UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

PRAVNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA:
Privredno Pravo

TEMA:“MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI”

Profesor: Student:
Dr. Miodrag Mićović Irena Antonijević
Broj indeksa:

Kragujevac, mart 2010 god.

 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

SADRŽAJ

1. UVOD 3
2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE 4
3. ISTORIJAT MENICE 4
4. IZVORI PRAVA MENICE 5
5. PRAVNA PRIRODA MENICE 6
6. VRSTE MENICA 7
7. OSNOVNA NAČELA MENIČNOG PRAVA 8
7.1. MENIČNA SPOSOBNOST 10
8. BITNI I NEBITNI MENIČNI SASTOJCI 10
9. BITNI MENIČNI ELEMENTI PO GRUPAMA 13
9.1. OPŠTI MENIČNI ELEMENTI 13
9.2. PERSONALNI MENIČNI ELEMENTI 14
9.3. GEOGRAFSKI MENIČNI ELEMENTI 14
9.4. KALENDARSKI MENIČNI ELEMENTI 14
10. MENIČNE RADNJE 15
10.1. IZDAVANJE MENICE 15
10.2. UMNOŽAVANJE I PREPIS MENICE 16
10.3. PRENOS MENICA (INDOSAMENT I CESIJA) 17
10.4. AVALIRANJE MENICE 19
10.5. AKCEPTIRANJE MENICE 21
10.6. PLAĆANJE MENICE 21
10.7. INTERVENCIJA KOD MENICE 23
10.8. PROTEST KOD MENICE 25
10.9. MENIČNA NOTIFIKACIJA 26
10.1. MENIČNI REGRES 26
11. LITERATURA 28

strana 2
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

1. UVOD

Menica je od svog nastanka bila i ostala veoma važan privredno-finansijski

instrument. Poseban značaj menica ima u platnom sistemu, jer ima višestruku namenu,
naročito u platnom sistemu koga kod nas obavljaju banke.
Njena višestruka namena je u praksi, od njenog nastanka, kreirana duži vremenski period.
U početku korišćena je samo kao instrument plaćanja, zatim kao instrument
obezbeđivanja plaćanja i naplate potraživanja i najzad je prihvaćena kao instrument
kreditiranja u privredno-finansijskom sistemu.

MENICE u savremenom značenju pojavile su se tek u srednjem veku u uslovima

veoma razvijenog robnog prometa naprednih italijanskih trgovačkih gradova. Upravo sa
procvatom Djenove, Firence, Venecije i drugih gradova u sredozemlju XII I XIII veka
menica je nastala prvenstveno kao sredstvo razmene novca po čemu je i dobila ime
(italijanski naziv- lettera di cambio- potiče od reči –cambiare što znači menjati). Tada se
poslovni čovek jedne srednjovekovne države-grada, ako mu je bio potreban novac druge
države radi plaćanje u inostranstvu, obraćao bankaru sa zahtevom da mu da pismo za
treće lice u dogovorenom inostranom mestu gde bi saugovarač bankara mogao da podigne
ugovorenu količinu novca.

U cilju daljeg detaljnog upoznavanja, odnosno edukacije svih onih koji obavljaju i
rukovode poslovima vezanim za menička prava i obaveze, detaljno su obrađeni svi
menični elementi i menična načela, na osnovu kojih se stiču prava i obaveze.

strana 3
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE

Menica je tipična hartija od vrednosti. Propisi o menici vrlo su detaljni, a u

pogledu čitavog niza pitanja shodno se primenjuju i na druge vrste hartija od vrednosti. I
pored toga što detaljno regulišu osnovna pitanja u vezi sa menicom, naši propisi ne sadrže
definiciju menice. Ovo se može objasniti time što postoje razne vrste menica, sa
određenim specifičnostima koje nije moguće obuhvatiti, u zadovoljavajućoj meri, jednom
definicijom menice. Ipak mogli bismo reći da je menica hartija od vrednosti kojom se
njen izdavalac bezuslovno obavezuje da će on sam, ili po njegovom nalogu treće lice
određeno u menici, isplatiti u menici navedenom poveriocu, ili po njegovoj naredbi
iznos novca na koji menica glasi, i to u određeno vreme i na određenom mestu. Ovakva
definicija ne obuhvata sve bitne karakteristike menice, ali može da posluži kao polazna
tačka za dalja razmatranja.
Tri bitne karakteristike menice su:
 prvo, da je menica harttija od vrednosti po naredebi;
 drugo, da se pravo koje je sadržano u menici odnosi na isplatu određenog iznosa
novca;
 treće, da je obaveza iz menice bezuslovna.
Pošto menica spada u hartije po naredbi, možemo u vezi sa njom primeniti na
samo opšta pravna pravila o hartijama od vrednosti, nego i posebna pravna pravila o
hartijama od vrednosti po naredbi (kao što su pravila o indosamentu). Menica ima
svojstvo hartije po naredbi po samom zakonu, tako da ne mora da sadrži klauzulu “po
naredbi”. Ipak menica nije isključivo hartija po naredbi. Može biti izdata i kao hartija na
ime. Takve su one menice u koje je izdavalac uneo reči “ne po naredbi” ili neki drugi
iznos koji znači to isto.
Menica ne može biti izdata tako da glasi na donosioca. Ona mora da sadrži ime lica
kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti menična svota. To je jedan od bitnih sastojaka
menice, i bez njega nijedna pismena isprava ne može sa predstavlja menicu. Ali, menica
može biti preneta blanko indosamentom ili indosamentom na donosioca, i u takvim
slučajevima ona proizvodi isto dejstvo kao da glasi na donosioca.

3. ISTORIJAT MENICE

Pismene isprave kojima jedno lice daje nalog drugom licu da trećem licu isplati
određenu svotu novca pojavile su se još u starom veku. Asirci i Vavilonci su pre više
hiljada godina koristili „premenice“, koje su bile ispisane na vlažnoj glini koja se zatim
pekla.1 U to vreme nije se pravila razlika između hartija od vrednosti, kao što je menica, i
drugih pisanih isprava koje se koriste u pravnom prometu. Za odnose koji su nastajali u
1
„Politika“, 17. april 1997. godine
strana 4
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

vezi sa pismenim ispravama koje su imale neke sličnosti sa današnjom menicom nisu
postojala neka posebna pravila. Zato se ne može smatrati da je u starom veku postojalo
menično pravo.
Menice koje bi se mogle porediti sa savremenim menicama pojavile su se u ranom
srednjem veku, i to u italijanskim trgovačkim gradovima. U to vreme počela je sa
razvojem praksa da trgovci koji su morali da izvrše plaćanje van mesta svog boravišta,
uplate novac bankaru u svom mestu. Ovi su trgovcima izdavali pismene potvrde sa
obećanjem da će vratiti uplaćeni iznos, ili da će taj isti iznos platiti određeni drugi bankar
sa kojim je izdavalac isprave poslovno povezan. Zahvaljujući svojoj prvobitnoj funkciji
sredstva za promenu novca, menica je i dobila ime. Kasnije je ova funkcija izgubila na
značaju. Menice su počele da se koriste kao sredstvo plaćanja. Umesto da dužnik plati
poveriocu dug, on je mogao poveriocu predati menicu kojom daje nalog svom dužniku da
licu naznačenom na menici isplati određeni iznos novca. Naročito su u tu svrhu korišćene
na vašarima. Razvila se i praksa prebijanja potraživanja između trgovaca na vašarima uz
upotrebu menica. I ta uloga menice nije danas značajna. Nju je kao sredstvo plaćanja
zamenio ček.
Danas se menice uglavnom koriste kao kreditno sredstvo i kao sredstvo
obezbeđenja kredita. Postoje vrlo različiti načini, i direktni i indirektni, kako jedno lice
korišćenjem menice može pribaviti kredit.
U periodu od 1975. do 1989. godine menice su obavezno korišćene kao sredstvo
obezbeđenja u kreditnim odnosima između društvenih preduzeća.

4. IZVORI PRAVA MENICE

Menično pravo se prvobitno razvijalo kao običajno pravo. Prve pisane forme iz
meničnog prava pojavile su se u statutima srednjevekovnih gradova i esnafa. U XIX veku
dolazi do značajnih kodifikacija meničnog prava u pojedinim državama od kojih su
najznačajnije:
 francuski Trgovački zakon (Code de commerce) iz 1807. godine;
 nemačka Opšta uredba o menici (Algemeine wechsekerdnung) iz 1848. godine;
 engleski Zakon o menici (Bill of Exchange) iz 1882. godine.
Ove kodifikacije su vršile veliki uticaj narazvoj meničnog prava i u drugim zemljama,
te su tako stvorena tri menično-pravna sistema: francuski, nemački i anglosaksonski.
Prvi značakni međunarodni pokušaji za unifikacijom meničnog prava učinjeni su u Hagu
1910 god. i 1912 godine. Na inicijativu Društva naroda 1930. godine održana je u Ženevi
nova međunarodna konferencija za unifikaciju meničnog prava na kojoj su donete tri
konvencije:
 Konvencija o jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici,
 Konvencija za regulisanje sukoba zakona u materiji meničnog prava ,
 Konvencija o pitanjima taksa i materiji menice.
Ženevske konvencije je potpisalo i ratifikovalo dvadesetak zemalja, uglavnom
evropskih. Nisu ih ipak potpisale i ratifikovale uglavnom zemlje common law sistema.
strana 5
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Kako su Haške i Ženevske konvencije izvršile unifikaciju meničnog prava zemalja koje
su imale francuski i nemački menični sistem, danas u svetu postoje dva osnovna menično-
pravna sistema: ženevski i anglosaksonski.
Inicijativu za novu unifikaciju pokrenula je komisija Ujedinjenih nacija za
međunarodno trgovačko pravo (UNICITRAL) i to na svojoj prvoj sednici 1968. godine.
Decembra 1988. godine u Ujedinjenim nacijama usvojena je Konvencija o međunarodnoj
trasiranoj menici i međunarodnoj sopstvenoj menici.
Naša zemlja ratifikovala je sve tri ženevske konvencije o menici 1935. godine, ali
je svoj zakon o menici donela tek 1946. godine, koji je uz neznatne ispravke i danas na
snazi. Opšta pravila o hartijama od vrednosti, pa time i o menici, sadrži i Zakon o
obligacionim odnosima.

