Феномен измишљања славне прошлости обично се јавља у времену кризе националног и

историјског идентитета.Феномен измишљања пружа утеху и ослонац угроженом националном

идентитету.

Од књиге „Срби народ најстарији“ преко „Сораба са Атлантиде“,словенске

митологије,паганизма па све до пирамиде на планини Ртањ стално се понавља исти митолошки
образац о древном моћном српском народу.

90 година ХХ века приказивале су српску прошлост као сјајну величину срба као „небеског
народа“

То значи да је некада највећи,најстарији,најмоћнији народ измислио и открио сва

цивилизацијска открића.“Од точка и календара до писма и металургије“

Идеја о „винчанском писму“ у Србији се појављује 80 година као измишљена традиција.

Теорија о винчанском писму појавила се у тумачењу Радивоја Пешића који је прочитао

винчанско и етрурско писмо и установио да је то реч о истом језику и да је то исто писмо то јест
српско.

Дешифровање поруке „Живот је љубав“ преписује се Радивоју Пешићу.

Студије измишљених традиција не могу бити раздвојене од ширих студија историје

друштва,нити се може очекивати да се развију много изван обичног откривања таквих пракси.

Као и ова дешифрована порука „Живот је љував“ и многе друге поруке из историје и културног
наслеђа наручито оног које није документовано него се преносило са колена на колено чини да
се данашњем времену глорификује традиција у циљу остваривања различитих циљева.

Например у винчанском писму и коришћења винчанског писма у пропагадне сврхе најлакше се

види манипулација и „злоупотреба“ културне баштине.

Вековима запостављена недовољно истражена винчанска култура послужила је крајем ХХ века

у различите сврхе.