Јасмина Петровић

Универзитет у Приштини – К. Митровица

Филозофски факултет
Драгољуб Б. Ђорђевић
Универзитет у Нишу
Машински факултет

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ И ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП

У ПРОУЧАВАЊУ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА:
КОНКРЕТИЗАЦИЈА НА ПРИМЕРУ ЈЕДНОГ НАЦРТА ПРОЈЕКТА

Апстракт. У првом делу рада се из теоријско-сазнајног и методолошког

угла образлаже неопходност мултидисциплинарне/интердисциплинарне са-
радње социологије са осталим, пре свега, друштвеним наукама. Специфично-
сти појединих делова предмета истраживања и сазнајни циљеви нужно
условљавају одређени вид сарадње међу наукама, што је супротно превлада-
вајућој позитивистичкој подели наука заснованој на разликама у предмету
проучавања. У случају социологије, дисциплинарна матрица постаје преуска за
проучавање дијахроне димензије појединих појава и процеса, а „сингуларни
конструкти“ делова стварности као крајњи резултати примене устаљених ме-
тодолошких поступака емпиријске социологије квантитативне оријентације,
незадовољавајући су оквири за потпуније тумачење развојне димензије би-
ло ког сегмента социјалне стварности. Савремени друштвени процеси, по-
пут глобализације, и „старе“ теме, као што је проблем развоја становништва,
„проширују“ класично схваћен предмет истраживања социологије: оно подра-
зумева стварање исцрпне искуствене евиденције која „пресеца“ границе поје-
диних наука у прикупљању релевантне и комплементарне грађе. У другом де-
лу рада представљен је нацрт Пројекта Одрживост идентитета Срба и на-
ционалних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије
(179013), који се изводи на Универзитету у Нишу – Машински факултет, као
покушај повезивања истраживачких напора у оквиру различитих наука ради
приближавања холистичком приступу проучаваном проблему.

Кључне речи: мултидисциплинарност, интердисциплинарност, дисциплинарна

матрица, принцип комплементарности, одрживи развој, становништво

„Ми нисмо истраживачи предмета, него

проблема. А проблеми могу пресецати
границе било ког предмета или дисциплине“.
Карл Попер


Припремљено у оквиру Пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у по-
граничним општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Универзите-
ту у Нишу – Машински факултет, а финансира га Министарство за науку и технолошки развој РС.
25
26 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

Преко граница:
дисциплинарно, мултидисциплинарно, интердисциплинарно
У различитим областима истраживања све се више наглашава као вре-
дна и корисна потреба за сарадњом међу наукама, за знањем као продуктом
тимског рада. Међутим, каткад у академском говору позивање на међусобну
сарадњу наука није праћено до краја дефинисаним концептима могуће са-
радње, али ни прецизирањем препрека за њено успостављање. С друге стра-
не, у литератури је учестала употреба појмова мултидисциплинарно и интер-
дисциплинарно, али је њихов садржај двосмислено дефинисан, често се ко-
ристе наизменично, без доследности (Choi, Pak 2006: 352). Када се томе дода
употреба појмова трансдисциплинарност и метадисциплинарност, збрка по-
стаје још већа. Зато се с правом могу поставити бројна питања: да ли ови тер-
мини означавају исте или различите ствари? Да ли постоји више од једног на-
чина на који је могуће окупити научнике из различитих дисциплина? Ако по-
стоји, које су препреке и предности сваког од видова сарадње наука, итд.? За-
то је неопходно начинити појмовну анализу и указати на нужне елементе у
дефинисању ових концепата.
Појам дисциплина је у речницима најчешће дефинисан као: а) „грана
знања“, б) „настава“ в) „учење“, при чему се као примери дају етаблиране ди-
сциплине (нпр. историја или економија (Oxford Advanced Learner’s Dictionary of
Current English, 1974; The Random House College Dictionary, 1975. итд.)). Ди-
сциплина се слично одређује и у речницима новијег датума1 у којима се, осим
наведеног, под дисциплином подразумева још и „образовање, област студија,
вид делатности“, а као примери укључују класичне дисциплине попут антро-
пологије, архитектуре, итд. (One Look Dictionary Search, 2005, Compact Oxford
English Dictionary. Copyright Oxford University Press, 2005).
Када се анализирају расправе о концепту дисциплинарности које разра-
ђују садржину појма, могуће је уочити да постоје три врсте одређења. У
првим се наглашава научно-епистемолошка димензија дисциплина. Друга на-
глашавају позиционирање дисциплине у друштву, начин на који је она угра-
ђена у њега, или сумирање консеквенци које њени представници имају у дру-
штву, а трећа уважава институционални/организациони аспект дисциплина
(Chettiparamb, 2007). Постоје и мишљења да је могуће направити разлику ме-
ђу дисциплинама и у културолошком смислу, другим речима да „академске
дисциплине представљају различите културе“ (Bauer, 2000: 106). Каткад се
иде још даље у развијању културолошке перспективе, те неки аутори иденти-
фикују и механизме које користе научници за демаркацију и дефинисање њи-
хове академске „територије“. На пример, Бекер (1989: 20, према: Chettiparamb,
2007: 5) тврди да су „идоли, слике, књиге, артефакти, традиција, обичаји, пра-
ксе, језик, усвојена симболика, начин преношења знања... посебно реконстру-

1
Доступним он-лајн.
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 27

исана историја, хероји, митови и легенде...“ заправо инструменти омеђавања

дисциплина.
Неки аутори инсистирају да дефинисање овог појма није независно од
научне традиције која постоји на одређеном простору и то доказују еви-
денцијом насталом на темељу компаративних истраживања дисциплинарних
матрица у различитим земљама. Не залазећи у детаље ових одређења, уз став
да целовито одређење треба да обједини све елементе, пажња ће бити усмере-
на на оне од суштинског значаја за тему рада – на аргументе који се тичу епи-
стемолошких критеријума за дефинисање научних дисциплина. У том сми-
слу, научне дисциплине је могуће одредити и као квазистабилне домене ми-
сли, делимично аутономне структуре које се разликују према предмету про-
учавања, теорији и методама које користе у истраживању (Aram, 2004: 380
према Chettiparamb, 2007: 3). У овом одређењу наглашавање квазистабилно-
сти, односно делимичне аутономности научних дисциплина, подразумева ува-
жавање чињенице да су њихове границе подложне променама као последице
сталног мењања и развоја, те да оне не могу бити једном заувек дефинисане.
Под појмом мултидисциплинарност подразумева се „комбиновање
различитих дисциплина; више грана учења или истраживања“ (Webster's New
World College Dictrionary, 2010); „сарадња, повезивање неколико дисциплина;
вид подучавања“ у коме се зарад објашњења користе визуре различитих на-
ука (The American Heritage Dictionary of the English Language, 2010); пројекат
истраживања или учење „које укључује неколико различитих академских
предмета или области професионалне делатности“ (English dictionary from
Macmillan Publishers Limited, 2009). У наведеним и другим консултованим де-
финицијама овога појма у речницима, мултидисциплинарност се тумачи као
заједнички ангажман припадника различитих дисциплина који раде незави-
сно, бавећи се различитим аспектима проблема; истраживачи раде паралелно
или у низу; као пројекат чији учесници одржавају улоге у контексту сопстве-
них дисциплина. Сходно реченом, мултидисциплинарност не оспорава ди-
сциплинске границе, подразумева да истраживачи следе логику својих, за-
себних методологија. Реч је о раду којим се обезбеђује спољна кохерентност,
а као резултат се добија збир појединачних делова сазнањâ која суштински
припадају различитим дисциплинама.
У најновијим речницима, али и у литератури која се бави дометима и
ограничењима концепта мултидисциплинарности, овај се појам често обја-
шњава тако што се уз дефиницију одређује и однос према сродном појму –
интердисциплинарност. Нa пример, мултидисциплинарност се дефинише као
„неинтегративна мешавина дисциплина при чему свака задржава своју мето-
дологију и претпоставке без промене или развоја под утицајем других дисци-
плина у оквиру мултидисциплинарног односа. Мултидисциплинарност се ја-
сно разликује од интердисциплинарности због односа који деле дисциплине.
У оквиру мултидисциплинарних веза та сарадња може бити узајамна и куму-
лативна, али не и интерактивна“ (Sensagent Corporation: Online Encyclopedia,
28 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