5. PRAVNA PRIRODA MENICE

U starijoj meničnoj teoriji bile su prisutne tri škole meničnog prava: mediteranska
(francusko-italijanska), germanska i angkosaksonska. Usvajanjem ženevskih konvencija o
menici razlike između germanske i francuske škole su u osnovi uklonjene, dok je
anglosaksonska škola ostala u izvesnom smislu osobena, što još uvek projektuje dva
menično-pravna sistema: ženevski i anglosaksonski.
Noviju menično-pravnu školu odlikuje postojanje više teorija o pravnoj prirodi
menice: teorija tri ugovora, teorija delegacije, teorija stipulacije, ugovorna teorija, teorija
“hartije javne vere”, teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i
ugovora.
Teorija tri ugovora:
Pa tako po ugovornom teoriji obuhvatamo tri ugovorna odnosa:
1. predhodni ugovor izmedju trasanta I remitenta
2. ugovor o mandate izmedju trasanta I trasata
3. cesija2 potrazivanja indosanta I indosatara
Teorija delegacije:
Prilikom isdavanja menice trasant delegira reimtenta,korisniku svog trasata,a isto
to radi i indosant3 pri prenosu menica.
Teorija stipulacije:
Danasnja stipula cija vuce korene iz rimske reči “stipulation” 4 .

2
Cesija- pravno: ustupanje, odustajanje; prenošenje nekog prava na drugog.
3
Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena.
4
Stupulatio-predstavlja strogo formalin usmeni sporazum civilnog prava kod koga je obaveza nastajala na taj naci
sto je na pitanje buduceg poverioca buduci duznik morao da odgovara sa :”Obecava”.
Strogost usmene forme se ogledala ne samo u upotrebi istovetnih reci u pitanju I odgovoru ,vec se nije smela praviti
nikakva razlika u sadrzaju odgovora druge strane,jer bi umetanje nekih dodatnih elemenata ucinilo sporazum
nevazecim.Razmena svecanih reci morala je da se obavi bez ikakvih prekida I u prisustvu obeju stranaka
,gluvonemim osobama stipulacija je bila nedostupna.Stipulacija je sluzila kod zakljucivanja zajma,kod stipulisanja
ugovorne kazne,kod obavezivanja prema trecem licu,kod obaveza koje dospevaju posle smrti,kod obecanja
poklona,kod ugoaranja miraza,promene poverioca.
strana 6
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Ova teorija zastupa gledište da trasant obecava remitentu i sledecim vlasnicima

menice da ce im isplatiti menicnu svotu u slucaju da to ne ispuni trasat.
Odredjeni broj pisaca meicu posmatra kao jednostranu izjavu volje transata u
odredjenoj zakonskoj formi.Po nekim shvatanjima menica je kombinacija ugovora I
jednostranog akta.
Pravni sistemi koji svoje menično zakonodavstvo izvode iz Ženevskih konvencija,
kao što je to slučaj i sa našim pravom, prihvataju koncepciju menice kao jednostranog
akta5, sa čim je saglasna i pravna teorija. Ova teorija ima svoja dva izražajna vida: teorija
kreacije po njoj obaveza izdavaoca menice nastaje samim potpisivanjem meničnog
pismena, po ovoj teoriji menica je apstraktna isprava i može se izdati kao blanko menica;
teorija emisije, po ovoj teoriji za punovažnost menice nije dovoljno samo jednostrano
potpisivanje od strane izdavaoca, već je potrebno i da je menica puštena u opticaj. Čini se
da je teorija menice kao jednostranog akta sa varjantom teorije emisije najpotpunije
objašnjava pravnu prirodu menice.

6. VRSTE MENICA

U savremenom tržišnom prometu i savremenom bankarstvu javlja se nekoliko

vrsta klasifikacija menica prema različitim kriterijumima, najznačajnija podela je ona koja
se vrši u odnosu na broj lica koja se pojavljuju u meničnom odnosu kao što su: trasirana
menica, sopstvena menica, potpuna menica, trasirana menica po sopstvenoj naredbi i
sopstvena trasirana menica.
6.1 Trasirana menica
Osnovne karakteristike trasirane menice su u tome što njen izdavalac poziva trećeg
da prihvati obavezu isplate u menici označenog iznosa određenom poveriocu i da taj iznos
isplati. Znači, kod trasirane menice moraju da postoje tri lica: trasant, trasat i remitent.
6.2 Sopstvena menica
Sopstvena menica je ona u kojoj se izdavalac obavezuje da će sam o dospelosti
menice platiti naznačenu svotu. Sopstvena menica sadrži sve bitne elemente koje sadrži i
trasirana menica, osim prava trasata da isplati određenu svotu novca, jer je izdavalac
preuzeo obavezu da on isplati naznačenu svotu novca po dospelosti menice.
6.3 Blanko Sopstvena menica
Blanko menica pretpostavlja nedostatak jednog ili više obaveznih meničnih
sastojaka u trenutku izdavanja te menice – isprave i postojanje ovlašćenja od strane
izdavaoca menice da remitent, odnosno poverilac te elemente naknadno u nju unese.
Mora se razlikovari blanko menica koja ne sadrži bitne sastojke za koje postoji ovlašćenje
od strane izdavaoca da ih naknadno popuni primalac, od menice koja je izdata bez nekog
od bitnih sastojaka, za koju ne postoji ovlašćenje da ih remitent naknadno upiše.
6.4 Domicilirana menica

5
Zakon o obligacionim odnosima, čl.234-261;Code de commerce, čl.110-189; Code des obligationes suisse, čl. 990-
1090.
strana 7
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Domicilirana menica je ona menica u kojoj njen izdavalac označi mesto plaćanja koje nije
identično sa mestom navedenim u menici kao trasatovo prebivalište, odnosno sedište. Pod
pojmom domiciliranje menice podrazumeva se i menica u kojoj je posebno označeno lice
različito od trasata, koji će izvršiti isplatu menice6.
6.5 Sopstvena trasirana menica
Sopstvenom trasiranom menicom smatra se ona menica koju njen imalac vuće na samog
sebe. U tom slučaju, on označava sebe kao trasata. Ovakva menica retko se javlja u
praksi, iako su neke zemlje u svojim zakonodavstvima prihvatile ovu vrstu menice.
U engleskom pravu trasirana menica smatra se smatra ili kao trasirana ili kao sopstvena
menica.
6.6 Trasirana menica po sopstvenoj naredbi
Trasiranom menicom po sopstvenoj naredbi smatra se ona menica koju trasant izdaje u
svoju korist. On zapravo označava sebe kao remitenta po toj menici. Znači došlo je do
spajanja trasanta i remitenta u jednu menicu. Prema tome, i kod ove vrste menice postoje
samo dva obevazna lica – trasant i trasat.

7. OSNOVNA NAČELA MENIČNOG PRAVA

Osnovna menična načela su:

1. načelo formalnosti,
2. načelo inkorporacije,
3. načelo fiksne menične obaveze,
4. načelo menične strogosti,
5. načelo menične solidarnosti (supsidijarnosti),
6. načelo samostalnosti,
7. načelo neposrednosti.

1. Načelo formalnosti- Menica, kao i sve druge hartije od vrednosti, može

postojati samo u pisanom obliku, ne može postojati u usmenom obliku. Obaveznost forme
menice i meničnih radnji ima svoj logičan završetak i u strogoj formalnosti menične
isprave, svih elemenata koji se unose u menicu, kao i svih meničnih radnji koje imaju
pismeni trag u menici. Menice koje nisu izdate na propisanom formularu mogu da budu
eventualno osporene zbog neplaćanja propisane takse, koja je na štampanim formularima
utisnuta u menični talon i plaća se prilikom kupovine menice.
Načelo formalnosti menice, koje je proizašlo iz potreba veće sigunosti i poverenja u ovu
strogu ispravu, dopušta i dva izuzetka. Prvo, primenom teorije omisije omogućuje se i
izdavanje blanko menice. Drugo, lica koja ne mogu davati pismene izjave, mogu davati
menične izjave i preuzimati menične obaveze putem rukoznaka, pečata ili štambilja i uz
sudsku overu, kao i putem ovlšćenika.

6
Član 4. Zakona o menici
strana 8
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

2. Načelo inkorporacije- Kao i sve druge hartije od vrednosti, menicu odlikuje

načelo inkorporacije: pravo potraživanja iz menice imaoca menice (pravo iz menice),
vezano je za posedovanje menice. Prema ovom načelu nijedan menični poverilac ne može
ostvariti svoja prava iz menice dok ne podnese dužniku i samo menično pismeno.

