1. Šta se podrazumeva pod organizacijom transporta?

Reč organizacija potiče od grčke reči organion koja

označava alat ili oruđe, a ima više značenja. Ona označava rezultat izvesnog procesa, kao i sam proces. Proces
organizovanja podrazumeva određene aktivnosti kojim se povezuju, usmeravaju i usklađuju različiti duhovni i
materijalni sadržaji radi postizanja određenog cilja.Rezultati procesa organizovanja su organizacija, organizaciona
struktura ili sistem koji organizovanim funkcionisanjem omogućava ostvarenje ciljeva. Osnovni cilj organizacije
je formiranje i angažovanje optimalnih resursa u funkciji transportnih zahteva i zadataka .

2. Objasniti odnos tehnologije i organizacije transporta? Tehnologija trnsporta kao pojam je u tesnoj vezi sa
pojmom organizacija transporta. Pojam tehnologija u opštem značenju podrazumeva postupak pretvaranja jednih
upotrebih vrendnosti u druge upotrebne vrednosti kombinovanjem ljudskih radnih operacija sa operacijama
mašina, drugih mehanizama, uređaja i postrojenja. Postoji trajna isprepletanost tehnologije i organizacije, tj. stalno
je prisutna tehnologija u organizaciji, i organizacija u tehnologiji, kao sastvni elementi širih, upravljačkih
inicijativa i akcija. Organizacija mora uvažavati tehnologije, a kada je to prisutno tehnologija j element
organizacije.

3. Objasniti faze optimizacije trasnporta? Povećanje učinka i ukupna optimizacija transporta postiže se preko
nekoliko sukcesivnih faza kao što su funkconalna, tehnološka i ekonomska optimizacija. Funkcionalna
optimizacija drumskog transporta realizuje se kod konstrukcije i proizvodnje vozila, kao i u oblasti formiranja
tehničke strukture voznog parka. Tehnološka optimizacija podrazumeva primenu organizacionih i tehničkih mera
i postupaka koji će, u datim uslovima eksploatacije, obezbediti najveći učinak vozila Ekonomska optimizacija u
suštini predstavlja maksimiziranje efikasnosti upotrebe vozila, tj. postizanje veće proizvodnosti vozila uz
nepromenjene troškove.

4. Šta su transportni procesi i koje su njihove osnovne karakteristike? Transportne procese čine integrisane
aktivnosti i veze sa premeštanjem tereta i putnika, pa zbog toga oni imaju svoje ulaze, u okviru kojih se obavljaju
određene transformacije i stvaraju izlazi uz učešće internih i eksternih učesnika sistema. Procesi menjaju stanje
određenog entita transporta uz upotrebu resursa različitog oblika. Transportni procesi se mogu posmatrati kao
vertikalni i horizontalni. Verikalni procesi se odnose na pojedine funkcije i upravljanje pojedinim grupama
resursa. Horizontalni procesi povezuju aktivnosti različitih komponenti, funkcija i učesnika.Za transportne procese
je potrebno definisati: nosioca procesa, granice procesa, redosled aktivnosti, učeniske, dokumentaciju, kontrolne
tačke u toku procesa, odrediti merila i metode merenja, obezbediti povratne veze i mogućnost korekcije u slučaju
odstupanja ostvarenog i planiranog.

5. Objasniti strukturu transportnih procesa? Struktura transportnh procesa je rezultat konkretnih uslova i
specifičnosti koji se odnose na ostale ključne faktore sistema. Može da se sagleda u užem i širem smislu. U užem
smislu, transportni proces čine: utovar i prijem tereta u polazištu, kretanje vozila od polazišta do odredišta, istovar
i predaja tereta u odredištu. U širem smislu, sa aspekta prevoznika, aktivnosti koje čine transportni proces:
ugovaranje uslova prevoza, izbor adekvatnog vozila, priprema vozila, dukumentacije, odlazak vozila na mesto
utovara, obrada prevozne dokumentacije. Sa aspekta korisnika prevoza: ugovaranje uslova prevoza, priprema robe
i dokumentacije, utovar i predaja tereta u polazištu, praćenje toka realizacije prevoza, istovar i prijem tereta u
odredištu, obrada potrebne dokumentacije.

6. Koje su osnovne klase transportnih procesa? Glavni procesi, u kojima su integrisane primarne aktivnosti radi
zadovoljenja zahteva korisnika; procesi podrške, koji uključuju aktivnosti koje se odnose na karakteristike glavnih
procesa; socijalni procesi, odnosno procesi podrške koji imaju uticaja na performanse radne snage.

7. Objasniti specificiranje (strukturiranje) transportnih procesa ? Postupak specificiranja i strukturiranja procesa uvek
podrazumeva: uslove za pokretanje procesa; specifikaciju, međusobni odnos i uređenost aktivnosti procesa;
resurse i sposobnosti koje treba obezbediti u okviru procesa; kriterijume završetka procesa; ulaze i veze sa drugim
procesima; merenja u procesu radi utvrđivanja efektivnosti i efikansosti; dokumentovanost i informacije procesa.

8. Koje aktivnosti čine transportni proces u užem i širem smislu? Može da se sagleda u užem i širem smislu. U
užem smislu, transportni proces čine: utovar i prijem tereta u polazištu, kretanje vozila od polazišta do odredišta,
istovar i predaja tereta u odredištu. U širem smislu, sa aspekta prevoznika, aktivnosti koje čine transportni proces:
ugovaranje uslova prevoza, izbor adekvatnog vozila, priprema vozila, dukumentacije, odlazak vozila na mesto
utovara, obrada prevozne dokumentacije. Sa aspekta korisnika prevoza: ugovaranje uslova prevoza, priprema robe
i dokumentacije, utovar i predaja tereta u polazištu, praćenje toka realizacije prevoza, istovar i prijem tereta u
odredištu, obrada potrebne dokumentacije.
9. Koje su razlike u strukturi transportnih procesa sa aspekta prevoznika i sa aspekta korisnika prevoza?
Sa aspekta prevoznika-tu se priprema adekvatno vozilo, a korisnik prevoza robu i dokumentaciju. Prevoznik
odabira adekvatno vozilo i odlazi na mesto utovara, dok korisnik prevoza utovara i predaje robu u polazištu,
prati tok realizacije prevoza i istovara i prima teret u odredištu.

10. Navesti osnovne faktore (činioce) transporta? Faktor prostora, faktor vremena i faktor obima i karakteristika
predmta transporta.

