upravljati silama koje deluju u okruženju53
Specifiþno okruženje þine sektori okruženja sa kojima je preduzeüe u direktnoj interakciji i þiji
elementi i delovanje imaju neposredan uticaj na poslovanje preduzeüa i moguünost
pribavljanja resursa. Direktno okruženje preduzeüa þine mnogi bitni sektori, kao što su: sektor
industrijske grane, sirovina i materijala, ljudskih resursa, finansijskih resursa, tržišta,
tehnologije, ekonomskih uslova, sociokulturni, meÿunarodni i vladin sektor. Svakako da se
elementi i uticaji ovih sektora razliþito ispoljavaju u pojedinim preduzeüima i u tom smislu
imaju razliþiti znaþaj i tretman.
Najznaþajniji elementi specifiþnog okruženja su: kupci, dobavljaþi, distributeri, sindikati,
konkurencija i vlada. Da bi preduzeüe uspešno poslovalo ono mora da ima definisanu
strategiju uspostavljanja odnosa sa kupcima (da se menja u skladu sa promenama potreba i
potrošaþkih navika), strategiju razvoja odnosa sa dobavljaþima i distributerima (da bi se
obezbedilo stabilno snabdevanje i isporuka), kao i da se aktivno ukljuþi u transakcije sa
drugim elementima okruženja.
Opšte okruženje obuhvata sektore koji ne utiþu direktno na poslovanje preduzeüa i njegovu
moguünost pribavljanje resursa, veü indirektno (posredno) preko specifiþnog okruženja. Opšte
okruženje þine elementi iz sledeüih sektora: vlade, ekonomskih uslova,
tehnologije,finansijskih resursa, sociokulturnog sektora. Tako npr. promene ekonomskih
uslova, koje se mogu izraziti promenom indikatora kao što su stopa nezaposlenosti, inflacije,
investicija i ekonomskog rasta, svakako utiþu na promenu ekonomskog položaja stanovništva
i tako posredno utiþu na tražnju za proizvodima konkretnog preduzeüa.

Da bi se dao što potpuniji sadržaj onoga što þini okruženje, uobiþajeni je da se koristi sledeüi
prikaz okruženja preduzeüa:54

(a) konkurencija, veliþina industrijske grane i njena konkurentnost, povezane industrijske

52
The Future of Strategy, An Interview With Gary Hamel, European Management Journal No 2, 1993., str. 153.
53
Jones, G. R. Organizational Theory Text and Cases, Prentice Hall, 2001., str 164
54
Izvor Daft, R. L. Essentials of Organizational Theory and Design, South Western College Publishing, 1998.,
str. 49

57
 grane
(b) dobavljaþi. proizvoÿaþi, agencije za nekretnine, usluge
(c) tržište rada, agencije za zapošþljavanje, univerziteti, trening centri, zaposleni u drugim
preduzeüima, sindikati
(d) berze, banke, štednja i krediti, privatni investitori
(e) kupci, klijenti, potencijalni korisnici proizvoda i usluga
(f) tehnologija proizvodnje, nauke, istraživaþki centri, novi materijali
(g) recesija, stopa nezaposlenosti, stopa inflacije, stopa investicija, ekonomski rast
(h) lokalni, republiþki i savezni propisi, porezi, usluge, sudski sistem, politiþki procesi
(i) starost, vrednosti, verovanja, obrazovanje, religija, radni moral, potrošaþki i ekološki
pokreti
(j) konkurencija stranih preduzeüa, ulazak na strana tržišta, strani kupci, regulativa, devizni
kurs

2. OKRUŽENJE KAO IZVOR NEIZVESNOSTI

Osnovna karakteristika okruženja u kome posluje preduzeüe je neizvesnost, koja usložava

moguünost predviÿanja i kontrole procesa snabdevanja potrebnim resursima. Pojava
turbulencije u okruženju, kada se kidaju uspostavljaju poslovni odnosi i stvaraju novi,
usložava kvalitetnu analizu i shodno tome nalaženje racionalnog rešenja. Dimenzije i karakter
neivesnosti okruženja odreÿene su: (a) složenošüu, (b) dinamiþnošüu i (c) realnim
„bogatstvom“ resursima.55
Složenost okruženja zavisi od konkretnih elemenata, njihovog broja i karaktera, uticaja i
naþina uspostavljanja ukupnih veza i meÿuzavisnosti. Što je veüi broj elemenata okruženja i
što su veüe razlike izmeÿu njih to je preduzeüu teže da predvidi promene u okruženju, a time i
da njima upravlja. Tako je npr. okruženje složenije za preduzeüe ako ima na stotine
dobavljaþa ili ako proizvode plasira na razliþitim tržišnim segmentima, odnosno ako se uticaji
višestruko multiplikuju po dubini (npr. porast cene sirove nafte se odražava na strukturu
tražnje za automobilima) ili se moraju zadovoljiti neki posebni zahtevi (razvoj tehnologije,
ekološki standardi i sl.). Ako se svemu ovome dodaju novi momenti, koje treba uvažiti, a koji
se odnose na neizvesnu reakciju konkurencije, globalne tendencije u promeni cena i vrednosti,
može se zakljuþiti da je splet uzroþno - poslediþnih odnosa složen, da poveüava neizvesnost i
otežava upravljanje okruženjem.
Dinamiþnost okruženja zavisi od intenziteta i naþina promena elemenata i sila u okruženju.
Ako se elementi okruženja ne menjaju ili ako se menjaju onda kada se te promene odvijaju na
predvidiv naþin, kaže se da je okruženje stabilno. Okruženje je promenljivo ili dinamiþno ako
se promene odvijaju na nepredvidiv naþin. ýeste i nagle promene, koje se za preduzeüe
odvijaju na nepoznat naþin, teško se mogu predvideti tako da poveüavaju neizvesnost u
okruženju. Ako se posmatra poslovanje sadašnjih preduzeüa, može se konstatovati da se ono
odvija u uslovima turbulentnih promena, velikih izazova i neprekidnog poveüanja zahteva
kupaca, tako da se može reüi da se radi o izuzetno dinamiþnom okruženju.
Neizvesnost okruženja determinisana je složenošüu i dinamiþnosti okruženja. Uporedni uticaj
složenosti okruženja i njegove dinamiþnosti na neizvesnost okruženja prikazan je na slici 6.

55
Jones, G. R.- op cit, str, 167

58
 Jednostavno+stabilno= Složeno+stabilno=
Mala neizvesnost Umereno mala neizvesnost
1. Mali broj elemenata 1. Veliki broj elemenata
Stabilno okruženja i elementi okruženja i elementi
su sliþni se razlikuju
2. Elementi se ne 2. Elementi se ne
menjaju ili se sporo menjaju ili se sporo
menjaju menjaju

PROMENE
OKRUŽENJA
neizvesnost
Jednostavno+nestabilno= Složeno+nestabilno=
Umereno velika Velika neizvesnost
1. Mali broj elemenata 1. Veliki broj elemenata
Nestabilno okruženja i elementi okruženja i elementi
su sliþni su sliþni
2. Elementi se menjaju 2. Elementi se þesto i
þesto i nepredvidljivo nepredvidljivo

Jednostavno Složeno

Slika 6 Okvir za procenu neizvesnosti okruženja

Izvor: Daft, R. L.- Organization Theory Design, West Publishing Company, 1992., str 77

Slika pokazuje da postoje þetiri varijante neizvesnosti i da svaku prate neka odreÿenja:

- mala neizvesnost - jednostavno i stabilno okruženje, sa malim brojem nepromenljivih

elemenata
- velika neizvesnost - složeno i nestabilno okruženje, sa velikim brojem promenljivih
elemenata
- umereno mala neizvesnost- stabilno okruženje, ali složeno
- umereno velika neizvesnost - jednostavno, ali nestabilno okruženje

„Bogatstvo“okruženja resursima izražava se koliþinom resursa raspoloživih za potrebe

preduzeüa i ono determiniše potencijalni nivo konkurencije a time i izvesnost obezbeÿenja
potrebnih resursa za preduzeüe. U okruženju „bogatom“ resursima manja je konkurencija
preduzeüa za istim resursima, jer ih ima dovoljno, pa je time i veüa izvesnost po pitanju
obezbeÿenja neophodnih resursa. Što je okruženje siromašnije resursima, to znaþi da može
manje da ponudi nego što preduzeüima treba, a to onda otvara pitanje sigurnog obezbeÿenja
raspoloživim resursima
Prema tome, što je okruženje u kojem posluje preduzeüe složenije, dinamiþnije i siromašnije
resursima to üe se za sve uþesnike dodatno otežati proces obezbeÿenja resursima i
snabdevanje uþiniti neizvesnijim.

59
Da bi preduzeüe opstalo na tržištu, neophodno je da se prilagoÿava neizvesnostima u
okruženju ili pak da svojim uticajem nastoji da smanji neizvesnost i osigura stabilno
snabdevanje potrebnim resursima. Osnovu toga þini kvalitetna strategijska analiza okruženja
koju je teže napraviti ako dolazi do þešüih promena elemenata i faktora sredine. Sloboda
pristupa tržištu faktora proizvodnje kao i proizvoda i usluga olakšava analizu, dok ograniþenja
komplikuju iznalaženje rešenja u datoj situaciji.56 Menadžment nastoji da upravlja granicama
koje dele preduzeüe od okruženja i time minimizira uticaj sredine na svakodnevnu poslovnu
aktivnost preduzeüa. Preduzeüe se ne može ograditi od okruženja i biti autarkiþno, veü mora
tražiti adekvatne strategije koje üe obezbediti rast, razvoj i fleksibilnost preduzeüa. U ostalom,
okruženje je to koje odreÿuje kritiþne faktore koje preduzeüe treba da poseduje i koristi da bi
bilo uspešno.
U osnovi postoje dve teorije odnosno dva pristupa u tumaþenju odnosa sredine i preduzeüa.
Prvi je da je sredina primarna determinanta najbolje strategije, pa je shodno tome uloga
menadžmenta da sagledava koja strategija üe na najbolji naþin biti usklaÿena sa sredinom u
odreÿenoj taþki i vremenu, a zatim da nastoji da se ona sprovede. Meÿutim, teško je prihvatiti
da je strategija predodreÿena, odnosno da odluke menadžera moraju biti rezultat
detrministiþkih snaga sredine,57
Druga teorija, kao kontraargument, navodi to da preduzeüe može da bira svoju sredinu u kojoj
üe da konkuriše. Preduzeüe nastoji da utiþe na sredinu da bude manje neprijateljska prema
njemu i poboljša poslovni uspeh. Pretpostavka je da preduzeüe ne mora da se potþini
postojeüim snagama u sredini odnosno da može da kreira svoju sredinu putem konkretnih
mera i postupaka (alijanse, zajedniþkim investicijama, promocijom, itd).
Naravno, ovome treba dodati i razliþita teorijska shvatanja po pitanju suštinske odrednice
strategije. Po nekima, strategija se posmatra kao naþin usklaÿivanja postojeüih izvora
preduzeüa sa eksternim moguünostima na tržištu, a po drugima (Hamel) strategija je
proširenje izvora a ne samo usklaÿivanje.
Preduzeüe ima više alternativa u suoþavanju sa sredinom, a ne samo da se prilagoÿava ili utiþe
na nju. Preduzeüe mora da ima strategijski sklad sa sredinom i izmeÿu onoga što sredina želi i
šta preduzeüe može da ponudi i onoga šta je potrebno preduzeüu i onoga što sredina može da
ponudi.
Na bazi realnog sagledavanja moguüih ili oþekujuüih promena koje se dešavaju u okruženju
kao i viÿenja o objektivno moguüim promenama koje se mogu sprovesti u preduzeüu u cilju
adekvatnog odgovora na sve izazove, menadžment odreÿuje strategiju svoga reagovanja. Sve
to se može iskazati matricom iz koje üe biti vidljive te baziþne orijentacije koje stoje na
raspolaganju preduzeüu u cilju usklaÿivanja sa realnim okruženjem.
Ukolilko se poÿe od pretpostavki (date na slici 7) koje su iskazane kroz dve dimenzije:

(1) okruženje (da se menja ili da se ne menja) i

(2) preduzeüe (da se menja ili ne menja),

menadžment ima þetiri moguüe opcije delovanja(slika 7): izbeüi; uticati; reagovati i
anticipirati.58

56
Milosavljeviü, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007., str.161.
57
Milosavljeviü, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007., str. 164.
58
Dess, C. G., and Lumpking, G. T., Strategic Management, Mc Grow - Hill /IRWIN, Boston, 2006., str. 84.

60
 Slika 7 Baziþne orijentacije za usklaÿivanje sa neizvesnom sredinom

Ukoliko menadžment nema nameru da menja preduzeüe ili da menja naþine na koje sredina
utiþe na preduzeüe, može iüi na izbegavanje promena uopšte. To znaþi da je opredeljenje da se
þekaju bolja vremena ili da üe se iüi ka nekoj manjoj tržišnoj niši þije potrebe može da
zadovolji.
Ukoliko se menadžment odluþi da menja svoje okruženje a da uz to nastavi nepromenjeno
svoju aktivnost, može pokušati da utiþe na kljuþne grupe u okruženju promovišuüi svoje
prednosti i vrline.
Ako se, pak, menadžment plaši promena sredine i želi da smanji uticaj neizvesnosti okruženja
na preduzeüe, reagovaüe reaktivno na novonastalu situaciju. To znaþi da üe se menadžment
opredeliti da za varijantu imitiranja reagovanja lidera u grani ili reorganizaciju svog
poslovanja i organizacione strukture kako bi se snizili troškovi. Zapravo, to i nisu prave
strategije veü pre prinudna rešenja da se dobije na vremenu.
Menadžment koji može da se suoþi sa neizvesnošüu okruženja ide na anticipiranje buduüeg
razvoja dogaÿaja.
Preduzeüa, u svakom sluþaju, traže naþine da odgovore na moguüe i oþekujuüe izazove kao i
da u odreÿenoj meri utiþu na okruženje kako bi smanjila neizvesnost i poveüala stabilnosti
snabdevanja retkim i vrednim resursima.

61
 3.UPRAVLJANJE OKRUŽENJEM

Da bi preduzeüe moglo konkretno da upravlja kompleksom veza sa okruženjem u cilju

stvaranja što povoljnijeg i sigurnijeg ambijenta, na raspolaganju mu stoje tri izvedene teorije
koje daju neka naþelna rešenja i objašnjenja. To su: (1) kontingentna - situaciona teorija, (2)
teorija zavisnosti od resursa (upravljanje simbiotskom meÿuzavisnošüu, upravljanje
konkurentskom meÿuzavisnošüu) i (3) teorija transakcionih troškova.

3.1 Kontingentna (situaciona) teorija

Osnovu kontingentnog ili situacionog pristupa poslovnom upravljanju þini shvatanje da ne

postoje univerzalno dobra i opšte prihvatljiva rešenja, veü da se ona donose pojedinaþno i
primereno konkretnoj situaciji. Kontingentni pristup zasniva se na rezultatima empirijskih
istraživanja po kojima se preduzeüe prilagoÿava neizvesnosti u okruženju tako što: (a)
poveüavaju broj svojih organizacionih jedinica, (b) poveüavaju stepen svoje diferenciranosti,
(c) biraju odgovarajuüi sistem upravljanja, (d) imitiraju poslovne modele uspešnih preduzeüa i
(e) planski se prilagoÿavaju promenama u okruženju.59Što je veüi stepen slaganja
organizacione strukture preduzeüa i izabranog sistema upravljanja sa identifikovanim
karakteristikama okruženja, to je veüa verovatnoüa da üe preduzeüe uspešno zadovoljiti svoje
potrebe iz okruženja.
Preduzeüe kao kompleksan sistem uzajamno zavisnih organizacionih jedinica se neprekidno
menja pod dejstvom internih, a posebno eksternih faktora koji iniciraju organizacione
promene. Zato se i kaže da stepen složenosti okruženja direktno utiþe na to koliki broj
organizacionih jedinica üe se formirati u preduzeüu, odnosno kakva üe se organizaciona
struktura postaviti i koliko üe biti složena. To znaþi da definisanje i razvijanje pojedinih
funkcija u preduzeüu (kadrovska, finansijska, proizvodna i sl.) direktno zavisi od stepena
složenosti okruženja. Funkcionalna organizacaciona struktura preduzeüa delimiþno je
posledica složenosti okruženja.60 Isto tako, što je veüi broj razliþitih sektora okruženja u
kojima nastaju neizvesnosti sa kojima se suoþavaju preduzeüa, to je neophodno formirati veüi
broj organizacionih jedinica koje üe, svaka u svom domenu, neposredno pratiti dešavanja i
moguüe rizike (prikupljanje informacija o svim promenama i njihova distribucija ostalim
subjektima). Tako üe sektor marketinga pratiti promene u zahtevima i navikama potrošaþa,
promene u ponašanju konkurencije, dok üe sektor istraživanja i razvoja pratiti promene u
relevantnom tehnološkom okruženu, kako bi menadžment bio na vreme upoznat sa šansama i
opasnostima koje donose promene u okruženju.
U ostalom, tradicionalni naþin upravljanja neizvesnošüu je osnivanje organizacionih jedinica
o ukviru preduzeüa (npr.služba nabavke, služba prodaje i sl.) sa osnovnom ulogom da u
potpunosti prihvate obaveze i rizike iz svoje nadležnosti i tako oslobode ostale delove
preduzeüa od uticaja neizvesnosti i omoguüe da efikasno izvršavaju svoje zadatke u okviru
jedinstvenog sistema. Tako na primer, da bi se u nestabilnim uslovima snabdevanja
materijalom izbegao rizik prekida procesa proizvodnje (nadležnost proizvodne funkcije),

59
Daft, R. L., Essentials of Organizational Theory and Design, South Western College Publishing, 1998., str.54.
60
Jones, G. R. -op cit, str. 170

62
preduzeüe üe ponuditi odgovor kroz formiranje nabavne služba koja üe na sebe preuzeti taj
zadatak i problem rešiti poveüanjem zaliha materijala.
Da bi se sagledao doprinos organizacione strukture uspešnom adaptiranju i uticaju na
okruženje, potrebno je sagledati koje su to kljuþne dimenzije reagovanja preduzeüa na
promene u okruženju. Usklaÿenost strategije i strukture pretpostavka je racionalnog
reagovanja preduzeüa na promene u okruženju.
Sledeüi moguüi odgovor preduzeüa na neizvesnost u složenom okruženju je organizaciono
diferenciranje, koje predstavlja negaciju jednoobraznog modela organizovanja poslovnih
funkcija preduzeüa (sve je organizovano na isti naþin, a odnosi izmeÿu zaposlenih
uspostavljaju na sliþan naþin). Organizacionim diferenciranjem uvažavaju se sve specifiþnosti
poslovnih funkcija, tako da se svaka organizuje na naþin koji najviše odgovara potrebi
upravljanja specifiþnim rizicima koji su u njenom domenu.To, npr., znaþi da se istraživaþko
razvojna funkcija može organizovati sasvim drugaþije nego recimo marketinška ili
komercijalna funkcija, jer se meÿusobno razlikuju po cilju, vremenskom horizontu,
orijentaciji zaposlenih, stepenu neophodne formalizacije organizacione strukture i sl.
Konkretno, da bi se uspešno upravljalo rizicima u nauþno tehnološkom okruženju, neophodno
je da zaposleni u ovom sektoru imaju slobodu delovanja i da teže ka vrhunskim inovacijama,
da su u svom radu dugoroþno orijentisani i da njihov sektor ima fleksibilnu organizacionu
strukturu zasnovanu na timovima. S druge strane, da bi se uspešno upravljalo rizicima
promene tražnje za sopstvenim proizvodom ili rizicima neoþekivanih reakcija konkurencije,
neophodno je da komercijalni sektor ima formalizovanu organizacionu strukturu i precizna
pravila i procedure delovanja zaposlenih, koji treba da teže zadovoljenju potreba potrošaþa u
kratkom roku.
Meÿutim, koliko god je organizaciono diferenciranje dobar odgovor na neizvesnosti i
promene, ne sme se izgubiti iz vida þinjenica da je u tim uslovima mnogo teže ostvariti
koordinaciju rada organizacionih delova preduzeüa. To je uslovljeno potrebom da treba
obraditi veliki broj informacija sa razliþitih nivoa i uþiniti dodatne napore za usklaÿivanje
razliþitih i složenih aktivnosti. Da bi se pomirile te dve suprotnosti i ostvarili traženi efekti,
organizaciono diferenciranje je uvek praüeno jaþanjem integrativnih veza u preduzeüu.
Uticaj neizvesnosti u okruženju uvek se odražava i na internu strukturu upravljaþke
(menadžerske) funkcije. Naime, u stabilnim i nepromenjenim uslovima preduzeüem se može
upravljati na osnovu unapred definisanih pravila i procedura i uz jasnu hijerarhiju autoriteta.
To je u osnovi centralizovano upravljanje, uz delimiþno i ograniþeno prenošenje upravljaþkih
ovlašüenja na srednji i niži nivo menadžmenta (birokratski sistem upravljanja i birokratska
organizaciona kultura ili kultura uloga). Ovakvo upravljane sreüe se u organizacijama u
kojima je sve regulisano pravilima, propisima i procedurama na naþin da to potuno odgovara
ljudima koji traže sigurnost i izbegavaju rizik. Zato je to u neku ruku depersonaliovana
organizacija u kojoj izvor moüi proistiþe iz hijerarhijskog položaja i ekspertskog znanja.
Glavna prednost ovakvog upravljanja je pouzdanost i efikasnost kao rezultat jasnih procedura,
dok se nedostatak odnosi na sporo reagovanje i nefleksibilnost, a posebno na nedostatak
stvaralaþke inicijative. Dakle, u takvim organizacijama nema stvaralaþke i preduzetniþke
inicijative koja bi pokrenula skokoviti razvoj i promene, tako da se ne koristi raspoloživi
potencijal zaposlenih i sve ide ka uproseþavanju.
U uslovima þestih i naglih promena u okruženju nije moguüe unapred odrediti pravila koja üe
važiti i u izmenjenim uslovima, tako da je za te situacije primerenije slobodnije i adaptivnije
upravljanje. Donošenje odluka je decantralizovano, sa naglašenom horizontalnom
komunikacijom zaposlenih na istom hijerarhijskom nivou. Struktura autoriteta nije jasno
izražena, tako da se moü izvodi upravo iz kompetencija, a delom i iz harizme zaposlenog.
Radni zadaci nisu do kraja odreÿeni veü se ostavlja moguünost zaposlenima da uþestvuju u
njihovom definisanju i stalnom prilagoÿavanju izmenjenim uslovima tokom rada. Osnovna

63
prednost je što se omoguüuje samostalnost, fleksibilnost i prilagodljivost izmenjenim
uslovima, zatim, inicijativnost i kreativnost. To traži fleksibilnu organizacionu strukturu koja
bazira na timovima i timskom radu, koji omoguüuju da se brzo reaguje u cilju zadovoljenja
stalno promenjljivih zahteva kupaca.
U uslovima nepostojanja sopstvenih kapaciteta (ljudskih, materijalnih i drugih) i velikih
neizvesnosti i promena u okruženju, preduzeüa se opredeljuju za strategiju imitiranja uspešnih
koji posluju u istim ili sliþnim uslovima. To se može odnositi na imitaciju organizacione
strukture, stila upravljanja, proizvoda, strategije i drugih elemenata uspešnih i brendiranih
preduzeüa. Ovakvo postupanje može se objasniti uverenjem menadžera da je bolje imitirati
poslovni model uspešnih firmi nego se izlagati riziku traganja za sopstvenim odgovorima na
neizvesnost u okruženju.
Sa rastom neizvesnosti u okruženju menja se znaþaj predviÿanja i planiranja, kao i priroda
planskog procesa u odnosu na stabilne uslove poslovanja. U uslovima stabilnog okruženja
preduzeüe se može u potpunosti posvetiti tekuüem poslovanju i poveüanju operativne
efikasnosti, pri þemu mu dugoroþno planiranje i predviÿanje nisu od velikog znaþaja jer se ne
oþekuju bitnije promene u buduünosti. Sa rastom neizvesnosti iskustvo iz prošlosti (pogotovo
nekritiþko) sve više gubi znaþaj, a strategijsko planiranje, kao planiranje orijentisano na
okruženje, postaje sve znaþajnije.61
Potreba za strategijskim planiranjem poslovne aktivnosti uslovljena je delovanjem brojnih
faktora, a pre svega promenama do kojih dolazi u okruženju - sredini (domaüoj i
meÿunarodnoj). U turbulentnim uslovima nije jednostavno sagledati pokretaþke snage
promena, identifikovati važna strategijska pitanja i koristiti prave kritiþke faktore uspeha u
donošenju odluka. Planski pristup takvoj situaciji je neophodan da bi se sagledalo stanje
diskontinuiteta, da bi se procenili efekti na preduzeüe. Preduzeüe strategijskim planiranjem
može nastojati da smanji uticaj promena u sredini na njegovu poziciju u grani i privredi, da
smanji zakašnjenje u reagovanju i konaþno, da smanji troškove reagovanja.62.
Na osnovu realnog sagledavanja moguüih promena i objektivno uslovljene složenosti
okruženja, menadžment može definisati okvir svog moguüeg delovanja, u kome üe biti
precizirane sve aktivnosti, mere i potrebna struktura. Ukoliko se poÿe od pretpostavki (date na
slici 8) koje su iskazane kroz dve dimenzije:

- složenost okruženja (jednostavno i složeno)

- promene okruženja (stabilno i nestabilno),

menadžment ima þetiri moguüe opcije delovanja: u uslovima male neizvesnosti; umereno
male neizvesnosti; umereno velike neizvesnosti i velike neizvesnosti. Svaka od ponuÿenih
opcija sadrži konkretno odreÿenje po pitanju neophodne strukture koju treba graditi, broja
organizacionih jedinica, potrebne integrativne veze koje treba razvijati kao i orijetaciju u
poslovanju koja je primerena situaciji..
Na slici 8, sumarno je prikazan uticaj neizvesnosti okruženja na karakteristike preduzeüa,
iskazane strukturom, organizacionim jedinicama, integrativnim vezama, orijentacijom u
poslovanju itd.

61
Ĉuriþin, D., Janoševiü, S., Menadžment i strategija, Centar za izdavaþku delatnost Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, 2005., str. 209.
62
Milosavljeviü, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd 2007., str. 14.

64
 Mala neizvesnost Umereno mala neizvesnost
1. Mehanistiþka struktura, 1. Mehaniþka struktura,
Stabilno formalna, centralizovana formalna, centralizovana
2. Mali broj organ.jedinica 2. Veüi broj orga.jedinica
3. Bez integrativnih veza 3. Manji broj integrativnih
4. Manje imitacija funkcija
PROMENE 5. Orijentacija na tekuüe 4. Manje imitacije
OKRUŽENJA poslovanje 5. Mali znaþaj planiranja
Umereno velika neizves. Velika neizvesnost
1. Organiþka struktura, 1. Organiþka struktura,
timski rad, participacija, timski rad, participacija
decentr. decentralizacija
Nestabilno
2. Mali broj organiz. 2. Veliki broj decentralizov.
jedinica, organizacion.jedinica
3. Manji broj integrativnih 3. Veüi broj integrativnih
funkcija funkcija
4. Brze intervencije 4. Sveobuhvatne imitacije
5. Planska orijentacija 5. Sveobuhvatno planiranje

Jednostavno Složeno
SLOŽENOST OKRUŽENJA

Slika 8 Kontingentni okvir neizvesnosti okruženja i odgovora preduzeüa

Izvor: Daft, R.L., Organization Theory and Design, West Publishing Company, 1992., str. 85.

3.2. Teorija zavisnosti od resursa

Prema teoriji zavisnosti od resursa cilj preduzeüa je da smanji zavisnost od okruženja u

pogledu snabdevanja retkim resursima kao i da utiþe na okruženje da bi se poveüala
raspoloživost resursa.63 U tom kontekstu, preduzeüe treba da utiþe na druga preduzeüa kako bi
na taj naþin pribavilo neophodne resurse, ali isto tako da odgovori zahtevima i potrebama
drugih preduzeüa u svom okruženju. Krajnji cilj u tome je da preduzeüe stekne kontrolu nad
resursima kako bi minimiziralo svoju zavisnost od okruženja, koja može usloviti neizvesnost i
nesigurnost u snabdevanju. Stepen te zavisnosti uslovlen je (a) važnošüu tog resursa za
preduzeüe i (b) stepenom kontrole ponude tog resursa od strane konkurencije. Kada su u
pitanju npr. komponente proizvoda ili materijali za izradu proizvoda koje su od presudnog
znaþaja za opstanak preduzeüa, smatra se da su preduzeüa veoma zavisna od takvih resursa.

63
Jones, G. R. op.cit., str. 174.

65
Sliþno tome, što je manji broj dobavljaþa nekog resursa i što pojedinaþno mogu kontrolisati
veüi deo ponude, time je veüa njihova moü da utiþu na preduzeüa zavisna od resursa.
Preduzeüe nastoji da realno sagleda situaciju i na bazi toga postavi adekvatne strategije uticaja
na okruženje, s krajnjim ciljem da smanji svoju zavisnost od retkih resursa. U osnovi to su
strategije koje potenciraju neophodnost uspostavljanja povoljnih odnosa sa drugim
preduzeüima i ostalim kljuþnim elementima i faktorima iz okruženja. Zavisno od prirode te
meÿuzavisnosti može se govoriti o simbiotskoj povezanosti preduzeüa (kada su povezana u
proizvodno - prometnom lancu, npr. dobavljaþi i proizvoÿaþi) i konkurentskoj meÿuzavisnosti
(kada konkurišu za iste resurse). Upravljanje vezama sa drugim preduzeüima omoguüava
konkretnom preduzeüu da zaštiti i proširi svoj domen u odnosima sa dobavljaþima, kupcima,
interesnim udruženjima i sl.
Svaka strategija u osnovi podrazumeva i donosi, s jedne strane, koordinaciju aktivnosti
meÿusobno povezanih preduzeüa, a s druge, smanjuje samostalnost tako povezanih preduzeüa.
Prema tome, prednost strategijskog povezivanja preduzeüa je u smanjenju zavisnosti
preduzeüa od neophodnih resursa, a nedostatak, u potrebi da se dodatno uvažavaju ciljevi i
interese povezanih preduzeüa. Tako na primer, ekskluzivno zakljuþeni ugovor o snabdevanju
potrebnim materijalom daje sigurnost u nabavci za potrebe proizvodnje, ali istovreno
uskraüuje moguünost da se u datom trenutku nabavi materijal od drugog dobavljaþa pod
povoljnijim uslovima. Isto tako, dobavljaþ rešava problem plasmana svojih proizvoda, ali
preuzima obavezu isporuke po ugovorenim uslovima, þak ako mu u datom trenutku to i ne
odgovara. Zato se i kaže da se meÿusobno povezivanje preduzeüa ostvaruje na osnovu
balansiranja izmeÿu potreba za resursima i želje za samostalnošüu. To znaþi da preduzeüe
koje je veü ostvarilo kontrolu nad resursima neüe biti posebno zainteresovano da se povezuje
sa drugim preduzeüima.
Veze koje se uspostavljaju izmeÿu preduzeüa mogu biti formalne ili neformalne. Formalne
veze se uspostavljaju tamo gde su se preduzeüa dogovorila o metodama direktne koordinacije
meÿuzavisnosti i aktivnosti. Što je viši stepen formalizacije odnosa to je intenzivnija njihova
saradnja, preciznije odreÿena podruþja povezivanja, a koordinacija aktivnosti direktnija (npr.
neki od oblika zajedniþkog vlasništva povezanih preduzeüa). S druge strane, neformalne
neformalne veze nastaju kao rezultat implicitnih ili preüutnih sporazuma preduzeüa o
metodama indirektne koordinacije njihovih odnosa.
U okviru teorije zavisnosti od resursa definisane su dve strategije uspostavljanja veza izmeÿu
preduzeüa i to: (1) strategija upravljanja simbiotskom meÿuzavisnošüu (kada su preduzeüa
povezana u proizvodno - prometnom lancu) i (2) strategija upravljanja konkurentskom
meÿuzavisnošüu (kada preduzeüa konkurišu za iste resurse).

3.2.1 Strategija upravljanja simbiotskom meÿuzavisnošüu preduzeüa

Najznaþajnije strategije upravljanja simbiotskom muÿuzavisnošüu preduzeüa su: (a) sticanje

reputacije, (b) kooptiranje, (c) strategijske alijanse i (d) merdžer i preuzimanje.64
(a)Reputacija je pozitivan odnos i poverenje koje drugi imaju prema preduzeüu zbog njegove
poštene i korektne poslovne prakse (uredno plaüanje obaveza, kvalitet proizvoda, uvažavanje
zahteva potrošaþa, dobar servis i sl.). U tom smislu se sve više prihvata stav da u preduzeüu
postoji i reputacioni resurs, kao vrlo bitan, koji predstavlja sliku koju okruženje ima o tom

64
Jones, G. R. -op cit, str. 177.

66
preduzeüu. Reputacija može postojati na nivou proizvoda u vidu lojalnosti brendu ili na nivou
preduzeüa kao opšti imidž.65
Najneformalniji oblik upravljanja simbiotskom meÿuzavisnošüu sa kupcima dobavljaþima i
drugim elementima koji se nalaze u okruženju preduzeüa, predstavlja razvoj reputacije ili
poslovnog ugleda preduzeüa. Uobiþajeni naþin sticanja reputacije je ubedljiva promocija
sopstvenog proizvoda odnosno usluga, uz nastojanje da se uspostave što bolji odnosi sa
okruženjem i da se ti odnose iskoriste u svoju korist. Naglasak je na tome da se pokreüu bliski
i þešüi kontakti sa potrošaþima i dobavljaþima, da je fokusiranost na kvalitetu i vrednostima
koje su bitne za potrošaþe kao i na dugoroþnim performansama.
(b)Kooptiranje je strategija neutralisanja dejstva moguüeg negatvnog uticaja iz okruženja
pridobijanjem oponenata, na naþin da im se daje neki udeo (ili pravo) u preduzu ili omoguüi
da ostvare svoje interese. Tako npr. farmaceutske kompanije kooptiraju lekare sponzorišuüi
njihovo uþešüe na struþnim konferencijama i dajuüi im besplatne uzorke svojih proizvoda. Na
taj naþin se pridobijaju ti struþnjaci koji se oseüaju kao pripadnici kompanija i gradi svest o
zajedniþkim interesima lekara i kompanija.
Do kooptiranja dolazi i kada preduzeüe u svoj upravni odbor postavlja predstavnike
znaþajnijih grupacija kupaca i dobavljaþa odnosno saradniþkih banaka i drugih stejkholdera. I
ovi predstavnici se identifikuju sa preduzeüem i njegovim interesima, što može uticati na njih
da u svojim svakodnevnim aktivnostima vode više raþuna o interesima preduzeüa. Postoje
varijante u kojima je kooptirani þlan uprave istovremeno i þlan drugog preduzeüa, što
obezbeÿuje neku vrstu povezanih uprava i lakše usklaÿivanje interesa dva preduzeža.
Naravno, kooptiranje se može odnositi i na druge uticajne pojedince iz okruženja þiji se liþni
kontakti koriste za pribavljanje relevantnih informacija i realizaciju poslova (npr. kooptiranje
penzionisanih generala u vazduhoplovnoj industriji SAD).
(c)Strategijske alijanse( ugovorna saradnja) su sve zastupljeniji oblik upravljanja
simbiotskim ali i konkurentskim vezama izmeÿu preduzeüa, koje se intenzivnije stvaraju od
kraja osamdesetih i poþetka devedesetih godina prošlog veka. One predstavljaju sporazum
dva ili više preduzeüa o zajedniþkom korišüenju resursa u cilju razvoja novih poslovnih
moguünosti.66 To je ugovorna obaveza o tome da se meÿusobno dele troškovi, rizik kao i
koristi povezane sa razvojem novog poslovanja. Tako, npr. ako veliko proizvodno preduzeüe
kupi manjinski paket akcija trgovinskog preduzeüa, to je, izmeÿu ostalog, motivisano željom
da svoje proizvode distribuira preko prodajne mreže trgovinskog preduzeüa.
Ekonomsko opravdanje za formiranje strategijskih alijansi postoji i kada razvoj, proizvodnja i
distribucija proizvoda zahtevaju veliku struþnost u razliþitim oblastima i kada je neophodno
obezbediti blisku saradnju razliþitih struþnjaka na tim poslovima. Pored toga, formiranje
strategijskih alijansi biüe ekonomski opravdano, ukoliko su troškovi razvoja svih potrebnih
znanja za pojedinaþna preduzeüa veoma visoki (zbog nedeljivosti ulaganja, sasvim mali obim
aktivnosti zahteva velika poþetna ulaganja u obuku). U poslednjim godinama sve se više sreüe
zajedniþka realizacija istraživaþko razvojnih projekata koji zahtevaju znaþajna ulaganja.
Neposredni podsticaji ili razlozi da se ide na strategijske alijanse su: smanjenje troškova
razvoja novih proizvoda, pribavljanje tehnologije, menadžment know -how, lakši izlazak na
veliko tržište, nabavka kapitala za odreÿena investiciona ulaganja. S druge strane, evidentnom
65
Magazin „Fortune“ vrši istraživanje reputacionog resursa koristeüi osam razliþitih kriterijuma za rangiranje:
kvalitet menadžmenta, korišüenje korporativne aktive, finansijsko zdravlje, vrednost firme kao investicije,
kvalitet proizvoda, inovativnost, sposobnost da privuku i zadrže struþnjake i visina odgovornosti prema zajednici
i fiziþkom okruženju. Istraživanje pokazuje da su, ipak, najvažniji: kvalitet proizvoda, integritet menadžmenta i
zdrave finansije (Reputation Building and Corporate Strategy, Academy of Management Jumal, 1990.)
66
Jones, G. R. op.cit, str. 178.

67
rastu strategijske alijanse su doprinele: velike i brze promene; intenzitet i neizvesnost
istraživanja i razvoja proizvoda uz smanjenje trajanja životnog ciklusa proizvoda i tehnološki
napredak koji je uticao na promenu tradicionalnih konkurentskih prednosti preduzeüa67 Sve
ovo koristi preduzeüu da smanji rizik i traži nove naþine za pristup atraktivnim tržištima, da
ima pristup razliþitim tehnologijama koje samo nema i da uspešno konkuriše na veüim
tržištima.
U samom pristupu stvaranja strategijske alijanse, preduzeüe se suoþava sa dva osnovna
problema. Prvi je izbor partnera u alijansi, a drugi upravljanje alijansom kada se ona formira.
Što se tiþe traženja partnera, pitanje koje se postavlja je da li potencijalni partneri raspolažu sa
resursima, struþnošüu i sposobnošüu koje üe omoguüiti da se zajedniþki ostvaruju ciljevi
poslovanja. U proceni uspešnosti upravljanja strategijskom alijansom polazi se definisane
misije i ciljeva, a nastoji se postaviti dobar upravljaþki informacioni sistem koji üe omoguüiti
da se pravovremeno korektivno interveniše ukoliko aktivnosti ne budu u skladu sa
dugoroþnim ciljevma.
Suština pitanja strategijskih alijansi se vidi u potencijalnom konfliktu koji može nastati na
relaciji saradnja - konkurencije izmeÿu preduzeüa, odnosno u moguünosti graÿenja neophodne
usklaÿenosti u alijansi. U tom cilju se nudi centralni okvir usklaÿenosti, koji ima pet podruþja:
strukturu, organizaciju, kulturu, kadrovsku i operativnu usklaÿenost, koje sinergetski
determinišu uspeh alijanse.68 Uspeh alijanse se meri stepenom u kome partneri ostvaruju
ciljeve stvaranja alijanse, odnosno ulaska u alijansu. Ta strategijska usklaÿenost najviše zavisi
od usklaÿenosti pojedinaþnih strategija.
Inaþe, strategijske alijanse mogu nastati na osnovu (c1) dugoroþnih ugovora o saradnji-
zajedniþke aktivnosti (c2) mrežnim povezivanjem preduzeüa, (c3) meÿusobnim manjinskim
ulaganjem kapitala i (c4) zajedniþkim ulaganjem- oba preduzeüa imaju zajedniþko uþešüe u
aktivi. Stepen formalizacije odnosa izmeÿu preduzeüa je razliþit i najniži je kod alijansi
nastalih po osnovu ugovora o saradnji, a najveüi kod zajedniþkog ulaganja. Stepen
formalizacije odreÿuje prava i obaveze preduzeüa, intenzitet i oblike saradnje, naþin
koordinacije i kontrole. U zavisnosti od toga da li preduzeüa pripadaju istoj grani ili su
povezana u proizvodno - prometnom lancu, strategijske alijanse mogu biti horizontalne ili
vertikalne. Pored toga, strategijske alijanse mogu stvarati i preduzeüa koja ne pripadaju istoj
grani i nisu povezana u proizvodno - prometnom lancu.
Cilj dugoroþnih ugovora o saradnji je smanjenje troškova zajedniþkim korišüenjem resursa ili
pak podela rizika istraživanja i razvoja, marketinga, realizacije nekog projekta itd. Tako npr. u
cilju smanjenja transportnih troškova veliki lanac prodavnica nameštaja može sklopiti ugovor
sa železnicom o transportu nameštaja do odreÿenih centara, odakle se dalje može
transportovati kamionima. Ugovori o dugoroþnoj saradnji mogu biti u pisanoj formi, sa
precizno definisanim procedurama o zajedniþkom korišüenju resursa i razmeni informacija, a
mogu biti i usmeni i podrazumevaju neformalni dogovor o saradnji.
Kod ugovornog partnerstva se ne ide na stvaranje novog preduzeüa (kao kod zajedniþkog
ulaganja), þime se smanjuje poslovni rizik tržišnih poduhvata i dele izdaci kod veüih
investicionih ulaganja.Uspešna ugovorna partnerstva zahtevaju efektivno komuniciranje meÿu
partnerima ne samo u fazi lansiranja veü i kroz ceo životni vek poslovnog poduhvata.
Mreže ili mrežne strukture predstavljaju grupe povezanih preduzeüa koja sporazumom
regulišu svoju saradnju i naþine koordinacije. Pošto su preduzeüa kaja þine mrežu obiþno

67
Guller, P. Building, Translational Alliances to Greate Compettitive Advantage, Long Range Planning,
February 1992, str. 91.
68
Douma, V. M Strategic Alliances, Managing The Dynamic of Fit, Long Range Planning Vol 33, 2000., str.56.

68
meÿusobno povezana u proizvodno - prometnom lancu, njihove veze su apriori þvrüe od veza
koje su regilisane samo ugovorom o saradnji. Mreže þesto nastaju tako što jedno veliko
preduzeüe stvara mrežnu strukturu od svojih dobavljaþa, distributera ili prožaoca usluga. Na
taj naþin se poveüava efikasnost uþesnika u mreži jer se obezbeÿuje povezivanje sa
preduzeüima koja najefikasnije i najsigurnije mogu obezbediti potrebne resurse. Isti je sluþaj
kada preduzeüe prenosi deo svojih aktivnosti na druga preduzeüa (podugovaranje, eng.
outsorcing).69
Kako nema samodovoljnih preduzeüa, pribavljanje aktive iz eksterne sredine (outsourcing)
koja se koristi u kreiranju vrednosti predstavlja znaþajnu komponentu za jaþanje suštine
kompetentnosti i stvaranje konkurentske prednosti. Zapravo, mali broj preduzeüa ima izvore i
sposobnosti koje su im potrebne u svim podruþjima poslovne aktivnosti.
Pored ovakvih mrežnih struktura u kojima dominiraju velika preduzeüa kao kreatori mreža,
postoje i drugi oblici mrežnog povezivanja. Tu se pre svega misli na povezivanje, naroþito
malih i srednjih preduzeüa u klastere, koji predstavljaju mrežu meÿusobno povezanih
preduzeüa i nauþnih i obrazovnih institucija za podršku njihovom poslovanju. Pored saradnje,
tu se ostvaruje razmena znanja, informacija i veština.Porter klaster definiše kao geografsku
lokaciju koja ima 70:
-dovoljno resursa i znanja da se dostigne kritiþna masa
-vodeüu poziciju u grani
-znaþajnu komparativnu prednost u odnosu na druge lokacije
Najveüi broj uspešnih klastera nastao je spontano kroz ekonomski motivisano povezivanje veü
postojeüih preduzeüa, mada ima primera osnivanja klastera od sasvim novih preduzeüa, pre
svega oko nauþnih parkova i poslovnih inkubatora. Klasteri mogu znaþajno da doprinesu
poveüanju konkurentnosti svojih þlanica razmenom znanja o dizajnu, marketingu, kontroli
kvalitata i sl., kao i raznovrsnošüu tehnoloških procesa u okviru klastera.71
Postoje nacionalni, regionalni i komercijalni klasteri (Silikonska dolina u Kaliforniji je primer
uspešnog klastera za informacione tehnologije).
Sticanjem manjinskog udela jednog preduzeüa u drugom, dolazi da dosta þvrstog meÿusobnog
povezivanja. Najpoznatiji oblik takvog povezivanja su japanske mreže preduzeüa koje se
nazivaju keiretsu, koji mogu biti vertikalni i intertržišni. Vertikalni keiretsu je sastavljen od
proizvodnih preduzeüa, njegovih dobavljaþa i distributera proizvoda, dok intertržišni ili
finansijski keiretsu nastaje okupljanjem preduzeüa iz raznih privrednih grana oko jedne
banke. Ponekad se oko velike banke okupljaju osiguravajuüa društva, trgovinske kompanije,
kompanije iz teške industrije, zatim hemijske i naftne kompanije kao i kompanije iz oblasti
elekronike, transporta i sl. Preduzeüa u sastavu keiretsua imaju uzajamno uþeüe u kapitalu i
imaju povezane uprave.72 Veze izmeÿu þlanica keiretsua su kompleksne i znaþajne i mogu se
posmatrati kroz: uþešüe u akcijskom kapitalu, meÿusobno kreditiranje i razmenu
(snabdevanje, gotovi proizvodi, bankarski depoziti, polise životnog osiguranja).

69
O rasprostranosti prakse outsorcing- a svedoþi podatak da je deset najveüih japanskih proizvoÿaþa
automobila prepustilo drugim proizvoÿaþima 75% proizvodnje svojih komponenti. Besanko, D., Dranove, D.,
Shanley, M -op.cit., str. 160.
70
Porter, M. Clusters and the New Econonmics of Competitio, Harvard Business Reviw, November- December
1998., str. 77 - 90
71
Improving the Competitiveness of SME s Through Enhancing Productive Capacity, UNCTAD secretariat,
United Nations Conference on Trade and Development, Geneva, 24 - 27 February 2003.,str. 13
72
Tako npr. banke iz keiretsua Mitsubishi i i keiretsua Mitsui imaju skoro 200 predstavnika u upravama þlanica
svojih keiretsua. Besanko, D., Dranove, D., Shanley, M., op cit, str. 162.

69
Zbog vlasniþke povezansosti þlanica keiretsua, koja je dodatno osnažena stavovima i
uvažavanjem koja proistiþu iz japanske kulture, ovaj oblik povezivanja se odlikuju
specifiþnim odnosima i meÿusobnim poverenjem izmeÿu þlanica. Ukupni odnosi izmeÿu
þlanica keiretsua su obiþno mnogo bliži i þvršüi nego što su odnosi izmeÿu preduzeüa na
Zapadu. Pored toga, za keiretsu su veoma znaþajni i bitni neformalni odnosi izmeÿu þlanica.
Ekonomski odnosi þlanica keiretsu su dugoroþni i uspostavljaju se na preferencijalnoj osnovi.
Tako npr. ako doÿe do poveüanja tražnje za proizvodima jedne þlanice keiretsua sasvim je
normalno da üe druge þlanice, koje proizvode komponente za taj proizvod, poveüati svoju
ponudu (komponentnih delova) bez poveüanja svojih cena. Isto tako, ako proizvoÿaþi
komponenti imaju probleme u poslovanju oni mogu raþunati na pomoü þlanica keiretsua, pa
tako npr. mogu oþekivati da üe njihove proizvode kupovati þlanice keiretsua po cenama iznad
tržišnih ili da üe dobiti kredit od banke keiretsua po nižoj kamatnoj stopi od tržišne.73
Zajedniþko ulaganje (eng. joint venture) nastaje sporazumom dva ili više preduzeüa o
osnivanju novog preduzeüa u zajedniþkom vlasništvu i predstavlja najformalniji oblik u
okviru strategijskih alijansi.Mogu se formirati sa domaüim preduzeüima na nacionalnom
tržištu ili sa inostranim preduzeüima u zemlji ili inostranstvu. Ponekad je ovo strategija
formiranja privremenog partnerstva ili konzorcijuma kako bi se ostvarila sinergija, kada
preduzeüa ne želi ili ne mogu zbog pravnih ograniþenja da se spoje i formiraju novo
preduzeüe. Tokom života joint ventura svaki partner ima neograniþenu odgovornost za uspeh
ili neuspeh svog biznisa.
Nastaje na osnovu formalnog ugovora u kome se preciziraju prava i obaveze osnivaþa u
pogledu udela u preduzeüu koje se osniva, naþini upravljanja i sva ostala pitanja zajedniþkog
poslovanja. Osnivaþi zajedniþkog preduzeüa, pored finansijskih sredstava za poslovanje i
razvoj obiþno udružuju svoje sposobnosti koje predstavljaju distinktivne kompetencije i
prednosti. Time se poveüava ukupna sposobnost stvaranja vrednosti i bolje prilagoÿavanje
naþina poslovanja uslovima okruženja, odnosno podiže konkurentska prednost novog
preduzeüa. Da bi bilo uspešno, zajedniþko ulaganje zahteva jaku kontrolu, saradnju,
koordinaciju i razmenu informacija svih osnivaþa novog preduzeüa, dok zajedniþko vlasništvo
smanjuje problem upravljanja složenim vezama.
Postoji razlika izmeÿu þetiri tipa zajedniþkih ulaganja:74
- konsolidovana - kada vrednost partnerstva proizilazi iz osmišljenog kombinovanja
postojeüih preduzeüa
- transfer struþnosti - kada vrednost proizilazi iz transfera odreÿene posebne struþnosti na
zajedniþko ulaganje
- koordinacija - kada vrednost dolazi od pojaþavanja komplementarnih sposobnosti oba
partnera
- novi posao - kada vrednost dolazi od kombinacije postojeüih sposobnosti a ne poslovanja
da se ostvari novi rast
Teorija definiše tri moguüe strategije kada se ide u zajedniþka ulaganja: paukova mreža (gde
malo preduzeüe ide u zajedniþko ulaganje sa veüim, a onda da bi izbeglo da bude
absorbovano, ulazi u novo ulaganje i sa drugim veüim preduzeüem), iüi zajedno i razdvojiti se
(saradnja u odreÿenom vremenskom intervalu- npr projekat), i uspešna integracija (poþinje sa

73
Fukujama, F. -op. cit., str. 201 - 202.
74
Baunford, J., et. al. Launching a Word Class Joint Venture, Harvard Buseness Review, February 2004., st.r93.

70
zajedniþkim ulaganjem izmeÿu dva preduzeüa, koje daje dobre rezultate što je osnov da
konaþno rezultira u spajanju –merger).
Postoje i takozvani fondovi venture kapitala koji obezbeÿuju investicije i zajmove
preduzeüima sa izrazitim potencijalom za rast, oþekujuüi da na godišnjem nivou stopa prinosa
bude od 30 -60 % , u zavisnosti od rizika.
(d) Spajenje (merger) je transakcija koja ukljuþuje dva ili više preduzeüa (obiþno približne
veliþine) þije se akcije razmenjuju pri þemu opstaje jedno preduzeüe. Pripajanje (acquistion)
je kupovina preduzeüa koje se time apsorbuje i postaje organizaciona jedinica preduzeüa koje
je obavilo kupovinu. Pripajanje se vrši izmeÿu preduzeüa razliþitih veliþina i može biti
dobrovoljno (sliþno spajanju) ili prinudno (preuzimanje).
Ulaz u novo poslovno podruþje putem pripajanja ili spajanja ostvaruje se putem kupovine ili
integracije sa postojeüim samostalnim preduzeüem koje poseduje potrebne izvore (kapacitete,
tehnologije, zaposlene). Ovo predstavlja najformalniju strategiju upravljanja simbiotskim
vezama, þiji rezultat je prenošenje eksternih transakcija resursa u to novo preduzeüe. Na taj
naþin preduzeüe ulazi u novo poslovno podruþje i ostvaruje željenu strategiju rasta. Pošto ovaj
oblik spajanja podrazumeva znaþajna finansijska ulaganja u kupovinu drugih preduzeüa, ova
strategija se primenjuje samo ako postoji velika potreba za kontrolom veoma važnih resursa.
Izneto je mišljenje da pripajanje kao strategiju jaþanja konkurentnosti treba posmatrati kao
alternativnu opciju þlanstvu u strategijskim alijansama.75 Polazi se od pretpostavke da se
preduzeüe opredeljujuüi se za jednu, odriþe druge strategijske opcije. Pri izboru opcije treba
sagledati efekte na ostvarenje sinergije i razmotriti karakter potencijalnih izvora za jaþanje
konkurentnosti, nedostajuüe izvore, stepen tržišne neizvesnosti i nivo konkurencije. Svaki od
ovih faktora treba razmatrati polazeüi od od karaktera grane delatnosti.
U potrazi za kompanijama koje treba zadobiti radi spajanja ili pripajanja, bitno je odluþiti u
kojoj se poslovnoj oblasti želi ostvariti diversifikacija. Srodna diversifikacija se ostvaruje u
istoj poslovnoj oblasti, dok se nesrodna bira na osnovu toga gde se nalazi kompanija koja se
želi pridobiti i koja ima sve elemente potrebne za zajedniþki uspeh.
Sama strategija spajanja i pripajanja može biti razliþito orijentisana sa brojnim opcijama.
Kada je u pitanju strategija simbiotske meÿuzavisnosti, onda se govori o vertikalnom spajanju
ili pripajanju dobavljaþa sirovina i poluproizvoda (unazad) ili pak distributera proizvoda
(unapred - ka tržištu)

3.2.2 Strategija upravljanja konkurentskom meÿuzavisnošüu.

Postojanje konkurencije, samo po sebi, usložava situaciju na tržištu i otežava snabdevanje

svakog preduzeüa retkim resursima i poveüava neizvesnost u okruženju. Zato preduzeüa
nastoje da na razliþite naþine umanje uticaj konkurencije ili ga sasvim otklone, bilo kroz
uobiþajene instrumente konkurentskog nadmetanja na tržištu (cene, kvalitet proizvoda,
promocija i sl.) ili pak koristeüi razliþite strategije upravljanja odnosima sa konkurencijom. U
tom smislu, stoje im na raspolaganju sledeüe strategije: (a) tajni dogovori i karteli (b)
povezivanje preko treüih organizacija, (c) strategijske alijanse i (d) merdžeri i preuzimanje.
Naravno u svemu ovome, bitno je da se preduzeüe opredeli za strategije koje nisu zakonom
zabranjene odnosno ne predstavljaju oblik neetiþkog delovanja.

75
Dayer, H. J., et. al. When to Ally When to Acquire, Harvard Business Review, July -August, 2004., str. 109.

71
(a) Tajni dogovori izmeÿu konkurenata obiþno predstavljaju sporazume o pravilima
ponašanja i razmeni informacija za nezakonite svrhe (visina cene, karakteristike proizvoda,
visina profita i sl.). Standarde odnosno pravila ponašanja i delovanja obiþno nameüe
najsnažnije preduzeüe, dok slabija preduzeüa nastoje da se prilagode tim zahtevima. Tako npr.
ako se utvrdi cena po kojoj svi moraju prodavati svoje proizvode i to se dosledno sprovodi,
spreþiüe se destruktivna konkurencija cenama ali üe zato kupci biti na gubitku jer üe se
veštaþki održavati visoka cena.
S druge strane, karteli su oblik povezivanja konkurentskih preduzeüa radi koordinacije
aktivnosti.76 Takav primer je kada preduzeüe objavi svim drugim þlanicama kartela svoj plan
o poveüanju cena proizvoda kako bi kasnije moglo da prati da li ga ostali slede u tome. Kroz
kartelsko povezivanje obezbeÿuje se veüi stepen stabilnosti okruženja i sigurnije snabdevanje
resursima.
(b) Iako se povezivanjem konkurentskih preduzeüa preko treüih organizacija (granska
udruženja, udruženja proizvoÿaþa, berzanski posrednici, interesna udruženja) stvaraju uslovi
za formalnu saradnju time se ipak obezbeÿuje samo indirektan naþin koordinacije aktivnosti
preduzeüa. Udruženje olakšava svojim þlanicama razmenu informacija, postizanje dogovora o
zajedniþkim ciljevima, koordinaciju aktivnosti , promovisanje ciljeva i sl, a sredstva za svoj
rad dobijaju od þlanica. Obezbeÿujuüi pravila, standarde i procedure ove organizacije utiþu na
stabilizaciju konkurencije u odreÿenim granama i tako doprinose smanjenju nezavisnosti u
okruženju.
(c) Strategijske alijanse su sve znaþajniji oblik upravljanja kako simbiotskim tako i
konkurentskim vezama izmeÿu sve veüeg broja preduzeüa. Moguüe strategijske opcije su
brojne. Može se iüi na horizontalno spajanje ili pripajanje (horizontalna integracija)
kombinacijom sa preduzeüima koja su direktni konkurenti. Strategijske alijanse izmeÿu
konkurenata nastaju kada realizacija nekog projekta (npr istraživanje i razvoj ili proizvodnja
složenog proizvoda) zahteva specijalizovana i raznovrsna znanja, blisku saradnju razliþitih
struþnjaka i kada su troškovi razvoja svih potrebnih znanja za pojedinaþno preduzeüe veoma
visoki. Ako su ti uslovi ispunjeni, dva preduzeüa üe formirati novo preduzeüe za razvoj
zajedniþke tehnologije i pord toga što üe na tržištu finalnih proizvoda meÿusobno
konkurisati.77
Konkurentska preduzeüa mogu formirati alijansu i radi odvraüanja potencijalnih konkurenata
ili efikasnije konkurencije u datim uslovima i na datim prostorima. Postoje primeri sporazuma
jakih proizvoÿaþa elektronskih ureÿaja u jednoj zemlji (ili na odreÿenoj teritoriji) o razmena
znanja, kako bi se efikasnije konkurisalo npr. japanskim ili ameriþkim korporacijama.78
(d) Merdžeri i pripajanje su krajnje sredstvo upravljanja konkurentskim vezama sa
okruženjem. Ovom strategijom poboljšava se konkurentska pozicija preduzeüa koja se spajaju
ili preduzeüa koje sebi pripaja konkurentsko preduzeüe, jer se time širi domen poslovanja na
veüi broj kupaca, ali istovremeno se smanjuje konkurentski pritisak drugih preduzeüa. Za
kupce ovakva strategija može postati problematiþna posebno ako se krajnji rezultat svede na
formiranje monopola ili nekog drugog oblika antikonkurentskog delovanja. Dugoroþno, ovo
ne bi bilo u interesu ni samih prduzeüa jer odsustvo konkurencije znaþi odsustvo pozitivnog
pritiska tržišta na preduzeüa da stalno poveüavaju svoju efikasnost. Zato veüina zemalja drži

76
Jones, G. R., -op. cit., str. 183.
77
Ford i Mazda su formirali strategijsku alijansu (Ford poseduje 25% akcija Mazde) od koje oba preduzeüa
imaju koristi-Ford je stekao znanje o japanskoj tehnologiji proizvodnje automobila, a Mazda lakši pristup
ameriþkom tržištu automobila.
78
Primer za to su Philips i Grounding koji su sklopili sporazum o razmeni znanja o ureÿajima za snimanje i
reprodukovanje slika, kako uspešnije parirali korporacijama Sony i Panasonic.

72
pod kontrolom ovakav oblik strategijskog povezivanja, spreþavajuüi nastanak monopola kao i
monopolsko delovanje i stvarajuüi uslove za što efikasniju konkurenciju.
Empirijska istraživanja su pokazala da pripajanje može da ojaþava vitalnost poslova
preduzeüa i podiže nivo performansi. Preduzeüa koja pripajaju þisto stimulišu pripojena
preduzeüa da stvaraju nove perspektive i razliþite naþine obavljanja poslovanja u vreme kada
je to najpotrebnije. Pripajanje pomaže preduzeüu da da održi ili ponovo stekne vitalnost,
kombinujuüi razliþita znanja.
Pri ukljuþivanju u poslovni sistem novopripojenog preduzeüa treba praktikovati minimum
striktne kontrole nad njim i treba održavati i poboljšavati status menadžerskog tima
pripojenog preduzeüa.79 Preporuþuje se da se proces pripajanje realizuje postupno kroz
nekoliko faza u okviru kojih treba izvršiti kompleksnu procenu potencijalne kupovine, obaviti
inicijalni dogovor i postaviti finansijske uslove na osnovu procene alternativnih moguünosti
uz anticipaciju konkurencije.Naravno, dobro definisanje ciljeva pripajanja olakšava efektivno
obavljanje þitavog posla, jer se u startu postavljaju jasni reperi i oþekivanja koja se kasnije
mogu izmeriti.
U postupku procene kandidata za pripajanje mogu se koristiti razliþiti kriterijumi, od kojih su
svakako vrlo znaþajni oni koji se odnose na procenu potencijalnih kandidata po pitanju
posedovanja kljuþnih faktora koji su neophodni za ostvarenje sigurnog uspeha na tržištu kao i
bliske povezanosti njegovog poslovnog podruþja. To može da opredeli prioritetne kandidate
za pripajanje, kao i one koje treba izbegavati.
Ukoliko se kandidati za pripajanje procenjuju sa stanovišta dva osnovna kriterija:
(a) raspoloživost osnovnih faktora za poslovni uspeh i
(b) povezanost podruþja poslovanja, mogu se dobiti þetiri moguüe situacije (slika 9).
(b) Povezanost poslovnog podruþja

SEKUNDARNI
KANDIDATI
Aktivnost zavisi od
PRIORITETNI
DA sposobnosti da se
KANDIDATI
izvrši transfer
kljuþnih faktora u
pripojeno preduzeüe
SEKUNDARNI
KANDIDATI
Aktivnost zavisi od
NE IZBEGAVATI
menadžerskih i
finansijskih
razmatranja
DA NE
(a) Kljuþni faktori za tržišni uspeh

Slika 9 Pripajanje i konkurentna prednost

79
Byars, L.L. Strategic Management: Planinng and Implementation, Harper and Row Publisher, New York,
1989., str 93.

73
Ukoliko postoje kljuþni faktori za poslovni - tržišni uspeh kao i povezanost poslovnog
podruþja onda je to pokazatelj da treba iüi na pripajanje preduzeüa. Ako ne postoji ni jedan od
ovih kljuþnih faktora, onda je to znak da treba odustati od pripajanja takvih preduzeüa.
Ukoliko je zadovoljen jedan od ponuÿena dva kriterijuma, treba iüi sa sledeüim korakom u
analizi u okviru koje üe se proceniti realna snaga menadžmenta i finansija u preduzeüu koje se
pripaja, odnosno sagledati moguünost transfera nedostajuüih kljuþnih faktora u pripojeno
preduzeüe.
Kada se posmatraju moguüi ishodi pripajanja treba istovremeno sagledati stepen promena u
preduzeüu koje se pripaja kao i onome koje vrši pripajanje i to iskazati moguüim ishodima
koje definiše teorija:80
- oþuvanje (stanje u kome se pripojeno preduzeüe suoþava sa skromnim stepenom
integracije i zadržava svoj naþin obavljanja posla)
- apsorpcija (stanje kada je pripojeno preduzeüe apsorbovano u kulturu preduzeüa koje
obavlja pripajanje)
- obrnuto pripajanje (stanje kada pripojeno preduzeüe nameüe naþine kulturnih promena
preduzeüu koje vrši pripajanje
- najbolje od oba (stanje kada se ide na sinergiju izmeÿu preduzeüa od delimiþne do potpune
integracije)
- transformacija (kada oba preduzeüa preuzimaju fundamentalne promene u svome
poslovanju raskid sa prošlošüu)
Pripajanje se u razvijenim tržišnim privredama koristi za geografsku i proizvod - tržište
diversifikaciju, kao i za poboljšanje prinosa na investirani kapital. Racionalni pristup
poveüava šanse da se minimizira rizik promašaja i poveüaju šanse da se ostvari pozitivan
efekat.