3. Načelo fiksne menične obaveze- Na osnovu ovog načela, bitno je jedino šta je
pismeno konstatovano u meničnoj ispravi, a nije bitan obim i sadržaj osnovnog posla radi
kog je menica izdata. Praktičan izražaj ovog načela znači da dužnik u meničnom sporu ne
bi mogao da istakne prigovor iz osnovnog posla ili prigovor da je menica delimično
plaćena.
Načelo fiksne menične obaveze ima, međutim, apsolutno dejstvo samo u odnosima
meničnog dužnika savesnog imaoca menice, dok u odnosu na trećeg nesavesnog imaoca
menice, u odnosu prema drugoj ugovorenoj strani iz osnovnog posla ima samo relativno
dejstvo.

4. Načelo menične strogosti- Među hartijama od vrednosti, menicu posebno

izdvaja načelo menične strogosti, što je i afirmisalo ovu izuzetno važnu ispravu. Menična
strogost ima dva svoja aspekta: 1) formalno-pravni i 2) materijalno-pravni.
Formalno-pravni vid menične strogosti odnosi se na meničnog dužnika i na meničnog
poverioca. Materijalno-pravni vid menične strogosti odnosi se samo na meničnog
dužnika.

5. Načelo menične solidarnosti (supsidijarnosti)- U meničnom pravu, solidarnost

regresnih meničnih dužnika nastupa tek ako glavni menični dužnik ne isplati meničnu
obavezu o dospelosti meničnom poveriocu, što praktično znači da se u ovom slučaju radi
o supsidijarnosti. U meničnom pravu, umesto deljenja menične obaveze na ostale
solidarne dužnike, dolazi do prevaljivanja menične obaveze na sve prethodnike isplatioca,
po načelu solidarnosti.

6. Načelo samostalnosti- U meničnom pravu, obaveza svakog meničnog dužnika

je samostalna i ima svoju nezavisnu pravnu sudbinu. Načelo samostalnosti meničnih
obaveza znači samo da se nijedan menični dužnik ne može pozivati na materijalnu
nevaljanost nekog drugog potpisa na menici, dok se može pozivati na vidljiv formalni
nedostatak nekog drugog potpisa, koji je uslov za obavezu tog meničnog dužnika (npr.
avalista).7 Načelo samostalnosti menične obaveze ne primenjuje se na akceptant za čast,
pošto on odgovara na isti način kao i dužnik za koga je intervenisao, tako da ne odgovara
samostalno.

7. Načelo neposrednosti- Načelo neposrednosti u meničnom pravu znači da postoji

fikcija neposrednog pravnog odnosa između svakog meničnog dužnika i meničnog
poverioca, a sadržina tog odnosa opredeljena je isključivo sadržinom menične isprave.

7. 1. MENIČNA SPOSOBNOST
7
Bartoš-Antonojević-Jovanović, nav. delo, str. 23-24:Zakon o menici, čl.57.
strana 9
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Pored poznavanja meničnih načela, neophodno je dobro poznavanje menične

pravne sposobnosti. Zapravo, da bi neko pravno ili fizičko lice moglo da zasniva menična
prava i obaveze, mora za to da ima odgovarajuću sposobnost.
Menična sposobnost se deli na njenu pravnu i njenu poslovnu sposobnost. Menična
pravna sposobnost odnosi se na sposobnost određenog lica da bude nosilac meničnih
obaveza i prava, dok se menična poslovna sposobnost odnosi na sposobnost određenog
lica da svojim radnjama može da stvara menična prava i obaveze.
Zatim, menična sposobnost može biti aktivna i pasivna. Aktivna sposobnost je
kada neko lice stiče pravo iz menace – poverilac. Pasivna menična sposobnost
podrazumeva sopsobnost lica da može preduzimati obaveze.
Naš Zakon o menici iz 1946. godine određuje da se svako lice menično može
obavezati, koje se prema građanskom i trgovačkom zakonodavstvu može ugovorom
obavezati.
Radi zaštite nepismenih, slepih I drugih ugorženih lica, u našem Zakonu o menici
su propisane odgovarajuće mere8, prema kojima je samo sud nadležan da vrši
odgovarajuće overe po propisano proceduri menične sposobnosti ovih lica.

8. BITNI MENIČNI SASTOJCI

Prema odredbama Zakona o menici9, vučena trasirana menica mora da ima sledeće
bitne sastojke:
- označenje da je menica napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je
isprava sastavljena;
- bezuslovni uput da se plati određena svota novca;
- ime onoga koji treba da plati;
- označenje dospelosti;
- mesto gde plaćenje treba da se izvrši;
- ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti;
- označenje dana i mesta izdavanja menice;
- potpis onoga koji je izdao menicu.
Trasirana menica koja ne bi sadržavala neki od propisanih sastojaka ne bi imala
svojstvo menice, pa se na osnovu takve menice kao pismene isprave ne bi mogla ostvariti
menična prava.

8.1. Označenje menice

Svaki potpisnik menice mora znati da svojim potpisom preuzima meničnu obavezu
i da je, preme tome, podvrgnut rizicima meničnog prava, koje se karakteriše strogošću,
kako prema dužniku, tako i prema poveriocu.
8
Član 102. i 103. Zakona o menici
9
Član 1. Zakona o menici
strana 10
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Zakonskim zahtevima, da se u samom slogu isprave označi da je to menica,

sprečava se naknadno pridodavanje tog svojstva isprave koje joj izdavalac nije hteo dati.

8.2. Bezuslovni uput za isplatu

Nalog da se isplati (plati) određena novčana svota mora biti bez uslova, jer
proizilazi iz menice kao hartije od vrednosti, čiji je osnovni sadržaj novčana obaveza, koji
u krajnjoj meri mora biti sigurna. Uput se izražava obično rečima “platite”, “pozivamo
vas da platite”, “nalažem vam da platite”.
Uput za isplatu ne sme biti uslovljen (na primer “po primitku robe platite” ili
“platite kada budete imali novca”).

8.3. Ime lica koje plaća menicu (trasat)

Trasat je lice koje izdavalac menice poziva da po dospelosti plati meničnu svotu
imaocu menice. Njegovo ime mora biti naznačeno na menici, jer imalac menice mora da
zna kome će prvom uputiti poziv za isplatu menice.
Zakonom nije propisano mestona menici na koje treba da se upiše trasatovo ime,
ali je u praksi uobičajeno da se ono stavlja u donjem levom uglu isprave.

8.4. Ime korisnika menice (remitenta)

Ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi menica mora platiti mora biti nevedeno u
trasiranoj menici, zato što se mora znati kome će ili po čijoj naredbi biti isplaćen menični
iznos.
Izdavalac menice može samog sebe naznačiti kao remitenta 10. U tom slučaju radi se
o menici po sopstvenoj naredbi, i ona se javlja u dvostrukoj ulozi: kao regresni obveznik i
kao menični poverilac.

8.5. Potpisi izdavaoca menice (trasanta)

Za zasnivanje menične obaveze neophodan je potpis onoga ko izdaje menicu. U
većini zemalja potpisom se smatra svojeručno ispisivanje imena izdavaoca na menici. Ta
praksa važi i u našoj zemlji.
U poslovima platnog prometa najčešće se kao trasant javlja pravno lice pa se u tom
slučaju pored imena (firme) pravnog lica stavlja potpis ovlašćenog lica i pečat pravnog
lica.
8.6. Datum izdavanja menice
U meničnim pravnim odnosima datum izdavanja menice je bitan sastojak, ne samo
zbog toga što je u Zakonu propisano da je to bitan menični element, nego i zato što je on
bitan za utvrđivanje nekoliko činjenica koje su vezane za izdavanje menice.

8.7. Mesto izdavanja menice

10
Član 3. stav 1- Zakona o menici
strana 11
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Zakonom o menici nije uređeno na kojem delu menične isprave treba da se naznači
dan i mesto izdavanja menice. U praksi uobičajeno je da se ta naznaka stavlja u gornji
ugao menice. Takva praksa prihvaćena je i u meničnom formularu.

8.8. Dospelost menice

U skladu sa odredbama11 Zakona o menici, pod dospelošću se podrazumeva dan
kada menica treba da bude isplaćena, koji je naznačen na meničnoj ispravi.
Prema odredbama12 Zakona o menici, dospelost može da glasi, odnosno da se
naznači u menici:
- po viđenju;
- na određeno vreme;
- na određeno vreme od dana izdavanja;
- na određeni dan.

8.9. Mesto gde treba da se izvrši plaćanje

Naznaka mesta u kojem plaćenje treba da se izvrši je važno, kako za imaoca
menice, tako i za trasata. Iz nje će imalac menice znati gde se o dospelosti treba obratiti
trasatu radi naplate meničnih potraživanja, a trasat zna gde treba da se priprema da izvrši
obavezu o dospelosti.
Naznačavanje mesta plaćanja u menici naročito je bitno u međunarodnom platnom
prometu, jer se prema njemu određuje valuta u kojoj se mora isplatiti menična svota kod
menica koje služe kao međunarodno sredstvo plaćanja.
U slučaju da u menici nije posebno naznačeno mesto plaćanja, onda se takvim
smatra mesto naznačeno uz ime trasata.
Menica u kojoj bi se naznačilo više mesta plaćanja nije ispravna.
U Pravnoj teoriji bitni menični elementi se grupišu u četiri skupine. Prvu čine opšti
menični sastojsci: označenje isprave kao menice i bezuslovni uput na isplatu određene
svote novca. Drugu grupu čine personalni elementi: ime tarasata ime remitenta i potpis
trasanta. Treću skupinu obrazuju kalendarski sastojci: datum izdavanja i označenje
dospelosti. Dok u četvrti grupu ulaze geografki elementi: mesto izdavanja i mesto
plaćanja menice.