11. Objsaniti osnovne karakteristike pojedinih faktora transporta? Prostor je osnovni faktor u odnosu na
različite transportne sisteme. Prostor je ključni kriterijum u rešavanju problema lokacija privrednih subjekata i
elemenata transportne i logističke infrastrukture. U nekim slučajevima rastojanje i prostorna povezanost nameću
se kao ograničenja u realizaciji transportnih procesa. Vreme je osnovni faktor realizacije aktivnosti i procesa u
transportu. Direktno utiče na obim transporta i obim angažovanja kapaciteta. Vreme je u tesnoj sprezi sa ostalim
aspektima poslovanja direktno uslovljavajući efektivnost i efikasnost rada. Realizacija i optimizacija sa aspekta
vremena česta je upravljačka akcija u smislu izbora vida saobraćaja, izbora prevoznih sredstava određenih
karakteristika, bilansiranja učinka transportnih kapaciteta, izbora izvršioca usloga. Obim i karakteristike
predmeta transporta su jedan od ključnih faktora. Ovaj faktor odlučujuće utiče na koncepciju transportnog
sistema u smislu opredeljenja za javni prevoz ili prevoz za sopstvene potrebe, izbora vida saobraćaja u odabranoj
koncepciji, kao i izbora obima transportnih kapaciteta.

12. Objasniti transportni zahtev i osnovna obeležja transportnih zahteva? Transportni zahtev ima određena
obeležja koja su definisana od strane korisnika. Transportni zahtev predstavlja vektro čiji su elementi
odgovarajuća obeležja transporta. Obeležja transportnog zahteva mogu biti iskazana kvantitativno i kvalitativno.
Kvantitativna obeležja se iskazuju brojem. Kvalitativna obeležja se izražavaju lingvistički, pa je zbog toga
potrebno da se kvantifikuju.

13. Objasniti odnose obeležja transporta u procesima ispostavljanja transportnih zahteva, davanja ponude na ove
zahteve i njihove realizacije od strane prevoznika?
Mogu biti iskazani kvantitativno i kvalitativno. Kvantitativna obeležja se iskazuju brojem. Kvalitativna
obeležja se izražavaju lingvistički, pa je zbog toga potrebno da se kvantifikuju. Za tu svrhu, pogodno je
koristiti tehniku skaliranja koja podraztumeva upotrebu odgovarajuće skale za prevođenje kvalitativnih u
kvantitativne atribute. Izbor tipa skale zavisi od prirode obeležja koji se pojavljuju. Problemi nehomogenosti
mernih veličina rešavaju se prilagođavanjem, normalizacijom i linearizacijom atributa. Odgovor na transportne
zahteve korisnika jednog (relativnog homogenog) segmenta tržišta jeste odgovarajuća ponuda prevoznika.
Ponudu (PO) čine različite kombinacije i vrednosti određenih obeležja transportnog zahteva, kao što je to
predstavljeno relacijom.Ovde, oznaka Aki je vrednost k-te ponude za i-to obeležje određenog transportnog
zahteva. 𝑃𝑂𝑘 = [𝐴𝑘1 ′ ,𝐴𝑘2 ′ , … , 𝐴𝑘𝑖 ′ , … , 𝐴𝑘𝑚 ′ ], k = 1,2,3,...

14. Objasniti značaj informacija u procesu odlučivanja u transportu?

Kvalitet realizacije transportnih procesa zavisi od nivoa programibilnosti u odlučivanju i organizovanju. To
zavisi od karakteristika odnosa realnog i informacionog sistema (slika 2.2). Ovaj odnos je uslovljen
postojanjem odgovarajućih sistema podrške odlučivanju. Osnovni deo tog sistema jeste adekvatno modeliran
sistem informacija (pokazatelja, indikatorta) koje se odnose na ključne faktore transporta.

15. Objasniti karakteristike transportnih usluga? Nematerijalnost transportih usluga uzrokuje niz specifičnosti i
teškoća korisnicima i davaocima ovih usluga. Teškoće korisnika transportnih usluga odnose se na merenje i
praćenje kvaliteta ponuđenih usluga, vrednovanje, uporednu analizu, procenu neizvesnosti i rizika. Istovremenost
stvaranja i potrošnje transportne usluge ima nekoliko značajnih elemenata za davaoca i korisnika usluga
transporta. Usluge se za razliku od klasične proizvodnje, prvo, marketinški obrađuju, a potom realizuju i koriste.
Davalac i korisnik su istovremeno i neposredno uključeni u transportnu uslugu. Prolaznost transportne usluge
nastaje ukoliko se određeni transportni zahtev ne realizuje u očekivanom i traženom vremenu i prostoru. Ove
neravnomernosti se mogu savladati povećanim transportnim kapacitetima ili uspostavljanjem određenih formi
saradnje i kooperacije sa drugim davaocima takvih usluga. Položaj korisnika u procesu stvaranja logističkih
usluga je posledica njegove uloge u specifičnom odnosu korisnik-davalac usluga. To zavisi od vrste aktivnosti i
faze u kojoj se nalazi transportna usluga. Heterogenost transportnih usluga uzrokuju različiti faktori kao što su
karakteristike zahteva, primenjena tehnologija, način organizacije, uslovi odvijanja procesa, stručna
osposobljenost zaposlenih. Heterogenost trans. usluga uzrokuje niz specifičnosti koje se odnose na standardizaciju
samih usluga i merenje i praćenje kvaliteta usluge.
16. Koji su oblici drumskog transporta prema nameni i koje su njihove osnovne karakteristike? Javni transport i
transport za sopstvene potrebe. Javni transport je dostupan svim korisnicima pod jednakim uslovima koji se
regulišu ugovorom o prevozu. Javni transport mogu obavljati pravna i fizička lica ako imaju registrovanu
delatnost. Prevoz za sopstvene potrebe mogu obavljati pravna i fizička lica u cilju zadovoljenja potreba iz
sopstvene delatnosti.

17. Koji su oblici i karakteristike drumskog transporta prema teritorijalnom obeležju? Ako se drumski transport
posmatra u odnosu na državu, može se diferencirati prema teritoriji na kojoj se obavlja. Deli se na
unutranacionalni drumski transport i međunarodni drumski transport, odnosno prevoz u domaćem i
međunarodnom saobraćaju.

18. Koje su karakteristike unutar nacionalnog i međunarodnog drumskog transporta? Unutarnacionalni

drumski transport se ,ožće tretirati kao gradski, prigradski i međugradski transport. Gradski podrazumeva transp.
putnika i tereta na izgrađenoj teritoriji grada. Njega karakterišu brojne specifičnosti koje se odnose na obim,
učestanost, vremensku distribuciju. Prigradski transp. se odnosi na prevoz između gradske i prigradske teritorije.
Međugradski podrazumeva transportu putnika i tereta između naseljenih mesta, tj. gradskih naselja. Međunarodni
drumski transp. podrazu. da se mesto polaska i/ili odredište pri prevozu putnika ili tereta nalazi u različitim
državama. To je transp. koji se obavlja između dve ili više država. Može biti pogranični, međudržavni i tranzitni.