3.3 Teorija transakcionih troškova

Teorija transakcionih troškova objašnjava kada i pod kojim uslovima üe preduzeüa koristiti
neke od moguüih strategija upravljanja zavisnošüu od resursa, koristeüi podatak o visini
troškova pregovaranja, nadgledanja i upravljanja transakcijama kao baziþan u izboru opcije.
Transakcioni troškovi (troškovi pregovaranja, nadgledanja i upravljanja) nastaju u procesu
pribavlja neophodnih resursa iz okruženja, a ako se ta transakcija prenese sa tržišta na
preduzeüe , onda upravljanje tim transakcijama izaziva birokratske troškove. Po transakcionoj
teoriji cilj preduzeüa je da minimizira troškove razmene resursa u okruženju (transakcione)
kao i troškove upravljanja razmenom resursa u okviru preduzeüa (birokratske).
Kada bi tržište bilo savršeno i vršilo potpunu i samostalnu koordinaciju resursa za potrebe
proizvodnje, tada bi troškovi korišüenja tržišnog mehanizma odnosno obavljanja transakcija
bili najniži i ne bi bilo neke velike potrebe da se po toj osnovi povezuju preduzeüa ili da na
sebe preuzimaju deo tih troškova. Meÿutim, u praksi najþešüe nije pogodno koordinirati veüi

80
Milosavljeviü, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007., str. 283.

74
broj resursa za proizvodnju veüeg broja proizvoda posredstvom tržišta, koje ipak ne
funkcioniše savršeno i ne može odraditi to na naþin koji bi apsolutno odgovarao preduzeüu.
Uz sve to, postoji i nekompetentnost ljudskog znanja kao i nedovoljna informisanost, pa i
neetiþnost.
Transakcioni troškovi nastaju kao posledica kombinovanog uticaja odreÿenih ljudskih faktora
i faktora okruženja, koji se ispoljava kroz: (a) neizvesnost okruženja, iz koje nastaje
ograniþena racionalnost u postupanju; (b) oportunizam, koji može nastati zbog malog broj
partnera koji sebi daju preterani znaþaj i (c) rizik, koji se vezuje za specifiþnost sredstava.
Kombinovani uticaj faktora na nastanak transakcionih troškova prikazan je na slici 10

Neizvesnost Ograniþena
okruženja racionalnost

Oportunizam Mali broj

partnera

Rizik Specifiþna
sredstva

Slika 10 Izvori transakcionih troškova

Izvor Jones, G. R. - Organizational Theory: Text and Cases, Prentice Hall, 2001., str. 188

Zaposleni imaju ograniþenu sposobnost da obrade i interpretiraju sve složenije informacije

koje dolaze iz složenog i dinamiþnog okruženja, koje postaje znaþajan izvor neizvesnosti za
preduzeüe kao tržišni subjekt. Ta dvostruka ograniþenost (samih informacija i njihovog
razumevanja) neminovno uslovljava ograniþenje racionalnog ponašanja i delovanja
zaposlenih. Što je veüi stepen neizvesnosti u okruženju, to je veüa ograniþenost u razumevanju
a time i u upravljanju transakcijama izmeÿu razliþitih preduzeüa. Tako se može desiti da, u
uslovima ograniþene racionalnosti, jedno preduzeüe zakljuþi da je za njega neprihvatljivo
skupo ili þak nemoguüe da sklopi dovoljno dobar ugovor kojim bi zaštitilo svoje interese (npr.
o prenosu prava korišüenja znanja) þak i u situaciji kada je evidentno da bi oba preduzeüa
ostvarila korist, koju bi delila. Neizvesnost okruženja može uticati da troškovi pregovaranja,
nadgledanja i upravljanja dogovorima (transakcioni troškovi) budu neprihvatljivo visoki i da
zato preduzeüe pribegne formalnijim oblicima povezivanja, kao što su strategijske alijanse,
manjinsko vlasniþko povezivanje ili merdžeri i preuzimanje.
Tržišni oportunizam je posledica malog broja partnera (npr. dobavljaþa) od kojih zavisi
kontinuitet u realizaciji procesa (npr. proizvodnje), kao i þinjenice da postoje i oni koji nastoje
da na nepošten naþin iskoriste svoje poslovne partnere. Pod oportunizmom se podrazumeva
nepoštenje i sebiþnost na putu postizanja dogovora, tako da oportunistiþko ponašanje stvara
opasnost manipulacije informacijama, lažnog prikazivanja namera i pokušaja ostvarenja liþne
koristi na štetu druge strane. Tako na primer, što je manji broj dobavljaþa ili drugih partnera
jednog preduzeüa, to je veüa moguünost da se oni ponašaju oportunistiþki jer brzo shvate da
su moguünosti preorijentacije njihovih partnera u smislu nalaženja drugih isporuþilaca
ograniþene. U toj situaciji, da bi zaštitilo svoje interese preduzeüe je prinuÿeno da troši

75
znaþajna sredstava za sklapanje, nadgledanje i sprovoÿenje dogovora. U suprotnom, rizikuju
da im postojeüi dobavljaþi isporuþuju proizvode smanjenog kvaliteta po ugovorenoj ceni.
Rizik je vezan za sve ono što inaþe prati poslovanje u složenim tržišnim uslovima kao i
þinjenicu da postoje specifiþna sredstva (znanje, veštine, informacije, specifiþna oprema i sl.)
koja su u stanju da stvaraju vrednosti ali samo u odreÿenim poslovnim odnosima (samo tu
imaju vrednost). Uz to, kada jednom investira u specifiþna sredstva, preduzeüe se samim tim
poslovno vezuje za partnere u dužem vremenskom periodu. Zbog toga se i dešava da poslovni
partneri mogu postavljati dodatne zahteve u smislu promene dogovorenih uslova saradnje ili
da traže neke povoljnosti kao uslov za dalju saradnju. Zato je odluka o ulaganju u konkretna
specifiþna sredstva izuzetno složena i znaþajna, a samim tim i riziþna. Za preduzeüe koje
oþekuje da može biti izloženo pritiscima da mora da menja dogovoreno, transakcioni troškovi
investicija u specifiþna sredstva mogu biti isuviše visoki zbog þega se odustaje od ove
investicije.
Na osnovu iznetog može se zakljuþiti da su transakcioni troškovi niski kada je preduzeüe u
situaciji da razmenjuje nespecifiþne proizvode ili usluge, kada se suoþava sa manjom
neizvesnošüu i kada ima veüi broj partnera sa kojima može vršiti sve oblike razmene. U
takvim uslovima mnogo je lakše dogovoriti, realizovati i kontrolisati veze sa drugim
preduzeüima, tako da ne postoji dodatni pritisak da se ide ka formalnim oblicima upravljanja
meÿuzavisnošüu sa okruženjem veü se teži neformalnim oblicima, kao što su usmeni
dogovori, sticanje reputacije i sliþno. Transakcioni troškovi su visoki kada preduzeüe
razmenjuje proizvode (usluge) koji su rezultat specifiþnih sredstava, kada posluje u uslovima
veüe neizvesnosti i kada ima manji broj partnera u razmeni, U takvom okruženju preduzeüe ne
može da se osnoni na neformalne odnose sa drugim partnerima i logiþno je da teži ka
uspostavljanju dugoroþnih i formalnih odnosa sa preduzeüima u okruženju.
Prema transakcionoj teoriji, što su veüi transakcioni troškovi to preduzeüa teže da ostvare veüi
stepen kontrole nad vezama koje uspostavljaju sa drugim poslovnim partnerima jer je to
garancija sigurnosti i stabilnosti u obezbeÿenju potrebnih resursa i ukupnom poslovanju.
Rešenje za ta preduzeüa je da uspostavljaju formalne odnose sa drugim partnerima
(zajedniþko ulaganje, spajanje, pripajanje i sl.) jer se tako otklanjaju podsticaji
oportunistiþkog ponašanja i smanjuje rizik investiranja u specifiþna sredstva.
Prema transakcionoj teoriji, kretanja od manje formalnih ka više formalnim mehanizmima
povezivanja preduzeüa, motivisano je težnjom da se minimiziraju troškovi transakcija koji
nastaju u toj razmeni. Zakljuþeno je da se preko formalnih mehanizama povezivanja
preduzeüa poveüavaju šanse za smanjenje transakcionih troškova do kojih dolazi usled
neizvesnosti u okruženju, oportunizma i rizika vezanih za specifiþna sredstva. Meÿutim, ako
je to tako, onda se odmah otvara pitanje zašto se uvek ne traže formalni oblici povezivanja
veü se koriste i neformalni mehanizmi uspostavljanja veza sa okruženjem.81 Ovo se može
objasniti þinjenicom da se prenošenjem transakcija iz okruženja u preduzeüe ne eliminišu
transakcioni troškovi. Na primer, transakcije izmeÿu zaposlenih u preduzeüu moraju se
ugovarati, nadgledati i njima se mora upravljati ( sliþno kao i transakcijama izmeÿu
preduzeüa). Isto tako, interne aktivnosti ugovaranja transakcija izmeÿu razliþitih uþesnika u
procesu stvaranja nove vrednosti kao i integrisanje i koordinacija njihovih aktivnosti izazivaju
troškove i traže angažovanje menadžmenta. Ovi troškovi (u suštini transakcioni) koji nastaju u
preduzeüu nazivaju se birokratski troškovi.
Transakcioni troškovi su osnova od koje se polazi pri razmatranju varaijanti i izboru
optimalnog mehanizma uspostavljanja veza sa drugim preduzeüima. Faktiþki, vrši se

81
Jones, G. R. op. cit., str. 190.

76
poreÿenje (a) ušteda u transakcionim troškovima, koje nastaju prelaskom sa manje formalnih
na formalnije oblike povezivanja preduzeüa i (b) poveüa birokratskih troškova, koje nastaje
preuzimanjem upravljanja internim transakcijama.
Da bi se izabrala optimalna strategija, potrebno je iüi korak po korak kroz sledeüe faze:82

- prvo, utvrditi izvore transakcionih troškova i proceniti visinu tih troškova

- drugo, proceniti moguüe uštede u transakcionim troškovima do kojih može doüi korišüenjem
razliþitih strategija povezivanja
- treüe, proceniti birokratske troškove razliþitih strategija povezivanja
- þetvrto, izabrati strategiju povezivanja koja dovodi do najveüih ušteda u transakcionim
troškovima za najmanji iznos birokratskih troškova

Teorija transakcionih troškova nudi rešenja na bazi poreÿenja transakcionih troškova u

razliþitim oblicima uspostavljanja veza izmeÿu preduzeüa i to þini mnogo preciznije od teorije
zavisnosti od resursa. Ona sugeriše da formalne mehanizme upravljanja vezama preduzeüa
treba koristiti jedino kada su visoki transakcioni troškovi neformalnih mehanizama
povezivanja, odnosno kada su uštede u transakcionim troškovima usled prelaska na formalne
strategije povezivanja veüe od poveüanja birokratskih troškova. Teorija prepoznaje, a praksa
potvrÿuje, tri oblika povezivanja koji istovremeno minimiziraju transakcione troškove i
izbegavaju znaþajnije birokratske troškove, a to su: keiretsu, podugovaranje ili prenošenje
aktivnosti na drugo preduzeüe ( eng. outsourcing) i franšizing.
Keiretsu predstavlja japanski sistem mrežnog povezivanja preduzeüa koji omoguüava
ostvarivanje znaþajnih koristi za povezana preduzeüa, a da to ne utiþe na poveüanje troškova.
Konkretno, manjinsko vlasništvo omoguüava preduzeüima keiretsua da kontrolišu svoje
dobavljaþe i tako izbegnu probleme oportunizma i neizvesnosti, a da istovremeno izbegnu sve
troškove upravljanja koje bi imali kada bi bili potpuni vlasnici povezanih preduzeüa. Dakle,
keiretsu omoguüava koristi koje proistiþu iz potpunog vlasništva, a da pri tome ne nastaju
troškovi upravljanja tim preduzeüima.
Prenošenje aktivnosti - poslova (koje je preduzeüe obavljalo) na druga preduzeüa je veoma
rasprostranjena strategija koja doprinosi smanjenju birokratskih troškova uz malo poveüanje
transakcionih troškova. Danas je uobiþajeno da se vrši prenos þitavog niza poslova na
specijalizovana preduzeüa, poþev od onih najjednostavnijih (održavanje higijene, zaštita i sl.)
pa sve do složenijih koji se odnose na marketing, informatiku i sl.
Franšizing predstavlja oblik marketinga ili distribucije u kojem jedno preduzeüe davalac
franšize daje daje drugom primalac franšize pravo ili privilegiju da koristi njegove resurse,
odnosno da posluje na odreÿen naþin za odreÿeni period na specifiþnom mestu. Pravo ili
privilegija može biti: prodaja proizvoda davaoca franšize; korišüenje njegovih metoda
poslovanja; korišüenje njegovih simbola, trgovinske marke, dizajna ili svih ovih prava. Za
uzvrat, davalac franšize dobija: fiksnu nadoknadu od korisnika franšize i pravo da uþestvuje u
raspodeli dobiti koju korisnik franšize ostvari. Po modelu franšizinga posluju mnoga
trgovinska preduzeüa, restorani brze hrane, rent a car, prodavci automobila, agencije i sl.

82
Ibid, str. 190 - 191

77
 Rezime
Okruženje preduzeüa, u najopštijem smislu, þine svi elementi (pojedinci, organizacije,
institucije) i faktori (ekonomski, politiþki, tehnološki itd) koji su van preduzeüa kao i njihova
stvarna i potencijalna dejstva koja mogu da utiþu na poslovanje preduzeüa i njihov pristup
retkim resursima.Preduzeüa, kao osnovni tržišni subjekt, je otvoreni sistem koji je povezan sa
okruženjem u pribavljanju inputa za transformacioni proces kao i za usmeravanje outputa i
usluga ka ciljnom tržišnom segmentu.
U zavisnosti od intenziteta i naþina delovanja faktora na preduzeüe, okruženje se može
podeliti na: (a) domen, (b) specifiþno i (c) opšte okruženje.
Domen odreÿuju proizvodi koje je preduzeüe izabralo kao svoj izlazni rezultat, odnosno kupci
i drugi stejkholderi þije potrebe preduzeüe nastoji da zadovolji. Specifiþno okruženje þine
sektori okruženja sa kojima je preduzeüe u direktnoj interakciji i þiji elementi i delovanje
imaju neposredan uticaj na poslovanje preduzeüa i moguünost pribavljanja resursa.
Najznaþajniji elementi specifiþnog okruženja su: kupci, dobavljaþi, distributeri, sindikati,
konkurencija i vlada. Opšte okruženje obuhvata sektore koji ne utiþu direktno na poslovanje
preduzeüa i njegovu moguünost pribavljanje resursa, veü indirektno (posredno) preko
specifiþnog okruženja. Opšte okruženje þine elementi iz sledeüih sektora: vlade, ekonomskih
uslova, tehnologije,finansijskih resursa, sociokulturnog sektora.
Dimenzije i karakter neivesnosti okruženja odreÿene su: (a) složenošüu, (b) dinamiþnošüu i
(c) realnim „bogatstvom“ resursima
Složenost okruženja zavisi od konkretnih elemenata, njihovog broja i karaktera, uticaja i
naþina uspostavljanja ukupnih veza i meÿuzavisnosti. Dinamiþnost okruženja zavisi od
intenziteta i naþina promena elemenata i sila u okruženju. „Bogatstvo“okruženja resursima
izražava se koliþinom resursa raspoloživih za potrebe preduzeüa i ono determiniše
potencijalni nivo konkurencije a time i izvesnost obezbeÿenja potrebnih resursa za preduzeüe.
Da bi preduzeüe moglo konkretno da upravlja kompleksom veza sa okruženjem u cilju
stvaranja što povoljnijeg i sigurnijeg ambijenta, na raspolaganju mu stoje tri izvedene teorije
koje daju neka naþelna rešenja i objašnjenja. To su: (1) kontingentna - situaciona teorija, (2)
teorija zavisnosti od resursa (upravljanje simbiotskom meÿuzavisnošüu, upravljanje
konkurentskom meÿuzavisnošüu) i (3) teorija transakcionih troškova.
Kontingentna teorija - preduzeüe se prilagoÿava neizvesnosti u okruženju tako što: (a)
poveüavaju broj svojih organizacionih jedinica, (b) poveüavaju stepen svoje diferenciranosti,
(c) biraju odgovarajuüi sistem upravljanja, (d) imitiraju poslovne modele uspešnih preduzeüa
i (e) planski se prilagoÿavaju promenama u okruženju.
U okviru teorije zavisnosti od resursa definisane su dve strategije uspostavljanja veza izmeÿu
preduzeüa i to: (1) strategija upravljanja simbiotskom meÿuzavisnošüu (kada su preduzeüa
povezana u proizvodno - prometnom lancu) i (2) strategija upravljanja konkurentskom
meÿuzavisnošüu (kada preduzeüa konkurišu za iste resurse).
Najznaþajnije strategije upravljanja simbiotskom muÿuzavisnošüu preduzeüa su: (a) sticanje
reputacije, (b) kooptiranje, (c) strategijske alijanse (dugoroþni ugovori o saradnji-
zajedniþke aktivnosti, mrežno povezivanje preduzeüa, meÿusobna manjinska ulaganja
kapitala i zajedniþka ulaganja- oba preduzeüa imaju zajedniþko uþešüe u aktivi) i (d) merdžer
i preuzimanje

78
Strategija upravljanja konkurentskom meÿuzavisnošüu: (a) tajni dogovori i karteli (b)
povezivanje preko treüih organizacija, (c) strategijske alijanse i (d) merdžeri i preuzimanje.
Teorija transakcionih troškova objašnjava kada i pod kojim uslovima üe preduzeüa koristiti
neke od moguüih strategija upravljanja zavisnošüu od resursa, koristeüi podatak o visini
troškova pregovaranja, nadgledanja i upravljanja transakcijama kao baziþan u izboru opcije.
Transakcioni troškovi nastaju kao posledica kombinovanog uticaja odreÿenih (a) ljudskih
faktora i (b) faktora okruženja, koji se ispoljava kroz: neizvesnost okruženja i ograniþenu
racionalnost, oportunizam i mali broj partnera i rizik i specifiþnost sredstava
Po transakcionoj teoriji, odluka se donosi poreÿenjem (a) ušteda u transakcionim troškovima,
koje nastaju prelaskom sa manje formalnih na formalnije oblike povezivanja preduzeüa i (b)
poveüa birokratskih troškova, koje nastaje preuzimanjem upravljanja internim transakcijama.
Teorija prepoznaje, a praksa potvrÿuje, tri oblika povezivanja koji istovremeno minimiziraju
transakcione troškove i izbegavaju znaþajnije birokratske troškove, a to su: keiretsu,
podugovaranje ili prenošenje aktivnosti na drugo preduzeüe ( eng. outsourcing) i franšizing.
___________________________________________________________________________

Pitanja
1.Definiši okruženje preduzeüa
2.Kako se može podeliti okruženje preduzeüa u zavisnosti od intenziteta i naþina delovanja
faktora na preduzeüe
3.ýime su odreÿene dimenzije i karakter neizvesnosti okruženja
4.Suština kontingentne teorije i kako se preduzeüe prilagoÿava neizvesnosti u okruženju
5.Šta je cilj preduzeüa prema teoriji zavisnosti od resursa
6.Strategije upravljanja simbiotskim vezama preduzeüa
7.Strategije upravljanja konkurentskim vezama preduzeüa
8.Šta su transakcioni a šta birokratski troškovi
9.Kako transakciona teorija objašnjava izbor mehanizma za uspostavljanje veza sa drugim
preduzeüima
10.Tri oblika povezivanja koji istovremeno minimiziraju transakcione troškove i izbegavaju
znaþajne birokratske troškove

Za one koji žele više

1.Polazeüi od teorije transakcionih troškova pokušaj dati objašnjenje za široku
rasprostranjenost franšizinga kao modela poslovanja ilustrujuüi to na primeru dve velike
svetske firme koje imaju razliþite pristupe (npr.Mc Donald s i Burger King)

79
 III DEO

TROŠKOVI

Ciljevi treüeg dela

Cilj treüeg dela je da se sagledaju svi aspekti trošenja koje nastaje u procesu reprodukciji i
da se sadržajno i pojmovno objasni fenomen utroška i nastajanja troškova i razmotri njihova
klasifikacija u funkciji upravljanja,kao i praüenje, kalkulacija i evidentiranje. Ovaj segment
üe se sagledati kroz sledeüa pitanja

x utrošci i troškovi
x utrošci (materijala sredstava za rad i radne snage)
x troškovi faktora proizvodnje (materijala,sredstava za rad i rada)
x podela troškova prema mestima nastanka( troškovi izrade i režijski troškovi)
x podela troškova prema vezanosti za nosioce (pojedinaþni i zajedniþki)
x podela troškova prema naþinu prenošenja na nosioce (direktni i indirektni)
x podela troškova prema zavisnosti od obima proizvodnje (fiksni i varijabilni) i
vremenskoj dimenziji (u kratkom i dugom roku)
x raþunovodstveni pojam troškova - istorijski troškov; ekonomski pojam troškova -
oportunitetni troškovi
x ukupni, proseþni, graniþni (marginaln)i troškovi
x kalkulacija troškova - postupak rasporeÿivanja ukupnih troškova na nosioce (prema
vremenu izrade, prema naþinu izrade)

Svaki proces transformacije uloženih resursa u rezultate podrazumeva njihovo trošenje u

prirodnom vidu (utrošak) koje se na kraju iskazuje novþanom vrednošüu (trošak). Kako je
upravo proces transformacije predmet izuþavanja ekonomike preduzeüe, to je sasvim
razumljivo zašto su troškovi jedan od najznaþajnijih, ali istovremeno i najsloženiji segment
ekonomske nauke.
Brojne vrste troškova mogu se klasifikovati na razne naþine. Meÿutim, suštinski cilj
klasifikacije troškova jeste da se omoguüi upravljanje troškovima, odnosno da se omoguüi
delovanje na njihovu visinu, strukturu i dinamiku. U skladu sa tim razmotriüe se neke od tih
klasifikacija troškova, izvršiti njihova analiza i na kraju prikazati razliþiti metodi alokacije
troškova na njihove nosioce.

80
 1. POJAM I ZNAýAJ TROŠKOVA

Troškovi proizvodnje su predmet mnogih teorija i disciplina u kojima se oni razmatraju na

razne naþine i shodno tome, klasifikuju po raznim kriterijumima. Za ekonomiku preduzeüa
troškovi imaju poseban znaþaj jer, s jedne strane predstavljaju osnovu od koje treba poüi pri
donošenju poslovnih odluka (izboru planskih aktivnosti), a s druge, utiþu na ukpne poslovne
rezultate preduzeüa. Tako na primer, poveüanje ekonomije živog i opredmeüenog rada
uslovljava manje troškove što se odražava na veüi poslovni uspeh preduzeüa. To je svakako
jedan od razloga neophodnosti kompleksnog sagledavanja troškova, njihovog nastajanja i
znaþaja u ukupnom procesu reprodukcije.
Svaki proces transformacije uloženih resursa u rezultate podrazumeva njihovo trošenje. Bez
trošenja nema proizvodnje proizvoda ili pružanja usluga, kao što bez trošenja nema ni
stvaranja nove vrednosti. Proizvodnja je nemoguüa bez odreÿenih sastavnih komponenti koji
se nazivaju faktorima proizvodnje i koji se po pravilu kombinuju u razliþitim srazmerama,
zavisno od izbora vida i obima proizvodnje, organizacije, naþina upravljanja i donetih odluka.
Poznavanje strukture svake proizvodnje i moguüih kombinacija inputa kao i naþina
upravljanja je pretpostavka uspešnog poslovanja.
U praksi se nailazi na razne izraze koji su povezani sa pojmom troškova kao npr. isplata,
izdatak, rashod, utrošak i sl. Isplata je pojam koji je najþešüe vezan za prodaju gotovih
proizvoda i može prethoditi utrošku ili uslediti posle njega. Izdatak ima sliþno znaþenje kao i
isplata, sa tom razlikom što on može biti ne samo u novcu veü i u raznim materijalnim
oblicima. Rashodi su širi pojam jer obuhvataju sve troškove.
Utrošci faktora proizvodnje (materijala, sredstava za rad i radne snage) su oblik trošenja u
njihovom prirodnom, naturalnom vidu. Naturalno trošenje oznaþava trošenje prirodne
supstance faktora, bilo supstance materijala i sredstava za rad, bilo bioenergije zaposlenog.
Utrošci su fiziþki iskazane koliþine faktora proizvodnje koje se troše u procesu proizvodnje.
Koliþina utrošenih faktora proizvodnje zavisi od intenziteta trošenja (koliþina utroška u
jedinici vremena) i vremena u kome se troši. Utrošci faktora proizvodnje razlikuju se
meÿusobno po mestima na kojima nastaju (radna mesta izrade - tehnološka i netehnološka
radna mesta -režijska), moguünostima merenja (merljivi - utrošak osnovnog materijala i
nemerljivi - utrošak sredstava za rad), jedinicama mere kojima se iskazuju (fiziþke jedinice ili
drugi pokazatelji trošenja- npr. uþestalost kvarova mašine), vezi sa nosiocima (zavisno od
moguünosti vezivanja za konkretne nosioce, proizvode i sl.) i drugim karakteristikama.
Utrošci su uslovljeni tehniþkim þiniocima (karakteristike proizvoda, tehnološkog procesa,
sredstava za rad, materijala, uslova rada i sl.) i organizacijom procesa rada i proizvodnje
(naþini na koji zaposleni obavljaju svoje poslove).
Kvantitativno posmatrano, troškovi su proizvod utrošaka proizvodnje i njihovih cena po
jedinici utroška (vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje). U širem smislu, troškovi
obuhvataju pored utrošenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke vezane za ostvarivanje
te proizvodnje (obaveze prema drugim preduzeüeima, kamate na angažovana sredstva i dr.).
U raþunovodstvu, pod troškovima se podrazumeva novac koji je potrošen za nabavku resursa.
Buduüi da su ti troškovi nastali u trenutku nabavke, nazivaju se prošlim ili istorijskim
troškovima, a izraþunavaju tako što se koliþina nabavljenih resursa množi sa cenom, po kojoj
su kupljeni. Istorijski troškovi su raþunovodstveni koncept troškova, zato što se
raþunovodstveni izveštaji baziraju na podacima o troškovima, koji su nastali u trenutku

81
kupovine resursa. U ekonomiji, pod troškovima se podrazumevaju oportunitentni troškovi koji
su vrednost koja je mogla da bude ostvarena da su resursi bili uloženi u sledeüu, najbolju
upotrebu. Oportunitentni troškovi pokazuju vrednost koja je propuštena (žrtvovana), zato što
resursi nisu uloženi u sledeüu najbolju upotrebu. Oportunitetni troškovi izbora odreÿene
alternative mogu se definisati kao žrtvovanje neto koristi od neprihvatanja sledeüe najbolje
alternative istog rizika. Na primer, troškovi obrazovanja jednaki su dohotku koji je propušten,
tokom školovanja.
Pitanje koje se logiþno postavlja je zašto se u ekonomiji pod pojmom troškova podrazumevaju
oportunitentni troškovi. Odgovor treba locirati za suštinsko poimanje i iz doga determinisanu
ulogu retkih resursa. Naime, retkost resiursa nalaže da resursi moraju biti usmereni ka
najboljim upotrebama, tj. upotrebama gde üe da ostvare najveüe efekte. Sve dok efekti
ulaganja resursa u jednu aktivnost nisu ekvivalentni sa efektima koji mogu da se ostvare
ulaganjem resursa u neku drugu aktivnost, onda se ta aktivnost ne može smatrati efikasnom.
Prema tome, izbor izmeÿu alternativnih naþina upotrebe resursa vrši se iskljuþivo na osnovu
oportunitetnih troškova.
Ekonomski troškovi se zasnivaju na konceptu oportunitetnih troškova, koji omoguüava da se
sagledaju razliþite dimenzije troškova, jer u suštini svaki trošak podrazumeva odreÿeno
propuštanje (žrtvu), koje može biti vidljivo ili nevidljivo, objektivno ili subjektivno, novþano
ili nenovþano iskazano. Na primer, društveni troškovi, kao što su zagaÿivanje okoline ili pak
psihološki troškovi koji se javljaju u sluþaju otpuštanja radnika i sliþno, nikada se ne
pojavljuju u raþunovodstvenim izveštajima jer se u njima ne evidentiraju troškovi koji se ne
mogu kvantifikovati i novþano iskazati.
Raþunovodstveni izveštaji se prave, pre svega, za potrebe vlasnika kapitala i kreditore, kao i
zbog poreskih obaveza preduzeüa. Iako taþni, precizni i proverljivi, istorijski troškovi (za
potrebe raþunovodstva) nisu adekvatan indikator o tome da li se resursi efikasno koriste. Pre
svega, radi se o troškovima koji su nastali u prošlosti, koji ne izražavaju promene cena inputa
i tržišnih uslova kao ni promenu produktivnosti inputa. Na primer, ako zbog promene ukusa
potrošaþa doÿe do zastarevanja zaliha materijala, istorijski troškovi zaliha üe ostati
nepromenjeni iako je tržišna vrednost zaliha opala (neüe biti iskazana promena vrednosti
zaliha materijala). Pored toga, istorijski troškovi dva proizvoÿaþa istog proizvoda, mogu da se
bitno razlikuju samo zato što nije primenjen jedinstveni sistem obraþuna troškova.83 I pored
svega, istorijski troškovi su veoma znaþajni i korisni za analizu poslovanja, za kontrolu
anticipiranog ponašanja troškova, za ocenu finansijske sposobnosti preduzeüa, za ocenu i
uporeÿenje ostvarenih performansi preduzeüa. S druge strane, istorijski troškovi nisu
namenjeni za odluþivanje o alternativama upotrebe resursa, niti su adekvatan indikator
efikasnosti upotrebe resursa.
Raþunovodstveni i ekonomski troškovi mogu biti isti, ali se mogu i znaþajno razlikovati. Tako
na primer, ako preduzeüe nabavi materijal po ceni nižoj od tržišne i upotrebi taj materijal za
proizvodnju, nastali troškovi materijala utvrÿeni na osnovu nabavne cene, su raþunovodstveni
troškovi. Meÿutim, upotrebom materijala u proizvodnji preduzeüe propušta prihod koji bi
ostvarilo prodajuüi materijal po tržišnoj ceni, višoj od nabavne. Propušten prihod od prodaje
materijala izražava ekonomske troškove upotrebe materijala u proizvodnji.84
Dobra poslovna odluka ili ocena alternativnih planskih aktivnosti, naroþito kada razliþite
aktivnosti zahtevaju realokaciju resursa, nemoguüa je bez sagledavanja ukupnih (fiksnih i
varijabilnih), proseþnih i pogotovo marginalnih troškova. Najþešüe menadžeri donose odluke
83
Upravo je neophodnost uporedivosti podataka o troškovima razliþitih preduzeüa jedan od najvažnijih razloga
standardizacije raþunovodstvenog izveštavanja
84
Besanko, D, Dranove, D., Shanley, M., Economic of Strategy, John Wiley, 1996., str. 10.

82
o troškovima i obimu proizvodnje u uslovima koji se u ekonomskoj analizi oznaþavaju kao
odluke u kratkom roku.
Ukupni troškovi za dati nivo outputa proizvodnje jednaki su zbiru umnožaka utrošaka faktora
proizvodnje i cene tih faktora

UT = Cr Qr + Ck Qk

Gde je
UT - ukupni troškovi
Cr - cena rada
Ck - cena kapitala
Qr - koliþina utrošenog rada
Qk - koliþina utrošenog kapitala

Ukupni troškovi poslovanja mogu se iskazati i kao zbir ukupnih fiksnih troškovi (troškovi
sredstava za rad kada se amortizacija izraþunava po vremenskom metodu, troškovi rada i
materijala u pripremnoj fazi procesa rada, troškovi rada najviših rukovodilaca i sl.) i ukupnih
varijabilnih troškova (troškovi osnovnog materijala, troškovi pomoünog materijala i energije,
troškovi radne snage na poslovima izrade proizvoda, troškovi sredstava za rad kada se
amortizacija obraþunava po funkcionalnom metodu). Inaþe, podela na fiksne i varijabilne
troškove izvršena je u zavisnosti od dinamike obima proizvodnje odnosno stepena korišüenja
kapaciteta.
Ukupni fiksni troškovi i ukupni varijabilni troškovi iskazani po jedinici proizvoda
predstavljaju proseþne troškove (UFT / Q , UVT /Q)
Visina ukupnih fiksnih troškova je ista nezavisno od toga da li preduzeüe koristi i koliko
koristi svoje kapacitete. Ukupna visina fiksnih troškova u velikoj meri zavisi od veliþine
kapaciteta, tako da se ovi troškovi u praksi nazivaju troškovima kapaciteta. U tom smislu se
koristi i termin apsolutno fiksnih troškova u koje spadaju troškovi amortizacije, þuvanja i
osiguranja sredstava za rad, osnivaþki troškovi i dr.
Opšti troškovi poslovanja (troškovi konstrukcije proizvoda, razrade tehnološkog procesa,
normiranja rada, operativne pripreme proizvodnje, pripreme dokumentacije, kao i
reklamiranja i sl) su pretežno fiksnog karaktera
Osnovna karakteristika fiksnih troškova je da se oni u svojoj masi ne menjaju sa promenom
obima proizvodnje, tako da se grafiþki prikazuju pravom linijom koja je paralelna sa
horizontalnom osom, kako je to prikazano na slici 11.1 (na vertikalnoj osi su oznaþeni
troškovi, a na horizontalnoj osi obim proizvodnje).
Proseþni fiksni troškovi predstavljaju ukupne fiksne troškove podeljene sa koliþinom
proizvoda, za svaki obim proizvodnje. Kako se sa poveüanjem stepena korišüenja kapaciteta,
a time i obima proizvodnje, isti iznos fiksnih troškova rasporeÿuje na sve veüi broj jedinica
proizvoda, to se fiksni troškovi (kao i proseþni fiksni troškovi) po jedinici proizvoda smanjuju
(UFT / Q).

83
To znaþi da se üe se sa porastom obima proizvodnje fiksni troškovi po jedinici proizvoda
smanjivati, kako je to prikazano na slici 11.2.

Slika 11.1 Ukupni fiksni troškovi

PT

A
AQ1/OQ1

B
AQ2/OQ2

C
AQ3/OQ3
PFT

Q1 Q2 Q3 Q
Slika 11.2 Proseþni fiksni troškovi

Sa slike 11.2 vidi se da proseþni fiksni troškovi predstavljaju odnos vertikalnog rastojanja
apscisne ose i krive UFT i horizontalnog rastojanja koordinatnog poþetka i taþke koja
predstavlja odgovarajuüi obim proizvodnje. Tako na primer, za obim proizvodnje Q1 proseþni
fiksni troškovi jednaki su AQ1/0Q1. Sa grafikona je vidljivo da je degresija proseþnih fiksnih
troškova najizrazitija na nižim stepenima iskorišüenja kapaciteta i da se ova degresija
ublažava sa poveüanjem stepena iskorišüenja odnosno sa poveüanjem obima proizvodnje.
Tako, sa poveüanjem obima proizvodnje od Q1 na Q2, proseþni fiksni troškovi se smanjuju sa
iznosa AQ1 /OQ1 na BQ2 /0Q2, dok za isti porast obima proizvodnje sa Q2 na Q3, proseþni

84
fiksni troškovi znatno manje opadaju Prilikom poveüanja obima proizvodnje na višem
stepenu iskorišüenja kapaciteta degresija proseþnih fiksnih troškova je veoma blaga, ali ne
prestaje, što je na slici 11.2 prikazano asimptotskim približavanjem proseþnih fiksnih troškova
apscisnoj osi.
Naravno, sve ovo važi kada je u pitanju kratkoroþni vremenski period.85 U kratkom roku,
preduzeüe ne može da menja opremu, tehnologiju, poslovni prostor, tj. fiksne inpute, tako da
se obim proizvodnje menja samo kao rezultat upotrebe varijabilnih inputa. Meÿutim, ponekad
menadžeri moraju da donose i dugoroþne poslovne odluke i tada razmatraju moguünost
promene svih faktora proizvodnje, a naroþito promene proizvodnih kapaciteta. Pri donošenju
takvih odluka, mora se uvažiti þinjenica da se svi faktori proizvodnje mogu menjati, tako da tu
nema fiksnih troškova (svi su varijabilni). Promena dugoroþnih troškova usled promene
obima proizvodnje uslovljena je odnosom promene ulaganja (inputa) i promene rezltata
(outputa), odnosno prinosom na obim dugoroþne proizvodne funkcije. Dugoroþni ukupni
troškovi se menjaju usled promene prinosa na obim, kada se svi faktori proizvodnje mogu
menjati (kod kratkorošnih ukupnih troškova, makar jedan faktor je nepromenjen).
Varijabilni troškovi se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Ukupni varijabilni troškovi
poveüavaju se sa poveüanjem obima proizvodnje, a sa smanjenjem obima proizvodnje ovi
troškovi se smanjuju.
UT
UVT

C
B

R S U Q
0

Slika 12.1 Ukupni varijabilni troškovi

Grafik ukupnih varijabilnih troškova (UVT) polazi iz koordinatnog poþetka i ima oblik
razvuþenog latiniþnog slova „S”. Ovaj oblik ukazuje da varijabilni trokovi sa poveüanjem
obima proizvodnje najpre raste degresivno, a zatim proporcionalno i na kraju progresivno.
Proseþni varijabilni troškovi jednaki su ukupnim varijabilnim troškovima podeljenim
koliþinom proizvoda, za svaki stepen korišüenja kapaciteta slika (12.2).

85
U ekonomskoj analizi vremenski rok ( kratkoroþan i dugoroþan) nije vezan sa dužinom vremenskog perioda,
veü sa moguünošüu preduzeüa da se jednim delom faktora proizvodnje ili svim faktorima prilagodi izmenjenim
okolnostima.

85
 PT

MT
PVT
A
AR/OR
B
C
CU/OU

0 R S U Q
Slika 12.2 Proseþni varijabilni troškovi
Sa grafika (12.1) je vidljivo da proseþni varijabilni troškovi predstavljaju odnos vertikalnog
rastojanja apscisne ose i krive UVT i horizontalnog rastojanja koordinatnog poþetka i taþke
koja predstavlja odgovarajuüi obim proizvodnje. Proseþni troškovi (sl.12.2) za obim
proizvodnje R jednaki su AR / 0R, odnosno nagibu linije 0A. i prikazani su taþkom A’ na
krivi PVT. Vidljivo je da su u taþki C varijabilni troškovi minimalni , a da nakon toga, kada
se obim proizvodnje poveüava preko obima U , proseþni varijabilni troškovi poþinju da rastu.
Varijabilni troškovi se raslojavaju na komponentu proporcionalnih troškova, komponentu
progresivnih i / ili degresivnih troškova i komponentu relativno fiksnih troškova. U
proporcionalne troškove ubrajaju se troškovi osnovnog i pomoünog materijala i energije,
troškovi radne snage na poslovima izrade proizvoda, troškovi sredstava za rad itd

UT

UPT

0 Q
Slika 13.1 Ukupni proporcionalni troškovi

86
 PT

PPT

0 Q
Slika13.2 Proseþni proporcionalni troškovi

Pojedini proporcionalni troškovi se menjaju brže od obima proizvodnje (progresivni), a

pojedini sporije od obima proizvodnje (degresivni).
Sa slike 13.1 se vidi da se ukupni proporcionalni troškovi (kao deo varijabilnih troškova)
menjaju proporcionalno sa promenom obima proizvodnje, dok se po jedinici proizvoda
(proseþni proporcionalni) ne menjaju sa promenom obima proizvodnje (sl. 13.2). U
proporcionalne troškove spadaju troškovi osnovnog materijala, troškovi pomoünog materijala
i energije, troškovi radne snage na poslovima izrade proizvoda, troškovi sredstava za rad kada
se amortizacija obraþunava po funkcionalnom metodu.
Uþešüe proporcionalnih troškova u strukturi ukupnih troškova u osnovi zavisi od stepena
tehniþke opremljenosti. Niži nivo tehniþke opremljenosti procesa proizvodnje ukljuþuje i veüu
prisutnost troškova materijala i sredstava za rad, dok je kod visokomehanizovanih preduzeüa
uþešüe proporcionalnih troškova u ukupnim troškovima znatno manje.
Relativno fiksni troškovi nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na više zona obima
proizvodnje, kao što su npr. radne smene, radionice u pogonu, transportni kapaciteti ili tipovi
proizvodnje u okviru proizvodnih serija, modeli proizvodnje u okviru tipova proizvodnje itd.
Svaka ovako uspostavljena zona obima proizvodnje predstavlja „parcijalni kapacitet” za koji
je potrebno posebno organizovati obavljanje pripremno - završnih poslova. Troškovi
obavljanja ovih poslova ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje u okviru odreÿene
zone obima, ali se naglo menjaju pri promeni zone obima. Dakle, radi se o troškovima koji su
fiksni u okviru jedne zone, ali nisu sasvim nezavisni od obima proizvodnje . U ove troškove
spadaju troškovi materijala i rada na pripremno - završnim poslovima organizacionih delova
preduzeüa pogona, smena, troškovi tehniþke kontrole i sl.
Pojedini troškovi se brže menjaju od obima proizvodnje i to su progresivni troškovi, a
pojedini troškovi se menjaju sporije u odnosu na obim proizvodnje i takvi troškovi se nazivaju
degresivni. U praksi se retko ostvaruje potpuna proporcionalnost troškova i obima
proizvodnje. Tako su, na primer, troškovi osnovnog materijala obiþno proporcionalni obimu
proizvodnje na nižem i srednjem stepenu korišüenja kapaciteta, dok su na na veüem stepenu

87
korišüenja kapaciteta ovi troškovi progresivni u odnosu na obim proizvodnje (do progresivnog
poveüanja može doüi npr. usled poveüanog škarta materijala, kao posledice intenivnijeg rada.
Degresivni troškovi se izrazitije javljaju kod preduzeüa koja su po svom programskom
opredeljenju intenzivnija sa sredstvima za rad. Troškovi koji ispoljavaju degresivne
karakteristike najþešüe se ukljuþuju u pogonsku ili upravno - prodajnu režiju. Degresija
troškova najþešüe nastaje kada se poveüanjem proizvodnje poþinju racionalnije koristiti
ulaganja u proces reprodukcije.
Progresija troškova se javlja kao posledica prekomernog korišüenja kapaciteta rada i sredstava
za rad i þešüi su u preduzeüima sa manjim uþešüem fiksnih troškova u strukturi ukupnih
troškova. Ovo je najþešüe posledica neopravdanog skraüivanja vremena potrebnog za izradu
proizvoda, neodgovarajuüih sirovina, materijala, poveüanja prekovremenog rada, kvara i sl.
Ovi troškovi se naroþito poveüavaju ukoliko se uvode nove radne smene, koje se ne koriste
optimalno. Progresiju troškova u velikom broju sluþajeva prouzrokuje veüe prisustvo
proporcionalnih troškova. Na ovim konstatacijama formulisane su i odreÿene zakonitosti, kao
što suzakon opadajuüeg doprinosa ili zakon rastuüih doprinosa (Kingov zakon). Po ovome
proizilazi da zbog progresije troškova, ostvarenje koristi od poveüane proizvodnje nisu u
skladu sa dopunskim troškovima koji su uloženi u tu proizvodnju. Progresiju troškova je
moguüe otklanjati pre svega racionalnim planiranjem angažovanja elemenata proizvodnje i
efikasnim izvršavanjem programskih aktivnosti.
Degresija relativno fiksnih troškova se može javiti pri porastu i smanjenju obima proizvodnje
tj korišüenju kapaciteta.. Pri porastu proizvodnje, degresija oznaþava da se relativno fiksni
troškovi sporije poveüavaju od obima proizvodnje, a pri smanjenju proizvodnje, degresija
ukazuje da relativno fiksni troškovi sporije padaju od obima proizvodnje. Meÿutim, opadanje
relativno fiksnih troškova (pri smanjenju obima proizvodnje) nije u istoj srazmeri sa
poveüanjem ovih troškova (pri poveüanju obima proizvodnje). Ovo vremensko zakašnjenje
naziva se remanentnost relativno fiksnih troškova pri smanjenju obima proizvodnje, a
pojavljuje se kao posledica neprilagoÿene organizacije rada novim uslovima proizvodnje. Ovo
zakašnjenje u prilagoÿavanju relativno fiksnih troškova nastaje zbog toga jer su svi troškovi
vezani za organizacionu strukturu, a ona se može menjati samo postepeno.
Progresija relativno fiksnih troškova javlja se kod porasta kao i kod smanjivanja obima
proizvodnje. Kod porasta obima proizvodnje, progresija relativno fiksnih troškova znaþi da
ovi troškovi rastu brže od obima proizvodnje, a kod smanjenja obima proizvodnje, prograsija
ukazuje da relativno fiksni troškovi brže opadaju od smanjenja obima proizvodnje.
Marginalni (graniþni) troškovi se odnose na proizvodnju dodatne jedinice proizvoda, što znaþi
da su u kvantitativnom pogledu razlika izmeÿu ukupnih troškova za jednu jedinicu poveüanog
proizvoda i ukupnih troškova nepromenjenog proizvoda. Graniþni trošak izražava promenu u
ukupnim troškovima po jedinici promene obima proizvodnje (dUT / dQ), odnosno stavlja u
odnos razliku u ukupnim troškovima i razliku obima proizvodnje izmeÿu dva stepena
korišüenja kapaciteta. Kada se obim proizvodnje menja za jedinicu (dQ =1), marginalni
troškovi jednaki su ukupnoj promeni troškova.
Na slici 12.2. može se zapaziti da proseþni varijabilni troškovi opadaju sve dok je kriva
marginalnih troškova (MT) ispod krive proseþnih varijabilnih troškova (PVT), a da rastu kada
je kriva marginalnhi troškova iznad krive proseþnih varijabilnih troškova. Prema tome, sve
dok su marginalni troškovi niži od od proseþnih varijabilnih troškova, svaka dodatna jedinica
proizvodnje izaziva menje troškove od troškova koji su u proseku, pre promene obima
proizvodnje, teretili jedinicu proizvoda (zato proseþni varijabilni troškovi opadaju). Dakle,
minimum proseþnih varijabilnih troškova ostvaruje se na onom obimu proizvodnje na kome
se izjednaþavaju marginalni i proseþni varijabilni troškovi.

88
Ukupni troškovi (UT) predstavljauju zbir ukupnih varijabilnih (UVT) i ukupnih fiksnih
troškova (UFT). Ukupni troškovi iskazani po jedinici proizvoda predstavljaju proseþne
ukupne troškove (UT / Q).

UT
UT

UVT
D

C E UFT
A

F G H Q
0

Slika 14.1 Ukupni troškovi

PT

MT
B
BF/OF
PUT
D
C PVT

CF/OF =
DH/OH
E

F G H Q
0

Slika 14.2 Proseþni ukupni troškovi

Izvor: Douglas, E. J. - op. cit. Str. 222

Da bi se izrazili ukupni troškovi potrebno je sabrati vertikalna rastojanja krive UVT sa slike
12.2 i krive UFT sa slike 11.2 i to od apcisne ose za svaki obim proizvodnje, što praktiþno
znaþi translatorno pomeriti krivu ukupnih varijabilnih troškova (UVT) za visinu ukupnih
fiksnih troškova (UFT). Kao što se vidi na slici 14.1 kriva ukupnih troškova (UT) ima isti

89
oblik kao i kriva ukupnih varijabilnih troškova, ali se nalazi iznad nje, sa razmakom koji je
jednak ukupnim fiksnim troškovima.
Kriva ukupnih troškova ne poþinje od nule veü od iznosa fiksnih troškova. To znaþi i kada je
obim proizvodnje jednak nuli, ukupni troškovi postoje i jednaki su iznosu fiksnih troškova.
Kao i proseþni varijabilni troškovi, proseþni ukupni troškovi sa poveüanjem obima
proizvodnje najpre opadaju, dostižu minimum, a zatim poþinju da rastu. Pri obimu
proizvodnje u taþki H , izjednaþavaju se marginalni troškovi i proseþni ukupni troškovi (tu
proseþni ukupni troškovi imaju minimum). Proseþni ukupni troškovi opadaju sve dok su
marginalni troškovi niži od njih, zatim dostižu minimum na obimu proizvodnje na kome su
jednaki marginalnim troškovima i da rastu kada su marginalni troškovi veþi od njih.

2.VRSTE TROŠKOVA

Troškovi proizvodnje su predmet mnogih teorija i disciplina u kojima se oni razmatraju na

razne naþine i shodno tome, klasifikuju po raznim kriterijumima. Za ekonomiku preduzeüa
troškovi imaju poseban znaþaj iz þega proistiþe potreba njihovog kompleksnog obuhvata u
funkciji obezbeÿenja uspešne realizacije procesa transformacije. To je osnovni razlog što je
ovaj segment bio þesto predmet analize u ekonomskoj teoriji, pa je razumljivo zašto je bilo
razliþitih pristupa a samim tim i podela troškova. Same klasifikacije troškova nisu toliko
važne koliko je bitna suština kojoj treba težiti, a to je da svako razmatranje bude u funkciji
stvaranja uslova da se može upravljati upravljati troškovima odnosno delovati na njihovu
visinu, strukturu i dinamiku. U ostalom to je najbolji naþin da se utiþe na poslovni rezultat
preduzeüa. U skladu sa tim razmotriüe se neke od tih klasifikacija troškova, izvršiti njihova
analiza i na kraju prikazati razliþiti metodi alokacije troškova na njihove nosioce.

2.1. Podele troškova prema faktorima proizvodnje

Podela troškova prema faktorima proizvodnje predstavlja prirodnu podelu troškova i prema
tom kriterijumu podela se vrši na:

- troškove materijala
- troškove sredstava za rad
- troškove rada

Obuhvatnost troškova podrazumeva sagledavanje troškova faktora proizvodnje, kao i

troškova nabavke sredstava za reprodukciju, troškova proizvodnje i troškova realizacije.
Troškovi nabavke sredstava za reprodukciju, pojavljuju se kao troškovi koji uslovljavaju cenu
materijala (fakturna vrednost, troškovi nabavke, transportni troškovi, osiguranje i carinski
troškovi i sl. - proporcionalni troškovi) kao i troškovi koji nastaju u samom procesu tih

90
nabavki (troškovi istraživanje tržišta - ne zavise od visine nabavnih cena i veliþine
porudžbina). Troškovi nastaju i zbog držanja zaliha sredstava za reprodukciju. Jednim delom
ovi se troškovi (troškovi magacinskog prostora i opreme, amortizacije, održavanja, zakupnine,
obezbeÿenja i sl.) ponašaju kao fiksni u odnosu na promene veliþina zaliha, dok drugi
(troškovi uskladištenja, manipulacije, osiguranja zaliha i sl.) variraju manje ili više srazmerno
poveüanju ili smanjenju zaliha (proporcionalnog karaktera). Nedostatak odgovarajuüih zaliha
prouzrokuje dodatno poveüanje ukupnih i proseþnih troškova koji rezultiraju iz smanjenog
obima ili prekida proizvodnje. Troškovi transporta znaþajno utiþu na proizvodnu cenu robe i
njenu upotrebnu vrednost.
Troškovi proizvodnje predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata u procesu
proizvodnje.Veliþina tih utrošaka uslovljena je koliþinom roba proizvoda i njihovim cenama.
U troškove proizvodnje ne ulaze trošenja koja nisu usmerena na stvaranje uþinka. Koncepcija
evidentiranja troškova prilagoÿena je sistemu utvrÿivanja i rasporeÿivanja ukupnog prihoda,
dohotka i þistog dohotka i prema njoj troškove þine: materijalni troškovi za tekuüe potrebe
materijalne proizvodnje i amortizacije obraþunate po minimalnim stopama; troškovi za
utrošenu energiju, sirovine i materijal; troškovi usluga; troškovi zaštite na radu; troškovi za
tekuüe potrebe struþnog obrazovanja i nauþno- istraživaþkog rada; troškovi za osvajanje nove
proizvodnje; troškovi za reklamu, propagandu, uþešüe na sajmovima.
Troškovi realizacije (prodaje) se mogu podeliti na: ošte i pojedinaþne troškove. Opšti
troškovi realizacije obuhvataju onaj deo troškova koji se odnosi na realizaciju svih proizvoda
– usluga. U opšte troškove realizacije (pored troškova prodajne funkcije) spadaju i troškovi
zastupništva, putni troškovi, troškovi skladištenja gotovih proizvoda i sl. U troškove upravno
prodajne režije spadaju i selidbeni troškovi, kancelarijski materijal, troškovi reklame i
propagande, uþestvovanje na sajmovima, prezentacije i sl.Ovi troškovi su pretežno relativno
fiksnog odnosno proporcionalnog karaktera
Osnovne karakteristike troškova faktora proizvodnje uslovljene su karakteristikama njihovog
utroška, a to su: (a) materijal - postepeno unošenje materijala u proces proizvodnje i njegova
jednokratna upotreba, (b) sredstava za rad - jednokratno unošenje u proces proizvodnje i
višekratna upotreba u tom procesu i (c) radna snaga - koliþine bioenergije koje se troše u
procesu rada.

2.1.1 Troškovi materijala

Troškovi materijala, kao cenovni izraz utroška materijala i tuÿih usluga, obuhvataju:

- troškove osnovnog materijala,

- troškove pomoünog materijala,
- troškove energije,
- troškove režijskog materijala i
- troškove tužih usluga

Troškovi osnovnog materijala za izradu obuhvataju trošenje materijala koji þine supstancu
novog proizvoda (bitno opredeljuju karakteristike) i nastaju u tehnološkoj fazi procesa

91
proizvodnje. Zbog svoje neposredne vezanosti za proizvod u þijoj proizvodnji uþestvuju, obim
trošenja materijala za izradu je u direktnoj zavisnosti od obima proizvodnje. Na trošenje
osnovnog materijala utiþu sledeüi tehniþki þinioci: karakteristike proizvoda, karakteristike
tehnološkog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike samog osnovnog
materijala i tehniþki uslovi rada. Uþešüe troškova osnovnog materijala je zavisno od
osvojenosti tehnološkog procesa proizvodnje. Manji stepen osvojenosti proizvodnje odnosno
veüe uþešüe poluproizvoda u proizvodnom procesu usloviüe poveüano uþešüe troškova
osnovnog materijala.
Pri izradi proizvoda pored osnovnog materijala nužno se troši i odreÿena koliþina pomoünog
materijala þija je osnovna namena da doprinese karakteristikama proizvoda, omoguüe ili
potpomognu odvijanje tehnološkog procesa ili da upotpuni sasatav gotovog proizvoda.
Pomoüni materijal svojom supstancom ulazi u sastav proizvoda (boja, zaþin i sl.) ili pak
potpomažu odvijanje tehnološkog procesa i tako omoguüava dobijanje novog proizvoda
(tehnološko gorivo, ambalaža, emulzije i sl.), ali ne odreÿuje bitno karakteristike proizvoda.
Utrošci pomoünog materijala direktno zavise od obima proizvodnje
Troškovi energije predstavljaju troškove pogonske i tehnološke energije, odnosno energije
koja se troši za pogon sredstava za rad i obezbeÿenje uslova tehnološkog procesa. Po ulozi
koju ima u procesu proizvodnje energija je bliska pomoünom materijalu. Visina ovih troškova
je u direktnoj zavisnosti od nivoa tehniþke opremljenosti procesa i proporcionalna obimu
proizvodnje.
Troškovi režijskog materijala odnose se na utrošak materijala na pripremno - završnim radnim
mestima (režijska mesta i režijski materijal). Režijski utrošak materijala predstavlja utroške
materijala na poslovima održavanja sredstava za rad, ureÿenja radnog mesta, zaštite na radu i
sl., što je domen pogonske režije. Takoÿe, do trošenja materijala dolazi u vezi sa
organizovanjem nabavke, skladištenja, prodaje i sl., odnosno u vezi sa poslovima razmenske
režije. Pored toga, materijal se troši i na poslovima administracije, kao trošenje kancelarijskog
materijala, PTT usluga i sl., odnosno prilikom obavljanja poslova upravne režije.
Zajedniþko svojstvo režijskih utrošaka materijala je da ne ulaze u supstancu novog proizvoda,
tako da ne doprinose njegovim karakteristikama i ne utiþu na karakteristike tehnološkog
procesa. Obim trošenja režijskog materijala ne zavisi od obima proizvodnje, veü od veliþine
proizvodnih kapaciteta i organizovanja njihovog korišüenja. Kako se utrošci režijskog
materijala utvrÿuju za ceo proizvodni program ili grupu proizvoda, þija se proizvodnja
zajedniþki priprema, veliþina ovih troškova se ne menja u okviru datih kapaciteta ili grupe
proizvoda. Zato se za režijske troškove može reüi da su fiksni ili relativno fiksni u odnosu na
dati obim proizvodnje.
Troškovi tuÿih usluga predstavljaju posebnu kategoriju troškova koji dobijaju sve veüi znaþaj
u uslovima nauþno - tehnološkog i ukupnog razvoja i primene njihovih rezultata u praksi.
Specifiþnost ovih troškova se ogleda u tome što oni nisu þisto materijalne prirode jer sadrže i
ljudski rad. Tako na primer, ako su proizvoÿaþu potrebne tehnološke usluge (dorada pojedinih
delova), onda ih kupuje isto kao i bilo koji materijal, što znaþi da je najadekvatnije ove
troškove svrstati u troškove materijala.
Posebna vrsta troškova usluga su troškovi zakupnina za korišüenje prostorija. Ovi troškovi
proizilaze iz upotrebe sredstava za rad i imaju po suštini sliþnosti sa amortizacijom. Meÿutim,
u pogledu karaktera ovih troškova postoji dosta nejasan stav kako u ekonomskoj praksi tako i
teoriji. Praksa ove troškove najþešüe stavlja u troškove materijala, odnosno tretira ih kao
materijalne usluge. Periodika plaüanja ovih izdataka meseþno i þinjenica da ti izdaci nemaju
mnogo sliþnosti sa amortizacijom, razlog su zašto se te isplate zakupnine ne tretiraju kao
troškovi sredstava za rad, veü kao troškovi materijala. Ipak, po svojoj ekonomskoj suštini,

92
troškovi usluga su najpre troškovi sredstava za rad (da preduzeüe podigne sopstveni poslovni
prostor, ne bi plaüalo zakupninu nego bi izdvajalo za amortizaciju).
Kada je u pitanju korišüenje intelektualnih usluga drugih organizacija, onda je to za kupca tih
usluga trošak materijala. Ukoliko bi te iste usluge odnosno poslove obavljali þlanovi
konkretnog kolektiva, ovi troškove bi za njih bili troškovi rada.
Celovito sagledavanje troškova materijala sa aspekta zahteva procesa reprodukcije i
kalkulacije, zahteva ukljuþenje dva osnovna vida utroška materijala, koje razmatra teorija:
standardni i stvarni utrošak materijala.
Standardni utrošci materijala nastaju pod iskljuþivim delovanjem tehniþkih þinilaca, tako da
se u svakom konkretnom sluþaju može precizno utvrditi koliþina materijala koja se mora
utrošiti radi proizvodnje odreÿenog proizvoda (minimalna koliþina materijala). U skladu sa
tim, ovo predstavlja standardni utrošak materijala i on je izraz maksimalne racionalnosti.
U tom kontekstu definisani su normativi materijala koji predstavljaju specifikaciju svih
potrebnih vrsta i koliþina materijala koje su neophodne da bi se proizvela jedinica proizvoda.
Normativ je neophodan kako u proraþunu potrebnog repromaterijala tako i u iskazivanju
poslovanju preduzeüa, pre svega u domenu ekonomisanja utroška.
Stvarni utrošci materijala predstavljaju koliþine materijala koje su stvarno utrošene u procesu
proizvodnje. Nastaju pod uticajem tehniþkih i organizacionih þinilaca, tako da su veüi od
standardnih utrošaka jer ukljuþuju i škart, kalo i rastur materijala.

2.1.2 Utrošci sredstava za rad

Sredstva za rad se unose u proces proizvodnje u svom ukupnom obimu, ne ulaze u supstancu
proizvoda u þijoj izradi uþestvuju, zbog þega se koriste u više ciklusa proizvodnje
zadržavajuüi svoju upotrebnu vrednost. Otuda je osnovna karakteristika trošenja sredstava za
rad jednokratno unošenje u proces proizvodnje i višekratna upotreba u tom procesu.
Usled nemoguünosti preciznog utvrÿivanja utroška sredstava za rad, trošenje sredstava se
procenjuje tako da se o utrošcima sredstava za rad govori kao o pretpostavljenom iznosu
njihove fiziþke istrošenosti
Fiziþko trošenje sredstava za rad predstavlja proces gubitka njihove upotrebne vrednosti do
koga dolazi pod uticajem brojnih þinilaca trošenja, kako prilikom korišüenja u procesu
proizvodnje, tako i kada su sredstva van upotrebe. Osnovni oblici stvarnog trošenja sredstava
za rad su: habanje (nastaje prilikom korišüenja sredstava - smanjenje kapaciteta, brzine,
pouzdanosti i sl.) , starenje (gubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem þinilaca fiziþkog
trošenja – funkcija vremena, a ne posledica korišüenja) i lom (mehaniþki udes) i kvar
(funkcionalni poremeüaj u radu). Svako sredstvo za rad ima specigiþan režim održavanja koji
zahteva trošenje odreÿene koliþine režijskog materijala i radne snage.
Ekonomsko zastarevanje sredstava uzrokuje prevremenu zamenu funkcionalno sposobnih
sredstava novim - savremenijim sredstvima. Dakle, ekonomsko zastarevanje sredstava za rad
proizilazi zbog: pojave novih i produktivnijih sredstava, promene tehnoloških postupaka i
nemoguünosti realizacije proizvoda

93
Troškovi sredstava za rad predstavljaju trošenje koje nastaje upotrebom sredstava za rad i to:86
- troškovi amortizacije
- troškovi ekonomskog zastarevanja
- troškovi produžavanja veka i režijski troškovi sredstava za rad
Troškovi amortizacije predstavljaju troškove koji nastaju fiziþkim trošenjem sredstava za rad
bilo da su sredstva u upotrebi ili van upotrebe. Trošenje je postepeno i odvija se kroz više
ciklusa reprodukcije. Na bazi veka trajanja i intenziteta trošenja sredstava za rad utvrÿuje se
pretpostavljena veliþina trošenja u jedinici vremena odnosno po jedinici proizvoda.
Troškovi ekonomskog zastarevanja praktiþno predstavljaju neamortizovanu vrednost
sredstava koja se iskljuþuju iz upotrebe. Obzirom na neminovnost ovakvog vida zastarevanja,
neophodno je definisati postupak obraþuna amortizacije prema ekonomskom veku trajanja
sredstava. Naravno, nepredvidivost pojave ekonomskog zastarevanja stvara probleme
obraþuna ovih troškova, jer ovi troškovi nemaju svog nosioca. Problem obraþuna se može
otkloniti ili ubrzanom amortizacijom postojeüih sredstava ili optereüenjem nove proizvodnje,
mada to nije jednostavno sprovodljivo.
Troškovi produženja veka trajanja i režijski troškovi sredstava za rad obuhvataju troškove
povremenog i stalnog održavanja u cilju produžetka njihovog funkcionisanja. Ovde su
ukljuþeni troškovi zamene rezervnih delova, troškovi rada i materijala koji nastaju oko
demontiranja starih i ugraÿivanja novih delova. Unapred se planira vreme odvijanja redovnog
održavanja sredstava za rad, koji se obavlja obiþno jednom godišnje, a preduzimaju se i stalne
mere održavanja sredstava (þišüenje, podmazivanje) zavisno od intenziteta upotrebe i starosti
sredstava za rad.

