Гимназија општег типа

Брус

Есеј
Предмет:

ИСТОРИЈА

Тема:

ИЧКОВ МИР 1806.

Ученик: Професор:

Анђела Миљковић Марина Младеновић

Да би говорили о Ичковом миру, и о његовом утицају на историју Србије у
добу револуције, морамо прво знати због чега је дошло до њега. Почевши од
Првог Српског Устанка ( 14. Фебруар 1804 – 7. Октобар 1814).

Први српски устанак је био устанак Срба у Смедеревском санџаку и околних

шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7.
октобра 1813. године. Отпочео је као побуна против дахија. Устаници
предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу
ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815,
који је на крају довео до стварања Кнежевине Србије.

Године 1806, султан је послао велику војску из Босне и из Ниша према

Србији. Револуционари су однели значајне победе, прво протиц Босанске
на Мишару, па нишке Нишке на утврђењу Делиграду. Убрзо су закључили
са Турском Ичков мир.

Он је био назван по Петру Ичку којег су у лето 1806. послали револуционари

из Србије да преговара са Портом о овом миру. Ког су званично
потписали 13. Јула 1806. Карађорђе и Младен Миловановић захтевали су
следеће услове:

1. Срби да плаћају данак одсеком; смањујући притисак на Српске породице

2. Да се у Србију пошаље царски мухасил са одређеним бројем официра,

којима ће се давати данак;

3. Све царске, мухасилске службе да врше Срби, они обећавају да ће их

вршити по царској заповести;

4. Из Србије да се истерају јањичари, крџалије и други зли Турци, а Срби да

чувају границе.
Ичко је стигао у Цариград крајем јула 1806. и почео, уз посредовање
цариградског патријарха, да преговара са Портом. Вешто је искористио
поразе турске војску на Мишару и Делиграду августа 1806. године, затим
кризу у односима Русије и Турске и навео Порту да Србима даје тражене
уступке.
У септембру 1806. он је већ са царским мухасилом стигао у Србију. У
октобру исте године устаничка скупштина у Смедереву примила је Портине
услове и послала Ичка поново у Цариград да утврди јасно и коначно услове
мира.
У међувремену дошло је до прекида односа и рата између Турске и Русије. У
јануару 1807. године Порта усваја услове Ичковог мира, међутим Срби су већ
заузели Београд, повезали се са Русима и одбацили уредбе Ичковог мира и
наставили рат. При повратку из Цариграда Ичко се једва извукао из Турске у
Србију.
Када је Милош Обреновић преговарао са Марашли Али-пашом 1815. године,
о смиривању другог српског устанка, затражио је да се Србији признају
повластице које су јој биле дате Ичковим миром.
На бази услова овог мира вођени су после 1815. преговори између Србије и
Турске, као и Русије и Турске о изграђивању аутономног положаја Србије.
Такав положај је и изграђен у оквиру ових услова и 1830. и 1833. године.