SR Rak Jajnika Vodic Za Pacijente PDF

Rak jajnika
Šta je
rak jajnika?
Dozvolite da Vam
objasnimo.
www.anticancerfund.org www.esmo.org
ESMO/ACF Serija Vodiča za Pacijente

zasnovana na ESMO Smernicama Kliničke Prakse

RAK JAJNIKA: VODIČ ZA PACIJENTE

INFORMACIJE ZA PACIJENTE NA OSNOVU ESMO SMERNICA KLINIČKE PRAKSE

Ovaj vodič za pacijente pripremio je Anticancer Fund, kako bi se pomoglo pacijentima i njihovoj
rodbini da bolje razumeju prirodu raka jajnika i da se upoznaju sa najboljim terapijskim opcijama
prema tipu raka jajnika. Preporučujemo da pacijenti pitaju svoje doktore koji testovi ili terapija
su potrebni za tip i fazu bolesti u kojoj se nalaze. Medicinske informacije koje su opisane u ovom
dokumentu zasnovane su na smernicama kliničke prakse napisanim od strane European Society for
Medical Oncology (ESMO) za lečenje raka jajnika. Ovaj vodič za pacijente napisan je u saradnji sa
ESMO udruženjem i distribuira se uz odobrenje ESMO udruženja. Napisao ga je doktor, a pregledan je
od strane dva onkologa ESMO udruženja, ujključujući i glavnog autora vodiča kliničke prakse za
medicinske stručnjake. Takođe je razmotren od strane predstavnika pacijenata ESMO radne grupe
pacijenata.

Više informacija o Anticancer Fund: www.anticancerfund.org

Više informacija o European Society for Medical Oncology: www.esmo.org

Definicije za reči koje su označene zvezdicom nalaze se na kraju ovog dokumenta.
Rak jajnika: vodič za pacijente - Informacije na osnovu ESMO smernica kliničke prakse – v.2014.1 Stranica 1

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Informacije u dokumentu nisu zamena za lekarsku konsultaciju. Namenjen je za ličnu upotrebu i ne može biti modifikovan, kopiran
ili distribuiran bez pisane saglasnosti ESMO udruženja i Anticancer Fund.
Sadržaj

Definicija raka jajnika .............................................................................................................................. 3
Da li se rak jajnika često javlja? .............................................................................................................. 4
Šta uzrokuje rak jajnika? ......................................................................................................................... 5
Kako se dijagnostikuje rak jajnika? ......................................................................................................... 8
Šta je važno znati da bi se odredila optimalna terapija? ...................................................................... 12
Koje su terapijske opcije? ..................................................................................................................... 19
Koji su mogući neželjeni efekti primenjene terapije? ........................................................................... 25
Šta se događa po zavrčetku lečenja? .................................................................................................... 29
Definicije medicinskih pojmova ............................................................................................................ 33
Ovaj tekst napisao je Dr. An Billiau, Celsus Medical Writing LLC (za Anticancer Fund) i pregledan je od strane Dr. Svetlane
Jezdic (ESMO), Dr. Nicoletta Colombo (ESMO), Pr. Cristiana Sessa (ESMO) i Ruth Payne (Ovacome UK).
Ovo je treće ažuriranje ovog vodiča. Novine odražavaju izmene u uzastopnim verzijama ESMO smernica kliničke prakse.
Ažuriranje je uradio Dr. Gauthier Bouche (Anticancer Fund), a pregledano je od strane Dr. Svetlane Jezdic (ESMO), Pr.
Cristiana Sessa (ESMO) i Ruth Payne (Ovacome UK).
Prevod brošure «OVARIAN CANCER: A GUIDE FOR PATIENTS» urađen je na inicijativu Udruženja medikalnih onkologa Srbije
(UMOS) i grupe Mladi onkolozi UMOS-a, a po odobrenju ESMO/Anticancer Fund. Ovaj tekst prevela je dr Simonida Pupovac
(Institut za onkologiju i radiologiju Srbije) i revidirale dr Ljiljana Stamatović (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije) i dr
Snežana Šušnjar (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije).


DEFINICIJA RAKA JAJNIKA

Rak jajnika je rak koji se stvara u tkivu jajnika. Jajnici su ženski reproduktivni organi u kojima se
formiraju jajne ćelije i stvaraju ženski hormoni. Rak jajnika nastaje ili iz ćelija na površini jajnika
(epitel* jajnika), vrsta raka koji se zove epitelijalni rak jajnika (takođe se naziva i karcinom jajnika), ili
iz drugih tkiva unutar jajnika (neepitelijalni rak jajnika). Oba termina se odnose na veoma široku
grupu različitih podtipova raka jajnika.
Najčešći tip raka jajnika je epitelijalni, koji čini oko 90% primarnih tumora jajnika. U grupi retkih
neepitelijalnih vrsta raka jajnika, dva podtipa se češće javljaju – maligni* tumori germinativnih ćelija i
stromalni tumori polnih traka.

Anatomija ženskog reproduktivnog sistema koja pokazuje jajnike, jajovode, matericu i rodnicu (vagina). Jajnici su organi gde
se formiraju jajašca i gde se stvaraju ženski hormoni. Jajašca se kreću kroz jajovode ka materici, u kojoj se razvija zametak za
vreme trudnoće.



DA LI SE RAK JAJNIKA ČESTO JAVLJA?

Rak jajnika je u svetu sedmi najučestaliji rak i uzrok smrti žena usled raka.
Incidenca* (učestalost javljanja) raka jajnika u svetu pokazuje izrazite geografske varijacije. Zemlje u
razvoju imaju najmanju incidencu. Procenjuje se da je u Evropskoj uniji 2008. godine kod 45,300 žena
otkriven rak jajnika. Verovatnoća da žena u Evropskoj uniji oboli od raka jajnika tokom života je
između 0,64% i 1,6%.
Približno polovina žena kojima je otkriven rak jajnika ima 60 godina ili više. Ipak, i mlađe žene mogu
da obole, uglavnom od dve retke vrste neepitelijalnog raka jajnika koje se nazivaju maligni tumori
germinativnog epitela i stromalni tumori polnih traka. Tumori germinativnih ćelija se uglavnom
otkrivaju u prve dve decenije života, dok su stromalni tumori polnih traka češći kod odraslih žena (tip
granuloza odraslih se prosečno otkriva u 50-tim godinama života, 90% juvenilnih tipova se otkriva
kod devojčica pre puberteta i tumori Sertoli*-Lajdigovih* ćelija se otkrivaju uglavnom kod žena
mlađih od 40 godina).


ŠTA UZROKUJE RAK JAJNIKA?

Danas, uzrok raka jajnika nije dovoljno razjašnjen. Važno je naglasiti da se termin rak jajnika odnosi
na veoma raznoliku grupu različitih vrsta malignih* tumora jajnika, i da uzrok različitih vrsta tumora
ne mora biti isti. Utvrđeno je postojanje velikog broja faktora rizika za rak jajnika. Neki od tih faktora
rizika su specifični za određene podtipove raka jajnika.
Ipak, u mnogo slučajeva nijedan od faktora rizika nije jasno prisutan. Faktor rizika povećava
verovatnoću za pojavu raka, ali niti je neophodan niti dovoljan da bi prouzrokovao nastanak raka.
Faktor rizika sam po sebi nije uzrok raka.

Kod nekih žena koje imaju jedan ili više faktora rizika nikad neće nastati rak jajnika, a neke žene, i
pored toga što nemaju ni jedan od ovih faktora rizika, mogu ipak oboleti od raka jajnika.

Do 90% svih slučajeva raka jajnika čini sporadični rak jajnika. To znači da nisu povezani sa
nasleđenim genskim mutacijama*.
Rizik od razvoja sporadičnog oblika raka jajnika je u vezi sa ukupnim brojem ovulatornih ciklusa koji
su se dogodili u jajnicima tokom reproduktivnih godina žene. Ovulatorni ciklus je mesečna stimulacija
jajnika koja dovodi do oslobađanja jajašca (ovulacija). Ukupan broj ovulatornih ciklusa u jajnicima
žene između menarhe* i menopauze* (tzv. reproduktivne godine) čini broj ovulatornih ciklusa tokom
života. Smatra se da ponovljena stimulacija tkiva jajnika tokom ovulatornog ciklusa povećave rizik od
oštećenja DNK* u ćelijama, što može da prouzrokuje rak.

U skladu sa ovim objašnjenjem, faktori rizika za ovu vrstu raka jajnika su:

- Starenje. Smatra se da kako žena postaje starija, promene u
DNK* u tkivu jajnika se mogu nagomilavati, čime se povećava
rizik od nastanka raka jajnika. Ukupno, incidenca* raka jajnika
se povećava sa svakom decenijom života. Prosečna starost žene
kojoj je otkriven rak jajnika je oko 60 godina. Incidenca lako
opada nakon 80-te godine života.

− Porodična istorija raka jajnika ili raka dojke je drugi bitan faktor rizika za razvoj raka jajnika.
Ovo se objašnjava činjenicom da do 10% pacijentkinja sa rakom jajnika imaju nasleđenu
gensku mutaciju koja može izavati rak jajnika. Genska mutacija je promena normalne DNK*
strukture gena. Određene mutacije proizvode gene koji mogu da izazovu rak. Mutacije u
ćelijama koje treba da postanu jajašca (jajne ćelije) ili spermatozoidi (ove ćelije se zovu
germinativne ćelije) prenose se sa roditelja na potomstvo. U slučaju epitelijalnog* raka
jajnika, određeni podtipovi su povezani sa dobro poznatim mutacijama, na primer
mutacijama nazvanim BRCA1 i BRCA2. Ove mutacije su takođe povezane sa povećanim
rizikom oboljevanja od raka dojke.
U globalu, pretpostavlja se da žena koja ima jednu rođaku u prvom kolenu (majka, ćerka ili
sestra) obolelu od raka jajnika, ima tri puta veći rizik od nastanka raka jajnika. Rizik se dalje
povećava ako postoji više od jedne rođake u prvom kolenu koja je obolela od raka jajnika.



Jevrejke Aškenazi porekla imaju posebno veliku šansu da budu nosioci nasledne mutacije za
rak jajnika: među svim ženama obolelim od raka jajnika, do 40% Aškenazi jevrejki ima BRCA1
ili BRCA2 mutaciju, dok u opštoj populaciji žena sa rakom jajnika ove mutacije ima njih samo
10%.
U globalu, za ženu koja je nosilac BRCA1 mutacije, procenjeno je da je rizik od oboljevanja
raka jajnika tokom života između 26% i 54%, a za nosioce BRCA2 mutacije taj rizik je između
10% i 23%.

- Lična istorija raka dojke pre 50-te godine života, ili porodična istorija (koja obuhvata i
rođake dalje od prvog kolena) raka jajnika, raka dojke, raka tela materice (rak
endometrijuma) ili raka debelog creva takođe je povezana sa većim rizikom od nastanka
raka jajnika.
- Broj dece koju je žena rodila. Žene koje nikad nisu rađale imaju dvostruko veći rizik od
dobijanja raka jajnika nego žene koje su rađale. Rizik od nastanka raka jajnika se smanjuje sa
svakim porođajem; ipak, nakon 5-tog porođaja rizik se dalje ne smanjuje. Tokom trudnoće,
ovulacija je privremeno prekinuta i smatra se da sledstveno smanjivanje broja ovulatornih
ciklusa tokom života smanjuje rizik od raka jajnika. Dodatno, smatra se da trudnoća može da
pomogne jajnicima da se oslobode premalignih* ćelija.
- Rasa. Belkinje imaju 30% do 40% veći rizik od nastanka raka jajnika nego žene crnkinje ili
žene španskog porekla (engl. Hispanic). Ova rasna razlika nije objašnjena. Pretpostavlja se da
razlike u broju porođaja i učestalosti ginekoloških operacija između rasa mogu igrati ulogu u
tome.

Postoje faktori koji su udruženi sa smanjenim rizikom od oboljevanja raka jajnika i to su:
− Podaci o porođajima. Kao što je ranije objašnjeno, rizik od nastanka raka jajnika se smanjuje
sa brojem porođaja koje je žena imala i taj efekat je ispoljen do najviše 5 porođaja. Smatra se
da su smanjenje ukupnog broja ovulatornih ciklusa kao i pojačanog oslobađanja od
premalignih* ćelija u trudnoći, objašnjenja za manji rizik.
− Dojenje ima zaštitni efekat, tj. smanjuje rizik za razvoj raka jajnika. Pretpostavlja se da je to
povezano sa činjenicom da dojenje sprečava ovulaciju, te tako smanjuje broj ovulatornih
ciklusa tokom života.
− Kombinovani oralni kontraceptivi sprečavaju ovulaciju i tako
imaju zaštitni efekat. Dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva
smanjuje rizik od razvoja raka jajnika do 50%. Štaviše, zaštita traje
duže od 30 godina nakon poslednje upotrebe kontraceptiva.
− Ginekološke operacije. Obostrano podvezivanje* jajovoda i
histerektomija* su povezani sa smanjenjem rizika od nastanka
raka jajnika. Razlog za to nije najbolje utvrđen, ali se smatra da ove hiruške procedure
remete snabdevanje jajnika krvlju, te tako remete i njihovu funkciju (ovulaciju), i smanjuju
broj ovulatornih ciklusa tokom života i rizik od razvoja raka jajnika.



- Ooforektomija. Hiruško uklanjanje jajnika značajno smanjuje rizik od razvoja raka jajnika.
Postoji sumnja da su neki faktori udruženi sa povećanim rizikom od nastanka raka jajnika, ali dokazi
za to nisu usaglašeni:
− Smatra se da određeni lekovi za plodnost* imaju ulogu u nastajanju raka jajnika, ali su
dokazi za to protivrečni.
− Studije sugerišu da zamenska (supstituciona) hormonska terapija* estrogenima* kod
postmenopauznih žena, kada se daje tokom vremena dužeg od 10 godina, može biti
povezana sa povećanim rizikom od oboljevanja od raka jajnika. Ove dokaze, ipak, treba dalje
potvrditi. Povećani rizik se izgleda smanjuje kada se prekine primena zamenske hormonske
terapije.
- Korišćenje talk pudera u predelu genitalne regije se smatra povezanim sa nastankom raka
jajnika. Talk može dospeti do jajnika putem reproduktivnog trakta i može dovesti do iritacije
epitela* jajnika. Ipak, dokazi o povezanosti između primene talk pudera i raka jajnika nisu
usaglašeni.


KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE RAK JAJNIKA?

Na rak jajnika može se posumnjati tokom rutinskog lekarskog pregleda, kada se
kliničkim pregledom ustanovi postojanje tumorske mase u karlici*, ili na osnovu
posebnih simptoma.

Glavni simptomi (tegobe) zbog raka jajnika povezani su sa postojanjem tumorske
mase u stomaku i uključuju:

• nelagodnost u karlici ili trbuhu, pritisak ili bol;
• osećaj punog stomaka ili oticanje trbuha;
• tegobe tokom jela: brzu sitost, dispepsiju* (tegobe u želucu);
• promene u pražnjenju creva, npr. zatvor;
• promene u mokrenju, npr učestalo mokrenje;
• bol tokom seksualnog odnosa.

Kod uznapredovale bolesti, navedeni simptomi mogu biti izraženiji i mogu uključivati i:

• mučninu i gubitak apetita (anoreksija);
• nadutost trbuha usled sakupljanja tečnosti u trbušnoj duplji (ascit*, tečnost koju stvara
bolešću zahvaćena trbušna maramica);
• prepreku u crevima usled tumorske mase u trbuhu;
• kratak dah usled nakupljanja tečnosti oko pluća (pleuralni izliv, tečnost koju stvara bolešću
zahvaćena plućna maramica).

Ipak, ovi simptomi nisu specifični za rak jajnika i mogu takođe da se jave u brojim nemalignim*
stanjima.