Thesaurus, Dictionary definitions and more, 2011). Према Роузенфилду (Choi,

2006: 354), мултидисциплинарни тимови раде паралелно или у низу полазећи
од њихових специфичних дисциплинских база за решавање заједничких
проблема. Реч је о таквом виду сарадње међу наукама где свака у свом до-
мену, користећи визуру из властите теоријске парадигме, примењујући вла-
стите методе истраживања, нуди поглед на решење проблема.
Последњих деценија концепт мултидисциплинарности постепено бива
потиснут захтевом за још интензивнијом сарадњом међу наукама зато што су
током XX века „метафоре знања померене из статичке логике и темеља ка
структури динамичких својства мреже, система и поља“ (Klein, 2000: 21, пре-
ма Chettiparamb, 2007: 12). Интердисциплинарност подразумева интензивну
сарадњу између две дисциплине фокусиране на реципрочне акције, заједни-
чки рад припадника различитих дисциплина. Реч је о сарадњи са заједничким
циљем, при чему границе међу дисциплинама постају замагљене јер долази
до веће или мање интеграције и синтезе дисциплина. Интегративни и интер-
активни процеси односе се на интерну кохерентност (мотивисану жељом да
се учесници фокусирају на потребе тима) (Choi, 2006). Учесници тима уче
једни од других, у истраживању се примењује заједничка методологија, што
доприноси новом начину рада, стварању нових сазнања или перспектива, чак
и нових дисциплина. Исход је више него збир појединачних делова сазнања о
предмету проучавања који припадају различитим дисциплинама. Реч је
сврсисходној интеракцији знања, вештина и истраживачких процедура које
припадају различитим областима науке с циљем да се из различитих сазна-
јних перспектива сагледа проблем.
Неки аутори пак закључују да је реч само о терминолошкој разлици ко-
ја се односи на суштински исту димензију – сарадњу међу наукама, тј. да је
реч о различитим степенима успостављања веза у истом континууму (Choi,
2006: 359, Gayraud, 2005: 12). Притом, главна разлика се опажа „у погледу
природе процеса истраживања и његових резултата“ (Gayraud, 2005:12).
Мултидисциплинарност, као најосновнији ниво укључености више наука у
решавање једног проблема, јесте вид сарадње усмерене ка заједничком циљу,
али се она одвија паралелно и без изазова за дисциплинарне границе. С друге
стране, интердисциплинарност доноси реципрочне интеракције, што захтева
делимично растакање граница дисциплина са циљем да се генеришу нови
погледи на проблем, нова знања, хибридна истраживачка средства и уопште
методологија, и у крајњој инстанци формирање посве нових дисциплина. Ме-
ђутим, категоризација истраживања на мултидисциплинарна или интердисци-
плинарна није увек једноставна. У стварности постоји читав спектар рада ко-
ји пада између ове две крајности, од мултидисциплинарног рада са оштрим
границама између дисциплина, на једној страни, и холистичког приступа у
интердисциплинарном подухвату, на другој. Који је примеренији начин за
истраживање одређеног проблема, зависи од његовог карактера и могућности
развоја интердисциплинарности за ту врсту истраживања. Обично није могу-
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 29

ће ићи директно на потпуно холистички приступ без тога да истраживачки

напори прођу развој кроз различите фазе када проблем постепено постаје бо-
ље дефинисан и долази до све веће интеграције различитих истраживачких
приступа (The Royal Society, 1996: 1–2, према: Gayraud, 2005: 13).
Постоји и уверење да се концепт интердисциплинарности зачиње у ср-
цу самих дисциплина, да је реч о „историјски преплетеним концептима“
(Klein, 2000: 8, према: Chettiparamb, 2007: 15). Другим речима, окупираност
граничним темама, хибридизације у дисциплинама су у природи самог знања.
Последица је да „овај процес слаби поделу рада према дисциплинама, откри-
ва празнине, стимулише узајамну оплодњу и ствара нове области знања, нове
проблеме истраживања“ (Klein, 2000: 18, према: Chettiparamb, 2007: 16).
Поред нормативистичких и епистемолошких аргумената за сарадњу ме-
ђу дисциплинама, у анализама интердисциплинарности могуће је препознати
и читав низ феноменолошких оправдања потеклих из посматрања научне пра-
ксе. Стога, аналитичари у више тачака излажу предности концепта интерди-
сциплинарности: креативност често захтева интердисциплинарна знања;
„имигранти“ из једне дисциплине често дају значајан допринос новој области
проучавања; неке значајне теме истраживања налазе се у пољима између тра-
диционалних дисциплина; многи интелектуални, социјални и практични про-
блеми захтевају интердисциплинарни приступ; интердисциплинарна знања и
истраживања служе да нас подсете на идеално јединство знања; већа истра-
живачка флексибилност интердисциплинарних истраживања представља ин-
телектуални еквивалент путовањима у нове земље; она поспешују комуника-
цију у оквиру савременог академског простора и помажу да се мобилишу
огромни интелектуални ресурси који могу бити искоришћени за постизање
веће друштвене рационалности и правде, премошћавајући уситњеност дисци-
плина; интердисциплинарност игра улогу у одбрани академских слобода;
(Nissani 1997: 201, према: Chettiparamb, 2007: 16).
Постоје, наравно, и контрааргументи за интердисциплинарна повезива-
ња наука: интердисциплинарност је паразитска конструкција и не може по-
стојати без дисциплине и када је институционализована; овај се концепт ко-
ристи дисциплинарном мaтрицом не доприносећи знању у изворним дисци-
плинама; веома је тешко остварив у пракси; креативне идеје се јављају на
идиосинкратички начин и нису ствар организације знања јер се оно не може
гарантовати и производити на захтев; опасност од тога да се све дисциплине
претворе у један екуменски дискурс, сет метода; интердисциплинарност мо-
же постати дисциплина и овековечити један бирократски модел; постоји опа-
сност од површности у мери да може чак допустити легитимизацију диле-
тантизма; у неким случајевима као супротност дисциплинарном проучавању
овај приступ постаје само нормативистички дискурс; итд. (Chettiparamb, 2007).
Из самог одређења науке и методолошких поставки на којима се засни-
ва произилази интердисциплинарност науке као њена суштинска карактери-
стика. Ако наука тежи систематским објашњењима која се истовремено могу
30 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