2.1.3 Troškovi rada

Utrošci radne snage predstavljaju odreÿene koliþine bioenergije (koja omoguüava ispoljavanje
ljudskih umnih i fiziþkih sposobnosti) koje se troše u procesu rada. U praksi se utrošci radne
snage izražavaju vremenskim jedinicama mere. U strukturi ostvarenih utrošaka radne snage
sadržani su: potrebni proizvodni utrošci radne snage, neproizvodni utrošci i utrošci
angažovane a neiskorišüene radne snage.
Specifiþnost trošenja radne snage je u neodvojivosti radne snage od liþnosti zaposlenog, od
njegove kvalifikovanosti, faktora koji utiþu na intenzitet kojim radi, kao i naþina (metoda)
obavljanja radnih zadataka. Usled promenjivosti ovih faktora menja se koliþina rada koja se
troši u jedinici vremena, tako da se pomoüu vreme trajanja procesa ne može adekvatno
iskazati trošenje radne snage. Da bi se to omoguüilo, neophodno je obezbediti nepromenjenost
elemenata (standardizacija) vezanih za zaposlenog, njegovu kvalifikovanost, intenzitet kojim
radi i metod organizacije rada odnosno da se definišu na nivou efikasnog trošenja radne
snage. Na taj naþin se definiše potreban rad, koji oznaþava trošenje radne snage u procesu
rada u kome zaposleni radi uz odreÿenu standardnu kvalifikovanost, intenzitet, nivo
organizacije i uslova rada
Sa stanovišta kvalifikovanosti, najveüa racionalnost u trošenju radne snage obezbeÿuje se
izborom one kvalifikovanosti (standard za vrstu i stepen) koja odgovara vrsti i složenosti

86
Bandin, T., Terziü, D., Ekonomika organizacija udruženog rada, Savremena administracija, Beograd, 1978,
str. 68.

94
posla i za koju su utrošci radne snage po jedinici proizvoda minimalni. Zahtev za što
racionalnije trošenje radne snage podrazumeva da se definiše, a onda i izabere intenzitet koji
obezbeÿuje minimalne utroške rada po jedinici proizvoda. Meÿu mnogobrojnim
kombinacijama radnih operacija koje omoguüuju izvršenje odreÿenog zadatka treba izabrati
onu kombinaciju koja obezbeÿuje najkraüe trajanje procesa rada po jedinici proizvoda.
Ako doÿe do odstupanja od navedenih zahteva doüi üe do poveüanja stvarnih utrošaka radne
snage u odnosu na neophodne utroške definisane standardom (potreban rad). Ovo poveüanje
je posledica razliþitih propusta u organizovanju trošenja radne snage (neadekvatna
kvalifikacije, neadekvatne norme, razliþiti propusti i sl.).
Teorijski, troškovi rada predstavljaju reprodukcionu vrednost utroška tekuüeg rada, a
izraþunavaju se množenjem utrošaka radne snage i zarade po jedinici utroška. Praktiþno
posmatrano, to su obraþunati (ukalkulisani) liþni dohoci, koji se utvrÿuju na osnovu pravilnika
o raspodeli liþnog dohotka. Evidentiranje rada radnika vrši se kroz evidentiranje utrošenog
radnog vremena zaposlenog ili njegovog ostvarenog rezultata (iskazan npr. brojem ispravnih
komada).
Pri kalkulaciji ukupnih troškova (cene koštanja), pored troškova materijala i sredstava za rad
iskazuju se i troškovi rada kao obraþunati liþni dohoci u bruto iznosu (sa doprinosima).
Kao što postoje normativi materijala, isto tako postoje normativi radne snage koji se iskazuju
u norma þasovima po radnim profilima u realizaciji konkretnih zadataka.

2.2. Inkrementalni i neotklonjivi troškovi

Za ocenu alternativnih planskih aktivnosti, naroþito kada razliþite aktivnosti zahtevaju

realokaciju resursa, od znaþaja su dodatni (inkrementalni, diferencijalni) i neotklonjivi
troškovi. Dakle, radi se o troškovima koji su nepromenjivi u odnosu na obim proizvodnje ali
se menjaju zbog promene ostalih aktivnosti preduzeüa. Na primer, troškovi reklamiranja su
fiksni, ali se menjaju ako preduzeüe donese odluku da se reklama iz nekog razloga prekine.
Dodatni troškovi mogu se definisati kao promena u ukupnim troškovima do koje dolazi usled
promene plana aktivnosti.87 Odluke menadžmenta dovode do promene poslovne aktivnosti
koje utiþu na promenu troškova. Na primer, ukoliko menadžment donese odluku o uvoÿenju
nove tehnologije za proizvodnju istog obima, nastaju troškovi koji su posledica te odluke.
Inkrementni troškovi se nazivaju i diferencijalni troškovi jer predstavljaju razliku u ukupnim
troškovima pre i posle poslovne odluke, tako da osnovu za praüenje ovih troškova predstavlja
tekuüi plan aktivnosti. 88
Inkrementalni troškovi omoguüavaju da se procene efekti poslovnih odluka na troškove
preduzeüa. Oni ukazuju na þinjenicu da se sa promenom poslovne aktivnosti menjaju troškovi
i da razliþite poslovne odluke imaju za rezultat razliþite troškove. Troškovno - efikasnija
odluka je ona þiji su inkrementalni troškovi niži. Da bi procena tih efekata bila korektna,
važno je da se najpre identifikuju inkrementalni troškovi, a onda precizno odrede njihovi
uticaji, što znaþi da se ukljuþe samo oni troškovi koji üe nastati kao posledica odluke. U tom
smislu treba obuhvatiti sve vrste inkrementalnih troškova: sadašnji eksplicitni troškovi

87
Dopch, N., Birnberg, J. G., Demski,J. S., Cost Accounting Accounting Data for Management s Decision,
Harcourt Brace Jovanovich, 1982., str. 32.
88
Inkrementni troškovi nisu identiþni marginalnim koji se odnose na promenu troškova koja je izazvana
promenom obima za jednu jedinicu proizvoda.

95
odluke, oportunitetni implicitni troškovi odluke, buduüi eksplicitni i implicitni troškovi
odluke89. Na primer, neka je tekuüim planom aktivnosti definisano da se ostane na postojeüem
naþinu proizvodnje, a da je alternativa tome da se poveüa stepen tehniþke opremljenostii. U
ovom sluþaju alternativa je prihvatljiva ako je dodatni trošak proizvodnje za neki odreÿeni
obim proizvodnje u buduünosti negativan, odnosno ako promena tehnologije dovodi do
smanjenja troškova. Sliþno üe biti i u varijanti odluþivanja da li da se zadrži dati obim
proizvodnje nekog proizvoda ili da se taj obim smanji na raþun poveüanja obima proizvodnje
novog proizvoda. U ovom sluþaju promena asortimana proizvoda je prihvatljiva ako je
poveüanje prihoda usled poveüanja obima novog proizvoda veüe od poveüanja troškova do
koga üe doüi u toj varijanti.
Inkrementalni troškovi su jedan od najznaþajnijih koncepata troškova za poslovno
odluþivanje. Njihov znaþaj je u tome što omoguüuju da se procene efekti poslovnih odluka ne
samo na troškove i ekonomiþnost, veü i na rentabilnost preduzeüa (kljuþni su u konceptu
kontribucione analize poreÿenje inkrementalnih troškova i prihoda). Iz svih navedenih
razloga, inkrementalni troškovi se nazivaju i relevantnim (znaþajnim) troškovima.
Neotklonjivi troškovi su troškovi koji su nastali kao rezultat ranije donetih odluka i na koje
sadašnje odluke ne utiþu. Neotklonjivi troškovi, uglavnom, nastaju kao rezultat ulaganja u
specijalizovanu opremu, mašine, tehnologiju ili ljudske resurse posebne namene. Ako
preduzeüe donese odluku o preorijentaciji na novu tehnologiju proizvodnje, troškovi veü
izgraÿenog kapaciteta ili opreme ne mogu da se otklone (izbegnu). Zbog takve karakteristike,
neotklonjivi troškovi se þesto mešaju sa fiksnim troškovima, mada izmeÿu njih postoji
suštinska razlika. Fiksni troškovi ne moraju da budu neotklonjivi troškovi. Na primer,
troškovi kompozicije teretnog voza na nekoj konkretnoj liniji su fiksni, ali nisu neotklonjivi
obzirom da se kompozicija može prodati ili prebaciti na neku ekonomski isplativu liniju.
Neotklonjivi troškovi su irelavantni troškovi zato što su oni bez znaþaja za odluku koja se
donosi.90 Meÿutim, iako sadašnje odluke ne utiþu na neotklonjive troškove, þinjenica je da
neotklonjivi troškovi utiþu ili pak uslovljavaju buduüu odluku, pa stoga zaslužuju posebno
razmatranje. Neotklonjivi troškovi omoguüavaju da se objasni zašto se menadžment
opredeljuje za jednu a ne za drugu poslovnu odluku, tako da se buduüe poslovne odluke
donose uz prethodno sagledavanje neotklonjivih troškova.

2.3. Troškovi sa stanovišta moguünosti evidentiranja

2.3.1 Troškovi prema mestima nastanka

Sistematizacija troškova po mestima vrši se sa osnovnim ciljem da se omoguüi što potpunije
lociranje troškova i njihovih promena u vremenu, kako bi se stvorili uslovi za utvrÿivanje
konkretne odgovornosti za njihovo nastajanje kao i predlaganje mera radi otklanjanja
organizaciono poveüanih troškova. To omoguüuje:
-da se jednom grupom troškova obuhvate troškovi koji imaju istu ili sliþnu dinamiku, i
-da se dobija dinamika troškova po onim grupama radnih mesta koje su u nadležnosti jednog
rukovodioca, kako bi rukovodilac mogao istraživati uzroke te dinamike i otklanjati njene
uticaje
89
Buduüi troškovi odluke izraþunavaju se primenom analize sadaÿnje vrednosti
90
U irelevantne troškove se svrstavaju i troškovi koji üe nastati u buduünosti, a koji nisu izazvani sadašnjom
odlukom tj. na koje sadašnje odluke ne utiþu.

96
Mesta na kojima nastaju troškovi, mogu se grupisati u dve osnovne grupe: (a) proizvodna
mesta troškova (osnovne , sporedne i pomoüne delatnosti), i (b) neproizvodna mesta troškova
(nabavke, prodaje i uprave).
Troškovi preduzeüa kao celine, s obzirom na mesto na kome nastaju utrošci kao i njihov
karakter, mogu se podeliti na:
(a) troškove izrade i
(b) režijske troškove.
Troškovi izrade nastaju na radnim mestima izrade proizvoda, odnosno na proizvodnim radnim
mestima, te se stoga nazivaju i proizvodnim troškovima. U ove troškove obiþno se ubrajaju:
troškovi osnovnog materijala, pomoünog materijala i pogonske energije, troškovi radne snage
na poslovima izrade (tehnološkim poslovima) i na pomoünim poslovima u proizvodnji i
troškovi sredstava za rad koja neposredno uþestvuju u procesu proizvodnje
Režijski troškovi obuhvataju troškove pogonske režije i upravno - prometne režije. To su
troškovi koji nastaju na rukovodilaþkim radnim mestima u proizvodnji i svim izvršnim i
rukovodeüim radnim mestima izvan proizvodnje - u pripremi proizvodnje, komercijalnoj i
finansijskoj službi i sl.
Režijski troškovi koji nastaju na radnim mestima, prenose se po pravilu na druga mesta
troškova - obiþno na mesta troškova osnovne delatnosti, a eventualno, i na mesta sporedne
delatnosti. U tom sluþaju, svi preneseni troškovi na druga mesta troškova nazivaju se
sekundarnim troškovima.

2.3.2 Troškovi prema vezanosti za nosioce

Vezivanje troškova za nosioce ima za cilj da se utvrdi visina i vrsta pojedinaþnih i zajedniþkih
troškova po nosiocima, da bi se na osnovu toga i podatka o proizvedenoj koliþini izvršila
adekvatna raspodela zajedniþkih troškova po mestima i nosiocima.
Prema vezanosti za nosioce, odnosno proizvode i usluge radi kojih su nastali, troškovi se dele
na:
- pojedinaþne
- zajedniþke ili opšte
Pojedinaþni troškovi nastaju u vezi sa izradom odreÿenog proizvoda ili pružanja odreÿene
usluge i pojedinaþno su vezani za te nosioce. Znaþajna karakteristika im je proporcionalnost u
odnosu na obim proizvodnje. U pojedinaþne troškove spadaju npr troškovi osnovnog
materijala i troškovi radne snage na poslovima izrade. Rekapitulacija ovih troškova iskazuje
se na radnom nalogu (ukupno i po jedinici proizvoda), koji predstavlja osnovni dokument
odnosno nosioca informacija u proizvodnoj operativi.
Zajedniþki troškovi nastaju zajedniþkim trošenjem elemenata proizvodnje radi izrade veüeg
broja proizvoda. Oni su zajedniþki za sve proizvode nastale u odreÿenom vremenskom
periodu i na odreÿenom mestu, a na pojedinaþne nosioce se rasporeÿuju tek naknadno. U
zajedniþke troškove spadaju: troškovi energije, sredstava za rad, pomoünog materijala,
pogonske i upravno - prometne režije.
Nosioci troiškova mogu se podeliti na:
(a) privremene

97
 (b) konaþne
Privremene nosioce troškova þine uþinci koji nisu napustili proizvodnju u širem smislu,
odnosno još nisu spremni za okruženje (fazni proizvod i sl.). Proizvodi koji su spremni za
prodaju su konaþni nosioci troškova.

2.3.3 Troškovi prema naþinu prenošenja na nosioce

Prema naþinu (metodama) prenošenja na nosioce troškovi se dele na: direktne i indirektne. Po
svojoj sadržini, ova podela je veoma sliþna podeli troškova na pojedinaþne i zajedniþke.
Direktni troškovi se neposredno po nastanku mogu preneti na pojedinaþne nosioce i to na
osnovu neposredne operativne evidencije (npr. radni nolog, trebovanje materijala, propratnica,
povratnica, radna lista i sl.). Oni se dele na direktne troškove materijala (koji þini supstancu
finalnog proizvoda), direktne troškove rada (koji se neposredno obavlja na proizvodu) kao i
posebne direktne troškove. Direktni troškovi materijala zasnivaju se na fiziþkom i obraþunsko
knjigovodstvenom osnovu, odnosno na stvarnom utrošku koji se može kvantifikovati a onda i
iskazati u finansijskom izrazu koji se može ukalkulisati u cenu koštanja.
U indirektne troškove ubrajaju se oni troškovi koji se u trenutku nastanka ne mogu direktno
vezati za pojedinaþne nosioce. Oni se evidentiraju po mestima nastanka, a rasporeÿuju po
nosiocima po odreÿenom kljuþu.
Opšti troškovi izrade, koji nastaju u proizvodnom preduzeüu, su indirektni troškovi i u tu
grupu spadaju: troškovi pogonskog materijala, materijala za þišüenje i održavanje, osvetljenja,
liþnih dohodaka radnika koji rade na održavanju sredstava za rad, unutrašnjeg transporta i sl.
Prema naþinu obraþuna, opšti troškovi izrade (pogonske režije) su zajedniþki, a po svom
karakteru predstavljaju zbir fiksnih i proporcionalnih troškova. U stvari, pretežno se radi o
fiksnim i relativno fiksnim troškovima koji se kalkulišu u cenu proizvoda primenom
odgovarajuüe stope (po kljuþu).
Opšti troškovi uprave i prodaje su vezani za utroške koji nastaju van proizvodnog procesa. To
su zajedniþki troškovi koji se odnose na funkciju upravljanja i na nabavku gotovih proizvoda i
usluga. U ove troškove spadaju troškovi nabavke, skladištenja, uprave, administrativnih
radnika, raþunovodstva, prodaje i sl. Oni se pojavljuju u vidu materijalnih troškova i liþnih
dohodaka. U odnosu na promenu obima proizvodnje, ovi troškovi zadržavaju pretežno fiksni
karakter. Rasporeÿuju se po nosiocima troškova putem kalkulacije pomoüu dodataka, a prema
stopi koja se dobija korišüenjem kljuþa. U praksi, režijski troškovi se javljaju kao direktni ili
indirektni. Indirektni troškovi se rasporeÿuju po kljuþu, koji glasi

(opšti troškovi izrade x 100) / ukupni liþni dohoci ili materijal za izradu

3. KALKULACIJA TROŠKOVA
Kalkulacija troškova faktiþki predstavlja konkretnu metodu rasporeÿivanja ukupnih troškova
elemenata proizvodnje po vrstam i jedinicama proizvoda u postupku izraþunavanja cene
koštanja. Na taj naþin se postiže osnovni cilj, a to je da se svaki proizvod optereti onim
iznosom troškova koje je svojom proizvodnjom izazvao. Time se stvaraju pretpostavke da se

98
što efikasnije sprovodi kontrola troškova i ponudi pouzdana osnova za donošenje konkretnih
poslovnih odluka.
Obzirom na takav znaþaj i ulogu kalkulacije, moraju se uvažiti i dosledno sprovoditi odreÿeni
principi. U najkraüem, ovi principi predstavljaju zahteve da kalkulacija bude taþna,
blagovremena, pregledna, jednoobrazna za sve proizvode, prilagodljiva naþinu poslovanja
preduzeüa, dokumentovana odgovarajuüom knjigovodstvenom evidencijom i uporediva sa
drugim kalkulacijama.
Kalkulacije se mogu podeliti prema (a) vremenu izrade i (b) prema naþinu izrade.
Prema vremenu izrade, kalkulacija može biti:
- planska (prethodna),
- meÿukalkulacija i
- stvarna (naknadna)
Planska kalkulacija se saþinjava pre otpoþinjanja konkretne ekonomske aktivnosti i to na
osnovu normativa trošenja elemenata proizvodnje (standardno trošenje) ili pak procenjenog
iznosa troškova (tamo gde ne postoje normativi). Normativi materijala predstavljaju
specifikaciju svih potrebnih vrsta i koliþina materijala koje su neophodne da bi se proizvela
jedinica proizvoda. U tom smislu se govori o baziþnim, tekuüim i idealnim standardnim
troškovima, zavisno od uslova u kojima se definišu i ostvaruju. Normativ je neophodan kako
u proraþunu potrebnog repromaterijala tako i u iskazivanju poslovanju preduzeüa, pre svega u
domenu ekonomisanja utroška.
Planski troškovi se predviÿaju unapred za obraþunski period i to na osnovu kretanja stvarnih
troškova u nekom proteklom periodu ili pak ekstrapolacije trenda uz uvažavanje oþekujuüih
promena uslova proizvodnje. Dinamiþka razrada troškova za plate i repromaterijal radi se na
osnovu podataka iz dinamiþke razrade potreba u radnoj snazi i repromaterijalu (plan radne
snage i plan repromaterijala).
Osnovni cilj planske kalkulacije jeste da pruži preliminarni uvid u ekonomsku opravdanost
odreÿenog posla i u tom smislu služi kao kontrolni instrument proizvodnje. Ako se pokaže da
su planski troškovi niži od stvarnih smatra se da je ostvarena ušteda u u troškovima.
Meÿukalkulacija predstavlja obraþun cene koštanja u toku procesa proizvodnje u cilju etapne
kontrole troškova i poreÿenja planskih i ostvarenih troškova pre nego što se proizvod konaþno
završi. Na taj naþin se dobijaju podaci na osnovu kojih se može korektivno delovati
Stvarni kalkulacija se vrši po obavljenom poslu na osnovu stvarno nastalih troškova, koji su
izraz stvarnih utrošaka pomnoženih sa cenom tih utrošaka. Stvarni utrošci nastaju pod
uticajem tehniþkih i organizacionih þinilaca, tako da su veüi od standardnih utrošaka jer
ukljuþuju i škart, kalo i rastur materijala. Ovi troškovi se iskazuju knjigovodstveno krajem
svakog meseca ili obraþunskog perioda.
Prema naþinu izrade odnosno metodu rasporeÿivanja troškova na nosioce, kalkulacija se deli
na: divizionu, ekvivalentnih brojeva, vezanih proizvoda i dodatnu
Diviziona kalkulacija primenjuje se za rasporeÿivanje troškova na homogene (jednorodne)
proizvode ili usluge. Postupak se sastoji u utvrÿivanju ukupnih troškova nastalih na
odreÿenom mestu troškova (pogonu, sektoru i sl.) i delenju ili diviziji tih troškova na ukupnu
koliþinu proizvoda koja je proizvedena na tom mestu.
Ovo predstavlja postupak tzv. obiþne ili þiste divizione kalkulacije. Pored nje postoji i
postupak višefazne divizione kalkulacije, gde se cena koštanja po jedinici uþinka utvrÿuje za

99
svaku fazu i to po postupku þiste divizione kalkulacije, a zatim se vrši sabiranje svih faznih
cena koštanja. Primena ove metode kalkulacije pogodna je za preduzeüa koja masovno
proizvode jednu vrstu proizvoda (npr cementare, mlinovi, elektriþne centrale isl.).
Kalkulacija pomoüu ekvivalentnih brojeva koristi se za rasporeÿivanje indirektnih troškova
kada se proizvodi više srodnih proizvoda, kao što su npr. tipovi ili modeli nekog proizvoda
(npr profili razliþitog oblika i dimenzija i sl.). Kako se srodni proizvodi rade od istog
materijala, uz korišüenje iste radne snage, po istom tehnološkom postupku i sl., to je
neophodno da se ovi zajedniþki troškovi rasporede na proizvode. Indirektni troškovi
rasporeÿuju se u skladu sa odreÿenim odnosima u trošenju (koji su uslovljeni tehniþkim
normativima, iskustvom, procenom i sl). za pojedine vrste proizvoda. Ovi odnosi nazivaju se
koeficijentima i mogu se utvrditi za pojedine proizvode na osnovu njihovih normativa,
normativa rada mašina, koliþine dobijenih proizvoda u odreÿenom periodu.
Množenjem koliþine proizvoda utvrÿenim koeficijentima dobijaju se ekvivalentni brojevi,
odnosno obim proizvodnje u uslovnim jedinicama. Deljenjem iznosa indirektnih troškova
zbirom uslovnih jedinica utvrÿuje se visina indirektnih troškova po jedinici uslovnog obima.
Tako utvrÿeni iznos indirektnih troškova po jedinici uslovnog obima množi se odgovarajuüim
koeficijentom da bi se dobio iznos indirektnih troškova po jedinici stvarnog obima
proizvodnje.
Primer
Neka preduzeüe treba da rasporedi iznos od 26.000 evra indirektnih troškova na tri proizvoda
(A, B, C), þiji su normativi rada u þasovima po jedinici proizvoda: 30 za proizvod A, 20 za B i
60 za C. Pretpostavka je da normativ rada adekvatno izražava uþešüe ova tri proizvoda u
nastanku indirektnih troškova.

Vrsta Koliþina Norma þas Koeficient Ekvivalentni Indirektni Indirektni

proizvoda proizvoda po jedinici uþešüa u broj (uslovni troškovi po troškovi
jedinici po jedin.
proizvoda indirektnim obim)
proizvoda
uslovnog
troškovima
obima proiz.

1 2 3 4 5 (2x4) 6 7 (4x6)
A 200 30 1,5 300 20 30

B 400 20 1 400 20 20

C 200 60 3 600 20 60

1.300

Tabela 3

100
U tabeli 3 dat je obraþun cene koštanja po metodu kalkulacije ekvivalentnih brojeva.
Na osnovu norma þasova po jedinici proizvoda (kolona 3) izraþunati su koeficijenti uþešüa
svake vrste proizvoda u indirektnim troškovima (kolona 4). Množenjem ovih koeficijenata
(kolona 4) sa koliþinom proizvoda (kolona 2) , dobijen je zbir ekvivalentnih brojeva (kolona
5), odnosno obim proizvodnje u uslovnim jedinicama. Deljenjem indirektnih troškova u
iznosu od 26.000 evra sa ukupnim obimom proizvodnje u uslovnim jedinicama (1.300),
dobijen je iznos od 20 evra indirektnih troškova po jedinici uslovnog obima proizvodnje
(kolona 6). U poslednjoj koloni tabele prikazani su indirektni troškovi po jedinici stvarnog
obima proizvodnje, dobijeni množenjem indirektnih troškova po jedinici uslovnog obima
proizvodnje (kolona 6) odgovarajuüim koeficijentom (kolona 4). Na kraju, da bi se utvrdila
puna cena koštanja proizvoda potrebno je ovako izraþunatim indirektnim troškovima po
jedinici proizvoda dodati direktne troškova po jedinici proizvoda.
Kalkulacija vezanih proizvoda koristi se za rasporeÿivanje troškova na proizvode koji nastaju
u jedinstvenom tehnološkom postupku, kao organske komponente jedne sirovine. Proizvod
zbog koga se organizuje proces proizvodnje naziva se osnovni proizvod (npr šeüer u preradi
repe), a ostali proizvodi , kao nužni pratioci tehnološkog procesa, su sporedni proizvodi (npr.
melasa i rezanci šeüerne repe i sl.).
Kada se više proizvoda radi od jedne sirovine javlja se ne samo problem rasporeÿivanja
zajedniþkih troškova na nosioce, veü i problem rasporeÿivanja troškova osnovnog materijala
na proizvode. Po ovom metodu, kalkulacija troškova se utvrÿuje u ukupnom iznosu i od toga
iznosa oduzima procenjena vrednost sporednih proizvoda (obiþno oþekivana prodajna cena
sporednih proizvoda). Preostali iznos troškova deli se proizvedenom koliþinom osnovnog
proizvoda, što znaþi da se nakon oduzimanja prodajne cene sporednih proizvoda obraþun vrši
istovetno kao i kod metode divizione kalkulacije.
Osnovni nedostaci ove metode kalkulacije vezani su za karakteristike prodajne cene sporednih
proizvoda, kako u smislu njihove promene koja može biti nezavisna od visine stvarnih
troškova njihove proizvodnje tako i stvarne promene prodajne cene koja faktiþki može da
odstupa od stvarnih troškova. Bilo koja varijanta da se desi, doüi üe do toga da preostali
troškovi (koji se rasporeÿuju na osnovni proizvod) ne odgovaraju stvarnim troškovima
proizvodnje osnovnog proizvoda.
Dodatna kalkulacija koristi se za rasporeÿivanje indirektnih troškova na hetorogene proizvode
i to obiþno u sluþajevima kada se ostali metodi ne mogu primeniti. Po ovom metodu,
indirektni troškovi se rasporeÿuju na nosioce po odreÿenom kljuþu, koji predstavlja odnos
ukupnih indirektnih troškova i zbira ukupnih direktnih troškova ili samo jedne vrste direktnih
troškova (npr troškova osnovnog materijala ili troškova radne snage).
Obraþun troškova zapoþinje deljenjem indirektnih troškova onim direktnim troškovima koji
su izabrani za kriterij, þime se utvrÿuje kljuþ za raspodelu indirektnih troškova na razliþite
proizvode. Primenom ovog kljuþa na iznos direktnih troškova za svaki proizvod utvrÿuje se
iznos indirektnih troškova po vrstama proizvoda. Puna cena koštanja jedinice proizvoda
dobija se dodavanjem indirektnih troškova direktnim troškovima i deljenjem tako utvrÿenog
iznosa ukupnih troškova brojem jedinica proizvoda.
Primer
Neka se pretpostavi da preduzeüe proizvodi tri proizvoda (A, B, C) , þiji je obim proizvodnje:
1000 komada proizvoda A, 2000 komada proizvoda B i 4000 komada proizvoda C. Direktni
troškovi po proizvodima su: 50.000 evra za proizvod A, 150.000 evra za proizvod B i 300.000

101
evra zaproizvod C. Treba rasporediti indirektne troškove u iznosu od 800.000 evra na ove
proizvode.
U tabelu 4 najpre su uneti podaci o proizvodima, obimu proizvodnje kao i direktnim
troškovima, a zatim podaci koji su izraþunati u postuoku dodatne kalkulacije. Deljem ukupnih
indirektnih troškova sa ukupnim direktnim troškovima (800.000 /50.000) utvrÿuje se
koeficijent 1.6, koji služi kao kljuþ za raspodelu indirektnih troškova (kolona 4). Množenjem
odgovarajuüih direktnih troškova sa utvrÿenim koeficijentom, dobijaju se indirektni troškovi
po jedinici proizvoda (kolona 5). Sabiranjem direktnih troškova i indirektnih troškova,
dobijaju se ukupni troškovi (kolona 6). Na kraju, deljenjem iznosa ukupnih troškova (kolona
6) sa koliþinom proizvoda (kolona 2) dobija se iznos ukupnih troškova po jedinici proizvoda
(kolona 7).

Vrsta Koliþina Direktni Klþjuþ za Indirektni Ukupni Troškovi

proizvoda proizvoda troškovi raspodelu troškovi troškovi po jedin.
proizvoda
1 2 3 4 5 (3x4) 6 (3+5) 7 (6 /2)
A 1.000 50.000 1,6 80.000 130.000 130

B 2.000 150.000 1.6 240.000 390.000 195

C 4.000 300.000 1,6 480.000 780.000 195

500.000 800.000 1.300.000

Tabela 4

102
__________________________________________________________________________

Rezime

Za ekonomiku preduzeüa troškovi imaju poseban znaþaj jer, s jedne strane predstavljaju
osnovu od koje treba poüi pri donošenju poslovnih odluka (izboru planskih aktivnosti), a s
druge, utiþu na ukpne poslovne rezultate preduzeüa.
Utrošci faktora proizvodnje (materijala, sredstava za rad i radne snage) su oblik trošenja u
njihovom prirodnom, naturalnom vidu. Naturalno trošenje oznaþava trošenje prirodne
supstance faktora, bilo supstance materijala i sredstava za rad, bilo bioenergije zaposlenog.
Koliþina utrošenih faktora proizvodnje zavisi od intenziteta trošenja (koliþina utroška u
jedinici vremena) i vremena u kome se troši
Kvantitativno posmatrano, troškovi su proizvod utrošaka proizvodnje i njihovih cena po
jedinici utroška (vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje). U širem smislu, troškovi
obuhvataju pored utrošenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke vezane za ostvarivanje
te proizvodnje (obaveze prema drugim preduzeüeima, kamate na angažovana sredstva i dr.).
Ekonomski troškovi se zasnivaju na konceptu oportunitetnih troškova, koji omoguüava da se
sagledaju razliþite dimenzije troškova, jer u suštini svaki trošak podrazumeva odreÿeno
propuštanje (žrtvu), koje može biti vidljivo ili nevidljivo, objektivno ili subjektivno, novþano ili
nenovþano iskazano.
Dobra poslovna odluka ili ocena alternativnih planskih aktivnosti, naroþito kada razliþite
aktivnosti zahtevaju realokaciju resursa, nemoguüa je bez sagledavanja ukupnih (fiksnih i
varijabilnih), proseþnih i pogotovo marginalnih troškova.
Visina ukupnih fiksnih troškova je ista nezavisno od toga da li preduzeüe koristi i koliko
koristi svoje kapacitete. Ukupna visina fiksnih troškova u velikoj meri zavisi od veliþine
kapaciteta, tako da se ovi troškovi u praksi nazivaju troškovima kapaciteta
Varijabilni troškovi se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Ukupni varijabilni troškovi
poveüavaju se sa poveüanjem obima proizvodnje, a sa smanjenjem obima proizvodnje ovi
troškovi se smanjuju. Ovakvo ponašanje ukupnih varijabilnih troškova u odnosu na dinamiku
obima proizvodnje, rezultanta je postojanja razliþitih komponenti koji þine varijabilne
troškove : proporcionalni, relativno fiksni i progresivni i /ili degresivni troškovi

Relativno fiksni troškovi nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na više zona obima
proizvodnje, kao što su npr. radne smene, radionice u pogonu, transportni kapaciteti ili tipovi
proizvodnje u okviru proizvodnih serija, modeli proizvodnje u okviru tipova proizvodnje itd.
Pojedini troškovi se brže menjaju od obima proizvodnje i to su progresivni troškovi, a
pojedini troškovi se menjaju sporije u odnosu na obim proizvodnje i takvi troškovi se nazivaju
degresivni.
Podela troškova prema faktorima proizvodnje predstavlja prirodnu podelu troškova i prema
tom kriterijumu podela se vrši na:
- troškove materijala
- troškove sredstava za rad
- troškove rada
Troškovi preduzeüa kao celine, s obzirom na mesto na kome nastaju utrošci kao i njihov
karakter, mogu se podeliti na:

103
(a) troškove izrade i
(b) režijske troškove.
Prema vezanosti za nosioce, odnosno proizvode i usluge radi kojih su nastali, troškovi se dele
na:
pojedinaþne
zajedniþke ili opšte
Prema naþinu (metodama) prenošenja na nosioce troškovi se dele na: direktne i indirektne
Kalkulacija troškova faktiþki predstavlja konkretnu metodu rasporeÿivanja ukupnih troškova
elemenata proizvodnje po vrstam i jedinicama proizvoda u postupku izraþunavanja cene
koštanja.
Prema vremenu izrade, kalkulacija može biti:
- planska (prethodna),
- meÿukalkulacija i
- stvarna (naknadna)
Prema naþinu izrade odnosno metodu rasporeÿivanja troškova na nosioce, kalkulacija se deli
na: divizionu, ekvivalentnih brojeva, vezanih proizvoda i dodatnu

___________________________________________________________________________

Pitanja

1. Šta su utrošci a šta troškovi i kao se oni definišu u raþunovodstvu a kako u ekonomiji kao
oportunitetni
2. Osnovna karakteristika fiksnih i varijabilnih troškova
3. Šta su to relativno fiksni troškovi
4. Progresivni i degresivni troškovi
5. Marginalni (graniþn)i troškovi
6. Podela troškova prema faktorima proizvodnje - troškovi materijala
7. Podela troškova prema faktorima proizvodnje - troškovi sredstava za rad
8. Podela troškova prema faktorima proizvodnje - troškovi rada
9. Inkrementalni i neotklonjivi troškovi
10.Troškovi sa stanovišta moguünosti evidencije
11.Troškovi prema mestima nastanka
12.Troškovi prema vezanosti za nosioce
13.Troškovi prema naþinu prenošenja na osioce
14.Kalkulacija troškova prema vremenu izrade
15.Kalkulacija troškova prema naþinu izrade

104
Za one koji žele više

1.Na grafikonu objasni ukupne i proseþne fiksne troškove i ukupne i proseþne varijabilne
troškove
2.Na grafikonu objasni ukupne i proseþne proporcionalne troškove
3.Na grafikonu objasni marginalne i proseþne varijabilne troškove
4.Objasni na konkretnom primeru postupak obraþuna cene koštanja metodom ekvivalentnih
brojeva
5.Objasni na konkretnom primeru postupak obraþuna cene koštanja metodom vezanih
Proizvoda

105
 IV DEO

PREDUZEûE I TRŽIŠTE

Cilj þetvrtog dela

Cilj þetvrtog dela je da se kompleksno razmotri interakcija preduzeüa i tržišta kroz

sagledavanje strukture, faktora, uticaja i efekata koji nastaju u meÿusobnom delovanju.
Suštinska odrednica od koje se polazi u tom razmatranju je da je tržište pokretaþ i
determinanta efikasnosti preduzeüa, a da svaki tržišni subjekt svojim aktivnostima deluje na
tržište (kroz prilagoÿavanje i oblikovanje). Poseban naglasak je na kupcima (koji þine
tražnju) i konkurenciji obzirom da imaju najvažniji uticaj na efikasnost preduzeüa. Funkcija
tržišne tražnje se posmatra kroz identifikaciju, analizu i kvantifikaciju uticaja bitnih faktora
na tražnju kao pretpostavke za uspešan plasman roba i usluga i ostvarenje prihoda
preduzeüa. Ovaj segment üe se obraditi kroz sledeüa pitanja:

x tržište - tržišna struktura

x funkcija tržišne tražnje- definicija, determinante
x elastiünost tražnje
x ponuda i elastiþnost tražnje
x prihod preduzeüa - ukupan, proseþan, marginalan

1. TRŽIŠTE - TRŽIŠNA STRUKTURA

U tržišnoj privredi tržište je faktor konaþne valorizacije uspešnosti poslovanja svih subjekata
odnosno ostvarenja osnovnih ekonomskih principa i naþela poslovanja. Tržište podrazumeva
splet odnosa ponude i tražnje i cena, koje novþano valorizuje. Najvažniji uticaj na efikasnost
preduzeüa imaju kupci (koji þine tražnju) i konkurencija.
Sublimirano kazano, tržište þine kupci i prodavci, odnosno tražnja i ponuda. Celina tržišta
pretpostavlja uzajamno posmatranje tražnje i ponude datog dobra. U ekonomiji se tržište
definiše na osnovu njegove strukture, odnosno konkretnije reþeno, pod definicijom tržišta
podrazumeva se definicija tržišne strukture. Tržišnu strukturu þine broj i karakteristike
preduzeüa, a osnovne vrste tržišta, odnosno tržišne strukture su: savršena konkurencija,
monopolistiþka konkurencija, monopol i oligopol. Cilj definicije tržišta je da se odrede

106
konkurenti preduzeüa, dok merenje tržišne strukture omoguüava da se odrede karakteristike
konkurentskih preduzeüa.
Teorija konkurencije sugeriše da karakteristike tržišta više zavise od velikuh nego od malih
preduzeüa, tako da se sasvim razumljivo tržišna struktura meri prema najveüim preduzeüima
na tržištu. Tržišna struktura se meri na osnovu kriterijuma koji upravo tu þinjenicu izimaju u
obzir odnosno koji su osetljivi na najveüa preduzeüa na tržištu (kriterijum - stepen
koncentracije N preduzeüa). Stepen koncentracije N preduzeüa predstavlja kombinovani
tržišni udeo nekoliko (N) najveüih preduzeüa na tržištu, a izraþunava se na osnovu prodaje, tj.
uþešüa u prodaji.
Kako se preduzeüa pojavljuju na tržištu kao prodavci svojih roba tako i kao kupci faktora
proizvodnje, to se može govoriti i o tržištu faktora proizvodnje. Subjekti koji se pojavljuju na
tržištu nastoje da se racionalno ponašaju kupujuüi faktore proizvodnje po cenama koje üe
omoguüiti da se minimiziraju troškovi, odnosno da ih optimalno upotrebe stvarajuüi što veüi
prihod. Kljuþno pitanje koje se vezuje za tržište je odreÿivanje cene proizvoda – usluga na
bazi odnosa izmeÿu ponude i tražnje. Cena se definiše kao novþani izraz robe ili kao „stopa
razmene jednog dobra za drugo“. Cena se na jednoj strani manifestuje kao objektivna
ekonomska veliþina, a na drugoj strani, kao bitan instrument mobilnosti tj. pokretanja
ekonomskih subjekata. Pod tržišnom tražnjom faktora proizvodnje podrazumeva se tražnja
svih proizvodnih jedinica (firmi) za tim faktorom, a pod tržišnom ponudom, ponuda svih
ponuÿaþa datog faktora.
Oþigledno je da je poznavanje tržišta faktora proizvodnje nužno i za razumevanje procesa
raspodele društvenog proizvoda koji se ostvaruje pomoüu cena proizvodnih usluga i cena
dobara. Poznavanje novþano iskazane cene proizvodnih usluga omoguüuje identifikaciju
novþanog dohotka njenog vršioca po jedinici proizvedene usluge u jedinici vremena.

1.1 Analiza konkurencije

Konkurencija je težnja da se ostvari isto što i drugi žele, ali da to bude bolje, odnosno to je
težnja da se bude bolji od drugih i da se, u nadmetanju, pobedi. Razlikuju se:
-Vrsta konkurencije - zavisi od tržišne strukture (savršena konkurencija, monopolistiþka
konkurencija, monopol i oligopol)
-Oblik ili dimenzije konkurencije (konkurencija koliþinom, cenovna konkurencija, ne-
cenovna konkurencija i konkurencija imovinom).
Konkurencija koliþinom karakteristiþna je za savršeno konkurentno tržište, gde je cena
data i ne menja se. Cenovna konkurencija podrazumeva da preduzeüe ima odreÿeni
stepen kontrole nad cenama proizvoda (nesavršeno konkurentno tržište). Ne – cenovna
konkurencija vodi se diferenciranjem proizvoda (kvalitet, dizajn, dstribucija).
-Intenzitet konkurencije (slaba, umerena i jaka)

Vrsta, oblik i intenzitet konkurencije menja se sa promenom tražnje, tržišne strukture i opštih
uslova na tržištu. Cilj analize konkurencije je da se sagledaju pretnje, iskoriste šanse i da se
unapredi efikasnost preduzeüa. Procesom tržišnog istraživanja saznaje se sve o konkurentima
i uoþava podudarnost ili razliþitost proizvoda ili usluga koji se nude. Uoþavaju se direktni i
indirektni konkurenti, njihove snage i slabosti i na osnovu toga naglašavaju naše prednosti i
ukazuje na neše slabosti, koje treba prevazilaziti. Istraživanja koja su vršena od strane grupe
autora pokazuju da firme koje sporo rastu ili uopšte ne rastu imaju najmanje saznanja o

107
svojim konkurentima.91 Istraživaje konkurencije treba da bude u funkciji izgradnje vlastite
konkurentske prednosti, kako bi firma bila uspešna. Porter tvrdi da pet sila odreÿuju
konkurentnost92: snaga kupca, moü dobavljaþa, pretnje novih ulazaka na tržište, pretnje
supstituta i konkurentsko rivalstvo.

BARIJERE
ULASKA

SNAGA KONKURENTNOST SNAGA

DOBAVLJAýA SEGMENTA KUPACA

PRETNJE
SUPSTITUTA

Slika 15 Model konkurentskih snaga

Snaga kupca ( tržišna moü) predstavlja znaþajnu konkurentsku snagu. Pregovaraþka snaga je
odreÿena brojem kupaca i njihovom koncentracijom, a od uticaja je i koliþina dobara koju oni
kupuju, informacije koje imaju o samom proizvodu ili supstitutu, moguüi troškovi nekog
drugog proizvoda, ukoliko se opredele za taj drugi proizvod (Switch cost) itd. Diferencirani
proizvodi poveüavaju troškove preorijentacije i smanjuju tržišnu moü kupca. Veliki kupci su
uspešni u korišüenju prednosti ekonomije nabavke, zato što mogu da ostvare koncesije ili
popuste u ceni proizvoda. Kada kupci svoje potrebe mogu da zadovolje kupujuüi od razliþitih
prodavaca, odnosno ako ne moraju da korite samo jednu robnu marku, oni imaju dodatni
prostor da pregovaraju sa prodavcima.Tako na primer, ako su kupci velike kompanije u
razvijenim i koncentrisanim industrijama, kupuju velike koliþine i sa dobrim informacijama o
proizvodima i cenama drugih proizvoda, one su u dobroj poziciji da održe nizak nivo cena.

Moü dobavljaþa Tržišna moü dobavljaþa zavisi od tržišnih uslova grane koju snabdevaju i
znaþaja predmeta koji isporuþuju. Tako, ako su dobavljaþi velika preduzeüa u koncentrisanim
industrijama, sa širokom lepezom proizvoda koja su relativno važna za kupce, onda su
preduzeüa koja to kupuju u slaboj poziciji da utiþu na smanjenje cena a time i troškova
poslovanja. Tržišna moü dobavljaþa je minimalna kada isporuþuju proizvod koji se može lako
nabaviti od velikog broja dobavljaþa. Dobavljaþi mogu dobiti koncesiju, u obliku viših cena,
za inpute koje nabavljaju, samo ako je u pitanju hitna nabavka ili ako kupci žele osigurati
sigurnu nabavku. Dobavljaþi imaju malu pregovaraþku snagu (tržišnu moü) ako postoji

91
Storey, D., Watson, R., and Wynarczyk, P., The Performance of Small Firms, Profts, Jobs and fallures,
London, 1987
92
Porter, M., Comeptitive Advantage, The Free Press, New York, 1985.

108
dovoljan broj supstituta inputa i ako su troškovi preorijentacije kupaca (na druge proizvode)
niski.

Pretnje novih ulazaka na tržište. Svi oni koji razmišljaju o ulasku u neku poslovnu oblast,
moraju raþunati sa postojenjem odreÿenih prepreka, koje se postavljaju zbog legalne zaštite
proizvoda, kvaliteta, distribucije, patenata ili su pak rezultat ekonomske politike države ili
poslovne politike preduzeüa. Na primer, kompanije koje su patentirale svoje proizvode i koje
imaju iskljuþivo pravo na svoje proizvode mogu se smatrati relativno bezbednim od napada
svojih konkurenata. Što je veüa i lakša moguünost ulaska novog proizvoda na tržište, to je
manja moguünost kontrole cena.
Barijere ulaska su: ekonomija obima; pristup tehnologiji i znanju; efekti uþenja i iskustva;
lojalnost kupaca; potreban kapital; pristup kanalima distribucije; barijere izlaska zakonsko-
pravna barijera itd.

Pretnja supstituta. Supstituti mogu da snižavaju profit prerduzeüa i grane na isti naþin kao i
potencijalni konkurenti. Što je veüa pretnja supstituta, manje su moguünosti preduzeüa da
podižu cenu svojim proizvodima. Na primer, preduzeüe koje prodaje skromno diferenciran
proizvod na tržištu koje je cenovno osetljivo i modno orijentisano, teško da üe moüi postiüi
višu cenu.
Konkurentska snaga supstituta zavisi od njihove cene i raspoloživosti, kao i informisanosti
kupca I troškova preorijentacije kupaca.

Konkurentsko rivalstvo. Konkurentsko rivalstvo zavisi od broja preduzeüa i njihove veliþine

unutar same poslovne oblasti, njihovih novina na tržištu i rasta (diferencijacija proizvoda,
brendiranje, swich cost i sl.). Što je veüe rivalstvo, manje su moguünosti manipulisanja
cenama.
Snaga internog rivalstva zavisi od napora koji preduzeüe ulaže da bi poveüalo svoj tržišni
udeo, prihod i profit. Najznaþajniji faktori koji deluju na interno rivalstvo su: broj, veliþina i
karakteristike preduzeüa; veliþina tržišne tražnje; tržišni udeo; veliþina i stepen iskorišüenja
kapaciteta; troškovi preorijentacije kupaca; barijere izlaska; razliþitost internih rivala itd.
Interno rivalstvo predstavlja jaþu konkurentsku snagu kada se konkurencija vodi snižavanjem
cena. Cenovna konkurencija može da bude posebno oštra kada je broj preduzeüa u grani
veliki, kada je proizvod homogen, kada su troškovi preorijentacije niski i kada u grani postoji
višak kapaciteta.

Ovih 5 sila odreÿuju profitabilnost poslovne oblasti.93 Što su konkurentske snage jaþe, one u
veüoj meri umanjuju profit preduzeüa i grane. Ovo se može menjati vremenom i može biti
osnova za predviÿanje uspeha preduzeüa.

1.2 Potrebe potrošaþa

Izbor koji vrši potrošaþ je pod uticajem dvostrukog ograniþenja: (a) iznosa dohotka i (b)
visine postojeüih cena proizvoda. U okviru ovih ograniþenja potrošaþ slobodno bira šta üe da
kupi i u kojim koliþinama i ta pozicija se definiše kao suverenitet potrošaþa. Naravno, pri
izboru potrošaþ se rukovodi intenzitetom subjektivne korisnosti (na bazi kvaliteta,
93 93
Porter M., “Competitive Advantage, Creating and Sustaining superior Performance, The Free press, London,
1985.

109
performansi i sl.) koju oþekuje od upotrebe tih dobara. Isto tako, pretpostavka je da üe se
potrošaþ ponašati racionalno odnosno da üe nastojati da maksimizira svoje zadovoljstvo tj.
korisnost, koja je, svakako, i pod uticajem njegovih naklonosti i ukusa.
Potrošaþ iz raznih razloga formira sviju skalu naklonosti (preferencija) po pitanju znaþajnosti
izbora i redosledu zadovoljenja potreba. Potrošaþ formira potrebu kao izraz fizioloških,
psiholoških, socioloških i drugih motiva, želja i zahteva da se ono što mu nedostaje nabavi.
Zato se i kaže da su potrebe znaþajan faktor koji utiþe na ponašanje potrošaþa na tržištu.
Sama podela i klasifikacija potreba potrošaþa je u znaþajnoj meri determinisana prirodom
potreba (osnovne i više), psihološkim razlozima (uslovljeni osobinama liþnosti), platežnim
sposobnostima (ukupne potrebe, dohodovno pokrivene, stvarno realizovane).
Potrebe potrošaþa zadovoljavaju se kupovinom dobara i usluga koje proizvoÿaþi nude preko
tržišta, þime se uspostavlja uzrošno - poslediþni lanac interesa na relaciji potrošaþ -
proizvoÿaþ. Iz toga sledi bitan zakljuþak da potrošaþ svojim odlukama o kupovini odreÿenih
dobara, iza koje stoji interes o zadovoljenju konkretnih potreba, omoguüuje proizvoÿaþima
(ponuÿaþima) da ostvare svoj interes tj. potvrde celishodnost svoje poslovne aktivnosti.
Proizvoÿaþ koji se tržišno odgovorno ponaša nastojaüe da pribavi što potpunije informacije o
determinantama tražnje i potrebama potrošaþa, a onda da na najbolji naþin zadovolji zahteve
potrošaþa, vodeüi raþuna o vrednosti proizvoda ili usluga ali s aspekta kupca. Pošto kupac
utvrÿuje vrednost proizvoda tako što stavlja u odnos korisnost proizvoda (performanse,
kvalitet i sl.) sa njegovom cenom, onda je jasno da proizvoÿaþ ima dve solucije:

(a) da poveüava performanse i kvalitet proizvoda uz zadržavanje postojeüe cene ili

(b) da zadrži postojeüe performanse i kvalitet proizvoda uz sniženje postojeüih cena

Cenovna osetljivost kupaca

Kupci se razlikuju prema stepenu osetljivosti na promenu cene proizvoda i dele se na one koji
su osetljivi na te promene i one koji su cenovno neosetljivi. Razlozi niske osetljivosti nekih
kupaca na promenu cene proizvoda su:

(1) Cenovna osetljivost tražnje za nekim proizvodom biüe manja:

-ukoliko kupac traži visoko diferenciran proizvod, koji se po ceni i ostalim
performansama bitno razlikuje od konkurentskih proizvoda,
-ukoliko kupac ostvaruje velike uštede ili znaþajne koristi upotrebom odreÿenog
proizvoda (npr. štednja vremena i novca zato što je proizvod pouzdan).
-ukoliko kupci imaju visoke troškove preorijentacije na supstitute (sa jednog na drugog
proizvoÿaþa)
-ako se proizvod koristi zajedno sa drugim proizvodima za koje je kupac vezan, odnosno
kojima je kupac posveüen (npr kupovinom kopir aparata, kupac je cenovno neosetljiv na
promenu cene tonera).
-ukoliko izdaci za nabavku konkretnog proizvoda predstavljaju mali deo ukupnih
izdataka kupaca, tako da oni nisu spremni da gube vreme i novac u traženju
pristupaþnijih proizvoda.
-ukoliko je proizvod input koji se kupuje radi proizvodnje finalnog proizvoda, þija je
tražnja cenovno neelastiþna (kupac može da apsorbuje rast cene prenoseüi deo porasta
cene inputa na kupce finalnog proizvoda- kupac je manje agresivan u pregovaranju o
ceni i uslovima nabavke inputa)
(2) Kupci su neosetljivi na promenu cene ako su nedovoljno informisani o cenama i
raspoloživosti supstituta, kvalitetu, performansama i moguünostima servisiranja
proizvoda koje nude konkurentske firme. Inaþe sam postupak poreÿenja proizvoda je
dosta složen i traži odreÿena predznanja kupaca, što je još teže u uslovima nedovoljne

110
 informisanosti kupaca. Bolje informisani kupci su u poziciji da adekvatnije pregovaraju
o ceni i ostalim uslovima nabavke proizvoda.

1.3 Promena tržišne strukture i konkurencije

Konkurentske snage deluju kontinuirano, menjajuüi i stvarajuüi drugaþije uslove na tržištu.

Snage koje menjaju strukturu tržišta, vrste, oblik i intenzitet konkurencije nazivaju se
pokretaþkim snagama i one bitno utiþu na pravac, brzinu i širinu promena tržišne strukture i
konkurencije. Meÿu najznaþajnije pokretaþke snage spadaju: (a) promena stope rasta grane,
(b) promena kupaca i naþina upotrebe proizvoda, (c) inovacija proizvoda i procesa, (d)
tehnoþoška promena, (e) marketinške inovacije, (f) ulazak ili izlazak dominantnih preduzeüa,
(g) difuzija tehniþko tehnološkog „know how“, (h) promena troškova i izvora efikasnosti, (i)
promena ukusa i preferencija potrošaþa, (j) redukcija neizvesnosti i poslovnog rizika, (k)
promena ekonomske politike i zakonodavno - pravne regulative itd

(a) Promena stope rasta grane (naviše ili naniže) dovodi do promene tražišne strukture i
konkurencije, zbog promene odnosa izmeÿu ponude i tražnje, uslova ulaska i izlaska u granu,
stepena koncentracije i opštih uslova rada.Tako na primer, rast tražnje podstiþe preduzeüa u
grani da ulažu u proširenje kapaciteta i stimuliše ulazak novih preduzeüa u granu.
(b) Promena kapaciteta i naþina upotrebe proizvoda dovodi do promene uslova ponude i
prodaje proizvoda (odobravanje potrošaþkih kredita, pružanje tehniþke pomoüi, održavanje i
zamena proizvoda, drugaþija distribucija, širenje ili sužavanje proizvodnog programa,
poveüanje ili smanjenje proizvodnog kapaciteta i sl.).
(c) Inovacija proizvoda i procesa može doneti poveüanje i proširenje baze kupaca,
diferenciranost proizvoda, podsticaj rastu grane i sl, a kroz to jaþanje tržišne pozicije
preduzeüa.
(d) Tehnološka promena može dramatiþno da promeni strukturu grane, omoguüi proizvodnju
novih proizvoda uz niže troškove i uslovi promenu pravca i stepena integracije preduzeüa.
(e) Marketinške inovacije podstiþu interes kupaca, poveüavaju tražnju, utiþu na promenu
naþina diferencijacije proizvoda i na snižavanje troškova po jedinici proizvoda, što sve
zajedno dovodi do promena tržišne strukture i konkurencije.
(f) Ulazak i izlazak dominantnih preduzeüa skoro uvek dovodi do dramatiþnih promena na
tržištu. Ulazak dominantnog preduzeüa u granu, stvara „novu konkurentsku igru“, gde se
menjaju þak i pravila konkurencije.
(g) Difuzija tehniþko tehnološkog know how obavlja se kroz nauþne þasopise, privredne I
poslovne publikacije, posete uspešnim fabrikama, razgovore sa dobavljaþima ili
zapošljavanjem radnika koji poseduju tehnološko znanje.94 Difuzija ovih znanja vrÿi se kroz
ustupanje licenci ili franšizinga preduzeüima koja su zainteresovana za primenu nove
tehnologije i novih poslovnih poduhvata. Transfer tehnologije, preko nacionalnih granica,
intenziviran je i postao je jedan od najvažnijih pokretaþa globalizacije tržišta i konkurencije.
(h) Promena troškova i izvora efikasnosti . U granama gde su ekonomija obima i širina važan
izvor ukupne efikasnosti, preduzeüa sa najnižim troškovima i najviše iskustva imaju niže cene
i veüi tržišni udeo nego rivali. Veliþina kapaciteta postaje izdvajajuüa konkurentska prednost,
tako da se preduzeüa takmiþe poveüanjem proizvodnog kapaciteta, što dovodi do znaþajnih
promena, pre svega, u segmentu redukcije troškova. Do promene troškova i izvora efikasnosti

94
Tehniko tehnološki know how je, znati kako obavljati odreÿenu aktivnost ili znati kako raditi sa odreÿenom
tehnologijom proizvodnje

111
dolazi i u sluþaju znaþajnog rasta cene kljuþnih inputa, što može da dovede do promene
dobavljaþa ili traženja supstituta koji imaju niže cene.
(i) Promena ukusa i preferencija potrošaþa (ka odreÿenom standardu) može biti znaþajna
pokretaþka snaga jer izaziva bitne promene u grani (pomerajuüi primat od jednih ka drugim
prodavcima i proizvodima) i donosi zaokret u tražnji. To može doneti jako cenovno
konkurentno tržište na kome üe se konkurenti takmiþiti snižavanjem cena. Ponekad se
promena ukusa i preferencija kupaca ogleda u njihovom sve izraženijem zahtevu za visoko
diferenciranim, skupim robnim markama i proizvodima koji nude veliki broj opcija. Kada je
diferenciranje proizvoda pokretaþ promena, naglasak je na ne cenovnoj konkurenciji, jer se
rivalska preduzeüa takmiþe diferencijacijom proizvoda.
(j) Redukcija neizvesnosti i poslovnog rizika Osnovna karakteristika poslovanja je visok
stepen neizvesnosti u pogledu potencijalne veliþine tržišta i tražnje, strukture troškova,
vremena i potrebnog novca itd. U granama u nastojanju postoji visok poslovni rizik, a to je
privlaþno za preduzetniþke firme, a kako se vremenom taj rizik redukuje, u granu ulaze
konzervativnija preduzeüa (finansijski jaka, koja traže atraktivne brzorastuüe grane).
(k) Promena ekonomske politike i zakonodavno - pravne regulative može biti znaþajan
pokretaþka snaga koja može da menja tržišnu strukturu, vrstu, oblik i intenzitet konkurencije.
Deregulacija, liberalizacija i privatizacija su kljuþne pokretaþke snage promena u mnogim
granama95

2. TRŽIŠNA TRAŽNJA

Tražnju þine kupci odnosno koliþine dobara ili usluga koje potrošaþi žele i mogu da kupe u
datom vremenskom periodu. Za preduzeüe, tražena koliþina dobara ili usluga je ona koju
može da ponudi i proda i tako ostvari prihod. Tržišna tražnja predstavlja sumu individualne
tražnje odnosno zbir tražnje pojedinaþnih potrošaþa. Funkcija tržišne tražnje izražava veliþinu
platežno sposobne tražnje za nekim dobrom u zavisnosti od njegove tržišne cene.
Interes potrošaþa je da kupe veüu koliþinu dobara kada je njihova cena niža. Taj inverzni
odnos izmeÿu koliþine i cene dobara naziva se „zakon tražnje”, koji kaže da ukoliko cena
dobara raste, tada tražnja opada, odnosno ako cena opada, tražnja raste. Mada je zakon tražnje
univerzalan, ipak postoje izuzeci koji se odnose na robe i usluge koje su izraz prestiža
odreÿenih kategorija kupaca (npr.odeüa poznatih modnih kreatora), ili su to proizvodi þije
performanse kupci procenjuju iskljuþivo na osnovu cene (nemaju drugi objektivniji
kriterijum). U tim sluþajevima, rast cena proizvoda ili usluga dovodi upravo do rasta tražnje
za njima, dok pad cena dovodi do pada tražnje. Kupovinom takvih proizvoda potrošaþi žele
da pokažu da su bogati ili da imaju dobar ukus (kada se radi o prestižu) odnosno da nisu
spremni da kupuju jeftine stvari jer je za njih to indikator niskog kvaliteta.
Razlikuju se direktna tražnja (nezavisna u odnosu na proizvodnju) i izvedena tražnja (zavisna
u odnosu na proizvodnju). Direktna tražnja u odnosu na tržište postoji kod dobara ili usluga
koje neposredno zadovoljavaju potrebe potrošaþa (gotovi proizvodi), dok se izvedena tražnja
sreüe tamo gde se sirovine ili poluproizvodi koriste da bi se proizvela dobra koja su predmet
direktne tražnje (npr. tražnja za þelikom je izvedena iz tražnje za automobilima).