Maligni* tumori jajnika mogu da proizvode hormonske supstance koje uzrokuju specifične simptome
ili znake. Takvi tumori se nazivaju funkcionalni tumori. Ovo je posebno često kod stromalnih tumora
polnih traka (sex cord stromal tumours). Prekomerno lučenje estradiola* i/ili androgena* može
dovesti do prerane seksualne zrelosti (prerano otpočinjanje puberteta) kod devojčica pre puberteta.
Povećano lučenje estradiola može da izazove neredovne menstrualne
cikluse kod premenopauznih žena ili krvarenje iz materice kod žena u
menopauzi. Prekomerno lučenje testosterona*, muškog hormona, može
da dovede do virilizacije*. Povećano lučenje kortizola* može da
uzrokuje Kušingov sindrom*, stanje koje karakteriše dobijanje na težini,
istanjenje kože i pojačana maljavost.

Pored pitanja o ranije spomenutim simptomima, lekar će izvršiti opšti
klinički (fizikalni) pregled i tražiti testove krvi da bi procenio broj krvnih
ćelija kao i funkciju jetre i bubrega.



Mlade devojke koje pre puberteta dobiju rak jajnika možda imaju disgenetske polne žlezde
(gonade*), što znači da imaju urođeni poremećaj razvoja jajnika usled promena u hromozomima*.
Kod takvih pacijentkinja, potrebno je učiniti test krvi kojim će se dobiti uvid u broj i veličinu
hromozoma, što se naziva kariotip*.

Ako se pacijentkinja u menopauzi javi sa simptomima tumora jajnika i krvarenjem, histeroskopija (ispitivanje
unutrašnjosti materice uz pomoć male kamere) može biti indikovana da bi se otkrilo postojanje hiperplazije*
endometrijuma. Hiperplazija endometrijuma predstavlja preterani rast unutrašnjeg sloja materice
(endometrijuma), koji može prouzrokovati nenormalno krvarenje iz materice.

Dijagnoza raka jajnika se temelji na sledećim posebnih pregledima:
o Klinički pregled
Ginekološki pregled (Klinički pregled karlice*)
Kao deo opšteg ginekološkog pregleda, lekar će učiniti i bimanuelni
pregled karlice* (pregled karlice sa obe ruke, ginekološki pregled) da bi
ustanovio postojanje tumorske promene, kao i njenu veličinu i njeno
moguće širenje na okolna tkiva. Tokom pregleda lekar će palpirati
(prepipati) jajnike istovremeno preko stomaka i kroz vaginu.

Opšti klinički pregled

Kod uznapredovalih stadijuma bolesti lekar će traziti znake i simptome postojanja ascita*,
opstrukcije creva (prepreka u crevima koja sprečava normlano kretanje crevnog sadržaja),
pleuralne efuzije* (izliva) i uvećanih limfnih čvorova* ili solidnih organa (npr. jetre), izmenjenih
usled prisustva metastaza*.

• Radiološko ispitivanje
o Transvaginalni pregled ultrazvukom*

Lekar izvodi pregled organa karlice* putem ultravuka koristeći
sondu koja se stavlja u vaginu. Ovaj pregled se dobro podnosi.
Cilj ultrazvučnog pregleda je da se otkrije prisustvo tumora u
jajnicima i jajovodima (koji se takođe naziva adneksalna
tumorska masa). Cilj ovog pregleda je, takođe, da se, na osnovu
izgleda tumorskih masa, naprave razlike izmedju benignih*
promena od promena koje zahtevaju dalje (hisptopatološko)
ispitivanje na malignitet*. Ultrazvučni pregled koji koristi transvaginalni pristup dozvoljava
veoma dobru vizualizaciju adneksalnih struktura (jajnika i jajovoda).
Tumorska masa u karlici je sumnjiva na malignitet* ako pokazuje čvrstu komponentu (a ne
samo tečnost), nepravilne ivice i prisustvo mnoštva krvnih sudova. U tom slučaju, potrebno je
pacijentkinju uputiti radiologu sa iskustvom iz oblasti pregleda ultrazvukom. Transvaginalni
ultrazvuk može takođe otkriti postojanje ascita (nakupljene tečnosti u trbušnoj šupljini) ili
peritonealnih* metastaza* (metastaza po peritoneumu*, trbušnoj maramici, tkivu koje oblaže
šupljinu trbuha), promena koje takođe upućuju na malignitet.



Druge tehnike snimanja mogu obezbediti dodatne informacije, ali nisu rutinski neophodne u
preoperativnoj proceni. Cilj medicinskih snimanja prilikom otkrivanja raka jajnika je da se uoči
razlika izmedju benignih* adneksalnih tumorskih masa u odnosu na one koje zahtevaju dalje
histopatološko ispitivanje na malignitet*.
o Snimanje magnetnom rezonancom* (MRI)
MRI pregled karlice* može da pruži dodatne informacije o prirodi tumorske mase na jajniku,
posebno ako ultrazvuk ne može da pokaže da li se radi o benignoj* ili malignoj* prirodi bolesti.
Ovaj pregled pomaže u određivanju stadijuma bolesti i planiranju lečenja.

o Kompjuterizovana tomografija* (CT)
Podaci dobijeni CT pregledom mogu pobuditi sumnju na određeni tip raka jajnika. Pomaže u
određivanju stadijuma bolesti i planiranju lečenja.
o Pozitron-emisiona tomografija* – kompjuterizovana tomografija* (PET-CT)
PET-CT je tehnika snimanja koja vizuelizuje anatomiju tkiva kao i metaboličku aktivnost ćelija u
tom tkivu. PET-CT se ne preporučuje za otkrivanje primarnog tumora. Može da bude koristan u
određivanju stadijuma tumora koji su metabolički aktivni, što znači da tumor produkuje
supstance koje dovode do promena u hemijskom sastavu tečnosti u telu pacijenkinje.
Karcinom malih ćelija jajnika (engl. small cell carcinoma of the ovary) primer je tumora koji
može biti metabolički aktivan.
• Tumorski markeri*
Određeni tipovi raka jajnika stvaraju faktore koji se mogu izmeriti koristeći testove krvi. Ovi tzv.
tumorski markeri mogu pomoći pri postavljanju dijagnoze raka jajnika. Bitno je naglasiti da, osim ako
rak jajnika ne produkuje supstance koje uzrokuju određene simptome i znake bolesti, on često nije
prepoznat. Kancer antigen 125 (CA125) je tumorski marker koji se najčešće određuje pri prvoj
proceni sumnjive adneksalne tumorske mase, a i drugi tumorski markeri se koriste ukoliko postoji
sumnja na određenu vrstu neepitelijalnog raka jajnika. Neki tumorski markeri se mogu takođe
koristiti tokom ili nakon lečenja da bi pratili odgovor tumora na lečenje i/ili da zabeleže povratak*
bolesti (vidi poglavlje “Šta se događa po završetku lečenja?”). Da li je tumorski marker klinički
koristan zavisi od mnogih specifičnih faktora od strane tumora i od strane pacijentkinje i treba
oprezno procenjivati kliničku korist od tumorskog markera za svaku pacijentkinju pojedinačno.

Bitno je zapamtiti da, iako tumorski markeri mogu biti od pomoći, dijagnoza raka jajnika se suštinski
zasniva na metodama snimanja i histopatologije.

CA125 – Lekar obično traži da se odredi nivo proteina* CA125 u krvi. Najveći broj ćelija raka jajnika
stvaraju CA125 u većoj količini nego nemaligne ćelije. Kombinovanje rezultata ultrazvučnog*
pregleda i vrednosti CA125 je efikasnije u dijagnostici primarnog raka jajnika nego samo
transvaginalni ultrazvučni pregled. Bitno je naglasiti da, iako povišene vrednosti CA125 mogu
ukazivati na prisustvo raka jajnika, tumorski marker sam po sebi nije dovoljan za postavljanje
dijagnoze raka jajnika. Povišene vrednosti CA125 se takođe mogu naći u različitim benignim*
stanjima kao što su menstruacija, benigne ciste*, fibroidi* materice, upalne* bolesti karlice,
adenomioza*, endometrioza* i upala peritoneuma*.



Neepitelijalne vrste raka jajnika su retke i mogu praviti teškoće prilikom postavljanja dijagnoze. Uvid
u tumorske markere* i klinički nalazi mogu da ukažu na postojanje nekih od ovih tumora.

Ako se mlađe žene jave sa znacima tumorske mase u karlici, njihova starosna dob bi trebalo da
navede na sumnju na tumore germinativnih ćelija. Povišene vrednosti proteina* humani horionski
gonadotropin* (hCG), alfa fetoprotein* (AFP) i laktat dehidrogenaza* (LDH) mogu se naći kod
pacijentkinja sa ovim tumorima. Ovi tumorski markeri se odredjuju u krvi i kad je dijagnoza takvih
tumora već postavljena.

Kod tumora jajnika koji luče androgene hormone* i kortizol* i koji se prezentuju sa znacima
virilizacije* ili Kušingovim sindromom*, ove supstance mogu se određivati i biti korisne, posebno
tokom praćenja bolesti.

Estradiol* i testosteron* su reproduktivni hormoni koji se mogu meriti i biti korisni u praćenju
tumora granulosa* ćelija (estradiol) i tumora Sertoli*-Lajdigovih* ćelija (testosteron).

Inhibin* je hormon koji luče tumori ćelija granuloze* i može se meriti i koristiti kao tumorski marker*
za ovu bolest.

Neuron specifična enolaza (skraćeno NSE) je protein koji može biti povišen kod nekih
neuroendokrinih* tumora.

• Histopatološki pregled
Ovo je laboratorijski pregled tumorskih ćelija i izvodi se na tkivu raka
jajnika. Histopatološka informacija će potvrditi dijagnozu raka jajnika i
otkriti posebne osobine tumora, dozvoljavajući lekaru da odredi
histološki tip* raka jajnika u skladu sa utvrđenim kriterijumima Svetske
zdravstvene organizacije (SZO, engl. World Health Organization, WHO).
Histopatološki pregled se takođe sprovodi i na tkivima drugih organa,

kao što su organi karlice* ili trbuha na koje se rak jajnika proširio, ili je moguće da se proširio. Ovo je
deo procesa koji se zove operativno (hirurško) određivanje stadijuma. Određivanje stadijuma znači
da doktor određuje koliko se tumor proširio na ostale organe. Kod raka jajnika određivanje stadijuma
uključuje laparotomiju*. To je operativna procedura u kojoj je hirurg ili odstranio ili uzeo isečak
(biopsija*) sa organa (potencijalno) zahvaćenih tumorom.
Histološki tip* tumora i stadijum bolesti obezbeđuju veoma važne informacije o raku jajnika.
Histološki tipovi su opisani u poglavlju “Šta je važno znati da bi se odredila optimalna terapija?”.


ŠTA JE VAŽNO ZNATI DA BI SE ODREDILA OPTIMALNA TERAPIJA?

Lekari bi trebalo da uzmu u obzir mnoge osobine i pacijentkinje i tumora da bi
odlučili o najboljem lečenju. Kod nekih pacijentkinja, ova informacija se može
koristiti da bi se predvideo rizik od povratka* tumora.

Važne informacije o pacijentkinji
• Starost
• Podaci o rađanju i menopauznom* statusu kod odraslih žena
• Pubertetski status kod preadolescentnih devojčica
• Porodična istorija za rak jajnika, rak dojke ili drugih vrsta raka
• Lična medicinska istorija, prethodne bolesti i lečenja
• Opšte stanje i posebne telesne tegobe
• Rezultati kliničkog pregleda
• Rezultati laboratorijskih testova krvne slike, funkcija bubrega i jetre
• Rezultati drugih mogućih posebnih laboratorijskih testova, kao što su početne vrednosti
tumorskih markera* koja bi mogla biti važna za praćenje odgovora na lečenje.

Važne informacije o raku
Informacije o raku koje su važne za izbor lečenja uključuju stadijum bolesti, histološku vrstu* i gradus
tumora; kod određenih vrsta tumora profil ekspresije gena (prisustvo odredjenih gena) u tumorskim
ćelijama može biti od značaja.
ODREĐIVANJE STADIJUMA BOLESTI
Određivanje stadijuma raka znači da lekari određuju stepen proširenosti tumora i prognozu*
pacijentkinje. Što je stadijum niži, to je prognoza bolja. Veličina tumora i širenje (invazija*) na okolna
tkiva, zahvaćenost limfnih čvorova* i odsustvo ili prisustvo metastaza* uzimaju se u obzir da bi se
odredio stadijum bolesti. Stadijum bolesti je osnova za donošenje prave odluke o lečenju.

Kod raka jajnika, određivanje stadijuma je kompletno kada se urade sledeći pregledi: klinički pregled,
radiološka ispitivanja, operativno ispitivanje trbuha (hirurško određivanje stadijuma) i histopatološki
pregled tkiva primarnog tumora i biopsije* drugih moguće zahvaćenih organa.

Ključni deo određivanja stadijuma raka jajnika je izvođenje
laparotomije* pod opštom anestezijom*. Ovo tzv. „hirurško
određivanje stadijuma“ dozvoljava hirurgu da vizuelno odredi
prisustvo i širenje raka jajnika i da uzme tkivo tumora (i drugih
trbušnih organa koji su moguće zahvaćeni bolešću) za histopatološko
ispitivanje. Uz njenu primenu za određivanje stadijuma, laparotomija
takođe predstavlja prvi korak (a u nekim slučajevima i poslednji
korak) u lečenju, s obzirom da omogućava hirurgu da ukloni primarni
tumor i vidljivo zahvaćene organe.



Hirurg će ukloniti tumor i odredjene organe i učiniće biopsiju (uzimanje isečka tkiva za histopatološki
pregled) drugih organa na koje je moguće širenje bolesti. Tačan protokol potrebnih intervencija zavisi
od stadijuma bolesti koji se određuje tokom procedure. Može se odrediti proširenost bolesti (putem
histopatološkog ispitivanja tkiva i biopsije) i zahvaćeni organi mogu biti uklonjeni prilikom izvodjenja
ovih intervencija. Intervencije tokom operativnog određivanja stadijuma mogu obuhvatiti:
− totalnu abdominalnu histerektomiju* (odstranjivanje materice) i obostranu salpingo-

ooforektomiju (uklanjanje jajnika i jajovoda), kompletnu ili selektivnu limfadenektomiju
(odstranjivanje limfnih čvorova*) karličnih i paraaortalnih limfnih čvorova (limfni čvorovi u
karlici i duž glavne arterije aorte), delimičnu ili kompletnu omentektomiju (odstranjivanje
omentuma*, presavijenog dela trbušne maramice, peritoneuma*, koji prekriva creva) i
odstranjivanje bilo kog drugog organa na koji se tumor proširio;
− uzimanje isečka dela perotoneuma (trbušna maramica koja oblaže trbušnu duplju) sa
dijafragme, karlice* i prostora između trbuha i debelog creva (naziva se i parakolični žleb*);
− ispiranje trbušne šupljine slanim rastvorom da bi se otkrilo prisustvo malignih* ćelija
(peritonealno* ispiranje*);
- za određene tipove tumorae, odstranjivanje apendiksa*, slepog creva (apendektomija).

U određenim slučajevima, operativno određivanje stadijuma može da se sprovede putem
laparoskopije*, pre nego laparotomije*. O potrebi korišćenja laparoskopskog pristupa treba
odlučivati za svaku pacijentkinju pojedinačno.
Tabela ispod opisuje različite stadijume raka jajnika u skladu sa vodičima Internacionalne federacije
ginekologa i akušera (FIGO)1. Definicije su donekle stručne. Zbog toga, preporučuje se da pitate
lekara za detaljnija objašnjenja.