NEBITNI MENIČNI SASTOJCI

Pored bitnih meničnih elemenata mogu se pojaviti nebitni menični elementi, tj.
nebitne menične klauzule i nebitna menična lica.

Nebitne (fakultativne) menične klauzule. - Nebitne menične klauzule javljaju se

kao: klauzule o broju meničnih primeraka (koja označava da je došlo do umnožavanja

11
Član 37. Zakona o menici
12
Član 32. Zakona o menici
strana 12
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

menice), klauzule "platite za ovu prvu menicu", kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a
ne i za ostale menice", solo klauzule -"platite za ovu jedinu menicu" (gde se trasantu
zabranjuje dalje umnožavanje menice), klauzule o pokriću -"stavite istu na račun Pere
Perića", (gde se trasat obaveštava o tome od koga će dobiti pokriće za isplatu menične
svote), klauzule o moneti - gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu
svotu, klauzule o efektivi - "platite 1000. DEM efektive", klauzule o kamati - gde se
trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu,
klauzule o protestu ("bez troškova", "bez protesta") - gde menični poverilac se oslobađa
obaveze podizanja protesta, u slučaju neakceptiranja odnosno neisplate menice i druge
klauzule.

Nebitna menična lica - druga menična lica. - Pored strogo obaveznih meničnih
lica (trasanta, trasata i remitenta), kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga
neobavezna lica, kao što su: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se
menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih
dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem
građansko-pravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje
akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplaćuje
meničnu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni
svedok - je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu
koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

9. BITNI MENIČNI ELEMENTI PO GRUPAMA

9.1. OPŠTI MENIČNI ELEMENTI

1) Označenje menice- menična isprava u ženevskom meničnom sistemu mora da

sadrži označenja da je to menica, a dopuštrni su i izrazi »menično pismo«,
»menična isprava«, »menična obveznica«. Isprava koja ne bi bila označena na
ovakav način ne bi važila kao menica. Ovaj princip prihvaćen je zbog toga da bi se
otklonile zablude meničnih dužnika, tj. da bi u startu znali kakvu obavezu
preuzimaju. Mesto gde se vrši označenje menice je takođe bitno za punovažnost
menice.
2) Bezuslovni nalog za isplatu menične svote- u ženevskom, kao i u
anglosaksonskom meničnom sistemu, menica mora da sadrži nalog za isplatu
određene svote novca, koji mora biti bezuslovan, radi olakšanja cirkulacione
sposobnosti menice. Određivanje kamate u menici ovlašćen je da izvrši samo
izdavalac menice, kako se njenim kasnijim dodavanjem ne bi otežao položaj
glavnog dužnika koji je već preuzeo meničnu obavezu.

9.2. PERSONALNI MENIČNI ELEMENTI

strana 13
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

1) Obaveznost tri lica- trasirana menica po pravilu sadrži tri lica u menici: izdavaoca
menice (trasanta), lice kome se daje nalog za isplatu (trasata) i korisnika menice
(remitenta).
2) Svojeručni potpis trasanta- stavljanjem svojeručnog potpisa na menici trasant
ulazi u menično-pravni odnos. Zahvaljujući načelu samostalnosti valjana je menica
i ako je trasantov potpis nepunovažan iz bilo kog razloga. Isključeno je mehaničko
potpisivanje ili ispisivanje imena putem pisaće mašine i slično.

3) Naznačenje trasata- trasirana menica redovno sadrži naznačenje lica kome se

upućuje nalog za isplatu menične svote – trasat. Menična isprava u kojoj bi trasat
bio označen samo opisno ne bi važila.
4) Naznačenje remitenta- menica se može izdati i na više remitenata i to alternativno
ili kumulativno, u kom slučaju je prenos menice punovažan ako ga potpišu svi
remitenti. Ako je više lica označeno kao kumulativni remitenti, onda oni mogu
vršiti svoja prava iz menice samo kumulativno (zajednički).

9.3. GEOGRAFSKI MENIČNI ELEMENTI

1) Mesto izdavanja menice- označenje mesta izdavanja menice posebno je značajno

za menice koje cirkulišu u međunarodnom prometu. Prema ovom meničnom
elementu određuje se forma menice, pasivna menična sposobnost trasanta, rok do
kog se može pokrenuti regresni postupak i dr.
2) Mesto plaćanja menice- kao i mesto izdavanja menice i označenje mesta plaćanja
menice ima veliki značaj i za meničnog dužnika i za meničnog poverioca. U
međunarodnom prometu označenje mesta plaćanja menice reguliše mnogobrojna
pitanja: valuta isplate, prezentacija menice, podizanje protesta i dr.

9.4. KALENDARSKI MENIČNI ELEMENTI

1) Vreme izdavanja- datum izdavanja menice bitan je za određivanje roka dospelosti
menice, zatim za određivanje roka za podnošenje na akceptiranje menice trasirane
na određeno vreme po viđenju, kao i za određivanje pasivne menične sposobnosti
trasanta i rešavanje sukoba zakona u vremenu.
2) Vreme dospelosti- označenje roka dospelosti menice znači označenje datuma kada
se poverilac može obratiti dužniku za naplatu menične svote. Menica se ne može
podnositi pre roka dospelosti radi naplate, niti je menični dužnik obavezan da plati
menicu pre roka dospelosti.

10. MENIČNE RADNJE

strana 14
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

10.1. IZDAVANJE MENICE

Izdavanje trasirane menice predstavlja takvu meničnu radnju kojom izdavalac
menice (trasant) jednostanom izjavom volje, uz upućivane naloga trasantu da u vreme
dospelosti plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi označeni menični iznos, samostalno
preuzima meničnu obavezu, stavljanjem svog potpisa na menici. Na ovaj način trasant
stupa u meničnopravni odnos i postaje menični dužnik prema svim licima na koje se ta
menica prenese kao i prvom meničnom poveriocu – remitentu. Za razliku od sopstvene
menice trasant trasirane menice spada u regresne dužnike, 13te bi kao takav imao pravo, u
slučaju da isplati menicu, na regres od akceptanta (koji bi mogao istaći prigovor iz
osnovnog posla – da nije primio pokriće).
Izdavanje menice je po pravilu prva menična radnja. Ipak čest je slučaj ( to je
redovna praksa kod potrošackih kredita) da se menica prvo akceptira (ili čak I avalira) da
bi izdavalac bio siguran da će nalog za isplatu biti prihvaćen, pa tek onda izdavalac
stavljanjem svog potpisa I preuzima meničnu obavezu.
Menična sposobnost – Sve do trnutka dok je menica bila trgovačka hartija od
vrednosti, menicu nisu mogla izdavati lica koja nisu bila trgovci, a prema odredjenim
kategorijama lica postojala su “profesionalna ograničenja” mogućnosti izdavanja menice:
udate zene, seljaci vojnici, oficiri niže od podporučnika I drugo 14 Danas je menica
univerzalna hartija od vrednosti I može je izdati svako poslovno sposobno lice. S druge
strane poverilac po menici moze biti svako lice (pravno,fizičko) s pravnom sposobnošću
(tzv. Aktivna menična sposobnost).
Trasant – punomoćnik – Trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime I za
svoj račun, kada postaje menični dužnik, već I u ime svog vlastodavca. U ovom slučaju
trasant sam podpisuje menicu, ali sa naglaskom da istupa u svojstvu punomoćnika.
Trasant – komisiona. – Trasant može izdati menicu I kao komisionar, kada se za
razliku od pozicije punomoćstva pojavljuje I formalnopravno kao izdavalac. Otuda, u
ovom slučaju, s pravom se ističe da nije u pitanju ugovor o punomoćstvu, vec ugovor o
komisionu.15Budući da trasant – komisionar izdaje menicu u svoje ime on je menično-
pravno odgovoran.

Blanko menica- Blanko menica pretpostavlja nedostatak jednog ili više obaveznih
meničnih sastojaka u trenutku izdavanja te menice – isprave i postojanje ovlašćenja od
strane izdavaoca menice da remitent, odnosno poverilac te elemente naknadno u nju
unese. U skaladu sa teorijom omisije (popuštanja), za postojanje blako menice, pored
menične isprave sa oznakom „Menica“ , potreban je potpis trasanta, odnosno izdavaoca
menice, ili potpis akceptanta. Mora se razlikovari blanko menica koja ne sadrži bitne
sastojke za koje postoji ovlašćenje od strane izdavaoca da ih naknadno popuni primalac,
od menice koja je izdata bez nekog od bitnih sastojaka, za koju ne postoji ovlašćenje da ih
remitent naknadno upiše.
Pokriće – Budući da je menica kreditna hartija od vrednosti , za razliku od čeka,
izdavanje menice ne zahteva postojanje pokrića (najmanje u visini meničnog iznosa)
13
Zakon o menici clan 42.
14
Vise: Bartos- Antonijevic-Jovanovic nav.delo str. 36-37
15
Roblot, nav.delo,str. 106; Jeantin, nav delo, str. 235.
strana 15
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

trasanta kod trasata. Ovo pokriće po pravilu mora postojati u trenutku dospelosti menice
za naplatu, ali sa stanovišta meničnog prava trasat može I tada, spasavajući poslovni ugled
trasanta, akceptirati I isplatiti menicu I bez postojanja meničnog pokrića, što neće biti
ništavno zbog odsustva kauze.16 S druge strane, moguć je I drugi ekstrem: da postoji
menično pokriće, a da trasant ne akceptira I isplati menicu.