95
Op. cit., str. 424.

112
 2.1 Determinante tražnje

Veoma je rasprostranjeno mišljenje da je cena jedini faktor koji utiþe na tražnju za nekim
proizvodom ili uslugom. Meÿutim, sve više se prihvata stav da sem cene postoje i drugi
faktori od kojih zavisi koliþina dobara ili usluga koju potrošaþi traže. U tom smislu se kao
detrminante tražnje najþešüe navode
Cena proizvoda. Potrošaþi kupuju veüu koliþinu proizvoda kada je cena niža, nego kada je
viša, što znaþi da se tražena koliþina menja inverzno u odnosu na cenu proizvoda.
Cene povezanih proizvoda. Proizvodi su povezani ako su supstituti (jedan proizvod može
zameniti drugi, npr. puter i margarin) ili ako su komplementarni (konzumiraju se zajedno,
npr.automobil i benzin).
Kod supstituta, rast cene jednog proizvoda ( npr. maslaca) dovodi do porasta tražnje drugog
proizvoda (margarina) uz uslov da je cena supstituta (margarina) ostala nepromenjena i
obratno, pad cene jednog proizvoda dovodi do pada tražnje njegovog supstituta (uz uslov da
je cena supstituta ostala ista). su znaþajna determinanta tržišne tražnje.
Kod komplementarnih proizvoda, pad cene jednog , dovodi do poveüanja tražnje drugog
proizvoda i obratno, rast cene jednog dovodi do pada tražnje drugog proizvoda, uz
nepromenjenu cenu komplementarnog proizvoda.
Naravno, veüina proizvoda nije povezana jer nisu ni supstituti niti su komplementarni, veü su
nezavisni. Kod takvih proizvoda ne može se oþekivati da cena jednog proizvoda utiþe na
tražnju drugog proizvoda.
Reklama i ostale prodajno promotivne aktivnosti utiþu na tražnju na taj naþin što deluju na
ukuse i preferencije potrošaþa. Uticaj reklame na tražnju zavisi od toga da li su proizvodi
nezavisni ili povezani ili pak komplementarni, tako da to treba imati u vidu. Reklama
nezavisnih proizvoda i komplementarnih proizvoda dovodi do rasta tražnje i porasta kupovine
ovih proizvoda. Meÿutim, reklama jednog proizvoda ima negativan efekat na tražnju
njegovog supstituta, jer podstiþe kupce da se sa preorijentišu na proizvod koji se reklamira.
Atributi proizvoda (skup svojstava koje traže kupci). Atributi mogu da budu sastavni deo
proizvoda (kvalitet, garancija, udobnost, brzina i sl.) ili se, pak, mogu odnositi na periferna
svojstva proizvoda ili usluga (npr. ljubazna usluga). Ako proizvod ima atribute koje potrošaþi
zahtevaju, tražnja za tim proizvodom üe biti veüa, i obratno, ako potrošaþi procenjuju da su
atributi jednog proizvoda niži u poreÿenju sa drugim, tražnja opada.
Prema atributima, proizvodi se dele na standardne i diferencirane. Pod standardnim
proizvodima podrazumevaju se identiþni ili homogeni proizvodi, odnosno proizvodi koji su
isti. Pod diferenciranim proizvodima podrazumevaju se proizvodi koji se razlikuju, stim da ta
razlika ide od sliþnosti do potpune razliþitosti. Samo diferenciranje proizvoda može da bude
stvarno (odnosi se na promenu objektivnih svojstava) ili pretpostavljeno (kada se kod
potrošaþa stvara utisak o razlici). Preduzeüe reklamom promoviše atribute svojih proizvoda,
kako bi aktuelne i potencijalne kupce informisali i ubedili da su svojstva njihovih proizvoda
bolja od konkurentskih proizvoda.
Distribucija i mesto prodaje. Tražnja za proizvodima preduzeüa direktno zavisi od broja i
lokacije prodajnih mesta, kao i naþina distribucije. Ako postoji veüi broj prodajnih mesta,
poveüava se tražnja jer je proizvod dostupniji kupcima. Lokacija ili mesto prodaje, kao i
blizina post - prodajnih i pomoünih usluga (saveti, održavanje, garancija), takoÿe su znaþajna
odrednica tražnje za proizvodom (npr objekat u centru može imati veüi obim prodaje od
objekta na periferiji).
Kupovna moü potrošaþa. Potrošaþi moraju biti platežno sposobni da bi bili u stanju da kupuju
proizvod koji žele. Poveüanjeili smanjenje prihoda potrošaþa, uz konstantnost svih ostalih
faktora, može da dovede do poveüanja ili smanjenja tražene koliþine proizvoda. Ako je u
pitanju direktna proporcionalnost izmeÿu promene prihoda i promene tražnje, onda se govori

113
o normalnim dobrima (npr. hrana, odeüa i tzv. luksuzna roba i sl.). Ako se pak tražnja za
nekim dobrima menja obrnuto proporcionalno u odnosu na promenu prihoda potrošaþa, radi
se o inferiornim dobrima (npr. šibice, jeftina odeüa i sl.).
Ukusi i preferencije potrošaþa predstavljaju znaþajnu determinantu tražnje, mada je teško
kvantifikovati taj uticaj. Potrošaþ iz raznih razloga formira svoju skalu naklonosti, po pitanju
znaþajnosti izbora i redosleda zadovolenja potreba. Promena ukusa i preferencija potrošaþa,
uz konstantnost svih ostalih faktora, dovodi do rasta ili pada tražnje. Te promene se nekada
dešavaju sporije i postepeno, a nekada brže i znaþajije. Na brzinu i razmere promene ukusa i
preferencijala potrošaþa utiþe pojava novih i boljih proizvoda, promena vrednosti i stila
života, promena mode, potreba za sigurnošüu potrošaþa, psihološki razlozi, priroda potrebe
koju treba zadovoljiti nekim proizvodom ili uslugom i sl.
Oþekivanja potrošaþa. Tržišna tražnja zavisi od oþekivanja potrošaþa po pitanju visine cene i
raspoloživosti proizvoda, tržišnih uslova i veliþine sopstvene platežne sposobnosti. Tako na
primer, ako kupci oþekuju da üe u bliskoj buduünosti doüi do rasta cena proizvoda, oni üe da
kupuju veüe koliþine sada, da bi izbegli plaüanje viših cena sutra. Naravno, to može da uslovi
tendenciju rasta cena veü od sadašnjeg trenutka. Isto tako, potrošaþi koji oþekuju rast
sopstvenih prihoda, kupovaüe više dobara u sadašnjem trenutku sa nemerom da to plate
kasnije kada üe biti platežno sposobniji. Ako pak kupci oþekuju da neko dobro neüe biti
dostupno (nedovoljna koliþina, lošiji rod, i sl.), to üe usloviti rast tražnje u sadašnjem
trenutku. Oþekivanja o padu cena proizvoda u buduünosti dovodi do odlaganja nekih
kupovina, pa üe zbog toga pasti potražnja, a time i cene proizvoda u sadašnjem periodu.
Oþekivanja potrošaþa (optimistiþka ili pesimistiþka) i na bazi toga izvršeni izbor, utiþu na
veliþinu tražnje u sadašnjem periodu.
Ostali faktori. Razlozi zbog kojih potrošaþi kupuju neki proizvod su brojni i ne mogu se tako
lako identifikovati, a još teže kvantifikovati njihovi uticaji na tražnju (klimatski uslovi,
kreditno -monetarna i fiskalna politika, uþestalost kupovine i sl.). Svi ovi faktori, zbog njihove
brojnosti i raznolikosti, svrstavaju se u grupu ostalih faktora tražnje.

2.2 Funkcija tržišne tražnje

Funkcija tržišne tražnje izražava veliþinu platežno sposobne tražnje za nekim dobrom u
zavisnosti od njegove tržišne cene. To znaþi da ona ne izražava stvarni obim kupoprodaje
datog dobra na tržištu, veü zbir svih potencijalnih cena i traženih koliþina dobara koje su u
naþelu ostvarive. Naravno, ukoliko se funkcija tražnje želi dati matematiþki precizno, onda üe
se predstaviti kao odnos izmeÿu tražene koliþine nekog dobra i svih determinanti tražnje (cena
proizvoda, reklama, atributi proizvoda, ukusi i performanse itd.). Pri tome, tražena koliþina je
zavisna promenljiva, a determinante tražnje su nezavisno promenljive (veliþine tražena
koliþina je funkcija determinanti tražnje). Na tržištu savršene konkurencije, tražnja je eksterni
faktor za svakog tržišnog subjekta obzirom da nisu u poziciji da svojim individualnim
odlukama i ponašanjem promene oblik ove funkcije.
Ukoliko se kriva tražnje definiše na osnovu svih determinanti tražnje, onda se polazi od
pretpostavke da su sve te determinante fiksne, osim cene. Kriva tražnje pokazuje maksimalne
koliþine proizvoda koje potrošaþi žele da kupe po razliþitim cenama, odnosno maksimalne
cene koje su kupci spremni da plate za razliþite koliþine proizvoda.
Grafiþki predstavljena, kriva tražnje ima negativan nagib, što izražava zakonito kretanje
izmeÿu nivoa cene i tražene koliþine. Naime, to ptvrÿuje da üe potrošaþ kupovati veüu
koliþinu nekog dobra ako se njegova cena snizi i obratno, da üe kupovati manju koliþinu ako

114
se cena proizvoda poveüa. Dakle, odnos izmeÿu dodatne realizovane koliþine proizvoda i
promene njegove cene je inverzan.
Elastiþnost tražnje predstavlja odnos izmeÿu tražene koliþine nekog dobra i njegove cene. Taj
odnos je kauzalan, što znaþi da porast cene uzrokuje pad tražnje za tim proizvodom i obratno,
da pad cene uzrokuje porast tražene koliþine proizvoda. Elastiþnost tražnje se izražava
koeficijentom, koji pokazuje za koliko procenata üe se promeniti jedna veliþina (cena ili
koliþina) ako se druga veliþina (cena ili koliþina) promeni za 1%. S obzirom da tržišna tražnja
zavisi od velikog broja faktora (determinante tražnje), definisane su razliþite vrste elastiþnosti
tražnje, s tim što su od posebnog znaþaja (a) cenovna i (b) prihodna elastiþnost tražnje.
(a) Cenovna elastiþnost tražnje
Cena je jedna od determinanti tržišne tražnje, odnosno konkretno reþeno, tražnja zavisi od
cene. U nekim sluþajevima, mala promena cene može da dovede do velike promene tražene
koliþine proizvoda , dok u drugim sluþajevima, velika promena cene može da uslovi malu
promenu tražene koliþine. Te promene se iskazuju cenovnom elastiþnošüu tražnje, koje
pokazuju za koliko procenata üe se promeniti tražena koliþina jednog proizvoda kada se cena
tog proizvoda promeni za 1%.
Razlikuju se tri osnovna sluþaja osnovne elastiþnosti tražnje:

- savršeno elastiþna tražnja (najveüa moguüa osetljivost tražnje na promenu cene) znaþi
da i pri najmanjem poveüanju cene, tražnja trenutno opada i jednaka je nuli (na grafikonu
koliþine Q i cene C, kriva tražnje je horizontalna linija)
- savršeno neelastiþna tražnja (potpuno neosetljiva tražnja na promenu cene) znaþi da se i
u sluþaju znaþajnog poveüanja cene, tražena koliþina ne menja (na grafikonu Q i C, kriva
tražnje je vertikalna linija).
- jedinaþna elastiþna tražnja znaþi da je promena tražene koliþine proporcionalna
promeni cene, odnosno da je promena tražene koliþine ista za svaku kombinaciju cene i
koliþine proizvoda.

C C

d d

0 Q 0 Q
Savršeno elastiþna tražnja jedinaþna elastiþna tražnja
Horizontalna kriva tražnje 0padajuüa kriva tražnje

Slika 16 Cenovna elastiþnost tražnje

U praksi se posmatra da li je koeficijent cenovne neelastiþnosti tražnje manji od jedan (tražnja

je neelastiþna) ili veüi od jedan (tražnja je elastiþna) i na bazi toga izvodi zakljuþak da li mala

115
promene cene dovodi ili ne dovodi do promene tražnje, odnosno da li je promena tražene
koliþine proporcionalno manja ili veüa u odnosu na promenu cene.
Cenovna elastiþnost tražnje je vrlo znaþajna informacija koju treba uvažiti pri donošenje
odluke o promeni cene proizvoda. Na primer, ako se donosi odluka o poveüanju cene
proizvoda, menadžeri treba da znaju da üe, prema zakonu tražnje, doüi üe do pada tražnje i
prodaje. Cenovna elastiþnost je tu da pokaže koliki üe biti faktiþki pad te prodaje. Ukoliko je
tražnja za proizvodom nekog preduzeüa cenovno neelastiþna, mala promena cene može da
dovede do velike promene tražene koliþine.
Cenovna elastiþnost tražnje zavisi od niza faktora, od kojih su najvažniji:

- broj i raspoloživost supstituta - sa smanjenjem njihovog broja i njihove dostupnosti,

cenovna elastiþnost tražnje je manja
- raznovrsnost upotrebe nekog proizvoda - ako proizvod ima više namena, cenovna elastiþost
tražnje je veüa
- vremenski period - u dužem vremenskom periodu, cenovna elastiþnost tražnje je veüa od
osnovne cenovne elastiþnosti u kraüem periodu jer je veüa verovatnoüa da üe se pojaviti
novi i kvalitetniji proizvodi odnosno supstituti
- trajnost proizvoda (trajna, polutrajna i kratkotrajna dobra) – što je proizvod trajniji, cenovna
elastiþnost je veüa, zbog moguünost da se popravkom odloži kupovina
- znaþaj proizvoda za potrošaþe – ukoliko proizvod ima veüi znaþaj za svakodnevni život
(npr. hrana), tražnja je cenovno neelastiþna. Meÿutim, ne tu elastiþnost istovremeno utiþe i
veliþina prihoda potrošaþa.
- stepen tržišne saturacije (zasiüenosti) proizvoda - veüi stepen zasiüenosti tržišta
proizvodima, cenovna elastiþnost tražnje je manja i obratno, cenovna elastiþnost tražnje
novih proizvoda je veüa, odnosno promena tražene koliþine proporcionalno je veüa u
odnosu na promenu cene novih proizvoda.

Menadžeri u praksi nemaju precizne podatke o cenovnoj elastiþnosti tražnje zato što im je
postupak izraþunavanja koeficijenata tražnje složen i skup ili još uvek ne pridaju važnost tom
podatku.

(b) Prihodna elastiþnost tražnje

Prihod potrošaþa znaþajna je determinanta tržišne tražnje, jer sa poveüanjem prihoda
potrošaþa raste tražnja za mnogim proizvodima. Prihodna elastiþnost tražnje pokazuje za
koliko üe se promeniti tražena koliþina nekog proizvoda kada se prihod promeni za 1%.
Koeficijent prihodne elastiþnosti tražnje je pozitivan kada se prihod potrošaþa i tražena
koliþina proizvoda menjaju u istom smeru (sa rastom prihoda raste i potražnja, a sa padom
prihoda opada i tražnja). Dobra, þiji je koeficijent prihodne elastiþnosti veüi od nule su
normalna ili superiorna dobra. Tražnja za neophodnim dobrima (npr hrana) raste sa porastom
prihoda potrošaþa, ali je rast tražnje proporcionalno manji od porasta prihoda potrošaþa. Ova
tražnja je pozitivna, ali je prihodno neelastiþna. Tražnja za luksuznim dobrima (npr.umetniþka
predmeti i sl.) je prihodno elastiþna, jer promena prihoda potrošaþa dovodi do znaþajnijeg
poveüanja tražene koliþine proizvoda.
Koeficijent prihodne elastiþnosti tražnje je negativan kada se prihod potrošaþa i tražena
koliþina menjaju u suprotnom smeru (sa poveüanjem prihoda potrošaþa, smanjuje se tražena
koliþina i obratno, sa smanjenjem prihoda poveüava se tražnja).
Koncept prihodne elastiþnosti tražnje omoguüava da se predvidi efekat promene prihoda
potrošaþa na tražnju za proizvodima, a time i na prihod preduzeüa. Ovaj koncept je znaþajan
kada se donosi odluka o proizvodnom programu preduzeüa, kao i kada se odluþuje o lokaciji
preduzeüa. Tako na primer, zna se da prihodno elastiþni proizvodi ostvaruju visoki rast tražnje

116
u periodima privrednog rasta, a veliki pad tražnje u vreme recesije (pad tražnje je veüi od pada
prihoda potrošaþa). Tražnja za prihodno neelastiþnim proizvodima manje je podložna
fluktuacijama ukupne privredne aktivnosti jer raste sporije od porasta prihoda potrošaþa u
periodima razvoja a stabilnija je u periodima usporavanja privrednog rasta (tražnja opada
sporo i neznatno). Ovaj koncept je znaþajan i kada se odreÿuje lokacija npr.nekog eksluzivnog
restorana jer se odluka donosi na osnovu ocene prihoda potrošaþa na tom lokalitetu.

2.3 Tržišna tražnja i životni ciklus proizvoda

Tržišna tražnja zavisi od životnog ciklusa proizvoda, koga þine þetiri faze kroz koje prolazi
razvoj proizvoda od svoga nastanka do nestanka sa tržišta (uvoÿenje, rast, zrelost, opadanje).
Veliþina tržišne tražnje zavisi od konkretne faze u razvoju proizvoda i kreüe se od relativno
niske (u fazi uvoÿenja), da bi se postepeno poveüavala (u fazi rasta i zrelosti) , a onda
doživela opadanje.
Zbog uticaja na tražnju, menadžment bi trebalo da poznaje i prati životni ciklus proizvoda, da
bi mogao blagovremeno da donosi odluke o redizajniranju, povlaþenju ili zadržavanju
proizvoda u proizvodnom programu odnosno o cenama i izboru tržišta. Ono što treba
razmatrati u tim sluþajevima je odnos izmeÿu prodaje, tokova proizvodnje i profita. Na bazi
toga, faktiþki se razmatraju sledeüa pitanja:

- koje proizvode zadržati u proizvodnom programu, a koje izbaciti

- koje nove proizvode uvrstiti u program
- kako osvojiti proizvodnju novih proizvoda (inovacijom, licencom i sl.)

Meÿutim, to je izuzetno složen posao koji zahteva traženje odgovora na mnoga pitanja koja
nisu tako jasna, jednoznaþna i lako saglediva. Prvo, veoma je teško predvideti poþetak
nastajanja nekog proizvoda kao i trajanje svake od faza životnog veka. Brojni su sluþajevi da
su proizvodi za koje se verovalo da üe biti „šampioni“doživeli neuspeh veü u fazi uvoÿenja,
dok su neki, suprotno oþekivanju, vrlo brzo ušli u fazu brzog rasta. Treba raþunati i sa
þinjenicom da intenzivni razvoj tehnologije skraüuje životni ciklus proizvoda, što dodatno
nameüe neophodnost stalnog inoviranja postojeüih proizvoda odnosno bržeg uvoÿenja novih
proizvoda.
U svakom sluþaju, da bi se zadovoljila tržišna tražnja u sve turbulentnijim uslovima i
promenama, preduzeüa moraju permanentno da traže naþine da razvijaju nove i bolje
proizvode, prateüi razvoj proizvoda u okviru faza životnog ciklusa.

3. PONUDA

Da bi se govorilo o celini tržišta mora se uzajamno posmatrati tržišna tražnja i ponuda datog
dobra. Ponudu saþinjava mnoštvo ponuÿaþa koji, sa jedne strane, hoüe da prodaju izvesnu
koliþinu robe, a sa druge strane, imaju odreÿene zahteve u ceni, pri þemu nisu spremni da

117
prekoraþe njenu donju granicu.96 Ponuda preduzeüa je pod uticajem dve veliþine: jedna je,
tržišna cena robe, a druga, troškovi proizvodnje.
Po pravilu, viša cena proizvoda poveüava ponuÿenu koliþinu, a niža cena, smanjuje ponuÿenu
koliþinu. Taj odnos, brojþano iskazan, izmeÿu razliþitih nivoa tržišne cene robe i koliþine
njene ponude naziva se skala ponude, a grafiþki predstavljeno, kriva ponude.97

Funkcija tržišne ponude izražava potencijalni obim ponude svih proizvoÿaþa datog dobra u
zavisnosti od visine tržišnih cena. Oblik i položaj funkcije ponude odreÿuju:

- broj i ekonomska snaga ponuÿaþa

- tržišna cena datog dobra
- odnos izmeÿu visine tržišne cene i cene proizvodnih resursa faktora proizvodnje

Grafiþki prikazana, ponuda ima pozitivan nagib kada izražava pozitivnu korelaciju izmeÿu
visine tržišne cene datog dobra i obima ponude.
Elastiþnost ponude predstavlja odnos izmeÿu promene koliþine ponuÿene robe i promene
njene cene. Ako je koeficijent cenovne elastiþnosti ponude veüi od 1, smatra se da je ponuda
relativno elastiþna (rast ponude je veüi od rasta cene), a ako je koeficijent manji od 1, ponuda
je relativno neelastiþna (rast ponude je manji od rasta cene).
Formiranje stvarne cene i od nje zavisne koliþine roba koje üe se potrošiti (tražnja) i proizvesti
(ponuda) može se objasniti samo zajedniþkim posmatranjem meÿusobnog delovanja ponude i
tražnje.

4. PRIHOD PREDUZEûA

Preduzeüe stvara prihod prodajom odreÿene koliþine dobara i usluga na tržištu. Ta koliþina za
preduzeüe predstavlja veliþinu ponude odnosno sposobnost da ponudi ono što potrošaþi žele
da kupe, od þega direktno zavisi visina prihoda. U tom smislu, prihod predstavlja pouzdan
pokazatelj efikasnosti, ali i preduslov opstanka preduzeüa. Jer, ukoliko ne ostvari prihod,
preduzeüe ne može da opstane na tržištu. Otuda i obaveza menadžera da dobro spoznaju
funkciju tražnje za njihovom robom, jer na taj naþin mogu da procenjuju kojem nivou prihoda
treba da teže odnosno da ga ostvare.

Ukupan prihod
Ukupan prihod preduzeüa se realizuje prodajom koliþine roba i usluga po ceni ostvarenoj na
tržištu, odnosno predstavlja umnožak koliþine i cene

UP = Q x C

Gde je
UP - ukupan prihod
Q - koliþina proizvoda

96
Ekonomska enciklopedija 1, SA, Beograd, 1984., str. 617. (Hes Heinrich)
97
Bajt, A., Osnovi ekonomike, Informator, Zgreb, 1967., str. 134.

118
C - cena proizvoda – usluga

Proseþan prihod
Proseþan prihod je koliþnik izmeÿu ukupnog prihoda i ukupne koliþine proizvoda, odnosno
iskazuje prihod po jedinici prodate robe

PP = UP / Q

Ako je cena proizvoda data, odnosno ako je cena ista za svaku koliþinu prodatih proizvoda
onda je proseþan prihod jednak ceni, odnosno

PP = C (Q x C / Q)

Meÿutim, ako preduzeüe prodaje proizvode razliþitim kupcima po razliþitim cenama (ako
cenu prilagoÿava prema koliþini prodatih proizvoda), proseþan prihod jednak je proseþnoj
prodajnoj ceni, odnosno

__
PP = C
__
Gde je C proseþana prodajna cena, odnosno ponderisani prosek prodatih koliþina proizvoda
po pojedinim cenama. Na primer, ako je preduzeüe prodalo 10 komada po 10 evra, 20 komada
po 12 evra i 40 komada po 8 evra, onda üe ponderisano prosek biti 10 evra (10 x 10 + 20 x
12+ 40 x 8 / 10 + 20 + 40 ).

Marginalni prihod
Marginalni prihod pokazuje promenu ukupnog prihoda koja nastaje u uslovima prodaje jedne
dodatne jedinice proizvoda. Iz marginalnog prihoda je vidljivo za koliko üe se promeniti
ukupan prihod, ako preduzeüe poveüa (smanji) prodaju za jedan proizvod. Matematiþki,
marginalni prihod se može izkazati na sledeüi naþin

MP = dUP / dQ

Gde je

dUP - promena ukupnog prihoda

dQ - promena koliþine proizvoda

Odnos tražnje i prihoda

Ukupan prihod, grafiþki se prikazuje krivom ukupnog prihoda i izvodi se iz krive tražnje, jer
ukupan prihod direktno zavisi od tražnje za proizvodima preduzeüa. U skladu sa tim, govori
se o (a) horizontalnoj krivi tražnje i (b) opadajuüoj krivi tražnje i posmatra kretanje ukupnog
prihoda.
(a) Horizontalna kriva tražnje znaþi da preduzeüe može da proda svaku koliþinu proizvoda
koju proizvede, po ceni koja je data, tj. odreÿena na tržištu (prema ponudi i tražnji).

119
 C

d, PPd, MPd

0 Q

Slika 17.1 Horizontalna kriva tražnje

Horizontalna kriva tražnje znaþi da predezeüe može da proda svu koliþinu proizvoda po ceni
koja je odreÿena na tržištu, u skladu sa ponudom i tražnjom. U tim uslovima, ni jedno
preduzeüe ne može da proda svoj proizvod po ceni koja je veüa od date, jer ukoliko bi to
pokušalo da uradi, onda bi se kupci preusmerili ka drugim preduzeüima, koja taj isti proizvod
prodaju po nižoj ceni. Isto tako, ni jedno preduzeüe nema ekonomski interes da prodaje svoje
proizvode po nižoj ceni od tržišne. Preduzeüe ne može da menja cenu proizvoda, ali može da
proda sve što proizvede, bez snižavanja cene.
Kada je kriva tražnje horizontalna, kriva ukupnog prihoda je rastuüa linearna kriva, koja
poþinje iz koordinatnog poþetka.

UPd

0 Q

Slika 17.2 Kriva ukupnog prihoda

Kriva ukupnog prihoda raste po konstantnoj stopi, koja je jednaka ceni proizvoda. To znaþi da
svaki prodati proizvod poveüava ukupan prihod za isti iznos, koji je jednak ceni (koja je data i
na koju preduzeüe ne može da utiþe).
Proseþan prihod je, po definiciji, jednak ceni proizvoda, što znaþi da su kriva proseþnog
prihoda i kriva tražnje identiþne i jednake ceni proizvoda (slika 17.1.). Pošto se ukupan prihod
poveüava za iznos koji je jednak ceni proizvoda, marginalni prihod je konstantan i jednak ceni
proizvoda. Marginalni prihod je, po definiciji, jednak nagibu krive ukupnog prihoda. Pošto je

120
kriva ukupnog prihoda linearna, njen nagib je konstantan i jednak ceni proizvoda, što znaþi da
je kriva marginalnog prihoda konstantna i jednaka ceni proizvoda. Dakle, kriva marginalnog
prihoda podudara se sa krivom tražnje, odnosno proseþnog prihoda i jednaka je ceni
proizvoda (slika 17.1.)..
(b) Opadajuüa kriva tražnje
Opadajuüa kriva tražnje znaþi da preduzeüe može da poveüa prodaju, ukoliko smanji cenu i
obratno, ako preduzeüe poveüa cenu, moraüe da smanji obim prodaje.

d, PPd

0 Q
MPd
Slika 18.1 Opadajuüa kriva tražnje

Kriva proseþnog prihoda i kriva marginalnog prihoda poþinju iz iste taþke, tj. cene proizvoda,
stim što je nagib krive marginalnog prihoda dvostruko veüi od nagiba krive proseþnog
prihoda. Kriva proseþnog prihoda opada, zato što su kriva tražnje i kriva proseþnog prihoda
identiþne, tj. kriva tražnje je kriva proseþnog prihoda. Kada kriva proseþnog prihoda opada,
kriva marginalnog prihoda se nalazi ispod nje.
Kada kriva tražnje opada, kriva ukupnog prihoda raste, dostiže maksimum i nakon toga opada
(ima oblik parabole).

UPd

0 Q

Slika 18.2 Kriva ukupnog prihoda

121
Ukupan prihod raste po opadajuüoj stopi, jer ukoliko želi da poveüa prodaju, preduzeüe mora
da smanji cenu.
Kada je marginalni prihod veüi od nule, ukupan prihod raste, jer sa prodajom svake dodatne
jedinice proizvoda, ukupan prihod raste. Ukupan prihod dostiže maksimum u taþki gde je
marginalni prihod jednak nuli. Kada je marginalni prihod jednak nuli, promena ukupnog
prihoda zbog poveüanja prodaje za jednu jedinicu proizvoda, jednaka je nuli. Konkretno,
prodaja sledeüe jedinice proizvoda ne dovodi do poveüanja ukupnog prihoda. U taþki
maksimuma krive ukupnog prihoda (slika 18.1), kriva marginalnog prihoda seþe horizontalnu
osu, tj. marginalni prihod jednak je nuli. Posle taþke maksimuma, kriva ukupnog prihoda
poþinje da pada, što znaþi da rast prodaje dovodi do pada ukupnog prihoda. Jer da bi se
poveüao obim prodaje, preduzeüe mora da snizi cenu proizvoda. Kada kriva ukupnog prihoda
opada, marginalni prihod je negativan, što znaþi da dalje poveüanje obima prodajed dovodi do
pada ukupnog prihoda.

Cenovna elastiþnost i promene ukupnog prihoda

Ukupan prihod se menja sa promenom cene proizvoda. Ta promena se može sasvim precizno
odrediti ako se poznaje cenovna elastiþnost tražnje. Ukoliko je tražnja za proizvodom
cenovno neelastiþna, sniženje cene dovodi do pada ukupnog prihoda, dok poveüanje cene
dovodi do poveüanja ukupnog prihoda. Cena proizvoda i ukupan prihod menjaju se u istom
smeru. Ako je pak tražnja za proizvodom cenovno elastiþna, sniženje cene dovodi do porasta
ukupnog prihoda, dok poveüanje cene dovodi do pada ukupnog prihoda. Cena proizvoda i
ukupan prihod menjaju se u suprotnom smeru.
Pravila promene ukupnog prihoda, u zavisnosti od cenovne elastiþnosti tražnje su:

- ako je tražnja cenovno neelastiþna (koeficijent elastiþnosti je manji od 1), cena proizvoda
i ukupni prihod preduzeüa menjaju se u istom smeru
- ako je tražnja cenovno elastiþna (koeficijent elastiþnosti je veüi od 1), cena proizvoda i
ukupni prihod preduzeüa menjaju se u suprotnom smeru

Ova pravila se primenjuju pri donošenju odluke o poveüanju cene proizvoda. Ukoliko je
tražnja cenovno neelastiþna, to ukazuje na to da üe pad ukupnog prihoda biti veüi ukoliko
doÿe do snažnijeg sniženja cena. A ukoliko je tražnja cenovno elastiþna, rast ukupnog prihoda
je veüi, ako je sniženje cene veüe.
Dakle, ako je tražnja za proizvodom preduzeüa cenovno neelastiþna, preduzeüe treba da
poveüa cenu proizvoda jer üe to dovesti do (a) rasta ukupnog prihoda i (b) snižavanja ukupnih
troškova. Ako je tražnja za proizvodom cenovno neelastiþna, poveüanje cene proizvoda
dovodi do poveüanja ukupnog prihoda preduzeüa kojim se može nadomestiti pad prihoda do
koga dolazi zbog smanjenja prodaje. Pored toga, porast cene proizvoda dovodi do smanjenja
ukupnih troškova, jer veüa cena znaþi manji obim prodaje i manji broj proizvoda, a to opet
znaþi niže troškove nabavke i niže režijske troškove.
Ukoliko je tražnja za proizvodom preduzeüa cenovno neelastiþna, smanjenje cene proizvoda
dovodi do pada ukupnog prihoda i porasta ukupnih troškova, što se u konaþno odražava na
pad profita i rentabilnosti.

122
 Rezime

Pojednostavljeno reþeno, tržište þine kupci i prodavci (tražnja i ponuda) i ono je faktor
konaþne valorizacije uspešnosti poslovanja svih subjekata odnosno ostvarenja osnovnih
ekonomskih principa i naþela poslovanja. Konkretno, najvažniji uticaj na efikasnost
preduzeüa imaju kupci (koji þine tražnju) i konkurencija.
Otuda i potreba stalne analize konkurencije jer se kroz to sagledaju realne pretnje u funkciji
boljeg korišüenja sopstvenih šansi i unapreÿenja efikasnosti preduzeüa. Vrsta, oblik i
intenzitet konkurencije menja se sa promenom tražnje, tržišne strukture i opštih uslova na
tržištu. Porter tvrdi da pet sila odreÿuju konkurentnos: snaga kupca, moü dobavljaþa, pretnje
novih ulazaka na tržište, pretnje supstituta i konkurentsko rivalstvo.
Snage koje menjaju strukturu tržišta, vrste, oblik i intenzitet konkurencije nazivaju se
pokretaþkim snagama i one bitno utiþu na pravac, brzinu i širinu promena tržišne strukture i
konkurencije
Izbor koji vrši potrošaþ je pod uticajem dvostrukog ograniþenja: (a) iznosa dohotka i (b)
visine postojeüih cena proizvoda. U okviru ovih ograniþenja potrošaþ slobodno bira šta üe da
kupi i u kojim koliþinama i ta pozicija se definiše kao suverenitet potrošaþa Potrošaþ iz raznih
razloga formira sviju skalu naklonosti (preferencija) po pitanju znaþajnosti izbora i redosledu
zadovoljenja potreba.
Tražnju þine kupci odnosno koliþine dobara ili usluga koje potrošaþi žele i mogu da kupe u
datom vremenskom periodu. Funkcija tržišne tražnje izražava veliþinu platežno sposobne
tražnje za nekim dobrom u zavisnosti od njegove tržišne cene. Inverzni odnos izmeÿu koliþine
i cene dobara naziva se „zakon tražnje”, koji kaže da ukoliko cena dobara raste, tada tražnja
opada, odnosno ako cena opada, tražnja raste.
Sve više se prihvata stav da sem cene postoje i drugi faktori od kojih zavisi koliþina dobara ili
usluga koju potrošaþi traže (atributi proizvoda, cena vezanih proizvoda, reklama,
distribucija, kupovna moü potrošaþa itd.).
Kriva tražnje pokazuje maksimalne koliþine proizvoda koje potrošaþi žele da kupe po
razliþitim cenama, odnosno maksimalne cene koje su kupci spremni da plate za razliþite
koliþine proizvoda. Grafiþki predstavljena, kriva tražnje ima negativan nagib, što izražava
zakonito kretanje izmeÿu nivoa cene i tražene koliþine
Elastiþnost tražnje predstavlja odnos izmeÿu tražene koliþine nekog dobra i njegove cene. Od
posebnog znaþaja su: (a) cenovna i (b) prihodna elastiþnost tražnje.
(a) Cenovna elastiþnost tražnje pokazuju za koliko procenata üe se promeniti tražena koliþina
jednog proizvoda kada se cena tog proizvoda promeni za 1%. Razlikujemo: savršeno
elastiþnu tražnju; savršeno neelastiþnu tražnju i jedinaþnu elastiþnu tražnju.
(b) Prihodna elastiþnost tražnje pokazuje za koliko üe se promeniti tražena koliþina nekog
proizvoda kada se prihod promeni za 1%. Koeficijent prihodne elastiþnosti tražnje je
pozitivan kada se prihod potrošaþa i tražena koliþina proizvoda menjaju u istom smeru (sa
rastom prihoda raste i potražnja, a sa padom prihoda opada i tražnja). Koeficijent prihodne
elastiþnosti tražnje je negativan kada se prihod potrošaþa i tražena koliþina menjaju u
suprotnom smeru. Koncept prihodne elastiþnosti tražnje omoguüava da se predvidi efekat
promene prihoda potrošaþa na tražnju za proizvodima, a time i na prihod preduzeüa
Veliþina tržišne tražnje zavisi od konkretne faze u razvoju proizvoda i kreüe se od relativno
niske (u fazi uvoÿenja), da bi se postepeno poveüavala (u fazi rasta i zrelosti) , a onda
doživela opadanje.

123
Ponudu saþinjava mnoštvo ponuÿaþa koji, sa jedne strane, hoüe da prodaju izvesnu koliþinu
robe, a sa druge strane, imaju odreÿene zahteve u ceni, pri þemu nisu spremni da prekoraþe
njenu donju granicu. Ponuda preduzeüa je pod uticajem dve veliþine: jedna je, tržišna cena
robe, a druga, troškovi proizvodnje. Funkcija tržišne ponude izražava potencijalni obim
ponude svih proizvoÿaþa datog dobra u zavisnosti od visine tržišnih cena. Grafiþki prikazana,
ponuda ima pozitivan nagib kada izražava pozitivnu korelaciju izmeÿu visine tržišne cene
datog dobra i obima ponude. Elastiþnost ponude predstavlja odnos izmeÿu promene koliþine
ponuÿene robe i promene njene cene.
Ukupan prihod preduzeüa se realizuje prodajom koliþine roba i usluga po ceni ostvarenoj na
tržištu, odnosno predstavlja umnožak koliþine i cene
Proseþan prihod je koliþnik izmeÿu ukupnog prihoda i ukupne koliþine proizvoda, odnosno
iskazuje prihod po jedinici prodate robe
Iz marginalnog prihoda je vidljivo za koliko üe se promeniti ukupan prihod, ako preduzeüe
poveüa (smanji) prodaju za jedan proizvod.
Ukupan prihod, grafiþki se prikazuje krivom ukupnog prihoda i izvodi se iz krive tražnje, jer
ukupan prihod direktno zavisi od tražnje za proizvodima preduzeüa. U skladu sa tim, govori
se o (a) horizontalnoj krivi tražnje i (b) opadajuüoj krivi tražnje i posmatra kretanje ukupnog
prihoda.

(a) Horizontalna kriva tražnje znaþi da preduzeüe može da proda svaku koliþinu proizvoda
koju proizvede, po ceni koja je data, tj. odreÿena na tržištu (prema ponudi i tražnji). Kada je
kriva tražnje horizontalna, kriva ukupnog prihoda je rastuüa linearna kriva, koja poþinje iz
koordinatnog poþetka. Kriva ukupnog prihoda raste po konstantnoj stopi, koja je jednaka ceni
proizvoda. Kriva proseþnog prihoda i kriva tražnje su identiþne i jednake ceni proizvoda.
Pošto se ukupan prihod poveüava za iznos koji je jednak ceni proizvoda, marginalni prihod je
konstantan i jednak ceni proizvoda. Dakle, kriva marginalnog prihoda podudara se sa krivom
tražnje, odnosno proseþnog prihoda i jednaka je ceni proizvoda
(b) Opadajuüa kriva tražnje znaþi da preduzeüe može da poveüa prodaju, ukoliko smanji cenu
i obratno, ako preduzeüe poveüa cenu, mora da smanji obim prodaje. Kriva proseþnog
prihoda i kriva marginalnog prihoda poþinju iz iste taþke, tj. cene proizvoda, stim što je nagib
krive marginalnog prihoda dvostruko veüi od nagiba krive proseþnog prihoda. Kada kriva
proseþnog prihoda opada, kriva marginalnog prihoda se nalazi ispod nje. Kada kriva tražnje
opada, kriva ukupnog prihoda raste, dostiže maksimum i nakon toga opada (ima oblik
parabole. Kada je marginalni prihod veüi od nule, ukupan prihod raste, jer sa prodajom
svake dodatne jedinice proizvoda, ukupan prihod raste. Ukupan prihod dostiže maksimum u
taþki gde je marginalni prihod jednak nuli. Kada je marginalni prihod jednak nuli, promena
ukupnog prihoda zbog poveüanja prodaje za jednu jedinicu proizvoda, jednaka je nuli. Posle
taþke maksimuma, kriva ukupnog prihoda poþinje da pada, što znaþi da rast prodaje dovodi
do pada ukupnog prihoda. Kada kriva ukupnog prihoda opada, marginalni prihod je
negativan, što znaþi da dalje poveüanje obima prodajed dovodi do pada ukupnog prihoda.

___________________________________________________________________________

Pitanja

1.Definišite tržište - tržišnu strukturu

2.Šta je konkurencija, vrsta, obim, intenzitet konkurencije
3.Pokretaþke snage koje menjaju tržišnu strukturu, obim i intenzitet konkurencije

124
4.Porterove sile konkurentnosti
5.Potrebe kupaca,izbor koji vrše potrošaþi i ograniþenja
6.Determinante tražnje
7.Elastiþnost tražnje - cenovna elastiþnost, prihodna elastiþnost
8.Ponuda i elasti;nost ponude
9.Ukupan, proseþan i marginalni prihod
10.

Za one koji žele više

1.Odnos tražnje i prihoda –u uslovima vertikalne elastiþnosti tražnje (ukupan, proseþan i

marginalni prihod)
2.Odnos tražnje i prihoda –u uslovima opadajuüe krive tražnje (ukupan, proseþan i
marginalni prihod)

125
 V DEO

EFEKTIVNOST I EFIKASNOST PREDUZEûA

Cilj petog dela je da se celovito razmotri koncept koji najpotpunije povezuje inpute sa
outputima preduzeüa, na naþin da to ukazuje na opravdanost i uspešnost bavljenja
odreÿenom delatnošüu. U prvom delu se daje pojmovno objašnjenje efektivnosti i efikasnosti
(produktivnost, ekonomiþnost, rentabilnost) koji se mogu naüi u literaturi, a zatim sumarno
razmatraju osnovne karakteristike i identifikuju osnovni faktori koji opredeljuju izbor
odgovarajuüeg pokazatelja uspešnosti preduzeüa. Ovaj segment üe se obraditi kroz sledeüa
pitanja:

x pojam i karakteristike efektivnosti i efikasnosti

x odnos izmeÿu efektivnosti i efikasnosti
x razliþiti pristupi izražavanja efektivnosti i efikasnosti
x sistem i znaþaj ciljeva preduzeüa i resursa za izražavanje efektivnosti i
efikasnosti
x karakteristike internih procesa od znaþaja za efektivnost i efikasnost
funkcionisanja preduzeüa
x modeli efektivnosti preduzeüa po pristupu konkurentnosti vrednosti i zavisno od
faze životnog ciklusa preduzeüa
x pretpostavke korišüenja razliþitih pristupa i pokazatelja efektivnosti i efikasnosti
preduzeüa
x þinioci koji opredeljuju izbor naþina izražavanja efektivnosti i efikasnosti
preduzeüa

1. POJAM EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI

Pošto se radi o konceptu koji u sebi sadrži i istovremeno povezuje ciljeve kao i resurse koji se
koriste radi ostvarenja tih ciljeva, efikasnost i efektivnost su od suštinskog znaþaja za svako
preduzeüe i predmet su stalne analize. Smatra se da je efikasnost posledica promena koje utiþu
na odnos preduzeüa sa sredinom u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Efektivnost
ukazuje na naþin na koji preduzeüe podmiruje potrebe kupaca na tržištu, a efikasnost na naþin
na koji se, pri tome, koriste izvori preduzeüa.
Efektivnost preduzeüa može se posmatrati u užem i širem smislu. Efektivnost u širem smislu
može se definisati kao sposobnost preduzeüa da pribavi neophodne resurse i da ih što
efikasnije iskoristi za ostvarenje svojih ciljeva.98Uže shvaüena efektivnost preduzeüa se može

98
Gannon, M. J., Organizational Behavioral: A Managerial and Organizational Perspective, Little, Brown and
Company, 1979, str 310

126
definisati kao stepen ostvarenja njegovih ciljeva.99 Prema tome, efektivnost se tretira kao
eksterni problem preduzeüa
Efikasnost je transformacioni proces - meri se nekom funkcijom (output) po jedinici
korišüenih izvora (inputa). Merila koja se koriste da ukažu na efikasnost transformacije su:
output po zaposlenom, stepen korišüenja kapaciteta, troškovi po jedinici proizvoda,
koeficijent obrta itd. Dakle, efikasnost se tretira kao interni proces preduzeüa.
Prema tome, biti efikasan znaþi raditi bolje ono što se radi odnosno raditi stvari na pravi
naþin. Efektivnost predstavlja širok pojam obzirom da se može definisati brojnim þiniocima
koji je uslovljavaju, kao što su karakteristike organizacije, okruženja, zaposlenih i sl.
Efektivnost ukazuje da preduzeüe radi prave stvari odnosno da je odabralo pravo podruþje
svoje delatnosti. Zato se efektivnost meri realizovanom dobiti na tržištu, koja zavisi od
prilagoÿenosti proizvoda i usluga zahtevima tražnje.
Pojam efikasnosti je znatno odreÿeniji pošto se odnosi na interne ekonomske procese
preduzeüa. Najopštije, efikasnost izražava delotvornost ovih procesa i izražava se veliþinom
rezultata koja se može ostvariti po jedinici resursa. Drugim reþima, efikasnost se izražava
odnosom rezultata funkcionisanja preduzeüa (output- a) i ulaganja (input –a). Ako je potrebna
manja koliþina resursa da se ostvare odreÿeni rezultati, odnosno ako se sa odreÿenom
koliþinom resursa ostvaruju veüi rezultati, to üe efikasnost preduzeüa biti veüa, i obratno.
U tom razmatranju, profit ima posebno mesto i znaþaj jer nastaje kao rezultat velikog broja
razliþitih internih i eksternih uticaja i predstavlja sveobuhvatni indikator efikasnosti kao i
kljuþni test tržišnog uspeha preduzeüa.
U ekonomskoj teoriji postoje dva osnovna pristupa efikasnosti preduzeüa. Prvi pristup
naglašava važnost tržišta i konkurencije, a efikasnost preduzeüa se tumaþi delovanjem tržišta i
konkurencije i razlikama u tržišnoj poziciji i konkurentskoj prednosti preduzeüa. Drugi
pristup istiþe da su resursi, sposobnost i kompetentnost preduzeüa najvažniji izvori
efikasnosti, koji dovode do konkurentske prednosti stvorene na bazi veüe efikasnosti.
Naravno, efektivnost i efikasnost mogu biti meÿusobno uslovljeni tako da efikasnost u
poslovanju olakšava realizaciju ciljeva preduzeüa, odnosno doprinose njegovoj efikasnosti.
Isto tako, preduzeüe može efikasno da obavlja svoju delatnost, a da istovremeno ne ostvaruje
ciljeve svoga poslovanja, odnosno da nije efektivno (efikasna proizvodnja proizvoda za
kojima nema tražnje na tržištu).
Efektivnost i efikasnost se koriste kao dva osnovna merila poslovnog uspeha preduzeüa.
Efektivnost rezultata je merilo zadataka outputa ili ostvarenja cilja. U proizvodnim
organizacijama, to znaþi ostvariti planirane zadatke kako kvalitetno tako i kvantitativno.
Naravno, zadaci se mogu ostvariti ali uz gubitak izvora odnosno resursa korišüenih u tom
transformacionom procesu. Zbog toga se moraju istovremeno posmatrati oba procesa.
Efikasnost rezultata meri troškove korišüenih izvora za ostvarenje cilja, tj. outputa u odnosu
na korišüene inpute.
Na slici 19 su pokazane razliþite kombinacije efektivnosti i efikasnosti rezultata poslovanja,
koje nastaju u dvodimenzionalnom sistemu:

(1). korišüenje izvora - slabo i dobro i

(2) ostvarenje ciljeva -slabo i dobro).

99
Haimann, T.,Scott, W. G., Management in the Modern Organization, Houghton Mifflin Company, Boston,
1974, str. 429

127
 Korišüenje izvora
Slabo Dobro
Efektivno, ali neefikasno (1) Efektivno i efikasno (4)
Ostvarenje cilja

Neki izvori preduzeüa su Ciljevi su ostvareni i izvori

Dobro
izgubljeni preduzeüa dobro korišüeni,
podruþja visoke produktivnosti
Ni efektivno, ni efikasno (3) Efikasno ali neefektivno (2)
Slabo Ciljevi nisu ostvareni, a izvori Izvori preduzeüa su dobro
preduzeüa su loše korišteni iskorišüeni, ali ciljevi nisu ostvareni

Slika 19 Efikasnost i efektivnost kao merila rezultata poslovanja

Schermerhirn, J.R.,Managing for Profitability, second edition, John Wiley and Sons, New
York, 1986., str. 18

Uspeh preduzeüa može biti ostvaren ako postoji (a) efektivnost u ostvarenju ciljeva i (b)
efikasnost u korišüenju izvora (pozicija 4, na slici 19.).

2. SHVATANJA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI

Složenost i razliþitost preduzeüa, diversifikovanost delatnosti i razliþiti uslovi okruženja, kao i

viÿenja razvoja, otežavaju sveobuhvatno izražavanje efektivnosti i efikasnosti preduzeüa.
Stoga u literaturi postoje brojni pristupi u merenju efektivnosti i efikasnosti.100 U zavisnosti
od svoje obuhvatnosti, brojni pristupi u izražavanju efektivnosti i efikasnosti mogu se podeliti
u dve osnovne grupe. Prvu grupu þine parcijalni pristupi u izražavanju efektivnosti i
efikasnosti (tradicionalni - klasiþni pristup), dok drugu grupu þine kompleksniji pristupi u
merenju efikasnosti i efektivnosti (savremeni pristup).

2.1 Tradicionalni pristupi efektivnosti i efikasnosti

Osnovna karakteristika tradicionalnog pristupa efektivnosti i efikasnosti je što se uspeh

preduzeüa meri parcionalno. Polazeüi od sadržaja reprodukcionog ciklusa proizvodnje
(ulaganje resursa, transformacioni proces, izlazni rezultati), definisana su tri osnovna pristupa
(resursi, procesi, izlazni rezultati) u izražavanju efektivnosti i efikasnosti preduzeüa.
Prvi pristup je sa stanovišta sistema resursa i izražava efektivnost poþetne faze procesa
stvaranja vrednosti i svodi se na uvrÿivanje sposobnosti preduzeüa da pribavlja neophodne
resurse za uspešno poslovanje. Pristup sa stanovišta internih procesa utvrÿuje efikasnost i
efektivnost internih aktivnosti i transformacionih procesa preduzeüa na osnovu pokazatelja

100
U ekonomskoj literaturi mogu se identifikovati þak trideset razliþitih kriterija efektivnosti.
Quinn, R. E., Rouhrbaugh, J., „A Spartial Model of Effectiveness Criteria Towards Competing Values
Approach to Organizational Analysis“, Management Science, Vol. 29, No3, March, 1983, str. 363

128
interne atmosfere koja vlada u preduzeüu i razliþitih pokazatelja efikasnosti. Treüi pristup
polazi od ciljeva (izlaznih rezultata) koje preduzeüe teži da realizuje i svodi se na utvrÿivanje
stepena uspešnosti preduzeüa u ostvarenju postavljenih ciljeva.

2.1.1 Pristup sistema resursa

Oovaj pristup je u celini okrenut ulazima (inputi –ma) u sistem preduzeüa, pa shodno tome
efikasnost i efektivnost zavise od sposobnosti preduzeüa da pribave retke i vredne resurse iz
okruženja. Preduzeüe koje želi da bude efektivno mora biti sposobno da iskoristi moguünosti
koje mu pruža okruženje i pribavi neophodne retke i vredne resurse. Prema ovom pristupu
efektivnost preduzeüa se može izražavati sledeüim pokazateljima: 101

- pregovaraþka pozicija preduzeüa - sposobnost preduzeüa da iskoristi moguünosti koje pruža

okruženje prilikom pribavljanja retkih i vrednih resursa
- sposobnost donosioca odluka u preduzeüu da uoþe i pravilno interpretiraju karakteristike
okruženja
- sposobnost redovnog odvijanja operativnih aktivnosti preduzeüa
- sposobnost preduzeüa da odgovori na promene u okruženju 102

Navedeni pokazatelji efektivnosti su posebno znaþajni za organizacije kod kojih se teško

mogu utvrditi drugi pokazatelji efektivnosti (npr. efikasnost univerziteta zavisi od njihove
sposobnosti da privuku kvalitetne profesore kao i studente).
Osnovni nedostatak ovog pristupa jeste u prenaglašavanju znaþaja pribavljanja resursa u
odnosu na znaþaj njihove upotrebe. Jer o efektivnosti se može govoriti tek onda kada se
sagleda naþin korišüenja pribavljenih resursa u funkciji ostvarenja ciljeva poslovanja.
Otuda se može zakljuþiti, da ocena uspešnosti preduzeüa (sa stanovišta sposobnosti da se
pribave neophodni resursi) ima prvenstveni znaþaj kod onih preduzeüa kod kojih ostali
pokazatelji efektivnosti i efikasnosti nisu raspoloživi. U ostalim sluþajevima navedeni
indikatori efektivnosti mogu imati karakter dopunskih pokazatelja koji se mogu koristiti sa
drugim pokazateljima.

2.1.2 Pristup internih procesa

Prema ovom pristupu efektivnost i efikasnost se izražavaju (a) stanjem internog ambijenta
preduzeüa i (b) efikasnošüu internih transformacionih procesa. Dakle, pristup internih procesa
ne uzima u obzir okruženje preduzeüa i po tome se razlikuje od druga dva pristupa (sistema
resursa i ostvarenih ciljeva). Ovde se stavlja naglasak na internu dimenziju i posmatra
efikasnost internih procesa u funkciji uspešnosti preduzeüa. Prema ovom pristupu, za
efektivnost preduzeüa znaþajno je kako se koriste resursi sa kojima raspolaže preduzeüe, kako
se to odražava na efikasnost internih procesa kao i odnose u preduzeüu. Shodno tome,
preduzeüe je efektivno ukoliko su procesi dobro uhodani i pristupaþni, ukoliko su zaposleni
zadovoljni, ukoliko su usklaÿene aktivnosti organizacionih delova preduzeüa i sl.
U izražavanju uspeha preduzeüa koriste se dve grupe pokazatelja
101
Daft, R.,- op. cit., str. 50
102
Mnogi autori smatraju da je sposobnost preduzeüa da se prilagodi promenama jedini pravi pokazatelj
efektivnosti. V. Haimann, T., Scott, W. G., op. cit., str. 439

129
Prva grupa pokazatelja zasniva se na rezultatima izvedenim iz prouþavanja meÿuljudkih
odnosa i organizacione kulture, kao i uopštavanjem iskustva i prakse dobro voÿenih
preduzeüa. Prema ovom shvatanju uspešno preduzeüe odlikuju sledeüe osobine: 103

- ustaljena korporativna organizaciona kultura i pozitivna klima

- blagonaklon odnos preduzeüa prema zaposlenim
- timski duh, odanost grupi, timski rad
- poverenje i saradnja radnika i menadžera
- podudarnost mesta na kojima se donose odluke i izvora informacija, nezavisno od izvora
informacija u organizacionoj strukturi
- direktne horizontalne i vertikalne komunikacione veze, razmena relevantnih informacija,
otvoreni kanali komunikacije
- stimulativni sistem nagraÿivanja
- interakcija preduzeüa i njegovih delova, a u sluþaju konfliktnih interesa razrešenje u interesu
preduzeüa itd.

Drugu grupu indikatora uspešnosti þine pokazatelji efikasnosti. U najopštijem obliku

efikasnost internih procesa (transformacionih) preduzeüa iskazuje se kroz odnos izmeÿu
elemenata izlaza (outputa) i elemenata ulaza (inputa), a najznaþajniji pokazatelji te efikasnosti
su produktivnost, ekonomiþnost i rentabilnost.
Prisup internih procesa je u svakom sluþaju dobar jer razmatra internu atmosferu i efikasnost
procesa þiji je uticaj na uspeh preduzeüa nesumnjiv. Meÿutim, ovakav pristup ima odreÿene
nedostatke koji se pre svega ispoljavaju u þinjenici da izvan obuhvata ostaje odnos preduzeüa
sa okolinom, a delimiþno i ukupan rezultat preduzeüa. Pored toga, ocene uspeha su þesto
subjektivne, posebno kada je u pitanju ocena interne atmosfere preduzeüa jer se ne može
egzaktno kvantifikovati.

2.1.3 Pristup ostvarenja cilja

Pristup ostvarenja ciljeva predstavlja najþešüe korišüeni metod ocene efektivnosti

preduzeüa.104 Široku rasprostranjenost ovaj pristup duguje svojoj jednostavnosti kao i
þinjenici da menadžerima pruža povratne informacije o efektima njihovih odluka na stepen
ostvarenja ciljeva preduzeüa.
Suština ovog pristupa svodi se na utvrÿivanje uspešnosti preduzeüa na osnovu stepena
ostvarenja ciljeva. Konkretno, što je stepen ostvarenja postavljenih ciljeva veüi to je veüi
stepen efektivnosti preduzeüa, i obratno. Sam postupak izražavanja efektivnosti i efikasnosti
pretpostavlja identifikovanje ciljeva kako bi se na osnovu stepena njihovog ostvarenja merila
uspešnost preduzeüa.
Ovakav pristup u oceni uspešnosti preduzeüa najþešüe se koristi kada su jasno odreÿeni ciljevi
koji se odnose na rezultate funkcionisanja preduzeüa i kada postoji saglasnost o tome koji
ciljevi treba da predstavljaju kriterije efektivnosti. Pored toga, ovaj pristup se koristi i kada je
broj ciljeva mali, kao i kada je moguüe meriti stepen ostvarenja ciljeva.105

103
Daft, R., - op. cit, str. 51; Pierce, J. L., Dunham, R. B., - op cit., str. 383
104
Pierce, J. I., Dunhan, R. B., Managing, Scott - Foresman, London, 1990., str. 380
105
Ibid, str. 380 - 381

130
Pristup ostvarenja ciljeva poþiva na opravdanoj pretpostavci da se preduzeüa osnivaju radi
ostvarenja odreÿenih ekonomskih ciljeva, da su stoga svi postupci i aktivnosti preduzeüa
ciljno orijentisani i da svako preduzeüe istinski teži realizaciji svojih ciljeva.106
Kada se govori o podobnosti ciljeva kao pokazatelja efektivnosti, uoþavaju se razlike zavisno
od toga da li se radi o zvaniþnim (službenim) ili operativnim ciljevima preduzeüa.
Zvaniþne ciljeve þine formalno donete odluke kao i objavljeni opšti ciljevi, koji izražavaju
motive postojanja preduzeüa, poslovnu filozofiju i sistem vrednosti, globalna podruþja
delovanja, tržišta na kojima se nastupa, kupce þije potrebe treba zadovoljiti i sl. Zvaniþni
(službeni) ciljevi su obiþno sadržani u najvažnijim pisanim dokumentima preduzeüa i
izveštajima o poslovanju, po svom karekteru su dugoroþni i pretežno su apstraktni pa samim
tim i teško merljivi, što ih þini nepodobnim za merenje efektivnosti preduzeüa.
Operativni ciljevi su mnogo konkretniji jer se odnose na ono što preduzeüe nastoji da
neposredno realizuje u operativnom poslovanju. Kao takvi, oni predstavljaju krajnji cilj
tekuüih aktivnosti, ali isto tako, samo fazu u realizaciji zvaniþnih ciljeva preduzeüa. Po svom
karakteru su kratkoroþni sa precizno odreÿenim vremenskim horizontom realizacije. Ovako
shvaüeni, operativni ciljevi obiþno predstavljaju ciljeve pojedinaþnih poslovnih funkcija ili
organizacionih delova preduzeüa.
Operativni ciljevi se odnose na razliþite aspekte poslovana preduzeüa i shodno tome se mogu
odnositi na globalne ciljeve i performanse preduzeüa, na resurse koji se koriste, na tržište i
druge aspekte poslovanja.
Za iskazivanje operativnih ciljeva kao globalnih pokazatelja performansi preduzeüa, najþešüe
se koriste pokazatelji (a) profitabilnosti (izražena visinom neto profita, prinosom na
investicije, visinom profita po akciji i sl.) (b) visine rasta preduzeüa (rast prihoda ili profita) i
(c) ostvarenog rezultata (ukupan prihod, obim proizvodnje i sl.).
Kada su operativni ciljevi vezani za resurse, onda se mogu odnositi na pribavljanje
neophodnih resursa (npr. obezbeÿenje finansijskih sredstava za tekuüe poslovanje i razvoj,
pronalaženje povoljnih izvora za snabdevanje materijalom) ili na efikasno i efektivno
korišüenje resursa.
Operativni tržišni ciljevi se odnose na rast ili održavanje postojeüeg tržišnog uþešüa, osvajanje
novih tržišta i novih kanala distribucije i sl.
Uz reþeno, operativni ciljevi se mogu odnositi i na druge elemente i aspekte poslovanja, kao
na primer zaposleni (obuka, unapreÿenje, ekonomska i socijalna sigurnost i sl.), istraživaþko
razvojne aktivnosti (novi proizvodi, nova tehnologija i postupci i sl.), proizvodnja (kvalitet,
asortiman i sl.).
Nema sumnje da je utvrÿivanje uspešnosti preduzeüa odnosno njegove efektivnosti i
efikasnosti na osnovu stepena ostvarenja ciljeva logiþan i racionalan postupak obzirom na
þinjenicu da se preduzeüe osniva upravo radi realizacije ciljeva. Meÿutim, isto tako je
þinjenica da je taj postupak izuzetno složen i sa brojnim problemima, što može da ograniþi
domete ove metode.
Prvi problem koji se mora rešiti odnosi se na identifikaciju ciljeva na osnovu kojih üe se
izražavati efektivnost i efikasnost preduzeüa. Naime, problem može nastati usled nejasno
definisanih ciljeva, njihovog prevelikog broja i eventualne konfliktosti. U tom kontekstu treba
posmatrati i pitanje postavljanja seta povezanih ciljeva, jer þesto pojedinaþni cilj ne može da
predstavlja kriterijum za utvrÿivanje efektivnosti preduzeüa (realizacija jednog cilja može
znaþiti istovremeni podbaþaj drugog cilja).
Drugi veliki problem odnosi se na merenje uspešnosti preduzeüa na osnovu stepena ostvarenja
odabranih ciljeva. Dakle, postoji potreba da se predhodno precizno utvrde kriteriji i standardi

106
Milosavljeviü, M., Strategijski faktori poslovnog uspeha preduzeüa, u Milosavljeviü, M., Grozdanoviü, D.,
Jovanoviü, M. I dr., Razvojni faktori i efikasnost preduzeüa, Ekonomski fakultet, Institut za ekonomska
istraživanja, Niš, 1993., str. 3

131
za merenje efektivnosti. Naravno, osnovna pretpostavka je da su ciljevi opipljivi, podložni
verifikovanju i realno merljivi. Zavisno od toga kako se reše ovi problemi, procene na osnovu
pokazatelja stepena realizacije ciljava variraüe od preciznih odnosno objektivnih do sasvim
subjektivnih. Tako se na primer za neke ciljeve (profit, stopa rasta i sl.) može precizno utvrditi
stepen njihove realizacije, dok za druge (blagostanje zaposlenih, društvena odgovornost
preduzeüa) ne postoje jasni kriterijumi za merenje uspešnosti. Stoga se utvrÿivanje
efektivnosti u realizaciji ovih ciljeva mora zasnivati na subjektivnim ocenama.107
Utvrÿivanje efektivnosti neprofitnih i neekonomskih organizacija i institucija je još složeniji i
komplikovanije jer kod njih þesto ne postoje ni objektivni ciljevi, kao ni objektivni kriteriji i
standardi za merenje stepena realizacije ciljeva.
Sve ovo se odnosi na pristup koji je u krajnjem orijentisan na merenje stepena realizacije
konkretnih ciljeva koje je preduzeüe postavilo i ostvarilo u nekom vremenskom periodu. Za
razliku od ovog pristupa, postiji i sistemski pristup, koji je orijentisan na to kako preduzeüe
treba da ostvari ciljeve. Drugim reþima, dok se pristup ostvarenja ciljeva odnosi na krajnje
ciljeve, sistemski pristup je usmeren na ciljeve kao sredstvo. Utvrÿivanje efektivnosti po
sistemskom pristupu podrazumeva procenu uspešnosti preduzeüa u pribavljanju resursa i
njihovoj transformaciji kao i distribuciji ostvarenih rezultata na naþin koji obezbeÿuje
održavanje ravnoteže i stabilnosti okruženja.108 Sistemski pristup se zasniva na verovanju da
preduzeüe može da ostvari svoje ciljeve jedino ukoliko kao sistem funkcioniše skladno i
efektivno i ukoliko je u stanju da obnavlja utrošene resurse. To znaþi da sistemski pristup
efektivnosti i efikasnosti ima karakteristike ne samo pristupa ostvarenja ciljeva nego i pristupa
sistema resursa i internih procesa.

2.2 Noviji pristupi efektivnosti i efikasnosti

Osnovna karakteristika svih tradicionalnih metoda izražavanja efektivnosti i efikasnosti je

parcijalno sagledavanje i merenje uspeha preduzeüa. Nasuprot njima, u novije vreme se
razvijaju kompleksniji pristupi koji uvažavaju þinjenicu da preduzeüe obavlajuüi razliþite
aktivnosti i koristeüi brojne resurse teži realizaciji višestrukih ciljeva. Osnovna karakteristika
ovakvog pristupa je nastojanje da se kompleksnije izrazi efektivnost i efikasnost preduzeüa,
kombinovanjem više pokazatelja uspešnosti u jednu celinu. U tom kontekstu, navode se dva
moguüa kompleksna pristupa : pristup stejkholdera i pristup konkurentskih vrednosti

2.2.1 Pristup stejkholdera

Utvrÿivanje efektivnosti preduzeüa po ovom pristupu svodi se na merenje stepena

zadovoljenja potreba stejkholdera strategijskih konstituenata preduzeüa.109 Stejkholderi
procenjuju efektivnost preduzeüa poredeüi ono što dobiju od preduzeüa sa onim što ulažu u
preduzeüe.110 Osnovno je da se najpre identifikuju svi pa onda kritiþni stejkholderi preduzeüa,

107
U nekim domenima društvene odgovornosti (npr zaštita životne okoline) zakonskim propisima su odreÿene
vrednosti- veliþine koje predstavljaju standard za ocenu društvene efektivnosti preduzeüa. Šire i konkretnije o
merenju društvene efektivnosti preduzeüa u radu Haimann, T., Scott, W.G.- op. cit., str. 434 - 439
108
Pierce, J. L., Dunham,R. B.,- op. cit., str.381
109
Naziv“ stejkholder“ u bukvalnom prevodu znaþi „þuvar uloga“. Stejkholderi su razliþite grupe izvan ili
unutar preduzeüa, odnosno kiji nalaze svoj interes u preduzeüu i utiþu na rezultate njegovog poslovanja
(vlasnici, zaposleni, kupci, kreditori, dobavljaþi i sl.)
110
Jones, G.R., Organizational Theory :Text and Cases, Prentice Hall, 2001., str. 18.