проверавати чињеницама, редовно се догађа да се могу открити модели уза-

јамних односа важећих у широким областима чињеница, што значи да уз по-
моћ малог броја принципа на којима се темељи научно објашњење може да се
покаже да велики број исказа о чињеницама чини логички јединствен систем
знања (Nejgel, 1974: 3–4). Управо из ове логичке а потом и из епистемолошке
утемељености наука – тежње да се дође до објективног, проверљивог, систе-
матског и прецизног знања – произилази нужност интердисциплинарне и
мултидисциплинарне сарадње наука. Oдмах се поставља питање, чему онда
инсистирање на строгом дисциплинарном разграничавању наука као услову
за стицање дигнитета једне посебне науке, и поготову чему широка дебата
која се у историји и филозофији науке повремено врло жестоко водила око
омеђавања предмета и метода појединих наука, односно око дистанцирања од
сродних наука.2
Сам развој науке обележен је амбивалентним процесима. С једне стра-
не карактерише га снажна „диференцијација“ знања која је водила продубљи-
вању сазнања унутар појединих научних дисциплина произашлом из поделе
рада у свим областима човекове делатности, самим тим и научне делатности.
Механизме који су погодовали строгој дисциплинарној подели наука, чији се
почеци често смештају у XIX век, неки аутори виде у индустријској револу-
цији, развоју природних наука, напретку технологије, али и захтеву инду-
стрије за ускоспецијализованим стручњацима. Модерни универзитет, насто-
јавши да одговори овим потребама, развио је тренд ка све софистициранијим
инструментаријима у појединим пољима истраживања и тако повратно до-
принео додатној специјализацији, сматра Клајн (Klein, 1990: 21–22, према:
Gayraud, 2005: 11). Овим правцем развоја науке отворено је питање о томе да
ли је јединство знања још увек могуће? Савремени концепт мултидисципли-
нарности и интердисциплинарности управо је усмерен на овај сазнајни про-
блем. У његовој дискусији не треба пренебрегнути да су идеје о јединству на-
ука и о општем знању, синтези и интеграцији знања присутне у делима Пла-
2
Треба подсетити, између осталог, на велики спор, тзв. спор око метода (Methodensreight),
односно питања о томе да ли друштвене (идиографске) науке могу баштинити достигнућа у
методологији природних (номотетских) наука. Спор је започео 1883. објављивањем књиге
Испитивања о методи друштвених наука и политичке економије напосе Карла Менгера с
једне стране, и књиге Увод у духовне науке Вилхелма Дилтаја, с друге, што је био повод да се
отвори оштра полемика између позитивиста и историста око позитивистичког епистемолошког
становишта да природне и друштвене науке треба да буду јединствене у својим основним ло-
гичко-методолошким начелима, иако се због својих особености морају служити различитим
истраживачким поступцима. Овај спор трајао је непрекидно око пола века (са прекидом око
Првог светског рата). Други спор под називом „сукоб око позитивизма у немачкој социологи-
ји“ започет је 60-их година прошлога века између представника тзв. критичког рационализма
(Попер, Алберт) и представника критичке теорије (Адорно, Хабермас), који је отворен око пи-
тања методологије друштвених наука, али се проширио и на расправу о вредносним судовима
и на друга питања која су у ближој или даљој вези са овом проблематиком. О методолошким
консеквенцама ових спорова видети: Milić (1978); Novaković (1994); али и изворна дела: Diltaj
(1980) i Menger (2008); итд.
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 31

тона и Аристотела, али и да су се периодично и касније јављале у списима

Френсиса Бекона, Декарта, француских енциклопедиста, потом Канта, Хегела
и Конта. Сваки од њих је изразио забринутост због фрагментације знања, и
свако, на свој начин, изнео визију о јединству знања. Међутим, универзали-
стички начин размишљања није победио потребу за разграничавањем наука
(Klein, 1990: 19, према: Gayraud, 2005: 11).
С друге стране, стари филозофски идеал о јединству наука поново је
актуелизиран у критици парцијалности сазнања сабијеног у појединачне ди-
сциплине и све израженијем услову постављеном научном сазнању, тј. у мо-
гућности науке да одговори потреби човека за што целовитијим и смислени-
јим увидом у предмет властитог проучавања. Сазнајни разлог за преиспити-
вање дисциплинарне омеђености научног сазнања потпомогнут је и друштве-
ним разлозима, који чине поједине науке немоћним пред изазовима савреме-
них друштвених процеса – глобализације и интеркултуралности, глобалног
загревања, епидемија нових болести, тероризма..., али и све развијенијим осе-
ћајем да проучавање појава које припадају граничним областима науке нужно
тражи тесну сарадњу различитих дисциплина како би се досегла суштинска
особеност проучаваног проблема. Ништа мање изазова пред науку не по-
ставља се и код покушаја решавања појединих сложених практичних питања,
која захтевају њену помоћ у дефинисању оквира нужних интервентних мера.
Одговори на њих и разрешење проблема најчешће нису долазили из те-
оријско-методолошког језгра једне науке сабијене у редукционистичку форму
строге дисциплинарне матрице, већ су захтевали оригинална укрштања знања
као производа продубљеног проучавања проблема унутар више дисциплина.
Такве потребе изнедриле су интензивна повезивања наука, не само у
смислу сагледавања постављених питања из визура различитих дисциплина
већ у трагању за новим хибридним теоријским, методолошким и практичним
сажимањима, која су доприносила решењу конкретних проблема. Прва пра-
ктична употреба мултидисциплинарног приступа бележи се током Другог
светског рата у војно-индустријском комплексу. Наиме, авионска компанија
Локид (Lockheed) је на основу сарадње стручњака из више области успела да
развије млазни авион за само 143 дана. Шездесетих и седамдесетих година
XX века мултидисциплинарни приступ је успешно примењен у Великој Бри-
танији у склопу великих јавних пројеката у грађевинском сектору у оквиру
регионалног и урбанистичког планирања. Ови пројекти дали су завидне ре-
зултате, а подразумевали су укључивање стручњака из различитих области:
архитеката, урбаниста, инжењера, геодета, социолога, географа, економиста
итд.3 Многи угледни универзитети су препознали интерес у брисању граница
међу дисциплинама приликом подучавања надолазећих генерација стручња-

3
Помињемо овде један изузетно значајан пројекат тога типа на коме су радиле три познате бри-
танске компаније: Ove Arup & Partners, Colin Buchanan & Partners and Robert Matthew Johnson-
Marshall & Partners.
32 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

ка, што је довело не само до промене у начину едукације него и до оцењива-

ња његових резултата, тј. користи које има за ширу заједницу (DEA and FBE,
2008). Требало је образовање испитати и из угла разумевања концепта ин-
тердисциплинарности и мултидисциплинарности и њихове примене у раду
код научног подмлатка (Millar and Dillman, 2010). Неки су отишли и даље: ра-
зматрали су и теоријско-методолошку укорењеност поменутог концепта
истраживања, али и коначни учинак на аутономију у сфери научног рада и
образовања (Chettiparamb, 2007). У том смислу се пропитују како нивои могу-
ће сарадње међу наукама и проблеми које у том повезивању треба решити на
различитим просторима „сусретања“: концептуалним и теоријским, у пољу
примене истраживачких метода, анализе података и синтезе нових сазнања;
преиспитиван је и притисак који долази из окружења ка универзитетима у
правцу проучавања оних проблема који доводе до „некритичке капитулације
пред плановима и проблемима утврђеним од стране влада и корпоративних
интереса“. (Hearn, 2003: 12, према: Chettiparamb, 2007: 51).

Социологија:
између „дисциплинарне матрице“ и интердисциплинарности
Уколико се оставе по страни новије анализе домета и могућа ограниче-
ња концепта мултидисциплинарности и интердисциплинарности и врати на
разматрање аргументације њему/њима у прилог, нужно је освртање на епи-
стемолошку и методолошку оправданост сарадње међу друштвеним наукама.
Проблем дискусије о адекватности „дисциплинарне матрице“ у друштвеним
наукама отворен је, између осталог, и зато што је, упркос признавању одређе-
ног степена егзактности овој групи наука, евидентно да њихово предметно
поље обухвата и истраживање појава које имају динамичку, развојну ди-
мензију, тешко обухватљиву „залеђеном сликом“ – поготову добијеном емпи-
ријским истраживањем структуре само једног њеног аспекта. Пре свега, на
овом аргументу утемељена је критика доминације логичког позитивизма у
хуманистичким наукама, те и у социологији. На удару критике нових соци-
јалних реалиста и когнитивних релативиста су готово неприкосновене пре-
тпоставке емпиријске социологије да „стварност“ може бити исцепкана у спе-
цифични реални низ концепата који се стандардизованим процедурама опера-
ционализују како би се прикупиле чињенице о предмету истраживања. Пода-
ци подвргнути статистичкој процедури пак доносе резултате о повезаности
међу варијаблама служећи се корелацијама, мултиплим регресијама и другим
моделима које за претпоставку имају вероватноћу. На делу је читав поступак
у коме се мерењем проверавају концепти. Крајњи резултат таквог поступка
од критичара емпиријске социологије oцењује се као „сингуларни конструкт,
а његова референтна тачка је неки из целине изрезани ентитет што све за-
једно редукује концептуализацију на подухват иницијалних наслућивања, ру-
диментарне имажерије, непосредне спекулације о томе какве облике ти нала-
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 33