STADIJUM DEFINICIJA KATEGORIJA
Stadijum I Tumor ograničen na jajnike
Stadijum IA Tumor zahvata unutrašnjost jednog jajnika: nema tumora na spoljašnjoj strani
jajnika i kapsula koja okružuje jajnik je netaknuta. Nema ascita* koji sadrži
maligne* ćelije.
Stadijum IB Tumor zahvata oba jajnika, ali je rast tumora ograničen na njihovu unutrašnjost.
Nema tumora na spoljašnjoj strani jajnika i kapsule koje okružuju jajnike su Rani
intaktne. Nema ascita* koji sadrži maligne* ćelije. stadijum
Stadijum IC Tumor zahvata jedan ili oba jajnika (stadijumi IA ili IB) i uz to postoji jedan ili više bolesti
sledećih elemenata:
- tumor raste na spoljašnjoj strani jednog ili oba jajnika
- tumor prorasta kroz kapsulu jednog ili oba jajnika, ili je došlo do rupture
(cepanje) kapsule u vreme operacije
- ascit* sa malignim* ćelijama
- prisustvo malignih ćelija u peritonealnom* ispirku*

1
Treba napomenuti da se nova FIGO klasifikacija, sa samo manjim promenama, koristi od januara 2014.
godine. Međutim, odluke o lečenju još uvek se baziraju na prethodnoj klasifikaciji. To će se menjati u narednim
godinama, ali nema uticaja na preporuke o lečenju koji su navedeni u ovom vodiču.




Stadijum II Tumor zahvata jedan ili oba jajnika i širi se izvan jajnika, u karlične organe
Stadijum Tumor zahvata jedan ili oba jajnika i širi se na matericu i/ili oba jajovoda
IIA
Stadijum Tumor zahvata jedan ili oba jajnika i širi se na u druga tkiva karlice
IIB
Stadijum IIC Tumor zahvata jedan ili oba jajnika i širi se na matericu i jajovode (stadijum IIA) ili
na druge karlične organe (stadijum IIB). Dodatno, postoji jedan ili više sledećih
faktora: Odmakla
bolest
- tumorski rast na spoljašnjoj strani jednog ili oba jajnika
- tumorski rast kroz kapsulu jednog ili oba jajnika
- ascit* sa malignim* ćelijama
- peritonealni* ispirak* pokazuje prisustvo malignih ćelija.
Stadijum III Tumor zahvata jedan ili oba jajnika. Golim okom izgleda da je tumor ograničen
na karlicu, ali histopatološki pregled* pokazuje da se tumor proširio van karlice
na jednu ili više od navedenih organa :
- peritoneum* van karlice
- limfni čvorovi* u regiji karlice*
- površni omotač jetre
- tanko crevo ili omentum*.
Stadijum Tumor zahvata jedan ili oba jajnika. Golim okom izgleda da je tumor ograničen na
IIIA karlicu, ali histopatološki pregled* pokazuje tumorski rast, na mikroskopskom
nivou, na tankom crevu ili mezenterijumu* ili na trbušnoj maramici van karlice
(uključujući omentum*). Tumor se ne širi u limfne čvorove*. Odmakla
bolest
Stadijum Tumor zahvata jedan ili oba jajnika. Histopathološki pregled isečka (biopsije*) sa
IIIB trbušne maramice van karlice* pokazuje metastaze* manje od 2 cm. Tumor se ne
širi u limfne čvorove*.
Stadijum Tumor zahvata jedan ili oba jajnika. Tumorski rast uzrokuje metastaze u trbušnoj
IIIC maramci (peritoneum*) veće od 2 cm i/ili se tumor širi u limfne čvorove*
karlice*.
Stadijum IV Tumor zahvata jedan ili oba jajnika i uzrokuje
- metastaze* u jetri u dubini jetrinog tkiva (metastaze u parenhimu)
- metastaze u organima udaljenim od karlice*
- tečnost oko pluća (pleuralni izliv, efuzija*) koja sadrži maligne* ćelije



REZULTATI ISPITIVANJA TUMORSKOG TKIVA
Hirurški uzorak tumora se ispituje u laboratoriji od strane patologa*.
Ovaj pregled se naziva histopatološki pregled i obezbeđuje informacije o
histološkom tipu i gradusu tumora.
Histopatološko ispitivanje tkiva tumora obezbeđuje veoma važne

informacije o raku. Rezultati pregleda tkiva tumora tako uključuju
histološki tip i gradus.
Neki tumori proizvode karakteristične proteine* koji mogu da se pronađu u tkivu tumora primenom
specijalne laboratorijske metode koja se zove imunohistohemijska* analiza. Kod određenih tipova
raka jajnika, ovo dodatno ispitivanje uzorka tumora može da pomogne prilikom određivanja
histološkog tipa tumora.
• Histološki tip*
Histološki tip tumora odnosi se na tip ćelija koje čine tumor. Histološki tip se definiše u skladu sa
kriterijumima ustanovljenim od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Približno oko 90% malignih* tumora jajnika potiče od epitela* jajnika ili od epitela spoljneg kraja
jajovoda. Ovi tumori se nazivaju „epitelijalni rak (karcinom) jajnika“ ili „rak (karcinom) jajnika“.
Oko 10% malignih tumora jajnika nastaje od drugih tkiva jajnika, odnosno od tkiva koja nisu epitel.
Ovi tumori se nazivaju „neepitelijalni karcinom jajnika“.
I epitelijalni i neepitelijalni karcinomi jajnika čine mešovitu grupu različitih tipova tumora. Ove dve
grupe tumora opisane su posebno u daljem tekstu.

Ako se maligni tumor ovarijalnog tipa nađe u trbušnoj maramici (peritoneumu*), smatra se
primarnim tumorom jajnika.

KARCINOM JAJNIKA ILI EPITELIJALNI KARCINOM JAJNIKA

U grupi raka (karcinoma) jajnika postoji nekoliko histoloških tipova* i svaki predstavlja različit entitet
sa tačno određenim procesom razvoja (karcinogeneze). Svaki histološki tip se svrstava u jednu od tri
kategorije koje određuju prognozu*:
− Benigni* tumori su građeni od nemalignih ćelija. Benigni tumori mogu porasti veliki, ali se ne
šire na druge delove tela.
− Maligni* tumori su građeni od ćelija raka. Maligni tumori rastu bez ograničenja i mogu se
širiti i razarati okolna tkiva. Oni takođe mogu da se šire u druge delove tela (metastaze).
− Granični („borderline“) tumori se sastoje od ćelija koje se ne smatraju ni benignim niti
malignim, pri čemu imaju nizak maligni potencijal. Ove promene se takođe nazivaju i tumori
srednjeg stepena malignosti, tumori niskog malignog potencijala i atipični proliferativni
tumori. Granični („borderline“) tumori su uglavnom serozni karcinomi, ređe mucinozni
karcinomi i retko endometrioidni karcinomi.

Šest osnovnih histoloških tipova* epitelijalnih tumora jajnika su opisani ispod. Definicija ovih tumora i
njihovih različitih podtipova je veoma specijalizovana i stručna; zbog toga se preporučuje da
konsultujete svog lekara za više informacija.


− Serozni karcinomi čine približno 80-85% svih karcinoma jajnika u zapadnim zemljama. Većina
seroznih karcinoma su visokog gradusa; serozni karcinomi niskog gradusa su retki. Do 95%
pacijenatkinja sa FIGO III-IV stadijumom bolesti imaju serozni karcinom, dok su serozni
karcinomi FIGO stadijuma I izuzetno retki. Serozni karcinomi niskog gradusa i serozni
karcinomi visokog gradusa smatraju se različitim vrstama tumora.
− Endometrioidni karcinomi čine oko 10% svih karcinoma jajnika. Većina karcinoma ovog tipa
su FIGO stadijuma I ili II.
− Karcinomi svetlih ćelija čine oko 5% svih karcinoma jajnika. Oni su česti samo kod žena u
Japanu. Većina karcinoma ovog tipa su FIGO stadijuma I ili II i oni su najčešći tumori među
tumorima FIGO I stadijuma.
− Mucinozne karcinome čine dve podgrupe. Mucinozni tumori intestinalnog tipa su najčešći.
Endocervikalni tip (seromucinozni ili Mullerian) mucinoznog tumora je uglavnom granični
(borderline*) tumor i sličan je graničnim (bordeline*) seroznim tumorima.
− Karcinomi prelaznih ćelija su česti i najčešći su tumori visokog gradusa sa histološkim
osobinama sličnim kao kod seroznih karcinoma.
− Skvamozni karcinomi.

Uz ovih šest glavnih histoloških tipova, drugi tipovi raka jajnika obuhvataju:
- nediferentovane karcinome koji se ponašaju slično kao i serozni karcinomi visokog gradusa.
NEEPITELIJALNI RAK JAJNIKA

Neepitelijalni rak jajnika se takođe sastoji od mešovite grupe malignih* tumora. Karakteristično je da
su to sve retki tumori. Postoji šest glavnih histoloških tipova, često sa nekoliko različitih podgrupa.
Sveobuhvatni pregled klasifikacije dat je ispod. Definicija ovih tumora, posebno različitih podtipova,
veoma je specijalizovana i stručna, te se preporučuje da se konsultuje lekar za više informacija.
− Tumori germinativnih ćelija nastaju od jajašca (jajna ćelija) unutar jajnika. Tumori
germinativnih ćelija čine samo 5% svih tumora jajnika, ali ujedno čine više od 75% svih
malignih* tumora jajnika dijagnostikovanih kod preadolescentnih devojčica. Postoji nekoliko
tipova tumora germinativnih ćelija. Pošto je razlika između ovih podtipova izrazito stručna,
preporučuje se da pitate lekara za više informacija.
− Tzv. dermoidna cista* (ili zreli cistični teratom*) je podtip tumora germinativnih ćelija koji
može činiti 20% svih tumora jajnika i obično je benigan.
− Stromalni tumori polnih traka nastaju iz strome jajnika (meko tkivo koje formira potpornu
strukturu jajnika) ili od polnih traka (strukture koje tokom razvoja reproduktivnih organa
postaju specifične ćelije kao sto su Lajdigove* ćelije, Sertolijeve* ćelije, ćelije granuloze* i
ćelije teke*).
− Stromalni tumori polnih traka čine 5% svih tumora jajnika i 7% svih malignih tumora jajnika.
Najčešće nastaju kod žena odraslog doba. Ovi tumori najčešće stvaraju hormonske
supstance, pri čemu dovode do specifičnih kliničkih simptoma kao sto su virilizacija ili
endometroidna hiperplazija koja može prouzrokovati neredovne menstruacije ili krvarenje
kod žena u menopauzi.

Postoji nekoliko tipova stromalnih tumora polnih traka. Posto je razlika između ovih
podtipova izrazito stručna, preporučuje se da pitate lekara za više informacija.


Najčešći tip malignih tumora u grupi stromalnih tumora polnih traka je tumor granuloza
ćelija*. Ovi tumori se mogu javiti i kod odraslih, ali su najčešći u mladosti, uglavnom kod žena
mlađih od 20 godina. U ovoj starosnoj grupi tumori granuloza ćelija se često prezentuju
znacima preranog otpočinjanja puberteta.

Imunohistohemijska analiza može pomoći u razlikovanju ovih tumora od drugih tipova raka
jajnika s obzirom na to da ovi tumori tipično pokazuju tkivnu ekspresiju proteina CD99 i
melanA (u odrasloj formi) i alfa inhibina i kalretina (u odrasloj i juvenilnoj formi).

Tumori Sertolijevih ćelija, Lajdigovih ćelija i Sertoli-Lajdigovih ćelija čine podtip stromalnih
tumora polnih traka koji mogu proizvoditi muške hormone. Tumor Lajdigovih ćelija (naziva
se i tumor hilusnih ćelija) uvek je benigan i tipično se prezentuje virilizacijom usled sekrecije
androgena (muški hormoni). Tumor Sertoli-Lajdigovih ćelija se takođe javlja kod mlađih
pacijentkinja i takođe može lučiti hormone.

Kod ovih tumora takođe, imunohistohemijska* analiza može pomoći u njihovoj identifikaciji
pošto se kod njih tipično javljaju specifični proteini* alfa inhibin i citokeratin niske
molekularne težine.

− Karcinosarkomi* čine 2 do 4 % svih tumora jajnika. Ovi tumori se sastoje od malignih ćelija
koje nastaju i od epitela jajnika kao i od strome jajnika.

− Tumori malih ćelija i neuroendokrini tumori jajnika se sastoje od ćelija koje su manje od
normalnih ćelija. Neuroendokrine tumore jajnika čine ćelije koje se tipično nalaze u
endokrinom i nervnom sistemu.

Ova kategorija tumora, koja takođe sadrži različite podtipove, čini približno 1% svih tumora
jajnika i svaki podtip ima karakterističnu kliničku prezentaciju. Ovi tumori su retki, ali je
većina njih veoma agresivna, posebno kada se dijagnotikuju u stadijumu većem od FIGO I.
Posto je razlika između ovih podtipova izrazito stručna, preporučuje se da pitate lekara za
više informacija.

− Karcinom skvamoznih ćelija koji se stvara u dermoidnoj cisti*/teratomu* je maligni* tumor
koji nastaje u dermoidnoj cisti: ova tzv. „maligna transformacija“ je neuobičajena i dešava se
u samo 1-2% dermoidnih cisti. Ovi tumori najčešće nastaju kod žena u menopauzi i obično se
dijagnostikuju u odmaklijim stadijumima kada velika veličina tumora dovodi do tegoba ili
kada uvijanje tumora (torzija) uzrokuje bol. Dijagnoza se često postavlja prilikom operacije
kojoj se pacijentkinja podvrgne pod sumnjom da se radi o dermoidnoj cisti.

− Maligna struma jajnika (ili strumalni karcinoid) je maligni tumor koji nastaje unutar
teratoma* i sastoji se od više od 50% tkiva koji se tipično nalazi u štitastoj žlezdi*. Maligna
struma jajnika je veoma neuobičajena i uglavnom se dijagnostikuje kao usputan nalaz u žena
starosti 50-60 godina. Retko daje metastaze. Veoma retko, tumor jajnika predstavlja
metastazu primarnog malignog tumora štitaste žlezde, pa bi ovu mogućnost trebalo
razmotriti kod pacijentkinja sa malignom strumom jajnika.



• Gradus

Tzv. gradus (stepen) malignog* tumora odražava prisustvo netipičnih karakteristika ćelija i/ili
netipičnu građu tumora. Gradus pruža informacije o stopi rasta tumora i o stepenu invazivnosti*
tumora.

Za rak jajnika, može se koristiti više sistema gradiranja. Sistem gradiranja može biti različit u
zavisnosti od histološkog tipa* tumora. Gradus se opisuje brojem (obično od 1 do 3) ili pridevom
(nizak ili visok). Opšte pravilo je da što je gradus manji, prognoza je bolja.


KOJE SU TERAPIJSKE OPCIJE?

Planiranje lečenja za pacijentkinje uključuje multidisciplinarni tim*
medicinskih profesionalaca. Ovo uglavnom znači sastanak lekara različitih
specijalnosti, što se naziva multidisciplinarno mišljenje ili konzilijarno
mišljenje*. Na ovom sastanku, raspravlja se o planiranju lečenja u skladu sa
važnim informacijama ranije opisanim.

Lečenje obično kombinuje operaciju i sistemsku hemioterapiju*, koja deluje
na ćelije raka gde god se nalazile u organizmu.

Obim lečenja će zavisiti od stadijuma raka, karakteristika tumora i rizika za
pacijentkinju. Vidovi lečenja opisani u daljem tekstu imaju svoje koristi, rizike i
kontraindikacije*. Preporučuje se da pacijentkinja pita svog lekara o očekivanim koristima i rizicima
svakog vida lečenja da bi bila informisana o posledicama lečenja. Za neke vidove lečenja, postoji
nekoliko mogućnosti i o izboru bi trebalo razgovarati da bi se postigao balans između koristi i rizika.

Generalno, lečenje raka jajnika prati standardni plan lečenja. Ovo je opisano dalje u tekstu. Ipak, rak
jajnika predstavlja grupu vrlo različitih tumora i za određene podtipove neepitelijalnog raka jajnika,
preporučeno lečenje je različito.
Treba naglasiti da su većina neepitelijalnih tumora veoma retki tumori i opcije za lečenje opisane
ispod su režimi bazirani na trenutnom kliničkom iskustvu zasnovanom na ograničenom broju
slučajeva.