19. Objasniti karakteristike transporta u odnosu na proizvodni sistem? Drumski trasn. tereta, u odnosu na
poslovni sistem unutar koga fukcioniše, može da se posmatra kao unutrašnji i spoljni transport. Unutrašnji se
koristi kako bi se međusobno povezali proizvodni procesi ili proizvodni i skladišni procesi. Spoljni transport
povezuje pojedine procese u okviru logistićkog sistema izvan definisanog omeđenog prostora u kome se nalaze
pogoni preduzeća.

20. Koje su karakteristike drumskog transporta prema načinu organizovanja? Može biti linijski i vanlinijski. Linijski
tras. može da se odnosi na transport tereta i transport putnika. Linijski se organizuje i odvija po redu vožnje. Red
vožnje predstavlja plan kretanja vozila u vremenu, na utvrđenom prevoznom putu i definisanoj tarifi. Vanlinijski
se organizuje prema potrebi, od slučaja do slučaja. Vanlinijski trans., posebno međunarodni, može da bude
organizovan kao povremeni naizmenični prevoz.

21. Koji su oblici vanlinijskog transporta putnika ? Kružna vožnja, prazne povratne vožnje, prazne vožnje u odlasku,
ostali povremeni oblici vožnji.

22. Koje su karakteristike linijskog transporta putnika? Linijski prevoz putnika u drumskom saobraćaju se ogranizuje
i odvija po redu vožnje. Red vožnje predstavlja plan kretanja vozila u vremenu, na utvrđenom prevoznom putu i
definisanoj tarifi (ceni prevoza). Linije mogu biti stalne, sezonske, povremene i privremene. Stalne linije
funkcionišu tokom cele godine. Sezonske linije se realizuju neprekidno tokom neke sezone. Povremene linije su
aktivne samo nekim, unapred poznatim danima. Konačno, privremene linije funcionišu samo dok su na snazi
okolnosti (uslovi) zbog kojih se organizuju.

1. Objasniti zahteve za različitim konstrukcijama vozila? Vozilo kao sredstvo rada je jedan od ključnih faktora
pravilne organizacije transporta. Njime se obezbeđuje realizacija mobilnosti ljudima ili teretu i druge funkcije
koje su u vezi sa mobilnošću., pa samim tim postoje stalne težnje da se vozila maksimalno prilagode
transportnim zahtevima i da svojom konstrukcijom obezbede optimizaciju efektivnosti i efikasnosti transporta.

2. Koji su osnovni faktori podele vozila? Namena vozila, prohodnost vozila, posedovanje pogona i vrsta pogona
vozila, nosivost vozila, snaga motora vozila, karakteristike i način realizacije pogona.

3. Koje su osnovne vrste vozila, posebno one koje su značajne za uobičajene uslove transporta?

L-mopedi, motocikli, tricikli, četvorocikli. T-traktori sa točkovima,

M-vozila za prevoz lica. C-traktori sa gusenicama.

N-teretna vozila. R-prilljučna vozila za traktor.

O-priključna vozila. K-ostala vozila.

 4. Koje su karakteristike vozila vrsta M, N i O?
M1- putničko vozilo, najviše 9 sedišta, bez mesta za stajanje.
M2- laki autobus, više od 9 sedišta, moguća mesta za
stajanje, dozvoljena masa 5t.
N2- srednje teretno vozilo, dozvoljena masa od 3,5 do 12t
N3- teško teretno vozilo, dozvoljena masa preko 12t.
O1- lako priključno vozilo, dozvoljena masa do 0,75t.

M3- eški autobus, više od 9 sedišta, moguća mesta za O2- malo priključno vozilo, dozvoljena masa od 0,75 do
stajanje, dozvoljena masa preko 5t. 3,5t.

N1- lako teretno vozilo, dozvoljena masa 3,5t. O3- prednje priključno vozilo, dozvoljena masa od 3,5t do
10t.

O4- veliko priključno vozilo, dozvoljena masa preko 10

5. Objasniti podelu vozila vrste M i N u odnosu na putne uslove u korišćenju? Osnovna podela motornih vozila vrste
M i N, u donosu na uslove eksploatacije i korišćenje infrastrukture: vozila normalne prohodnosti, vozila visoke
prohodnosti. U vozila normalne prohodnosti razvrstavaju se vozila koja se koriste i eksploatišu u uobičajenim,
normalnim, putnim uslovima. Motorna vozila visoke prohodnosti namenjena su kretanju i eksploataciji u
vanputnim, terenskim uslovima.

6. Kako je izvršena podela vozila vrste M i N u odnosu na namenu ? Vozila za prevoz putnika, vozila za prevoz
tereta, vozila za specijalne namene.

7. Koja je osnovna podela priključnih vozila?

-Priključna vozila (vrsta O) se tretiraju prema dozvoljenoj masi kao laka priključna vozila (do 0,75t),

-Mala priključna vozila (0,75-3,5t),

-Srednja priključna vozila (3,5-10t) i teška priključna vozila (preko 10t).

8. Objasniti značaj postojanja različitih konstrukcija nagradnje vozila? Različita nadgradnja i konstrukcija
tovarnog prostora teretnih vozila omogućavaju veću efektivnost i efikasnost eksploatacije u različitim uslovima,
pojavnim oblicima i karakteristikama tereta. U praksi se koriste teretna vozila sa tovarnim prostorom oblika
tovarnog sanduka sa stranicama, tovarnog sanuduka sa fleksibilnim stranicama i ciradom, tovarnog sanduka sa
uređajem za samoistovar, zatvorene nadgradnje, zatvorene izotermičke nedgradnje, zatvorene izotermičke
nadgradnje sa mogućnošću održavanja temperature, izmenljivog transportnog suda, nosača kontejnera, cisterne,
silosa, tovarnog sanduka za prevoz stoke, nadgradnje za prevoz vozila, nadgradnje sa stubovima.

9. Koja su to vozila specifične namene? To su vozila određene konstrukcije, prilagođene specifičnim zahtevima.
Oprema i instalacije na vozilima specijalne namene, kao što su vatrogasna vozila, komunalna vozila, autodizalice,
mobilne radionice, vozila u građevinarstvu, smatraju se kao ugrađeni stalni teret.

10. Objasniti dimenzione karakteristike vozila? Dimenzione karakteristike vozila su gabaritne mere vozila: dužina,
širina i visina. U ove karakteristike spadaju veličina prednjeg i zadnjeg prepusta, razmak točkova, razmak osovina,
radijusi okretanja, visina poda i gabariti tovarnog prostora.