зи попримају у стварном свету“ (Pawson, 1986: 53, према: Mežnarić, 1990:

430). Као специфични продукти емпиријске науке о друштву, такви констру-
кти преузимају улогу дескриптивног, структурног или узрочног „објашњења“
или чак репрезентације реалног (друштвеног) света, заснованог на моделу ве-
роватноће, а да не постану део теоријског дискурса (Mežnarić, 1990; 430).
Другим речима, изражава се забринутост над чињеницом да често проучавана
појава филтрирана кроз теоријско-методолошки поступак спознаје у оквиру
уске дисциплинарне матрице постаје окрњена слика стварног предмета про-
учавања.
Овако расцепкана слика стварности по мишљењу критичара емпиријске
социологије погодује све већој (зло)употреби налаза свих познатих идеологи-
ја. И сазнајни и контекстуални друштвени разлози поводи су многим покуша-
јима унутардисциплинарног самовредновања како метода које се најчешће
користе у одређеној науци, тако и владајућих теоријских парадигми. У том сми-
слу постоји и настојање да се искористе критички потенцијали социологије.4
Изузетно значајни сегменти науке јесу: не само питања еманципаторске
улоге и критичког потенцијала сваке појединачне науке, и социологије сâме,
већ и пропитивање смисла уске специјализације у појединим наукама, не-
упитног језика одређене науке као инструмента грађења значења, доминантне
методолошке оријентације, као и други могући проблеми који се отварају у
чину саморефлексивности. Знање у било којој области није настало линеар-
ном акумулацијом која претпоставља непроменљивост и непроблематичност
језика, оно је „холистичко a разумевање теорије подразумева више него само
разумевање експлицитних јој формулација; постати компетентни корисник
неке теорије значи пре свега овладати целокупним знањима, вештинама и ве-
ровањима“ (Hesse, 1980; 209, према: Mežnarić, 1990: 433).
Идеју о искораку из теорије и методологије „стандардне социологије“ и
њеном повезивању са осталим наукама ради потпунијег увида у суштину
„друштвеног“ које у савременом контексту постаје флуидно, један вид крхке
материје, „друштво од стакла“ (Korkif, 2010), могуће је реализовати кроз
иступање из ограничености дисциплинарног „кампуса“ (Latur, 2010). Само
кроз излазак из властитог забрана, кроз уску сарадњу са другим наукама и
промену визуре из које се „друштвено“ посматра, социологија може престати
да врши „насиље над својим предметом истраживања“ (Birešev, 2010). Коре-
нита трансформација друштва захтева и ново дефинисање социологије. Мо-
дерно друштво сада не обилује односима који су довољно специфични да би
се назвали друштвеним и посебно онима који би спадали у домен једнога

4
Не улазећи у различита епистемолошка тумачења и она из угла филозофије науке, која су део
вековне расправе о свету виђеном очима реалиста и антиреалиста, објективиста и релативиста,
за потребе теме је значајно указати на чињеницу да су у оваквим ситуацијама за науку уопште,
па и за социологију, од огромне користи питања којима се баве теорија сазнања и филозофија
науке. Другим речима, уз методолошка преиспитивања унутар одређене дисциплинарне матри-
це, потребна су и она која припадају наведеним доменима.
34 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

друштва. „Данас је друштвено растворено: истовремено је и свугде и нигде“

(Latur, 2010). Промена је захватила и друштво и науку, и то захтева промену
и предмета и метода друштвених наука, сматрају представници нове францу-
ске социологије и то показују на примеру плодног повезивања социологије са
антропологијом, филозофијом политике, лингвистиком, психологијом итд.
Треба имати у виду дискусију о адекватности „дисциплинарне матри-
це“ у друштвеним и хуманистичким наукама и због тога што је упркос при-
знавању одређеног ступња егзактности овој групи наука запажено да њихово
предметно поље обухвата и истраживање појава које имају тзв. дијахрону ди-
мензију (Пијаже), дакле, предмете проучавања који укључују димензију вре-
мена или историчности. Иако се методе појединих наука које проучавају исте
делове стварности веома често међусобно искључују – нпр. у овом случају
методе историје и социологије схваћене у најширем смислу, које на неки на-
чин и доприносе њиховом разликовању – „добро је познато да се многе дру-
штвене појаве не могу темељније социолошки испитати без најтешњег осла-
њања на резултате и поступке историјских наука. У ту групу појава спадају
пре свега оне појаве у чијем је проучавању неопходно да се испитају дужи
процеси друштвеног развоја и друштвених кретања. Истраживачки задаци
ове врсте не могу се решити без ослањања на историјске податке и исто-
ријски истраживачки поступак“ (Milić, 1978: 12–13).

Искорак из „стандардне социологије“:

одрживи развој, идентитети, пограничје
Мада не потпуна, приложена аргументација упућује на потребу мулти-
дисциплинарне и интердисциплинарне сарадње међу наукама која се, извиру-
ћи из саме научне природе, несумњиво намеће као модел проучавања и теме
у фокусу пажње научног скупа – изучавања особености социокултурне дина-
мике становништва. Домену поменуте теме свакако припада и настојање да
се спозна суштина идентитетских структура мањинских и већинског народа
на одређеној територији. Стога је у другом делу рада представљен нацрт Про-
јекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним
општинама источне и југоисточне Србије (179013), који се изводи на Уни-
верзитету у Нишу – Машински факултет, као покушај повезивања истражи-
вачких напора у оквиру различитих наука зарад приближавања холистичком
приступу проучаваном проблему и, зашто не, изградњи и дефинисању једног
особеног поља изучавања које би могло еволуирати од мултидисциплинарног
до интердисциплинарног концепта, попут етничких, родних или културалних
студија. На такву могућност упућује и сâм назив истраживачког пројекта који
обједињује вишедимензионални концепт одрживог развоја, који је већ дуго
изван граница чисте економске науке и бриге искључиво о природним ресур-
сима планете Земље, и комплексни појам идентитета. Проучавање иденти-
тетских структура немогуће је замислити а да се у случају тумачења персо-
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 35

налног идентитета не користи апаратура из домена психолошког и антропо-

лошког поља истраживања, док разумевање колективног припада дисципли-
нарном кругу пре свега етнологије и социологије. За тумачење ове динамичне
конструкције, која се константно креће не само од димензије „ја“ до димензи-
је „ми“ обједињујући их већ и кроз мноштво различитих слика у својеврсној
„идентитетској геометрији“ (Kofman, 2010), потребно је трагати и развити но-
ве аналитичке оквире и концепте и применити их у објашњењу понашања и
деловања друштвених актера у контексту одрживог развоја на граници.