Osim standardnog lečenja, moguće je učestvovati u kliničkim istraživanjima* u svim stadijumima
bolesti. U kliničkim studijama, novi načini lečenja ili strategije se ispituju sa ciljem da se sazna više o
mogućim koristima i rizicima. Ako pacijentkinja želi da učestvuje u kliničkom istraživanju, preporučuje
se razgovor sa lekarom o kliničkim studijama koje se trenutno sprovode.
STANDARDNI PLAN LEČENJA RAKA JAJNIKA
Plan lečenja za ranu bolest (FIGO stadijumi I i IIA)
U ovim stadijumima tumor je ograničen na jajnike (stadijum I) ili na jajnike, matericu i/ili jajovode
(stadijum IIA).
Pošto nema širenja bolesti van karlice*, glavni cilj lečenja je da se operativno ukloni tumor kao i
organi na koje se tumor proširio, ako je to slučaj. Za određene pacijentkinje sa pridruženim prisutnim
faktorima rizika, ipak se preporučuje dodatno lečenje (koji se naziva adjuvantna* hemioterapija*),
pošto smanjuje rizik od progresije i/ili povratka bolesti.



Operativno uklanjanje tumora i zahvaćenih organa tokom operativnog određivanja
stadijuma

Operativno odstranjivanje tumora i zahvaćenih organa tumorom čini prvi (i u
određenim slučajevima i konačan) korak u lečenju ranog raka jajnika.
Operacija se izvodi tokom operativnog određivanja stadijuma, bitnom
momentu za dijagnozu raka jajnika (vidi poglavlje „Određivanje stadijuma
bolesti“). Tokom laparotomije* pod opštom anestezijom, hirurg vizuelno
određuje prisustvo i širenje raka jajnika; drugim rečima, hirurg odredjuje
stadijum raka jajnika. U zavisnosti od stadijuma, hirurg će tada sprovesti
standardan protokol odstranjivanja tumora i uzimanje isečaka tkiva za
biopsiju*. Ovo ne samo što obezbeđuje tkivo za histopatološki pregled, već
ujedno čini i lokalno lečenje tumora.
U slučaju kada hiruško određivanje stadijuma ukaže na rani rak jajnika, hirurg će izvršiti:

• totalnu abdominalnu histerektomiju* (odstranjivanje materice);
• bilateralnu salpingo-ooforektomiju* (obostrano odstranjivanje jajnika i jajovoda);
• omentektomiju (odstranjivanje duplikature trbušne maramice koja prekriva creva).

Kao dodatak određivanju stadijuma, istražuje se cela trbušna šupljina, što uključuje:

• procenu karličnog i paraaortalnog* retroperitoneuma (prostor iza trbušne maramice u
predelu karlice* i aorte);
• uzimanje isečka (biopsije*) peritoneuma (trbušna maramica);
• peritonealno* ispiranje* (slani rastvor se koristi za ispiranje trbušne šupljine i onda se ispituje
na prisustvo malignih* ćelija).

Kod određene grupe pacijentkinja, može se učiniti tzv. operacija sa očuvanjem plodnosti. Ovo znači
da se sačuvaju jedan jajnik, jajovod i materica. Ovakva operacija može se razmotriti kod
pacijenatkinja koje žele da očuvaju mogućnost da imaju decu, pod uslovom da je sprovedeno
detaljno određivanje stadijuma, da su sačuvani organi zdravi i da je pacijentkinja pravilno savetovana.
Operacija sa očuvanjem plodnosti može da bude jedina vrsta lečenja za određene vrste raka jajnika,
kao što su npr. tumori germinativnih ćelija.

Adjuvantna* hemioterapija*
Kod pacijenatkinja sa stadijumom I raka jajnika, gradus je najjači
pokazatelj rizika od povratka* bolesti:

! nizak rizik: stadijum IA i IB, gradus 1;
! srednji rizik: stadijum IA i IB, gradus 2;
! visok rizik: stadijum IA gradus 3, stadijum IC svi gradusi 1,2 ili 3;
stadijum IB gradus 2 ili 3 i histologija karcinoma svetlih ćelija.



Drugi klinički faktori koji određuju rizik od povratka bolesti:

! pucanje tumora pre ili tokom operacije;
! prisustvo tumora u oba jajnika;
! uzrast u vreme postavljanja dijagnoze.

Za one pacijentkinje kod kojih hirurško određivanje stadijuma i histopatološko ispitivanje tkiva
tumora ukazuje na prisustvo rane bolesti srednjeg ili visokog rizika, preporučuje se primena 6 ciklusa
hemioterapije* sa karboplatinom*, koja se daje intravenski*. Adjuvantna* hemioterapija može da
smanji rizik od povratka i/ili progresije bolesti.
Plan lečenja za uznapredovalu bolest (FIGO stadijumi IIB to IIIC)

U ovim stadijumima, tumor se proširio u tkivo karlice van materice i jajovoda; tumor se proširio u
tkiva gornjeg abdomena i/ili dao udaljene metastaze*. Tumor se značajno proširio i teško je ili
nemoguće operativno ukloniti svo tumorsko tkivo. Zbog toga je cilj inicijalnog lečenja za ove
pacijenkinjee da se maksimalno ukloni tkivo tumora operacijom, a nakon toga da se zaostale
tumorske ćelije ciljaju hemioterapijom*. Hemioterapija se daje kroz venu te tako deluje sistemski na
ćelije tumora. Štaviše, deo hemoterapije može se dati i pre operacije da bi se smanjila proširenost
tumora, čime bi se omogućilo maksimalno uklanjanje tumora operacijom.
“Debulking” operacija*
Za sve pacijentkinje sa sumnjom na rak jajnika, izvodi se laparotomija* radi kompletnog
operativnog određivanja stadijuma bolesti (vidi poglavlje „Određivanje stadijuma bolesti“). Ako
hirurško određivanje stadijuma pokaže i/ili potvrdi uznapredovalu bolest, inicijalna hiruška
procedura ima za cilj da ukloni masu tumora, što znači da će hirurg pokušati da operativno ukloni
sav vidljivi tumor. Ova procedura se naziva i maksimalna (ili optimalna) citoredukcija.
Obim operativne intervencije tokom ove procedure i verovatnoća da će hirurg postići maksimalnu
citoredukciju zavisi od stadijuma bolesti. Cilj ove procedure je da se ukloni što je više moguće
mase primarnog tumora, a termin optimalna citoredukcija odnosi se na odsustvo zaostale bolesti
(nema zaostalog tumora).

Standardni elementi ove procedure su totalna abdominalna histerektomija*, bilateralna salpingo-
ooforektomija*, omentektomija, limfadenektomija (odstranjivanje limfnih čvorova) i ispiranje
trbušne maramice (peritoneum*); procedura može uključivati i (delimično) odstranjivanje
peritoneuma*, jetre, slezine, želuca, žučne kese, pankreasa, creva i mokraćne bešike.

Ako optimalna citoredukcija nije moguća i pacijentkinja potom ili odgovori na hemioterapiju* ili
postigne stabilizaciju bolesti kao odgovor na hemioterapiju, potrebno je razmotriti tzv. „interval
debulking“* operaciju. Ovo znači da će se nakon tri ciklusa hemioterapije pacijentkinja podvrgnuti
„debulking“ operaciji (operativnom odstranjivanju tumorskog tkiva), nakon čega će se primeniti
još tri ciklusa hemioterapije. Ova strategija je sve više prihvaćena i sve češće se koristi, posebno
kad je prisutna opsežna proširenost tumora.



Hemioterapija*
Nakon primarnog operativnog smanjenja tumora, standardno lečenje za pacijentkinje sa
uznapredovalim rakom jajnika je terapija bazirana na platini*, posebno kombinacija karboplatine*
i paklitaksela*, primenjena intravenski*, šest ciklusa. Neke pacijentkinje sa opsežnom
proširenošću tumora mogu primiti 3 ciklusa pre operacije sa ciljem da se proširenost tumora
smanji, a onda se podvrgnuti operaciji i nakon toga primiti preostala 3 ciklusa hemioterapije.
Pacijentkinjama koje razviju alergiju na paklitaksel ili ovaj lek ne tolerišu, kao alternativa se može
razmotriti kombinacija docetaksela i karboplatine ili pegilovanog lipozomalnog doksorubicina* i
karboplatine.
U SAD-u se predlaže da bi intraperitonealnu hemioterapiju - primenu hemioterapije kroz hiruški
postavljeni fleksibilni kateter koji dozvoljava protok tečnosti u trbušnu duplju – trebalo ponuditi
pacijentkinjama sa vrlo ograničenom bolešču ili bez zaostale bolesti nakon operacije. Ipak,
kombinacija intraperitonealne i intravenske* hemioterapije se ne može smatrati standardnom
procedurom u Evropi.
Ciljana terapija*
Bevacizumab* je antitelo koje se vezuje za vaskularni endotelijalni faktor rasta* (VEGF), faktor
rasta za krvne sudove. Ćelije raka jajnika proizvode veliku količinu VEGF koji stimuliše stvaranje
novih krvnih sudova unutar i u okolini tumora. Stoga, blokiranje VEGF primenom bevacizumaba
ovo se može sprečiti

Dodatak bevacizumaba hemioterapiji se može preporučiti kao inicijalno lečenje pacijentkinja sa
bolešću stadijuma III i zaostalim tumorom većim od 1cm posle operativnog odstranjivanja
tumorskih masa („debulking“*), ili sa stadijumom IV. Bevacizumab treba primenjivati uz
paklitaksel i karboplatinu i tokom godinu dana.
Plan lečenja za metastatsku* bolest (FIGO stadijum IV)
Približno 15% pacijenatkinja sa rakom jajnika se dijagnostikuje u stadijumu IV (metastatska)

bolesti. Kao što je objašnjeno u delu o lečenju uznapredovale bolesti, rezultat lečenja u ovom
stadijumu zavisi takođe od zaostale bolesti nakon operacije primarnog tumora, nakon koje sledi
hemioterapija* koja se sastoji od šest ciklusa platina-paklitaksel* režima. Pacijentkinjama koje
razviju alergiju na paklitaksel ili ga ne podnose, kombinacija docetaksela i karboplatine ili
pegilovanog lipozomalnog doksorubicina* i karboplatine može se razmotriti kao alternativa. Lek
bevacizumab* može biti dodat hemioterapiji kao što je opisano u prethodnom odeljku o
uznapredovaloj bolesti.
POSEBNI ASPEKTI LEČENJA ODABRANIH NEEPITELIJALNIH VRSTA RAKA JAJNIKA
Tumori germinativnih ćelija
Oko dve trećine tumora germinativnih ćelija otkriju se u stadijumu I: kod ovih pacijentkinja
preporučuje se operacija sa očuvanjem plodnosti, a kompletna procedura operativnog određivanja
stadijuma nije indikovana. Glavni razlog za ovakav stav je da je pokazana velika efikasnost terapija
koje se mogu kasnije primeniti u slučaju da se tumor germinativnih ćelija vrati. Ne preporučuje se
adjuvantno* lečenje za tumore niskog rizika stadijuma I.



Kod uznapredovale bolesti, vrši se „debulking“ operacija, nakon čega se primenjuje hemioterapija* u
sastavu bleomicin*, etopozid* i cisplatina* (BEP). Ova hemioterapija se primenjuje u intervalu od 3
nedelje (naziva se ciklus). Optimalna dužina primene nije jasno definisana, ali 3 ciklusa BEP
hemioterapije obično se koriste za pacijentkinje čija je bolest operativno uklonjena u potpunosti. Za
pacijentkinje čiju bolest nije bilo moguće u potpunosti odstraniti, predlaže se primena 4 do 5 ciklusa
BEP režima (od 4. ciklusa bez bleomicina, da bi se smanjio rizik od plućne toksičnosti). Kako su tumori
germinativnih ćelija osetljivi na hemioterapiju, može se učiniti operacija sa očuvanjem plodnosti i kod
uznapredovale bolesti. Ipak, kod starijih, postmenopauznih žena, lečenje treba sprovoditi u skladu sa
standardnim planom lečenja.

Za endodermalne sinus tumore, posebnu podgrupu tumora germinativnih ćelija koji rastu agresivnije,
preporučuje se adjuvantna* hemioterapija*, osim za pacijentkinje stadijuma IA, nakon čijeg lečenja
bi trebalo pratiti nivoe alfa fetoproteina* (AFP) u krvi.
Stromalni tumori polnih traka
Kod mladih pacijentkinja sa stromalnim tumorom polnih traka koje imaju lokalizovanu bolest, može
se razmotriti operacija sa očuvanjem plodnosti, a kompletno određivanje stadijuma se ne
preporučuje.

Većina ovih tumora se dijagnostikuju u stadijumu I i za ove pacijentkinje se ne preporučuje
adjuvantna* terapija. Neki lekari predlažu adjuvantnu hemoterapiju baziranu na platini za
pacijentkinje sa tumorom stadijuma IC i visokim gradusom (gradus 3) tumora. Najčešće primenjivan
režim je BEP kombinacija (bleomicin*, etopozid* i cisplatina), ali mogu se koristiti i nekoliko drugih
kombinacija lekova.

Za tumore granuloza ćelija višeg rizika, indikovana je adjuvantna* hemioterapija sa bleomicinom*,
etopozidom i cisplatinom ili sa karboplatinom i paklitakselom.
Za tumore Sertoli-Lajdigovih ćelija, trebalo bi razmotriti adjuvantnu hemioterapiju za pacijentkinje sa
bolešću stadijuma I i/ili visokim gradusom (gradus 3) tumora, ili heterologim elementima viđenim od
strane patologa.

Lečenje uznapredovale bolesti je u skladu sa opštim vodičima za lečenje raka jajnika. „Debulking“*
operacija, kad god je to moguće, ostaje najefikasnija terapija za metastatske ili recidivantne (relaps)
tumore granuloza ćelija. Hemioterapija bazirana na platini se trenutno koristi za pacijentkinje sa
uznapredovalom bolešću.
Karcinosarkom*
Svi karcinosarkomi su visokog gradusa, čak i kad se dijagnoza postavi u stadijumu I. Zbog toga se
preporučuje adjuvantna hemioterapija sa karboplatinom* i paklitakselom*. Kod starijih pacijentkinja
sa lošim opštim stanjem može se razmotriti i monoterapija sa karboplatinom.
Tumori malih ćelija neuroendokrini* tumori
Primenjuju se standardni operativni principi. Ipak, kod mladih pacijentkinja sa izolovanim tumorom
jajnika, može se razmotriti operacija sa očuvanjem plodnosti u kombinaciji sa adjuvantnom*
hemioterapijom*. Hemioterapija se uglavnom sastoji od platine* i etopozida*.


Maligna struma jajnika
Za žene u menopauzi i za premenopauzne žene koje ne žele više da rađaju preporučuje se hirurško
lečenje histerektomijom* i bilateralnom salpingo-ooforektomijom*. Za mlađe žene koje žele da
očuvaju plodnost, može se razmotriti operacija sa očuvanjem plodnosti, uz uslov da nema širenja
tumora van kapsule jajnika i da ne postoje zreli cistični teratomi. Agresivnija operacija je indikovana
za pacijentkinje kod kojih se tumor proširio. Adjuvantna* terapija se ne preporučuje.
Posle operacije maligne strume jajnika, preporučuje se skener celog tela sa radio-jodom. Ovo je
procedura snimanja koja dozvoljava uočavanje prisustva tkiva štitaste žlezde bilo gde u telu.
Radioaktivni jod*, koji se daje intravenski*, preuzima funkcionalno tkivo štitaste žlezde. Ova
procedura se zato može koristiti i za otkrivanje zaostalog tkiva tumora postoperativno i tokom
praćenja. Pre ovog snimanja, štitasta žlezda se operativno ukloni (tiroidektomija) da bi se sprečilo da
najveći deo joda, ako ne i sav jod, preuzme štitasta žlezda pre nego tkivo tumora.
Skvamocelularni karcinom koji nastaje unutar dermoidne* ciste*/teratoma*
Ukoliko je tumor ograničen na jajnik i nije došlo do pucanja kapsule jajnika, lečenje je ograničeno i
može da se sastoji samo od salipingo-ooforektomije*. Za uznapredovalu bolest, treba sprovesti
standarno operativno određivanje stadijuma bolesti. Ako tumor nije u potpunosti odstranjen
primarnom operacijom, ne savetuje se ponavljati operaciju. Indikovana je adjuvantna*
hemioterapija* sa režimima baziranim na platini*; kombinovana terapija sa bleomicinom*,
etopozidom* i cisplatinom, ili sa karboplatinom* i paklitakselom*.