10.2. UMNOŽAVANJE I PREPIS MENICE

Značaj – Izdavanje umnoženih primeraka menice (duplikata, triplikata itd.) i

prepisi (kopije) menice ima višestruki značaj. Prvo, radi veće cirkulacije menice i time
potpunijeg ostvarivanja menične funkcije. Drugo, radi veće sigurnosti, budući da se
originali menice moze izgubiti, a onda se na akceptiranje moze uputiti drugi umnoženi
primetak menice. Treće, umnožavanjem, menice isključuje se potreba za amortizacijonim
postupkom, koji je po pravilu dug (otud i neekonomičan) i neizvestan.
Duplikat (triplikat itd.)- Svaki imalac menice moze zahtevati da se o njegovom
trošku izda umnoženi primerak menice (duplikat, triplikat itd.). Budući da se ovaj zahtev
moze postaviti u svakom momentu, to se menica moze umnožiti kako u momentu
izdavanja (na zahtev remitenta), tako i posle njenog izdavanja (na zahtev remitrenta), tako
i posle njenog izdavanja, na zahtev ostalih meničnih poverilaca.
Pod umnožavanjem menice podrazumeva se izdavanje više primeraka iste menice.
Umnoženi primerci menice moraju biti u svemu identični sa prvim primerkom, te se otuda
na svakom umnoženom primerku menice moraju naći originalni potpisi sa prvog
originalnog primerka menice.
Razlika izmedju umnoženih primeraka menice, budući da im je sadržaj identican, sastoji
se samo u tome što nose različiti redni broj.
Kopija (prepis) menice – Za razliku od duplikata menice čiji je ovlasćeni izdavalac
samo trasant, prepis (kopija) menice moze da sačini svaki imalac menice. 17 Prepis mora
biti verna slika originalne menice, te otuda mora sadržati sve klauzule koje su sadržane u
originalu menice, kao i naznačenje svih njenih potpisa (potpisnici originala menice ne
potpisuju prepis menice). Osim toga, prepis menice mora obavezno sadrzati i oznaku da
se radi o prepisu. Posto prepis menice može služiti samo za indosiranje i avaliranje (za
razliku od duplikata ne moze sluziti za akceptiranje), to na prepisu mora biti naznačeno
dokle se prostire kopija, a odakle pocinje originalni indosament ili aval.

10.3. PRENOS MENICA (INDOSAMENT I CESIJA)

Cesija – Menično potraživanje se može, kao i svako drugo potraživanje, preneti i

ustupanjem potraživanja (cesija), uz primenu opstih pravila gradjansko-pravne cesije i uz
predau menicne isprave (zbog nacela inkorporacije). Do ovakvog načina prenosa menice
16
Jeatin.nav.delo.str.263
17
Fotokopija menice ima karakter prepisa menice, pa se stoga na osnovu nje moze zahtevati I isplata menicne svote-
resenje Viseg privrednog suda Srbije, Pz-535/81; u: Informator, 3025/83,str.10
strana 16
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

dolazi kad trasant (ako zeli npr. da ne izgubi prigovore koje ima prema remitentu) ili neko
od indosanata unese u menicu klauzulu “ne po naredbi” (rekta indosament).
Za razliku od cesije, kod prenosa menice indosamentom, novi menicni poverilac
stice menicno potrazivanje oslobodjeno od licnih prigovora menicnog duznika prema
ranijem poveriocu. Za odnos izmedju menicnog duznika I novog menicnog poverioca
merodavan je samo sadrzaj menice I neposredni licni medjusobni zahtevi (nacelo
samostalnosti).
Pojam i osobine indosamenta – Menica, kao I druge hartije po naredbi, prenosi se
po pravilu indosamentom. Indosament predstavlja izjavu prenosioca menice, unetu na
propisano mesto u menicno pismeno, kojom ustupa menicna prava novom imaocu
menice. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant- prenosilac menice I od menicnog
poverioca postaje menicni duznik prema svim licima koja se na menici nadju iza
njegovog potpisa. Prvi prenoslilac menice ( prvi indosant) je remittent, jer je on prvi
korisnik menice. Lice na kog se prenosi menica postaje novi menicni poverilac I naziva se
indosatar.
Indosament se upisuje na poledjini menice (suprotno od menicnog talona na kome
je utisnut grb) menice, koji se lepi uz menicu ako je poledjina popunjena.
Bezuslovnost I nedeljivost indosamenta. – Cirkulaciona sposobnost menice zahvaljujuci
indosamentu jedna je od osnovnih >komparativnih< prednosti karakteristika I zenevskog I
anglosaksonskog menicnopravnog sistema. Ipak, ako je indosant prilikom indosiranja
uneo neki uslov u indosament, sam indosament ce biti punovazan, a takav uslov ce se
smatrati da nije napisan. Indosamentom se mogu preneti sva prava iz menice a nikako se
ne moze izvrsiti delimicni prenos prava iz menice. Prema tome, moguc je samo potpuni
indosament, a nikaki delimicni indosament. 18Ovo pravilo izraz je pravne prirode menice
kao prezentacione hartije od vrednosti i korporativne hartije.
Indosiranje posle dospelosti – Pravilo je da sama dospelost menice ne utice na
njenu cirkulaciju. Otuda, indosament posle dospelosti proizvodi isto pravno dejstvo kao
indosament pre dospelosti. Ipak, ovo pravilo vazi samo dok nije podignut protest zbog
neisplate mnice ili dok nije protekao rok za podizanje ovog protesta. Posto, medjutim,
indosament na menici ne mora da bude datiran, oboriva je pretpostavka da je nedatirani
indosament ucinjen pre proteka roka odredjenog za podizanje protesta.
Zabrana indosiranja – Menica je po samom zakonu, cak I ako ne sadrzi klauzulu
po naredbi, prenosova putem indosamenta, iako njeno prenosenje indosiranjem moze biti
zabranjeno unosenjem posebne klauzule u menicu. Rec je tzv. Rekta klauzuli ( rekta
indosament) koja glasi >ne po naredbi<. Pravni znacaj ove klauzule razlicit je zavisno od
toga da li je unosi trasant ili neki indosant. Ako u menicu unese retka klauzula trasant,
menica se dalje ne moze indosirati, vec se moze prenositi samo u obliku i s dejstvom
gradjansko pravne cesije. S druge strane, kad rekta klauzulu u menicu unese indosant,
onda ova zabrana indosiranja ne sprecava dalje indosiranje menice s menicnopravnim
dejstvom, vec ima za posledicu da se samo rekta indosant oslobadja menicne
odgovornosti prema licima na koje je menica i pored zabrane indosirana. Rekta 19 indosant
odgovara menicnopravno samo prema svom rekta indosataru na koga je menicu indosirao,

18
Roblot, Droit commercial,Paris, TomII, str. 157
19
Ovo dvojenje dejstva proizilazi iz Zakona o menici: uporedi odredbe cl 10,ctr.2 I cl.14,str.2.
strana 17
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

dok prema kasnijim imaocima odgovara samo u obimu i pod uslovima (i prigovorima)
koliko i kako je obavezan prema rekta indosataru.

Translativni indosament

Pojam i vrste – Kategorija translativnog indosamenta predstavlja takav indosament

kojim se pored prava iz menice (obligaciono pravo potrazivanja) istovremeno prenosi I
pravo na menici (pravo svojina kao stvarno pravo). U ovu kategoriju indosamenta spadaju
raznovrsne vrste indosamenata : puni, blanko, na donosiocca , rekta I povratni.
Puni indosament – Indosament koji sadrzi ime lica na kog se menica prenosi
(indosatar) I potpies prenosioca (indosanta),kao svoj obavezan sadrzaj,naziva se puni
indosament.Za punovaznost punog indosamenta nije nuzno unosenje I drugih elemenata
(datum unosenja, mesto unosenja, adresa itd.) ali to moze biti visestruko korisno (za
notifikaciju, za utvrdjivanje da li je indosament unet pre ili posle dospelosti menice I dr.)
Blanko indosament – Indosament koji na poledjini menice ili menicnom alonzu
sadrzi samo potpies indosanta naziva se blanko indosamentom. Ovaj indosament
omogucuje maksimalnu negocijabilnost menice,ali s druge strane nosi sa sobom znacajne
rizike, buduci da je oboriva zakonska predpostavka da je svaki imalac menice ( u ovom
slucaju njen donosilac) njen zakoniti I savesni drzalac I da je time materijalno legitimisan
za realizaciju prava iz menice.
Povratni indosament – Kada se menica u postupku prenosa indosira na neko lice
koje je vec menicni duznik ( trasant, trasat, acceptant, indosant) onda se radi o tzv.
Povratnom indosamentu. Dejstvo ovog indosamenta zavisi od toga na koje lice menica
povratno indosirana, iako je za sve slucajeva ovakvog indosiranja zajednicko da menicni
duznik postaje istovremeno, po istoj menici I menicni poverilac.