Нацрт Пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина

у пограничним општинама источне и југоисточне Србије (179013)

Актуелност истраживања
Подручја источне и југоисточне Србије њени су најдевастиранији дело-
ви: већина тамошњих пограничних општина, од Градишта, преко Босиле-
града, до Бујановца, деценијама спада у најсиромашније – очигледан пример
је Трговиште. Угрожени су државни интереси уз границу, јер досадашњи ра-
звој није био одржив: економија стагнира, животна средина је деградирана,
култура заостаје, социјални живот пропада. Читаве пограничне области су де-
мографски празне, већина села је пред гашењем, простор се чисти од људи,
становништво исељава и нестаје. Нема очувања, камоли процвата, културног
идентитета Срба и националних мањина – Бугара, Влаха, Рома, Албанаца, без
одрживог развоја. Њихов идентитет – језик, религија, традиција и културна ба-
штина – истраживаће се и довести у узрочно-последичну везу са могућностима
одрживог развоја у трима димензијама: економској, социјалној и еколошкој.
Примереном методологијом биће сагледан привредни, социјални, еколошки и
културни капацитет сваке општине понаособ, као и идентитет Срба и мањина у
интеркултуралној и прекограничној перспективи, ради формулисања опште и
посебних стратегија одрживог развоја. Шансе одрживог развоја рубних општи-
на, тиме и одрживости идентитета Срба и мањина, расту и због чињенице да се
оне наслањају на границу, сада и границу ЕУ. Друштвени и политички актери
пограничних региона, округа, градова и општина, све локалне заједнице, доби-
ће алате за препознавање потенцијала и остваривање одрживог развоја, гајење
и очување културног идентитета већинског народа и мањина.

Опис пројекта
Будући да идентитет постоји искључиво као плурална категорија,
истраживање одрживости идентитета подразумева како проучавање аспеката
који припадају домену личног, тако и оних који се тичу породичног, локал-
ног, регионалног, конфесионалног, националног, па и транснационалног.
36 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

Идеја о проучавању одрживости идентитета у пограничним областима исто-

чне и југоисточне Србије додатно је занимљива будући да живот уз границе
које раздвајају припаднике различитих нација свакако доноси и особености
које се формирају у специфичним условима нужног „сусрета“ различитих
култура. Претпостављена наглашена потреба за очувањем сопственог наци-
оналног, културног, регионалног и др. идентитета као саставни део живота у
пограничном појасу само је један сегмент могућих потенцијала одрживог ра-
звоја укупног социјалног живота у истраживаном подручју. Стога, на истра-
живачима је да установе не само особености идентитетских структура већ и
да фигуративно речено испитају њихову виталност.
Прелиминарна сазнања стечена о предмету истраживања, његова ком-
плексност и чињеница да смо готово ускраћени за социолошке радове и по-
датке са истраживаног подручја, утицала је на избор истраживачке стратеги-
је. Методолошки оквир, који би у овом случају омогућио поуздан приступ за
целовито емпиријско проучавање и сагледавање одрживости идентитета Срба
и националних мањина у контексту шире заједнице, могао би бити обезбеђен
само интердисциплинарним приступом и применом тзв. мешовите методоло-
гије (mixed methodology). Предност оваквог истраживачког приступа очигле-
дна је, како у прелиминарној фази истраживања, када треба дефинисати све
релевантне везе и односе које истраживањем треба обухватити (и код уобли-
чавања ваљаног хипотетичког оквира истраживања), тако и у каснијим фаза-
ма истраживања, када се добијени резултати применом комплементарних ме-
тода могу врло успешно користити у продубљеној анализи предмета истра-
живања. Посебна корист од комбиновања истраживачких стратегија које при-
падају мање стандардизованим истраживачким процедурама из домена ква-
литативне методологије и оних који припадају уходаноj квантитативној ори-
јентацији уз комбинацију са анализом садржаја бројних докумената очитује
се, између осталог, и у стварању богате искуствене евиденције, могућности у
очувању целовитости увида у испитивани проблем.
Заправо, овде није реч само о примени методологије специфичне за ра-
зличите друштвене науке, из чијих ће углова поједине теме бити сагледане,
већ и о уважавању принципа триангулације метода и извора података који по-
дразумева да се о истим темама сазна из различитих извора и применом ра-
зличитих метода прикупљања података. На овакав начин осмишљен методо-
лошки оквир истраживања омогућио би да се до окончања рада на Пројекту
кроз читав низ заокружених емпиријских истраживања прикупи, анализира и
уопшти искуствена евиденција, што би у крајњој линији резултирало једном
обимном студијом случаја која би могла да одговори на почетно питање, које
је у суштини и иницирало окупљање истраживача на Пројекту – о квалитету
идентитета Срба и националних мањина на испитиваном подручју и томе да
ли се може говорити о његовој одрживости.
Истраживачки рад на Пројекту почиње дефинисањем основног теориј-
ско-методолошког оквира за проучавање теме, идентификацију кључних про-
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 37

блема и њихово ближе спецификовање кроз одређени број подтема које ће

бити у фокусу пажње истраживача.
Изради више нацрта посебних истраживањâ која ће бити изведена у
сфери економског, социјалног, културног живота у пограничном делу источне
и југоисточне Србије претходи научна дескрипција становништва/институци-
ја/инфраструктура на испитиваном подручју. Дакле, анализа демографских
података, стања у привреди, (не)запослености, еколошког стања, стања у кул-
тури, образовању, медијима, социјалној заштити, насеобинским карактеристи-
кама... То подразумева увид и анализу статистичких података о становништву
у поменутим аспектима друштвеног живота на испитиваном подручју, кон-
султовање других званичних извора података из релевантних републичких, ре-
гионалних и локалних установа, као и прве одласке на терен који би подразу-
мевали теренско истраживање експлоративног карактера превасходно са при-
меном методе посматрања и дубинског интервјуа. Паралелно са овим активно-
стима, истраживачи ангажовани из области историје, права, језика, етнологије
припремају своје опште прилоге који су од значаја за разумевање културне по-
задине идентитета Срба и мањинских група на испитиваном подручју.
На темељу дефинисаног теоријско-методолошког оквира истраживања
и анализе прикупљене искуствене евиденције, истраживачки тим планира по-
четком друге године и у четвртој години рада на Пројекту емпиријска истра-
живања анкетног типа „Идентитет и квалитет живота Срба и етничких мањи-
на у подручју источне и југоисточне Србије“. Применом квантитативне мето-
дологије биће утврђен материјални и културни стандард становништва, иску-
ства и ставови испитаника у области међуетничких односа, политичког, при-
вредног и културног живота у локалној заједници, људских права, екологије
и осталим аспектима социјалног живота у пограничним општинама источне и
југоисточне Србије.
Анализа резултата анкетног испитивања послужиће као основа за изра-
ду нацрта више истраживања квалитативног, што подразумева индивидуални
истраживачки рад или рад мање групе истраживача усредсређених на
продубљивање сазнања о појединим проблемима добијених квантитативним
истраживањем. Планирана су истраживања коришћењем фокус-групног ин-
тервјуа, дубинског интервјуа и посматрања за истраживања.
Рад истраживача из економије, права, језика, историје и историје уме-
тности, на основу анализа привредне инфраструктуре, правне регулативе, до-
кумената, архивске грађе и материјалних остатака културе – кроз коришћење
методологије примерене истраживаним областима, исходоваће прегледом и
анализом релевантних проблема кроз резултате у виду заокружених научних
студија и монографских публикација, о чему ће више речи бити у детаљнијем
опису годишњег плана истраживања Пројекта.
38 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