11. Objasniti karakteristike mase vozila ? Mase i kapacitet vozila koje je spremno za eksploataciju se odnose na
spostevnu masu, najveću dozvoljenu masu, nosivost i osovinska opterećenja vozila. Sopstvena masa podraz. masu
neopterećenog vozila sa karoserijom i uređajima za vuču, pripadajuće opreme, rashladnih tečnosti.. Razlika
najveće dozvoljene mase i sopstvene mase vozila je dozvoljena nosivost vozila.

12. Šta se podrazumeva pod pogodnošću eksploatacije vozila? Pogodnost ekspoloatacije vozila može da se opiše
različitim karakteristikama koje se odnose na vozilo i njegove agregate. Neke od tih karakteristika vozila su:
dinamički faktor, iskorišćenje mase, elementi pasivne i aktivne bezbednosti, prohodnost i pogodnost za
manervisanje, pouzdanost, trajnost, komfor, pogodnost za utovar i istovar, pogodnost za održavanje.
13. Objasniti transportne uslove rada eksploatacije vozila? Transportni uslovi okarakterisani su mnoštvom odrednica
koje potiču iz samih prevoznih zahteva i zadataka, ali i nekih unutrašnjih činilaca koji potiču iz samih voznih
parkova i njihove organizovanosti.

14. Šta čini infrastrukturu i saobraćajne uslove eksploatacije vozila? Infrastrukturni uslovi podrazumevaju
karakteristike puteva i putnu mrežu u okviru prostornog domena kao što su kategorije puteva, dopuštena
osovinska opterećenja, kvalitet kolovoza, specifičnosti putnih objekata, terenski uslovi. Tu spadaju i broj i sadržaj
različitih terminala poput logističkih i distributivnih centara, catrinskih terminala, autobuskih stanica. Saobraćajni
uslovi obuhvataju intenzitete saobraćajnih tokova pojednih deonica puteva, strukturu saobraćajih tokova, prosečne
brzine saobraćajnih tokova, različita ograničenja i zabrane na putevima, pristupačnost pojedinih lokaliteta.

15. Objasniti eksplatacione karakteristike vozila koje su rezultat njihove konstrukcije?

U ovom delu biće predstavljeni pokazatelji koji su bitni za eksploataciju vozila, a rezultat su njihove konstrukcije.
Neki od najznačajnijih eksploatacionih pokazatelja vozila su specifična snaga vozila, koeficijent kompaktnosti,
koeficijent iskorišćenja gabaritne površine vozila, koeficijent iskorićenja mase vozila, specifična površinska
nosivost vozila i specifična zapreminska nosivost vozila

16. Nabrojati i objasniti neke pokazatelje važne za korišćenje vozila koji su rezultat njihove konstrukcije?
Specifična snaga vozila, koeficijent kompaktnosti, koef. iskorišćenja gabaritne površine vozila, koef. iskorišćenja
mase vozila, specifična površinska nosivost vozila i specifična zapreminska nosivost vozila. Specifična snaga
vozila definiše se kao količnik neto snage motora vozila i njegove ukupne mase. Kompaktnost vozila iskazuje se
koefic. kompaktnosti koji se određuje kao količnik nominalne nosivosti vozila i njegove gabaritne površine
pomnožena sa širinom vozila. Koef. iskorišćenja gabaritne površine vozila se definiše kao ko,ičnik površine
tovarnog prostora pomnožena sa širinom korisnog tovarnog prostora vozila i gabaritne površine vozila. Koef.
iskorišćenja mase vozila ukazuje na nivo usavršenosti konstrukcije, korišćenje materijala i sklopova manjih
specifičnih masa i povoljnijih mahaničkih karakteristika.

17. Objasniti faktore izbora vozila? Izbor određenog vozila može se posmatrati kao aktivnost u strukturiranju
voznog parka, ili kao faza u realizaciji transportnog procesa, th. kao izbor vozila u fazi nabavke, ali i izbor vozila
za konkretni prevozni zadatak i njegovo izvršenje. Neki od osnovnih faktora koji utiču na izbor određenog vozila
su: prilagođenost nameni vozila i tovarnog/putničkog prostora, adekvatan kapacitet, pogodnost efikansog
utovara/istovara tereta, adekvatna vučna sposobnost vozila, najmanja potrošnja goriva, sposobdnost
prilagođavanja uslovima vožnje, lako i bezbedno upravljanje, raspoloživost prevoznih sredstava..

18. Objasniti nivo i zahteve homogenosti (heterogenosti) voznog parka? Nivo homogenosti se kreće između
potpuno homogene i potpuno heterogene strukture. Homogen vozni park sastavljen je od vozila iste marke i tipa.
Heterogen vozni park čine vozila različitih marki i tipova, što podrazumeva različite tehno-eksploatacione
karakteristike. Između ove dve struktrure voznog parka nalaze se različiti nivoi homogenosti. Vozni parkovi većeg
nivoa homogenosti jednostavniji su za eksploataciju i održavanje. Ovi vozni parkovi anje su prilagođeni realnim
uslovima koje karakterišu razni transportni zahtevi u pogledu obima transporta, karakteristika tereta, rastojanja
prevoza. Heterogeni vozni faktori su efikasni u uslovima kada postoje različiti transportni zahtevi. Karakteristični
su za vozne parkove sa većim brojem voznih jedinica za raznovrsne namene.

19. Šta su eksploataciono-tehničke grupe vozila i zašto se formiraju? Podela voznog parka ma ET grupe vozila
obezbeđuje uslove za uspešnu analizu i ocenu njihovog rada i prilagođavanja transportnim zahtevima. Faktori
prema kojima se formiraju ET grupe vozila: proizvođač, tip, starost, nosivost, karakteristike tovarnog prostora. Na
ovaj način se heterogeni vozni park transformiše na više grupa vozila relativno velike homogenosti.

20. Objasniti strukturu voznog parka prema tehničkom stanju i stanju eksploatacije? Na osnovu tehničkog
stanja u nekom preseku vremena, vozila voznog parka dele se na vozila koja su tehnički ispravna, tj. sposobna za
eksploataciju i vozila koja su tehnički neispravna za eksploataciju. Vozila koja su neisparvna za eksploataciju
mogu se dalje posmatrati prema vrsti neispravnosti, stanju otklanjanja neispravnosti, uzroku neispravnosti. Vozila
voznog parka koja su tehnički ispravna mogu biti radno angažovana na realizaciji određenog transportnog procesa
ili ogu biti bez radnog angažovanja.
21. Objasniti eksploataciono-tehničko stanje jednog vozila u nekom periodu? Ako se posmatra jedno vozilo
nekog voznog parka u nekom periodu vremena, onda se njegovi ukupni dani mogu podeliti u nekoliko kategorija:
dani kada je vozilo bilo ispravno za eksploataciju (Ds), dani kada je vozilo bilo neispravno za eksploataciju(Dn),
dani kada je vozilo radilo (Dr), dani kada je vozilo bilo ispravno ali nije radilo (Dg). Di=Ds+Dn. Ds=Dr+Dg.
Di=Dr+Dg+Dn. Za transportnu organizaciju ili neku drugu celinu koja ima vozni park, važno je da izjednači
stanje sposobosti i stanje radnog angažovanja.