KOJI SU MOGUĆI NEŽELJENI EFEKTI PRIMENJENE TERAPIJE?
Operacija
Opšti rizici i neželjena dejstva
Neki rizici su zajednički za svaku hiruršku intervenciju koja se izvodi pod opštom anestezijom*. Ove
komplikacije nisu česte i uključuju duboku vensku trombozu*, probleme sa srcem ili disanjem,
krvarenje, infekciju ili reakciju na anesteziju. Ovo može da se spreči detaljnom medicinskom
procenom pre operacije i odgovarajućim tretmanom.

Jajnici, jajovodi i materica se nalaze u karlici* zajedno sa limfnim čvorovima*, mokraćnom bešikom,
velikim krvnim sudovima i delovima creva. Tokom hirurške intervencije, uglavnom zavisno od
proširenosti tumora, mogu se oštetiti neke od ovih struktura. Tačno preoperativno određivanje
stadijuma bolesti i medicinska snimanja obezbeđuju da se ovaj rizik svede na minimum.

Kada se uklone limfni čvorovi u karlici* i duž aorte, može se oštetiti ili blokirati limfni sistem što
dovodi do limfedema, stanja gde se limfna tečnost nakuplja u nogama i čini da one otiču. Ovo može
da se desi odmah nakon operacije ali i kasnije.
Gubitak reproduktivne funkcije
Standardni plan lečenja raka jajnika uključuje operativno uklanjanje oba jajnika i jajovoda i materice.
Kao posledica toga, nakon lečenja, ove pacijentkinje više ne mogu da zatrudne. Pacijentkinje treba
pravilno savetovati i uputiti na pružanje stručne podrške.

Kod odabrane grupe pacijentkinja može se izvesti operacija sa očuvanjem plodnosti, što znači da će
se jedan jajnik, jajovod i materica poštedeti. Operacija sa
očuvanjem plodnosti može se razmatrati kod pacijentkinja koje
žele da očuvaju fertilnu sposobnost (mogućnost da ostanu
trudne), uz uslov da je sprovedeno sveobuhvatno određivanje
stadijuma, da su očuvani organi zdravi i da je pacijentkinja
pravilno savetovana.
Gubitak funkcije jajnika nakon odstranjivanja oba jajnika takođe
uzrokuje prestanak stvaranja ženskih hormona. Kod žena u
reproduktivnom dobu ovo vodi do gubitka menstruacije i pojave menopauznih* simptoma. Pažljivo
treba razmotriti da li je primena sustitucione (zamenske) hormonske terapije* indikovana ili ne, što
zavisi od vrste raka jajnika, medicinskog stanja svake pojedinačne pacijentkinje i želje pacijentkinje.
Gubitak trbušnih organa
Kod pacijentkinja sa uznapredovalim rakom jajnika, „debulking“* operacija može uključivati i
operativno uklanjanje raznih trbušnih organa zahvaćenih tumorom.

Gubitak delova creva, dela jetre i gubitak žučne kese mogu prouzrokovati gastrointestinalne
probleme. Operativno izvođenje* creva (ileostoma* ili kolostoma*) na prednji trbušni zid nekada
može biti neophodno da bi se obezbedilo sakupljanje i/ili eliminacija stolice.



Uklanjanje slezine vodi do povećane oseljivosti na određene infekcije te bi trebalo razmotriti
postoperativno vakcinaciju i prevenciju antibiotocima.

Gubitak funkcije mokraćne bešike (skladištenje i eliminisanje urina) je manje često i potreba za
operativnim izvođenjem* na prednji trbušni zid je retka.
Hemioterapija*
Neželjena dejstva hemioterapije su veoma česta. Ona zavise od vrste leka (lekova) koji su primenjeni i
od doziranja i za svaku pacijentkinju variraju u vrsti i obimu. Kod pacijenatkinja koje su patile od
drugih medicinskih problema u prošlosti, potrebno je preduzeti određene mere opreza i/ili
prilagođavanje doze. Kombinacije više lekova uglavnom dovode do više neželjenih efekata nego
primena jednog leka. Za neka neželjena dejstva postoje načini za njihovo sprečavanje ili ublažavanje i
o ovome je potrebno unapred razgovarati sa lekarima i medicinskim sestrama.

Ispod su pobrojana opšta neželjena dejstva do kojih dolazi prilikom primene lekova koji se najčešće
koriste u lečenju raka jajnika. Priroda, učestalost i težina neželjenih efekata variraju za svaki
hemioterapijski lek.

Najčešća neželjena dejstva su:

• opadanje kose ili istanjenje kose (sem za karboplatinu kod
koje je to retko);
• smanjenje broja krvnih ćelija, što može dovesti do anemije,
krvarenja i modrica i infekcija;
• umor;
• osećaj mučnine ili povraćanje.

Druga neželjena dejstva koja se mogu češće javiti su:
• bol ili ranice u ustima;
• gubitak ili promene u ukusu (metalni ukus);
• proliv;
• utrnutost ili osećaj bockanja u prstima šaka i stopala (periferna neuropatija*);
• bolovi u zglobovima i mišićima;
• blage alergijske reakcije sa osipom, crvenilom lica, groznicom ili drhtavicom;
• upala kože oko mesta uboda igle;
• reakcija kože u vidu crvenila, tamnije prebojenosti ili istanjenja.

Povremena neželjena dejstva uključuju:
• promene u radu jetre;
• upalu pluća koja uzrokuje kašalj, kratak dah i bolove u grudima (bleomicin*);
• zatvor;
• nizak krvni pritisak (može da izazove vrtoglavicu);
• spore otkucaje srca;
• bolove u stomaku;
• glavobolju.



Na kraju, kod žena kod kojih je učinjena operacija očuvanja plodnosti, neki od hemioterapijskih*
lekova mogu uticati na preostalu funkciju jajnika i izazvati neplodnost. Takođe, neki hemioterapijski
lekovi mogu izazvati oštećenja razvoja ploda u materici i/ili mogu imati štetan efekat na bebu ako se
doji, jer mogu preći u mleko.

Osim ovih, svaki lek može takođe dati različite neželjene efekte. Najčešći neželjeni efekti opisani su
dole, iako neće svaka pacijentkinja imati neželjene efekte, niti će ih iskusiti u istom obimu.

Paklitaksel* može izazvati perifernu neuropatiju* koja zavisi od primenjene doze, trajanja infuzije i
načina davanja leka. Simptomi koji se mogu javiti uključuju utrnutost, parestezije* i goreći bol u
rukama i nogama, kao da se nose užarene rukavice ili čarape. Simptomi su često simetrični i
uglavnom počinju u stopalima i nogama. Pacijentkinje najčešće prijavljuju istovremeni početak
simptoma u prstima šaka i stopala, ali moguća je i neujednačena pojava ovakvih tegoba. Zahvaćenost
lica je ređa. Iako blagi simptomi mogu da se poboljšaju ili nestanu unutar nekoliko meseci, kod
pacijentkinja kod kojih se javi teža neuropatija, ove tegobe mogu da traju i duže vreme.

Karboplatina* data uz paklitaksel* povećava rizik od neuropatije.

Cisplatina* može izazvati gubitak sluha i oštećenje bubrega. Funkcija bubrega se ispituje preko
rezultata krvi pre otpočinjanja hemioterapije. Da bi se sprečilo oštećenje bitno je piti veliku količinu
vode tokom primene terapije.

Neželjena dejstva težeg stepena koja se mogu desiti tokom primene topotekana* uključuju ozbiljne
alergijske reakcije, plavu ili neuobičajeno bledu kožu i nokte, groznicu, drhtavicu, upornu gušobolju,
bolno mokrenje ili osećaj pečenja prilikom mokrenja, uporan ili težek kašalj, uporan ili jak bol,
crvenilo ili otok na mestu injekcije, uporne ili jake bolove u želucu ili grčeve, uporan ili težak umor ili
slabost, osećaj kratkog daha, neuobičajene modrice ili krvarenje i žutilo kože ili očiju.

Česti neželjeni efekti bleomicina* su drhtavica, konfuzija, crne linije na noktima, opadanje kose,
svrab, gubitak apetita, crvenilo, tamnija prebojenost ili povećana osetljivost kože, bol u ustima, umor
i gubitak težine. Doza bleomicina koja može da se primeni je ograničena zbog mogućnosti razvoja
fibroze pluća, koja uzrokuje kratak dah, koji treba prijaviti lekaru. Primećena je i preosetljivost na
bleomicin, ali ona ne zavisi od doze i uglavnom se ispoljava unutar nekoliko sati od davanja leka.

Primena leka ifosfamida* treba kombinovati sa primenom leka koji štiti urinarni sistem. Potrebno je
javiti se lekaru ako se u mokraći pojavi krv ili mokraća postane tamna, ako se javi koma ili konfuzija, ili
ako pacijentkinja manje mokri. Ovaj lek može takođe prouzrokovati žutilo očiju i kože.

Bevacizumab*

Najčešći neželjeni efekti bevacizumaba* su povišen krvni pritisak, opšta slabost, bol, bol u trbuhu,
mučnina i povraćanje, slab apetit, zatvor, infekcije gornjeg respiratornog trakta, nizak broj belih
krvnih zrnaca (što može povećati rizik za infekciju), proteinurija, krvarenje iz nosa, proliv, opadanje
kose, bol u ustima i glavobolja.



Postoje takođe retki ali ozbiljni neželjeni efekti bevacizumaba koji uključuju
− pucanje (perforacija) zida želuca ili creva;
− stvaranje fistula;
− komplikacije u zarastanju rana;
− jako krvarenje;
− hipertenzivne krize (jako povišenje krvnog pritiska);
- nefrotski sindrom – stanje koje se odlikuje veoma visokim vrednostima proteina u urinu
(proteinurija), niskim vrednostima proteina u krvi, otocima, posebno oko očiju, stopala i
ruku; ovaj sindrom je prouzrokovan oštećenjem sitnih krvih sudova u bubrezima koji filtriraju
nepotrebne materije i prekomernu vodu iz krvi i šalju ih u mokraćnu bešiku kao mokraću.



ŠTA SE DOGAĐA PO ZAVRČETKU LEČENJA?

Nije neuobičajeno da pacijentkinje imaju tegobe zbog
primenjene terapije i nakon što je lečenje završeno.

• Pacijentkinje mogu biti anksiozne, mogu patiti od
nesanice ili biti depresivne i može im biti potrebna
psihološka podrška.
• Tokom i nakon lečenja, ishrana može predstavljati
problem usled smanjenog apetita, mučnine i opšte
slabosti.
• Teškoće sa koncentracijom i pamćenjem nisu retka neželjena dejstva intravenske*
hemioterapije*.
Praćenje od strane lekara
Posle završetka lečenja lekar će predložiti režim kontrola sa ciljem da se:
• otkriju i spreče neželjeni efekti lečenja;
• otkrije moguć povratak bolesti (relaps)* i primeni odgovarajuće lečenje;
• pacijenti obaveste o svom zdravstvenom stanju, pruži psihološka podrška i upute na preglede
kod različitih specijalista da bi se na najbolji mogući način obezbedio povratak normalnim
dnevnim aktivnostima.

Zbog raznolikosti različitih tipova raka jajnika, ne postoji poseban i opšte prihvaćen režim kontrola za
pacijentkinje.

Režim kontrola za epitelijalni rak jajnika uključuje dobijanje podataka o opštem stanju pacijentkinje i
tegobama vezanih za bolest i klinički pregled koji uključuje ginekološki pregled (pregled karlice sa obe
ruke*) svaka 3 meseca tokom 2 godine, svaka 4 meseca tokom treće godine i svakih 6 meseci tokom
4. i 5. godine. Određivanje CA125 je korisno tokom praćenja po završetku hemioterapije* kod
pacijentkinja koje su odgovorile na terapiju, s obzirom na to da je pokazano da CA125 može da ukaže
na povratak raka jajnika. Progresija ili povratak bolesti (relaps*) bazirani na CA125 definisano je na
osnovu progresivnog serijskog rasta serumskog CA125. Trebalo bi potvrditi povišene vrednosti sa dva
različita merenja u razmaku od bar nedelju dana. Ako CA125 raste, hemioterapija se može odložiti
dok god se ne jave znaci i simptomi bolesti. Ipak, važno je napomenuti da CA125 može signalizirati
povratak potencijalno resektabilne (one koja se može operisati) bolesti, te se mogu ponuditi različite
mogućnosti lečenja.

Ako postoji klinički dokaz za napredovanje bolesti ili stalni porast CA125, trebalo bi učiniti CT
snimanje. PET-CT pregled je bolji u poređenju sa CT pregledom u otkrivanju više lokalizacija (mesta u
telu) tumora, posebno u limfnim čvorovima, trbušnoj maramici (peritoneum) i postojanje tumora
ispod omotača (supkapsularno*) jetre.



Specifičnosti u praćenju pacijentkinja sa neepitelijalnim rakom jajnika
Uglavnom je režim kontrola isti kao i za epitelijalni rak jajnika, iako u nekim slučajevima može biti
drugačiji. Kontrolni pregledi moraju uključivati uzimanje podatka o opštem fizičkom stanju
pacijentkinja i tegobama vezanim za bolest, klinički pregled sa ginekološkim pregledom i tumorske
markere svaka 3 meseca tokom prve dve godine, potom svakih 6 meseci tokom treće, četvrte i pete
godine. Ultrazvučni pregled karlice* treba raditi svakih 6 meseci kod onih pacijentkinja koje su bile
podvrgnute operaciji sa očuvanjem plodnosti, dok se CT pregled* abdomena i karlice radi u skladu sa
kliničkim indikacijama. Prosečno 75% povratka bolesti tumora germinativnih ćelija dogodi se unutar
prve godine nakon inicijalnog lečenja. Suprotno, indolentna priroda (spor rast) stromalnih tumora
polnih traka sa tendencijom za kasni povratak bolesti (medijana za povratak bolesti je 4 do 6 godina)
zahteva dugoročni plan kontrolnim pregleda. Nekoliko slučajeva opisuje povratak bolesti koji se
dogodio više od 20 godina (do 37 godina) nakon dijagnoze.

Veliki broj tumora granuloza ćelija* su sporo rastući tumori i mogu da se vrate nakon više godina,
često i do 20 godina nakon dijagnoze. Koristi se merenje estradiola, luteinizirajućeg hormona (LH),
folikostimulirajućeg hormona (FSH) i inhibina, ali su oni najosetljiviji kod žena u menopauzi i kod
pacijentkinja kod kojih su oba jajnika uklonjena.

Kod pacijentkinja sa neuroendokrinim* tumorima jajnika, pregled sa otkreotidom (otkreoscan) može
da se radi posle operacije da bi se otkrile ćelije tumora koje mogu postojati na drugim mestima u telu
(vidi poglavlja „Kako se dijagnostikuje rak jajnika“). Radioaktivno obeležen lek oktreotid daje se
intravenski*; lek se veže za neuroendokrine* ćelije tumora u telu pacijentkinje i ova tehnika tako
dozvoljava testiranje i uočavanje ćelija neuroendokrinog tumora bilo gde u telu. Standardno praćenje
takođe uključuje i analizu GUT * hormona.