Значај истраживања
Пројектна тема је од изузетног научног и друштвеног значаја, јер се
бави питањем одрживости идентитета Срба и националних мањина у најнера-
звијенијем делу Србије, подручју које је дуже време само спорадично пред-
мет пажње истраживача и одговорних друштвених актера. Одатле такав
мањак научне искуствене евиденције, самим тим и могућности да се на њој
заснује скуп стратегија које би се тицале ревитализације битних аспеката еко-
номског, социјалног, културног живота у пограничном делу источне и југо-
источне Србије. Тим пре што је и из оскудног емпиријског увида и скромних
сегментираних научних анализа, које захватају само поједине аспекте соци-
јалне реалности пограничних подручја, очигледна девастација већине облика
њиховог социјалног, економског и културног живота. Тако је значај истражи-
вања на пројекту „Одрживост идентитета Срба и националних мањина у по-
граничним општинама источне и југоисточне Србије“ видљив у научном и
друштвеном доприносу.
Научни значај огледа се у продубљеном теоријском и емпиријском изу-
чавању комплекса одрживог развоја у трима кључним димензијама: еко-
номској, социјалној и еколошкој, и то у специфичним условима неразвијених
подручја. Истраживање је усмерено на целокупно захватање стања и перспе-
ктиве економског живота: од привреде и пољопривреде, преко путне и желе-
зничке инфраструктуре до прекограничне привредне сарадње, трговинске ра-
змене и туризма; социјалног живота на граници: од друштвеног капитала,
демографског кретања, етничких и других миграција, материјалног стандарда
становништва, преко особености институција социјалног живота, социјалне
дистанце и етничких стереотипа до вредносних оријентација младих, поро-
дичних вредносних матрица и других индикатора идентитетских структура; и
еколошког живота на граници: природних ресурса, управљања природним
ресурсима, еколошке свести, заштите природе, производње здраве хране.
Истраживање је усмерено и на обухватну обраду културне позадине иден-
титета већинског народа и националних мањина на граници: културног ка-
питала већинског и мањинских народа, уз интензивно проучавање рели-
гијско-конфесионалне панораме, мањинских вера, већинских вера, политичких
односа већина-мањина, специфичности књижевности и језика већине и мањи-
на, културних установа, културних манифестација, обичаја, музике, народног
стваралаштва, прекограничне културне сарадње, мултикултурализма, интер-
културализма.
Научни значај Пројекта огледа се и у следећим истраживачким исходима.
1. Стварање богате научне искуствене евиденције о поменутим еле-
ментима друштвеног живота у пограничним деловима источне и ју-
гоисточне Србије.
2. Холистичким увидом у проблем могуће је добити и нова сазнања о
међусобној искључивости или синергији између појединих аспеката
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 39

економских, социјалних, културних и еколошких особености испи-

тиваног подручја.
3. У области друштвено-хуманистичких наука први пут би идентитет
Срба и националних мањина био анализиран у контексту одрживог
развоја једног дела Србије.
4. Утврђивање особености досад недовољно проучаваног феномена
социјалног живота уз државне границе.
5. Холистички приступ, уз принцип триангулације метода истражива-
ња и комплементарну употребу различитих извора података, подсти-
цај је за развој тзв. мешовите методологије (mixed methodology) у
области друштвених наука, по чему Србија видно заостаје за европ-
ском научном праксом.
Друштвени значај огледа се у томе што ће се истраживањем доћи до
формулисања: а) опште, и б) посебних стратегија одрживог развоја и одржи-
вости културног идентитета Срба и националних мањина.
Тиме ће друштвено-политички актери на нивоу државе (влада и одгова-
рајућа министарства), пограничних региона, округа, градова и општина, све
локалне заједнице, добити дефинисане индикаторе стања, али и средства за
препознавање потенцијала и остваривање одрживог развоја, гајење и очување
културног идентитета већинског народа и мањина. Тако се отвара пут плани-
рања друштвеног развоја региона од идентификације, преко евалуације до
конкретног деловања.

Опис истраживања
У првој години рада на Пројекту планиране су следеће истраживачке
активности.
1. Спецификовање проблема истраживања и израда прелиминарног
теоријско-методолошког оквира. Наведене активности подразумевају:
 интензивно проучавање литературе која се односи на све реле-
вантне аспекте предмета истраживања;
 појмовну анализу и дефинисање основних категорија које ће бити
доследно коришћене током рада на пројекту (појмови национал-
ни идентитет, одрживост идентитета, границе, мањинско и већин-
ско становништво итд.);
 у оквиру спецификације проблема дефинисање циљева и задатака
истраживања – тј. одређивање ширине и дубине истраживачког за-
хвата;
 дефинисање хипотетичког оквира истраживања;
 операционализацију хипотетичког оквира и идентификацију и
класификацију варијабли;
 прецизирање посебних истраживачких проблема у оквиру гене-
ралне теме Пројекта.
40 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

2. Истраживачи ангажовани за историју, право, језик, етнологију при-

премају своје опште прилоге, који су од значаја за разумевање кул-
турне позадине идентитета Срба и мањинских група на испитиваном
подручју.
3. Проучавање историјског контекста померања граница у проучава-
ном подручју, особености живота у пограничној регији источне и ју-
гоисточне Србије и идентификација могућих утицаја историјата од-
носа са суседним земљама на квалитет актуелне прекограничне са-
радње.
4. Анализа правне регулативе којом је уређено питање односа већин-
ских и мањинских народа у Србији и суседним земљама са којима се
граничи Србија. Анализа правних основа међуетничких односа у
контексту успостављања услова за међуетничку сарадњу и квалитет
ових односа.
5. Попис релевантних извора података насталих независно од потреба
истраживања на Пројекту. Увид и анализа статистичких података о
свим параметрима о становништву у поменутим аспектима друштве-
ног живота на испитиваном подручју, консултовање других зва-
ничних извора података из релевантних савезних, регионалних и ло-
калних установа.
6. Научна дескрипција становништва/институција/инфраструктура на
испитиваном подручју. Анализа демографских података, стања у
привреди, (не)запослености, еколошког стања, стања у култури, обра-
зовању, медијима, политичкој активности локалних заједница, соци-
јалној заштити, насеобинским карактеристикама. Израда више нацр-
та првих квалитативних експлоративних истраживањâ која ће истра-
живачи самостално или у мањим групама извести у сфери економ-
ског, социјалног и културног живота у пограничном делу источне и
југоисточне Србије. Одређивање узорка за истраживања, припрема
истраживачког инструмента и теренске реализације. Прикупљање
података на терену, обрада и анализа података. Писање извештаја о
истраживачким резултатима.
Конкретни резултати у првој години истраживања:
 теоријска анализа идентитета;
 теоријска анализа мултикултурализма или интеркултурализма на гра-
ници;
 студија о правном положају националних мањина у Румунији, Бу-
гарској и Македонији;
 студија о померању државних граница;
 попис и опис привредних субјеката у пограничним општинама (на-
даље: ПО);
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 41

 попис и опис културних установа и објеката физичке културе и спор-

та у ПО;
 попис и опис образовних институција у пограничним општинама;
 попис и опис установа социјалне заштите и социјалне политике у ПО;
 попис сакралних објеката, култних места и црквишта у ПО;
 попис туристичких места и објеката у ПО;
 анализа граничних прелаза у ПО;
 попис и анализа већинских и мањинских медија у ПО;
 израда регистра писаца из ПО;
 израда библиографије књижевних дела писаца из ПО (2000–2010);
 израда регистра писаца националних мањина и њихове библиогра-
фије из ПО (2000–2010);
 израда регистра историјских, културно-уметничких и спортских угле-
дника из ПО;
 израда и класификација невладиних организација у ПО;
 анализа програма и резултата мањинских партија у ПО;
 музика на граници;
 студија о особеностима породичниих односа у пограничном делу
источне и југоисточне Србије;
 израда инвентара и типологизација угоститељских објеката у ПО.