132
a nakon toga da se utvrde najvažniji zahtevi svake grupe stejkholdera. To je pretpostavka da
bi se mogli utvrditi adekvatni pokazatelji efektivnosti i efikasnosti u uslovima razliþitih
interesa koje imaju raznovrsni stejkholderi preduzeüa. Do relevantnih pokazatelja efektivnosti
dolazi se ispitivanjem i prikupljanjem mišljenja pojedinih grupa stejkholdera.
U narednoj tabeli 5 dat je pregled rezultata jednog istraživanja malih preduzeüa koji ilustruju
najznaþajnije grupe stejkholdera i za njih relevantne pokazatelje efektivnosti i efikasnosti
preduzeüa.111

Stejkholderi Pokazatelji efektivnosti i efikasnosti

vlasnici Finansijski rezultati
zaposleni Zadovoljstvo radnika, plate
potrošaþi Kvalitet proizvoda i usluga
kreditori Kreditna sposobnost
društvo Doprinos rešavanju društvenih problema
dobavljaþi Zadovoljavajuüe transakcije
vlada Poštovanje zakona i pravila

Tabela 5 Pregled osnovnih grupa stejkholdera i indikatora efektivnosti

Malo je verovatno da preduzeüe može istovremeno da zadovolji ovako široko postavljene

ciljeve i interese svih grupa stejkoldera, pa prema tome i sve kriterije efikasnosti. Naravno u
tom kontekstu se otvara i problem razliþitih vrednosti pokazatelja efikasnosti, koji nadalje
otvara pitanje njihovog relativnog znaþaja a onda i utvrÿivanja sumarne ocene efektivnosti i
efikasnosti. I pored svih ovih problema, postupak utvrÿivanja stepena zadovoljstva svih
relevantnih grupa stejkholdera pruža potpuniji uvid u ukupnu efektivnost preduzeüa u odnosu
na pojedinaþne pokazatelje.
Prednost ocene efektivnosti zasnovane na konceptu stejkholdera je u tome što kompleksnije
pristupa ovom problemu uzimajuüi u obzir kako faktore okruženja tako i brojne interne
faktore. Istovremeno, ovaj pristup koristi više kriterija efektivnosti ne zanemarujuüi ni jednu
bitnu fazu kao ni element procesa reprodukcije odnosno ukupnog poslovanja preduzeüa.
Konkretno, preko razliþitih grupa stejkholdera obuhvataju se ulaganja u preduzeüe (dobavljaþi
i kreditori), zatim transformacioni procesi u preduzeüu (zaposleni) i konaþno rezultati koji
izlaze iz toga funkcionisanja (kupci, vlasnici). ,
Pored oþigledne prednosti koju daje ovakav pristup, može se govoriti i o opravdanosti i
neophodnosti ovakvog merenja efektivnosti i efikasnosti preduzeüa. Obrazloženje je vrlo
jednostavno i proizilazi iz þinjenice da preduzeüe postoji zato da bi svojim funkcionisanjem
zadovoljilo ciljeve kljuþnih interesnih grupa (stejkholdera). Ako je to tako, onda je logiþno da
se kroz zadovoljenje stekholdera posmatra uspešnost ostvarenja ciljeva preduzeüa i
istovremeno meri faktiþka efektivnost i efikasnost.
Porast popularnosti ovog pristupa posledica je sve prihvaüenijeg stava da su efektivnost i
efikasnost kompleksni fenomeni za koje je teško utvrditi jedinstvenu sintetiþku meru. Osim
toga, rastuüi znaþaj ovog pristupa posledica je sve veüe pažnje koju preduzeüa poklanjaju
ugledu koji uživaju kod najzanaþajnijih grupa sa kojima dolaze u kontakt u poslovanju, kao i

111
Daft, R., - op. cit., str. 53 54

133
sve veüeg nastojanja preduzeüa da utiþu na predstavu koju o njima imaju dominantne
društvene grupe.112

2.2.2 Pristup konkurentskih vrednosti

U ovkviru ovog pristupa razvijena su dva modela: (a) Model efikasnosti preduzeüa i (b)
Model zavisnosti kriterija efektivnosti od životnog ciklusa preduzeüa

(a) Model efikasnosti preduzeüa

Pristup konkurentskih vrednosti nastao je na osnovu rezultata istraživanja procene teoretiþara
i istraživaþa organizacije o sliþnostima koje postoje izmeÿu više kriterija efikasnosti.113
Ispitanicima je bila ponuÿena šira lista kriterija efektivnosti sa molbom da ih redukuju i
organizuju tako da se izbegne njihovo preklapanje, kao i da se kriteriji efektivnosti povežu na
specifiþan naþin sa performansama preduzeüa. Tako dobijena lista kriterija podvrgnuta je
analizi kako bi se identifikovale implicitne kognitivne dimenzije na kojima se ovi kriteriji
zasnivaju. Utvrÿeno je da se ove ocene efektivnosti preduzeüa zasnivaju na tri seta vrednosnih
dimenzija.114
Prva vrednosna dimenzija se odnosi na tzv. fokus posmatranja preduzeüa (organizacije) i
kreüe se u intervalu od internog pristupa (okrenutog dobrobiti i razvoju ljudi i preduzeüa), do
eksternog (okrenutog dobrobiti i razvoju samog preduzeüa). Naglasak na zaposlene ukazuje
da su za preduzeüe znaþajnija npr.oseüanja i potrebe zaposlenih od sopstvenog razvoja.
Druga vrednosna dimenzija se odnosi na organizacionu strukturu preduzeüa i kreüe se u
intervalu od toga da je naglasak na stabilnosti strukture do toga da je naglasak na
fleksibilnosti. Ukoliko su za preduzeüe znaþajniji inventivnost, adaptivnost i promene,
fleksibilnost üe imati veüu vrednost od kontrole. Obrnuto üe biti kada su za preduzeüe
znaþajniji red, doslednost i status quo.115
Treüa vrednosna dimenzija se odnosi na sredstva i krajnje ciljeve preduzeüa, oznaþavajuüi
njihov pojedinaþan i relativni znaþaj, kao i važnost meÿuciljeva i i krajnjih ciljeva. Ova
vrednosna dimenzija obuhvata interval od naglaska na znaþajne procese, odnosno sredstva
potrebna da se ostvare ciljevi (kao npr. planiranje i postavljanje ciljeva) do naglaska na
krajnje ciljeve (npr. produktivnost).116
Pored ovih vrednosnih dimenzija (fokus, struktura, sredstva i ciljevi), definisane su i
konkurentske vrednosti (sredstva i ciljevi) kao i kriterijumi efikasnosti i modeli efikasnosti
preduzeüa.
Ukoliko se integrišu prva dva skupa vrednosnih dimenzija (fokusiranost i struktura) mogu se
definisati þetiri modela efektivnosti preduzeüa (model ljudskih odnosa, model otvorenog
sistema, model internog procesa i model racionalnog cilja), pri þemu svakom od tih modela
odgovara po jedan par konkurentskih vrednosti (sredstva i ciljevi) kao kriterija efektivnosti
(slika 20).

112
Ibid, str. 54
113
Šire o postupku i rezultatima istraživanja u radu Quinn, R. E., Rouhrbaugh, J.- op. cit., str. 363 - 377.
114
Pierce, J. L., Dunhan, R. B.- op. cit., str 386
115
Ibid, str. 386
116
Quinn, R., Rohrbaugh, J.- op. cit., str. 369

134
 Slika 20 Prikaz odnosa skupa vrednosti i kriterija efektivnosti
Izvor Quinn, R, Rohrbaugh, J. op. cit., str. 369

Prikazana þetiri modela efektivnosti preduzeüa zajedno obuhvataju sedamnaest kriterija

efektivnosti.117 U svaki od ovih modela ugraÿen je po jedan par konkurentskih vrednosti (cilj i
sredstva).
Model ljudskih odnosa istiþe znaþaj fleksibilnosti i internog fokusa (kao baziþne vrednosne
dimenzije), dok kao kriterij efektivnosti koristi zajedništvo i moral (kao sredstvo modela) i
razvoj ljudskih resursa (kao cilj), kroz koje se ostvaruje konkurentska prednost. Po ovom
modelu, osnovni cilj preduzeüa jeste razvoj ljudskih resursa, þije ostvarenje podrazumeva
autonomiju zaposlenih u radu i pružanje uslova za razvoj. Napori menadžera okrenuti su ka
užim ciljevima kojima se poveüava stepen zajedništva kolektiva, razvoja morala i omoguüava
usavršavanje zaposlenih. Preduzeüe koje prihvati ovaj model više je okrenuto zaposlenima
nego okruženju.118
Model otvorenog sistema potencira znaþaj fleksibilnosti i eksternog fokusa (kao vrednosne
dimenzije), dok kao kriterij efikasnosti koristi fleksibilnost i pripravnost (kao sredstvo
modela) i rast i pribavljanje resursa (kao ciljeve), kroz koje se ostvaruje konkurentska
prednost. Dakle, rast i pribavljanje resursa, kao primarni ciljevi, ostvaruju se fleksibilnošüu
preduzeüa i pripravnošüu da se reaguje na opasnosti i izazove okruženja kao i pozitivnim

117
Šesnaest kriterija je obuhvaüeno pojedinaþnim modelima, dok je sedamnaesti kriterij -kvalitet output- a -
zajedniþki za sva þetiri modela. S izuzetkom fleksibilnosti, u pogledu ostalih vrednosnih dimenzija kvalitet
output- a je neutralan, tako da može biti element svakog od ova þetiri modela
118
Daft, R. -op. cit., str. 56.

135
odnosom okruženja prema preduzeüu. To znaþi da se osnovna vrednost za procenu uspeha
preduzeüa svodi na kvalitet uspostavljenih odnosa sa okruženjem koji rezultiraju lakšim
pribavljanjem resursa i nesmetanim razvojem. Ako se posmatra aspekt znaþaja okruženja i
pribavljanja retkih i vrednih resursa, onda se može konstatovati da je model otvorenog
sistema sliþan tradicionalnom pristupu koji naglašava sistem resursa kao osnovu u iskazivanje
efektivnosti preduzeüa.
Model internog procesa naglašava znaþaj kontrole i internog fokusa (kao baziþne vrednosne
dimenzije), dok kao kriterij efikasnosti koristi upravljanje informacijama i komunikacijama
(kao sredstvo modela) i stabilnost i kontrolu (kao ciljeve). Ovaj model odgovara dobro
pozicioniranim preduzeüeima u odgovarajuüem okruženju, koja nastoje da zadrže tu poziciju.
Model racionalnog cilja naglašava znaþaj kontrole i eksternog fokusa (kao baziþne vrednosti
dimenzije), dok kao kriterij efikasnosti koristi planiranje i postavljanje ciljeva (kao sredstvo
modela) i produktivnost i efikasnost (kao ciljeve).
Na osnovu izloženog može se zakljuþiti da se model ljudskih odnosa i model racionalnog cilja
zasnivaju na potpuno suprotnim vrednostima, tako se meÿusobno više razlikuju nego što se
razlikuje svaki od njih u odnosu na ostala dva modela. Isto važi i za model otvorenog sistema
i model internog procesa. Ostale kombinacije modela uporeÿivane po parovima imaju bar po
jednu zajedniþku vrednost, tako da se može govoriti o odreÿenoj sliþnosti, a ne o potpuno
suprotnim vrednostima. Istraživanja su pokazala da najveüi stepen sliþnosti postoji izmeÿu
modela internog procesa i modela racionalnog cilja.119
Svaki model efektivnosti odgovara pojedinim tipovima preduzeüa. Tako npr. model
racionalnog cilja sugeriše da je preduzeüe racional ekonomski sistem, a model internih
procesa da je preduzeüe hijerarhijski sistem.120

(b) Medel zavisnosti kriterija efektivnosti od životnog ciklusa preduzeüa

Znaþaj navedenih modela efektivnosti preduzeüa, odnosno pojedinih kriterijuma efektivnosti
menja se sa promenom faze životnog ciklusa preduzeüa.121 U tom smislu, govori se o
„povezanosti“ faznih promena u razvoju preduzeüa (raÿanje, sazrevanje i eventualno gašenje)
sa definisanjem adekvatnih kriterijuma preko kojih se iskazuje efektivnost. Shodno tome, u
ekonomskoj literaturi se mogu sresti razliþiti modeli životnog ciklusa preduzeüa koji ukazuju
da se promene u preduzeüu odvijaju na predvidiv naþin.122 To se svakako može reüi za
organizacionu strukturu preduzeüa, stil upravljanja, osnovne ciljeve kao i druge karakteristike
preduzeüa, koje slede priliþno predvidljiv obrazac promena zavisno od faze razvoja.
Meÿutim ostaje þinjenica da se razliþito definiše broj i karakteristike faza životnog ciklusa pa
prema tome i bitne odrednice preduzeüa u tim periodima kao i fenomeni na kojima se
zasnivaju (struktura, funkcionalni problemi, mentalitet pojedinaca i sl.), što uslovljava
evidentne razlike izmeÿu nastalih modela životnog ciklusa preduzeüa. I pored tih razlika,
mogu se uoþiti izvesne karakteristike koje su zajedniþke veüini modela. Sintetizujuüi razliþite
modele mogu se identifikovati sledeüe faze životnog ciklusa preduzeüa i njihove osnovne
karakteristike:123

119
Šire o metodologiji i rezultatima istraživanja, v : Quinn, R. E., Rouhrbaugh, J., - op. cit., str. 363 - 377
120
Quinn, R. E. Mastering Competing Values An ntegraded Approach to Management, u :Kolb, D. A., Robin, I.
M., Osland, J. S.,( eds)- The Organizational Behavior Reader, Prentice Hall, 1991., str. 35.
121
Šire o znaþaju pojedinih modela efektivnosti za razliþite faze životnog ciklusa preduzeüa u : Quinn, R. E.,
Cameron, C. „Organizational Life Cycles and Shifting Criteria of Effectiveness: Some Preliminary Evedence“,
Mangement Science, Vol. 29, No. 1, January 1983., str. 41 - 44
122
Pregled razliþitih pristupa životnom ciklusu preduzeüa v : Quinn, R. E., Cameron, C., - op. cit., str. 34 – 40;
Mueller, D. C., „The Corporate Life cycle“, u :Thomsonson, S., Wright, M.,( eds) „Internal Organization,
Efficiency and Profit“, Philip Allan, Oxford and New Jersy, 1988., str. 38 - 62.
123
Quinn, R. E., Cameron, C.,- op. cit., str. 40 - 41

136
Preduzetniþka faza, predstavlja prvu fazu u životnom ciklusu preduzeüa koje zapoþinje svoju
delatnost i pri tome se susreüe konkretnim problemima. Novoformirano preduzeüe je
preokupirano problemima kreiranja svog proizvoda (obiþno je to jedan glavni proizvod),
opstankom na tržištu i obezbeÿenjem sredstava neophodnih za opstanak i podršku buduüim
aktivnostima.124 Zato se i kaže da u preduzetniþkoj fazi, novi proizvodi i usluge predstavljaju
osnovne izvore rasta preduzeüa. U toj fazi, osnivaþ i vlasnik je istovremeno i preduzetnik koji
najveüi deo svoga vremena i sposobnosti posveüuje neposrednim, tehniþkim aktivnostima
proizvodnje i realizacije proizvoda. Preduzetnici preferiraju neformalne tehnike gradeüi
odnose kroz neformalnu organizacionu strukturu i uticaje pre nego kroz stroga pravila i
definisane procedure. Preduzetnik - vlasnik je u centru strukture i povezan sa svakim þlanom
kolektiva koji ga direktno izveštava, tako da poslediþno, neposredno nadgledanje predstavlja
osnovni model kontrole.125
Faza zajedništva, predstavlja korak dalje u odnosu na poþetnu fazu jer se zahvaljujuüi
profesionalnom menadžmentu (koji se polako uvodi u preduzeüe) jasno postavljaju ciljevi i
pravci delovanja.U ovoj fazi rast se postiže postavljanjem smernica od strane postojeüeg
rukovodstva, tako da kontinuirani rast predstavlja glavni cilj. U preduzeüu poþinju da se
razvijaju hijerarhijske formalne strukture, da se vrši detaljnija podela rada i delegiranje
odgovornosti i nadležnosti. Kontrola i kanali komunikacije su još uvek pretežno neformalni,
pošto preduzetnik ima jak unutrašnji lokus kontrole i suoþava se sa krizom autonomije, ali se
postepeno i neminovno definišu formalne procedure. Zaposleni se sve više integrišu u
kolektiv i identifikuju sa ciljevima preduzeüa nastojeüi da daju svoj doprinos u njihovoj
realizaciji.
Faza formalizacije i kontrole, odlikuje se postojanjem formalnih pravila, procedura i
postupaka, kao i formalnog sistema kontrole i informisanja. Praktiþno, firma gubi mnoge od
karakteristika vlasniþki - voÿene firme jer se uspostavljaju jasni naþini obavljanja zadataka. U
preduzeüu se formiraju grupe skoncentrisane oko proizvoda, a u organizacionoj strukturi
nastaju decentralizovane organizacione jedinice (odeljenja, sektori i sl.). Ukupna stabilnost,
efikasnost procesa i širenje tržišta predstavljaju dominantne ciljeve preduzeüa. Dolazi do
razdvajanja upravljanja po strategijsko operativnoj liniji, tako da je top menadžment
preokupiran strategijskim upravljanjem, dok je u nadležnosti srednjeg i nižeg nivoa
menadžmenta operativno upravljanje.
Faza razrade strukture, odlikuje se time što se preduzeüe ponovo okreüe okruženju i
moguünostima koje mu ono nudi za dalji rast.126 Takav zaokret traži da se brzo rešavaju
problemi koji su nastali usled preterane formalizacije, birokratizacije i prevelike složenosti
preduzeüa. Odgovor na sve to traži se kroz rešenja koja potenciraju razvoj duha meÿusobne
saradnje i timskog rada zaposlenih. Radi bolje koordinacije, timovi zaposlenih se formiraju u
razliþitim poslovnim funkcijama i organizacionim celinama. Formalni sistemi
pojednostavljuju se i zamenjuju rukovodnim timovima, a samokontrola i samodisciplina þine
nepotrebnim dalji razvoj formalne kontrole. Organizaciona struktura se dekomponuje u više
divizija.127
Ako se poÿe od þinjenice da postoje bitno razliþite karakteristike pojedinih faza životnog
ciklusa preduzeüa onda je nesporno da se u postavljanju i dogradnji postojeüih modela za
izražavanje efikasnosti preduzeüa moraju „ukljuþiti“ i te specifiþnosti koje odlikuju pojedine
faze razvoja preduzeüa. Ako se u tom kontekstu posmatra relativni znaþaj pojedinih modela
efektivnosti i njima odgovarajuüi kriterijumi uspešnosti preduzeüa za pojedine faze životnog
ciklusa, mogu se izvesti sledeüe konstatacije:

124
Daft, R. L.,- op. cit., str. 163.; Pierce, J. L., Dunhan, R. B., -op. cit., str. 385
125
Šire o krizama do kojih dolazi u fazama životnog ciklusa preduzeüe u : Daft, R. L.- op. cit., str. 163 – 166.
126
Pierce, J. L., Dunhan, R. B., - op. cit., str. 385.
127
Daft, R. L., - op. cit., str. 165.

137
 - U preduzetniþkoj fazi, zbog znaþaja koji za preduzeüe imaju kreativnost i individualnost,
kao i problema koje ima novoosnovano preduzeüe u obezbeÿenju neophodnih resursa,
kriteriji modela otvorenog sistema imaju primarni znaþaj. Dakle, uspešnost preduzeüa se
ocenjuje sa stanovišta njegove fleksibilnosti, rasta, sposobnosti pribavljanja resursa i
sposobnosti da obezbedi podršku okruženja. Nabrojani pokazatelji efektivnosti mogu se
preciznije izraziti na više naþina.Tako se npr. flaeksibilnost može procenjivati sa
stanovišta lakoüe sa kojom preduzeüe može menjati svoju politiku i praksu prilagoÿavajuüi
se promenama u okruženju. Pripravnost za promene može se procenjivati sa stanovišta
lakoüe sa kojom preduzeüe može izvršavati alternativne zadatke, kao i spremnošüu
zaposlenih u preduzeüu da prihvataju promene.128 Uspešnost preduzeüa u pribavljanju
neophodnih resursa može se izraziti na primer stepenom u kome je preduzeüe pribavilo
neophodne materijale, kadrove i sl., kao i visinom troškova nabavke. Nema sumnje da
navedeni kriteriji uspešnosti imaju znaþaj i u ostalim fazama životnog ciklusa, ali je
sigurno da je njihov znaþaj najveüi upravo u preduzetniþkoj fazi
- U fazi zajedništva uspešnost preduzeüa se najpotpunije izražava kriterijumima modela
ljudskih odnosa. Kako ovu fazu životnog ciklusa karakterišu neformalne komunikacije i
strukture, atmosfera saradnje meÿu zaposlenima i njihova predanost radu, kao i veliki
znaþaj liþnih karakteristika menadžera i sl., to se uspeh preduzeüa u ovoj fazi procenjije sa
stanovišta njegove sposobnosti da razvija ljudske resurse kojima raspoleže kao i nihov
moral, stepen zajedništva kolektiva, kao i da zadovolji potrebe zaposlenih.129 Moral
zaposlenih može se izraziti stepenom u kome se zaposleni oseüaju važnim za preduzeüe,
stepenom u kome imaju zajedniþke ciljeve sa preduzeüem, njihovom željom da doprinesu
realizaciji ciljeva preduzeüa. Zajedništvo þlanova kolektiva može se izraziti stepenom
efektivnosti njihove meÿusobne komunikacije, stepenom uspešnosti koordinacije u
zajedniþkom radu, oseüanjima koje meÿusobno dele þlanovi kolektiva i sl.130
Pored kriterijuma koje koristi model ljudskih resursa, efektivnost preduzeüa u fazi
zajedništva se može izraziti i kriterijumima koji se javljaju u drugim modelima, ali je
njihov znaþaj daleko manji.
- U fazi formalizacije i kontrole najpogodniji su model internog procesa i model racionalnog
clja za izražavanje efektivnosti preduzeüa. Zato se, u ovoj fazi životnog ciklusa, kao
primarni kriteriji efektivnosti preduzeüa navode: stepen realizacije ciljeva, visina
produktivnosti i efikasnosti poslovanja, postavljanje racionalnih ciljeva, efikasnost
upravljanja informacijama kao i stabilnost i moguünost kontrole preduzeüa. Konkretno,
efikasnost preduzeüa se izražava razliþitim racio brojevioma, uspešnost planiranja
postojanjem adekvatnih planova, efikasnost upravljanja informacijama potunošüu i
taþnošüu primljenih i emitovanih informacija odnosno efikasnošüu prikupljanja i obrade
podataka i sl.
- Fazu razrade strukture karakteriše nastojanje preduzeüa da ponovo postane fleksibilno i
otvoreno u traženju novih moguünosti za rast i razvoj, pribavljanje dodatnih resursa i novih
izvora podrške okruženja. U tim uslovima za preduzeüe ponovo postaju bitni kriteriji
modela otvorenog sistema, stim što se oni moraju korigovati obzirom da neüi imati isti
znaþaj u oceni efikasnosti preduzeüa koje je prošlo nekoliko ciklusa životnog ciklusa kao
što je to bilo u sluþaju novoformiranog preduzeüa. Verovatnija je varijanta da üe odreÿeni
znaþaj zadržati kriteriji efikasnosti modela internog procesa i modela racionalnog cilja,
koji üe se kombinovati sa kriterijima modela otvorenog sistema i tako zajedno postati
relevantni za izražavanje efikasnosti preduzeüa u ovoj fazi životnog ciklusa.

128
Pierce, J. L., Dunhan, R. B., op. cit., str. 339
129
Quinn, R. E., Cameron, C., - op.cit., str. 44.
130
Pierce, J. L., Dunhan, R. B., - op. cit., str. 338.

138
 3. FAKTORI OD ZNAýAJA ZA IZBOR KRITERIJA EFEKTIVNOSTI I
EFIKASNOSTI PREDUZEûA

Ne postoje univerzalni i opštevažeüi kriteriji za utvrÿivanje efektivnosti i efikasnosti koji bi

odgovarali svakom preduzeüu i u svakoj fazi njegovog životnog ciklusa. Koji kriteriji i u
kojim uslovima üe biti znaþajni zavisi od brojnih faktora. Meÿu ovim faktorima posebnu
važnost imaju (a) uticaji menadžera (posebno top menadžmenta), (b) merljivost ciljeva
preduzeüa i (c) uslovi koji vladaju u okruženju.131
(a) Konkretan uticaj upravljaþkog vrha preduzeüa na izbor kriterija za utvrÿivanje efektivnosti
i efikasnosti preduzeüa proistiþe iz njihove uloge koju imaju u odreÿivanju ciljeva preduzeüa.
Postavljajuüi i utiþuüi na ciljeve preduzeüa, top menadžment odreÿuje i moguüe kriterije za
merenje uspešnosti preduzeüa.
(b) Merljivost ciljeva predstavlja drugi znaþajan faktor koji odreÿuje izbor kriterija za
utvrÿivanje efektivnosti i efikasnosti preduzeüa. U principu, što se preciznije može odrediti
cilj preduzeüa za neki naredni period to se egzaktnije može sagledati i utvrditi stepen
realizacije postavljenog cilja.
Tako se u preduzeüima u kojima se proces proizvodnje odvija rutinski i u kojima se može
meriti efikasnost segmenata toga procesa, preferira pristup internih procesa u utvrÿivanju
efektivnosti i efikasnosti. Tamo, pak, gde nije moguüe utvrditi efikasnost realizacije
pojedinaþnih faza procesa, usled rutinskog karaktera tehnologije, kriterij za utvrÿivanje
uspeha predstavlja stepen ostvarenja ciljeva preduzeüa. Sliüþno tome, kod mnogih uslužnih
preduzeüa nije moguüe meriti ostvarenje internih zadataka, zbog þega se kao mera uspeha
þesto koristi stepen ostvarenja ciljeva. Kod nekih drugih organizacija koje ne spadaju u
privredna preduzeüa (npr. razliþite društvene organizacije) i kod kojih nije moguüe precizno
odrediti cilj, þesto se kao kriterij uspešnosti koristi stanje ljudskih odnosa, sposobnost
pribavljanja resursa, stepen ostvarenja ciljeva stejkholdera i sl.
(c) Karakteristike okruženja predstavljaju treüu znaþajnu grupu faktora koja opredeljuje izbor
kriterija za ocenu uspešnosti preduzeüa. Meÿu ovim faktorima okruženja poseban znaþaj
imaju moguünosti i uslovi nabavke resursa (raspoloživost i dostupnost), složenost (broj
elemenata u okruženju, njihov karakter i uticaj) i dinamiþnost okruženja (intenzitet i naþin
promena).
U principu, što su resursi reÿi, što su neravnomernije distribuirani i što su nepovoljniji uslovi
njihove nabavke, to üe veüi znaþaj dobiti sposobnost preduzeüa da ih nabavi i da ih efikasno
upotrebi. Zato üe se u tim uslovima posebno preferirati pristup sistema resursa i pristup
internih procesa, odnosno kriterij efikasnosti internih procesa. U dinamiþnom okruženju, pri
relativnom obilju resursa, efikasnost je menje znaþajan kriterij uspeha preduzeüa u odnosu na
kriterij koji se odnosi na ostvareni obim proizvodnje, rast i razvoj preduzeüa, fleksibilnost i sl.

131
Daft, R.,- op.cit., str. 59.

139
___________________________________________________________________________

Rezime

Efektivnost ukazuje na naþin na koji preduzeüe podmiruje potrebe kupaca na tržištu, a

efikasnost na naþin na koji se, pri tome, koriste izvori preduzeüa. Efektivnost ukazuje da
preduzeüe radi prave stvari odnosno da je odabralo pravo podruþje svoje delatnosti. Zato se
efektivnost meri realizovanom dobiti na tržištu, koja zavisi od prilagoÿenosti proizvoda i
usluga zahtevima tražnje. Pojam efikasnosti je znatno odreÿeniji pošto se odnosi na interne
ekonomske procese preduzeüa. Najopštije, efikasnost izražava delotvornost ovih procesa i
izražava se veliþinom rezultata koja se može ostvariti po jedinici resursa.
U teoriji se razmatra (1) tradicionalni i (2) noviji pristup efektivnosti i efikasnosti.
Tradicionalni pristup efektivnosti i efikasnosti
Polazeüi od sadržaja reprodukcionog ciklusa proizvodnje (ulaganje resursa, transformacioni
proces, izlazni rezultati), definisana su tri osnovna pristupa u izražavanju efektivnosti i
efikasnosti preduzeüa: (a) pristup sistema resursa, (b) pristup internih procesi i (c) pristup
ostvarenja cilja -izlaznih rezultata
Noviji pristup efektivnosti i efikasnosti
Osnovna karakteristika ovakvog pristupa je nastojanje da se kompleksnije izrazi efektivnost i
efikasnost preduzeüa, kombinovanjem više pokazatelja uspešnosti u jednu celinu. U tom
kontekstu, navode se dva moguüa kompleksna pristupa (a) pristup stejkholdera i (b) pristup
konkurentskih vrednosti (sa dva modela: model efikasnosti preduzeüa i model zavisnosti
kriterija efektivnosti od životnog ciklusa preduzeüa)
Ne postoje univerzalni i opštevažeüi kriteriji za utvrÿivanje efektivnosti i efikasnosti koji bi
odgovarali svakom preduzeüu i u svakoj fazi njegovog životnog ciklusa. Koji kriteriji i u kojim
uslovima üe biti znaþajni zavisi od brojnih faktora. Meÿu ovim faktorima posebnu važnost
imaju (a) uticaji menadžera (posebno top menadžmenta), (b) merljivost ciljeva preduzeüa i (c)
uslovi koji vladaju u okruženju

___________________________________________________________________________

Pitanja

1.Definiši i pojasni suštinsko znaþenje pojma efektivnost i efikasnost

2.Pristup sistema resursa
3.Pristup internih procesa
4.Pristup ostvarenja cilja
4.Pristup stejkholdera
5.Pristup konkurentskih vrednosti model efikasnosti preduzeüa
6.Pristup konkurentskih vrednosti model zavisnosti kriterija efikasnosti od životnog ciklusa
7.Faktori koji su od znaþaja za izbor kriterija efektivnosti i efikasnosti

Za one koji žele više

1. Koje bitne karakteristike se mogu izvesti za pojedine faze životnog ciklusa preduzeüa

140
 VI DEO

EKONOMSKI PRINCIPI I OPTIMIZACIJA POSLOVANJA

Cilj šetog dela je da se kompleksno sagledaju osnovni ekonomski principi (produktivnost,

ekonomiþnost, rentabilnost) u kontekstu optimizacije poslovanja i podizanja konkurentske
sposobnosti, kao pretpostavke opstanka, uspešnosti i daljeg rasta i razvoja preduzeüa u
turbulentnim tržišnim uslovima. Sadržajno - terminološki su definisani osnovni ekonomski
principa poslovanja, detaljno analizirani faktori i njihovi uticaji na produktivnost,
ekonomiþnost i rentabilnost. Zbog znaþaja i uloge, poseban naglasak bio je na analizi
zasnovanoj na konceptu proizvodne funkcije iz koje su izvedene osnovne relacije uticaja
varijabli na ekonomske principe. Prikazane su metode merenja i objašnjeni faktori koji utiþu
na smanjenje produktivnosti, ekonomiþnosti i rentabilnosti.
Ovaj segment je obraÿen kroz sledeüa pitanja:

x definisanje produktivnosti i njeno matematiþko iskazivanje

x osnovni faktori produktivnosti (tehnologija, sredstva, tipovi proizvodnje, ljudski
resursi i motivacija, karakteristike materijala, organizacija rada, društveni i
prirodni faktori), njihova operacionalizacija i moguüi uticaji na produktivnost
x analiza produktivnosti zasnovana na konceptu proizvodne funkcije
(produktivnost faktora - ukupna, proseþna i marginalna; supstitucija faktora;
prinos obima)
x merenje produktivnosti (merenje proizvodne funkcije – metode; pokazatelji
produktivnosti -rada, kapitala, poljoprivrednog zemljišta)
x faktori koji utiþu na smanjenje produktivnosti - neracionanosti mašina,
proizvodnih operacija, metoda rada, rasporeda radnika i mašina
x definisanje ekonomiþnosti i njeno matematiþko iskazivanje (minimizacija
troškova, maksimizacija proizvodnje, optimalna kombinacija inputa)
x analiza ekonomiþnosti (troškovi kao funkcija obima proizvodnje - analiza
troškova i obima proizvodnje; metodi stabilizacije troškova)
x analiza faktora ekonomiþnosti (karakteristike materijala, proizvoda, sredstava
za rad, tehnoloških procesa i radnih uslova)
x definisanje rentabilnosti
x analiza rentabilnosti - pristup maksmizacija profita (ukupni troškovi - ukupan
prihod; proseþni troškovi - proseþan prihod); pristup minimiziranja gubitaka;
prag rentabilnosti
x merenje rentabilnosti - najznaþajniji pokazatelji rentabilnosti preduzeüa i
rentabilnosti poslovnih aktivnosti
x sprovoÿenje i unapreÿenje rentabilnosti - mere za unapreÿenje (poveüanje
prihoda, smanjenje troškova i sredstava, reorganizacija poslovanja-
reinženjering)
x ocena i predviÿanje rentabilnosti - kontribuciona analiza (inkrementalni
troškovi i prihodi) i analiza prelomne taþke

141
 1. PRODUKTIVNOST

Produktivnost je osnovni ekonomski princip poslovanja, koji je zbog kompleksnosti i znaþaja

bio þesto predmet analiza i istraživanja iz kojih su proizilazila razliþita shvatanja i tumaþenja
o tome šta produktivnost zapravo znaþi. Uglavnom su to monistiþka shvatanja, pa su rasprave
o „pravoj“ suštini produktivnosti obiþno veoma duge, a ponekad i beskorisne.
No bez obzira na razliþite definicije pojma produktivnosti, svi se slažu oko kljuþne odrednice
koja ukazuje na nesumnjivi znaþaj produktivnosti, a to je da životni standard i blagostanje
stanovnika svake zemlje zavise od dostignutog nivoa produktivnosti. Rastom društvenog
proizvoda i poveüanjem produktivnosti nacionalne privrede stvaraju se uslovi za porast
životnog standarda i to prvenstveno tako što se omoguüuje:

- bolje snabdevanje potrošnim i kapitalnim dobrima uz nižu cenu

- veüa realna zarada
- poboljšanje radnih i životnih uslova, ukljuþujuüi i kraüe radno vreme
- doslednije postizanje opštih ekonomskih uslova ljudskog blagostanja

Analitiþari procenjuju da godišnji rast društvenog proizvoda od 2%, tokom dvanaest godina,
dovodi do dvostrukog poveüanjanivoa životnog standarda.132
Nekada se produktivnost merila odnosom izmeÿu koliþine proizvoda i broja þasova rada i
faktiþki se odnosila na produktivnost rada. Razlozi zbog kojih se produktivnost poistoveüivala
sa produktivnošüu rada su:

- kada je poþelo prvo merenje produktivnosti (19. vek), proizvodnja je uglavnom bila
radno intenzivna. U takvim uslovima, osnovni naþin poveüanja produktivnosti svodio
se na poveüanje produktivnosti rada, a to je znaþilo skraüenje vremena potrebnog za
proizvodnju proizvoda
- zbog dominantnog uticaja teorije radne vrdnosti, smatralo se da je rad jedini stvaralac
vrednosti i jedini izvor poveüanja produktivnosti
- zbog specifiþne uloge i nesumnjivo velikog znaþaja ljudskih resursa, produktivnost
rada se i danas smatra važnim izvorom poveüanja ukupne produktivnosti

Danas preovladava mišljenje da kapital zajedno sa radom i zemljom ima podjednako važnu
ulogu u stvaranju proizvoda a time i poveüanju produktivnosti. Ovo je osnova na kojoj je
stvoren koncept proizvodne funkcije od koje se polazi u definisanju i merenju produktivnosti.
Merenje proizvodne funkcije i ukupne produktivnosti faktora, kroz odnos izmeÿu proizvoda i
svih uloženih faktora proizvodnje, poþelo je sredinom 20. veka.
Proizvodna funkcija je, svakako, najadekvatniji izraz produktivnosti jer pokazuje maksimalnu
koliþinu proizvoda, koja se može ostvariti sa datom koliþinom inputa.
ýesto se koristi i pojam parcijalne produktivnosti, gde se prevashodno misli na produktivnost
rada, shvaüenu kao radni uþinak u jedinici vremena - ostvaren u odreÿenoj proizvodnji. Rast
produktivnosti može da se ostvari promenom tehnologije procesa proizvodnje, odnosno
primenom (u odreÿenom vremenskom periodu) najefikasnije raspoložive tehnologije
proizvodnje. Podjednako znaþajan izvor poveüanja produktivnosti su ljudski resursi, njihove
veštine, kvalifikacije i motivacija, radni napor i posveüenost poslu. Ljudi donose odluke i
upravljaju proizvodnjom, pronalaze nove, efikasnije naþine proizvodnje, uvode nove i
kvalitetnije proizvode, što dovodi do unapreÿenja produktivnosti.

132
Kendrick, J., Understanding, Productiveity, str. 7.

142
Da bi se ostvarilo poveüanje produktivnosti rada preduzimaju se mere na raznim nivoima.
Prouþavanjem rada može se poveüati produktivnost na razne naþine, najþešüe odreÿenim
reorganizacijama, koje je þesto moguüe izvršiti bez dodatnih sredstava za rad. Suština je da
prouþavanje bazira na sistematskom pristupu, što znaþi ukljuþivanje svih þinilaca koji mogu
uticati na poveüanje produktivnosti rada.
Produktivnost preduzeüa i produktivnost nacionalne privrede su blisko povezane i meÿusobno
uslovljene. Produktivnost preduzeüa zavisi od raspoloživih tehnologija procesa proizvodnje u
jednom društvu, koje su uslovljene stanjem njegovog tehnološkog „know how“ odnosno
stepenom tehnološkog i ukupnog privrednog razvoja društva. Produktivnost na nivou
nacionalne privrede gradi pojedinaþne produktivnosti svih preduzeüa. Zbog takvog odnosa
meÿuzavisnosti izmeÿu produktivnosti preduzeüa i nacionalne privrede, poveüanje
produktivnosti jeste opšte društveni cilj.
Težnja ka poveüanju produktivnosti predstavlja prvi korak u realizaciji ukupne efikasnosti
preduzeüa i þitave privrede.

1.1. Definicija produktivnosti

Produktivnost je zahtev da se sa datom koliþinom inputa ostvari najveüa ili maksimalna

koliþina proizvoda.133 Maksimalna koliþina proizvoda, koja može da se proizvede sa datom
koliþinom inputa (oprema, mašine, zgrade, znanja i sposobnosti), zavisi od tehnologije
proizvodnje (naþin pravljenja proizvoda). Inaþe, u ekonomiji se tehnologija proizvodnje i
proizvodno - tehniþka efikasnost izražavaju konceptom proizvodne funkcije.
Proizvodna funkcija je izraz tehniþko - tehnološkog potencijala preduzeüa odnosno njegovih
proizvodnih moguünosti. Proizvodna funkcija pokazuje maksimalnu koliþinu proizvoda koja
može da se ostvari u odreÿenom vremenu sa datom koliþinom inputa i uz primenu
najefikasnije raspoložive tehnologije. Dakle, ekonomska suština kompleksa produktivnosti
ispoljava se u masi upotrebnih vrednosti koja se stavlja društvu na raspolaganje u cilju
podmirenja potreba uz utroške radne snage koji nastaju u toj proizvodnji.
Matematiþki, proizvodna funkcija se može iskazati jednaþinom, koja pokazuje da je ukupna
koliþina proizvodnje (Q) funkcija koliþine uloženih inputa (L -rada, K – kapitala)

Q = f (L, K)

Za svaku koliþinu utrošenog rada i kapitala, definiše se posebna proizvodna funkcija, koja se
može maksimizirati i koja pokazuje maksimalnu koliþinu proizvoda (Q) koju preduzeüe može
da ostvari u odreÿenom vremenu primenom najefikasnije dostupne tehnologije proizvodnje.
Dakle, maksimalna koliþina proizvoda zavisi od koliþine uloženog inputa i naþina na koji se
oni kombinuju, što opet zavisi od primenjene tehnologije proizvodnje.
Pretpostavka o primeni najefikasnije raspoložive tehnologije proizvodnje (naþin pravljenja
proizvoda) znaþi da preduzeüe ne može da proizvede veüu koliþinu proizvoda od one koju
upravo ta primenjena tehnologija omoguüava. To znaþi da preduzeüe može da proizvede samo
manju koliþinu proizvoda, ukoliko je proizvodno tehniþki neefikasno, tj. ukoliko ima nisku
produktivnost. Otuda i zakljuþak da je tehnologija proizvodnje najznaþajnija determinanta
produktivnosti.

133
U širem smislu, produktivnost je pokazatelj proizvoda, ili još opštije, rezultat proizvodnje po jedinici
uloženog napora

143
Od tehnologije proizvodnje zavisi maksimalna koliþina proizvoda, koja može da se ostvari iz
svake kombinacije inputa, dok od tehnološkog „know how“ zavisi broj dostupnih tehnologija
proizvodnje, tj broj tehnologija proizvodnje koje se mogu praktiþno primeniti.
U kratkom roku, preduzeüe je primorano da koristi postojeüu tehnologiju proizvodnje i da je
iskoristi na takav naþin da ostvari maksimalnu koliþinu proizvoda iz svake alternativne
kombinacije inputa. U dugom roku, preduzeüe je prinuÿeno da investira u najefikasniju
dostupnu tehnologiju da bi uspešno pariralo konkurenciji i ostvarilo profit.
Cilj unapreÿenja tehnologije je smanjenje koliþine inputa potrebnih da bi se napravio
proizvod. U skladu sa tim, produktivnost se može definisati i kao zahtev da se sa minimalnim
potrebnim koliþinama inputa ostvari data koliþina proizvoda.
Produktivnost nacionalne privrede iskazuje se društvenim proizvodom (ukupna koliþina
proizvoda uz data ulaganja) po glavi stanovnika. Pošto se razliþiti proizvodi i usluge ne mogu
agregatno iskazati, postavlja se pitanje neophodnosti novþanog iskazivanja društvenog
proizvoda. Naravno umesto tržišnih cena, kao ponderi koriste se stalne cene izabranog baznog
perioda. Tako se omoguüuje da se promena društvenog proizvoda izražava promenom nivoa
produktivnosti nacionalne privrede.
Obraþun društvenog proizvoda zasniva se na konceptu neto proizvoda ili neto dodate
vrednosti, da bi se izbegao problem višestrukog obraþuna meÿufaznih proizvoda. Neto
proizvod je jednak bruto proizvodu umanjenom za meterijalne troškove proizvodnje.
Produktivnost konkretnog preduzeüa izražava se odnosom proizvedene koliþine (bruto
proizvoda) i objektivno uslovljenih utrošaka. Racio ukupne produktivnosti se dobija kada se
izraþunati indeksni broj proizvoda podeli sa indeksnim brojem svih faktora, koje je preduzeüe
uložilo u proizvodnju. Racio parcijalne produktivnosti se dobija kada se izraþunati indeksni
broj proizvoda podeli sa indeksnim brojem svake kategorije inputa.
Racio produktivnosti mogu da pokažu samo nivo i dinamiku promene produktivnosti
preduzeüa, a ne mogu da pokažu da li preduzeüe koristi najefikasniju raspoloživu tehnologiju
proizvodnje, da li je stepen iskorišüenja kapaciteta optimalan kao ni da li je obraþun inputa u
stalnim cenama odraz njihove marginalne produktivnosti.

1.2 Osnovni faktori produktivnosti rada

Zavisno od naþina posmatranja i sadržajnog obuhvata, u literaturi se mogu naüi razliþite

klasifikacije grupa faktora koji deluju na produktivnost rada. Pristup koji bazira na detaljnoj
operacionalizaciji, navodi sledeüe faktore: ljudski resursi (struktura, intenzitet rada,
meÿuljudski odnosi, vrednovanje i motivisanje) , tehniþko tehnolološki progres (tehnološki
postupak, karakteristike proizvoda, sredstva za rad, predmeti rada, vid organizacije rada i
prirodni i tehniþki uslovi rada), organizacioni faktori (organizacioni oblici, nivoi, principi),
društveni faktori (sistem društveno - ekonomskih odnosa) i prirodni faktori (sirovine,
transport, raspoloživost kadrova). S druge strane, u literaturi koja produktivnost posmatra
kroz kompleksnu analizu delujuüih faktora, razmatra se (1) kompleksni uticaj tehnologije
odnosno proizvodnje i (2) uticaj ljudskog faktora na produktivnost, a u taj kontekst se
postavlja i (3) društveni i prirodni faktor.

1.2.1 Tehnologija, proizvodnja i produktivnost

Pod proizvodnjom se podrazumeva svaka aktivnost kojom se stvaruju dobra ili usluge, koje
imaju vrednost. Obzirom da industrijska proizvodnja najbolje ilustruje proces proizvodnje,

144
produktivnost se u ekonomskim udžbenicima obiþno razmatra upravo na primeru industrijske
proizvodnje. Meÿutim, ustanovljeni principi i steþena saznanja odnose se na sve proizvodne
aktivnosti nezavisno od toga da li su usmerene ka stvaranju dobara ili pružanju usluga
odnosna ka ostvarenju profita ili su ne - profitno usmerena.134
Proizvodnja i produktivnost se þesto poistoveüuju, što je pogrešno obzirom da oni nisu
sinonomi. Proizvodnja je transformacija inputa u outpute, a produktivnost je proizvodno -
tehniþka efikasnost, odnosno efikasnost transformacije inputa u outpute. Dakle, produktivnost
ili proizvodno - tehniþka efikasnost definiše se kao nastojanje da se sa datom koliþinom
inputa ostvari maksimalna koliþina proizvoda.135
Proizvodnja se posmatra kao komplekasan proces koga þini niz meÿusobno povezanih
aktivnosti, kojima se uloženi inputi (sirovine, rad, tehnologija, zemlja, menadžerske
sposobnosti) koriste da bi se napravio proizvod, odnosno kojima se vrši transformacija inputa
u outpute. Dakle, tu je i tehnologija i tehnološki proces, sredstva za rad i predmeti rada,
prostor i zemljište, prirodni i tehniþki uslovi rada, vrste - tipovi proivodnje kao i sve aktivnosti
kroz koje se vrši nadzor, koordinacija, planiranje i kontrola.

(1) Tehnološko - tehniþki faktori produktivnosti

U okviru ovog faktora posmatraju se: (a) tehnologija, (b) karakteristike sredstva za rad, (c)
tehnološke karakteristike proizvoda i materijala za izradu, (d) tehnološki postupci (naþin
pravljenja proizvoda) i (e) tehniþki uslovi rada.
(a) Tehnologija je suma ukupnog znanja i veština odreÿenog društva u odreÿenom
vremenskom periodu. Tehnologija postavlja granice u pogledu koliþine i vrste dobara koji se
mogu dobiti iz date koliþine resursa. Tehnologija nije ravnomerno rasporeÿena izmeÿu
preduzeüa koja proizvode isti proizvod. Tehnološki razvoj pomera granice proizvodno -
tehniþke efikasnosti. Izvori tehnološkog napretka su: istraživanje i razvoj, transfer znanja i
iskustvo koje se stiþe kroz rad.
Razvoj tehnologije dovodi da porasta produktivnosti, tako što:

- nova tehnologija omoguüava da se drugaþijom kombinacijom iste koliþine inputa,

ostvari veüa koliþina proizvoda
- nova tehnologija omoguüava da se sa manjom kiliþinom inputa proizvede ista
koliþina proizvoda

Istraživanje i razvoj kao i difuzija znaja i inovacija136 predstavljaju znaþajan izvor

tehnološkog napretka i porasta produktivnosti. Isto tako znaþajan je transfer znanja i
tehnologije koji dolazi iz razvijenih privreda. Meÿutim, progres u obliku veüeg stepena
produktivnosti vrlo þesto nastaje kao rezultat pokušaja da se nova tehnologoija efikasnije

134
Ovo je tzv širi koncept proizvodnje (meÿunarodno usvojeni standard) koji pored materijalne proizvodnje i
proizvodnje materijalnih usluga obuhvata i proizvodnju nematerijalnih usluga, a to su usluge u oblasti
obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne zaštite, usluge bankarskihi osiguravajuüih organizacija, usluge
državnih organa na svim nivoima, kao i sve ostale usluge koje nisu povezane sa materijalnom proizvodnjom.
135
U teoriji ravnoteže, proizvodno - tehniþka efikasnost sa aspekta alokacije inputa definiše: „alokacija inputa u
jednom procesu proizvodnje tehniþki je efikasna ako proizvodnja jednog dobra ne može da se poveüa, a da se
istovremeno ne smanji proizvodnja drugog dobra“. Acy, Z and Gerlowski,D., Managerial Economics and
Organization, str. 90
136
Difuzija se definiše kao proces širenja inovacija na veüi broj korisnika. Sa ekonomskog stanovišta, oznaþava
proces širenja primene pronalaska od njegove prve primene pa do njegove opšte upotrebe. Izraþunava se na
bazi uporeÿenja fiziþkih outputa „novih“ i „starih“ tehnologija u vremenskom periodu od 15 godina.

145
primeni. Ovaj vid tehnološkog progresa naziva se uþenje kroz rad. Brojne studije, u mnogim
oblastima, pokazuju da je uþenje kroz rad veoma znaþajan izvor tehnološkog napretka.137
Prednosti uþenja kroz rad nazivaju se efektom uþenja. Uþenjem kroz rad i kumuliranjem
skustva u radu sa odreÿenom tehnologijom, umnožavaju se ideje o tome kako da se unapredi i
poboljša proces proizvodnje. Ove ideje se postepeno inkorporiraju u naþin rada.Važnost
iskustva kao izvor tehnološkog napretka i veüe produktivnosti formalizovana je konceptom
krive uþenja ili iskustva.
Analizom procesa proizvodnje ustanovljeno je da svaki put kada se kumulirano proizvodno
iskustvo udvostruþi, proseþni troškovi opadaju i do 30%138. Opadanje proseþnih troškova u
odnosu na dvostruko veüi rast kumuliranog iskustva, prikazuje se krivom uþenja, koja
predstavlja formalni model koji ilustruje odnos troškova proizvodnje po jedinici proizvoda i
iskustva u proizvodnji, odnosno ukupnim brojem proizvedenih jedinica. To znaþi da kriva
uþenja pokazuje pad proseþnih troškova, koji se izražavaju u procentima u odnosu na
kumulirani obim proizvodnje, koji se meri rastom tržišnog udela preduzeüa.
Efekat uþenja i iskustva meri se tzv. raciom progresa, koji predstavlja odnos izmeÿu proseþnih
troškova veüeg kumuliranog obima i proseþnih troškova prethodnog (nižeg) kumuliranog
obima. Kada je racio progres veüi od 1, onda efekat uþenja ne postoji, a kada je manji od 1,
postoji efekat uþenja. Racio progres varira od preduzeüa do preduzeüa i u proseku se kreüe
izmeÿu 0.7 i 0.9.
Empirijska istraživanja pokazuju da oblici krive iskustva mogu biti razliþiti i da variraju od
proizvoda do proizvoda (zavisno od planskih napora preduzeüa da se zaista ostvari smanjenje
troškova i realnog potencijala da se napravi poboljšanje – da li je „zrela“industrija ili nije).
Iako se u okviru izbora vrste (tipa) proizvodnog procesa, u najširem smislu, vrši istovremeno i
izbor same tehnike, koja predstavlja opredmeüemu tehnologiju, postoji takoÿe moguünost
zasebnog izbora tehnologije u užem smislu. Naime, odluka o nivou tehnike ili stepenu
automatizacije može biti i zasebna od izbora tipa proizvodnog procesa.
Izbor tehnologije u užem smislu odreÿuje stepen automatizacije. Ta odluka nije samo
tehniþka, veü predstavlja i socijalni izbor koji odreÿuje poslovne i ostale socijalne þinioce.
Izbor tehnologije deluje i na sve druge aspekta proizvodnje, ukljuþujuüi proizvodnost i
kvalitet proizvoda. Na proizvodnost se deluje kroz zamenu rada kapitalnim inputima, a na
kvalitet tako što sistemi tehnologije þesto daju ujednaþenije outpute. Odluka o tehnologiji isto
tako deluje na korporativnu strategiju, povezujuüi je sa procesima, opremom, ureÿajima i
postupcima.
(b) Karakteristike sredstava za rad su definisane njihovom proizvodnom sposobnošüu
iskazane u jedinici vremena. Polazeüi od uticaja glavne karakteristike sredstava za rad na
produktivnost, neposredno proizvodna sredstva za rad mogu se klasifikovati na

- visoko proizvodne mašine

- univerzalne mašine
- specijalizovane mašine
- specijalne mašine

(c) Tehnološke karakteristike proizvoda (tehniþke, funkcionalne, estetske i ostale) su, pre
svega, faktor nivoa produktivnosti na izvršnim radnim mestima. Tehnološke i ostale
karakteristike proizvoda uslovljavaju tehniþki odreÿen utrošak radne snage po jedinici
proizvoda. Tehniþki utvrÿen utrošak radne snage menja se sa promenom karakteristika
proizvoda, putem konstrukcije i tehnološke recepture.
137
Besanka, D., D. Dranve, M. Shanley, The Economics of Strategy, str. 196.
138
Milosavljeviü, M., Savremeni strategijski menadžment, Megatrend Univerzitet, Beograd, str. 234.

146
Na utrošak radne snage i produktivnosti utiþu i karakteristike materijala koji se koristi za
izradu proizvoda i to preko kvaliteta, oblika i dimenzija.
(d) Pod tehnološkim postupkom u osnovi se podrazumeva skup tehnoloških radnji kroz koje
prolazi predmet obrade, da bi se dobio drugi upotrebni kvalitet sa odgovarajuüim
karakteristikama. Dakle, u pitanju su izvršna radna mesta koja najneposrednije utiþu na
utrošak radne snage po jedinici proizvoda.
(e)Tehniþko - tehnološki uslovi se definišu kao radno okruženje odnosno kao radna sredina
koja podrazumeva celokupnost materijalnih faktora i društvenih odnosa u kojima ljudi
ostvaruju radnu i ostalu aktivnost 139. Materijalni faktori obuhvataju fiziþke uslove (vlažnost,
temperatura, osvetljenje, buka itd.)- i tehniþke uslove radne sredine, koji, ako nisu adekvatni,
mogu bitno da utiþu na umanjenje angažovanja radnika u izvršavanju zadataka. Otuda i
obaveza radne organizacije da preduzima odreÿene tehniþko organizacione mere (ugraÿivanje
prigušivaþa buke, održavanje odreÿene temperature i vlažnosti, þešüe pauze u radu i td.), kako
bi se obezbedili adekvatni uslovi rada.
Sa industrijskom, a posebno nauþno - tehnološkom revolucijom, koje su dovele do tehniþkog
progresa, nastale su krupne promene u radnoj sredini. Nasuprot ranijoj „prirodnoj sredini“
rada, koja je odgovarala predindustrijskoj proizvodnji, sada se formira sve više „tehniþka
sredina“. U njoj je došlo do velike koncentracije mašina na odreÿenom prostoru, izvršen je
proces tehniþke podele rada, ostvaruju se ogromne proizvodne serije, bitno je promenjen
položaj i uloga radnika u procesu proizvodnje i njegov odnos prema ostalim radnicima.140

(2) Tipovi (vrste) proizvodnje i produktivnost

Odluka o izboru proizvodnog procesa je usko povezana sa strategijom razvoja proizvoda i

izborom potrebne tehnologije. Izbor procesa u najširem smislu podrazumeva i izbor same
tehnologije, koja može da napravi traženi proizvod. Realizacija svih tih odluka predstavlja
složen i odgovoran zadatak koji utiþe na sve proizvodne ciljeve (kvalitet, troškove, isporuku,
fleksibilnost), a time i na efikasnost preduzeüa.

Razliþiti vidovi organizacije rada i procesa proizvodnje uslovljavaju razliþiti stepen

tehniziranosti radnih operacija i razliþiti uticaj na tehniþki raspodelu rada i specijalizaciju
radnika. Prema vrsti toka materijala, razlikuje se 3 osnovna tipa proizvodnje: (a) linijski, (b)
prekidni (serijski) i (c) projektni

(a) Linijski tok -sled operacija

Primer ovakvog tipa proizvodnje su montažne trake kao i restorani za samoposluživanje.

Ovde proizvod mora biti visokostandardizovan i iüi od jedne operacije ili radne stanice do
sledeüe i to u propisanom sledu. Pojedini zadaci su blisko povezani i trebaju biti izbalansirani
tako da jedan ne dovodi u zastoj sledeüi.
Kod proizvodnje linijskog toka obiþno se vrši podela na dva tipa
- tip masovne proizvodnje (kao montažna traka)
- tip kontinuirane proizvodnje (odnosi se na tzv.procesne industrije, kakva je hemijska,
industrija papira, piva, telefonije itd.). Ovde se teži višem stepenu automatizacije i
proizvodnji više visokostandardizovanih proizvoda

Linijska proizvodnja je tradicionalno efikasna, ali istovremeno i krajnje nefleksibilna.

Efikasnost nastaje zato što se ljudski rad zamenjuje mašinama, a preostali rad standardizuje u
139
Petkoviü, V., Greþiü, V., Ekonomija rada, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996., str 145
140
Isto, str 145.

147
visokorutinske poslove. Visoki nivo efikasnosti zahteva da se održava veliki opseg
proizvodnje s ciljem da se nadoknade visoki troškovi specijalizovane opreme. To nadalje
zahteva standardnu proizvoda i redosleda operacija, koji je relativno stabilizovan tokom
vremena. Zbog takve standardizacije i organizacijski sekvencijalnog sleda radnih zadataka,
teško je i skupo menjati proizvod ili opseg proizvodnje, pa je ta proizvodnja relativno
nefleksibila.
Meÿutim, nova tehnologija omoguüuje da montažna linija bude mnogo fleksibilnija,
automatsko upravljanje i smanjenje vremena pripreme. Dodeljujuüi skupinu srodnih
proizvoda jednoj fleksibilnoj liniji, moguüe je izraditi nekoliko desetina tipova proizvoda
unutar te skupine, bilo u malim ili velikim koliþinama. Posebno je znaþajno što se time mogu
ublažiti posledice monotonije u radu, što može da smanji odsutnost radnika sa posla, kao i
fluktuaciju zaposlenih.
Opšti zahtevi su da se traži velika koliþina proizvoda, standardizovani proizvod, eventualno
skupina srodnih proizvoda. U tim uslovima tražiüe se linijski tok jer ima velike moguünosti.
Meÿutim, preduzeüe mora pažljivo da analizira odluku o korišüenju proizvodnje s linijskim
tokom jer se taj izbor mora temeljiti samo na efikasnosti. Moraju se uvažiti i drugi þinioci
rizik od zastarelosti proizvoda, dosadan i monoton posao za radnike, kao i rizik zbog male
fleksibilnosti itd.
Osnovne karakteristike linijske proizvodnje su ustaljeni broj i redosled operacija, primena
alata i mašina univerzalne namene, koje su grupisane po vrstama, velike zalihe sirovina, koje
moraju biti locirane u radionicama tj. mestima izrade proizvoda, niži nivo kvalifikovanosti
radnika, naglašena potreba za planiranjem proizvodnje i relativno kratki ciklusi proizvodnje.
Standardizacija omoguüava planiranje i kontrolu, što predstavlja izvor efikasnosti linijske
proizvodnje. Glavni nedostaci ovog tipa proizvodnje su kašnjenja do kojih dolazi zbog
þekanja da se dovrši jedna operacija za þitavu seriju, pre nego što poþne sledeüa operacija.
Ovaj nedostatak se otklanja uvoÿenjem masovne proizvodnje (velika koliþina proizvoda,
kojom se obaraju troškovi proizvodnje).
Linijski tok se naziva proizvodnim oblikom prostornog rasporeda sredstava za rad zbog
razliþitih procesa, opreme i struþne spreme radnika koji su ukljuþeni u tok procesa prema
naþinu kako se proizvod izraÿuje u tom procesu. Radi se o rasporedu koji je orijentisan
tokovima, što znaþi da je u pitanju tipska tehnologija koja je definisana tehnološkim procesom
þija je karakteristika zajedniþki sadržaj i redosled veüine operacija za grupu radnih predmeta
sa zajedniþkim karakteristikama. Standardizacijom tehnoloških procesa u tipske, za pojedine
grupe delova, omoguüuje se unifikacija postupaka, a time i znaþajne uštede u projektovanju i
izradi delova.
Kod postavljenog linijskog procesa, sled procesnih aktivnosti je uslovljen i fiksiran
konstrukcijom samog proizvoda. Dakle, prostorni raspored sredstava za rad je unapred
uslovljen i postavljen, odnosno orijentisan proizvodnim tokovima. Zato se eventualnom
promenom rasporeda sredstava ne može znaþajnije delovati na smer toka proizvoda, ali se
zato može uticati na efikasnost linije, a time i poslova koji se dodeljuju pojedinim radnicima.
Konkretno, ako se poÿe od toga da je montažna linija projektovana tako da se unapred daje
dnevni obim proizvodnje (montaže) i maksimalno vreme koje svaki radnik može utrošiti na
svaki proizvod, onda se kao pitanje postavlja, kako da se individualne operacije (zadaci)
dodele tim radnicima da bi se obezbedilo balansiranje celog procesa (a time i efikasnost)
Problem balansira montažne trake je sledeüi: za dato vreme ciklusa montaže nekog proizvoda
treba utvrditi minimalan broj potrebnih radnih stanica (ili radnika). Drugi naþin balansiranja je
da se postavi problem uravnoteženja smanjenjem vremena ciklusa montaže na namanju meru,
za unapred dati broj radnih stanica (ili radnika).