Kod pacijenatkinja lečenih od tumora germinativnih ćelija, merenje hCG*, AFP* i LDH* može pomoći
u otkrivanju povratka bolesti (relaps*). MRI* pregled se češće koristi nego CT pregled da bi se izbeglo
zračenje kod ove grupe uglavnom mlađih pacijentkinja.

Kod pacijentkinja sa malignom strumom jajnika, potreban je klinički pregled i supstituciona* terapija
tiroidnim hormonom u dozama koje u potpunosti blokiraju lučenje hormona koji stumuliše štitastu
žlezdu (TSH – tireoidni stimulirajuči hormon). Serijska merenja vrednosti tireoglobulina* (Tg)
zamenilo je scintigrafiju celog tela sa radiojodom*. Režim kontrola traje ceo život, uglavnom da bi se
pratila funkcija štitaste žlezde i nivo tireoglobulina (Tg).

Preporučeni režim kontrola za pacijentkinje lečene od skvamocelularnog karcinoma jajnika koji se
javlja unutar dermoidne ciste traje 5 godina, sa kliničkim pregledima i snimanjima.
Povratak normalnom životu

Povratak normalnom dnevnom životu može biti težak znajući da se rak može vratiti.

Režim kontrola od strane lekara pruža priliku pacijentkinjama da dobiju medicinske informacije,
psihološku podršku i da budu upućene kod različitih specijalista. Mogu biti potrebni dodatni
psihološki saveti, a neke pacijentkinje mogu naći podršku u udruženjima pacijenata ili sredstvima
informisanja namenjenih pacijentima. Nutricionisti mogu pružiti savet za pravilnu ishranu. Socijalni
radnici mogu pomoći u pronalaženju načina za obezbedjivanje uspešne rehabilitacije.



Pacijenktinje mogu biti zabrinute zbog mogućeg rizika od pojave raka kod njihovih srodnika. U većini
slučajeva ovaj rizik je veoma nizak pošto u 90% slučajeva raka jajnika nije nađena veza ni sa jednom
naslednom mutacijom* gena. Ipak, pacijentkinje sa rakom povezanim sa naslednom mutacijom i one
pacijentkinje koje su zabrinute zbog mogućnosti postojanja ove povevezanosti, trebalo bi da se
savetuju sa svojim lekarom u vezi preporuka za njihove srodnike.
Šta ako se rak vrati?

Kada se rak vrati, to se naziva relaps*. Odluka o lečenju će zavisiti od tipa raka jajnika, vremena i
prirode relapsa, obima u kom je pacijentkinja dobila i odgovorila na prethodnu hemioterapiju* i od
opšteg stanja. Ove faktore treba pažljivo utvrditii za svaku pacijentkinju.

Posebnu pažnju treba obratiti na neželjene efekte lečenja, koji mogu postati važniji kako lečenje
odmiče. Naročito, pacijentkinje koje ponovo dobijaju platina/paklitaksel* kombinovanu
hemioterapiju unutar jedne godine od završetka prethodne hemioterapije, imaju veliki rizik od
razvoja neželjenih efekata vezanih za nervni sistem*.

Kao deo personalizovanog plana lečenja, lekar će diskutovati o realnim opcijama lečenja za svaku
pacijentkinju. Gde god je to moguće, treba poštovati ličnu želju pacijentkinje u pogledu izbora vrste
lečenja.

U zavisnosti od individualne situacije, lečenje ponovne pojave (relapsa*) epitelijalnog raka jajnika
može uključivati sledeće pristupe:

• Operativno odstranjivanje tumora

Ovo se može razmotriti kod pacijentkinja koje su dobro odgovorile na prethodnu hemioterapiju,
posebno kod onih koji dobiju izolovan povratak bolesti dugo nakon što se lečenje završilo, a inače su
dobrog opšteg stanja. Hirurška intervencija može biti potrebna da bi olakšala simptome uzrokovane
npr. zapušenjem (opstrukcijom) creva od strane tumora.

• Hemoterapija

Izbor vrste hemioterapije zavisi od vremenskog perioda između poslednje doze hemioterapije na bazi
platine koja je primenjena prvi put i otkrivanja povratka bolesti (relaps*). Postoje četiri kategorije u
zavisnosti od ovog intervala i opisane su dalje u teksu, uz terapijske opcije za svaku situaciju.

Bolest se smatra refraktarnom na platinu kada se progresija tumora dogodi tokom hemioterapije ili
4 nedelje nakon poslednje doze, a rezistentnom na platinu kada se relaps desi manje od 6 meseci
posle poslednje doze. Plan lečenja za ove pacijentkinje treba da se fokusira na pružanje suportivne
terapije, čiji je cilj da održi i/ili poboljša kvalitet života i da se omogući kontrola simptoma. Lekovi koji
mogu da se koriste su paklitaksel, topotekan, pegilovani lipozomalni doksorubicin* i gemcitabin.
Pošto se nijedan od ovih lekova nije pokazao boljim u odnosu na drugi, terapijski izbor treba da se
bazira na potrebama pacijentkinje, nakon razgovora o očekivanim neželjenim efektima i prednostima
određenog leka. Ne postoji korist od kombinovanja više lekova istovremeno.



Bolest se smatra delimično osetljivom na platinu kada se relaps* desi između 6 i 12 meseci nakon
poslednje doze hemioterapije i platina osetljivom kada se relaps* javi nakon više od 12 meseci od
poslednje doze hemioterapije. Kod ovih pacijentkinja postoji velika verovatnoća da će ponovo
odgovoriti na hemioterapiju koja sadrži platinu*. Poželjni režim je kombinacija karboplatine i
paklitaksela, ali se mogu predložiti i ostale kombinacije nakon razgovora o očekivanim neželjenim
dejstvima i prednostima određenog leka. Posebno, pokazalo se da kombinacija karboplatine i
pegilovanog lipozomalnog doskorubicina* sa manjom učestalošću izaziva dugoročne neželjene
efekte. Pacijentkinje sa bolešću koja je delimično osetljiva na platinu mogu takođe imati koristi od
kombinacije trabektedina* i pegilovanog lipozomalnog doksorubicina*.

• Ciljana terapija*

Bevacizumab* se može preporučiti za lečenje relapsa* pacijentkinjama sa bolešću osetjivim na
platinu ako ranije nisu primale bevacizumab*. Nije jasno kolika je korist od primene bevacizumaba za
lečenje relapsa kod pacijentkinja sa bolešću refrakternom na platinu.
Lečenje povratka bolesti neepitelijalnih vrsta raka jajnika treba proceniti za svaki poseban podtip.
Preporuke za određene situacije uključuju:

• Za rak malih ćelija, lečenje relapsa* bazirano je na hemioterapiji koja sadrži ifosfamid*
(vinkristin*, ifosfamid, karboplatina* i etopozid* ili VICE režim). Kod pacijentkinja sa lošim
opštim stanjem, opcija je hemoterapija* sa ciklofosfamidom, doksorubicinom*,
vinkristinom* i etopozidom (CAVE).

• Kod pacijentkinja sa tumorima germinativnih ćelija, ranije lečenih platinom, koje su dobile
relaps više od 6 meseci posle završetka hemioterapije, treba razmotriti primenu
ifosfamid/platina (IP) kombinacije lekova sa ili bez paklitaksela. Ostale aktivne kombinacije
lekova uključuju: vinblastin, ifosfamid i cisplatinu (VeIP) ili cisplatinu, vinblastin i bleomicin
(PVB). Pacijentkinje koje dobiju relaps* za manje od 6 meseci nakon završetka hemioterapije
bazirane na platini mogu dobiti vinkristin, aktinomicin D i ciklofosfamid (VAC) ili paklitaksel i
gemcitabin. Nejasno je da li nova „debulking“ operacija može biti od koristi. Moguće je da
donosi neku korist kod određene grupe pacijentkinja, posebno kod onih sa nezrelim
teratomom i sindromom rastućeg teratoma.

• Kod pacijentkinja sa karcinosarkomom* jajnika, ifosfamid je pokazao aktivnost kod relapsa*
bolesti.

• Kod pacijentkinja sa tumorima polnih traka i stromalnim tumorima, karboplatina* i
paklitaksel* su pokazali aktivnost u drugoj liniji hemioterapije. Korist hemioterapije kod
pacijentkinja sa tumorima Sertoli-Lajdigovih ćelija nije jasna, ali su opisana neka poboljšanja.
Pošto tumori granuloza ćelija imaju receptore za steroidne hormone, razmatra se primena
hormonske terapije. Pokazana je korist od hormonske terapije kod nekih pacijentkinja
lečenih agonistima gonadotropin-oslobađajućeg hormona, progestinima i inhibitorima
aromataze.

• Kod pacijentkinja sa skvamocelularnim karcinomima nastalim unutar dermoidne
ciste/teratoma, zračenje karlice se primenjuje u slučaju izolovanog relapsa* bolesti u karlici.


DEFINICIJE MEDICINSKIH POJMOVA

5 - fluorouracil
Lek koji se koristi za lečenje raka dobelog creva, dojke i pankreasa. Takođe se koristi kao krema za
lečenje nekih stanja na koži. 5-flurouracil sprečava stvaranje DNK u ćelijama, što to može uništiti
ćeliju raka. 5-fluorouracil je jedna vrsta antimetabolita. Takođe se naziva i 5-FU ili fluorouracil.

Adenomioza
Stanje kada se endometrijalno tkivo, sluznica koja oblaže unutrašnjost materice i može se samo tu i
naći, takođe nalazi i u mišiću materice, uzrokujući bol i nelagodnost i, ponekad, obilne menstruacije.

Adjuvantna terapija
Adjuvantna terapija raka je dodatna terapija koja se primenjuje uz neku drugu terapiju sa ciljem da
poboljša njen efekat. Na primer, radioterapija i/ili hemoterapija pomažu operativnom lečenju da
ostvari cilj eliminacije raka.

Alfa (α)-fetoprotein (AFP)
Protein* koji normalno stvara fetus (plod). Nivoi AFP uobičajeno nije moguće detektovati u krvi
zdravih mškaraca i žena (koje nisu trudne). Povišen nivo AFP ukazuje na prisustvo ili primarnog raka
jetre ili tumora germinativnih ćelija.

Androgen
Tip hormona koji obezbeđuje da se održe muške seksualne osobine.

Anemija
Stanje koje se karakteriše smanjenjem broja crvenih krvnih zrnaca i vrednosti hemoglobina, gvožje je
sadržano u hemoglobinu i prenosi kiseonik od pluća kroz celo telo, a anemija remeti ovaj proces.

Anestezija
Povratno stanje gubitka svesti u kojem pacijent ne oseća bol, nema normalne reflekse, manje
odgovara na stres. Indukovana je ubrizgavanjem određenih supstanci koje se nazivaju anestetici.
Može biti totalna ili delimična i omogućava pacijentu da podnese operaciju.

Apendiks (crvuljak)
Kesica slična prstu (crvuljak) koja viri iz cekuma (početni deo debelog creva blizu završetka tankog
creva).

Ascit
Nenormalno nakupljanje tečnosti u trbuhu koje može prouzrokovati oticanje. U kasnom stadijumu
malignih bolesti, tumorske ćelije se mogu naći u tečnosti u trbuhu. Ascit takođe nastaje kod
pacijenata sa oboljenjem jetre.

Benigno (dobroćudno)
Dobroćudno, nije zloćudno (maligno). Benigni tumori mogu više porasti, ali se ne šire u druge delove
tela. Zovu se još i nemaligni tumori.



Bevacizumab
Bevacizumab je monoklonsko antitelo* koje prepoznaje i vezuje se za posebnu strukturu (nazvana
antigen) koja se nalazi u nekim ćelijama u telu ili cirkuliše u telu. Bevacizumab je napravljen da se
veže za vasklularni endotelijalni faktor rasta (VEGF*), protein koji cirkuliše u krvi i čini da rastu krvni
sudovi. Vezujući se za VEGF, bevacizumab prekida njihov efekat. Kao rezultat, čelije raka ne mogu da
razviju sopstveno snabdevanje krvlju i zbog toga su gladne kiseonika i hranljivih materija, što
usporava rast tumora.

Bilateralna salpingo-ooforektomija
Operativno odstranjivanje oba jajnika i jajovoda.

Biopsija
Uzimanje uzorka (isečka) tkiva* ili ćelija kako bi ih pregledao patolog*. Patolog može proučavati tkivo
pod mikroskopom ili izvesti druge testove na ćelijama ili tkivima. Postoji mnogo različitih tipova
biopsije. Najčešći tipovi su: (1) inciziona biopsija, kada se uzima samo deo tkiva; (2) eksciziona
biopsija, kada se uklanja čitava izraslina ili sumnjiva površina i (3) punkcija, kod koje se deo tkiva ili
neke telesne tečnosti uzima specijalno konstruisanom iglom. Kada se koristi široka igla, procedura se
naziva “core” biopsija. Kada se koristi tanka igla, procedura se zove aspiraciona biopsija tankom
iglom.

Bleomicin
Lek koji se koristi za lečenje mnogih vrsta malignih bolesti i ispituje se u lečenju drugih malignih
bolesti. Pravi se od bakterije Streptomyces verticillus. Bleomicin ostećuje DNK i može brzo da uništi
brzo rastuće ćelije raka. Bleomicin je vrsta antineoplastičnog antibiotika.

CD99 proteini
Proteini prisutni u skoro svim humanim tkivima i u velikoj količini u nekim malignim tumorima.
Merenje njihovog nivoa u tkivu jajnika može pomoći da se postavi tačna dijagnoza nekih tumora
jajnika.

Ciljana (targetna) terapija
Vrsta lečenja koji koristi lekove ili druge supstance kao što su monoklonska antitela* da identifikuje i
napadne specifične ćelije tumora. Ciljana terapija može imati manje neželjenih efekata u odnosu na
druge tipove lečenja raka.

Cisplatina
Lek koji se korsti za lečenje mnogih vrsta raka. Cisplatin sadrži metal platinu. Razara maligne ćelije
tako što oštećuje DNK i sprečava njihovu dalju deobu. Cisplatina je vrsta alkilirajućeg agensa.

Cista
Vreća ili čaura u telu. Može biti ispunjena tečnošću ili drugim materijalom.

Ćelije teke
Ćelije koje se formiraju u spoljašnjem omotaču folikula koji se razvija u jajniku (folikul u jajniku sadrži
jajašce ili jajnu ćeliju, koja je osnova ženske plodnosti). Ćelije teke doprinose stvaranju hormona
udruženih sa reprodukcijom.



“Debulking” surgery
Operativno odstranjivanje tumorske mase koliko god je to moguće. Ovo može da poveća šanse da će
primena hemioterapije ili sprovođenje radioterapije uništiti sve tumorske ćelije. Ova operacija može
da se uradi da bi se ublažili simptomi ili da pomogne da pacijent duže živi. Naziva se još i tumorski
“debulking”.

Dermoidna cista
Tip benignog (nemalignog) tumora germinativnih ćelija (tip tumora koji nastaje iz ćelija iz kojih
nastaju spermatozoidi i jajašce) koji često sadrži nekoliko različitih tipova tkiva kao što su kosa, mišić i
kost. Takođe se naziva i teratom*.

Disgenezija gonada
Poremečaj razvoja gonada (jajnik ili testis). Muškarci sa disgenezijom gonada imaju veći rizik od
nastanka raka testisa. Disgenezija gonada je obično deo genetskog sindroma.

Dispepsija
Dispepsija je poznata i kao nervozni stomak. To je stanje koje uglavnom uključuje hronični ili
povremeni bol gornjeg dela trbuha, udruženo sa naduvenošću, gorušicom i mučninom. Dispepsija je
čest problem, ali u retkim slučajevima može biti prvi znak prisustva raka.

DNK
Skraćenica za deoksiribonukleinsku kiselinu. DNK služi kao nosilac genetskih informacija.