Опис истраживања II, III, IV година

На темељу дефинисаног теоријско-методолошког оквира истраживања
и анализе прикупљене искуствене евиденције из различитих извора, али и из
сазнања стечених на основу мањих експлоративних истраживања, планиране
су следеће активности.
1. Почетком друге године рада на Пројекту емпиријско истраживање
анкетног типа – „Идентитет и квалитет живота Срба и етничких
мањина у подручју источне и југоисточне Србије“. Истраживање би
било изведено на репрезентативном узорку становништва источне и
југоисточне Србије (најмање 1200 испитаника). Образложење: циљ
овога испитивања је да применом квантитативне методологије утвр-
ди материјални и културни стандард становништва, искуства и ста-
вове испитаника у областима: међуетничких односа, политичког,
привредног и културног живота у локалној заједници, људских пра-
ва, екологије и осталим аспектима социјалног живота у пограничним
општинама источне и југоисточне Србије (Велико Градиште, Го-
лубац, Мајданпек, Неготин, Кладово, Зајечар, Књажевац, Бабушни-
ца, Димитровград, Пирот, Црна Трава, Босилеград, Бујановац, Пре-
шево, Сурдулица, Трговиште). С обзиром да је реч о корелацијском
и развојном типу истраживачкога нацрта, добијени подаци ће омо-
42 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

гућити не само пресек актуелног стања испитиваних појава већ и за-

кључивање о врсти и величини промена између једног и другог при-
купљања података планираног током четврте године Пројекта. Тако-
ђе, на основу тако конципираног нацрта могуће је закључивати и о
понашању подскупова (појединих делова популације посматрано
према различитим критеријумима – територијалном, према соци-
јалном статусу, у различитим етничким групама итд.) у оквиру
основног скупа – истраживане популације. Имајући у виду сложе-
ност идентитетских структура, то би значило могућност да се уоче
разлике у персоналним и посебно социјалним сегментима идентите-
та које извиру из националних, класних, професионалних, култур-
них и других разлика.
2. Друга година рада подразумева сумирање и уопштавање теоријско-
методолошких искустава стечених на истраживању сложеног ком-
плекса идентитетских структура.
3. Тoком треће године Пројекта на темељу анализа резултата првог ан-
кетног испитивања планирана је израда неколико нацрта истражива-
ња квалитативног типа који би подразумевали индивидуални истра-
живачки рад или рад мање групе истраживача фокусираних на про-
дубљивање сазнања о појединим проблемима добијених квантита-
тивним истраживањем. Планирана су истраживања коришћењем фо-
кус-групног интервјуа, дубинског интервјуа и посматрања за про-
дубљена истраживања:
 особености културног и верског идентитета Срба и мањинских
етничких група у ПО (пограничним општинама);
 међуетничких односа, етничке дистанце и етничких стереотипа;
 прекограничне културне и привредне сарадње у ПО;
 породичне вредносне матрице;
 старачких домаћинстава;
 гастарбајтерског и печалбарског села у ПО;
 типова сеоског градитељства, инфраструктуре и туризма у ПО.
4. Паралелно са поменутим активностима дела истраживачког тима
Пројекта 179013, рад истраживача из економије, права, језика, исто-
рије и историје уметности – на основу анализа привредне инфра-
структуре, правне регулативе, докумената, архивске грађе и матери-
јалних остатака културе – кроз коришћење методологије примерене
истраживаним областима исходоваће прегледом и анализом реле-
вантних проблема кроз следеће резултате:
 студије о привредној политици ПО понаособ;
 студија о стању и перспективи пољопривреде у ПО;
 студија путне и железничке инфраструктуре у ПО;
 студије економских, еколошких и туристичких потенцијала Дуна-
ва, Старе планине и Суве планине;
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 43

 студија економске одрживости старих заната у ПО;

 студија међудржавних уговора Србије са Румунијом, Бугарском и
Македонијом;
 монографска обрада етнографских група: Шопи и Торлаци;
 монографска обрада националних мањина: Власи, Роми, Бугари,
Албанци;
 социолошко-емпиријска студија мањинских вера у ПО;
 опис и емпиријска обрада сакралних објеката, култних места и
црквишта у ПО.
5. Четврта година рада на Пројекту подразумева реплику поменутог
анкетног испитивања из друге године рада с циљем да се компара-
цијом резултата првог и другог истраживања установи квалитет и
смер евентуалних промена у идентитету и квалитету живота Срба и
етничких мањина у испитиваном подручју. Тиме се отвара пут за по-
стављање у методолошком смислу репера за праћење динамичких
елемената идентитетских структура.
6. Примена методологије специфичне за различите друштвене науке,
из чијих ће углова поједине теме бити сагледане, али и комплемен-
тарна примена метода и извора података у оквиру доминантног со-
циолошког дискурса проучавања, као крајњи резултат дала би цело-
вит увид у испитивани проблем. На овакав начин осмишљен методо-
лошки оквир истраживања омогућио би да се до окончања рада на
Пројекту кроз читав низ заокружених емпиријских истраживања
прикупи, анализира и уопшти искуствена евиденција, што би у крај-
њој линији резултирало једном обимном студијом случаја која би
могла да одговори на почетно питање, које је у суштини и иницира-
ло окупљање истраживача на Пројекту – о квалитету идентитета Ср-
ба и националних мањина на испитиваном подручју и томе да ли се
може говорити о његовој одрживости.
7. Као исход примењеног истраживачког поступка уз већ поменуте, на-
водимо још неколико планираних резултата у другој, трећој и че-
твртој години рада на Пројекту.
 Демографско-статистичка анализа виталних карактеристика ста-
новништва – број, националност, конфесија, пол, доб, место ста-
новања, образовање, занимање – пограничних општина источне и
југоисточне Србије.
 Студија о протестантизацији Рома у ПО.
 Монографска студија Националних савета Влаха, Рома, Бугара и
Албанаца.
 Студија резултата и домета мањинских НВО у ПО.
 Регистар и анализа културних манифестација на граници.
 Студија о вредносним оријентацијама и стиловима живота омла-
дине у ПО.
44 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

 Емпиријско истраживање социјалне и етничке дистанце, предра-

суда и стереотипа у ПО.
 Попис, опис и анализа образовне инфраструктуре у ПО.
 Типолошко разврставање насеља у ПО.
 Сеоско градитељство, инфраструктура и туризам у ПО.
 Перспектива производње здраве хране у ПО.
 Студије економских, еколошких и туристичких потенцијала Ду-
нава, Власинског језера, Старе планине, Суве планине.
 Опис и емпиријска обрада перспективних туристичких места и
објеката у ПО.
 Социоемпиријско истраживање еколошке свести становништва у
ПО.
 Прекогранична привредна сарадња.
 Прекогранична културна сарадња у ПО.

ЛИТЕРАТУРА
Antić, Milan T., Đorđević, Dragoljub B. i Katica R. (Stevanović) Hedriх (prir.). 1988. Prirodne nauke
danas: filozofsko-sociološki i metodološki problemi. Niš: IJ Univerziteta u Nišu.
Bauer, Henry H. 1990. Barriers against Interdisciplinarity: Implication for Studies of Science, technology,
and Society (STS), Science, Technology, & Human Values, Vol. 15 No. 1, 105-119, SAGE
publication, Inc.
Birešev, Ana. 2010. Nove francuske sociologije, Treći program Radio Beograda 146, II, str. 9–32.
Bugarski, Ranko. 2010. Jezik i identitet. Beograd: Biblioteka XX vek.
Grayraud, Valérie. 2005. Multidisciplinary research in FET, dostupno na: ftp://ftp.cordis.europa.eu/pub/
ist/docs/fet/press-20.pdf (приступљено: 05. 04. 2011)
Gerc, Kliford. 2010. Antropolog kao pisac. Beograd: Biblioteka XX vek, кnjižara Krug.
DEA/FBE 2008. Thinking across disciplines – interdisciplinarity in research and education, доступно
на: http://fuхu.dk/filer/DEA/Publikationer/08_aug_tхinking_across_disciplines.pdf (приступљено:
20. 03. 2011)
Diltaj, V. 1980. Zasnivanje duhovnih nauka, Beograd: Prosveta.
Drezgić, Radа. 2010. „Bela kuga“ među „Srbima“: o naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova.
Beograd: Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Ђорђевић, Драгољуб Б. и Богдан Ђуровић. 1994. Од магије до науке. Ниш: Дом.
Encarta World English Dictionary [North American Edition]. 2009 Microsoft corporation. All rights
reserved. Developed for Microsoft by Bloomsbury Publishing Plc. Доступно на:
http://encarta.msn.com/dictionary_1861631797/multidisciplinary.html (приступљено: 05. 05. 2011)
Zaman, Gheorghe, Goschin, Zizi. (2010). Multidisciplinarity, Interdisciplinarity and Transdisciplinarity:
Theoretical Approaches and Implications for the Strategy of Post-Crisis Sustainable Development,
Theoretical and Applied Economics, Volume XVII, No. 12(553), pp. 5–20. доступно на:
http://store.ectap.ro/articole/532.pdf (приступљено: 02. 04. 2011)
Zanini, Pjero. 2002. Značenja granice. Beograd: Clio.
Zeman, Marija Gajger i Zdenko Zeman. 2010. Uvod u sociologiju (održivih) zajednica. Zagreb: IDZ
Ivo Pilar.
Korkif, Filip. 2010. Društvo od stakla. Za jednu etiku krhkosti. Treći program Radio Beograda 146,
II, str. 33–66.
Kofman, Žan-Klod. Izumevanje sopstva. Jedna teorija identiteta. Treći program Radio Beograda 146,
II, 2010. Str. 121–138.
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у проучавању друштвених појава 45