148
Jedan od najveüih problema linijske proizvodnje je da se odredi optimalna veliþina serije,
posebno ukoliko se tražnja za proizvodom ne može predvideti. Ako se proizvodi veüa koliþina
proizvoda, gomilaju se zalihe koje vremenom gube vrednost. Ako se proizvede manja
koliþina proizvoda, zalihe se brzo troše, a popunjavanje zaliha zahteva vreme koje može
usloviti prekid u snabdevanju. Naravno sve ovo postaje složenije ako se na jednoj proizvodnoj
traci radi nekoliko razliþitih proizvoda. Tada se otvara pitanje izraþunavanja ekonomske
veliþine serije, pri þemu se mora doneti kompromisna odluka u uslovima objektivnog
konflikta izmeÿu (a) troškova pripreme linije za drugi proizvod i (b) troškova držanja zaliha.
Konkretno, problem terminiranja javlja se samo onda kada na jednom postrojenju treba raditi
nekoliko proizvoda, koji na taj naþin postaju „konkurenti“ u korišüenju ograniþenih resursa.
Tada se pristupa naizmeniþnoj izradi proizvodi u posebnim serijama, pa je za svaku sledeüu
seriju proizvoda potrebno izvršiti pripremu linije (novu alokacija resursa - novi troškovi), koja
uslovljava odreÿeni prekid u procesu proizvodnje i nastanak zaliha (troškovi držanja zaliha).
Pravilo terminiranja je da se prvo predvidi izrada jedne serije proizvoda s najnižom vrednosti
isteka zaliha. To üe osigurati da proizvod s najmanjim vremenom isteka zaliha prvi bude
stavljen za izradu u okviru termin plan. Taj postupak se dalje nastavlja sve dok se ne završi
terminiranje nekoliko serija. Prihvaüeno pravilo terminiranja mora biti ugraÿeno u sistem
planiranja i kontrole proizvodnje.
Radi „razbijanja“ monotonije zaposlenih koji rade na montažnim linijama kao i posledica
takvog naþina rada, nude se konkretne alternative za poboljšanje:

- da se postavi nekoliko manjih montažnih linija koje rade isti proizvod (radi veüe
raznolikosti zadataka), raþunajuüi sa tim da üe to poskupeti proizvodnju. Ovo je
lakše primeniti kod montažnih linija sa velikim udelom rada, nego kod kapitalno
intenzivne industrije
- da se montažne linije postave tako da dopuštaju više slobode u radu zaposlenih, s
tim da se ne ugrožava standardni tempo rada na traci. Rešenje je da se u proces
montaže nekog proizvoda (npr veš mašine) uvode zalihe izmeÿu radnih centara
(poloviþno montirane veš mašine), koje u odreÿenim periodima služe kao
„amortizeri“ omoguüujuüi da se pojedini proizvodi „izuzmu“ iz kruto utvrÿenog
toka kretanja po montažnoj traci. To daje više prostora zaposlenom da poradi na
kvalitetu, ispoljavajuüi svoju kreativnost i samostalnost.
- da se montažne linije definišu tako da dopuštaju organizaciju timskog rada
umesto individualnog, dajuüi timu moguünost da ispolji svoju autonomiju kroz
preuzimanje celine zadatka i podelu segmenata þlanovima tima
Masovna proizvodnja, kao tip linijske proizvodnje, odlikuje se standardizacijom þitavog
procesa proizvodnje, od sirovina i materijalnih inputa, preko tehnologije proizvodnje i naþina
obrade, do finalnog proizvoda. To je proizvodnja uniformnih proizvoda, proseþnog kvaliteta,
u velikim koliþinama, uz primenu specijalizovane i standardizovane tehnologije (kapitalno
intenzivna). Osnovne karakteristike masovne proizvodnje su unificirani proizvod, primena
specijalizovane opreme i mašina, koje su linijski poreÿane beskrajna pokretna traka,
standardizacija materijala, alata, procedura, metoda rada i radnih operacija, uska
kvalifikaciona struktura zaposleneih koji obavljaju mali broj radnih operacija. Planiranje i
kontrola su jednostavni zbog standardizacije þitavog procesa proizvodnje. Potencijalni izvor
neefikasnosti masovne proizvodnje je monotonija rada i zamor radnika.
Da bi bila ekonomski efikasna, masovna proizvodnja zahteva veliku tražnju tj. masovno
tržište. Stoga su sistematska analiza i istraživanje tržišta, marketing i propaganda kljuþ uspeha
masovne proizvodnje. Vremenom i u skladu sa promenama na tržištu, masovna proizvodnja
se morala modifikovati i to u pravcu diferenciranja proizvoda, koja je postignuta
kombinovanjem masovno proizvedenih, standardizovanih komponenti u nekoliko varijanti

149
osnovnog proizvoda. Dakle, masovnom proizvodnjom nekoliko standardizovanih modula
stvaraju se pretpostavke da se njihovom kombinacijom napravi veliki broj raznovrsnih
finalnih proizvoda, þime se obezbeÿuje proizvodna masovnost i sve ono što ona obezbeÿuje
(niži troškovi i sl.) kao i diferencijacija proizvoda i fleksibilnost u smislu lakog zadovoljenja
specifiþnih zahteva kupaca (tržišnih segmenata).
Kontinuirana proizvodnja (procesna), kao tip linijske proizvodnje, bazira na integrisanoj
tehnologiji koju karakteriše kontinuirani tok sirovina, koje se transformišu u kontinuirani tok
outputa (npr. prerada nafte, hemijska industrija, preraÿivaþka industrija itd.). Procesna
proizvodnja je kapitalno intenzivna proizvodnja i zasniva se na primeni visoko mehanizovane
i automatizovane opreme, uz malu koliþinu radnih inputa tj mali broj radnika.
Osnovni problem procesne proizvodnje je planiranje zaliha i nabavka potrebne koliþine
sirovina, kako bi se izbegao zastoj proizvodnog procesa. Kontrola procesne proizvodnje je
efikasna i prilagoÿena automatskom, samoregulišuüem karakteru proizvodnje. Procesna
proizvodnja je najefikasnija kada je kapacitet potpuno iskorišüen odnosno kada se proizvodi
na gornjoj granici kapaciteta u svakom vremenskom intervalu (dnevno, nedeljno, meseþno).

(b) Prekidni tok (radioniþki tip)- fleksibilna proizvodnja

Intenzivan razvoj tehnologije, promena ukusa i zahteva potrošaþa i globalizacija tržišta

uslovili su nastanak novih vrsta ili tipova proizvodnje, koje naglašavaju potrebu
diferencijacije i fleksibilnosti. Linijska proizvodnja, koja je bazirala na funkcionalnoj
podvojenosti i specijalizovanoj podeli rada, nije mogla da adekvatno odgovori na sve brže i
zahtevnije potrebe tržišta (stalno novi proizvodi, skraüenje rokova isporuke). Tražio se novi
tip proizvodnje koji može dati odgovor na savremene izazove i promene okruženja. I upravo,
fleksibilni proizvodni sistemi potpomognuti automatizacijom i robotizacijom predstavljaju
dobar odgovor na sve te zahteve.
Prekidni tok (fleksibilni) karakteriše se proizvodnjom u serijama u prekidnim intervalima i
þesto se sreüe u automobilskoj industriji. U fleksibilnim proizvodnim sistemima oprema, radni
zadaci i radnici su organizovani (grupisani) u radnim centrima, i to prema sliþnosti sredstava
odnosno potrebnoj struþnoj spremi zaposlenih. U toku izrade, svaki proizvod ne prolazi kroz
sve radne centre, veü samo kroz one u kojima je grupisana tehnologija i procesi koji su
neophodni za njegovu proizvodnju (ostali centri se preskaþu - ne koriste). Proces je krajnje
fleksibilan jer omoguüuje svaku promenu proizvoda ili obima, ali je i priliþno skup jer koristi
opremu opšte namene (za više vresta proizvoda) i visokostruþnu radnu snagu. Meÿutim, s
druge strane ostvaruje se visoka produktivnost, koja se ogleda u, skraüenju ciklusa
proizvodnje kao i pripremno završnog vremena, bojem korišüenju proizvodne površine,
visokom kvalitetu proizvoda, smanjenju zaliha, redukciji ili eliminisanju manuelnog rada,
moguünosti brzih izmena kao i proizvodnji razliþitih vrsta proizvoda, uz nulti škart. Sistemom
fleksibilne proizvodnje postiže se najveüa produktivnost, koju omoguüuje potpuno
automatizovana proizvodnja, velikog obima, ali malih serija, diferenciranih proizvoda.
Postoje preklapanje planova tokova kao i razliþitost proizvoda, što uslovljava potrebu striktne
kontrole zaliha i usložava pitanje kvaliteta i terminiranja procesa proizvodnje. Zbog
preklapanja poslova, kada razliþiti poslovi zahtevaju istu opremu ili iste radnike u isto vreme,
dolazi do mnogo manjeg iskorišüevanja opreme i rada (þeka oprema ili radnici) nego kod
linijskog tipa proizvodnje.
Formula za izraþunavanje efikasnosti protoka (DP)

DP = Ukupno vreme rada angažovanog na poslu / ukupno vreme proizvodnje x 100

150
Ukupno vreme rada angažovanog na poslu izražava se u radnim satima (ili mašinskim satima)
koji su stvarno utrošeni za taj posao (ne ukljuþuju vreme þekanja - zbog preklapanja). Ukupno
vreme proizvodnje ukljuþuje i sva vremena üekanja.
Najznaþajnije karakteristike fleksibilne proizvodnje su: diferencirani proizvodi visokog
kvaliteta, podugovaranje proizvodnje, primena multifunkcionalnih radnika, organizovanih u
timove. Sistem fleksibilne proizvodnje omoguüava proizvodnju velikog broja varijanti
osnovnog proizvoda, þime se znaþajno poveüavaju moguünosti izbora potrošaþa.
Ovde postoji procesni oblik prostornog rasporeda sredstava za rad (funkcionalni raspored
mašina) odnosno grupisanje tehnologije koja predstavlja takav vid unifikacije tehnologije kod
koje se razraÿuje tehnološki postupak izrade za grupu delova sliþnih kostruktivno tehnoloških
karakteristika. Grupna tehnologija je pristup pomoüu kojeg se identifikuju i zatim koriste
sliþnosti elemenata u poslovnom sistemu. Nedostaci kod ovakvog rasporeda sredstava su
visoke poþetne investicije, potrebni visokostruþni radnici, visoki troškovi pripreme
proizvodnje itd.
Problem kod ovakvog prostornog rasporeda sredstava za rad može biti u tome što su tokovi
izmeÿu nekih odeljenja vrlo otežani i skupi. Poboljšanje se može ostvariti tako da se odeljenja
lociraju drugaþije odnosno bolje. Odluka o tome donosi se na osnovu kriterijuma koji
postavljaju zahtev o minimizaciji troškova rukovanja materijalima, minimizaciji udaljenosti
koju treba da preÿu kupci, minimizaciji vremena putovanja zaposlenih ili pak maksimalnom
približavanju meÿusobno povezanih odeljenja.
Problem prostornog razmeštaja sredstava za rad kod prekidnog procesa mogu se rešavati na
dva naþina, zavisno da li sadrže:

-kriterijume kvantifikovanog odluþivanja (udaljenost, vreme putovanja itd.) –

minimizacija troškova itd
-kriterijume kvalitativnog odluþivanja (razmeštaj koji uvažava sigurnosni razlog ili
nešto sliþno

Proizvodnja sa prekidnim tokom procesa je neophodna kada proizvod nije standardizovan i

kada se radi u malom opsegu proizvodnje (þesto - u poþetnom toku životnog ciklusa
proizvoda kao i za proizvode sa malim tržištem).
Kod prekidnog procesa poslovi ili potrošaþi (korisnici, kupci) „utroše“ dosta vremena
þekajuüi „ u redu“, što je direktno uslovljeno faktiþkim optereüenjem procesa. Zato se ovde
kao izazov postavlja pitanje kako razviti postupke terminiranja kojima üe se efikasno
upravljati tokovima poslova, potrošaþa i rada. Terminiranje prekidnih procesa u fabriþkoj
proizvodnji je usko povezano sa sistemom planiranja potrebnog materijala za izradu
proizvoda.
Postoje brojni problemi terminiranja kod prekidnih procesa, þije rešavanje zahteva primenu
razliþitih metoda i postupaka U teoriji su poznate sledeüe tehnike terminiranja: (a) optereüenje
poslovima (unapred i unazad), (b) odreÿivanje redosleda poslova, (c) selekcija poslova prema
pravilima hitnosti kao i (d) input output kontrola.

(c) Projekti - pojedinaþna proizvodnja

Ovaj oblik operacija se koristi kod proizvodnje pojedinaþnog proizvoda (umetniþko delo,
zgrade, brodovi, avioni itd.). Pod jednim proizvodom podrazumeva se ne samo gotov
proizvod veü i komponente, poluproizvodi ili delovi opreme. Proizvod se pravi za poznatog
kupca po posebnoj specifikaciji ili narudžbi. Pojedinaþna proizvodnja postavlja visoke
zahteve u pogledu veštine i i umeüa izrade proizvoda.

151
Striktno govoreüi, ovde nema toka proizvoda ali postoji sled operacija. Kljuþne karakteristike
pojedinaþne proizvodnje su: veliki broj razlišitih operacija sa neustaljenom formom i
redosledom obavljanja, primena opreme univerzalne namene, nepredvidivost optimalne
veliþine zaliha, potreba neposredne kontrole radnih operacija, veliki broj radnika razliþitih
kvalifikacija. Zato se ovde kao problem javlja složenost planiranje, definisanje redosleda i
usklaÿivanje operacija i kontrola pojedinaþnih zadataka koji vode završetku projekta. Ovo
ima za posledicu þeste prekide procesa rada, koji se ne mogu predvideti, što predstavlja izvor
neefikasnosti pojedinaþne proizvodnje.
Projektni oblik operacije se koristi kada postoji velika potreba za kreativnošüu i
jedinstvenošüu odnosno koda se radi o proizvodnji pojedinaþnih proizvoda (brodovi, zgrade i
sl.). Nivo proizvodnje zavisi od broja naruþenih proizvoda, a glavni izvor porasta
produktivnosti je poveüanje broja struþnih radnika kao i njihove kreativnosti. Projekat se
karakteriše visokim troškovima, teškoüama u menadžerskom planiranju i kontroli, a ponekad
se može koristiti oprema opšte namene.
Pojedinaþna proizvodnja se primenjuje u mašinskoj industriji, brodogradnji i graÿevinarstvu
(mostogradnja) kao i u mnogim drugim granama, zatim kod proizvodnje prototipova,
rezervnih delova, modifikacije postojeüih fabrika kao i u proizvodnji velikog broja proizvoda
koji se prave po porudžbini.
Sa stanovišta ekonomske efikasnosti i efikasnosti trošenja radne snage, pojedinaþna
proizvodnja je „najniži“ vid organizacije rada i stoga ga je potrebno zameniti drugim višim
vidovima, kada tu zamenu omoguüuju tehniþko – tehnološki faktori.
Konkretno i u projektnom tipu proizvodnje „kuüa u nizu“ moguüe su odreÿene unifikacije i
grupisanje koje donosi proizvodnju u manjim ili veüim serijama. Takav primer predstavlja
industrijska izgradnja niza kuüa, gde su operacije na projektu intenzivne, troše dosta vremena
i skupe su, ali zato omoguüuju veüu fleksibilnost (moguüa je modifikacija pojedinaþno za
svaku kuüu). To je sliþno sa klasiþnom proizvodnjom sa prekidnim tokom procesa. Korak
dalje, predstavlja linijska metoda kod proizvodnje kuüa koja se karakteriše modulima ili
fabriþkim postupcima. Standardne kuüe se proizvode u delovima, korišüenjem relativno
jeftinog rada. Ove modularne kuüe su najjeftinije, ali daju najmanju fleksibilnost u
zadovoljenju specifiþnih zahteva kupaca.
Postoje tri kategorije projekata koje sadrže razliþite þinioce koje treba razmatrati kada se
odluþuje o prostornom rasporedu sredstava za rad:

-prvu kategoriju þine graÿevinski projekti, kod kojih su posebno znaþajni tokovi
rukovanja materijalima (to znaþi da je osnovni zahtev da se mora vodi raþuna o
efikasnom rasporedu i pripremi materijala za vreme gradnje), a bitan je i tehnološki
prioritet.
Postupak koji omoguüuje da se materijal zaista stavi u kontekst prioriteta je terminsko
planiranje, kojim se faktiþki odreÿuje vremenski raspored aktivnosti u projektu i tako
uspostavlja temelj za adekvatni prostorni raspored opreme.

-drugu kategoriju projekata þini proizvodnja koja se izvodi na fiksiranim položajima

(brodovi). Tu se materijal obiþno postavlja u koncentriþnim krugovima (proizvod je u
središtu), pri þemu su u najbližim prstenovima predmeti koji se najviše koriste (npr
spojnice)

-treüa kategorija su takozvani višestruki projekti izvedeni na istoj lokaciji (npr.odeljenje

za istraživanje i razvoj). Problem prostornog rasporeda kod ovakvih projekata može se
smatrati proizvodnjom s prekidnim procesima, gde je veliþina serije od samo jednog
proizvoda (projekti izvedeni na ovaj naþin su jedinstveni, ali se isti tip takvog projekta

152
 ponavlja korišüenjem prekidnog procesa). Meÿutim, ovde je izuzetno teško planirati
tok materijala.

Upravljanje projektima zahteva puno više od terminiranja koje se iskazije mrežnim

dijagramom. Pre izrade termin plana, treba izvršiti planiranje projekata, dok je kontrola
realizacije potrebna nakon što je termin plan razvijen. Pokazalo se da je Gantov grafikon
dobar kod malih projekata.
Organizacija proizvodnje znaþajno utiþe na utroške radne snage a time i na produktivnost

(3) Organizacioni faktori produktivnosti

Organizacija, shvaüena kao proces, definiše se kao naþin, postupak, delovanje ili radnja
kojom se stvara ili reguliše neka sreÿenost, odnosno kao delatnost organizovanja u
rasporeÿivanju i meÿusobnom povezivanju raznovrsnih i raznorodnih elemenata (ljudi,
materijalnih sredstva, funkcija, odnosa) u nove celoine. Pitanje nivoa ukupne organizacije
postaje sve znaþajnije jer je to faktor od koga zavisi kontinuitet i uspešnost u odvijanju
procesa reprodukcije (planiranje, priprema, koordinacija, moguüa skraüenja itd.).
Organizacioni faktori u kompleksu produktivnosti sve više dolaze do izražaja jer od njih
zavisi nivo korišüenja kapaciteta, radnika i sredstava za rad i predmeta rada.
Da bi organizacija bila efikasna, ona mora da poþiva na odgovarajuüim ošte poznatim i
prihvaüenim principima. To se prevashodno odnosi na princip podele rada, koji predstavlja
osnovu rada svakog organizacionog oblika, bez obzira na društveno ekonomske uslove. U
okviru postupka podele rada vrši se opis i istraživanje strukture i segmenata rada, a onda
rasporeÿuju resursi u skladu sa radnim zadacima i definiše odgovornost i meÿusobna
povezanost.
Podela rada predstavlja osnovnu organizacionu funkciju kojom se deluje na radnu i poslovnu
efikasnost organizacije, kroz stvaranje uslova da radnici rade brže i efikasnije uz istovremeno
liþno zadovoljstvo takvim radom i ostvarenje ciljeva organizacije.
Podelom rada stvaraju se uslovi da radnici obavljaju manji broj radnih zadataka, tako da
postaju veštiji i produktivniji, što može doneti istovremeno zadovoljenje potreba organizacije
i zaposlenih. U ekonomskom smislu, podela rada omoguüava dalje unapreÿivanje organizacije
i naþina izvršavanja procesa rada u kome primena tehnike i tehnologije igra znaþajnu ulogu.
Organizacija rada poþiva na principu kolektivnog rada koji izvire iz potrebe da ljudi, kao
organizaciona celina, izvršavaju odreÿene zajedniþke zadatke. U tom smislu, princip
kolektivnog rada znaþi da ljudi u interesu ostvarenja sopstvenih ciljeva prihvate organizacioni
princip kolektivnog rada, koji se praktiþno uspostavlja i realizuje na principu podele rada i
principu zajedniþkog cilja.
Osnovu principa kolektivnog rada þine: prvo, princip rada koji omoguüava da se
organizovano koriste individualne aktivnosti, sposobnosti i akcije kako bi zajedniþki cilj bio
na efikasan naþin ostvaren, i drugo, zajedniþki cilj kao reztultat saglasnosti odreÿenih interesa
nosilaca razliþitih individualnih motiva. Specifiþnost organizacije uslovljena je sredstvima i
organizacijom radnih uslova.
Pri izboru organizacionog oblika, tj. forme u kojoj ljudi izvršavaju odreÿene radne procese
treba voditi raþuna o sledeüem:
-prvi i osnovni cilj svakog organizacionog oblika je da, po svojoj strukturi sredstava, sastavu i
angažovanom broju ljudi, predstavlja najproduktivniju radnu celinu. U tom smislu,
produktivnost rada se javlja, izmeÿu ostalih faktora, kao bitan faktor odnosno kriterij za
formiranje odreÿenih organizacionih struktura.
-drugi cilj je da se pojedincima i radnom kolektivu u celini omoguüi lakše izvršavanje svih
zadataka u okviru zaokruženoh procesa rada. U organizacionom smislu, ovde treba

153
podrazumevati vrednosti koje se postižu u radu na tehnološki homogenim procesima rada, u
rasporedu operacija, organizaciji transporta, održavanja, snabdevanja, skladištenja,
specijalizacije i koordinacije rada. Uz sve ovo, postižu se prednosti koje su vezane za
moguünosti evidencije i kontrole, obraþuna i raspodele ostvarenih ekonomskih rezultata.
-treüi cilj svakog organizacionog oblika je da stimuliše ljude na efikasniji rad, tj. ekonomski
produktivniji rad.-
-þetvrti cilj se odnosi na naþin upravljanja i rukovoÿenja organizacijom, tj. moguünosti i
ostvarivanje efikasnog sistema upravljanja, u kome ljudi mogu neposrednije i jednostavnije da
definišu politiku, ciljeve, programe i metode rada i u kome se mogu lakše usmeravati i
podsticati individualne akcije.

1.2.2 Ljudski resursi i produktivnost

Ljudski resursi kao þinilac produktivnosti rada su sigurno najvažniji faktor u proizvodnom i
svakom drugom procesu. Bitno je da se to shvati i konaþno prihvatiti stav da su kadrovi zaista
kljuþno pitanje koje utiþe na ostvarenje produktivnosti i konkurentske prednosti. Sve više se
shvata da samo kompetentni i motivisani zaposleni mogu odgovoriti na izazove i promene i
osigurati konkurentsku prednost koja je uslov opstanka na turbulentnom tržištu. Zato se
upravljanje ljudskim resursima sve više prihvata kao odluþujuüi faktor u ostvarivanju ukupnih
promena, pri þemu je ono odgovorno ne samo za stvaranje adekvatnog kadra, nego i za
ponovno osmišljavanje i prestrojavanje þitave organizacije kroz sistemski razvoj novih
sposobnosti celokupne radne organizacije. U tom kontekstu se kvalitet i sposobnost
menadžmenta ceni kroz to da li je obezbedio organizacione uslove u kojima üe zaposleni biti
motivisani da maksimalno ispolje svoje kompetencije (znanje, veštine, adekvatno ponašanje
itd).
Dobar putokaz za uspešno menadžersko delovanje jeste primena savremenih principa
rukovoÿenja radnom snagom, koji su se potvrdili u uspešnim preduzeüima, kroz koje se
stvaraju pretpostavke da se doÿe do kompetentnog, zaintresovanog i motivisanog kadra koji
donosi konkurentsku prednost:

- uskladiti kompetencije radnika sa zahtevima radnih mesta (dobro oblikovanje posla i

adekvatan izbor i postavljenje radnika)
- jasno definisati odgovornosti zaposlenih (opis poslova i jasni ciljevi)
- uspostaviti standarde i performanse rada i ponašanja
- permanentno obuþavanje i osposobljavanje
- adekvatno i praviþno nagraÿivanje (objektivno vrednovanje)
- participacija zaposlenih (kompetentan i odgovoran kadar)

Pitanje jasnog i preciznog definisanja radnih mesta odnosno poslova i zadataka koji se
obavljaju u nekom preduzeüu je polazni i svakako kljuþni momenat u planiranju potrebnog
kadra (po broju i strukturi), a time i njegovom usklaÿivanju sa zahtevima posla kao i
kontinuelnom osposobljavanju i ukupnom razvoju zaposlenih. Bitno je da se ukupne potrebe
za kadrovima definišu na bazi kompleksnog sagledavanja svih faktora koji direktno ili
indirektno utiþu na broj i strukturu radnih mesta. U tom kontekstu treba sagledati uticaj
nauþno tehnološkog razvoja, organizacionih promena, opštih tendencija u prestruktuiranju
kadra, promena metoda i naþina rada, kao i strategijskih viÿenja razvoja proizvodnje i
preduzeüa.

154
Oblikovanjem posla se specificira koje zadatke treba izvršiti, ko üe ih izvršiti i koji rezultati se
oþekuju (specificira se sadržaj posla i odgovornost radnika). Ako su do kraja definisani
tehnologija i proces (posao je potpuno specificiran tehnološkim procesom), sigurno je da üe u
toj varijanti biti malo fleksibilnosti i moguünosti za neku izmenu. Danas se oblikovanje posla
i izbor tehnologije vide kao simultane odluke koje rezultiraju sociotehniþkim dizajnom, tako
da se socijalni i tehniþki sistem zajedniþki optimizuju (ne samo sa aspekta troškova, nego se
uzimaju u obzir i ljudske i društvene potrebe).
Sve ovo predstavlja prvi korak i pretpostavku za uspešnu realizaciju svega onoga što sledi, a
što se odnosi na planiranje i obezbeÿenje potrebnog broja zaposlenih prema iskazanim radnim
mestima (po broju i strukturi), njihovo školovanje i osposobljavanje kao i rasporeÿivanje na
odgovarajuüa radna mesta, njihov ukupan razvoj ukljuþujuüi i stalno podizanje
kompetentnosti.
Adekvatno pripremljen, osposobljen i rasporeÿen kadar þini ukupni ljudski potencijal
preduzeüa. Meÿutim kada se govori o ljudskom faktoru, široko shvaüenom, onda se pored
potencijala misli i na organizacionu kulturu i meÿuljudske odnose, motivisanost i lojalnost
zaposlenih kao i na intezitet rada

(1) Pod ljudskim potencijalom podrazumeva se ukupnost znanja, profesionalnih veština i

kreativnih moguünosti kojima raspolaže neko preduzeüe i koji su u funkciji stalnog podizanja
radne sposobnosti. To je ukupna radna, intelektualna i psihiþka energija koju organizacija
može angažovati na ostvarenju ciljeva i razvoju poslovanja. Organizacija ima potrebu i interes
da stalno ulaže u ljudske resurse, podižuüi nivo onih znanja i veština zaposlenih koje su
potrebne preduzeüu. Iz tog razloga se permanentno organizuju školovanja, kursevi i inovacije
znanja za zaposlene.
Obrazovanje je sticanje i stalno inoviranje širih znanja iz primenjenih nauþnih disciplina i
uspešne poslovne prakse, relevantnih za delatnost i ciljeve preduzeüa radi unapreÿenja
sadržaja i metoda rada.
Obuþavanje podrazumeva sticanje novih praktiþnih znanja i veština potrebnih za rad i
organizaciono ponašanje, u skladu sa usvojenim pravilima, propisima i standardima.
ýinjenica je da se danas na obuku i njen znaþaj gleda drugaþije nego ranije i da üe se njena
uloga sve više širiti i usložavati u skladu sa opštim promenama i zahtevima koji iz toga
proistiþu. Danas se obuþavanje ne svodi samo na sticanje tehniþkih veština (kao nekad) veü se
prihvata kao proces sticanja ukupnih performansi zaposlenih (znanja, veštine itd.).
Trening podrazumeva uvežbavanje specifiþnih meÿusobno povezanih radnji i odnosi se na
užu oblast i sadrži više detalja. To je ciljno usmerena aktivnost kroz koju se poveüavaju
veštine koje se koriste u svakodnevnom radu. Trening može mnogo da pomogne u pripremi
radnika kada se menjaju tehnologije, proizvodni programi, metode rada ili delatnost firme.
Obuþavanje i obrazovanje su danas trajni i znaþajni instrument za aktiviranje i usmeravanje
kadrovskog potencijala ka ostvarenju liþnih interesa zaposlenih kao i ciljeva organizacije. U
tom kontekstu, osnovna uloga organizacije je da motiviše zaposlene da se stalno usavršavaju i
to tako što üe ih postavljati na radna mesta u skladu sa stvarnim kompetencijama, a njihov
razvoj i napredovanje usloviti sticanjem potrebnih znanja i veština.
U uslovima brzog nauþnog, tehniþko - tehnološkog, organizacionog i ukupnog razvoja dolazi
do brzog zastarevanja znanja, tako da se u sve kraüem vremenskom periodu dolazi u situaciju
da raspoloživo struþno obrazovanje i steþene radne sposobnosti ne zadovoljavaju izmenjene
zahteve rada. Istovremeno, pod uticajem tog razvoja nestaju ili stagniraju odreÿena
zanimanja, a pojavljuju se nova. To nameüe potrebu da sistem školovanja i usavršavanja mora
biti kompatibilan sa zahtevima tržišta rada odnosno zahtevima radnih organizacija koji treba
da diktiraju obim, dubinu, složenost i trajanje obrazovanja i obuþavanja.

155
Planiranje obuþavanja i obrazovanja je proces utvrÿivanja ukupnih potreba preduzeüa za
školovanjem i usavršavanjem zaposlenih na bazi plana rada i razvoja organizacije i postojeüeg
kadrovskog stanja. Potrebe za inovacijom mogu biti: (a) ošte, koje se odnose na poveüanje
opšteg znanja, koje je preduslov za sticanje specifiþnih znanja i (b) specifiþne, koje se odnose
na specijalistiþka znanja koja su potrebna pojedinim kategorijama zaposlenih. Obrazovanje i
obuþavanje se realizuje na osnovu prethodno utvrÿenog plana i programa, a na kraju vrši
procena rezultata.
U skladu sa reþenim, pred svako preduzeüe se postavlja nekoliko suštinskih zadataka od þije
realizacije zavisi nivo funkcionisanja i usaglašenost razvoja. To se pre svega odnosi na što
preciznije utvrÿivanje konkretnih potreba za obrazovanjem i obuþavanjem (po broju, vrsti,
specifikacijama, profilima itd.), definisanje planova i programa prema iskazanim potrebama i
ciljevima, zatim izbor odgovarajuüih metoda obrazovanja, kontrola efekata i usaglašavanje
procesa osposobljavanja i razvoja zaposlenih.
Ovakav pristup upravo obezbeÿuje da se poveüa nivo kvaliteta obrazovanja i obuþavanja i
transfer efekata osposobljavanja u praksu, odnosno da se realizuje koncept obrazovanja „po
meri“ preduzeüa. Na taj naþin organizacija podiže nivo kompetentnosti zaposlenih u funkciji
efikasnijeg izvršavanja zadataka. S druge strane, pojedinac suoþen sa novim zahtevima i
novim poslovima oseüa potrebu za novim struþnim znanjima i veštinama i spreman je da uþi.
Uz to on ima svoje liþne aspiracije i oþekivanja, þije ostvarenje vezuje za svoje obrazovanje i
osposobljavanje. Zato je sasvim logiþno oþekivati racionalno ponašanje organizacije, a to je
da nastoji da motiviše pojedinca da neprekidno uþi postavljajuüi ga na radno mesto na osnovu
kompetencija, a njegov razvoj vezuje za sticanje potrebnih znanja i sposobnosti.

(2) Motivacija zaposlenih je izuzetno složeno, a svakako i znaþajno pitanje. Složenost

proistiþe iz þinjenice da postoje mnogi faktori koji direktno ili indirektno, slabije ili snažnije,
razliþito utiþu na motivisanost zaposlenih. Znaþaj motivacije se najpotpunije vidi iz zvaniþno
prihvaüenog mišljenja da je „motivacija pitanje svih pitanja“ i da se uspešnost menadžera ceni
kroz nivo ostvarene motivacije zaposlenih. Nema sumnje da je motivacija jedan od najbitnijih
faktora koji utiþe na poveüanje produktivnosti zaposlenih kroz njihovu veüu zainteresovanost
i voljnost za rad. Jer, motivisani radnik je najbolji i najuspešniji radnik.
Poveüanje produktivnosti rada jeste nešto što je od izvanrednog znaþaja, ali se ne sme
ostvariti po svaku cenu, nego uz uvažavanje þovekove liþnosti, njegove umne i fiziþke
sposobnosti, sklonosti i želja. Dakle, poveüanje produktivnosti i humanizacija rada ne smeju
biti postavljeni tako da su meÿusobno suprostavljeni veü da se dopunjuju pa i uslovljavaju.
Motivacija se posmatra s aspekta traženja odgovora na pitanje kako se zaposleni mogu
„privoleti“ da rade onako kako to od njih traži menadžment, a da pri tome osete zadovoljstvo
takvim radom i da maksimalno ispole svoje potencijale. To je bitno, jer da bi se znaþajnije
unapredila produktivnost rada neophodno je motivisati i podstaüi zaposlene da deluju u
interesu preduzeüa.
Dakle, suština je u tome da se naÿu praktiþno primenjivi odgovori na pitanje koji su to
najpouzdaniji, najjednostavniji i najneposredniji naþini da se zaposleni pridobiju da
samoinicijativno i optimalno deluju u definisanim okviruma. Odgovor na ovo pitanje treba
tražiti kroz suštinsku i sveobuhvatnu analizu fenomena motivacije, dovodeüi u vezu njene
elemente i sadržaje sa konkretnim efektima koji se ispoljavaju u segmentu volje za rad i
naþina angažovanja zaposlenih. U tom kontekstu treba sagledati i adekvatno postaviti

- sistem raspodele zarada (da zaradu þini deo koji je vezan za posao, za radni staž i
promenljivi deo, koji zavisi od uspeha zaposlenog)
- motivisanje novcem (naüi prihvatljivi naþin plaüanja zaposlenih - normiranih,
administrativnih, istraživaþkih i drugih poslova;

156
 - individualno i grupno stimulisanje
- nenovþano stimulisanje (adekvatno definisanje poslova i zadataka na radnom
mestu - da bude kreativno i izazovno, a ne monotono; pohvale i ukori - adekvatna
primena; takmiþenje -u funkciji zadovoljenja ego potreba; adekvatna društvena
klima – prijatna i podsticajna; participacija zaposlenih u odluþivanju i
postavljanju ciljeva
- sistem vrednovanja radnih mesta i uþinka pojedinca (objektivno vrednovanje kao
osnova adekvatnog i praviþnog nagraÿivanja)

(a) Sistem raspodele zarada i nagrada

Motivacija i podsticanje zavise od naþina nagraÿivanja, odnosno vrste kompenzacija koje se
daju zaposlenima. Kompenzacije treba da podstaknu aktivnosti koje doprinose porastu
produktivnosti odnosno da utiþu na privlaþenje i zadržavanje kompetentnih radnika.
U mnogim poslovima teško je kontrolisati aktivnosti zaposlenih na naþin da da to bude
osnova za utvrÿivanje adekvatne zarade, pa je samim tim teško pronaüi kompenzacije koje bi
podsticale i motivisale zaposlene na željeno ponašanje i postupanje. Na primer, ako se od
radnika zahteva naporan rad, a takav radni napor se ne može izmeriti, pa samim tim ni
verifikovati, onda to može biti demotivišuüe za zaposlene. Jedan od naþina da se u takvim
uslovima radnici motivišu i podstaknu da naporno rade je da im se isplati zarada, koja je iznad
tržišne cene rada (efikasna zarada). Iako bi se time poveüali troškovi rada, ukupan efekat na
produktivnost može biti pozitivan.
Plata se može vezati za performanse i u tom sluþaju se radnici podstiþu da ulažu veüi napor.
Plata je nagrada za uloženi napor i postignute rezultate. Pod radnim naporom se obiþno
podrazumeva fiziþki napor, mada postoje poslovi gde su primarni pažnja, znanje i veštine ili
pak mentalni napori radnika. U ovom sluþaju je potrebno odrediti radni napor od koga zavise
performanse, tako da se kompenzacijama podstiþe samo taj radni napor.
Plate prema performansama su: plata po komadu, procenat od prodaje, plata prema
kompetencijama i veštinama, plata za kreativnost, razni bonusi itd.
Plata po komadu se primenjuje za podsticanje radnika u proizvodnji jer direktno zavisi od
performansi zaposlenog i predstavlja „priznanje“ za njegov napor u radu. To je plata koja
podstiþe zaposlene da ulažu radni napor i da usavršavaju radne sposobnosti i tako podižu
produktivnost preduzeüa. Studije pokazuju da se primenom plate po komadu poveüava
produktivnost za 15% do 35%.141
Platu po komadu je jednostavno primeniti tamo gde se obim proizvodnje može izmeriti.
Meÿutim, postoje mnogi poslovi gde je merenje obima neizvodljivo, teško, skupo i
komplikovano. Pored toga, primena plate po komadu otvara mnogo pitanja koje treba rešiti da
bi ovakav sistem kompenzacije bio produktivan. To se pre svega odnosi na moguüe oscilacije
u obimu proizvodnje do kojih dolazi zbog uticaja drugih faktora i na koje radnici ne mogu da
utiþu (kvar mašina, loš kvalitet inputa, tuÿi propusti itd.), kao i neophodnost pravovremenog
prekomponovanja normativa i standarda zbog uvoÿenja novih mašina i postupaka odnosno
prevelikog prebacivanja normiranog obima proizvodnje. Naravno, pitanje obima proizvodnje
se obiþno mora staviti u kontekst kvaliteta proizvoda odnosno napravljenog škarta.
Plata prema kompetencijama i veštinama se koristi da bi se zaposleni motivisali da ulažu u
sticanje i razvoj onih veština od kojih direktno zavise performanse njohovog posla.
Nadoknade zasnovane na kompetencijama i veštinama isplaüuju se na osnovu obima i vrste
veština i znanja koje može da iskoristi, a ne na osnovu dužnosti vezanih za njegovo radno
mesto. Kompetencije su „karakteristike koje se mogu dokazati, a koje ukljuþuju znanje,

141
Milgrom, P., and Roberts, J., Economics, Organization and Management, str. 392.

157
veštine i ponašanje i koje omoguüavaju ostvarenje radnih rezultata.142Plata radnika zavisi ne
samo od radnog napora i ostvarenog rezultata, veü i od veštine tj. „majstorstva“ koje je stekao
u obavljanju posla. Na ovaj naþin se podstiþu ulaganja u ljudski kapital i stvaranje fleksibilnih
radnika (multifunkcionalnih) , sposobnih da obavljaju razliþite poslove. Savremeni uslovi
poslovanja i promene koje nastaju, upravo traže fleksibilne radnike koji su u stanju da
odgovore sve sleženijim zahtevima tržišta.
Plate za kreativnost se primenjuju za podsticanje rada nauþnika, istraživaþa, pronalazaþa i
inovatora. Bitno je da nagrade za kreativnost budu adekvatne uþinjenom delu (npr.
procentualno u odnosu na ostvarenu dobit od novog proizvoda).
Bonusi se koriste za motivisanje i podsticanje rada menadžera i direktno zavise od ostvarenih
performansi (npr. od profita preduzeüa). U praksi, bonusi se odreÿuju za veüi broj ostvarenih
performansi, kako bi se menadžeri podstakli da radni napor i pažnju usmere na sve bitne
aktivnosti ( npr. obezbeÿenje kvaliteta, þistoüe, sigurnosti itd.).
Da bi primena plata prema performansama bila uspešna i podsticajna, neophodno je utvrditi
adekvatne performanse koje su merljive i koje se mogu dovesti u vezu sa uþinjenim naporima.
Naravno, tu postoje brojni problemi koje treba rešavati. To se pre svega odnosi na
imperfektnost veza izmeÿu radnih napora i performansi, što radnike izlaže riziku koji
uslovljava nepredvidiva oscilacija u tražnji za proizvodima kao i teškoüa merenja
pojedinaþnog radnog napora ako se radi u timu. Osim toga, primena plate prema
performansama zahteva stalni nadzor nad rezultatima rada radnika i potrebu stalnog
prilagoÿavanja visine zarada ostvarenim rezultatima. Neke studije iz oblasti psihologije rada
sugerišu da plata prema performansama može da bude kontraproduktivna. Ovo mišljenje
obrazlaže se sledeüim argumentima: ljudi su površni, posao žele da urade što je moguüe brže i
uz minimalni rizik, a ukuliko plata zavisi od performansi, ljudi poþinju da misle da ih nagrada
kontroliše.143
Zarada prema godinama staža
Zarada prema godinama staža bazira na pretpostavci da radnici kroz praktiþan rad stiþu
potrebna znanja i iskustva koja im omoguüuju da poveüavaju svoju produktivnost. Pozitivni
efekti kontinuiranog uþenja i njegove primene u praksi odnosno u poveüanju produktivnosti
mogu se ostvariti tek posle odreÿenog broja godina rada. Zato se zarade prema godinama
staža poveüavaju postepeno sa godinama rada.
Meÿutim, sama þinjenica da sve bazira na pretpostavci o poveüanju produktivnosti na bazi
kompetencija koje se stiþu radnim stažom, otvara mnoga pitanja koja traže odgovore. Prvo,
treba potvrditi da li zaista postoji korelacija izmeÿu produktivnosti i godina staža, a to
svakako nije jednostavno. U tom kontekstu je i pitanje da li je zaista ispravno da na poþetku
radnog staža zarada radnika bude niža od moguüe produktivnosti, a u kasnijim godinama viša
od njihove produktivnosti. Ako je to logika primene ove kompenzacije, onda bi se preduzeüe
moglo zapitati, zar nije bolje da otpusti starije radnike jer je njihova zarada iznad marginalnog
prihoda proizvoda rada. Naravno, to nije u dugoroþnom interesu preduzeüa, jer takvo
postupanje nebi bilo privlaþno za buduüe radnike koji ne bi mali oþekivanje da üe naporan rad
i uþenje voditi ka veüim primanjima kada ostare.

(b) Motivisanje novcem

Kada se postavlja i razmatra kompleks motivisanja zaposlenih novcem, potrebno je otvoriti
nekoliko pitanja koja su izuzetno znaþajna za menadžere u postupku graÿenja celovitog
motivacionog koncepta.

142
Gary Dessler redakcuja ûamiloviü, s. Osnove menadžmenta ljudskih resursa, Data status, Beograd, 2007, str.
222.
143
Acs, Z. And D. Gerlowski, Managerial Economic and Organization, str. 318.

158
Prvu þinjenicu koju treba znati, prihvatiti i primeniti je da postoji razliþiti interes pojedinaca
za novcem. Zavisno od toga koje potrebe može i želi da zadovolji radnik, zavisiüe i njegov
odnos prema novcu, što je opet u direktnoj vezi sa moguüim naþinom njegovog uspešnog
motivisanja. U tom smislu, jedna situacija biüe kod ljudi koji imaju visoke plate, a druga kod
onih koji sa platom ne mogu podmiriti ni osnovne fiziološke potrebe. Isto tako, osobe koje
imaju nadproseþne potrebe za uspehom ne doživljavaju nagradu kao podstrek za dalji rad, kao
što je to sluþaj sa drugim ljudima. Dakle, nauþnik ili entuzijasta je motivisan znatiželjom, a ne
novcem ili nekim položajem.
Drugi momenat se tiþe nalaženja jednostavnog, objektivnog i prihvatljivog naþina plaüanja
zaposlenih za ono što su uradili. Plaüanje po proizvedenoj koliþini motiviše ljude da se zalažu
i usavršavaju kako bi postigli veüe uþinke, dakle naglašavaju se individualne razlike a
nadproseþne sposobnosti karakterišu vrlinom. Problem koji je ovde prisutan jeste realno
utvrÿivanje vrednosti þasa rada za razliþite stepene kvalifikacije (koliko je þas inženjera
vredniji od þasa kvalifikovanog radnika). Kao realan problem javlja se i „strah“ radnika da bi
kroz stalno prebacivanje postojeüe norme, kao osnove za plaüanje po uþinku, mogli pokrenuti
pitanje njenog eventualnog poveüanja.
Plaüanje po satu ili danu ne priznaje þinjenicu da se ljudi meÿusobno razlikuju po svojim
sposobnostima, tako da primena ovog naþina plaüanja može da utiþe na demotivaciju radnika
nadproseþnih sposobnosti (vraüaju se na proseþan uþinak). Da bi se podstaklo nekakvo
individualno zalaganje potrebno je kombinovati ovaj naþin sa plaüanjem po uþinku. To mogu
biti na primer premijske metode, koje omoguüuju da se dele vrednosti proizvodnje ostvarene
iznad zadatih normi i to podjednako na sve radnike u grupi.
Treüi momenat se tiþe zakljuþka koji je izveden iz onih kolektiva u kojima je prenaglašeno
oslanjanje na motivaciju novcem. Praksa pokazuje da se apsolutna orijentacija prema
novþanoj nadoknadi obiþno javlja kao kompenzacija za situaciju koja pasivizira uþešüe
pojedinaca u odluþivanju. U toj varijanti, radnik üe tražiti veüu platu kao kompenzaciju za
nepovoljne uslove rada i delovanja, pri þemu su meÿuljudski odnosi kao naþin rešavanja
pitanja u socijalnoj strukturi zapostavljni. Takva sredina stvara pojedinca þija je participacija i
ambicija na nivou nezrele liþnosti, koja je puki izvršilac nareÿenja.
Ono što je za menadžere važno jeste þinjenica da radnik nije toliko nezadovoljan samom
visinom plate koliko time da zaraÿuje manje od drugih na istim ili sliþnim poslovima i da se
na visinu zarade, ma koliko ona bila, zaposleni brzo naviknu. To otvara pitanje adekvatnog
vrednovanja i nagraÿivanja i kompleksnog motivisanja, koje ukljuþuje i nenovþane
kompenzacije.

(c) Nenovþano motivisanje

Pored onog klasiþnog i najþešüe primenjivanog stimulisanja novcem, postoji þitav niz formi
ili oblika nenovþanog motivisanja zaposlenih, koji mogu i te kako biti efikasni i uticati na
poveüanje produktivnosti rada. Tako, na primer, ukupna primanja radnika u SAD þine 75%
novþanih i 25% nenovþanih kompenzacija.144
Posao ili rad sam po sebi
Posao predstavlja zaokružen skup unapred utvrÿenih dužnosti - obaveza, koje predstavljaju
osnovu za odreÿivanje potrebnog znanja i radnih sposobnosti i utvrÿivanje nivoa odgovornosti
i autonomije. Suštinsko pitanje je kako se definišu ti poslovi i zadaci i koliko se pri tome
vodilo raþuna o zaposlenima koji se pojavljuju kao realizatori tih obaveza u kontekstu realnih
uslova.
Ukoliko je rad neugodan za þoveka onda je to više posledica lošeg planiranja posla ili
kontrole koja se sprovodi, nego što je nekakva averzija radnika prema poslu. Odbojan stav

144
Brickley, J., Smith,G. And Zimmerman, Managerial Economics and Organizational Architecture, str. 256.

159
prema poslu javlja se i onda kada je rad lišen sadržaja koji traži kreativnost od zaposlenog,
kao i kada je preterano usitnjen i pojednostavljen (kao rezultat podele rada koja nije vodila
raþuna o zaposlenom). Rešenje je u proširivanju posla (broj operacija koje obavlja jedan
radnik) i obogaüivanju posla (sadržaj i odgovornost), tako da postane interesantan i sa više
faza (od planiranja do realizacije) koje se daju u nadležnost izvršilaca. U suštini, bitno je da se
podela rada i oblikovanje posla vrši tako da se vodi raþuna o zahtevima i potrebama radnika
koji üe izvršavati te zadatke odnosno da se usklaÿuju prednosti podele rada sa humanim
aspektom rada. Ako se poslovi projektuju tako da odgovaraju zaposlenima, onda üe takva
podela rada doneti veüu decentralizaciju odgovornosti za obavljane poslova a time i veüu
autonomiju i zainteresovanost radnika.
Postoje bar tri razloga zbog kojih bi menadžeri trebalo da vode raþuna o zadovoljstvu svojih
radnika poslom kojeg obavljaju

- prvo, jer je nesporno da zadovoljstvo direktno utiþe na proizvodnost radnika

- drugo, pokazalo se da nezadovoljan radnik þešüe odsustvuje sa posla i lakše napušta
radnu organizaciju
- treüe, menadžeri imaju jasno postavljenu odgovornost da svojim radnicima treba da
nalaze poslove koji su izazovni i sa kojima üe biti zadovoljni

Pri svemu ovome, treba se okretati ka novom konceptu definisanja radnog mesta u uslovima
sve žešüe konkurencije i sve izraženijih zahteva koje postavlja turbulentno tržište
(fleksibilnost, kvalitet, brzo reagovanje). Fleksibilni poslovi i timski rad podrazumevaju da se
radni zadaci mogu brzo menjati u toku odreÿenog perioda. To pred zaposlene postavlja nove
zahteve po pitanju performansi, multifunkcionalnosti, timskog rada i zajedniþkog odluþivanja
i odgovornosti za kvalitet. Zato se buduüa radna mesta moraju definisati šire i da budu sa više
promenljivih elemenata.
Pohvale i ukori
Pohvale, bez izuzetka, predstavljaju snažan podsticaj na aktivnost, dok ukori, po pravilu
smanjuju stepen zalaganja radnika na poslu.Meÿutim, treba znati da te mere razliþito utiþu na
zaposlene, pošto su njihove želje i potrebe razliþite.
Priznanja u obliku pohvala ili unapreÿenja podstiþu ljude na aktivnost jer im omoguüuju da
zadovolje vrlo razliþite potrebe za afirmacijom. S druge strane, „negativni“ podsticaji nanose
štetu egu þoveka u veüoj meri no što donose korist. Kažnjavanje može frustruirati kažnjenu
osobu, biti destruktivni naþin pristupa formiranju þovekovog ponašanja (u stilu „uþini to tako
i tako“), razvijajuüi strah u þoveku ili otežavajuüi njegovo ukljuþenje u kolektiv. Zato se
sasvim opravdano postavlja pitanje, šta je to razlog da se u korigovanju þovekovog ponašanja
þešüe primenjuje kažnjavanje mada ono ima tako malo opravdanja i obiþno ne ukazuje kako
nešto treba uraditi. A pozitivan pristup upravo podrazumeva da þovek zna ne samo šta se želi
veü i kako se to može postiüi.
Takmiþenje
Stepen zalaganja þoveka na radu svakako je pod uticajem onoga što on od sebe oþekuje i
onoga što drugi ostvaruju radeüi na istim poslovima. Pojedinci se meÿusobno takmiþe ne
samo za podsticanje veü i radi samog zadovoljstva pobeÿivanjem. Kada se takmiþenje ne
odvija zbog novþanih nadoknada, motivacioni faktor se mora temeljiti na nekom obliku ego
potreba.
Takmiþenje može delovati kao igra i kao pretnja, zavisno od toga kako se sprovodi. Zato je
opravdano organizovati takmiþenje samo u grupama gde meÿu pojedincima nema znaþajnijih
razlika u njihovim moguünostima i startnim pozicijama. Odreÿena koliþina nepetosti je
motivišuüa i ugodna, ali ako je ima suviše onda može da frustrira.

160
Društvena „klima“
Demotivisanost radnika, koja raÿa slabu disciplinu i nisku produktivnost, može biti
uzrokovana razliþitim faktorima odnosno situacijama, kao što su uravnilovka, neuskalÿenost
izmeÿu normativne regulative i njene praktiþne primene, nedovoljna razgraniþenost
nadležnosti, ovlašüenja i odgovornosti. Sve ovo skupa se može nazvati mikro „klimom“.
Ovom mikro momentu treba pridodati i „klimu“ društva u celini, koja postaje sve znaþajnija u
uslovima veüe povezanosti preduzeüa i šireg okruženja. Postoje mnoge društvene norme koje
stimulišu (npr. razvoj, profit itd.), zatim one koje zahtevaju adekvatno rešavanje problema
(zaštita okoline, potrebe društva itd )

(d) Beneficije zaposlenih i motivacija

Beneficije predstavljaji važan deo nadoknade i utvrÿuju se kao indirektne novþane ili
nenovþane nadoknade koje zaposleni dobijaju zato što nastavljaju da rade za preduzeüe. U
beneficije spadaju plaüeno odsustvo (godišnji odmori, neradni dani, bolovanje itd.) penzijsko,
zdravstveno i životno osiguranje, usluge þuvanja dece i sl. 145 Beneficije obezbeÿuju
zaposlenima odreÿenu sigurnost i stabilnost odnosno rastereüenost od odreÿenih problema,
þime se stvaraju uslovi da se oni maksimalno angažuju u izvršavanju redovnih zadataka i
ostvaruju veüu produktivnost

(e) Participacija zaposlenih i motivacija

Nema sumnje da je moderna teorija organizacije i menadžmenta prihvatila stav da je za
uspešnost svakog kolektiva presudan stepen ukljuþenja radnika u proces odluþivanja uz
jaþanje samoodgovornosti i samokontrole. Dakle, za uspeh organizacije su neophodni uslovi
koji omoguüuju svakom zaposlenom da ispolji svoju inicijativu i svoje sposobnosti, da
uþestvuje u predlaganju zadataka i definisanju zajedniþkih ciljeva i odluka, da bude
odgovoran za ono što radi i da zna šta dobija time što izvršava svoje obaveze.
Formu za takvo angažovanje zaposlenih ponudili su japanski privrednici u vidu tzv. „krugova
kvaliteta“. U pitanju su autonomni timovi koji imaju visoki stepen samostalnosti i u okviru
kojih postoji interna podela posla i transparentno praüenje rezultata rada, zajedniþka
odgovornost za timski rad i visok stepen samokontrole. U pitanju je novi koncept þiju suštinu
þini potpuna okrenutost i posveüenost zaposlenima, kojima se daje potpuna inicijativa koja
bazira na samoodgovornosti. Koncept se ostvaruje kroz realizaciju osnovnih premisa

- ukljuþenje zaposlenih i podsticanje njihove inicijative

- stvaranje autonomnih timova
- adekvatan izbor i postavljanje zaposlenih
- pravovremeno i stalno obuþavanje zaposlenih
- objektivno vrednovanje posla i uþinka zaposlenih
- adekvatno i praviþno nagraÿivanje
- pojednostavljenje i smanjenje broj hijerarhijskih nivoa
- garantovanje zaposlenja u granicama realno moguüeg
- eliminisanje birokratskih pravila koja pasiviziraju zaposlene

Osnovna pretpostavka za punu i adekvatnu participaciju zaposlenih je njihova kompetentnost

(znanja, sposobnost itd.) i odgovarajuüa motivisanost.

145
U SAD veüina zaposlenih sa punim radnim vremenom ima beneficije.Na beneficije zaposlenih otpada oko
treüina nadoknada i plata. (Gary Dessler, Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, str232.)

161
(f) Objektivno vrednovanje radnih mesta i uspešnosti zaposlenih u funkciji motivisanja

Ako je jasno koja i kakva je uloga nagrada i kompenzacija, u funkciji adekvatnog motivisanja,
onda se sasvim prirodno javlja pitanje definisanja sistema nagraÿivanja koji üe obezbediti da u
tom procesu sve bude adekvatno i praviþno. Dakle, sistem treba da omoguüi da nagradu
dobije onaj ko zaslužuje i da nagrada bude u skladu sa njegovim angažovanjem i rezultatima
rada. A upravo to se može obezbediti sistemom objektivnog vrednovanja.
U pitanju je sistem koji treba da omoguüi da se na što objektivniji naþin vrednuju poslovi i
radni zadaci, odnosno radna mesta (po složenosti, odgovornosti itd.) i vrši procena uspešnosti
pojedinca, odnosno njegovih performansi, posmatrane kroz ostvarene rezultate, ponašanje i
karakteristike.
Pod vrednovanjem rada (evaluacijim posla) podrazumeva se sistematski postupak utvrÿivanja
„vrednosti“ svakog radnog mesta (iskazana bodovima) i njihovog rangiranja u odnosu na
ostala radna mesta. Osnovna evaluacija posla sastoji se u meÿusobnom poreÿenju sadržaja
razliþitih radnih mesta u pogledu veština koja se traže, uslova rada itd. Suština procene posla
je u identifikovanju i klasifilaciji razliþitih poslova odnosno zadataka, koji se obavljaju na
konkretnom radnom mestu, a onda u njihovom vrednovanju prema datim kriterijumima
(složenost rada, odgovornost u radu, napori u radu i uslovi rada), tako da se u konaþnom to
može iskazati brojem bodova. Svako radno mesto se ocenjuje pojedinaþno po svakom od
kriterijumima i u skladu sa tim dobija odreÿeni broj poena. Na osnovu dobijenog broja
bodova utvrÿuje se visina dela plate koja se, na taj naþin, dovodi u direktnu vezu sa poslovima
i zadatacima koji se obavljaju na tom radnom mestu.
Pod vrednovanjem uspešnosti podrazumeva se sistematsko i nepristrasno utvrÿivanje
performansi zaposlenih, koje podrazumevaju doprinos u ostvarenju ciljeva, uþinak, ali i
ponašanje i karakteristike liþnosti bitne za obavljanje posla. Naravno, poželjno je ugraditi i
eksterna (tržišna) merila ostvarenih rezultata, kroz koje se faktiþki može sagledati tržišna
verifikacija svega uraÿenog u preduzeüu (ocena kupaca). To je jedan kompleksniji i drugaþiji
pristup u odnosu na nekadašnju procenu rezultata rada, u kome je predmet procene mnogo
širi i obuhvata

- liþnost u celini (osobine, sposobnosti, ponašanje itd.). Procena se vrši u odnosu na

zadati model uspešnog radnika
- liþne karakteristike i sposobnosti, koje su relevantne za posao (samostalnost,
inicijativnost, kreativnost, veštine)
- rezultati rada, kada se mogu kvantifikovati (postoje norme), kao i procena
doprinosa zaposlenog
- realizacija ciljeva - mere se u odnosu na postavljene ciljeve, koji su zajedniþki
- karakteristike organizacionog ponašanja - poštovanje standarda
- potencijal zaposlenih - definisan kao moguünost napredovanja u struci ili po liniji
rukovoÿenja

Procena uþinka podrazumeva procenu postojeüih rezultata zaposlenih na osnovu unapred

postavljenih standarda, koji iskazuju oþekivanja od onih koji izvršavaju zadatke. Pri tome, svi
se slažu da je evolucija uþinka (postavljanje ciljeva, obuþavanje zaposlenih i ocenjivanje i
nagraÿivanje) samo jedan od elemenata u poboljšanju radne efikasnosti. Sve ove objedinjene
radnje nazoivaju se upravljanje radnom efikasnošüu .146Zato je neophodan jedinstven pristup
unapreÿenju radnog uþinka.To znaþi da treba nastojati da zaposleni rade na ostvarenju
unapred postavljenih organizacionih ciljeva i pojedinaþno odreÿenih poslova, razvijaju
146
Gary Dessler, (redakcija ûamiloviü S.) Osnovi menadžmenta ljudskih resursa, Data status, Beograd, 2007.,
str. 183.

162
potrebne veštine i sposobnosti, procenjuju da li je ponašanje usmereno ka ostvarenju ciljeva, a
zatim sve to adekvatno nagraÿuje. Ciljevi treba da budu konkretni i da jasno odreÿuju rezltate
koji se oþekuju, da su merljivi, dostižni i da odreÿuju rokove. Ciljevi su korisni samo u onoj
meri u kojoj su zaposleni motivisani da ih ostvare.
Suštinska i opredeljujuüa zamisao je da svi elementi budu meÿusobno saglasni i da svi budu u
skladu sa onim što preduzeüe želi da ostvari. Zato sva nastojanja idu u pravcu da se što
potpunije i jasnije utvrde svi delujuüi faktori kao i njihovi uticaji na uþinak zaposlenih. To je
put stalnog i sigurnog podizanja nivoa produktivnosti zaposlenih.
Za merenje uspeha zaposlenih mogu se koristiti razni kriterijumi, zavisno od veliþine
preduzeüa, vrste delatnosti i posla, koncepcije upravljanja kadrovima i sliþno. Neki kriterijumi
se mogu kvantifikovati i spadaju u grupu objektivnih (tamo gde je pokazatelj uspeha norma-
vremenska ili koliþinska), a za neke se može reüi da manje ili više subjektivni, jer se koriste
kod poslova koji se ne mogu meriti konkretnim radnim uþinkom. U takvim sluþajevima se
koristi metod vrednovanja uspeha odnosno doprinosa radnika u realizaciji zadataka.
Postoje dosta usaglašeno gledište da se rezultati rada pojedinca, koji faktiþki treba da služe za
raspodelu liþnog dohotka (deo plate), mogu vrednovati na osnovu dva kljuþna kriterijuma, a
to je kvantitet i kvalitet rada. Naravno, sve ovo treba stavljati u kontekst eksternog merenja
rezultata koji uvažava verifikaciju koja dolaši sa tržišta odnosno od kupaca.
Postoji veliki broj metoda za vrednovanje uspešnosti zaposlenih, poþev od onih koje se
odlikuju globalnim (sumarnim) ocenjivanjem uspeha zaposlenih, kroz istovremno
sagledavanje po svim kriterijumima (znanje, zalaganje itd.), do onih u kojima se ocenjivanje
vrši kroz pojedinaþno posmatranje bitnih kriterijuma, uz manju ili veüu kvantifikaciju uticaja
tih faktora na moguüe rezultate.
Znaþaj procene uspeha zaposlenih može se posmatrati u domenu kvalitetnijeg i uspešnijeg
voÿenja i unapreÿenja zaposlenih, kao i u domenu adekvatnijeg i pravednijeg nagraÿivanja. I
jedno i drugo su vrlo bitni za motivisanje zaposlenih, a time i za stvaranje uslova za poveüanje
produktivnosti rada. U tom kontekstu, cilj preduzeüa treba da bude da postavljenje,
pomeranje, unapreÿenje, ukupan razvoj i nagraÿivanje zaposlenih zavisi iskljuþivo od
objektivne ocene koju dobija svaki pojedinac za svoj rad, angažovanje i ponašanje.

(g) Koncept marginalne produktivnost rada

Koncept marginalne produktivnosti polazi od pretpostavke da je tržište rada savršeno

konkurentno odnosno da je cena rada odreÿena odnosom ponude (to su radnici) i tražnje (tu su
preduzeüa). Odluku o broju radnika preduzeüe donosi sagledavajuüi odnos izmeÿu cene rada
i marginalnog prihoda proizvoda rada (doprinos svakog novog radnika prihodu preduzeüa).

Marginalni prihod proizvoda rada = marginalni proizvod rada x marginalni prihod preduzeüa

Ukoliko je marginalni prihod proizvoda rada veüi od cene rada, to znaþi da je doprinos svakog
novog radnika u stvaranju prihoda preduzeüu veüi od izdataka za njegovo zapošljavanje (u toj
varijanti, biüe poželjno da preduzeüe poveüava broj radnika). I obratno, ako je marginalni
prihod proizvoda rada manji od cene rada, to znaþi da je doprinos novog radnika manji od
izdataka za njegovo zapošljavanje (preduzeüe neüe hteti da zapošljava nove radnike). Dakle,
optimalan broj radnika (maksimalna produktivnost) ostvaruje se u taþki gde su izjednaþeni
marginalni prihod proizvoda rada i cena rada.