1. Šta su pokazatelji rada voznog parka i koja je svrha njihovog poznavanja? Pokazatelji rada voznog parka su
različite veličine koje se koriste za analizu, ocenu, planiranje, organizaciju i kontrolu rada vozila i voznog parka.
One se odnose na različite nivoe agregiranja, počev od pojedinačnih zadataka i jedinica voznog parka, preko grupa
vozila, do voznog parka kao celine. Svrha njihovog poznavanja je to da se mogu dobiti ključne informacije u vezi
sa poboljšanjem efektivnosti i efikansosti obavljanja transportnih procesa.

2. Koje grupe pokazatelja rada voznog parka se najčešće koriste ? Tehno-eksploatacioni pokazatelji, pokazatelji
uticaja na okolinu, pokazatelji kvaliteta pružanja usluga, ekonomski pokazatelji.

3. Šta su tehno-eksploatacioni pokazatelji rada voznog parka i na šta se odnose? Tehno-eksploatacioni

pokazatelji rada voznog parka su rezultat tehničkih karakteristika prevoznih sredstava i uslova njihove
eksploatacije, tj. uslova u kojima se koriste. Najčešće se odnose na vremenski bilans voznog parka, bilans
pređenog puta, brzinu, iskorišćenje kapaciteta, kao i rezultativne pokazatelje, kao što su obim prevoza,
transport i proizvodnost.

4. Objasniti vremenski bilans rada voznog parka u autodanima? Autodan (AD) je vremenska jedinica koja
odgovara jednom vozilu u jednom danu. S obzirom na strukturu voznog parka prema tehničkom stanju i stanju
eksploatacije, postoje: inventarski autodani (ADi), autodani sposobnih vozila (ADs), autodani vozila na radu,
tj. autodani rada (ADr), autodani ispravnih vozila koja nisu radno angažovana (ADg), autodani
nesposobnih vozila (ADn). Autodani omogućavaju poređene i planiranje rada voznog parka u istim uslovima u
odnosu na broj vozila i posmatrano vreme. Koeficijent tehničke ispravnosti voznog parka pokazuje koji deo
raspoloživog vremena su vozila tehnički ispravna, odn. sposobna za eksploataciju. Koef. iskorišćenja voznog
parka pokazuje radno angažovanje voznog parka, tj. koji deo od ukupnog vremena je vozni park radno angažovan.
Koef. iskorišćenja tehnički ispravnog dela voznog parka pokazuje koji deo vremena su vozila tehnički ispravnog
dela voznog parka provela kao radno angažovana.

5. Objasniti vremenski bilans rada voznog parka izražen u autočasovima? Autočas je vreme koje odgovara
jednom vozilu u jednom satu. Na osnovu toga mogu se formirati vremenski bilans voznog parka u autočasovima i
time sagledati njegovo preciznije angažovanje u vremenu. Tokom jednog autodana rada tehnički sposobnog
vozila, mogu se identifikovati određeni broj sati rada (Hr) i određeni broj sati van rada (Hg). Tada važi

Hr+Hg=24. Hr=Hw+Hd,

Hw-vreme koje vozilo provede u vožnji, Hd-časovi koje vozilo provede u različitim oblicima stajanja.

Za homogeni vozni park, vremenski bilan se definiše:

AHr+AHg=24ADr; AHw+AHd+AHg=24ADr; AHw+AHui+AHos+AHg=24ADr.

AHr-autočasovi rada vozila, AHw-autočasovi vožnje vozila, AHd-autočasovi dangube vozila tokom dana rada,
AHg-autočasovi vozila u garaži, AHui-autočasovi utovara/istovara vozila, AHos-autočasovi ostalih zadržavanja.

6. Koji su relativni pokazatelji rada voznog parka zasnovani na autočasovima? Koef. iskorišćenja vremena u
toku jednog dana rada (ρ)- odnos radnog vremena voznog parka i ukupnih autočasova tokom sutodana na radu.
ρ=Hr 24. ρ= AHr/24 ∙ ADr
Koef. iskorišćenja radnog vremena δ- pokazuje kakva je zastupljenost vremena vožnje u radnom vremenu voznog
parka. δ=Hw/Hr δ = AHw /24 ∙ ADr ∙ ρ.
7. Objasniti bilans pređenog puta voznog parka i relativne pokazatelje zasnovane na njemu? Pređeni put
voznog parka se određuje brojem ukupno pređenih kilometara (AK) njegovih vozila. Ovaj put se, u toku nekog
vremenskog perioda ili nekog transportnog procesa, može posmatrati kao produktivan i neproduktivan. Deo puta
koji vozila pređu pod teretom/putnicima predstavlja produktivni pređeni put (AKt). Preostali deo pređenog puta
koji je neproduktivan, uslovljen je prirodom i organizacijom prevoznog procesa. Ovi pređeni kilometri nazivaju se
“prazni” pređeni autokilometri (AKp). Postoje i nulti autokilometri (AKn), kao pređeni kilometri vozila pri
dolasku na prevozni zadatak i pri odlasku sa prevoznog zadatka..

AK=AKt+AKp+AKn.

Koef. iskorišćenja pređenog puta β definiše učešće kilometara pod teretom/putnicima u ukupnom broju pređenih
kilometara voznog parka. Koef. nultog puta ω pokazuje udeo nultih kilometara u ukupno pređenim kilometrima
voznog parka.

8. Navesti pokazatelje pređenog puta koji upućuju na prostorne uslove rada voznog parka? Srednja dužina
prevoza jedne tone tereta (Kst1), dobija se kao odnos ostvarenog transportnog rada i obima prevoza. Srednja
dužina prevoza jednog putnika Ksp1 predstavlja odnos ostvarenog transportnog rada i broja prevezenih putnika,
Kst1=U/Q(km) Ksp1=U/P(km).

Srednji dnevni pređeni put (Ksd) definiše se kao odnos ukupno pređenih kilometara i broja autodana rada voznog
parka.

9. Šta je saobraćajna, a šta transportna brzina voznog parka? Saobraćajna brzina (Vs) je prosečna brzina koja se
ostvaruje kretanjem vozila između dve posmatrane tačke u prostoru i vremenu. Dobija se na osnovu odnosa
pređenog puta i vremena vožnje.

Vs=AK/AHw.

Transportna ili prevozna brzina vozila (Vp) je prosečna brzina koja se ostvari kretanjem vozila od polazne do
odredišne tačke. Dobija se na osnovu pređenog puta između polazišta i odredišta i vremena koje vozilo provede na
putu.