Latur, Bruno. 2010. Nikada nismo bili moderni. Esej iz simetrične antropologije, Novi Sad: Mediterran
publishing.
Магдаленић, Златко. 2010. „Ка социолошком разумевању одрживог развоја“. Социолошки преглед
XLIV(2): 309–324.
Menger, K. 2008. Istraživanja o metodi društvenih nauka s posebnim osvrtom na političku ekonomiju,
Beograd: Službeni glasnik.
Mežnarić, Silva. 1990. „Šta je to doista novo u sociologijskoj metodi?“. Revija za sociologiju, 3, str.
427–435.
Milić, Vojin. 1978. Sociološki metod, Beograd: Nolit.
Millar, M. Morgan, Dillman, Don A. 2010. Defining and Indefining Interdisciplinary Research
among Doctoral Candidates, Social & Economic Sciences Research Center (SESRC),
Washington State University, Pullman Washinton, доступно на: http://www.sesrc.wsu.edu/
dillman/papers/2010/Millar%20%20Dillman%20IDR%20Cognitive%20Interview%20Tech%
20Report%20final.pdf (приступљено: 24. 03. 2011)
Nejgel, Ernest. 1974. Struktura nauke, Beograd: Nolit
Novaković, Staniša. 1994. Uvod u opštu metodologiju i istorija metodološke misli, Beograd: Filozofski
fakultet.
One Look Dictionary Search, Copyright Oxford University Press, One Look Dictionary Search. URL:
http://www.onelook.com (приступљено: 10. 12. 2006).
Oxford Advanced Learner’s Dictionary of Current English. Oxford: Oxford University Press, 1974.
Sensagent Corporation: Online Encyclopedia, Thesaurus, Dictionary definitions and more, 2011.
Доступно на: http://dictionary.sensagent.com/Interdisciplinarity/en-en/ (приступљено: 27. 04.
2011).
Тодорова, Марија. 2010. „Балканите между клишето и европейското бдеще“. Философски
алтернативи 19, no. 6: 5–16.
The American Heritage Dictionary of the English Language, 4th edition Copyright. 2010 by Houghton
Mifflin Harcourt Publishing Company. Published by Houghton Mifflin Harcourt Publishing
Company. Доступно на: http://www.yourdictionary.com/multidisciplinary (приступљено: 03. 05.
2011).
The Random House College Dictionary, New York: Random House, Inc., 1975.
Compact Oxford English Dictionary. Copyright Oxford University Press, 2005. Доступно на:
http://www.askohford.com (приступљено 14. 12. 2005).
Chettiparamb, Angelique. 2007. Interdisciplinarity: a literature review, The Interdisciplinary Teaching and
Learning Group, Subject Centre for Languages, Linguistics and Area Studies, School of
Humanities, University of Southampton, доступно на: http://www.heacademy.ac.uk/assets/York/
documents/ourwork/sustainability/interdisciplinarity_literature_review.pdf (приступљено: 20. 03.
2011).
Choi, Bernard C.K., Pak, Anita W.P. (2006), Multidisciplinarity, interdisciplinarity and transdisciplinarity
in health research, services, education and policy: Definitions, objectives, and evidence of
effectiveness, Clin Invest Med, Vol. 29, no 6. Доступно на: http://www.courseweb.uottawa.ca/
pop8910/PDF%20Files/Cхoi_Multidisciplinary.pdf (приступљено: 07. 04. 2011).
Compact Oxford English Dictionary. Copyright Oxford University Press, 2005. доступно на:
http://www.askohford.com/ (приступљено 11. 12. 2005).
Čiževski, Kšištof. 2010. Etos pograničja. Beograd: Biblioteka XX vek, кnjižara Krug.
Džejkobs, Džejn. 2010. Gradovi i bogatstvo nacija: principi ekonomskog života. Novi Sad: Mediterran
publishing.
Webster's New World College Dictionary. 2010. by Wiley Publishing, Inc., Cleveland, Ohio. Доступно на:
http://www.yourdictionary.com/multidisciplinary (приступљено: 07. 04. 2011).
46 Јасмина Петровић, Драгољуб Б. Ђорђевић

Jasmina Petrović
University of Priština, Kosovska Mitrovica
Faculty of Philosophy
Dragoljub B. Đorđević
University of Niš
Faculty of Mechanical Engineering

MULTIDISCIPLINARY AND INTERDISCIPLINARY APPROACH

TO STUDYING SOCIAL PHENOMENA:
CONCRETIZATION ON THE EXAMPLE OF A PROJECT DRAFT

Summary
In the first part of the paper, the necessity for a multidisciplinary/interdisciplinary
cooperation between sociology and other, above all, social sciences is elaborated
from a theoretical, epistemological, and methodological standpoint. Specifics of
particular parts of the subject of research and epistemological goals imply a
certain manner of cooperation between sciences, which is contrary to the
governing positivist division of sciences based on different subjects of study. In
the case of sociology, the disciplinary matrix becomes too narrow for the study of
diachronic dimensions of certain phenomena and processes, while “singular
constructs” of parts of reality as final results of the application of routine
methodological procedures belonging to the empirical sociology of quantitative
orientation represent unsatisfactory frameworks for a more complete interpretation
of developing dimensions of any segment of social reality. Contemporary social
processes, such as globalization, and “old” topics, such as the problem of
population development, “expand” the classically understood sociological subject
of research: it implies the creation of comprehensive experiential records which
“cross” the borders of individual sciences while collecting relevant and
complementary material. In the second part of the paper, there is a draft of the
project Sustainability of the Identity of Serbs and National Minorities in the
Border Municipalities of Eastern and Southeastern Serbia (179013), conducted
at the University of Niš – Faculty of Mechanical Engineering, as an attempt at
connecting research efforts within different sciences with the aim of getting
closer to a holistic approach to the researched problem.

Key words: multidisciplinarity, interdisciplinarity, disciplinary matrix,

complementarity principle, sustainable development, population.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

314.114(497.11-12)"1880/2012"(082)
338.43(497.11-12)(082)
314.113(497.11-12)(082)

СТАНОВНИШТВО Југоисточне Србије. [#Књ #1]

: демографска репродукција и социо-културна
динамика / приредио Љубиша Митровић. - Ниш :
Центар за научна истраживања САНУ и
Универзитета у Нишу, 2011 (Ниш :
Unigraf-x-copy). - 256 стр. : граф.
прикази, табеле ; 25 cm

"У зборнику су прилози аутора који су

учествовали на округлом столу под истоименим
називом, који је одржан 13. маја 2011. године
у организацији Центра за научна истраживања
САН при универзитету у Нишу" --> предговор. -
Тираж 150. - Напомене и библиографске
референце уз текст. - Библиографија уз сваки
рад. - Summaries.

ISBN 978-86-7025-554-8
1. Митровић, Љубиша [уредник]
a) Демографски развој - Србија, југоисточна
- 1880-2012 - Зборници b) Рурални развој -
Србија, југоисточна - Зборници c) Србија,
југоисточна - Популациона политика - Зборници
COBISS.SR-ID 188569612