Docetaksel
Docetaksel pripada grupi antitumorskih lekova poznatih kao taksani*. Docetaksel blokira sposobnost
ćelije da uništi unutrašnji “skelet” koji joj omogućava da se podeli i umnožava. Ovaj skelet ne
dozvoljava da se ćelija podeli i ona na kraju propada. Docetaksel takođe oštećuje normalne ćelije u
telu, kao što su krvne ćelije, čime izaziva neželjene efekte.

Doksorubicin
Lek koji se koristi za lečenje mnogih vrsta raka i proučava u lečenju drugih tipova raka. Doksorubicin
je izolovan iz bakterije Streptomyces peucetius. Oštećuje DNK i može uništiti ćelije raka. To je vrsta
antraciklinskog antibiotika. Takođe, poznat je kao Adriamicin PFS, Adriamicin RDF, Doxorubicin
hidrohlorid, Hidroksidaunorubicin i Rubex.

Duboka venska tromboza
Formiranje krvnog ugurška u dubokim venama nogu, male karlice ili gornjih ekstremiteta. Simptomi
mogu uključivati bol, oticanje, toplotu i crvenilo zahvaćenog područja. Takođe se označava kao DVT.

Endometrioza
Benigno stanje gde se tkivo koje liči na endometrijum raste na drugim mestima u trbuhu.

Epitel
Termin epitel se odnosi na ćelije koje oblažu šuplje organe i žlezde, kao i na one ćelije koje čine
spoljašnju površinu tela. Ćelije epitela pomažu da se zaštite ili ograde organi. Većina proizvodi sluz ili
druge sekrete.



Estradiol
Estradiol je polni hormon. Uopšteno, smatra se ženskim polnim hormonom. ali je nađen i u
muškaraca. Estradiol ima mnogo primena, na primer, važan je u razvoju dojki i rastu ženskih
reproduktivnih organa.

Estrogen
Vrsta hormona koji se stvara u telu koji pomaže da se razviju i očuvaju ženske polne osobine i
potpomaže rast dugih kostiju. Estrogeni mogu da se naprave i u laboratoriji. Mogu da se koriste u
kontroli rađanja i lečenja simptoma menopauze, menstrualnih poremećaja, osteoporoze i drugih
stanja.

Etopozid
Lek koji se koristu za lečenje raka testisa i sitnoćelijskog raka pluća. Takođe se ispituje za lečenje
nekoliko drugih tipova raka. Etopozid blokira enzim potreban za čelijsku deobu i popravku DNK i
može uništiti tumorske ćelije. Tip je derivata podofilotoksina i inhibitora topoizomeraze.

Fibroid materice
Nemaligni (benigni*) tumori koji se razvijaju u zidu materice.

Gemcitabin
Aktivni sastojak leka koji se koristi za lečenje uznapredovalog ili metastatskog raka pankreasa.
Takođe, koristi se sa drugim lekovima za lečenje metastatskog raka dojke, uznapredovalog raka
jajnika i uznapredovalog ili metastatskog nesitnoćelijskog raka pluća. Takođe se ispituje za lečenje
drugih tipova raka. Gemcitabin blokira ćelije da stvaraju DNK* i može uništiti ćelije tumora. On
pripada grupi antimetabolita.

Germinativne ćelije
Germinativne ćelije su odgovorne za reprodukciju; uključuju i jajašce i spermatozoid.

Ginekološki pregled (pregled karlice)
Fizikalni pregled gde zdravstveni radnik može da oseti čvorove ili promene u obliku vagine, materice,
jajovoda, jajnika i završnog dela creva (rektuma). Zdravstveni radnik takođe koristi spekulum* da
otvori vaginu da bi video grlić materice i uzeo uzorke za Papa test*.

Granični („borderline“) tumori / granični (“borderline”) rak jajnika
Stanje gde ćelije mogu postati maligne u tankom omotaču tkiva koji pokriva jajnik. U ovom stanju
tumorske ćelije se retko šire van jajnika. Naziva se i tumor jajnika niskog malignog potencijala.

Granuloza ćelije
Ćelije koje luće estrogen, a deo su tkiva koje oblaže folikule jajnika. One snabdevaju jajašce (oocit)
hranljivim materijama.

GUT (hormonska anaIiza)
Grupa hormona koje luče želudac, pankreas i creva, takođe se nazivaju i GUT hormoni.



Hemioterapija
Vrsta lečenja koja koristi lekove koji uništavaju ćelije raka i/ili ograničavaju njihov rast. Ovi lekovi se
primaju intravenski, u sporoj infuziji, ali se takođe mogu primenjivati peroralno (preko usta) ili
direktnom infuzijom u ekstremitete ili jetru, u zavisnosti od lokalizacije tumora.

Hiperplazija
Nenormalno povećanje broja normalnih ćeija organa ili tkiva.

Histerektomija
Operativna procedura kojom se uklanja materica, ponekad i grlić materice. Ako su i materica i grlić
uklonjeni, to se zove prostom histerektomijom. Ako je samo materica uklonjena, tada se to zove
parcijalna ili supracervikalna histerektomija. Radikalna histerektomija predstavlja uklanjanje
materice, grlića i dela vagine. Jajnici, jajovodi i okolni limfni čvorovi* takođe mogu biti uklonjeni.

Histeroskopija
Pregled šupljine materice kroz njen grlić sa tankom cevi koja se naziva endoskop. Ova procedura
koristi se za dijagnostikovanje bolesti šupljine materice, kao i podrška za hiruršku intervenciju.

Histološki tip
Kategorije kako su grupisani tumori, uzimajući u obzir osobine njihovih ćelija i drugih struktura pod
mikroskopom.

Hormonska supstituciona terapija
Terapija hormonima za ublažavanje određenih simtoma, na primer, menopauznih tegoba.

Hromozom
Organizovana struktura koja sadrži gene koji redstavljaju šifre za sve karakteristike tela kao što su
boja kose ili pol. Humane ćelije imaju 23 para hromozoma (ukupno 46 hromozoma). Ćelije raka ili
leukemije često imaju hromozomske poremećaje, kao što su hromozomske duplikacije ili pojava
dodatnog hromozoma (47 hromozoma) ili imaju hromozomsku deleciju ili gubitak hromozoma (45
hromozoma). Hromozomska ili genetska inverzija nije kada se doda ili oduzme jedan hromozom, već
umesto toga jedan deo hromozoma je obrnut.

Humani horionski gonadotropin (hCG)
Hormon koji se nalazi u krvi i mokraći tokom trudnoće. Može se naći u većim količinama nego
normalno kod nekih tipova raka, uključujući rak testisa, jajnika, jetre, želuca i pluća i kod drugih
poremećaja. Merenje količine Beta-humanog horioidnog gonadotropina u krvi i mokraći pacijenata
može pomoći u postavljanju ispravne dijagnoze raka i proceni koliko dobro deluje terapija. Beta-
humani horionski gonadotropin je tip tmorskog markera. Naziva se i beta-hCG.

Ifosfamid
Lek koji se koristi sa ostalim lekovima za lečenje tumora germinativnih ćelija testisa koji ne reaguje na
prethodnu terapiju sa drugim lekovima. Takođe se ispituje za lečenje drugih tipova raka. Ifosfamid se
vezuje za DNK u ćelijama i može uništiti tumorsku ćeliju. Tip je alkilirajućeg agensa i antimetabilita.



Ileostoma
Otvor ileuma, dela tankog creva, na spoljnjoj strani tela. Ileostoma predstavlja novi put kojim crevni
sadržaj napušta telo nakon što se deo creva operativno odstrani.

Imunohistohemijska analiza
Tehnika koja se koristi da otkrije posebne molekule u različitim tipovima tkiva. Tkivo se izlaže
antitelima koji se vezuju za ove posebne molekule. Oni postaju vidljivi pod mikroskopom korišćenjem
boja, radioskopa, koloidnog zlata ili fluoroscentnih boja. Imunohistohemija se koristi da pomogne
dijagnostikovanje bolesti, kao što je rak i da otkrije prisustvo mikroorganizama. Ona se takođe koristi
u bazičnim istraživanjima da bi razumeli kako rastu ćelije i kako se diferenciraju (postaju više
specijalizovane).

Incidenca
Broj novih slučajeva neke bolesti svake godine.

Inflamatorna bolest (upala) karlice
Stanje kada postoji upala ženskih reproduktivnih organa. Može zahvatiti matericu, jajovode, jajnike i
odredjene ligamente. Upala reproduktivnih organa je obično uzrokovana bakterijskom infekcijom.
Može uzrokovati neplodnost i povećava rizik od tzv. ektopične trudnoće (kada se plod razvija u
jajovodu).

Inhibin
Hormon koji pripada familiji transformišućeg faktora rasta beta (TGFb), hormona koji se uglavnom
stvara u jajnicima. On smanjuje stvaranje i sprečava izlučivanje FSH i inhibira rast tumora. Inhibin se
sastoji od dve subjedinice, alfa subjedinice i, ili beta A, ili beta B subjedinice (Inhibin A i B). Inhibin i
slobodna alfa subjedinica su poznati proizvodi dva tipa tumora jajnika, tako da mogu da se koriste
kao markeri ovih bolesti.

Intravenski
Unutar vene. Obično se odnosi na način davanja leka ili drugih supstanci kroz iglu ili cevčicu ubačenu
u venu. Takođe se obeležava sa IV.

Invazivni
Rak koji se širi van sloja tkiva u kome se razvio i raste u okolna zdrava tkiva.

Kalretinin proteini
Proteini koji su zavisni od vitamina D i vezuju se za kalcijum. Prisutni su u velikoj količini u neuronima.
Kalretinin je prisutan i u ćelijama koje stvaraju steroidne hormone, kao što su neke čelije jajnika. Merenje
njihovog nivoa u tkivu jajnika može pomoći da se postavi tačna dijagnoza nekih tumora jajnika.

Karboplatina
Lek za lečenje uznapredovalog raka jajnika koji ranije nije lečen ili za lečenje simptoma raka jajnika
koji su se ponovo pojavili nakon terapije drugim lekovima za lečenje raka. Takođe se koristi sa ostalim
lekovima za lečenje uznapredovalog metastatskog* ili recidivantnog*, nesitnoćelijskog raka pluća i
proučavan je u lečenju drugih tipova raka. Karboplatina* je forma antikancerskog leka Cisplatina* i
uzrokuje manji broj neželjenih efekata* kod pacijenata. Vezuje se za DNK* u ćelijama i može
eliminisati ćelije raka. To je jedna vrsta jedinjenja platine.



Karcinosarkom
Maligni* tumor koji predstavlja mešavinu karcinoma (rak koji nastaje iz epitela, kao što su koža i tkiva
koja oblažu ili pokrivaju unutrašnje organe) i sarkoma* (rak vezivnog tkiva*, kao što su kost, hrskavica
i masno tkivo).

Kariotip
To je kombinacija (broj i izgled) hromozoma ili genetskog materijala unutar ćelije.

Karlica
Donji deo trbuha, nalazi se između bedrenih kostiju.

Klinički trajal/studija
Tip kliničkog istraživanja koje ispituje kako novi medicinski pristupi funkcionišu kod ljudi. Ova
istraživanja ispituju nove metode skrininga, prevencije, dijagnostikovanja ili lečenja bolesti. Još se
nazivaju i kliničke studije.

Kolostoma
Otvor debelog creva na spoljnjoj strani tela. Kolostoma predstavlja novi put kojim crevni sadržaj
napušta telo nakon što se deo debelog creva operativno odstrani.

Kompjuterska tomografija/CT-skener
Način radiografijskog snimanja kada se delovi tela pregledaju X-zracima*, a rezultate objedinjuje
računar koji stvara detaljnu sliku delova tela. Naziva se i CT-skener.

Kontraindikacija
Stanje ili simptom zbog čijeg prisustva nije indikovano da se primene lečenje ili neke procedure na
pacijentu. Kontraindikacije su ili apsolutne, što znači da se određena terapija nikad ne sme dati
pacijentu sa ovakvim stanjem ili simptomom, ili relativne, što znači da bi rizik mogao da nadmašuje
korist kod nekih pacijenata sa ovakvim stanjem ili simptomom.

Kortizol
Hormon koji se stvara u kori nadbubrežne žlezde (spoljnji omotač nadbubrežne žlezde). Pomaže telu
da iskoristi šećer, proteine i masti. Kortizol napravljen u laboratoriji naziva se hidrokortizon. Koristi se
za lečenje mnogih stanja, uključujući upale, alergije i neke vrste raka. Kortizol je vrsta
glukokortikoidnog hormona.

Kušingov sindrom
Stanje kada postoji višak kortizola* u telu. Kušingov sindrom može biti uzrokovan uzimanjem previše
steroidnih lekova ili se javlja kod nekih tipova tumora. Tumori koji stvaraju adrenokortikotropni hormon
(ACTH) uzrokuje da nadbubrežna žlezda stvara previše kortizola*. Simptomi Kušingovog sindroma uključuju
okruglo lice, tanke noge i ruke, tešku malaksalost i mišićnu slabost, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u
krvi, ljubičaste tragove na koži i dobijanje na težini, naročlito nakupljanje na trbuhu.

Laktat dehidrogenaza (LDH)
Jedan iz grupe enzima koji se nalaze u krvi i drugim tkivima i uključen je u produkciju energije u ćeliji.
Povećana količina laktat dehidrogenaze u krvi može biti znak oštećenja tkiva I nekih vrsta malignih
bolesti. Naziva se još i dehidrogenaza laktične kiseline i LDH.



Lajdigove ćelije
Tip ćelija koji su deo strukture tubula (sitnih cevčica) testisa. One stvaraju testosteron u prisustvu
luteinizirajućeg hormona (LH).

Lek za plodnost
Lek koji se koristi da poveća šansu da se dobije potomstvo. Kod žena ovi lekovi stimulišu ovulaciju.

Laparoskopija
Operacija u kojoj se hirurški instrumenti uz pomoć kamere uvode u trbuh ili karlicu kroz male rezove.

Laparotomija
Operativni rez na prednjem zidu trbuha.

Limfadenektomija
Operativna procedura gde se limfni čvorovi* odstranjuju i uzorak tkiva proverava pod mikroskopom da li
postoje znaci raka. Odstranjivanje regionalnih limfnih ćvorova podrazumeva odstranjivanje nekih limfnih
čvorovi u blizini tumora; radikalna limfadenektomija prodrazumeva odstranjivanje većine ili svih limfnih
čvorova u regiji oko tumora. Naziva se i odstranjivanje (disekcija) limfnih čvorova.

Limfni čvor
Zaobljena masa limfnog tkiva okružena kapsulom vezivnog tkiva. Limfni čvorovi filtriraju limfu (limfnu
tečnost) i skladište limfocite (vrstu belih krvnih zrnaca). Nalaze se duž limfnih sudova. Takođe,
nazivaju se i limfne žlezde.

Maligno (zloćudno)/Malignitet
Maligno (zloćudno) se koristi da opiše tešku i progresivnu bolest. Maligni tumor je isto što i rak.

Marker
Ukazuje na to da se bolest može razviti.

Melan-A proteini
Protein nađen u normalnim melanocitima (ćelije koje stvaraju pigment melanin) u koži i retini.
Takođe, nađen je kod većine melanoma (rak koji nastaje u melanocitima). Ispituje se sposobnost
vakcina koje koriste delove Melan-A proteina da pojačaju imuni odgovor na ćelije raka kod pacijenata
sa melanomom. Naziva se i MART-1 antigen i Melanoma antigen-1 prepoznat od strane T ćelija.

Menarha
Prvi menstrualni ciklus (perioda) u životu žene. Obično se dešava u pubertetu.

Menopauza
Deo života žene koji nastupa kada jajnici prestanu da stvaraju hormone i kada prestaju menstrualni
ciklusi. Prirodna menopauza uobičajeno nastupa oko 50. godine života. Za ženu se kaže da je ušla u
menopauzu ako nije imala menstrualni ciklus unazad 12 meseci za redom. Simptomi (tegobe)
menopauze uključuju nalete vrućine, promene u raspoloženju, noćno znojenje, suvoću vagine,
teškoće da se koncentrišu i gubitak plodnosti (fertilnost).