163
 Cena rada

MPdP

0 Opt. Broj radnika

Slika 21 Broj zaposlenih i cena rada

Nedostatak koncepta marginalne produktivnosti rada proistiþe iz nemoguünosti merenja

doprinosa svakog radnika u stvaranju outputa, a time i produktivnosti. U praksi je izuzetno
složeno odrediti taþku u kojoj su izjednaþeni marginalni prihodi proizvoda rada sa tržišnom
cenom rada. Samim tim, preduzeüe nije u poziciji da na bazi tih parametara, ili u uslovima
promene jednog od njih, donosi i sprovodi odluku o poveüanju ili smanjenju broja zaposlenih.
ýak da je to i moguüe, otvorilo bi se pitanje uþestalog zapošljavanja i otpuštanja radnika koje
bi dovelo do velike fluktuacije zaposlenih, što nosi sa sobom brojne probleme i troškove
(procedura traženja i izbora, otpremnina, pad produktivnosti u poþetnom periodu, strah od
otpuštanja itd).
Koncept marginalne produktivnosti rada polazi od pretpostavke da su preduzeüu apsolutno
dostupne informacije o visini tržišne cene rada, što u praksi nije sluþaj. Na osnovu tržišne
cene za jednu vrstu rada, preduzeüe ne zna koliko treba da plati da bi zaposlilo drugog radnika
za isti posao. Pored toga, zbog odstupanja zarade od tržišne cene rada, preduzeüe nema
potpunu informaciju o tome da li zaposlene plaüa malo ili mnogo, odnosno da li su zarade
zaposlenih ispod ili izmad tržišne cene rada. Orijentirni podatak o tome može se dobiti kroz
uporeÿenje broja prijava na konkursu za radno mesto ili broja radnika koji su dali otkaz.
Dakle, koncept marginalne produktivnosti predstavlja adekvatan izraz produktivnosti rada u
malom broju sluþajeva, odnosno samo na tržištu radne snage gde su zadovoljene navedene
pretpostavke ovog modela. Zato i nagraÿivanje radnika primenog ovog naþina nagraÿivanja
može delovati destimulativno na poveüanje produktivnosti rada

1.2.3 Društveni i prirodni faktori i produktivnost

Naþin organizovanja društva tj. sistema društveno - ekonomskih odnosa u znaþajnoj meri
utiþu na produktivnost rada. Osnovni uticaj zavisi od karaktera proizvodnih odnosa, sistema
unutrašnje i spoljašne politike, ekonomske i socijalne politike, organizacije tržišta i dr.
Prirodni faktori u znaþajnoj meri utiþu na produktivnost rada, naroþito kod preduzeüa koja su
svojom lokacijom vezana za odreÿene klimatske uslove, koji mogu otežavati transport,
dostupnost resursima itd.

164
 1.3 Analiza produktivnosti

Analiza produktivnosti zasniva se na konceptu proizvodne funkcije. Proizvodna funkcija, kao

izraz proizvodnih potencijala, omoguüava da se odrede osnovni zakoni proizvodnje, a to je
preduslov za ostvarenje maksimalne proizvodno tehniþke efikasnosti odnosno produktivnosti.
Proizvodno tehniþka efikasnost preduzeüa zavisi od: produktivnosti ukljuþenih faktora, naþina
kmbinacije i moguünosti supstitucije jednog faktora proizvodnje drugim i od vrste i razmera
prinosa obima koji nastaju kada preduzeüe menja tehnologiju proizvodnje ili veliþinu inputa
(kapacitete, opremu, mašine itd.). Cilj analize produktivnosti je da se odgovori na sledeüa
pitanja:

- koliko üe se promenuti ukupna koliþina proizvoda, kada se promeni koliþina samo

jednog varijabilnog inputa (rad, sirovine itd.) uz istu koliþinu fiksnog faktora
(mašine, oprema itd.) - odgovor se dobija analizom produktivnosti uloženih faktora
- koliko üe se promenuti ukupna koliþina proizvoda, kada se promeni odnos izmeÿu
inputa (smanjenje koliþine jednog inputa i poveüanje drugog) - odgovor se dobija
analizom supstitucije faktora proizvodnje
- koliko üe se promenuti veliþina obima proizvodnje, ako se koliþina svih inputa
poveüa i to u istim ili razliþitim odnosima - odgovor se dobija analizom prinosa

(1) Produktivnost faktora

Odnos izmeÿu ukupne koliþine proizvoda i koliþine varijabilnog faktora, uz istu koliþinu
fiksnog faktora i nepromenjenu tehnologiju proizvodnje, zavisi od produktivnosti faktora. U
tom smislu govori se o ukupnoj produktivnosti faktora (izražava se konceptom ukupnog
proizvoda), proseþnoj i marginalnoj produktivnosti faktora (izražavaju se se konceptom
proseþnog i marginalnog proizvoda).

(a) Ukupna produktivnost faktora (izražava se konceptom ukupnog proizvoda

Kada je koliþina fiksnog faktora data, onda ukupna koliþina proizvoda zavisi od:

(a) koliþine varijabilnog faktora i

(b) naþina na koji se uloženi faktori kombinuju.

Pošto naþin kombinacije uloženih faktora zavisi od primenjene tehnologije, to znaþi da u

uslovima kada su veliþina kapaciteta i tehnologija proizvodnje dati, koliþina proizvoda može
da se poveüa samo ako se poveüa koliþina varijabilnog faktora. Matematiþki iskazano, ukupan
proizvod je funkcija varijabilnog faktora uz datu koliþinu fiksnog faktora, odnosno

Q = f (L, K)

Etapna promena ukupnog proizvoda (po fazama) može da se prikaže grafiþki, pri þemu je ta
kriva najpre konveksna u odnosu na koordinatni poþetak, a onda limearna i na kraju
konkavna. Svaka od tih faza ima konkretne karakteristike i omoguüuje da se izvedu konkretna
pravila vezano za ukupnu proizvodnju.
Na slici 22 prikazana je kriva ukupnog proizvoda u pojedinim razvojnim fazama (poþetna,
srednja, završna)

165
 Q

Faza I Faza II Faza III

0 L1 L2 L

Slika22 Ukupan proizvod

Na poþetku procesa proizvodnje, sa ulaganjem prvih koliþina varijabilnog faktora, ukupan

proizvod raste. Rast ukupnog proizvoda proporcionalno je veüi od porasta koliþine
varijabilnog faktora (rastuüa produktivnost faktora - rastuüi prinos faktora). Dakle, sve veüim
poþetnim ulaganjem varijabilnog faktora, poþetna disproporcija izmeÿu velikog fiksnog i
manjeg varijabilnog faktora polako nestaje, a raste produktivnost oba faktora. Sa daljim
poveüanjem varijabilnog inputa, preko taþke „L“, ukupan proizvod i dalje raste, ali sporije
nego na poþetku procesa. Tu je rast ukupnog proizvoda proporcionalan poveüanju koliþine
varijabilnog faktora (konstantan prinos faktora - nijedan od faktora niji ni nedovoljno ni
prekomerno iskorišüen). Kada produktivnost fiksnog inputa dostigne maksimum, a
produktivnost varijabilnog faktora poþne da opada, ukupan proizvod nastavlja da raste, ali po
opadajuüoj stopi.
Na osnovu grafikona u kome su prikazane faze kroz koje se realizuju promene ukupnog
proizvodu zavisno od faktora proizvodnje, mogu se sugerisati dva pravila:

Prvo, u fazi rastuüe produktivnosti faktora, preduzeüe treba da nastavi sa daljim ulaganjem
varijabilnog faktora jer sa poveüanjem njegove koliþine, ukupna produktivnost faktora raste
Drugo, preduzeüe bi trebalo da proizvodi na gornjoj granici druge faze proizvodnje zato što je
tu ukupna produktivnost faktora maksimalna

(b) Proseþna i marginalna produktivnost faktora (izražavaju se konceptom proseþnog i

marginalnog proizvoda)

Proseþan proizvod je koliþnik izmeÿu ukupnog proizvoda i ukupne koliþine varijabilnog

faktora i pokazuje koliki je doprinos svih jedinica varijabilnog inputa promeni ukupnog
proizvoda (najbolji pokazatelj produktivnosti varijabilnog inputa).

PPr = Q / L

166
Proseþan proizvod pokazuje koliki je doprinos svih jedinica varijabilnog inputa promeni
ukupnog proizvoda.
Marginalni proizvod je promena ukupnog proizvoda, koja nastaje ulaganjem jedne dodatne
jedinice varijabilnog faktora, uz konstantnost svih ostalih faktora. Marginalni proizvod
pokazuje koliki je doprinos jedne jedinice varijabilnog inputa promeni ukupnog proizvoda
(pokazuje kolika je produktivnost jedne dodatne jedinice varijabilnog faktora).

MPr = dQ / dL ,

gde „d“ oznaþava priraštaj ili promenu konkretne varijable (Q i L)

PPr
MPr

Faza I Faza II Faza III

PPr

0 L1 L2 MPr L

Slika 23 Proseþan i marginalni proizvod

Na poþetku procesa proizvodnje, sa ulaganjem prvih koliþina varijabilnog inputa, proseþan

proizvod raste. Kada proseþan proizvod raste marginalni proizvod je veüi od proseþnog
proizvoda, a kriva marginalne produktivnosti je iznad krive proseþne proseþne produktivnosti.
Kada je marginalni proizvod veüi od proseþnog proizvoda ostvaruje se rastuüa marginalna
produktivnost varijabilnog inputa (svaka dodatna jedinica varijabilnog faktora je
produktivnija od prethodne, raste proseþna produktivnost). Proseþna produktivnost
varijabilnog faktora najveüa je u taþki maksimuma proseþnog proizvoda (u taþki „L“, gde se
izjednaþava proseþan i marginalni proizvod). Kada proseþna i marginalna produktivnost
varijabilnog inputa opada, onda je produktivnost svake dodatne jedinice varijabilnog inputa
manja od prethodne (opadajuüa marginalna produktivnost varijabilnog inputa).
Opadajuüa produktivnost varijabilnog faktora karakteristika je svake proizvodne aktivnosti u
kratkom roku, jer što se veüa koliþina varijabilnog faktora dodaje datoj koliþini fiksnog
faktora, produktivnost varijabilnog faktora üe, pre ili kasnije, poþeti da opada.
Na osnovu grafikona u kome su prikazane faze u kretanju krivi proseþnog i marginalnog
proizvoda, može se sugerisati sledeüi stav:

167
Preduzeüe treba da proizvodi u drugoj fazi proizvodnje gde je proseþna i marginalna
produktivnost varijabilnog faktora najveüa i da poveüava ulaganje varijabilnog faktora sve do
gornje granice druge faze proizvodnje.

(2) Supstitucija faktora

Sve kombinacije inputa kojima može da se proizvede ista koliþina proizvoda prikazuju se
krivom (izokvanta). Normalna supstitucija inputa grafiþki se prikazuje izokvantom
konveksnog oblika, kao što je to prikazano na slici 24.

0 L
Slika 24 Normalna supstitucija

Stepen supstitucije inputa meri se nagibom izokvante.Što je nagib izokvante veüi, stepen
supstitucije inputa je veüi, odnosno zamenjivost jednog inputa drugim je lakša. Stopa tehniþke
supstitucije rada i kapitala definiše se kao promena koliþine kapitala u odnosu na promenu
koliþine rada (to je jednako odnosu reciproþne vrednosti njihovih marginalnih proizvoda).
Ona omoguüava da se odredi koliko je potrebno poveüati koliþinu jednog inputa zbog
smanjenja drugog inputa. Kada stopa tehniþke supstitucije raste, zamenjivost jednog inputa
drugim je lakša. Maksimalni stepen supstitucije jednog inputa drugim (izokvanta postaje
horizontalna) znaþi da svako dalje smanjenje koliþine jednog inputa dovodi do smanjenja
koliþine proizvoda, jer bez obzira na stepen poveüanja koliþine drugog inputa ne može se
proizvesti ista koliþina proizvoda
U zavisnosti od odnosa izmeÿu rada i kapitala, procesi proizvodnje se dele na: radno-
intenzivne (koliþina uloženog rada je veüa od koliþine uloženog kapitala) i kapitalno-
intenzivne (veüa koliþina uloženog kapitala od koliþine rada). Odnos izmeÿu rada i kapitala
naziva se raciom intenzivnosti faktora proizvodnje odnosno raciom radno - kapitalne
intenzivnosti procesa proizvodnje.
Inputi su savršeni supstituti, ako jedan input može sasvim da zameni drugi a da se ostvari isti
obim proizvodnje. Savršena supstitucija inputa grafiþki se prikazuje linearnom izokvantom,
kao što je to prikazano na slici 25.

168
 K

0 L

Slika 25 Savršena supstitucija

(3) Prinosi obima

Prinosi obima nastaju kada su svi inputi varijabilni tj. kada preduzeüe može da menja koliþinu
svih faktora proizvodnje. Promena koliþine svih inputa dovodi do promene veliþine
proizvodnje.147 U zavisnosti od toga koliko üe se promeniti veliþina obima proizvodnje, kada
se promeni koliþina svih inputa, razlikuju se tri vrste prinosa obima: rastuüi, konstantni i
opadajuüi prinosi obima.
Rastuüi prinosi obima ostvaruju se kada je promena obima proizvodnje proporcionalno veüa
od promene koliþine inputa i nastaju: zbog podele i specijalizacije rada, specijalizacije i
nedeljivosti kapaciteta, postojanja rezervnih kapacitata i sliþno
Konstantni prinosi obima javljaju se kada je promena obima proizvodnje proporcionalna
promeni inputa i nastaju kao rezultat ekspertskog proraþuna optimalne veliþine kapaciteta.
Opadajuüi prinosi obima nastaju kada je povüanje obima proizvodnje proporcionalno manje
od poveüanja inputa i nastaju zbog neefikasnosti upravljanja velikim proizvodnim
kapacitetima.

1.4 Merenje produktivnosti

Merenje produktivnosti, sporadiþno i nesistematsko, poþelo je krajem 19. veka. Produktivnost

se merila odnosom izmeÿu koliþine proizvoda i broja þasova rada, što znaþi da se
produktivnost izjednaþavala sa produktivnošüu rada.

147
Treba praviti razliku izmeÿu prinosa obima proizvodnje i prinosa faktora proizvodnje. U dugom roku, kada
su svi faktori varijabilni, produktivnost ne zavisi od odnosa izmeÿu fiksnog i varijabilnog faktora, veü od veliþin,
tj.razmera promene obima proizvodnje u odnosu na promenu koliþine svih faktora proizvodnje

169
Sa napuštanjem teorije radne vrednosti i promenom teorijske misli o produktivnosti,
preovladalo je mišljenje da i kapital, zajedno sa radom i zemljom, ima podjednako važnu
ulogu u stvaranju proizvoda i podizanju produktivnosti. Sve to predstavlja osnovu za nastanak
koncepta proizvodne funkcije i merenja ukupne produktivnosti faktora proizvodnje.

(1) Merenje proizvodne funkcije

Proizvodna funkcija je najadekvatniji izraz produktivnosti jer pokazuje maksimalnu koliþinu
proizvoda koja može da se ostvari sa datom koliþinom inputa i omoguüuje da se realno
sagleda doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda. Inaþe, proizvodna funkcija može da se
meri primenom nekoliko metoda, koje baziraju na statistiþkoj analizi (vremenskih serija,
serija strukture) ili inžinjerskim podacima.
(a) Metode koje se zasniva na statistiþkoj analizi polaze od podataka:

- o koliþinama inputa i koliþini proizvoda koji su registrovani u nekoliko uzastopnih

perioda, datih u vidu vremenskih serija. Na osnovu toga daje se procena odnosa izmeÿu
koliþine svih uloženih inputa i stvorenog proizvoda
- okoliþinama inputa i koliþini proizvoda u razliþitim preduzeüima, privrednim sektorima
ili granama u jednom vremenskom periodu (serija strukture)

Postoji i metoda merenja proizvodne funkcije koja se zasniva na inžinjerskim podacima o

koliþini inputa i proizvoda u konkretnim procesima proizvodnje.
Meÿutim, nijedna od ovih metoda ne omoguüava da se proizvodna funkcija taþno izmeri
odnosno proceni. Za to postoji nekoliko razloga. Prvi razlog je što dobijeni podaci o
koliþinama inputa i proizvoda þesto ne odražavaju tehnološki najefikasniju kombinaciju
inputa u izradi proizvoda, a proizvodna funkcija upravo bazira na pretpostavci o primeni
najefikasnije tehnologije proizvodnje. Drugi razlog se ogleda u problemu merenja kapitala,
koga þini veliki broj komponenata (mašine, zgrada, zalihe itd) koje je teško agregatno iskazati
i izmeriti. Treüi razlog je sadržan u þinjenici da podaci dobijeni primenom vremenskih serija
ili serija strukture ne pripadaju istoj veü razliþitim proizvodnim funkcijama.
Dakle, problemi koji nastaju prilikom merenja proizvodne funkcije odražavaju suštinu tzv.
problema merenja produktivnosti. Problem merenja produktivnosti postoji i zbog toga što se
proizvod i inputi izražavaju u fiziþkim jedinicama mere, što uslovljava njihovu
nesamerljivost. Ukupan proizvod se sastoji od razliþitih dobara i usluga koji su nesamerjivi jer
se izražavaju razliþitim jedinicama mere. Inputi se, isto tako, izražavaju fiziþkim jedinicama
mere, pa su razliþiti inputi meÿusobno nesamerljivi.
Pošto oþito postoji problem preciznog merenja, rešenje je u definisanju jedinstvene
metodologije koja se, kao standard, koristi za merenje produktivnosti. Meÿunarodno usvojeni
standard koji se koristi za merenje produktivnosti je metod stalnih cena, koji omoguüuje
uporedivost podataka.
(b) Metod stalnih cena
Metod stalnih cena bazira na vrednosnom merenju komponenti preko kojih se iskazuje
produktivnost. Ovom metodom, heterogeni proizvodi i inputi se svode na novþanu vrednost,
þime se prevazilazi problem njihove nesamerljivosti. Produktivnost se meri stalnim
(planskim), a ne tekuüim cenama, kako bi bilo jasnije da li je do promene produktivnosti
došlo zbog poveüanja proizvedene koliþine (što je „zasluga“ preduzeüa ) ili zbog promene
tržišne cene (nastala zbog uticaja na tržištu - inlacija, promena pariteta itd).
Dakle, produktivnost se izraþunava samo na bazi promene koliþine (proizvoda i inputa) koja
je iskazana u stalnim cenama i uporeÿuje sa podacima iz neke bazne godine. Ukupna koliþina
proizvoda i usluga se ponderiše stalnim cenama, tako da promena proizvoda izražava
promenu koliþine proizvoda i usluga. Rad se meri ili brojem radnika ili brojem þasova rada,

170
pri þemu se radovi razliþite vrste kvalifikovanosti ponderišu stalnim cenama rada (zaradom po
þasu izabranog „baznog“ radnika). Opredmeüeni kapital se meri brojem mašina / þas, koji se
množi stalnim cenama zakupa po satu, izabranog baznog perioda. Merenje opredmeüenog
kapitala zasniva se na pretpostavci optimalnog stepena korišüenja kapaciteta. Investicioni
kapital se meri realnim godišnjim prinosom kamate na uloženi kapital.
Obraþunati rad i materijalni inputi se kombinuju srazmerno njihovom doprinosu u stvaranju
proizvoda, da bi se dobio pokazatelj produktivnosti.

(2) Pokazatelji produktivnosti

Produktivnost se izraþunava kao koliþnik proizvoda i inputa. Ako se posmatra odnos izmeÿu
proizvoda i svih faktora uloženih za njegovu proizvodnju, onda se govori o pokazatelju
ukupne produktivnosti

P=Q/I

Racio ukupne poduktivnosti pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju proizvoda i predstavlja
indeksni broj (u metodu stalnih cena), koji pokazuje relativnu promenu produktivnosti u
posmatranom periodu u odnosu na neki bazni.
Ako se, pak, posmatra odnos izmeÿu proizvoda i jednog uloženog inputa, onda je u pitanju
pokazatelj parcijalne produktivnosti

Pl = Q / L

Racio parcijalne produktivnosti pokazuje doprinos jednog inputa u generiranju proizvoda.

Postoje tri osnovna racia parcijalne produktivnosti, koji se obiþno koriste, a to su: (a)
produktivnost rada, (b) produktivnost kapitala i (c) produktivnost poljoprivrednog zemljišta.

(a) Produktivnosti rada

Opšti izraz produktivnosti rada se iskazuje odnosom izmeÿu ostvarenog uþinka Q i koliþine
uloženog rada L. Racio produktivnosti rada poredi proizvod sa uloženim radom i izražava
doprinos rada u generiranju proizvoda.
Iz tako date relacije proizilazi da se produktivnost rada se može poveüati na dva naþina:

- porastom koliþine uþinka za istu koliþinu uloženog rada (tj. u istom radnom
vremenu) ili
- ostvarenjem iste koliþine uþinka sa manje uloženim radom (tj. u kraüem radnom
vremenu).

Produktivnost rada se može izraziti i obrnutom relacijom kao odnos koliþine uloženog rada L
i veliþine ostvarenog uþinka Q, þime se dobija utrošak radnog vremena po jedinici proizvoda.

Ovo je samo pojednostavljeni prikaz izraþunavanja produktivnosti rada koji je u praksi mnogo
kompleksniji jer nosi u sebi dosta poteškoüa i ograniþenja. Jedna od poteškoüa proizilazi iz
þinjenice da preduzeüa obiþno ne proizvode samo po jedan artikal, veü da u proizvodnom
programu imaju þitav asortiman proizvoda. U tom kontekstu se otvara pitanje svoÿenja þitave
proizvodnje i iskazivanje u obliku jednog homogenog proizvoda (osnovnog), što nije ni malo
lako ni jednostavno. Naravno tu je i pitanje da li treba uzeti u obzir proizvedenu koliþinu u
datom periodu ili pak koliþinu koja je realizovana.
Merenje produktivnosti rada može se vršiti naturalnim i vrednosnim putem. Kod naturalnog
merenja, proizvodnja se iskazuje koliþinom proizvedenih uþinaka. Vrednosno merenje

171
produktivnosti sastoji se u tome što se koliþine uþinaka množe sa prodajnom cenom, pri þemu
se utrošeni rad takoÿe izražava kao utrošak radnog vremena (vrednosno). U cilju realnijeg
iskazivanja produktivnosti, tj. iskljuþivanja promena u cenama, produktivnost treba meriti
stavljanjem u odnos ostvarenog rezultat (izraženog u planskim cenama) sa efikasno utrošenim
radom (merenim planskim cenama).
U odreÿenoj meri pojavljuju se problemi izražavanja koliþine izvršenog rada u nekoj
proizvodnji, kao što su: koji rad uzeti u obzir, koju vremensku jedinicu upotrebiti pri merenju
i kakv treba da bude odnos izmeÿu produktivnosti i intenzivnosti rada.
Za izražavanje veliþine utrošenog rada najþešüe se koristi podatak o broju zaposlenih u
procesu proizvodnje (direktno i indirektno ukljuþenih) i utrošenom radnom vremu. Utrošak
radne snage praktiþno se meri vremenskim trajanjem procesa rada, a kao vremenske jedinice
se koriste: radnik - sat, radnik - dan, radnik - mesec, i radnik – godina (ukljuþuje se i vreme
koje radnik nije radio zbog organizacionih slabosti).
U merenju produktivnosti obiþno se koristi radna metoda, koja se iskazuje po obrascu

P = (Q x Ns ) / R

P = (Q x Es) / (Q x Ns)

gde je

P = produktivnost
Q = koliþina
R = utrošeno vreme
Ns= normirano vreme
Es = efektivno utrošeno vreme

Prednosti ove metode dolaze do izražaja zbog moguünosti da se obuhvate poluproizvodi i

nedovršena proizvodnja, a može se koristiti i pri uporeÿivanju kretanja produktivnosti kako u
preduzeüu tako i pri uporeÿenju produktivnosti sa drugim srodnim preduzeüima (pri þemu
treba rešiti problem razliþitih normi).

(b) Produktivnost kapitala

Produktivnost kapitala je odnos izmeÿu proizvoda i uloženog kapitala

Pk = Q / K

Produktivnost opredmeüenog kapitala pokazuje doprinos kapitalne opreme u stvaranju

proizvoda. Produktivnost investicionog kapitala (izražava se realnim godišnjim prinosom
kamate na uloženi kapital), pokazuje koliko je odricanje od sadašnje potrošnje da bi se, kroz
porast produktivnosti investicionog kapitala, ostvarila veüa potrošnja u buduünosti.

(c) Produktivnost poljoprivrenog zemljišta

Produktivnost poljoprivrednog zemljišta izražava se kao odnos izmeÿu proizvoda
(poljoprivredne kulture) i odreÿene merne jedinice zemljišta (hektar).

172
 1.5 Faktori koji utiþu na smanjenje produktivnosti

U praksi je identifikovan veliki broj faktora koji mogu da utiþu na smanjenje produktivnosti.
Konkretno, do smanjenje produktivnosti dolazi zbog pojave dodatnog (suvišnog) rada, koji je
uzrokovan odreÿenim problema:

- koji se vezuju za sam proizvod

- koji nastaju u proizvodnim postupcima
- koji nastaju zbog neodgovarajuüe organizacije

Proizvod svojim karakteristikama može da utiþe na sadržaj rada odreÿene operacije, a time i
uzrokovati nastanak dodatnog rada, na sledeüe naþine:

- ako postoji velika raznolikost proizvoda ili ne postoji standardizacija delova,

nephodno je da se ide na male serije u proizvodnji, da se koriste univerzalne
mašine, a to je prekidna proizvodnja sa svim posledicama koje donosi
- ako su standardi kvaliteta proizvoda neadekvatno odreÿeni (suviše visoki ili
niiski), sadržina rada može da se poveüa. Npr. nepotrebno sužene mere
tolerancije kvaliteta, mogu da utiþu na poveüanje broja neispravnih delova, a
suviše niski standardi kvaliteta, mogu izazvati teškoüe pri završnoj obradi
delova - naknadni radovi potrebni da bi se proizvod mogao upotrebiti

Prema tome, da bi se poveüala produktivnost i snizila cena nekog proizvoda, potrebno je, još
prilikom projektovanja proizvoda eliminisati sve one uzroke koji izazivaju nepotrebno
poveüanje rada.
Neracionalni postupak u proizvodnji ili neracionalne metode utiþu na sadržinu rada na više
naþina, uslovljavajuüi slabiji uþinak, nepotrebne napore i gubljenje vremena, što se u krajnjem
odražava na nastanak dodatnog (nepotrebnog) rada. Do toga može doüi ako se:

- koriste mašine koje po tipu ili veliþini ne odgovaraju radu koji treba da se obavi
- proizvodne operacije ne obavljaju onako kako je propisano
- napravi neadekvatan raspored radnika i mašina u fabrici, radionici ili na radnom
mestu
- koriste neadekvatne metode rada

Analiza sadržine rada, kao funkcije potrebnog rada, zasniva se na pretpostavci da se operacija
obavlja normalnim ritmom. Vreme utrošeno za dodatni rad zbog usporenijeg rada može se
smatrati kao nekorisno upotrebljeno vreme.
Operacija može da se obavlja sa maksimalnom produktivnošüu samo ako se obavlja sa što
manje nepotrebnih pokreta, uz što manji gubitak vremena i napora i u uslovima optimalnog
uþinka.
Nekorisno upotrebljeno vreme zbog slabe organizacije u osnovi je sledeüe:

- nepotrebno þekanje pri prelasku sa proizvodnje jedne serije na drugu seriju

proizvoda
- usporenja u proizvodnji nastala zbog neshvatanja uloge i znaþaja standardizacije
sastavnih delova od kojih se radi finalni proizvod
- zastoji u proizvodnji zbog neblagovremenih nabavki

173
 - prekidi u proizvodnji zbog neispravnosti loše održavanih mašina
- slabiji rad zbog loših uslova rada

Neiskorišüeno vreme može nastati i zbog izostanaka radnika sa posla (iz raznih razloga),
njohovog zakašnjavanja, namernog odugovlaþenja u zapoþinjanju i završetku posla kao i zbog
povreda na radu nastalih zbog nepridržavanja propisa o zaštiti na radu i td.
U svakom sluþaju, da bi se osmišljeno pristupilo rešavanju ovog problema neophodna je
detaljna analiza uzroka nastalog stanja, a onda definisanje i preduzimanje konkretnih mera u
cilju podizanja produktivnosti. Neke od mera kojima se može poveüati produktivnost su:

- poboljšanje kvalifikacione strukture radnika i primena stimulativnog sistema

nagraÿivanja
- podizanje intenziteta rada i smanjenje neopravdanih izostanaka
- poboljšanje organizacije rada, naþina i metoda rada, sistema rukovoÿenja
- uvoÿenje timskog rada i fleksibilne organizacione strukture
- kontinuirana nabavka kvalitetnog materijala i korišüenje standardizovanih
delova, kao i optimizacija zaliha
- stvaranje adekvatnih uslova za rad i sprovoÿenje mera za zaštitu na radu
- uvoÿenje nove tehnologije i tehnike i tehniþko tehnoloških mera
- potpunije korišüenje kapaciteta i kvalitetnije održavanje mašina, opreme i alata

Uvoÿenjem nove tehnike, tehnologije ili savremene organizacije rada sigurno üe doüi do
smanjenja trošenja živog rada, tako da üe se isti obim proizvodnje moüi ostvariti sa manjom
brojem þasova rada u odnosu na neki prethodni period. Sa stanovišta produktivnosti,
opravdano je svako investiranje koje dovodi do smanjenja živog rada po jedinici proizvoda,
odnosno omoguüuje da se sa jedinicom utrošenog živog rada ostvari veüa koliþina proizvoda.
Meÿutim, sa ekonomskog stanovišta moraju se sagledati svi efekti koji nastaju pri nekoj
pojavi. Zato je neophodna celovita analiza uz uporeÿenje smanjenja živog rada do koga dolazi
istovremeno sa poveüanjem minulog rada

174
 2. EKONOMIýNOST

Uobiþajeno je da se ekonomiþnost naziva ekonomskom ili troškovnom efikasnošüu, što jasno

govori o troškovima kao bitnoj odrednici u razmatranju i izraþunavanju ekonomiþnosti.
Najjednostavnije je da se ekonomiþnost definiše kao zahtev da se dati obim proizvodnje
ostvari sa najmanjim troškovima odnosno da se sa datim troškovima, maksimizira obim
proizvodnje. Zato se analiza ekonomiþnosti uzima kao osnov za donošenje odluka o
optimizaciji veliþine i stepena korišüenja kapaciteta i obima proizvodnje kao i odluka o
lokaciji preduzeüa, kapaciteta i prostora. Osnovna pretpostavka od koje se polazi u analizi
ekonomiþnosti je da troškovi zavise samo od obima, a da su cene inputa i sve ostale
determinante troškova konstantne veliþine. U tim uslovima, troškovi zavise od proizvodne
funkcije, odnosno proizvodnja i troškovi kao i produktivnost i ekonomiþnost su blisko
povezani i meÿusobno uslovljeni.
Ekonomiþnost svakako zavisi od produktivnosti obzirom da sve proizvodne odluke, koje se
odnose na koliþinu, vrstu ili kvalitet inputa, utiþu ne samo na produktivnost veü i na
ekonomiþnost. Iz toga proizilazi da je produktivnost preduslov (potreban uslov) ali ne i
dovoljan uslov za ostvarenje ekonomiþnosti, koja zavisi od produktivnosti inputa i od
njihovih cena. Isto tako se može reüi da je ekonomiþnost preduslov rentabilnosti jer kada se
ostvari optimalni miks inputa može se ostvariti maksimalni profit.
U tržišnoj privredi, za svako preduzeüe je bitno ne samo da proizvodi sa najnižim troškovima
veü i da bude troškovno - konkurentno. Otuda i potreba da se identifijuju razlike u troškovima
konkurentnih preduzeüa, da se odredi šta je to što konkurenti rade drugaþije ili bolje i da se
odrede oblasti u kojima preduzeüe zaostaje za konkurentima. Cilj takvog poreÿenja je da se
utvrde razlozi zaostajanja u troškovima u odnosu na konkurenciju i preduzmu mere radi
podizanja troškovne - konkurentnosti.
Znaþaj ekonomiþnosti je veliki jer od njenog nivoa zavisi i veliþina dohotka i liþnih dohodaka
radnika. Zato se ekonomiþnost kompleksno razmatra kroz sagledavanje svih faktora koji
utiþu na minimizaciju troškova i maksimizaciju proizvodnje odnosno na poveüanje i
smanjenje ekonomiþnosti.

2.1 Definicija ekonomiþnosti

Pošto se isti obim proizvodnje može ostvariti razliþitim kombinacijama inputa, logiþno je da
se postavi pitanje koja je to optimalna kombinacija, koja je ekonomski najefikasnija ili
najekonomiþnija. Dakle, optimalna kombinacija inputa je ona koja omoguüava da se dati
obim proizvodnje ostvari sa najnižim troškovima ili koja omoguüava da se sa istim ukupnim
troškovima maksimizira obim proizvodnje.
Ako se ekonomiþnost definiše kao zahtev da se odreÿeni obim proizvodnje ostvari sa
najmanjim troškovima, onda se ekonomiþnost može izraziti na sledeüi naþin

min UT = Cl L + Ck K

za dato Q = f (L, K) ukupan proizvod, proizvodna funkcija

175
gde su

UT ukupni troškovi
L, K koliþina rada, koliþina kapitala
Cl, Ck cena rada, cena kapitala

Ako se ekonomiþnost definiše kao zahtev da se sa datim troškovima maksimizira obim

proizvodnje, onda se ekonomiþnost može izraziti na sledeüi naþin

max Q = f (L, K)

sa datim UT = Cl L + Ck K

Da bi preduzeüe bilo ekonomski efikasno, mora da izabere i sprovede onu kombinaciju inputa
kojom üe minimizirati troškove za dati obim ili maksimizirati obim sa datim troškovima.
Konkretno, svako preduzeüe koje želi da bude ekonomski efikasno treba da (1) odredi
minimalne troškove za proizvodnju datog obima ili (2) odredi maksimalni obim proizvodnje
za date ukupne troškove

2.1.1 Minimiziranje troškova

Preduzeüe može da ostvari dati obim proizvodnje razliþitim kombinacijama inputa. Pri izboru
konkretne kombinacije inputa mora se uvažiti cena inputa kao i visina budžeta preduzeüa. Sve
kombinacije inputa koje isto koštaju tj. þiji su ukupni troškovi isti mogu se grafiþki prikazati
linijom, koja se zove izokosta. Ukupni troškovi (UT) jednaki su sumi koliþine (L, K) i cene
inputa (Cl i Ck) koji se ulažu u proizvodnju. Izokosta se izražava jednaþinom ukupnih
troškova, odnosno

UT = Cl L + Ck K

tako da pokazuje sve kombinacije rada i kapitala, þiji su ukupni troškovi isti. Položaj izokoste
zavisi od budžeta sa kojim raspolaže preduzeüe, odnosno od novca kojeg preduzeüe može da
izdvoji za nabavku inputa.
Nagib izokoste zavisi od odnosa cena inputa (L -rada i K -kapitala). Ako preduzeüe ukupan
raspoloživi budžet uloži u kupovinu rada, onda maksimalna koliþina rada iznosi UT / Cl . a
ako uloži u nabavku kapitala, onda je maksimalna koliþina kapitala jednaka UT / Ck .
Na slici 26, na koordinatama grafikona prikazane su taþke koje oznaþavaju maksimalnu
koliþinu rada (UT/ Cl ) i maksimalnu koliþinu kapitala (UT /Ck.) Te dve taþke su spojene
pravom koja predstavlja izokostu.

176
 K

UT/CK

-CL/CK

0 UT/CL L
Slika 26 Nagib izokoste

Nagib izokoste izvodi se iz taþaka UT / Cl i UT / Ck (koje inaþe povezuje izokosta). Kada se

stavi u odnos jedna taþka (UT / Cl) prema drugoj (UT / Ck), u konaþnom svoÿenju dobija se
da je nagib izokoste jednak odnosu cena inputa

- Cl / Ck

U praksi, obiþno se razmatra nekoliko varijanti moguüih kombinacija rada i kapitala za þiju
kupovinu je preduzeüe spremno da opredeli sredstva u budžetu. Zavisno od visine budžeta i
prihvatljive kombinacije faktora proizvodnje, definišu se moguüe varijante izokosti. To se na
grafikonu prikazuje sa nekoliko izokosti od kojih svaka pokazuju razliþite kombinacije rada i
kapitala, þiji su ukupni troškovi isti. Izokoste koje su bliže koordinatnom poþetku, oznaþavaju
kombinaciju inputa þiji su ukupni troškovi niži, dok izokoste koje su dalje od poþetka,
oznaþavaju više ukupne troškove.
Izbor optimalne kombinacije faktora proizvodnje u uslovima kada su ukupni troškovi iskazani
sa nekoliko izokosti, moguü je ako se sve to stavi u kontekst datog obima proizvodnje,
prikazan izokvantom. Da bi se obezbedila kombinacija inputa sa najnižim troškovima, treba u
okviru izokvant - izokost analize naüi taþku na izokvanti koja je na najnižoj izokosti (tu je
izokosta tangentna na izokvantu).
Izbor kombinacije inputa sa minimalnim troškovima prikazan je na slici 27., gde je dati obim
proizvodnje prikazan jednom izokvantom, a ukupni troškovi skupom od tri izokoste

177
 K

Tmin

0 L

Slika 27 Minimiziranje troškova za dati obim proizvodnje

Svaka izokosta pokazuje razliþite kombinacije rada i kapitala, þiji su ukupni troškovi isti.
Izokoste bliže koordinatnom poþetku oznaþavaju kombinaciju inputa þiji su ukupni troškovi
niži. Prema tome, da bi se odredila kombinacija inputa sa najnižim ukupnim troškovima, treba
naüi taþku na izokvanti koja je na najnižoj izokosti (taþka T min) – U taþki tangentnosti
izokoste i izokvante (T min), nagib izokvante je jednak nagibu izokoste. Pošto je nagib
izokvante jednak stopi tehniþke supstitucije inputa (STS), a nagib izokoste odnosu cena inputa
(-Cl / Ck), to je u taþki tangentnosti stopa tehniþke supstitucije jednaka odnosu njihovih cena,
tj.

STS = - Cl / Ck

Troškovi se minimiziraju kada je stopa tehniþke supstitucije rada i kapitala jadnaka odnosu
njihovih cena. Ukoliko konkretna kombinacija inputa odstupa od kombinacije inputa sa
minimalnim troškovima, tj. ukoliko stopa tehniþke supstitucije i odnos cene inputa nisu
izjednaþeni, ekonomiþnost nije maksimalna.
Kombinacija inputa na izokvanti koja je najniža (na grafikonu najbliža koordinatnom
poþetku) je najjeftinija, ali je ipak nepovoljnija jer se sa njom ne može proizvesi dati nivo
proizvodnje (taj nivi je niži). Isto tako nije prihvatljiva ni izokvanta koja je najdalja od
koordinatnog poþetka, obzirom da donosi veüe ukupne troškove inputa. Troškovi proizvodnje
su minimalni u taþki T min gde su stopa tehniþke supstitucije inputa i odnos cena inputa
izjednaþeni. Princip minimiziranja troškova zahteva da se budžet preduzeüa alocira na onu
kombinaciju inputa za koju je stopa tehniþke supstitucije inputa jednaka odnosu njihovih
cena.

178
 2.1.2 Maksimiziranje proizvodnje

Grafiþki, obim proizvodnje se prikazuje tzv. mapom izokvanti, tj. grupom od tri izokvante od
kojih svaka prikazuje razliþite kombinacije rada i kapitala, kojima može da se ostvari isti
obim proizvodnje. Izokvante bliže koordinatnom poþetku (niže na grafikonu) oznaþavaju
manji obim proizvodnje, a one dalje od koordinatnog poþeta, oznaþavaju veüi obim
proizvodnje. Troškovi, u odnosu na koje se maksimizira obim proizvodnje, prikazuju se
jednom izokostom.

Qmax

Q3
Q2
Q1

0 L

Slika 28 Maksimiziranje obima proizvodnje sa datim troškovima

U taþki tangentnosti, nagib izokoste (-Cl /Ck) jednak je nagibu izokvante (STS), što znaþi da
se obim proizvodnje maksimizira. Princip maksimiziranja obima proizvodnje, sa datim
troškovima, zahteva da se raspoloživi budžet preduzeüa rasporedi na razliþite inpute tako da je
stopa tehniþke supstitucije jednaka odnosu njihovih cena.

2.1.3 Optimalna kombinacija inputa

Bez obzira kako se definiše zahtev ekonomiþnosti (minimizacija troškova ili maksimizacija
proizvodnje), rezultat je isti i svodi se na neophodnost optimizacije miksa inputa. To znaþi
potrebu da preduzeüe svoj budžet rasporedi na takav naþin da stopa tehniþke supstitucije
inputa bude jednaka odnosu njihovih cena.

179
Stopa tehniþke supstitucije pokazuje da li je supstitucija inputa proizvodno - tehniþki efikasna,
dok nagib izokoste (odnos cena inputa) pokazuje da li je supstitucija inputa ekonomiþna,
odnosno ekonomski efikasna. Sve dok stopa tehniþke supstitucije inputa nije jednaka odnosu
njihovih cena, preduzeüe može da promenom kombinacije inputa smanjuje troškove za dati
obim ili da proizvede veüi obim, sa datim troškovima.
Primer
Ako je stopa tehniþke supstitucije rada i kapitala (-STS) jednaka -1/2, to znaþi da preduzeüe
može da na proizvodno tehniþki efikasan naþin supstituiše 1 jedinicu kapitala sa 2 jedinice
rada, bez promene obima proizvodnje.
Ako je cena rada Cl = 20 evra, a cena kapitala Ck = 60 evra, onda je za preduzeüe ekonomski
efikasno da kapital zameni radom, jer zamenom 1 jedinice kapitala ostvaruje se 60 evra, od
kojih je potrebno samo 60 evra za kupovinu rada. Preostalih 20 evra predstavlja uštedu, tj.
smanjenje ukupnih troškova, za dati obim. Naravno tih 20 evra preduzeüe može da uloži u
kupovinu dodatnog rada i tako poveüa obim proizvodnje.

2.2Analiza ekonomiþnosti

U okviru analiza ekonomiþnosti ispituje se odnosa izmeÿu troškova i obima proizvodnje, sa

krajnjim ciljem da se odredi obim proizvodnje sa minimalnim troškovima. Ta meÿuzavisnost
se izražava funkcijom troškova (T)

T = f (Q)

koja pokazuje da troškovi zavise od obima proizvodnje (Q)

Meÿutim, treba naglasiti da su funkcije troškova ipak multivarijabilne, što znaþi da troškovi
zavise ne samo od obima proizvodnje veü i od velikog broja faktora (determinante troškova).
Najvažnija determinanta troškova su cene inputa, a utiþe i tehnologija, organizacija, kao i
mnogi drugi faktori. Zbog pojednostavljenja, u analizi ekonomiþnosti se polazi od toga da
troškovi zavise samo od obima, a da su cene inputa kao i sve druge detrminante nepromenjive
(konstantne veliþine). To omoguüuje da se funkcije troškova prikažu na dvo- dimenzionalnom
dijagramu, što pojednostavljuje njihovu analizu.
Pošto obim proizvodnje zavisi od produktivnosti inputa, koja se izražava proizvodnom
funkcijom, to znaþi da se i troškovi, kao funkcija obima proizvodnje, mogu izvesti iz
proizvodne funkcije, pa se shodno tome može zakljuþiti da troškovi zavise od produktivnosti
inputa. Funkcija troškova pokazuje kako se menjaju troškovi u odnosu na promenu koliþine
uloženih inputa kao i rezultirajuüu promenu obima, koja u konaþnom zavisi od produktivnosti
inputa.
Funkcija troškova se grafiþki prikazuje krivom troškova, koja pokazuje kako se menjaju
troškovi u odnosu na promenu obima proizvodnje (svi ostali faktori su konstante). To znaþi da
promena obima proizvodnje utiþe na oblik krive troškova. Pošto obim proizvodnje zavisi od
produktivnosti inputa, to znaþi da i oblik krive troškova zavisi od produktivnosti inputa.Na
osnovu oblika krive troškova može da se odredi troškovno - najefikasniji, tj. najekonomiþniji
obim proizvodnje, optimalni stepen iskorišüenja kapaciteta, optimalna veliþina kapaciteta, a
upravo to je dobra osnova za donošenje proizvodnih odluka.

180
Postoji veliki broj empirijskih studija þiji je osnovni cilj da se odredi oblik krive troškova za
neko preduzeüe ili grupu preduzeüa, što je izuzetno složeno. Za ocenu krive troškova najþešüe
se koristi raþunovodstveni, inženjerski i ekonometrijski metodi.148
U okviru analize troškova i obima proizvodnje, može se vršiti ili analiza kratkoroþnih
troškova i obima proizvodnje (kada je veliþina kapaciteta i ostalih fiksnih inputa data) ili
analiza dogoroþnih troškova i obima proizvodnje (kada su svi inputi varijabilni).

2.2.1 Analiza troškova i obima proizvodnje

U kratkom roku, preduzeüe ne može da menja opremu, tehnologiju, poslovni prostor, tj. fiksne
inpute, tako da se obim proizvodnje menja samo kao rezultat veüe ili manje upotrebe
varijabilnih inputa (npr. rada ili sirovina). U analizi odnosa kratkoroþnih troškova i obima
proizvodnje, znaþajni su koncepti ukupnih, proseþnih i marginalnih troškova. Ukupni fiksni
troškovi se definišu kao suma troškova svih fiksnih inputa uloženih u poslovanje preduzeüa
(cena x koliþina fiksnog inputa). Ukupni varijabilni troškovi su tržižna ili novþana vrednost
svih varijabilnih inputa uloženih u proces proizvodnje (cena x koliþina varijabilnog inputa).
U okviru analize ukupnih troškova u kratkom roku izvedena su sledeüa pravila:
kada se obim proizvodnje poveüava proporcionalno više u odnosu na koliþinu
varijabilnog inputa, ukupni varijabilni troškovi i ukupni fiksni troškovi poveüavaju se
proporcionalno manje u odnosu na porast obima proizvodnje, a ekonomiþnost može da se
poveüa daljim poveüanjem obima proizvodnje, jer troškovi rastu sporije od obima
kada se obim proizvodnje poveüava direktno proporcionalno u odnosu na koliþinu
varijabilnog inputa, rast ukupnih varijabilnih troškova i ukupnih ukupnih troškova
proporcionalan je porastu obima proizvodnje, jer zbog ostvarene optimalne kombinacije
fiksnog i varijabilnog inputa, porast obima proizvodnje i troškova je srazmeran
kada se obim proizvodnje poveüava proporcionalno manje u odnosu na koliþinu
varijabilnog inputa, ukupni varijabilni troškovi i ukupni troškovi rastu proporcionalno više u
odnosu na obim proizvodnje, pošto je rast troškova veüi od rasta obima proizvodnje.
kada produktivnost inputa raste, ukupni varijabilni troškovi i ukupni troškovi rastu
sporije od obima proizvodnje, a kada produktivnost inputa opada, ukupni varijabilni troškovi i
ukupni troškovi rastu brže od obima proizvodnje

Na osnovu ponašanja kratkoroþnih proseþnih i marginalnih troškova izvedena su sledeüa

pravila:
kada produktivnost inputa raste, marginalni i svi kratkoroþni proseþni troškovi opadaju, a
ekonomiþnost može da se poveüa ako se nastavi sa poveüanjem proizvodnje, jer što je obim
veüi, troškovi po jedinici proizvoda su niži
kada je produktivnost inputa konstantna, marginalni i proseþni varijabilni troškovi su
konstantni, a proseþni fiksni troškovi i proseþni ukupni troškovi opadaju. Preduzeüe treba da
nastavi sa daljim poveüanjem proizvodnje (jer padaju proseþni fiksni i proseþni ukupni
troškovi) jer što je veüi obim, ukupni troškovi po jedinici proizvoda su niži, a ekonomiþnost
veüa
kada produktivnost inputa opada, marginalni i svi kratkoroþni proseþni troškovi rastu.

Dalje poveüanje proizvodnje dovodi do pada ekonomiþnosti, pošto je rast troškova veüi od
porasta proizvodnje, što se javlja kada se obim proizvodnje približava gornjoj granici
iskorišüenosti kapaciteta.

148
Spencer, M., L. Siegelman, Managerial Economics, str. 253.

181
U dugom roku, preduzeüe može da menja opremu i menadžere, da gradi fabrike i obnovi
tehnologiju, da zameni skupe inpute jeftinijim, da modifikuje proces proizvodnje. Odlika
dugog roku je da nestaju razlike izmeÿu fiksnih i varijabilnih troškova, zapravo svi troškovi
su varijabilni. Cilj preduzeüa je da se planirani obim proizvodnje ostvaruje sa najnižim
troškovima, što zahteva da se izabere kapacitet „prave veliþine“ (optimalan kapacitet -
troškovno najjeftiniji). Odluka o veliþini kapaciteta donosi se na osnovu dogoroþne krive
proseþnih troškova, koja pokazuje minimalne troškove proizvodnje, kada je preduzeüe u
situaciji da bira veliþinu kapaciteta.
Meÿutim, kada se donese odluka o veliþini kapaciteta odnosno preduzeüa, tada opet nastupa
situacija kratkog roka, sa fiksnim inputima koji se ne menjaju u dogledno vreme i od kojih
zavisi visina i struktura kratkoroþnih troškova kao i ekonomiþnost.
Snižavanje troškova i rast ekonomiþnosti u dugom roku nastaje ne samo kao rezultat
poveüanja veliþine preduzeüa (ekonomija veliþine, intra - fabriþka ekonomija) veü i kao
rezultat poveüanja veliþine kapaciteta (ekonomija obima, inter - fabriþka ekonomija). U praksi
se ekonomija obima i ekonomija veliþine ne mogu precizno izdiferencirati.
Ekonomije obima su jedan od najznaþajnijih izvora ekonomiþnosti preduzeüa i ukazuju na
opadanje proseþnih troškova, zbog veliþine kapaciteta i veliþine obima proizvodnje. Dakle,
proizvodnja velikog obima (masovna proizvodnja) dovodi do pada proseþnih troškova.
Ekonomij obimanastaje zbog nižih troškova rada, koji su rezultat podele i specijalizacije rada,
skraüenja procesa rada, automatizacije procesa proizvodnje, efekata uþenja i iskustva i
degresije fiksnih troškova po jedinici proizvoda (rezultat specijalizacije opreme i mašina i
nedeljivosti kapaciteta). Pored toga tu su i sve one uštede koje preduzeüe ostvaruje jer je u
moguünosti da plati niže cene sirovina i njihove dopreme, zbog velikog obima nabavke.
Neekonomija obima nastaje zbog problema koordinacije i kontrole velikog broja aktivnosti
koje postoje u velikim i složenim sistemima, što uslovljava pojavu tzv. uskih grla, otežanog
snabdevanja i kompleksnog odluþivanja. Rezultat toga je sve veüa birokratija i gubljenje
neophodne fleksibilnosti, a rastu i troškovi rada i opada motivisanost i kvalitet rada.
Sve to nameüe potrebu izraþunavanja i stalnog uporeÿenja efekata ekonomije obima i
neekonomije obima u cilju donošenja adekvatne odluke i odreÿivanja optimalne veliþine
preduzeüa. U tu svrhu se koristi kriva dugoroþnih proseþnih troškova.

PT

0 Minimalan Q
efikasan obim

Slika 29 Kriva dugoroþnih proseþnih troškova

182
Rezultati empirijskih istraživanja pokazuju da sa poveüanjem veliþine fabrike, kriva
dugoroþnih proseþnih troškova opada, zbog ostvarene ekonomije obima. Meÿutim, kada se
iskoriste sve prednosti ekonomije obima, troškovi ne poþinju da rastu, veü postaju konstantni
odnosno poveüavaju se srazmerno veliþini obima proizvodnje.149 Obim proizvodnje pri kome
dugoroþni proseþni troškovi postaju konstantni, naziva se minimalna efikasna koliþina obima.
Procena minimalne efikasne veliþine obima je veoma znaþajna za preduzeüe pri donošenju
odluke o ulasku u neku granu, jer pokazuje da li bi preduzeüe bilo troškovno - konkurentno.
Ekonomija širine nastaje kada preduzeüe svoje resurse ili znanje steþeno razvojem osnovnog
proizvoda primenjuje u proizvodnji drugih povezanih proizvoda. Dakle, preduzeüe ne mora da
ulaže u sticanje znanja koja su potrebna za proizvodnju drugih proizvoda, što se naziva
efektom poluge baziþne kompetentnosti, a rezultat toga je opadanje ukupnih troškova.

2.2.2 Metodi stabilizacije kratkoroþnih troškova u praksi

Cilj svakog preduzeüa, sa stanovišta ekonomiþnosti, je da marginalni i proseþni varijabilni

troškovi budu konstantni, na onom nivou obima gde je odnos izmeÿu fiksnih i varijabilnih
inputa optimalan. Meÿutim, u praksi üe se otvoriti pitanje, kako u uslovima kada je tražena
koliþina proizvoda veüa od obima proizvodnje zadovoljiti poveüanu tražnju, a da se izbegne
proizvodnja na gornjoj granici kapaciteta, a time i rast troškova. U tim sluþajevima preduzeüe
može da primeni jedan od sledeüih metoda stabilizacije proseþnih troškova:

Zalihe gotovih proizvoda. Preduzeüu ne mora da poveüava obim proizvodnje do gornje

granice instalisanog kapaciteta da bi zadovoljio poveüanu tražnju za njegovim proizvodom.
Preduzeüe može da stabilizuje proseþne troškove smanjenjem zaliha gotovih proizvoda, þime
se izbegava rast troškova i pad ekonomiþnosti. Isto tako, preduzeüe ne mora zbog opadanja
tražnje da smanjuje obim proizvodnje i da proizvodi uz veüe proseþne i marginalne troškove,
veü da zadrži dotadašnji obim i da kumulira zalihe gotovih proizvoda. U takvim uslovima,
preduzeüe treba da odredi potreban nivo zaliha, i to na sledeüi naþin: marginalni troškovi
držanja zaliha ne bi trebalo da budu veüi od dodatnih troškova proizvodnje koji bi nastali ako
bi se radio proizvod za poveüanu tražnju.
Podugovaranje. Ako tražnja raste, preduzeüe ne mora da poveüava obim proizvodnje do
gornje granice instalisanog kapaciteta, a time i poveüava marginalne i proseþne troškove, veü
da posao dogovori sa podugovaraþem ili da kupi gotov proizvod od drugog preduzeüa.
Naravno, pri tome, svako preduzeüe pravi sopstvenu kalkulaciju cena da bi donelo ekonomski
opravdanu odluku.
Liste þekanja. Kada tražnja prevazilazi optimalni stepen korišüenja kapaciteta, a da bi se
održali minimalni marginalni i proseþni troškovi, preduzeüe može da primeni listu þekanja
kupaca, uz obavezu da se naruþeni proizvodi isporuþe što je pre moguüe. Ova metoda može se
primeniti: ako su proizvodi jedinstveni, posebno dizajnirani ili prilagoÿeni potrebama kupaca,
ako kašnjenje ne predstavlja problem za kupce i ako i rivalska preduzeüa prave liste þekanja.
Ako su kupci spremni da þekaju na isporuku proizvoda, preduzeüe može da izraþuna
optimalnu dužinu vremenskog þekanja (redovi þekanja, primenom metoda teorije þekanja).
Na ovaj naþin se izraþunava gubitak prodaje, zbog toga što neki kupac neüe da þeka, kao i
troškovi dodatne proizvodnje, koji bi nastali da bi se þekanje skratilo.

149
Thompson, A., J. Formby of the Firm, str. 227.

183
 2.3 Analiza faktora ekonomiþnosti

Faktori koji deluju na ekonomiþnost su raznovrsni, sa isprepletenim uticajima i u osnovi se

odnose na smanjenje: utroška predmeta rada, troškova sredstava za rad i troškova rada.
Faktori koji deluju na utrošak predmeta rada su:

karakteristike materijala i proizvoda

karakteristike sredstava za rad i tehnološkog procesa
radni uslovi

Uštede u materijalu mogu se ostvariti preduzimanjem i realizacijom mera i postupaka u

nekoliko segmenata. To se, pre svega, odnosi na postupak projektovanja proizvoda kojim se
može definisati veüi ili manji utrošak materijala za izradu konkretnog proizvoda. Zatim,
materijal koji se nabavlja mora biti odreÿenog kvaliteta (sastav, osobine) i dimenzija i u
skladu sa raspoloživom opremom i tehnološkim procesom, da bi bilo što manje škarta i
nepotrebnih (dodatnih) radnih operacija. Naravno bitni su i uslovi smeštaja i postupci
rukovanja u svim fazama, poþev od prijema sirovina do finalnog proizvoda, kao i obuþenost
zaposlenih.
Karakteristike proizvoda utiþu na trošenje materijala za izradu jer determinišu normativ
materijala, koji predstavlja koliþina materijala koja je potrebna za izradu jedinice proizvoda.
Isto tako, karakteristike proizvoda utiþu na trošenje sredstava za rad (mašina, alata) u smislu
njihovog tehniþkog trošenja i habanja. Bitna je i odgovarajuüa tehniþka dokumentacija za
izradu proizvoda, kojom se odreÿuju vremena montaže posklopova i sklopova, kao i njihova
finalizacija.
Od tehniþkih postupaka i realizacije tehnološke discipline zavisi utrošak materijala i sredstava
za rad, kao i utrošak rada. Isto tako, utrošak materijala i rada zavise od karakteristika samih
sredstava za rad. Naravno, svemu ovome treba dodati i prirodne i tehniþke uslove rada koji,
pre svega, utiþu na trošenje materijala.
Pored ove grupe koja se uslovno može nazvati tehniþkim faktorom, postoji i grupa
organizaciono uslovljenih faktora ekonomiþnosti preduzeüa. Osnovni organizaciono
uslovljeni faktori utrošaka i troškova materijala su: konstrukcione greške, kao i greške u
izboru materijala i sredstava za rad, zatim kvarovi u procesu proizvodnje i dr. Pitanje
nabavnih cena sredstava za proizvodnju kao i korišüenja raspoloživih kapaciteta su takoÿe u
znaþajnoj meri u domenu organizacionih þinilaca ekonomiþnosti.

Sve su ovo faktori þiji se uticaj u krajnjem odražava na ekonomiþnost preduzeüa. Otuda i
potreba i neophodnost da se vrši stalna i detaljna analiza faktora i njihovog uticaja na
ekonomiþnost i na toj osnovi utvrÿuju uzroci slabsti i traže naþini za dalje poboljšanje
ekonomiþnosti. U tom kontekstu je posebno znaþajno razmatranje škarta, kao gubitka
proizvodnje, koji uslovljava poveüanje troškova i samanjenje ekonomiþnosti.
Uopšteno posmatrano, škart u proizvodnji može nastati iz više razloga odnosno krivicom
radnika, sredstava za rad, predmeta rada i tehniþke dokumentacije. Naravno tome treba dodati
i grupu opštih razloga i uslova koji utiþu ili prouzrokuju pojavu škarta, kao npr. uslovi rada,
naþin razmeštaja mašina i ostale opreme, opšta organizacija procesa rada i proizvodnje i sl.
Škart radnika je svaki škart nastao usled njegove nepažnje ili delovanja koje je suprotno
propisanom naþinu rada na radnom mestu. S druge strane, radniku treba stvoriti uslove da bi
nesmetano mogao stvarati proizvode traženog kvaliteta i to: kroz adekvatna sredstva za rad,
odgovarajuüe predmete rada i adekvatnu obuþenost za poslove.
Škart sredstava za rad. U procesu proizvodnje škart može nastati ako su sredstva za rad
(mašine, alat) istrošena i amortizovana ili slabo tehniþki održavana i neadekvatno korišüena,

184
pa ne omoguüuju potreban kvalitet izrade proizvoda ili nastaju kvarovi i zastoji u radu. U
takvim okolnostima može doüi i do povrede radnika kao i veüih materijalnih šteta.
U proizvodnji, škart materijala nastaje ako on ne poseduje odreÿene i potrebne kvalitete u
pogledu sastava ili u pogledu osobina koje se traže u vezi sa njegovim ponašanjem pri raznim
ispitivanjima i uticajima. Škart može nastati i zbog neodgovarajuüih dimenzija materijala i
njegovih propisanih tolerancija, zbog þega se þesto operacija ne može izvesti na propisani
naþin.
Škartom tehniþke dokumentacije smatraju se oni delovi koji zahtevaju poveüano vreme
montaže posklopova, sklopova ili same finalne montaže.
Tehnološka disciplina rada je osnovni preduslov za postizanje potrebnog kvaliteta izrade
artikala u proizvodnji, jer se samo na taj naþin može raditi po tehniþkoj dokumentaciji. Osim
toga, potrebno je postaviti takav sistem tehniþke kontrole kvaliteta da se svaka pojava škarta
otkrije u samom poþetku i na taj naþin signalizira proizvoÿaþu kako bi pravovremeno
zaustavio rad i otklonio uzrok problema u proizvodnji. Naravno, bitna je i primena
preventivne kontrole sredstava za rad, predmeta rada i tehniþke dokumentacije, jer se tako
može izbeüi pojava škarta.

185
 3. RENTABILNOST

Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja koji izražava konaþni poslovni uspeh

preduzeüa, odnosno njegovu ukupnu ekonomiju. Zato se može reüi da je rentabilnost
sposobnost preduzeüa da sa uloženim sredstvima ostvari maksimalan profit. U tom smislu
rentabilnost je širi i opštiji izraz efikasnosti u odnosu na produktivnost i ekonomiþnost, jer se
efikasnost upotrebe uloženih sredstava meri na osnovu ostvarenog profita, kiji je i najbolji test
tržišnog uspeha preduzeüa. Dakle, rentabilnost pokazuje kako je tržište valorizovalo efekte
ulaganja sredstava i kako ocenjije sposobnost preduzeüa da sa uloženim sredstvima stvara
vrednost. Suština rentabilnosti je da se sa manjom koliþinom angažovanih sredstava ostvari
veüi rezultat
Stabilna i trajna osnova rentabilnosti poslovanja je u poveüanju produktivnosti i ukupne
ekonomiþnosti poslovanja.
Rentabilnost se definiše kao zaraÿivaþka sposobnost preduzeüa, zato što se efikasnost
upotrebe angažovanih sredstava meri na osnovu toga koliko je sa njima ostvareno profita.150
Poveüanje rentabilnosti omoguüava ostvarenje principa proširene reprodukcije, što je
pretpostavka poveüanja materijalne osnove rada i standarda, odnosno rasta i razvoja
preduzeüa. Nerentabilno poslovanje ne obezbeÿuje ni prostu reprodukciju sredstava odnosno
vodi u gubitke i gašenje preduzeüa. Preduzeüe posluje sa gubitkom ako je, na svakom nivou
obima, ukupan prihod manji od ukupnih troškova, odnosno ako je tržišna cena ispod
proseþnih ukupnih troškova. Preduzeüe koje ne može da zaradi profit, ne može da angažuje
sredstva koja su potrebna za dalje poslovanje.
Profit deluje kao povratna sprega izmeÿu preduzeüa i tržišta, jer brzo i jasno signalizira šta
tržište prihvata, a šta odbacuje. Rast profita je znak da su proizvodi prihvaüeni i da preduzeüe
može da širi poslovanje. Istovremeni rast profita i rentabilnosti omoguüava da se pribavi
kapital i resursi koji su potrebni za ekspanziju. Gubitak je izuzetno pouzdani indikator da se
uloženi resursi ne koriste efikasno i da ih treba preusmeriti ka onim upotrebama gde üe se
ostvariti veüi efekti i odgovarajuüi profit.
Rentabilnost pokazuje da li je preduzeüe sposobno da društvene potrebe zadovolji na efikasan
naþin. Društvo, kroz profit, signalizira preduzeüu koje proizvode potrošaþi preferiraju
odnosno traže.
Profit i tržište signaliziraju kako resursi treba da budu alocirani izmeÿu razliþitih upotreba i
usmeravaju resurse ka upotrebama gde üe se ostvariti najveüi efekti. Profit je svojevrsni
putokaz ali i najbolji test da li se uloženi resursi efikasno koriste

3.1 Analiza rentabilnosti

Analiza rentabilnosti bazira se na konceptu ekonomskog profita, koji predstavlja razliku

izmeÿu ostvarenog prihoda i oportunitetnih troškova svih uloženih resursa. Analiza
rentabilnosti omoguüava da se odredi:

(1) kako da se maksimizira profit

(2) kako da se minimiziraju gubici
(3) gde je prelomna taþka poslovanja

150
Profit je nadoknada ili kompenzacija za funkciju koju obavlja preduzetnik. Profit je razlika izmeÿu ukupnog
prihoda i ukupnih troškova.