Vp=AK/AHp

10. Šta je eksploataciona brzina voznog parka? (Ve)- predstavlja odnos pređenih autokilometara i autočasova rada
voznog parka u posmatranom vremenu.

Ve=AK/AHr.

11. Objasniti brzinu obrta? Brzina obrta (Vo) je bitna u uslovima rada vozila i organizacije transportnog procesa u
obliku obrta. To je prosečna brzina koja se dobija na osnovu odnosa dužine obrta (AKo) i vremana obrta (AHo)
Vo=AKo/AHo

12. Navesti i objasniti pokazatelje iskorišćenja korisne nosivosti vozila i voznog parka? Koef. statičkog
iskorišćenja korisne nosivosti vozila (γ) predstavlja odnos utovarene količine tereta i stvarnog kapaciteta vozila.
To je odnos ostvarenog obima prevoza i obima prevoza koji je mogao biti realizovan da je nosivost vozila
potpuno iskorišćena.

γ=Q/q x AZλ.

Koef. dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti ε ukazuje na iskorišćenje vozila kada se uzme u obzir i njegovo
kretanje. Pored količine tereta uzima se u obzir i rastojanje na kome se realizuje transportni proces. ε=U/Umax.
Težinska karakteristika za transportni rad η definiše prosečnu transportovanu količinu tereta po svakom pređenom
kilometru pod teretom/putnicima.

U
η=
AKt
Težinska karakteristika za obim prevoza φ izračunava se kao odnos ostvarenog obima prevoza i broja vožnji.
Predstavlja prosečnu količinu transportovanih tona tereta po svakoj vožnji.

Q
φ=
AZλ
13. Objasniti statičku i dinamičku prosečnu nosivost voznog parka?

Koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti vozila (γ) predstavlja odnos utovarene količine tereta (ili broja
ukrcatih putnika) i stvarnog kapaciteta vozila. U krajnjem slučaju, u realizovanom procesu, to je odnos ostvarenog
obima prevoza i obima prevoza koji je mogao biti realizovan da je nosivost vozila potpuno iskorišćena, kao što je
dato u relacijama za homogen vozni park I za heterogen vozni park. Oznake qλ i q u relaciji predstavljaju količinu
tereta (broj tona) u jednoj vožnji i nosivost vozila, respektivno. Relacijom definisana je prosečna dinamička
nosivost vozila (𝑞̅𝑄) za dati obim prevoza.

Koeficijent dinamičkog iskorišćenja korisne nosivosti (ε) ukazuje na iskorišćenje vozila kada se uzme u obzir i
njegovo kretanje. Drugim rečima, pored količine tereta (broj prevezenih putnika), uzima se u obzir i rastojanje na
kome se realizuje transportni proces. Ovaj koeficijent se računa kao odnos ostvarenog (neto) transportnog rada
(U) i mogućeg (bruto) transportnog rada (rad koji se može realizovati pri potpunoj iskorišćenosti nosivosti vozila)
(Umax), prema relicijama pri čemu je 𝑞̅𝑈 prosečna dinamička nosivost voznog parka za transportni rad.

14. Šta je proizvodnost voznog parka i koji su njeni osnovni oblici? Proizvodnost voznog parka je pokazatelj
kojim se iskazuje intenzitet eksploatacije vozila. U njemu su sgregirani uticaji različitih činilaca koji se odnose na
vremenski bilans, pređeni put, brzine i nivo iskorišćenja kapaciteta, pa predstavlja rezultativni pokazatelj
angažovanja voznog parka. Proizvodnost posmatranog voznog parka predstavlja ostvareni transportni rad ili obim
prevoza voznog parka u jednici vremena. Postoje radna i puna proizvodnost voznog parka. Puna proizvodnost u
odnosu na transportni rad i obim prevoza se definiše kao odnos obima prevoza ili transportnog rada i ukupnog
vremena. Wu=U/24ADi (tkm/hi). Radna proizvodnost voznog parka u odnosu na transportni rad i obim prevoza je
određena odnosom obima prevoza ili transportnog rada i vremena rada vozila u posmatranom periodu.
Wu’=U/AHr (tkm/hr).

15. Objasniti zavisnost pojedinih oblika proizvodnosti od pokazatelja rada voznog parka?

Međusobne zavisnosti pojedinih pokazatelja, ukoliko se izostave, mogu dovesti do pogrešnih rezultata pri analizi
proizvodnosti voznog parka. Na primer, postoji zavisnost radne proizvodnosti od promene prosečnih vremenskih
gubitaka po jednoj vožnji (tdλ) koja je uslovljena promenom prosečne količine tereta po vožnji a koja zavisi od
veličina poput γ, ε i q.

16. Objasniti koje su mogućnosti i pogodnosti upotrebe kompleksnog dijagrama? Kompleksni dijagram se koristi za
grafičku interpretaciju zavisnosti proizvodnosti voznog parka od jednog pokazatelja. Dijagram jekompleksan zbog
činjenice da se na istom dijagramu predstvalja zavisnost proizvodnosti od više pojedinačnih promenljivih. Na taj
način se brzo i približno tačno dobijaju informacije o tome koje je pokazatelje moguće korigovati da bi se
povećala efikanost eksploatacije voznog parka.

17. Koji su osnovni oblici uticaja rada voznog parka na okolinu? Zaštita životne sredine- buka, emisija štetnih
materija, nezgode. Bezbednost saobraćaja na putevima- interni aspekt, eksterni aspekt. Opšta bezbednost- bezb.
putnika, bezb. tereta, bezb. osoblja, bezb. ostalih učesnika.

1. Objasniti stalne i promenljive troškove rada voznog parka? Stalni-fiksni troškovi ne zavise od obima rada i
iskorišćenja resursa, već su zavisni od strukture i veličine angažovanih resursa i perioda posmatranja. Oni obuhvataju
sve vrste troškova čiji iznos se određuje i obračunava po vremenu i koji su nezavisni u odnosu na realizovane usluge.
Oni moraju da postoje pre nego što se počne sa obavljanjem transporta. Promenljivi-varijabilni troškovi direktno su
zavisni od intenziteta i obima angažovanja voznog parka.

2. Objasniti jedinične stalne i jedinične promenljive troškove? Fiksni troškovi po jedinici učinka imaju digresivan
karakter. Svaka promena obima angažovanja vozila dovodi do promene ukupnog iznosa varijabilnih troškova, pri
čemu prosečan iznos ovih troškova po jednici učinka po pravilu osaje nepromenjen. Drugim rečima, po jednici učinka
stalni troškovi su promenljivi, a promenljivi troškovi su fiksni.