Netranslativni indosament

Pojam i vrste – Za razliku od translativnog indosamenta gde indosatar stice i pravo

iz menice i pravo na menicu, sto mu omogucava dalje svojinsko raspolaganje menicom i
pravima iz nje, kod netranslativnog indosamenta prenosilac menice zadrzava pravo na
menicu ( svojinsko pravo), a na indosatara prenosi ssamo odredjena prava u vezi sa
pravom menice. Otuda indasatar kod ove kategorije indosamenta ne moze vrsiti I
raspolaganje menicom.Netranslativni indosament obuhvata punomocnicki I zalozni
indosament.
Punomoćnički indosament (prokura, unikaso) – Kada indosant prenosi na
indosatara specijalnim klauzulom (>vrednost za naplatu<, >za inkaso<, >kao punomoc< )
ovlascenjada u njegovo ime I za njegov racun vrsi odredjena menicna prava radi se o
punomocnickom indosamentu.
Založni indosament – Radi obezbedjivanja nekog potrazivanja menicnog
poverioca iz nekog pravnog posla van menice moze se izvrsiti zalaganje menicnog
potrazivanja tzv. Zaloznim indosamentom (“vrednost za zalogu”, “vrednost za
obezbedjenje”). Kao i punomoćnički, i založni indosament se unosi u menicu izričitom
klauzulom, inače se predpostavlja da se radi o translativnom indosamentu.
strana 18
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

10.4. AVALIRANJE MENICE (MENIČNO JEMSTVO)

Aval (ital, avall) je izuzetna menično- pravna radnja kojom avalista jemči da će
menični potpisnik, honorat, za koga je dat aval, poverilac dobija još jednog meničnog
dužnika, po pravilu solventnijeg od ostalih, čime je znatno povećana sigurnost isplate
poveriočevog potraživanja. Ipak bi se moglo reći da se zahtev za avaliranje postavlja
najčešće zbog toga što su indosataru nedovoljno poznati izdavalac i akceptionar ili
možda, čak i kao znak nedovoljnog poverenja u predhodne menične dužnike, trasante,
indosante ili akceptante, pa je aval otud označen kao izuzetna menično- pravna radnja. U
meničnu ispravu može svako menično sposobno lice da unese pismenu izjavu sa potpisom
i da tako postane avalista- menični jemac. Prirodno bi bilo očekivati da se u ulozi avaliste
pojavi pravno ili fizičko lice koje do tog momenta nije imalo nikakve obaveze po datoj
menici, ali zakonodavac daje mogućnost da i lice koje je već dužnik po istoj menici, može
da potpise izjavu o garanciji. Izuzetno ne može menica avalirati kao ni izdavalac
sopstvene menice. Međutim, ipak treba imati u vidu činjenicu da se avaliranju pribegava u
izuzetnim situacijama, i to na izričit zahtev poverioca, što upućuje na predpostavku da
neće uvek biti dovoljna da se kao avalista ponudi bilo koje menično sposobno lice. Pošto
je menica strogo formalna isprava, to se i aval daje u pismenoj formi na samoj menici
(duplikatu ili kopiji) ili na njenom nastavku –alonzu-. Neka nacionalna zakonodavstva
dozvoljavaju avaliranje menica posebnim aktom odvojeno od meničnog pisma – putem
tzv. Prikrivenog avala. Aval sadrzi:
1. označavanje- kao aval-, -per aval- (p.a.) ili neku drugu odgovarajuću izreku;
2. potpis avaliste;
3. označenje imena onog lica za koje se daje aval-honorata. Ako je potpis stavljen
na lice menice bez označenja za koga se od meničnih dužnika jemči, smatra se da je
aval dat za trasanta što, uostalom, i najviše odgovara meničnim dužnicima. Otuda bi
potpis avaliste na poleđini menice, bez označenja za koga se jemči, trebalo smatrati
blanko indosamentom.
4. aval se može dati za ceo iznos označen u menici ili samo za deo onog iznosa na
koji se inače već obavezalo lice za koje se daje aval (npr. dati samo delimični aval za
trasata- akceptanata koji je već samo delimično akceptirao menicu.)

OBAVEZA AVALISTE
Zakon o menici utvrđuje odgovornost avaliste tako što ističe da on odgovara
onako kako odgovara onaj koga za koga jemči. To znači da se avalistova obavezao da je:

1. solidaran pošto je solidarna obaveza i onog meničnog dužnika za koga je dat

aval (honorat)
2. samostalan
strana 19
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

a) jer, za razliku od akcesorne prirode jemstva iz građanskog prava, avalista može

biti pozvan, odnosno tužen, da plati menicu i pre nego što je lice za koje je
dalo aval pozvano odnosno tuženo (izuzetak: akceptantov avalista biće pozvan
da plati menični iznos tek posto je predhodno pozvat acceptant, što znači da se
u ovom slučaju položaj izjednačava sa položajem ostalih regresnih dužnika).
b) samostalnost ove obaveze sastoji se i u tome što će avalista biti obavezan i u
onom slučaju kada je obaveza lica za koje je dat aval ništava iz ma kog razloga
osim formalnog nedostatka. Obaveza avaliste prestaje kada prestaje obaveza
glavnog dužnika (otpis duga, kompenzacija, datio on solutim).

PRAVA AVALISTE

Kada je reč o ovlašćenjima avalista, treba istaći da se ona najpre uslovljavaju

isplatom menica od strane avalista. I tada, pošto je isplatio označeni menični iznos,
avalista stiče sva prava iz menice, znači samostalna prava a ne izvedena iz prava ranijeg
poverioca. Prema tome, isplatom menica, avalista ima pravo na tužbu i naplatu meničnog
iznosa kako od onog za koga je dao aval, tako i kod svih ostalih dužnika koji se svojim
potpisom nalaze ispred njega kao honoratovi predhodnici. Na primer: ako je aval dat za
petog indosanta, onda, po isplati, avalista ima pravo regresa, prema petom, četvrtom,
trećem, itd. dužniku. Značaj sticanja samostalnih prava avalista iz menice, po njenoj
isplati, ogleda se i u tome što se po njegovoj tužbi ne mogu u učiniti nikakvi prigovori
inače uobičajni za međusobni odnos drugih meničnih potpisnika. Štaviše, avalisti se ne
mogu stavljati ni oni lični prigovori koji se, inače, po prirodi stvar, mogu odmah uputiti
licu za koje je avalista jemčio. S druge strane, avalista kao jedan od meničnih dužnika,
ima pravo na sve prigovore kojim se, inače, može da posluži glavni menični dužnik, isto
tako avalista ima pravo da naplati svoje troškove usled ne isplate menice od strane
glavnog dužnika, kao i troškova zbog podizanja protesta radi naplate menice.

strana 20
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

10.5. AKCEPTIRANJE

Izdavanjem menica, trasant se obavezao da će isplatiti menični iznos remitentu ili

nekom drugom po remitentovoj naredbi u označenom roku ukoliko trasantov nalog (platiti
po ovoj jednoj menici) eventualno ne prihvati lice označeno u menici kao trasat. Trasat,
dakle, postaje obavezan po menici tek pošto prihvati trasantov poziv, tj. momentom
akceptiranja. Akceptiranje je menično- pravna radnja kojom se neko lice, po pravilu
trasat, obavezuju da plati u roku dospelosti iznosa označen u menici. Momentom
akceptiranja menica (ili izjavama o prihvatanju trasentovog poziva) sva zainteresovana
lica, a u prvom redu trasent, osigurala su se da će acceptant sada glavni menični dužnik
izvršiti meničnu obavezu. Podnošenje menica na akceptiranja je radnja kojom
zainteresovano lice presentira ovu hartiju od vrednosti trasatu, u mestu njegovog
prebivanja, radi stavljanja pismene izjave o prihvatanju menične obaveze. Prezentant ne
ostavlja tom prilikom menice trasatu, već je samo prenzentira na potpis. Prema tome,
podnošenje na accept radi trasatovog prihvatanja menične obaveze je više upućeno na
stvaranje uverenja da je sa menicom sve u redu i da će je acceptant isplatiti u roku
dospelosti. Svakako da pre svih drugih zakoniti imalac menice, koji će biti eventualno i
poverilac u momentu plaćanja, može da ima interes u što skorijem akceptiranju menice. S
druge strane, akceptiranjem je trasat prihvatio obavezu da isplati menicu samo zakonitom
imaocu.
Iz svih ovih konstatacija može se zaključiti da svaki imalac menice, kao i onaj koji
je samo drži, može je podneti trasatu na akceptiranje. U našem primeru gde je kao trasant
izdala menica industrija kablova- Moše Pijade- Svetozarevo, ali po naredbi našoj
sopstvenoj, označivši Elektrotehnu Ljubljana kao trasata, očigledno je da će ovu menicu
podnti trasant- Industrija kablova. To je prirodno, s obzirom na to da je u pitanju trasirana
menica po sopstvenoj naredbi u kojoj su, dakle, trasant i remittent jedno isto lice. Ukoliko
Industrija kablova- Moša Pijade- ne bi ovu menicu podneli na accept, ne bi je mogla bez
akcepta preneti na – Splosnu gospodarsku banku - u Ljubljani. Najzad, trasirana menica
se podnosi na akceptiranje u trasatovom prebivalištu (pa u slučaju domiliciranja), i to od
dana izdavanja pa sve do dospelosti. Nema sumnje da ova odredba- sve dospelosti-
ukazuje na trasatovo pravo da odbije zahtev za akceptiranje.
Ukoliko se menica podnese na accept na dan dospelosti ili u okviru roka
predviđenog za podizanje protesta.
Prema članu 42. imalac menice bi u takvom slučaju izgubio mogućnost da izvrši
regres zbog neakceptiranja.