Metastaza
Širenje raka iz jednog u drugi deo tela. Tumor sačinjen od ćelija koje su se proširile zove se
metastatski tumor ili metastaza. Metastatski tumor sadrži ćelije koje su poput onih iz primarnog
tumora.

Mezenterijum/mezenterična membrana
Deo trbušne maramice (peritoneum*) koji vezuje creva za zadnji zid trbuha, prema leđima.

Monoklonsko antitelo
Monoklonska antitela su antitela koji su potpuno identična jedan drugom jer ih stvaraju klonovi iste
roditeljske (matične) ćelije.

Multidisciplinarno mišljenje (konzilijum)
Planiranje lečenja kada određen broj lekara različitih specijalnosti vrši procenu i razgovara o
zdravstvenom stanju pacijenta i vidovima njegovog lečenja. U lečenju raka multidisciplinarno
mišljenje može uključiti mišljenje medikalnog onkologa (odgovoran za lečenje raka lekovima),
hirurškog onkologa (odgovoran za operativno lečenje) i radijacionog onkologa (odgovoran za zračnu
terapiju). Takođe, naziva se i konzilijum.

Mutacija
Promena u sekvenci baznih parova DNK* koji sačinjavaju gen. Mutacije u genu ne moraju nužno
promeniti gen za trajno.

Nervni sistem
Organizovana mreža nervnog tkiva u telu. Uključuje centralni nervni sistem (mozak i kičmenu
moždinu), periferni nervni sistem (nervi koji se šire od kičmene moždine u ostatak tela) i drugo
nervno tkivo.

Neuroendokrini (tumori)
Imati interakciju između nervnog i endokrinog sistema. Neuroendokrine ćelije predstavljaju
određene ćelije koje izlučuju hormone u krv kao odgovor na podražaje iz nervnog sistema.

Omentum
Duplikatura (debeli sloj) peritoneuma* koja prekriva želudac i druge organe u trbuhu.

Operativna derivacija (digestivna and urinarna)
Operativnim putem napravljen novi urinarni ili digestivni put za eliminaciju mokraće i stolice. Može
uključiti pravljenje otvora na trbuhu odakle će mokraća i stolica biti eliminisani iz tela i sakupljani u
kesama van tela.

Paklitaksel
Lek koji se koristi za lečenje raka dojke, raka jajnika i Kaposi sarkoma povezanim sa AIDS-om. Koristi
se i za lečenje raka grlića materice i nesitnoćelijskog raka pluća u kombinaciji sa drugim lekovima.
Paklitaksel se ispituje za lečenje drugih vrsta raka. On blokira rast ćelije zaustavljajući ćelijsku deobu i
može uništiti ćelije raka. Tip je antimitotičnog leka.



Palijativna (terapija)
Terapija koja se daje za ublažavanje tegoba i smanjenje patnje uzrokovane širenjem raka i drugih
životno-ugrožavajućih bolesti. Palijativna terapija se daje zajedno sa drugom terapijom usmerenom
protiv raka, od postavljanja dijagnoze, tokom perioda lečenja, u periodu praćenja nakon završetka
lečenja ranog stadijuma raka, u periodu lečenja ponovne pojave raka i raka u odmakloj fazi i lečenje
umirućeg bolsnika.

Para-aortni limfni čvorovi
Grupa limfnih čvorova* koja se nalazi ispred lumbalne kičme, blizu aorte.

Parakolični žlebovi
Prostor izmedju ascedentnog (ushodnog, sa desne strane) i descedentnog (nishodnog, sa leve strane)
dela debelog creva i trbušnog zida.

Parestezija
Nenormalan osećaj pri dodiru, kao što je osećaj gorenja ili peckanja koji se javlja bez spoljašnjeg
podražaja.

Patolog
Lekar specijalista histopatologije koji se bavi proučavanjem obolelih ćelija i tkiva pomoću mikroskopa.

Pegilovani lipozomalni doksorubicin
Oblik antitumorskog leka doksorubicina koji sadrži veoma fine čestice slične masti. Može da ispolji
manje neželjenih efekata i efikasniji je od doksorubicina. Naziva se i lipozomalni doksorubicin
hidrohlorid. Koristi se za lečenje raka jajnika, Kapošijevog sarkoma vezanog za AIDS i multiplog
mijeloma kod pacijenata kod kojih bolest nije bila bolja nakon lečenja nekim drugim lekovima. Može
se koristiti sa drugim antitumorskim lekovima. Takođe, ispituje se za lečenje nekih drugih vrsta raka.
Lipozomalni doksorubicin hidrohlorid je tip antraciklinskog antitumorskog antibiotika.

Periferna neuropatija
Problem sa nervima koji prouzrokuje bol, utrnulost, peckanje, oticanje ili mišićnu slabost u različitim
delovima tela. Obično počinje na šakama ili stopalima i vremenom se pogoršava. Periferna
neuropatija može biti uzrokovana fizičkom ozledom, infekcijom, toksičnim supstancama, bolestima
(kao što su rak, dijabet, popuštanje bubrežne funkcije ili pothranjenost) ili lekovima, uključujući i
antitumorske lekove. Naziva se još i neuropatija.

Peritonealni
Koji se odnosi na parijetalni peritoneum (list trbušne maramice koja oblaže zid trbuha i karlice) i
vesceralni peritoneum (list trbušne maramice koji pokriva većinu organa trbuha, uključujući creva).
Intraperitonealna hemioterapija – terapija koja se daje u peritoneum (trbušnu maramicu).

Peritonealno ispiranje / ispiranje trbušne maramice
Procedura koja se izvodi za vreme operacije kada se rastvor soli prvo ubacuje u trbušnu duplju, a
zatim se vadi usisavanjem. Ova tečnost (peritonealni ispirak) se onda analizira u laboratoriji da se vidi
da li se u njoj nalaze ćelije raka.



Peritoneum (trbušna maramice)
Tkivo koje oblaže trbušni zid i pokriva većinu trbušnih organa (trbušna maramica, ovojnica).

Pleuralni izliv (efuzija)
Nakupljanje tečnosti u plućnoj maramici (pleura) koja se sastoji od tankog omotača koji oblaže pluća i
zid grudnog koša.

Podvezivanje jajovoda
Operacija gde se jajovodi zatvaraju podvezivanjem. Ova procedura štiti od trudnoće tako što blokira
prolazak jajašceta iz jajnika u matericu.

Povratak bolesti (relaps)
Rak ili oboljenje (najčešće autoimuno) koje se vraća, obično posle izvesnog vremena tokom kojeg rak ili
oboljenje nije postojalo ili se nije moglo pregledima uočiti. Ovo se može desiti na istom mestu kao i prvobitni
(primarni) tumor ili na drugom mestu u organizmu. Takođe se naziva recidivantni rak ili bolest.

Pozitron emisiona tomografija (PET)
Procedura u kojoj se koristi mala količina radioaktivno obeležene glukoze koja se da u venu i skener
koji koristi detaljne, kompjuterske slike unutrašnjih delova tela gde se glukoza koristi. S obzirom na to
da maligne ćelije koriste više glukoze nego normalne ćelije, ovo slikanje se koristi za pronalaženje
malignih ćelija u telu. Naziva se i PET sken.

Pregled magnetnom rezonancom (MRI)
Vizualizaciona tehnika koja se koristi u medicini. Koristi magnetnu rezonancu. Ponekad se ubrizgava
tečnost koja pojačava kontrast između različitih tkiva* kako bi strukture bile jasnije vidljive.

Premaligno
Pojam koji opisuje stanje koje može (ili je verovatno) da prethodi nastanku raka. Naziva se i
prekancerozno.

Prognoza
Najverovatniji ishod ili tok bolesti; verovatnoća izlečenja i ponovne pojave bolesti (relaps*).

Protein
Osnovna hranljiva materija sastavljena od aminokiselina. Oni su neophodni za rad mnogih
organizama uključujući i ljudsko telo. Odgovorni su za transport i komunikaciju između ćelija,
hemijske promene i održanje strukture ćelija.

Radioaktivni jod
Radioaktivni oblik joda, često se koristi za snimanje ili za lečenje pojačanog rada štitaste žlezde, raka
štitaste žlezde i nekih drugih vrsta raka. Za snimanje, pacijenti uzimaju malu dozu radioaktivnog joda
koji se sakuplja u štitastoj žlezdi i nekim tipovima tumora i može se detektovati skenerom
(kamerom). Za lečenje raka štitaste žlezde, pacijenti dobijaju velike doze radioaktivnog joda, koji
uništava ćelije štitaste žlezde. Radioaktivni jod se takođe koristi kao unutrašnja zračna terapija raka
prostate, intraokularnog (oko) melanoma i tzv. karcinoidnih tumore. Radioaktivni jod se primenjuje
preko usta kao tečnost ili u kapsulama, infuzijom ili se usađuje u vidu perlica koje se postavljaju blizu
tumora da bi uništio tumorske ćelije.



Sertolijeve ćelije
Potporne ćelije smeštene u testisu. Nastaju iz polnih traka, embrionalne strukture koja se kasnije kod
muškaraca razvija u testis, a kod žena u jajnik.

Supkapsularno (bolest jetre)
Regija ispod spoljašnjeg omotača koji pokriva jetru. Odnosi se na bolesna stanja koja se razvijaju u toj
regiji.

Štitasta (tireoidna) žlezda / tkivo
Žlezda koja se nalazi ispod grla (mesto gde se stvara glas) koja stvara tireoidni hormon i kalcitonin.
Štitasta žlezda pomaže u regulisanju rasta i metabolizma.

Terapijski režimi bazirani na primeni platine
Terapija koja korsti lekove dobijene iz elementa platine. Ona uključuje cisplatinu, karboplatinu i
oksaliplatinu.

Teratom
Vrsta tumora germinativnih ćelija koji mogu da sadrže različite tipove tkiva, kao što je kosa, mišić i
kost. Teratomi se najčešće nastaju u jajnicima kod žena, testisima kod muškaraca i završnom delu
kičme kod dece. Nisu svi teratomi zloćudni (maligni).

Testosteron
Hormon koji nastaje uglavnom u testisu (deo reproduktivnog sistema muškaraca). Potreban je za
razvoj i održavanje muških polnih karakteristika, kao što je brada, dubok glas i rast mišića.
Testosteron može da se napravi i u laboratoriji, a koristi se za lečenje određenih medicinskih stanja.

Tireoglobulin (Tg)
Oblik hormona štitaste žlezde kada se skladišti u ćelijama štitaste žlezde. Ako se otkloni štitasta
žlezda, ne bi trebalo da se tireoglobulin detektuje u krvi. Lekari mere nivo tireoglobulina u krvi da bi
otkrili da li su zaostale ćelije raka tireoidne žlezde nakon lečenja.

Topotekan
Topotekan je lek protiv raka koji pripada grupi “inhibitora topoizomeraze”. Blokira enzim
topoizomerazu I, koja je uključena u deobu DNK*. Kada je enzim blokiran, nastaju prekidi u lancu
DNK. Ovo sprečava da se ćelije raka dele i na kraju propadaju.

Trabektedin
Lek koji se koristi za lečenje pacijentkinja sa rakom jajnika koji se povratio i koji je osetljiv na lekove
koji sadrže platinu. Koristi se u kombinacijama sa pegilovanim lipozomalnim doksorubicinom* (drugi
antitumorski lek). Takođe se koristi u lečenju pacijenata sa sarkomima mekih tkiva, tipom raka koji
nastaje u mekim, potpornim, tkivima u telu, kada lečenje sa antraciklinima i ifosfamidom (drugi
antitumorski lekovi) prestanu da deluju ili kod pacijenata kojima se ne mogu dati ovi lekovi.

Ultrazvučni pregled
Procedura u kojoj se zvučni talasi visoke energije odbijaju od tkiva ili organa i prave ehoe (odjeke).
Eho šeme se prikazuju na ekranu mašine ultra zvuka formirajući sliku tkiva koja se naziva sonogram.
Ova procedura se takođe naziva ultrasonografija.



Vaskulani endotelni faktor rasta (VEGF)
Supstanca koju prave ćelije koje stimulišu rast novih krvnih sudova.

Vinkristin
Aktivni sastojak leka koji koji se koristi za lečenje leukemije. Koristi se u kombinaciji sa drugim
lekovima za lečenje Hočkinove bolesti, nehočkinskih limfoma, rabdomiosarkoma, neuroblastoma i
Wilmsovog tumora. Vinkristin se takođe ispituje za lečenje drugih vrsta raka. Blokira ćelijski rast tako
što blokira deobu ćelije. On je jedna vrsta vinka alkaloida i antimitotskog leka.

Virilizacija
Razvoj muških sekundarnih seksualnih osobina kod žena, kao što je dublji glas, veća maljavost tela i
rast brade, smanjenje veličine grudi, povećanje klitorisa i ćelavost muškog tipa.



ESMO/Anticancer Fund vodiči za pacijente su napisani kako bi
omogućili pacijentima, njihovim bližnjima i negovateljima razumevanje
prirode različitih vrsta karcinoma i procenu najbolje dostupne terapije
za lečenje bolesti. Medicinske informacije opisane u Vodiču za
pacijente su zasnovane na ESMO Smernicama Kliničke Prakse, koje
su napravljene u cilju usmeravanja onkologa prilikom postavljanja
dijagnoze i praćenja u tretmanu različitih vrsta karcinoma.
Ovi vodiči su napravljeni od strane organizacije Anticancer
Fund u sarađnji sa ESMO radnom grupom za utvrdivanje
smernica i ESMO radnom grupom pacijenata.
Za više informacija molimo Vas da posetite sajtove www.esmo.org

i www.anticancerfund.org
www.anticancerfund.org www.esmo.org

SR Rak Jajnika Vodic Za Pacijente PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SR Rak Jajnika Vodic Za Pacijente PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rak jajnika

ESMO/ACF Serija Vodiča za Pacijente

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Definicija raka jajnika .............................................................................................................................. 3

Da li se rak jajnika često javlja? .............................................................................................................. 4

Šta uzrokuje rak jajnika? ......................................................................................................................... 5

Kako se dijagnostikuje rak jajnika? ......................................................................................................... 8

Šta je važno znati da bi se odredila optimalna terapija? ...................................................................... 12

Koje su terapijske opcije? ..................................................................................................................... 19

Koji su mogući neželjeni efekti primenjene terapije? ........................................................................... 25

Šta se događa po zavrčetku lečenja? .................................................................................................... 29

Definicije medicinskih pojmova ............................................................................................................ 33

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Histopatološki pregled se takođe sprovodi i na tkivima drugih organa,

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

− totalnu abdominalnu histerektomiju* (odstranjivanje materice) i obostranu salpingo-

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Histopatološko ispitivanje tkiva tumora obezbeđuje veoma važne

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

NEEPITELIJALNI RAK JAJNIKA

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

STANDARDNI PLAN LEČENJA RAKA JAJNIKA

Plan lečenja za ranu bolest (FIGO stadijumi I i IIA)

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Plan lečenja za uznapredovalu bolest (FIGO stadijumi IIB to IIIC)

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Plan lečenja za metastatsku* bolest (FIGO stadijum IV)

Približno 15% pacijenatkinja sa rakom jajnika se dijagnostikuje u stadijumu IV (metastatska)

POSEBNI ASPEKTI LEČENJA ODABRANIH NEEPITELIJALNIH VRSTA RAKA JAJNIKA

Tumori germinativnih ćelija

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Stromalni tumori polnih traka

Tumori malih ćelija neuroendokrini* tumori

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Skvamocelularni karcinom koji nastaje unutar dermoidne* ciste*/teratoma*

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Povratak normalnom životu

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Šta ako se rak vrati?

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Ovaj dokument je pripremio Anticancer Fund uz ESMO dozvolu.

Skvamocelularni karcinom koji nastaje unutar dermoidne* ciste/teratoma