3. Šta su direktni i indirektni troškovi rada voznog parka? Direktni troškovi se identifikuju u odnosu na procese,
sredstva ili grupe dredstava, funkcije, organizacione celinem mesta nastanka. Indirektni troškovi se mogu razvrstati
samo posredno, prema odgovarajućim kriterijumima-pravilima. Direktni troškovi se neposredno povezuju sa
odgovarajućim entitetom, dok se indirektni troškovi odnose na više entiteta.
4. Navesti i objasniti jedan primer razvrstavanja troškova voznog parka? Prema ekonomskom obeležju, troškovi
voznog parka se dele u dve grupe: troškovi radne snage i troškovi angažovanih materijalnih resursa. Troškovi radne
snage odnose se na plate i razne vrste naknada zaposlenih za uloženi rad. Matrijelani troškovi su povezani sa
angažovanim materijalnim resursima neophodnih za realizaciju transportnih procesa.

5. Objasniti zavisnost promene troškova po jedinici učinka od pokazatelja rada voznog parka? Fiksni (stalni) troškovi
po jedinici učinka imaju degresivan karakter. Svaka promena obima angažovanja vozila (na primer: broja pređenih
kilometara) dovodi do promene ukupnog iznosa varijabilnih troškova, pri čemu prosečan iznos ovih troškova po
jedinici učinka (npr. po pređenom kilometru), po pravilu ostaje nepromenjen. Drugim rečima, po jedinici učinka stalni
troškovi su promenlivi, a promenljiv troškovi su fiksni.

6. Objasniti kvalitet prevoznih usluga i osnovne elemente kvaliteta usluga? Rezultat funkcionisanja voznog parka
predstavlja određeni kvalitet, tj. realizovane transportne usluge određenih karakteristika koje određuju njihov kvalitet.
To podrazumeva da se ciljevi transporta odnose na: zadovoljenje potreba i zahteva korisnika kome se moraju učiniti
dostupnim usluge očekivanih karakteristika; poštovanje ugovorenih obaveza i obaveza koje se podrazumevaju,
odnosno koje su uobičajene; poštovanje obaveza prema okruženju i sredini u kojoj se deluje; uvažavanje spostvenih
interesa, odnosno interesa subjekta u okviru koga deluje vozni park.

7. Šta je interni, a šta eksterni aspekt kvaliteta prevoznih usluga? Interno obezbeđenje kvaliteta rada voznog parka
se zasniva na praćenju potrebnih tehno-eksploatacionih pokazatelja, pokazatelja bezbednosti saobraćaja, pokazatelja
bezbednosti putnika/tereta, pokazatelja uticaja na životnu sredinu, kao i ekonomskih pokazatelja. Eksterni aspekt
obezbeđenja kvaliteta funkcionisanja voznog parka podrazumeva poštovanje zahteva korisnika transportnih usluga,
odnosno uvažavanje ocena i reakcija korisnika na realizovane prevozne zadatke u okviru specifičnog odnosa korisnika
i davalaca usluga.

8. Koji pokazatelji se mogu koristiti u upravljanju kvalitetom rada voznog parka? Pokazatelji oji se odnose na: vreme
realizovanja prevoza, tačnost prevoza, pouzdanost prevoza, fleksibilnost u zadovoljenju transportnih zahteva,
integralnost i kompletnost u obezbeđenju transportne usluge, stepen oštećenja tereta u transportu, bezbednost putnika,
raspoloživost prevoznih zahteva, informisanost i nivo komunikacijske obezbeđenosti.

9. Kako se određuje potreban broj vozila na osnovu proizvodnosti? Potreban broj voznih jednica određene
nosivosti za realizaciju definisanih transportnih zahteva se određuje na osnovu određene proizvodnosti vozila.
Potreban prosečni broj vozila na radu određuje se preko

Ar= Ai ∙ αt (vozila)
αt -koef. tehničke ispravnosti voznog parka. Broj vozila dobijen na osnovu ove formule predstavlja prosečan broj
vozila na radu uz uslov da sva tehnička ispravna vozila rade.

10. Kako se određuje potreban broj vozila na osnovu broja vožnji? Prevozna sposobnost jednog vozila se može
predstaviti mogućim brojem vožnji, odnosno brojem vožnji koje vozilo može realizovati.

Ar=AZλ/Zλ (vozila)

Potreban broj vožnji za realizovanje zadatog transportnog zahteva dobija se na osnovu obuma prevoza (Q) i
količine tereta u jednoj vožnji. Broj vožnji jednog vozila voznog parka u posmatranom vremenu zavisi od
raspoloživog vremena angažovanja na vožnjama, i trajanja jedne vožnje.

Zλ=Hr-Hn/tλ (vožnji)

11. Kako se određuje potreban broj vozila na osnovu broja obrta? Prevozna sposobnost jednog vozila voznog
parka može biti predstavljena mogućim brojem obrtaja u posmatranom periodu vremena.

Ar=AZo/Zo (vozila)

AZo=Q/q x γo (obrta)

Zo=Hr-Hn/to (obrta)
1. Šta je prevozni put i koji su njegovi osnovni oblici? Da bi se postigli minimalni troškovi i/ili ostvarila aksimalna
proizvodnost, neophodno je odrediti optimalan prevozni put vozila u okviru prevoznih zadataka. Optimalnost
pređenog puta može biti određena na osnovu jednog kriterijuma, npr rastojanja, ili više kriterijuma istovremeno,
kao što su rastojanja, vremena prevoza, troškovi. Osnovni oblici: ponavljajući prevozni put, prstenasti prevozni put
i zbirni prevozni put.

2. Objasniti ponavljajući prevozni put? Ponavljajući prevozni put vozila nastaje kod višestrukih realizacija
transportnih procesa kada se vozilo kreće istim putanjama u obliku obrta. Može da ima nekoliko varijanti: sa
prevozom u jednom smeru, sa prevozom u oba smera, kao i sa delimičnim prevozom u jednom ili oba smera.

3. U kojim uslovima je ponavljajući prevozni put najčešće zastupljen? U određenim uslovima realizacije transportnih
zadataka moguće je identifikovati radijalni (zrakasti) itinerer. To je oblik prevoznog puta za zajedničkom
otpremnom ili prijemnom tačkom za više relacija. Međutim, takav slučaj se može tretirati kao veći broj
ponavljajućih prevoznih puteva sa prevoženjem u jednom smeru. Pokazatelji rada predstavljaju zbirne ili
ponderisane vrednosti pokazatelja na pojedinim relacijama.

4. Objasniti oblike ponavljajućeg prevoznog puta? Prevozni put vozila sa prevozom u jednom smeru karakterističan
je za kratke relacije i relacije na kojima su angažovana vozila specijalne nagradnje. U odnosu na prevozni put,
položaj tačke stacioniranja vozila može da bude izvan prevoznog puta i na prevoznom putu. Prevoz na
ponavljajućem itinereru sa prevozom u oba smera odnosi se na potpuno iskorišćenje pređenog puta u oba smera, ili
delimično iskorišćenje puta u odlaznoj i/ili povratnoj vožnji.