10.6. PLAĆANJE MENICE

Isplata označenog meničnog iznosa predstavlja, svakako, prirodan kraj menično
pravnog posla. Zato imalac menica, vodeći računa o njenoj dospelosti, mora menicu
prezentirati glavnom meničnom dužniku na dan njene dospelosti ili najkasnije jednog do
dva dana po dospeću. Isto tako, menica se mora prezentirati na isplatu u mestu plaćanja, a
ukoliko ona nije označena, onda u mestu trasatovog prebivališta.

strana 21
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Imalac menica (onaj koji drži menicu dokazujući svoje pravo neprekinutim nizom
Indosamenata) je lice koje podnosi menicu na isplatu. Pitanje: kome se menica podnosi na
isplatu? Najpre trasatu, prema čl. 1. koji govori o sadržaju menice, pod rednim brojem 3.
označava se ime onog koji treba da plati (trasat). Zakonodavac dalje upućuje na
akceptiranje, zatim na njegovo avalistu ili domicilijata, najzad, prezentant može biti
interenijent koji je menicu akceptirao ili intervenijent označava u menici kao lice koje će
po potrebi da isplati menicu. Napomena: Pravilo je da se menica plativa na određeni dan
ili na određeno vreme posle izdanja ili viđenja mora podneti na isplatu bilo na sam dan
plaćanja, bilo jednog od dva radna dana koji upućuju na zakljucak da mora da postoje
posledice zbog propuštene prezentacije. Strogost menica se u ovakvim prilikama vidno
manifestuje sa protekom rokova za prezentaciju menice (u kojoj se nalazi klauzula bez
troškova) imalac menica gubi svoja prava protiv indosanata, protiv trasanta i protiv ostalih
obveznika, izuzev akceptanta. Prema tome, od meničnih dužnika jedino bi ostao u obavezi
acceptant iI to za tri godine, pošto svi menično- pravni zahtevi i protiv njega zastarevaju
za tri godine od momenta dospelosti menice.

Plaćanje uz predaju menice

Pravilo je da se prilikom plaćanja menice odmah i preda i to sa potrvrdom da je

isplaćena. Razume se da dužnik treba da koristi ovo svoje pravo da mu se menica preda,
jer uvek postoji mogućnost da se i pored isplate, menica nađe u rukama nekog nesavesnog
indosatara koji bi ponovo postavio zahtev za isplatu meničnog iznosa. Iako zakon kaže da
prilikom plaćanja menica, trasat može zahtevati da mu je imalac preda sa potvrdom na
menici da je isplaćena, ipak treba razumeti da se prvo na zahtev za predaju menica odnosi
isto tako i na akceptanta ili domicilijanta.
To što se trasat označava kao piatac ima svoje opravdanje u pravilu prema kome se
i neakceptirana trasirana menica, po kojoj je glavni menični dužnik sam trasant, ipak
podnosi najpre trasatu na isplatu. Pa čak da je trasat i odbio da akceptira menicu, i tada se
ona najpre njemu podnosi na isplatu, jer se s pravom može predpostaviti da su se trasat i
trasant u međuvremenu mogli sporezumeti o pokriću. Kad je reč o predaji menica
prilikom njene isplate, svakako se misli na predaju njenog originala.
Napomena: Ukoliko ima više primeraka menica, onda se prilikom isplate predaje
onaj primerak koji se snabdeva akceptom. Time bi, svakako, prestala, prava iz svih
preostalih primeraka umnožene menice, osim, u slučaju da je trasat akceptirao još neki
primerak iste menice. Što se tiče potvrde na menici, da je isplaćena, imalac menice obično
stavlja na poleđinu uobičajenim plaćeno sa potpisom. U praksi se može desiti da menični
dužnik izrazi spremnost da isplati samo jedan deo menične sume. Tako, na primer, ako je
trasat dao samo delimični accept, onda je prirodno da se očekuje da on isplati meničnu
sumu pokrivenu takvim delimičnim akceptom. Ili: ako je acceptant dao delimičan accept
pa isplatio samo jedan deo od iznosa porkivenog delimičnim akceptom, u svakom slučaju
imalac menice je dužan da primi delimičnu isplatu. Razlog za ovakvo rešenje sadržan je u
stalno izraženoj težini da se olakša položaj regresnih dužnika, jer u slučaju da odbije da
primi delimičnu isplatu, imalac menice gubi pravo regresa za taj deo sume. Za delimičnu
isplatu menica vezano je i pravilo po kome trasar može zahtevati da se ova isplata
zabeleži na menici i dam u se uz to izda priznanica.
strana 22
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Isplata menica pre dospelosti

Iz pravila da se imalac menice obavezan da menicu prezentira radi njene isplate na

dan dospelosti, može se izvesti i zaključak da menicni poverilac ima pravo da menicu
eventualno podnese radi naplate svog potraživanja i pre njene dospelosti. To je tačno, ali
je isto tako sigurno i da je menični dužnik ovlašćen da takav zahtev odbije. Međutim
ovome treba dodati i drugo rešenje: ne može se imalac menice prinuditi da prima isplatu
pre dospelosti menice. Svakako da su i u ovom rešenju sadržani neki razlozi koji proističu
iz eventualnog interesa imaoca menice da mu se ona isplati na sam dan dospelosti. Tako,
na primer, ne bi bilo opravdano bilo kakvo ograničavanje mogućnosti imaoca menice da
je u međuvremenu indosira. Ako se ovome doda da trasat koji plaća menicu pre dospelosti
čini to na svoju opasnost i štetu, onda se može postaviti pitanje valjanosti isplate, naročito
u slučaju niz indosamenata. Plaćanje, dakle pre roka dospelosti menica u svakom slučaju
izlaže takvog meničnog dužnika nepredviđenim neprijatnostima. Onaj ko isplati menicu o
njenoj dospelosti u označenom iznosu, oslobađa se punovažno obaveza (trasat, acceptant,
njegov avalista ili domicilijant), pod uslovom da se isplatio menicu pošto je predhodno
ispitao pravilnost niza indosamenata.
Ovaj se uslov ne proteže i na obavezu ispitivanja istinitosti potpisa indosanata, već,
samo na tzv. neprekinuti niz indosamenata. I u ovom slučaju dolazi do izražaja princip
menične strogosti, i istovremeno, sigurnosti meničnog prometa ukoliko je menični dužnik
isplatio menicu nekom držaocu, iako ne postoji pravilnost niza indosamenata, moraće je
još jednom isplatiti formalno legitimisano meničnom poveriocu. Princip sadržan po
odredbi ko plati menicu o dospelosti punovažno je oslobađanje obaveza ima svoj
izuzetak, izražen rečima: osim ako je to učinio iz zle namere ili velike nemarnosti.
Svakako bi se pod kvalifikacijom zle namere mogao podrazumevati, primer, slučaj isplate
menice licu za koje je menični dužnik znao da nije ovlašćen da takvu isplatu primi. Što se
tiče kvalifikacije velike nemarnosti, faktičko je pitanje i svakako vezano za odnos dužnika
prema obavezi ispitivanja pravilnosti niza indosamenata.

10.7. INTERVENCIJA KOD MENICE

Menična intervencija predstavlja posebnu vrstu menično- pravnog posla čija
svojstva imaju menično- pravnu prirodu a istovremeno i elemente nezvanog vršenja tuđih
poslova (poslodavstvo bez naloga). Poslovna praksa, najpre a zatim i pravo, usvojili su
intervenciju kao menično- pravnu radnju kojom mogu da se izbegnu neke neželjene
posledice neakceptiranja ili neisplate menice. Upravo intervencija se i sastoji u tome što
bilo koje lice (intervinijent) ili akceptira ili isplaćuje označenu meničnu sumu umesto
nekog od meničnih dužnika. Prema tome, kada intervenijent akceptira menicu, to je
akceptiranje intervencijom, a kada plaća, to je isplata intervencijom. Nije teško uočiti
postojanjem, dakle, intervencije zbog neakceptiranja i intervencije zbog neisplate, ali
valja razlikovati, radi lakšeg praćenja dejstva ove radnje, i pozivnu od spontane
intervencije.

strana 23
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

Pozivna Intervencija

Ako je u predhodnom objašnjenju rečeno da se menična intervencija sastoji u tome

što bilo koje lice (intervenijent) akceptira ili isplaćuje označenu meničnu sumu umesto
nekog od meničnih dužnika, onda pozivna intervencija znači da je neki od regresnih
dužnika (tradant ili koji od indosanata ili avalista) označio lice koje će akceptirati ili
isplatiti menicu. Takva pozivna intervencija označava se klauzulom (stavljenoj na menici
ili alonzu, duplikatu ili kopije menice) po potrebi. Po ovome se već može predpostaviti da
pozivna intervencija ima osnovu u nekom ranijem sporazumu između intervenijata i
nekog od regresnih dužnika koji je uneo ovu klauzulu u menicu. Svakako da trasat-
acceptant nije regresni dužnik pa se, prema tome, za njega i ne može intervenisati.