186
Analiza rentabilnosti predstavlja osnovu za donošenje (a) odluka o obimu proizvodnje i
prodaje, pri kome se ostvaruje najveüi profit uz data uložena sredstva, zatim (b) odluka o
nastavku ili prestanku poslovanja, kao i (c) odluka o prelomnoj taþki poslovanja.
Odluka o obimu proizvodnje i prodaje, s razlogom, donosi se na osnovu principa
maksimiranja profita, jer su prinosi na uložena sredstva najveüi (sredstva se najefikasnije
koriste) kada se maksimizira profit. Ako preduzeüe ne može da ostvari prinos na uložena
sredstva koji korenspondira nekom standardu (grane, konkurenata i sl) , neminovno je da
nestane sa tržišta ili da se preorijentiše.
Odluka o nastavku ili prestanku poslovanja donosi se na osnovu principa minimiziranja
gubitaka. Ukoliko zbog pada tražnje preduzeüe ne može da ostvari profit, onda osnovni cilj
poslovanja postaje minimiziranje gubitaka. Odluka o prestanku poslovanja donosi se ako je
poslovanje sa gubitkom nerentabilnije od nastavka poslovanja.
Prelomna taþka poslovanja (prag rentabilnosti) oznaþava obim proizvodnje ili prodaje gde je
profit jednak nuli. Tek poslovanje iznad te taþke postaje rentabilno.

3.1.1 Maksimiziranje profita

Odluka o obimu proizvodnje - prodaje donosi se sa ciljem da se maksimizira profit, što je

razumljivo ako se zna da je profit dominantan cilj svakog preduzeüa u tržišnoj privredi.
Dakle, obim proizvodnje - prodaje gde se maksimizira profit je najrentabilniji i može se
odrediti na osnovu dva pristupa: (1) ukupni troškovi - ukupan prihod i (2) proseþni troškovi -
proseþan prihod.

(1) Pristup ukupni troškovi - ukupan prihod

Polazna odrednica je da se ukupan profit može maksimizira kada je razlika izmeÿu ukupnog
prihoda i ukupnih troškova najveüa. Detaljna analiza moguüih varijanti vrši se na bazi
grafikona u kome se prikazuje kriva ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih troškova (UT) kao i
kriva obima proizvodnje (Q) i u tom kontekstu traže rešenja koja üe omoguüiti ostvarenje
profita u uslovima maksimizirajuüeg obima proizvodnje (profit - maksimizirajuüi obim).
Naravno, u svemu tome bitno je i cena proizvoda (C) s aspekta moguüeg uticaja preduzeüa na
njenu visinu, te i taj momenat treba ukljuþiti u ukupnu analizu.
U skladu sa tim, u okviru pristupa ukupni troškovi - ukupan prihod, posebno se analiziraju
varijante (a) profit - maksimizirajuüi obim, kada je cena proizvoda data i (b) profit-
maksimizirajuüi obim, kada cena proizvoda nije data.
U varijanti kada je cena proizvoda data (preduzeüe ne može da utiþe na cenu), kriva ukupnog
prihoda je linearna, s tim da poþenje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim
proizvodnje. Objašnjenje leži u þinjenici da svaka prodata jedinica proizvoda poveüava
ukupan prihod za iznos koji je jednak ceni proizvoda.
U varijanti kada cena proizvoda nije data (preduzeüe može da utiþe na cenu), kriva ukupnog
prihoda poþinje od nule, raste, dostiže maksimum i onda poþinje da opada. Dakle, kada
preduzeüe ima kontrolu nad cenom proizvoda, obim prodaje može da se poveüa samo ako se
smanji cena proizvoda, što dovodi do pada ukupnog prihoda.
Na slikama 30.1 i 30.2 prikazan je profit u uslovima maksimirajuüeg obima, u varijanti kada
je cena proizvoda data i kada cena proizvoda nije data.

187
 UT
UT
UT UT
UPd UPd UPd

UPd

0 Q1 ʌ Q 0 Q1 ʌ Q

Slika 30.1 Profit maksimirajuüi obim Slika 30..2 Profit maksimirajuüi obim
kada je cena data kada cena nije data

Kada je cena data (preduzeüe ne može da utiþe na cenu), profit - maksimirajuüi obim je u
taþki Q1, gde je vertikalno rastojanje izmeÿu krive ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih troškova
(UT) najveüe.
Kada cena proizvoda nije data (preduzeüe može da utiþe na cenu) obim prodaje može da se
poveüa samo ako se smanji cena proizvoda, što dovodi do pada ukupnog profita. Profit
maksimirajuüi obim je u taþki Q1, gde je razlika izmeÿu ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih
troškova (UT) najveüa.
Dakle, preduzeüe maksimizira ukupan profit na nivou obima, gde je razlika izmeÿu ukupnog
prihoda i ukupnih troškova najveüa.

(2) Pristup proseþni troškovi - proseþan prihod

Polazna odrednica je da preduzeüe maksimizira ukupan profit na nivou obima, gde su
marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. Detaljna analiza moguüih varijanti vrši sa
na osnovu grafikona u kome su prikazani proseþni troškovi (PUT), marginalni troškovi (MT)
u tom kontekstu traže rešenja koja üe omoguüiti ostvarenje profita u uslovima
maksimizirajuüeg obima proizvodnje (profit - maksimizirajuüi obim).
U varijanti kada preduzeüe ne može da utiþe na cenu proizvoda, marginalni prihod jednak je
tržišnoj ceni proizvoda za svaki obim proizvodnje i prodaje, odnosno kriva marginalnog
prihoda (MPd) i kriva cene (C) se podudaraju. Uz takve pretpostavke traži se profit-
maksimizirajuüi obim, odnosno najrentabilniji profit.

Na slici 31 prikazan je profit u uslovima maksimizirajuüeg obima, kada je cena proizvoda

data

188
 PUT
C MT PUT

C=MPd

0 Q2 Q1 Q

Slika 31 Profit - maksimizirajuüi obim, kada je cena data

Profit - maksimizirajuüi obim (najrentabilniji) ostvaruje se za obim Q1, gde kriva marginalnih
troškova (MT) seþe krivu marginalnog prihoda (MPd), a to se upravo podudara sa obimom
gde je razlika izmeÿu ukupnih prihoda i ukupnih troškova najveüa. U tim uslovima ostvaruje
se najveüi ukupan profit, koji je jednak šrafiranoj površini na slici 29.
Ukoliko je obim proizvodnje - prodaje manji od Q1 , tada je marginalni prihod veüi od
marginalnih troškova, što znaþi da preduzeüe može da poveüava profit poveüanjem obima
proizvodnje (do taþke Q1). Ukoliko je obim proizvodnje veüi od Q1, tada je marginalni prihod
manji od marginalnih troškova, što znaþi da su troškovi svake dodatne jedinice proizvoda
veüe od dodatnog prihoda.

3.1.2 Minimiziranje gubitaka

Ukoliko preduzeüe, zbog pada tražnje, ne može da zaradi profit, treba da donese odluku da li
da posluje sa gubitkom ili da prestane da posluje (privremeno ili trajno). Odluka o nastavku
poslovanja donosi se ako je poslovanje sa gubitkom rentabilnije od prestanka poslovanja.
Odluka o prestanku poslovanja donosi se ako je poslovanje sa gubitkom nerentabilnije od
prestanka poslovanja, odnosno ako je gubitak manji kada preduzeüe prestane da proizvodi.
Odluka o poslovanju sa gubitkom ili zatvaranju preduzeüa donosi se na osnovu
kontribucionog profita, koji se definiše kao doprinos fiksnim troškovima (ukupnim ili po
jedinici proizvoda). U tom smislu razlikuje se ukupan kontribucioni profit (razlika izmeÿu
ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih troškova, Upd - UVT), kao doprinos ukupnim fiksnim
troškovima i kontribucioni profit po jedinici (razlika izmeÿu cene i proseþnih varijabilnih
troškova, C - PVT), kao doprinos fiksnim troškovima po jedinici proizvoda.
U kontekstu kontribucionog profita (pozitivnog) izvedena su konkretna pravila, koja su vrlo
butni pri donošenju odluke o nastavku ili prekidu poslovanja

- ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan, tj. ako je tržišna cena veüa od proseþnih
varijabilnih troškova, preduzeüe treba da posluje sa gubitkom, jer može da pokrije

189
 varijabilne i deo fiksnih troškova po jedinici
- ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan, tj. ako je ukupan prihod veüi od ukupnih
varijabilnih troškova, preduzeüe treba da posluje sa gubitkom jer može da pokrije deo
ukupnih fiksnih troškova

Dakle, ako je kontribucioni profit pozitivan, a preduzeüe posluje sa gubitkom, treba nastojati
da se odredi obim proizvodnje pri kome üe se minimizirati gubitak. Kontribucioni profit je
najveüi, a gubitak najmanji na nivou obima, gde je razlika izmeÿu ukupnog prihoda (UPd) i
ukupnih varijabilnih troškova (UVT) najveüa. Kada je kontribucioni profit najvaüi, razlika
izmeÿu ukupnih troškova i ukupnog prihoda je najmanja i tada se gubitak minimizira. Na tom
nivou obima, marginalni prihod i marginalni troškovi su jednaki, tako da se marginalno
pravilo primenjuje ne samo za odreÿivanje najrentabilnijeg obima veü i za minimiziranje
gubitaka. Otuda i zakljuþak:
da preduzeüe minimizira gubitke na onom nivou obima proizvodnje gde je ukupna
kontribucioni profit najveüi, odnosno gde je razlika izmeÿu ukupnih troškova i ukupnog
prihoda najmanja i gde su marginalni prihod i marginalni troškovi jednaki.
Ako je pak ukupan prihod manji od ukupnih varijabiulnih troškova, a cena proizvoda manja
od proseþnih varijabilnih troškova, preduzeüe treba da prekine sa poslovanjem.

3.1.3 Prag rentabilnosti (prelomna taþka)

Prag rentabilnosti je obim proizvodnje ili prodaje gde se ukupan prihod izjednaþava sa
ukupnim troškovima, odnosno gde je cena proizvoda jednaka proseþnim ukupnim troškovima
(fiksnim i varijabilnim). Dakle, prag rentabilnosti je obim proizvodnje i prodaje gde je profit
jednak nuli. Svaki obim iznad praga rentabilnosti donosi profit, a ispod praga rentabilnosti,
donosi gubitak.

UT
UT PUT
UPd UPd C

PUT

C=MPd

0 Q1 Q2 Q 0 Q1 Q2 Q

Slika 32.1 Prag rentabilnosti prema Slika 32.2 Prag rentabilnosti prema
pristupu UT – Upd pristupu PT – PPd

190
 3.2 Merenje rentabilnosti

Razlikuju se dva pristupa merenja rentabilnosti. To su raþunovodstveni pristup (bazira na

raþunovodstvenom konceptu profita) i ekonomski pristup - pristup dodate ekonomske
vrednosti (bazira na konceptu ekonomskog profita).
Po raþunovodstvenom pristupu, rentabilnost se meri poreÿenjem ostvarenog profita ili prihoda
sa uloženim sredstvima, u zavisnosti od pokazatelja rentabilnosti koji se izraþunava. U
zavisnosti od toga da li se meri rentabilnost preduzeüa, pojedinih poslovnih aktivnosti,
organizacionih jedinica ili grupa proizvoda, razlikuju se konkretni pokazatelji produktivnosti
(parcijalni) kojima se sagledavaju razliþiti aspekti poslovanja.
Najznaþajniji pokazatelji rentabilnosti preduzeüa su:

- neto rentabilnost (profit / prodaja)

- prinos na ukupna sredstva (profit / ukupna sredstva)
- prinos na vlasniþki kapital (profit / vlasniþki kapital)
- prihod po akciji (profit / proseþan broj emitovanih akcija)

Najznaþajniji pokazatelji rentabilnosti poslovnih aktivnosti su:

- koeficijent obrta ukupnih sredstava (prodaja / ukupna sredstva)

- koeficijent obrta osnovnih sredstava
- koeficijent obrta naplaüenih potraživanja
- proseþan period naplate potraživanja
- koeficijent obrta zaliha
- proseþno vreme obrta zaliha
(prodaja / osnovna sredstva)
(prodaja / naplaüena potraživanja)
(360 dana /koef. obrta naplaüenih potraž)
(prodaja / proseþne zalihe)
(360 dana / koeficijent obrta zaliha)

Ekonomski pristup merenju rentabilnosti zasniva se na konceptu ekonomskog profita i dodate

vrednosti. Konkretni pokazatelji rentabilnosti, koji se zasnivaju na ekonomskom pristupu
merenja efekata uloženih sredstava su: (a) dodata ekonomska vrednost i (b) prinos na dodatu
vrednost.
Dodata ekonomska vrednost se izraþunava preko izraza:

Dodatna ekonomska vrednost = (profit - troškovi kapitala) x uloženi kapital

Ako je dodatna ekonomska vrednost pozitivna, to znaþi da vlasnici ostvaruju veüi prinos nego
da su kapital uložili u neko drugo preduzeüe istog ili sliþnog stepena rizika. I obratno, ako je
dodatna ekonomska vrednost negativna, to znaþi da su vlasnici propustili da ostvare veüe
prinose.
Kada se rentabilnost izražava na osnovu dodate ekonomske vrednosti, potrebno je odrediti
troškove kapitala, koji su oportunitetni troškovi ulaganja u sledeüu najbolju upotrebu istog ili
sliþnog stepena rizika. Troškovi kapitala se definišu kao razlika izmeÿu troškova uzimanja i
davanja zajma, jer je to najbolje merilo za ocenu oportunitetnih troškova ulaganja u sledeüu
najbolju upotrebu istog ili sliþnog stepena rizika.151 Naravno, troškove kapitala nije lako
proceniti, jer u praksi postoji veliki broj upotreba kapitala istog ili sliþnog stepena rizika.
Pored toga, troškovi kapitala zavise od izvora iz kojih se kapital nabavlja, a to znaþi da se tu
151
U analizi faktora formiranja dohotka, Ž. Kostiü i S. Kukoleþa izdvajaju komponentu „Di“, koja korespondira
pojmu troškova kapitala, kao razlika izmeÿu troškova uzimanja i davanja zajma (Raspodela dohotka u
preduzeüu)

191
javljaju i razliþite cene, zatim od odnosa izmeÿu duga i vlasniþkog kapitala (racia
zaduženosti), kao i od stvarnog rizika ulaganja.
Troškovi kapitala se izraþunavaju kao ponderisani prosek tri osnovna izvora kapitala
(zadržani profit, akcije - vlasniþki udeo, dug), srazmerno njihovom uþešüu u ukupnim
troškovima finansiranja. Dodatna ekonomska vrednost znaþi veüe prinose od troškova
kapitala. Sve dok je stopa prinosa na uloženi kapital veüa od troškova kapitala, preduzeüe
može da poveüa profit i rentabilnost.
Dodata ekonomska vrednost je najefikasniji pokazatelj rentabilnosti sa stanovišta vlasnika
kapitala, jer efikasnost korišüenja sredstava meri na osnovu oportunitetnih troškova
finansiranja, što znaþi da vlasnici - investitori mogu da znaju prinos koji su propustili
ulaganjem kapitala u konkretno preduzeüe.

Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost þitavog procesa reprodukcije odnosno svakog
segmenta proizvodno troškovnog lanca preduzeüa, tako da pokazuje koliki je pojedinaþni
doprinos u stvaranju vrednosti. Prinos na dodatu vrednost omoguüava da se kvantifikuju ne
samo rezultati veü i procesi koji generiraju rezultate.
Prinos na dodatu vrednost je odnos izmeÿu profita, pre oporezovanja, i dodate vrednosti.
Dodata vrednost je razlika izmeÿu prihoda i troškova svakog segmenta lanca vrednosti, od
nabavke sirovine i svih ostalih inputa, preko proizvodnje, do distribucije gotovih proizvoda
krajnjim potrošaþima. Prinos na dodatu vrednost pokazuje prinos koji jedno preduzeüe
„dodaje“ u lancu vrednosti.

3.3 Sprovoÿenje i unapreÿenje rentabilnosti

Mere za unapreÿenje rentabilnosti su

- poveüanje prihoda
- smanjenje troškova
- smanjenje sredstava
- reorganizacija poslovanja

Poveüanje prihoda. Odluka o poveüanju prihoda donosi se na osnovu pokazatelja neto

rentabilnosti. Ako neto rentabilnost opada, ili ako je njegova vrednost niža u odnosu na
prosek grane, preduzeüe donosi odluku o poveüanju prihoda, sa ciljem da se poveüanjem
prinosa od prodaje, poveüa prinos na ukupna sredstva i da se tako podigne rentabilnost.
Poveüanje prihoda može da se postigne: poveüanjem obima prodaje (preduzimanjem niza
mera od poboljšanja kvaliteta, preko bolje ponude do optimizacije zaliha i bolje naplate),
poveüanjem cene proizvoda i kombinovanjem obima i cene.
Diferncijacija proizvoda i usluga omoguüava da se poveüa obim prodaje i cena proizvoda i da
se unapredi rentabilnost preduzeüa. Osnov diferenciranja može da bude svaki atribut
proizvoda koji poveüava korisnost za kupca i koji ima vrednost za kupca. Preduzeüe treba da
identifikuje atribute koji poveüavaju zadovoljstvo kupaca i koji imaju vrednost za njih., bez
obzira koliko je proizvod poseban ili izuzetan. Diferencijacija poveüava rentabilnost ako je
cena proizvoda veüa od troškova diferenciranja ili ako diferenciranje omoguüava da se poveüa
obim prodaje. Diferenciranje omoguüava da se proda više proizvoda, što dovodi do pada
proseþnih fiksnih troškova i rasta profita i rentabilnosti.

192
Smanjenje troškova. Odluka o smanjenju troškova donosi se na osnovu pokazatelja neto
rentabilnosti. Cilj je da se redukcijom troškova poveüa prinos od prodaje i tako unapredi
rentabilnost preduzeüa. U uslovima:
:
kada postoji visoka cenovna elastiþnost tražnje,
kada preduzeüe nema kontrolu nad cenom proizvoda ili,
kada promena cene može da izazove neoþekivane i neželjene reakcije rivala,

rentabilnost može da se unapredi snižavanjem troškova, bez promene cene. Meÿutim,

redukcija troškova omoguüava da se smanji i cena proizvoda, što dodatno dovodi do porasta
prodaje, prihoda i veüeg prinosa na uložena sredstva. Ali treba voditi raþuna da se sniženje
troškova ne odrazi na kvalitet proizvoda i neke njegove bitne atribute. Zato se smatra da su
preventiva, kontrola i upravljanje troškovima delotvorniji pristup redukcije troškova. U tom
cilju, bitno je da se identifikuju izazivaþi ili uzroþnici troškova

neekonomija obima
pad produktivnosti i nekorišüenje efekata uþenja i iskustva
neiskorišüenost kapaciteta
nepovezanost aktivnosti u okvoiru lanca vrednosti
nepovezanost i nekomplementarnost organizacionih jedinica
neadekvatna lokacija
neadekvatnost svakodnevnih i operativnih odluka na razliþitim nivoima

Smanjenje sredstava. Odluku o smanjenju sredstava preduzeüe donosi na osnovu analize

koeficijenta obrta ukupno angažovanih sredstava i koeficijenta obrta osnovnih sredstava. Ako
se ustanovi da je u dužem vremenskom periodu vrednost ovih koeficijenata niska
(angažovana sredstva su veüa u odnosu na obim poslovne aktivnosti), preduzeüe treba da
donese odluku o smanjenju sredstava (prodaja, smanjenje itd.) u cilju poveüanja rentabilnosti.
Bitno je da se odluka o prodaji sredstava ili njihovom smanjenju donese pravovremeno i brzo
realizuje, kako se ne bi desilo da najvredniji ljudski resursi napuste preduzeüe. Zaposleni treba
da budu podstaknuti i motivisani da doprinesu poboljšanju produktivnosti u novonastalim
uslovima, a preduzeüe treba da iz svega izaÿe jaþe i organizovanije, kako bi moglo da širi
poslovanje i poboljša svoju konkurentsku poziciju.
Cilj svake akcije u okviru smanjenja sredstava je da se u konaþnom poveüa profit i
rentabilnost. Zato se odluke donose uz sagledavanje poslovnih rezultata preduzeüa, stanja i
uslova na tržištu i u grani, kao i konkurentske pozicije preduzeüa. U skladu sa tim, donosi se
odluka o nastavku poslovanja ili prodaji preduzeüa, odnosno steþaju (sudsko izmirenje
obaveza i potraživanja) i likvidaciji (prestanak firme).

Reorganizacija poslovanja. Smanjenje sredstava prodajom delova preduzeüa ne preporuþuje

se kada postoji visok stepen povezanosti ili komplementarnosti poslovnih aktivnosti i
organizacionih jedinica preduzeüa. U ovom sluþaju ide se sa reorganizacijom poslovnih
aktivnosti ili reorganizacijom preduzeüa, da bi se unapredila rentabilnost.
(1) Reorganizacija poslovnih aktivnosti. Reorganizacija ili restrukturiranje pojedinih
poslovnih aktivnosti može znaþajno da unapredi rentabilnost, zato što to dovodi do poveüanja
prihoda i / ili do pada troškova. Reorganizacija koja najviše utiþe na poveüanje prihoda,
usmerena je ka promeni proizvodnog programa preduzeüa, u smislu redefinisanja i promene
asortimana proizvoda. Inaþe, odluka o eliminisanju ili napuštanju proizvoda (iz postojeüeg
proizvodnog programa) donosi se na osnovu kontribucionog profita (kada je on negativan).

193
Odluka o uvoÿenju novog odnosno drugog proizvoda je odluka o tome da li üe se proizvod
praviti ili üe se kupiti od drugog proizvoÿaþa - dobavljaþa. Ta odluka se donosi na osnovu
uporeÿenja troškova kupovine od drugog preduzeüa i troškova sopstvene proizvodnje datog
proizvoda (bira se opcija nižih troškova). Pri tome, sem troškova proizvodnje treba sagledati i
troškove distribucije ili marketinga.
Cilj preduzeüa je da konkretni asortiman odgovara optimalnom asortimanu, a to je onaj koji
omoguüava da se ostvari najveüi prinos na uložena sredstva, u dugom roku.
Reorganizacija poslovnih aktivnosti koja dovodi do porasta rentabilnosti, zbog redukcije
troškova, usmerena je na:

- uvoÿenje i primenu drugaþijeg tipa proizvodnje

- automatizaciju troškovno neefikasnih aktivnosti
- korišüenje jeftinijih sirovina
- primenu novih pristupa promocije i propagande
- direktnu prodaju preko sopstvene prodajne mreže

(2) Reorganizacija preduzeüa. Izbor modela reorganizacije zavisi od konkretne situacije

svakog preduzeüa i procene tržišnih uslova u kojima se posluje. Inaþe, u teoriji i praksi postoji
veliku broj pristupa reorganizacije i reinventiranja preduzeüa, od podugovaranja i poslovnih
saveza, preko kontrakcije i smanjenja veliþine, akvizicije i poveüanja veliþine do uvoÿenja
sistema kvaliteta i poslovnog reinžinjeringa.
Reinženjering je svojim poþetnim suštinskim zahtevom upuüivao na to da se radi o radikalnoj
odnosno revolutivnoj promeni koju treba napraviti u dotadašnjem poslovanju. Radikalnost
reinžinjeringa ogleda se u zalaganju da se napuste tradicionalni i izgrade novi principi
poslovanja. Tradicionalno poslovanje zasnivalo se na principima podele rada, koja
podrazumeva deljenje procesa rada na jednostavne zadatke namenjene uskim specijalistima.
Fokus na tako iscepkane zadatke i aktivnosti može dovesti do zanemarivanja celine procesa,
što ima za posledicu monotoniju u radu, zanemarivanje inovativnosti zaposlenih i visoke
režijske troškove.
Reinženjering afirmiše novi princip poslovanja, koji zahteva povezivanje podeljenih
aktivnosti u koherentne poslovne procese. Predmet reinženjeringa su procesi, a ne preduzeüa.
Poslovni procesi se definišu kao skup aktivnosti koji koristi jednu ili više vrsta inputa i stvara
output koji ima vrednost za kupce. Procesi u preduzeüu korespondiraju poslovnim
aktivnostima, ali su þesto izdeljeni i zaklonjeni granicama organizacionih jedinica.
Reinženjering podrazumeva identifikaciju veza izmeÿu „podeljenih“ organizacionih jedinica i
razdvojenih aktivnosti u cilju njihovog povezivanja na naþin koji je u funkciji efikasnijeg,
bržeg i kvalitetnijeg zadovoljenja promenljivih zahteva kupaca. Prednosti koje donosi
reinženjering nastaju kao rezultat: (a) sjedinjavanja podeljenih poslova, (b) stvaranja
višestrukuh verzija istog procesa i (c) delinearizacije procesa.

(a) Sjedinjavanje poslova koji su razdvojeni podelom rada. Reinženjering omoguüuje

povezivanje razdvojenih poslova ili zadataka u jedan, koji se onda daje u nadležnost jednom
zaposlenim, koji postaje odgovoran za þitav posao. Koristi sjedinjavanja podeljenih poslova
su znaþajne. Pre svega, eliminišu se nepotrebna prosleÿivanja izmeÿu razdvojenih delova koja
inaþe generišu greške, kašnjenje i ispravke, što üe dovesti do snižavanja troškova provere i
kontrole, kao i ukupnih administrativnih troškova.
Meÿutim, nijeuvek moguüe sjediniti sve zadatke u jedan posao koji üe da obavlja jedna osoba.
U pojedinim sluþajevima, neophodno je da se obavljaju razliþiti poslovi na razliþitim
lokacijama. Na primer, kod isporuke proizvoda, potrebno je više ljudi kako bi svako obavljao
jedan deo posla. Isto tako, ponekad se može pokazati da je osposobljavanje jedne osobe za

194
više veština koje su potrebne za obavljanje þitavog procesa, ponekad neizvodljivo i
nepraktiþno. U ovakvim situacijama pogodno je da se organizuje tim grupa ljudi koji zajedno
imaju sve veštine potrebne da bi se obavio posao. ýlanovi tima koji su bili pozicionirani u
razliþitim sektorima i na razliþitim lokacijama, mogu da rade zajedno i odgovaraju za þitav
posao. Prosleÿivanje izmeÿu þlanova tima može isto tako da stvori odreÿena usporavanja i
greške, ali ona su zanemarljiva u poreÿenju sa problemima tradicionalnog naþina
poslovanja.152
(b) Višestruke verzije istog procesa. Zadatak tradicionalne organizacije bio je da obezbedi
masovnu proizvodnju za masovno tržište. To je bila uniformna proizvodnja („jedna veliþina
za sve“) koja je zahtevala standardizaciju svih inputa i omoguüavala veliki obim proizvodnje.
Meÿutim, to nije bila fleksibilna proizvodnja koja bi omoguüila zadovoljenje razliþitih i
promenljivih potreba kupaca.
Da bi se zadovoljila tražnja (zahtevana) u sadašnjem okruženju intenzivne konkurencije, sa
jasnim i specifiþnim performansama kupaca, potrebne su višestruke verzije istog procesa kako
bi se zadovoljili svi ti zahtevi. To znaþi da je potrebno više verzija iste proizvodnje namenjene
zadovoljavanju zahteva posebnog tržišta, situacija ili inputa. Meÿutim, pri tome se otvara
pitanje uveüanih troškova u odnosu na masovnu proizvodnju, koje se mora rešavati da bi se
zadržala konkurentnost. Procesi sa višestrukim verzijama zahtevaju prethodno istraživanje da
bi se odredila verzija koju treba primeniti u konkretnoj situaciji. Ne postoje specijalna pravila
i izuzeci, jer je svaka vezija projektovana samo za odreÿene sluþajeve.153
(c) Delinearizacija procesa
Linearni sled je karakteristiþan za konvencionalne procese i znaþi da se tek po završetku
jednog posla pristupa drugom poslu (þekanje), što vodi ka veštaþkom redosledu koji usporava
proces. Reinženjering napušta linearnost i zalaže se za prirodan redosled u obavljanju
poslova. To znaþi da se posao sekvencionira na osnovu toga šta mora i / ili ne mora da
prethodi u redosledu.
U reinženjeringu se ide na to da se, tamo gde je to moguüe, pristupi simultanom obavljanju
poslova, a to znaþi da se krene sa narednim korakom þim se prikupi dovoljan broj informacija
potrebnih za taj korak. Rezultat delinearizacije procesa je skraüivanje vremena izvršavanja
procesa.154 Delinearizacija ubrzava proces na dva naþina. Prvo, mnogi poslovi se obavljaju
simultano i drugo, skraüivanjem vremena koje proÿe od prvog do poslednjeg koraka sužava se
moguünost greške, nekonzistentnosti, kašnjenja i potrebe za ispravkama.

Reinženjering je radikalan pristup poboljšanju performansi i razlikuje se od koncepata koji se

zalažu za unapreÿenje performansi kroz inkrementalne promene odnosno kontinuirano
poboljšanje onoga šta preduzeüe veü radi. Reinženjering afirmiše brzu i radikalnu promenu
(skokovitu) poslovanja na osnovu fundamentalnog preispitivanja i napuštanja zastarelih
pravila poslovanja. Dakle, postavlja se suštinsko pitanje: zašto se radi nešto i zašto se radi na
naþin kako se radi. Fundamentalno preispitivanje omoguüava da se otkriju principi i pravila
poslovanja koja su zastarela, pogrešna ili neadekvatna.
Reinženjering teži istovremenom unapreÿenju veüeg broja ciljeva (kvalitet, troškovi,
fleksibilnost, brzina, taþnost, zadovoljstvo kupaca), dok su koncepti inkrementalnih promena
usmereni ka manjem broju ciljeva. Reinženjering je usmeren ka procesima, jer se kvalitativan
i kvantitativan skok poslovnih performansi može ostvariti redizajniranjem baziþnih poslovnih
procesa i izgradnjom procesne organizacije. Koncepti inkrementalne promene, sa izuzetkom
totalnog upravljanja kvalitetom (TQM), usmereni su ka promeni strukture organizacije.

152
Hammer, M., Reinženjering tvrtke, Mate, Zagreb, 2011.
153
Isto
154
Hammer, M., Reinženjering tvrtke, Mate, Zagreb, 2011.

195
Reinženjering se razlikuje od racionalizacije i restruktuiranja, koji predstavljaju samo
akademske nazive za smanjivanje kapaciteta i zaposlenosti, koji se sprovode zbog pada
tražnje za proizvodom. Racionalizacija i restruktuiranje znaþe raditi manje sa manjim, dok
reinženjering znaþi raditi više sa manjim.
Upravljanje kvalitetom i reinženjering imaju niz dodirnih taþaka, kao što je npr. važnost
procesa za kupca. Ipak, oni se razlikuju jer upravljanje kvalitetom ostavlja postojeüe procese
nepromenjenim i usmereno je ka inkrementalnom poboljšanju performansi procesa, dok
reinženjering teži „rušenju“ postojeüih procesa, njihovom napuštanju i definisanju novih.
Neodvojivi deo poslovnog reinženjeringa je informaciona tehnologija.

3.4 Ocena i predviÿanje rentabilnosti

Kontribuciona analiza i analiza prelomne taþke su tehnike koje se najþešüe koriste za ocenu i
predviÿanje rentabilnosti poslovnih odluka. Faktiþki, one omoguüuju da se, bez detaljnog
poznavanja ekonomskog analitiþkog instrumentarija, ocene ili predvide efekti poslovnih
odluka na promenu prihoda, troškova, profita i rentabilnosti preduzeüa. Meÿutim, obe tehnike
se zasnivaju na restriktivnim pretpostavkama, pa njihova pouzdanost zavisi od osetljivosti
odluka na te pretpostavke. Odluka je osetljiva na pretpostavku, ukoliko nepreciznost
pretpostavke može da dovede do izbora pogrešne odluke, odnosno odluka nije osetljiva na
pretpostavku, ukoliko nepreciznost pretpostavke ne može da bude uzrok izbora pogrešne
odluke. Analiza osetljivosti otklanja upravo te osnovne nedostatke kontribucione analize i
analize prelomne taþke
Kontribuciona analiza zasniva se na konceptima inkrementalnih troškova i inkrementalnog
prihoda i primenjuje se za ocenu rentabilnosti sledeüih vrsta poslovnih odluka

- izbor izmeÿu dva ponuÿena projekta (kontribucija ponuÿenih projekata odreÿuje se kada
se od inkrementalnih prihoda oduzmu inkrementalni troškovi. Fiksni režijski troškovi se
iskljuþuju iz obraþuna kontribucije projekta, jer nisu inkrementalni troškovi odluke o
prihvatanju projekta)
- izbor izmeÿu sopstvene proizvodnje ili kupovine proizvoda (odluka se donosi na osnovu
analize dugoroþnih inkrementalnih troškova razmatra se odnos sa dobavljaþima, kvalitet
mašina koje se kupuju, produktivnost rada )
- izbor izmeÿu solucije uzeti ili ostaviti (inkrementalni troškovi se izraþunavaju na
osnovu proseþnih varijabilnih troškova - zbir proseþnih troškova materijala, rada i
varijabilnih režijskih troškova )

Kontribucija odluke se definiše kao doprinos odluke režijskim troškovima i izraþunava se kao
razlika izmeÿu inkrementalnih prihoda i inkrementalnih troškova. Preduzeüe bira odluku þija
je kontribucija pozitivna.
Inkrementni prihod je promena (razlika) ukupnog prihoda koja nastaje kao posledica odluke
koju donosi preduzeüe. Da bi se procenio stvarni efekat odluke na prihod preduzeüa, važno je
da se inkrementalni prihod precizno odredi, kako bi se ukljuþile samo one promene prihoda,
koje su nastale kao posledica odluka, a ne drugih faktora. Sliþno kao i kod inkrementalnih
troškova, definisani su sledeüe komponente inkrementalnih prihoda: sadašnja eksplicitna
komponenta, oportunitetna implicitna komponenta i buduüa komponenta inkrementalnih
prihoda. Inkrementalni prihod je suma eksplicitnih prihoda sadašnjeg perioda, oportunitetnih
prihoda i oþekivane sadašnje vrednosti buduüih prihoda.

196
Analiza prelomne taþke.To je taþka apsolutnog rentabiliteta sa obimom proizvodnje ili
prodaje, gde je ukupan prihod izjednaþen sa ukupnim troškovima, odnosno gde je ukupan
profit jednak nuli.
Analiza prelomne taþke bazira na pretpostavci da se cena proizvoda ne menja i da su troškovi
konstantni (na grafikonu - ukupni prihodi, troškovi i profit su prave linije).

UPd
UT UPd
ʌ

UT
A

0 Q

Slika 33 Mapa prelomne taþke

Ukupan prihod i ukupni troškovi izjednaþeni su u taþki „A“, tako da se prelomni obim
odreÿuje tako da se iz taþke „A“ spusti normala na horizontalnu osu. Svaki obim iznad
prelomne taþke donosi profit, a ispod te taþke, donosi gubitak. Obim se može izražavati u
fiziþkim jedinicama, u novþanim jedinicama, kao stepen iskorišüenja kapaciteta ili nekom
drugom mernom jedinicom.
Prelomna taþka može da se odredi i matematiþki

C x Q = PVT x Q + UFT ili Q (C – PVT) = UFT ili

UFT
Q = -------- - PVT
C

Gde je:
C cena proizvoda
Q koliþina proizvoda
PVT proseþni varijabilni troškovi
UFT ukupni fiksni troškovi
C - PVT kontribucioni profit po jedinici proizvoda

Poznato je da je :
x ukupan prihod jednak umnošku cene i koliþine, tj. C x Q = UPd,

197
 x da su ukupni varijabilni troškovi jednaki umnošku proseþnih varijabilnih troškova i
koliþine, tj UVT = PVT x Q ,
x kao i da je razlika cene i proseþnih varijabilnih troškova (C - PVT) proseþni
kontribucioni profit ili kontribucioni profit po jedinici.

Na osnovu iznetog, prethodna jednaþina se može iskazati na sledeüi naþin

UFT
Q = ---------
PKp

Gde je PKp proseþan kontribucioni profit ili kontribucioni profit po jedinici proizvoda.
Množenjem obe strane jednaþine sa PKp, konaþno se dobija

Q x PKp = UFT ili UKp = UFT

Gde je UKp ukupni kontribucioni profit, koji je jednak umnošku proseþnog kontribucionog
profita i koliþine proizvoda. U prelomnoj taþki, ukupan kontribucioni profit jednak je
ukupnim fiksnim troškovima, što znaþi da je ukupan profit jednak nuli.

Metoda prelomne taþke je široko primenjiva jer koristi podatke koji se lako pribavljaju iz
bilansa uspeha i u dosta jednostavnoj matematiþkom postupku izraþunavaju taþke apsolutnog
rentabiliteta. U tom smisli, ova metoda kao analitiþko sredstvo je laka za razumevanje i
efikasna za predviÿanje i kontrolu rentabilnosti.
Nedostaci ove metode se vezuju za neke baziþne pretpostavke na kojima se mogao graditi
jedan ovako uprošüeni model. To se pre svega odnosi na pretpostavku da profit zavisi samo
od obima proizvodnje, iskljuþujuüi mnoge bitne faktore poput kapaciteta, cena inputa, tržišne
tražnje itd. Druga pretpostavka je da su prihod i troškovi konstantna veliþina, što znaþi da se
ne menja asortiman, cena proizvoda odnosno determinante troškova (tehnologija, veliþine
kapaciteta itd.).
Prednost analize prelomne taþke je što omoguüava da se, bez detaljnog poznavanja
ekonomskog analitiþkog instrumentarija, predvide efekti poslovnih odluka na prihod, troškove
i profit preduzeüa.

198
___________________________________________________________________________

Rezime

Produktivnost se može definisati kao zahtev da se sa datom koliþinom inputa ostvari najveüa
ili maksimalna koliþina proizvoda. Analiza produktivnosti zasniva se na konceptu proizvodne
funkcije, koja pokazuje maksimalnu koliþinu proizvoda koja može da se ostvari u odreÿenom
vremenu sa datom koliþinom inputa i uz primenu najefikasnije raspoložive tehnologije.
Matematiþki, proizvodna funkcija se može iskazati jednaþinom, koja pokazuje da je ukupna
koliþina proizvodnje (Q) funkcija koliþine uloženih inputa (L -rada, K – kapitala)

Q = f (L, K)

ýesto se koristi i pojam parcijalne produktivnosti, gde se prevashodno misli na produktivnost

rada, shvaüenu kao radni uþinak u jedinici vremena - ostvaren u odreÿenoj proizvodnji.
Osnovni faktori, koji se mogu dalje operacionalizovati, koji utiþu na produktivnost su: (1)
kompleks tehnologije odnosno proizvodnje (sretstva, postupci, predmeti rada, tipovi
proizvodnje itd.) i, (2) kompleks ljudskog faktora (potencijal, motivacija, vrednovanje itd.) i
(3) društveni i prirodni faktor.
Analiza produktivnosti zasniva se na konceptu proizvodne funkcije. Proizvodna funkcija, kao
izraz proizvodnih potencijala, omoguüava da se odrede osnovni zakoni proizvodnje, a to je
preduslov za ostvarenje maksimalne proizvodno tehniþke efikasnosti odnosno produktivnosti.
Izraþunava se produktivnost faktora (ukupna produktivnost faktora -izražava se konceptom
ukupnog proizvoda, proseþna i marginalna produktivnost faktora - izražavaju se konceptom
proseþnog i marginalnog proizvoda) kao i moguüa supstitucija faktora.
Za merenje proizvodne funkcije koriste se konkretne metode (statistiþke analize, stabilnih
cena) radi iskazivanja produktivnosti pojedinih faktora (rada, kapitala, poljoprivrednog
zemljišta)
U praksi je identifikovan veliki broj faktora koji mogu da utiþu na smanjenje produktivnosti.
Konkretno, do smanjenje produktivnosti dolazi zbog pojave dodatnog (suvišnog) rada, koji je
uzrokovan odreÿenim problema:

- koji se vezuju za sam proizvod

- koji nastaju u proizvodnim postupcima
- koji nastaju zbog neodgovarajuüe organizacije

Ekonomiþnost je zahtev da se dati obim proizvodnje ostvari sa najmanjim troškovima

odnosno da se sa datim troškovima, maksimizira obim proizvodnje. Zato se analiza
ekonomiþnosti uzima kao osnov za donošenje odluka o optimizaciji veliþine i stepena
korišüenja kapaciteta i obima proizvodnje kao i odluka o lokaciji preduzeüa, kapaciteta i
prostora.
Ako se ekonomiþnost definiše kao zahtev da se odreÿeni obim proizvodnje ostvari sa
najmanjim troškovima, onda se ekonomiþnost može izraziti na sledeüi naþin

min UT = Cl L + Ck K

za dato Q = f (L, K) ukupan proizvod, proizvodna funkcija

199
Ako se ekonomiþnost definiše kao zahtev da se sa datim troškovima maksimizira obim
proizvodnje, onda se ekonomiþnost može izraziti na sledeüi naþin

max Q = f (L, K)

sa datim UT = Cl L + Ck K

U tom kontekstu se otvara pitanje minimizacije troškova i maksimizacije proizvodnje odnosno

nalaženja optimalne kombinacije inputa.
U okviru analiza ekonomiþnosti ispituje se odnosa izmeÿu troškova i obima proizvodnje, sa
krajnjim ciljem da se odredi obim proizvodnje sa minimalnim troškovima. Ta meÿuzavisnost
se izražava funkcijom troškova (T)

T = f (Q)

U okviru analize troškova i obima proizvodnje, može se vršiti ili analiza kratkoroþnih
troškova i obima proizvodnje (kada je veliþina kapaciteta i ostalih fiksnih inputa data) ili
analiza dogoroþnih troškova i obima proizvodnje (kada su svi inputi varijabilni).
Faktori koji deluju na ekonomiþnost su raznovrsni, sa isprepletenim uticajima i u osnovi se
odnose na smanjenje: utroška predmeta rada, troškova sredstava za rad i troškova rada.
Faktori koji deluju na utrošak predmeta rada su
karakteristike materijala i proizvoda
karakteristike sredstava za rad i tehnološkog procesa
radni uslovi

Rentabilnost je sposobnost preduzeüa da sa uloženim sredstvima ostvari maksimalan profit.

U tom smislu, rentabilnost je širi i opštiji izraz efikasnosti u odnosu na produktivnost i
ekonomiþnost, jer se efikasnost upotrebe uloženih sredstava meri na osnovu ostvarenog
profita, kiji je i najbolji test tržišnog uspeha preduzeüa. Rentabilnost pokazuje kako je tržište
valorizovalo efekte ulaganja sredstava i kako ocenjije sposobnost preduzeüa da sa uloženim
sredstvima stvara vrednost.
Analiza rentabilnosti bazira se na konceptu ekonomskog profita, koji predstavlja razliku
izmeÿu ostvarenog prihoda i oportunitetnih troškova svih uloženih resursa. Analiza
rentabilnosti omoguüava da se odredi

(1) kako da se maksimizira profit - dva pristupa: (a) ukupni troškovi - ukupan
prihod i (b) proseþni troškovi – proseþan prihod
(2) kako da se minimiziraju gubici – na osnovu kontribucionog profita, koji se
definiše kao doprinos fiksnim troškovima
(3) gde je prelomna taþka poslovanja - obim proizvodnje i prodaje gde je profit
jednak nuli

Konkretni pokazatelji rentabilnosti, koji se zasnivaju na ekonomskom pristupu merenja

efekata uloženih sredstava su: (a) dodata ekonomska vrednost i (b) prinos na dodatu
vrednost.

Dodatna ekonomska vrednost = (profit - troškovi kapitala) x uloženi kapital

Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost þitavog procesa reprodukcije odnosno svakog
segmenta proizvodno troškovnog lanca preduzeüa, tako da pokazuje koliki je pojedinaþni
doprinos u stvaranju vrednosti

200
Mere za unapreÿenje rentabilnosti su

- poveüanje prihoda
- smanjenje troškova
- smanjenje sredstava
- reorganizacija poslovanja

___________________________________________________________________________

Pitanja
1. Definiši pojam produktivnosti (sadržajno i matematiþki) u kontekstu proizvodne funkcije
2. Tehnologija kao faktor produktivnosti
3. Tipovi proizvodnje kao faktor produktivnosti
3. Ljudski potencijal kao faktor produktivnosti
4. Motivacija zaposlenih kao faktor produktivnosti
5. Produktivnost faktora (ukupna, proseþna i marginalna produktivnost)
6. Merenje produktivnosti na konceptu proizvodne funkcije - metode koje se koriste
7. Merenje produktivnosti - pokazatelji produktivnosti (ukupna i parcijalna produktivnost;
produktivnost rada, produktivnost kapital)
8 . Faktori koji utiþu na smanjenje produktivnosti
9. Definiši pojam ekonomiþnosti (sadržajno i matematiþki)
10. Analiza ekonomiþnosti kroz sagledavanje odnosa troškova i obima proizvodnje
11. Metode stabilizacije kratkoroþnih troškova u praksi
12. Analiza faktora ekonomiþnosti
13. Definiši rentabilnosti i uporedi je sa produktivnošüu i ekonomiþnošüu
14. Analiza rentabilnosti -kako maksimizirati profit (moguüi pristupi)
15. Analiza rentabilnosti - kako minimizirati gubitke
16. Analiza rentabilnosti - prag rentabilnosti
17. Merenje rentabilnosti (pokazatelji za preduyeüe i poslovne aktivnosti)
18. Mere za unapreÿenje rentabilnosti (poveüanje prihoda, smanjenje troškova,
reorganizacija)

Za one koji žele više

1. Objasni koncept marginalne produktivnosti
2. Prokomentariši minimiziranje troškova na grafikonu izokoste
3. Prokomentariši maksimiziranje proizvodnje na grafikonu izokvanti
4. Analiza troškova i obima proizvodnje u kratkom roku
5. Analiza troškova i obima proizvodnje u dugom roku
6. Pojasni prinos na dodatu vrednost
7. Suština reinženjeringa i prednosti koje donosi, sliþnosti i razlike sa TQM i
inkrementalnim promenama

201
 LITERATURA

1. Acs, Z. And D. Gerlowski, Managerial Economics and Organization, Prentice -Hall,

Inc., N.J., 1996.
2. Arrow, K. J., Aspects of Theory of Risk Bearing, Yrjo Jahnssonin Saatio, Helsinki
3. Baumol, W. And A. Blinder, Economics: Principles and Policy, Harcourt Brace
Jovanovich Inc., Chicago, 1988.
4. Bajt, A., Osnovi ekonomike, Informator, Zgreb, 1967.
5. Bandin, T., Terziü, D., Ekonomika organizacija udruženog rada, Savremena
administracija, Beograd, 1978.
6. Baron, D. P. Business and Its Environment, Pearson Education International, 2003.
7. Besanko, D.,Dranove, D., Shanley, M., The Economic of Strategy, John Wiley $ Sons,
New York, 1996.
8. Bierman, H., Smidt, S. - The Capital Budgeting Decision: Economic Analisis and
Financing of Investment Projects, Macmillan, New York, 1971.
9. Brickley, J., Smith,G. And Zimmerman, Managerial Economics and Organizational
Architecture, Irwin, Chicago, 1997.
10. Byars, L.L. Strategic Management: Planinng and Implementation, Harper and Row
Publisher, New York, 1989.
11. Bums, T. - "Mechanistic and Organismic Structures", u: Pugh, D.S. (ed.) - Organization
Theory: Selected Readings, Penguin Books, 1982.
12. Coase, R., The Nature of the Firm, Economica, New Series, Vol. IV. Preštampano u;
Stigler, G., Boulding, K. (red) American Economic Association Reading in Price
Theory, Homewood, III, Richard D. Iewin, 1953.
13. Cole, G., Management: Theory and Practice, DP Publications Ltd, Eastleigh,
Hants,1988
14. Cohen, K. J., Cyert, R. M. - Theory of the Firm: Resource Allocation in a Market
Economy, Prentice - Hall, 1975.
15. Daft, R. L. - Essentials of Organizational Theory and Design, South - Western College
Publishing, 1998.
16. Daft, R. L. - Organization Theory and Design, West Publishing Company, Sain Paul,
1992.
17. Daniels, J. D. And H. L. Radebaugh, International Buseness, Enviroment and Operation,
Addison Wesley Publishing Company, Reading, Mass, 1986.
18. Dayer, H. J., et. al. When to Ally When to Acquire, Harvard Business Review, July -
August, 2004
19. Demsetz, H., The Economics of the Business Firm, Cambridge University Press,
Cambridge, 1997.
20. Delaite, M F. - "Konkurentnost i strategija javnih preduzeüa u tržišnom sektoru
privrede", Ekonomski anali, br. 111, 1992.
21. Dess, C. G., and Lumpking, G. T., Strategic Management, Mc Grow - Hill /IRWIN,
Boston, 2006.
22. Douma, V. M Strategic Alliances, Managing The Dynamic of Fit, Long Range Planning
Vol 33, 2000
23. Douglas, E., Managerial Economics, Prentice - Hall. Inc, Englewood Cliffs, N.J., 1992.
24. Dopch, N., Birnberg, J. G., Demski,J. S., Cost Accounting Accounting Data for
Managements Decision, Harcourt Brace Jovanovich, 1982
25. Dubravþiü, D. - Investicioni kriteriji: Osvrt na suvremene teorije, Ekonomski institut,
Zagreb, 1965.

202
26. Ĉuriþin. D., Janoševiü, S. - Menadžment i strategija, Centar zɚ izdavaþku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.
27. Ĉuriþin, D., Upravljanje pomoüu projekata, Ekonomski institut, Beograd, 1996
28. Eccles, R. and N. Nohria, Beyond The Hypr, Harvard Business Schooll Press, Boston,
1192.
29. Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1984.
30. Fama, E. F., Jensen, M. C. - "Organizational Forms and Investment Decisions", Journal
of Financial Economics, March 1985.
31. Fama, E. F., Miller, M.H. - The Theory of Finance, Dryden Press, 1972.
32. Fisher, I. - The Theory of Interest, Purcupine Press, Philadelphia, 1977.
33. Fukujama, F. - Sudar kultura: Poverenje - društvene vrline i stvaranje prosperiteta,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
34. Furubotn, E. G., Pejovich, S. - "Property Rights and Economic Theory: A Survey of
Recent Literature", Journal of Economic Literature, 4/1972.
35. Gannon, M. J. - Organizational Behavioral: A Managerial and Organizational
Perspective, Little, Brown and Company, 1979.
36. Gary Dessler (redakcuja ûamiloviü), Osnove menadžmenta ljudskih resursa, Data
status, Beograd, 2007
37. Guller, P. Building, Translational Alliances to Greate Compettitive Advantage, Long
Range Planning, February 1992,
38. Gigch, J. P. -Applied General System Theory, Harper and Row, 1978.
39. Glueck, W., Jauch, L., Business Policy and Strategic Management, Mc Graw -Hill Book
Company, New York, 1984.
40. Haimann, T., Scott, W. G. - Management in the Modern Organization, Houghton
Mifflin Company, Boston, 1974.
41. Hammer, M., Reinženjering tvrtke, Mate, Zagreb, 2011.
42. Haley, C. W., Schall, L. D. - The Theory of Financial Decisions, McGraw- Hill, 1979.
43. Harvey, J., Modern Economics, Mac Millan Education Ltd, London, 1988.
44. Hemming, R. A., Manssor M. - Privatization and Public Enterprises, International
Monetary Fund Occasional Paper, January 1988, Washington D. C,
45. Henderson, J.M., Quandt, R.E. - Microeconomic Theory: A Mathematical Approach,
McGraw - Hill, 1980.
46. Hirshleifer, J. - "On the Theory of Optimal Investment Decisions11, Journal of political
Economy August 1958.
47. Hirshleifer, J. – “Investment, interest and Capital” Prentice - Hall, London, 1970
48. Hunger, D. And Wheelen, T., Strategic Management, Addison - Wesley, New York,
1996.
49. Improving the competitiveness of SMEs Through Enhancing Productive Capacity,
UNCTAD secretariat, United Nations Conference on Trade and Development, Geneva,
24-27 February 2003.
50. Izveštaj o malim i srednjim preduzeüima i preduzetništvu 2005., Minstarstvo privrede.
Republiþki zavod za razvoj, Republiþka agencija za razvoj malih i srednjih preduzeüa i
preduzetništva, Beograd, oktobar 2006.
51. Jones, G R. - Organizational Theory: Text and Cases, Prentice Hall, 2001.
52. Kahn, As E. - The Economics of Regulation: Principles and Institutions, Vol. I, John
Wiley, New York, 1970.
53. Koontz H., Fulmer, R. - Kljuþni faktori poduzetništva (Business), NŠRO Osloboÿenje,
Sarajevo, 1990.
54. Kostiü, Ž. , Osnovi teorije mezoekonomije“, Savremena administracija, Beograd, 1976
55. Kostiü, Ž., Osnovi organizacije preduzeüa, Savremena administracija, Bgd, 1992

203
56. Kostiü, Ž., Kukoleþa, S., Raspodela dohotka u preduzeüu, Informator, Zagreb, 1967.
57. Krasulja, D. - Finansijska efektivnost i finansiranje investicija: analiza kapitalistiþkog
preduzeüa, Nauþna knjiga, Beograd, 1977.
58. Kukoliþa, S. Osnovi teorije organizacionih sistema, Oeconomica, Bgd, 1972,
59. Jones R. G. Organizational Theory, Design and Change, four edition, Pearson Prentice
Hall, Nj, 2004.
60. Jones, G. R. Organizational Theory Text and Cases, Prentice Hall, 2001.
61. Levicki, S. J. Interactive Strategy Wokout, third edition, Prentice- Hall, London, 2003.
62. Lorie, J. H., Savage, L. J. - "Three Problems in Rationing Capital”, Journal of Business,
October 1955.
63. Lutz, F. i V. - The Theory of Investment of the Firm, Princeton University, Press, 1951.
64. Naisbith, J. Megatrends, Warner Books, New York, 1984.
65. Madžar, Lj. - Usmeravanje privrednog razvoja i oblici koordinacije privredne aktivnosti,
Institut društvenih nauka, Beograd, 1974.
66. Mansfield, E, - Microeconomics Theory and Applications, W.W. Norton, New York,
1975.
67. Milgrom, P., and Roberts, J., Economics, Organization and Management, str. 392.
68. Milisavljeviü, M. - Strategijski faktori poslovnog uspeha preduzeüa, u: Milisavljeviü,
M., Grozdanoviü, D., Jovanoviü, M. i dr. - Razvojni faktori i efikasnost preduzeüa,
Ekonomski fakultet: Institut za ekonomska istraživanja, Niš, 1993.
69. Milisavljeviü, M., Todoroviü, J. - Planiranje i razvojna politika preduzeüa, Savremena
administracija, Beograd, 1991.
70. Milosavljeviü, M. Savremeni strategijski menadžment, Megatrend univerzitet, Beograd,
2007.
71. Millward, R., Parker, D. M., „Public and Private Entrprise: Comparative Behavior and
Relative Efficiency, u: Millward, R. i dr -Public Sector Economics, Longman, 1983
72. Mueller, D. C. - The Corporate Life Cycle, u: Thomsonson, S., Wright, M. (eds) -
Internal Organization, Efficiency and Profit, Philip Allan, Oxford and New Jersey, 1988
73. Napuk, K. The Strategy led Business: Step by Step Strategic Planning for Small and
medium Sized Companies, Mc Graw- Hill, 1996
74. Nadoveza, B., Ĉedoviü, B. Menadžment proizvodnje, Cekom, Novi Sad, 2012.
75. Nadoveza, B., Milojeviü, I., Raþunovodstvo i obraþun troškova, Mladost biro, Beograd,
2008.
76. Nadoveza, B., Menadžment ljudskog potencijala, Cekom, Novi Sad, 2011
77. Pappas, J. L., Brigham, E.F. - Managerial Economics, Cassel, 1983
78. Paunoviü, B., Zipovski, D. - Poslovni plan: Vodiþ za izradu, Centar za izdavaþku
delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2005.
79. Peleviü, B. (red.) - Ekonomisti nobelovci 1990-2003, Centar za izdavaþku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2004.
80. Peters. H. - Entrepreneurship, Irwin, 1998.
81. Petkoviü, V., Greþiü, V., Ekonomija rada, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.,
82. Pierce, J. L., Dunhan, R. B. - Managing, Scott - Foresman, London, 1990.
83. Porter, M. Clusters and the New Econonmics of Competitio, Harvard Business Reviw,
November- December 1998.
84. Porter, M., Comeptitive Advantage, The Free Press, New York, 1985
85. Porter M., “Competitive Advantage, Creating and Sustaining superior Performance, The
Free press, London, 1985.
86. Pokrajþiü, D., Ekonomika preduzeüa, ýigoja, Beograd, 2002
87. Pokrajþiü, D., Teorija preduzeüa, EF Beograd, 1995.
88. Pokrajþiü, D., Izvori finansiranja malih preduzeüa, Poslovna politika, januar 2001

204
89. Pokrajþiü, D., Ekonomika preduzeüa, ýigoja, Beograd, 2002
90. Pokrajþiü, D., Virtuelno preduzeüe, Zbornik radova UPIT 97, Priština, oktobar 1997
91. Pokrajþiü, D., Multinacionalno i globalno preduzeüe, Ekonomika preduzeüa, april 2001.,
str.100 -101
92. Quinn, R. E., Rouhrbaugh, J. - "A Spatial Model of Effectiveness Criteria: Towards
Competing Values Approach to Organizational Analysis", Management Science, Vol.
29, No. 3, March 1983.
93. Quinn, R.E. - "Mastering Competing Values: An Integrated Approach to Management",
u: Kolb, D. A., Robin, I. M., Osland, J. S. (eds) - The Organizational Behavior Reader,
Prentice Mall, 1991.
94. Quinn, R. E., Cameron, C. - "Organizational Life Cycles and Shifting Criteria of
Effectiveness: Some Preliminary Evidence", Management Science, Vol. 29, No. 1,
January 1983.
95. Rankoviü, J. - "'Holding' - instrument održavanja principa ZUR-a", Kontakt, 1/1993.
96. Richardson, G.B. - Economic Theory, Hutchinson University Library, London, 1966
97. Ricketts, M. — The Economics of Business Enterprise: An Introduction to Economic
Organization and the Theory of Firm, Harvester Wheatsheaf, 1994.
98. Ross, S. A., Westerfield, R. W., Jordan, B. D. - Fundamentals of Corporate Finance, Mc
Graw Hill, 2003.
99. Samuelson, P.A.Ekonomija uvodna analiza, Savremena administracija, Beograd, 1969
100. Scarborough, N. Ɇ., Zimmerer, Ɍ. W. - Effective Small Business Management, Prentice
Hall, 1996.
101. Stavriü, B., Paunoviü, B., Bojoviü, P. - Poslovna ekonomija: za prvi razred ekonomske
škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
102. Stephen, F., Thompson, S. - "Internal Organization and Investment", u: Thompson, S.,
Wright, M. (eds) - Internal Organization, Efficiency and Profit, Philip Allan, Oxford and
New Jersey, 1988.
103. Stoner, J. A. F., Freeman, E. R. - Management, Prentice Hall, 1989,
104. Storey, D., Watson, R., and Wynarczyk, P., The Performance of Small Firms, Profts,
Jobs and fallures, London, 1987
105. Spencer, M., L. Siegelman, Managerial Economics
106. Shafto, T., Old, J., The Organization in Environment, Volume J, Pitman Business
Education, 1979
107. Timmons, J. A. at el - New Venture Creation: Entrepreneurship in the 1990.Irwin, 1990.
108. Thompson, A., J. Formby, Ekonomics of the Firm, Prentice Hall International, Inc.,
N.J., 1993.
109. Wznarczyk P., The Managerial Labour market in Small and Midiam Sized Enterprises,
London,1993
110. Shin, H., Stulz, R. M. - "Are Internal Capital Market Efficient?", The Quarterly Journal
of Economics, May 1998.
111. Shulman, J.M. „Debt and Other Forms of Financing“, u: Bygrave, W.D. -The Portable
MBA in Enterpreneurship, Jon Wiley, 1994
112. The Future of Strategy, An Interview With Gary Hamel, European Management Journal
No 2, 1993.
113. Vasiljeviü, M. - Vodiþ za þitanje Zakona o privrednim društvima, Udruženje pravnika u
privredi Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004.
114. Vasiljeviü, M. - "Nestandardizovani oblici preduzeüa u uporednom pravu i povezane
teme", Pravo i privreda, br. 3-6, 1995.
115. Whitehead, G., Economic, Made Simple Book, 1986.

205
116. Wright, J. F. - "Notes on the Marginal Efficiency of Capital", Oxford Economic Papers,
June 1963.
117. The Future of Strategy, An Interview With Gary Hamel, European Management Journal
No 2, 1993.
118. Zider, B. „How Venture Capital Works“, Harvard Buseness Reviw, November
December 1998., Rankoviü, J. - "'Holding' - instrument održavanja principa ZUR-a",
Kontakt, 1/1993.
119. Wright, J. F. - "Notes on the Marginal Efficiency of Capital", Oxford Economic Papers,
June 1963.
120. Zakon o javnim preduzeüima i obavljanju delatnostri od posebnog interesa, Službeni
glasnik RS, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97, 25/02 i 107/05.
121. Zakon o porezu na dobit preduzeüa, Službeni glasnik RS, 25/01, 80/02,80/02, 43/03,
84/04.
122. Zakon o privrednim društrvima, Službeni glasnik Republike Srbije, 125/04.
123. Zakon o raþunovodstvu i reviziju, Službeni list SRJ, 71, od 27.12.2002. i Službeni
glasnik RS, 55, od 21.05.2004.
124. Zider, B. - "How Venture Capital Works", Harvard Business Review, November-
December, 1998.

206
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука

658(075.8)

НАДОВЕЗА, Бошко, 1947-

Ekonomika preduzeća / Boško Nadoveza,
Helena Pešić. - Brčko : Evropski univerzitet
Brčko distrikta, 2014 (Banja Luka : Markos). -
206 str. : graf. prikazi, tabele ; 25 cm

Tiraž 200. - Napomene i bibliografske reference

uz tekst. - Bibliografija: str. 202-206.

ISBN 978-99955-775-8-2
1. Пешић, Хелена [аутор]

COBISS.RS-ID 4160792