Spontana Intervencija

Iako je i kod ove vrste intervencija moguće postojanje predhodnog sporazuma

između intervnijenta i jednog od regresnih dužnika za koga se interveniše, ipak se ova
intervencija naziva spontanom. Razlika je u tome što se u ovu menicu ne unosi klauzulu
koja bi govorilo o pozivu, a zatim data je mogućnost svakom trećem licu (pod prvim treba
treba podrazumevati i trasata ili bilo koga drugog od meničnih potpisnika, osim, prirodno
akceptanta) da akceptira ili plati menicu za ma koga od regresnih dužnika. Suština razlike
između pozitivne i spontane intervencije ogledala bi se u tome što je imalac menice
dužan, u slučaju neakceptiranja menice, da pozove označenog intervenijenta i nasuprot
ovome, imalac menice nije dužan da prihvati spontanu intervenciju kada menica nije
akceptirana, odnosno isplaćena.

Intervencija zbog neakceptiranja

Kada označeni trasat odbija da akceptira menicu, njen imalac odmah ističe pravo
da naplati meničnu svotu od regresnih dužnika I to blagovremeno prezentacijom i
podizanjem odgovarajućeg protesta. Da bi se sprečilo vršenje regresa pre dospelosti
menice, uvedena je institucija intervencije (pozitivno ili spontano). Kao što je ranije
rečeno, nužno je da je izjava o intervenciji upisana u menično pismo, i to uz naznačenje
imena meničnog dužnika za koga se interveniše. Intervencija nije dozvoljena za trasata.
Isto tako, ne bi bilo dozvoljeno vršenje intervencije ni za transanta ili indosanta ukoliko su
oni uneli u menično pismo klauzulu bez obaveze.

Intervencija zbog neisplate menica

Način vršenja ove intervenicje je ista kao i kod neakceptiranja, a preduzima se u

slučaju da glavni menični dužnik, potpuno ili delimično, odbije da isplati označenu
meničnu sumu. Kada se izvrši isplata interevencijom (pozivnom ili spontanom), na menici
mora da se potvrdi izmirivanja duga i da se označi lice za koje je menični iznos plaćen
(ako izostane označenje lica za koje je plaćeno, smatraće se da je plaćeno za trasanta).
Prirodno, intervenijent tada ima pravo da zahteva da mu se preda menica (i protest,
ukolko je podignut), jer isplatom on stiče prava iz menice čija je jedno od ovlašćenja da
strana 24
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

postupa protiv onog meničnog dužnika za koga je platio, kao i protiv svih onih koji su
ovome po menici obavezani. Ipak, prava intervenijenta su ograničena time što on menicu
ne može dalje da indosira, i najzad, ako više intervenijenta ponudi isplatu, prvenstveno
ima onaj koji svakom intervencijom ponude isplatu, prvenstveno ima onaj koji svojom
intervencijom oslobađa najviše meničnih dužnika.

10.8. PROTEST KOD MENICE

Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju, gde imalac menice na
verodostojan način utvrđuje da je ostao bezuspešan u pokušaju da naplati menicu ili da
dobije akcept. U užem smislu pod protestom treba podrazumevati javnu ispravu, koju je
izdao sudski organ na zahtev imaoca menice ili njegovog punomoćnika i u kojoj
ovlašćeno službeno lice potvrđuje da je imalac menica ili njegov punomoćnik preduzeo
radnje neophodne za očuvanje meničnih prava sve do prezentacije menica na isplatu.
Obzirom na takav naziv javne isprave, u upotrebi je i označavanje protestom i menične
radnje kojom imalac menica na verodostojan način dokazuje da je preduzeo neophodne
mere radi ostvarivanja svojih meničnih prava. Na osnovu tako utvrđenog pojma protesta
nije teško zaključiti da ova javna isprava ima karakter verodostojnog dokaznog sredstva.
Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik, a pod određenim
uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.
Protestant, kao ovlašćeno lice, je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj
državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne
protest. Uz to, protestant je obavezan da podnese menicu i izjavu da je bezuspešno
pokušavao da izvrši obaveznu meničnu radnju. Kada su ispunjeni uslovi, nadležni organ-
sud, poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili
isplatu menice.
Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice, onda se ista
činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje
protestant. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju
sve ove činjenice.
Protestant je u obavezi da protest podigne u zakonskom roku da bi izbegao da
menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima.
Postoji više vrsta meničnih protesta, kao što su:
1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. - Ovaj protest
se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i
koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice;
2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.- Ovaj se protest
podiže kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu
sumu. Ovakav se protest mora podići u roku dva dana, posle isteka roka dospelosti
menice;
3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - Isti se podiže samo kod onih menica kod
kojih dospelost glasi na određeno vreme po viđenju, a akceptant nije stavio datum kada je
strana 25
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. Pomoću ovog protesta se
postiže da ovakva menica dospeva na određeno vreme po podizanju ovog protesta i
4) Prekvizicioni protest. - Isti se podiže kada imalac duplikata menice zahteva
predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži
isplatu menične sume. Na ovaj način, postupa i podiže protest i imalac kopije menice,
zahtevajući predaju izvorne menice, kako bi mogao da izvrši regresno pravo prema licima
koja su kopiju menice indosirala ili avalirala.
Postoje i druge vrste protesta, kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova, jer
shodno članu 74. Zakona o menici, menični obveznik, pored isplate meničnog iznosa,
obavezan je da snosi i protestne troškove.
Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaćena menica
zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak.

10.9. MENIČNA NOTIFIKACIJA

Menična notifikacija predstavlja jednu od meničnih radnji kojom se štite interesi

imaoca menice i interesi regresnih dužnika. Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje
ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept
ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najčešće obavlja putem
preporučenog pisma, mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u
bilo kojem obliku.
Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela
njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda, kako bi se izbegli troškovi
i kamate. Međutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice neće izgubiti regresna prava.
Iz napred navedenog proizilazi (a što je predvideno članom 44. Zakona o menici), da
notifikacija nije obavezna menična radnja, već se više radio fakultaltivnoj meničnoj
radnji, jer ako se notifikacija ne učini u propisanom roku, ne gube se menični zahtevi
prema meničnim regresnim dužnicima, kao što je to slučaj kada se blagovrembno ne
podigne protest. To je i bitna razlika između menične notifikacije i meničnog protesta.

10.10. MENIČNI REGRES

Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice - poverilac vrši
naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu
menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika.
Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Izuzetno, može i ranije, u
sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili
dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog
insoloventnosti trasata, c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na

strana 26
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice
čija se menica na ime prezentira na akcept.
Klasifikacija meničnog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres,
može biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog
insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.
a) Regres zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja se javlja samo u
slučaju da je menica blagovremeno bila prezentirana na akcept i da je trasat odbio da
akceptira menici (ili je samo delimično akceptirao), da je bio blagovremeno podignut
protest i da nije bilo intervencije (ili da ista intervencija nije bila prihvaćena).
b) Regres zbog neisplate ili delimične isplate se pojavljuje u onim slučajevima
kada je menica blagovremeno prezentirana na isplatu i kada je akceptant u celili ili
delimično odbio da izvrši isplatu, kao i pod uslovom da je blagovremeno podignut protest,
a da nije došlo do isplate menične svote od strane intervenijenta.
c) Regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.- Do regresa može
doći i iz insolventnosti (nemogućnosti plaćanja) trasanta, trasata ili akceptanta kao
glavnih meničnih dužnika. Svi su oni menični dužnici po menici i odgovaraju solidarno
imaocu menice. Imalac menice ima pravo da postupi protivu svih tih lica bilo
pojedinačno, bilo protiv više njih, bilo protiv svih zajedno i nije obavezan da se drži reda
kojim su se oni obvezali.
Kada dolazi do meničnog regresa, poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku
menice, ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Tada,
imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika, svih
potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, može
zahtevati palaćanje meničnog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana
dospelosti menice, kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.
U slučaju, da jedan od meničnih dužnika isplati menicu, tada on od imaoca
preuzima meničnu ispravu i time stiče pravo regresa prema prethodnicima na menici i
prema glavnom meničnom dužniku. Ovakvo lice može da naplati ne samo menični iznos,
nego i kamatu i druge troškove u vezi sa menicom. Sledeći isplatilac tada ima pravo
regresa prema svojim prethodnicima po menici i prema glavnom meničnom dužniku i
tako redom. Ovaj postupak traje dok menicu"ne iskupi" akceptant ili trasant, te na ovaj
način dolazi do tzv. prevaljivanja menične obaveze.
Lice koje vrši regres, svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. povratne
menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na
povratnu menicu. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu
menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

strana 27
 Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

LITERATURA:

1. Privredno pravo – Dr. Modrag Mićović; Dr. Ivica Jankovec, Pravni

Fakultet Kragujevac, 2006 god.
2. Berzanski Poslovi i Hartije od vrednosti – Dr. Modrag Mićović, Pravni
Fakultet Kragujevac, 2006 god.
3. Menica u novom platnom sistemu - Momčilo Tomić, Poslovni biro,
Beograd, 2003 god.
4. Poslovno pravo – Marko Vasiljević, Savremena administracija d.d.,
Beograd, 1999 god.
5. Finansijski Menadžment - DR. Mihailo Dedović, DR. Srećko Milačić,
Ekonomskii Fakultet Kosovska Mitrovica, 2007 god.
6. Hartije od vrednosti Menica i Ček –Mr. Stevan Milićević, Savremena
Administracija, Beograd, 1981 god.
7. Poslovno pravo - Dr. Miodrag sankovic .Beograd 2002 god.

strana 28