5. Objasniti prstenasti prevozni put? Prstenasti prevozni put vozila odnosi se na prevozne procese koji se realizuju
pri kretanju vozila na zatvorenoj putanji. Sastoji se od više vožnji pod teretom, koje mogu da povezuju i voćnje
bez tereta. To znači da se na prstenastom prevoznom putu nalazi nekoliko tačaka utovara i istovara.
Karakterističam je za transporte na dugim relacijama. Broj vožnji pod teretom

Lo
Zλ=no ∙ Zo Vreme obrta: ¿=
Vs+ Σtui
6. Objasniti zbirni prevozni put? Zbirni prevozni put nastaje kada se u okviru zatvorene putanje realizuje jedna
složena vožnja. U slučaju kaada se tokom vožnje ostvari jedan utovar i više istovara, gde se količina tereta u vozilu
postepeno smanjuje, nastaje distributivni itinerer. Za slučaj kada postoji više utovara i jedan istovar, gde se količina
tereta u vozilu neprestano povećava, radi se o sabirnom itinereru. Distributivno-sabirni prevozni put nastaje kada se
prevozni zadatak realizuje tako da se tokom jednog obrta jedna vrsta tereta distribuira, a istovremeno druga vrsta
tereta sakuplja.

7. Koje su karakteristike ponavljajućeg prevoznog puta sa praznom povratnom vožnjom? Vreme provedeno u
vožnji može da bude vreme korisne vožnje, pod teretom ili putnicima (Hwk) i vreme nekorisne vožnje, vožnje
praznog vozila (Hwn), kao što je to predstavljeno u. Časovi različitih gubitaka mogu se posmatrati kao časovi
utovara/istovara tereta, odnosno ukrcavanja/iskrcavanja putnika (Hui) i vreme stajanja koje nastaje zbog tehničkih
nedostataka, neispravnosti, čekanja, i ostalih uzroka (Hos), kao što je to predstavljeno sa

𝐻𝑟 + 𝐻𝑔 = 24 𝐻𝑟 = 𝐻𝑤 + 𝐻𝑑 𝐻𝑤 = 𝐻𝑤𝑘 + 𝐻𝑤𝑛 𝐻𝑑 = 𝐻𝑢𝑖 + 𝐻𝑜

8. Koje su karakteristike ponavljajućeg prevoznog puta sa prevozom u oba smera? Prevoz na ponavljajućem
itinereru sa prevozom u oba smera odnosi se na potpuno iskorišćenje pređenog puta u oba smera, ili delimično
iskorišćenje puta u odlaznoj i/ili povratnoj vožnji. Pri tome su moguće različite pozicije stacioniranja vozila i
njihovi uticaji na organizaciju prevoznog procesa.

9. Koje su karakteristike ponavljajućeg prevoznog puta sa delimičnim iskorišćenjem povratne vožnje? Prevoz u oba
smera sa delimičnim iskorišćenjem povratne vožnje može da bude sa raznim varijantama položaja tačke
stacioniranja vozila (G) u odnosu na put kretanja. Tako, G može da se nađe u početnoj tački A, u krajnjoj tački B, u
tački završetka povratne vožnje C, između tačaka A i C, između tačaka B i C, van prevoznog puta i između krajnjij
tačaka A i B.

10. Objasniti kako se određuje broj vozila na radu na prstenastom itinereru? Prstenasti prevozni put vozila
odnosi se na prevozne procese koji se realizuju pri kretanju vozila na zatvorenoj putanji. Na prstenastom
prevoznom putu, broj vožnji pod teretom (Zλ) i vreme obrta (To). oznaka no predstavlja broj vožnji pod teretom u
okviru jednog obrta. oznaka Lo predstavlja ukupnu dužinu puta u kilometrima, dok tui je vreme utovara i istovara
u svakoj vožnji izražen u časovima.

𝑍𝜆 = 𝑛𝑜 ∙ 𝑍o
11. Objasniti kako se određuje broj vozila na radu na ponavljajućem itinereru sa prevozom u oba smera?
Prevoz na ponavljajućem itinereru sa prevozom u oba smera odnosi se na potpuno iskorišćenje pređenog puta u
oba smera, ili delimično iskorišćenje puta u odlaznoj i/ili povratnoj vožnji. Pri tome su moguće različte pozicije
stacioniranja vozila i njihovi uticaji na organizaciju prevoznog procesa.

12. Objasniti kako se određuje broj vozila na radu na zbirnom itinereru! Zbirni prevozni put nastaje kada se u
okviru zatvorene putanje realizuje jedna složena vožnja. U slučaju kada se tokom vožnje ostvari jedan utovar i
više istovara, gde se količina tereta u vozilu postepeno smanjuje, nastaje distributivni itinerer. Za slučaj kada
postoji više utovara i jedan istovar, gde se količina tereta u vozilu postepeno povećava, radi se o sabirnom
itinereru. Distributivno-sabirni prevozni put nastaje kada se prevozni zadatak realizuje tako da se tokom jednog
obrta (kod obilaska utovarno-istovarnih mesta koje vozilo opslužuje) jedna vrsta tereta distribuira, a istovremeno
druga vrsta tereta sakuplja.

13. . Objasniti obim prevoza i transportni rad na prstenastom itinereru! Prstenasti prevozni put vozila odnosi se na
prevozne procese koji se realizuju pri kretanju vozila na zatvorenoj putanji. Na prstenastom prevoznom putu,
broj vožnji pod teretom (Zλ) i vreme obrta (To). oznaka no predstavlja broj vožnji pod teretom u okviru jednog
obrta. oznaka Lo predstavlja ukupnu dužinu puta u kilometrima, dok tui je vreme utovara i istovara u svakoj
vožnji izražen u časovima.

𝑍𝜆 = 𝑛𝑜 ∙ 𝑍o 𝑍𝑜 = 𝐻𝑜/𝑇𝑜 = 𝐻𝑟−𝐻𝑛/𝑇𝑜 𝑄𝑜 = 𝑞 ∙ ∑ 𝛾𝑖 𝑛 1 𝑈𝑜 = 𝑞 ∙ ∑ 𝛾𝑖 ∙ 𝐾𝑡𝑖

14. Objasniti transportni rad i obim prevoza na zbirnom itinereru? Vreme obrta (To) i broj obrta u toku dana
(Zo) definisani su, respektivno. Pored toga, za distributivni i sabirni itinerer, koeficijent statičkog iskorišćenje
korisne nosivosti u toku obrta tokom jedne složene vožnje. Dok je prosečna vrednost ovog koeficijenta za
distributivno-sabirni itinerer definisana. Konačno, obim prevoza (Q) i transportni rad na obrtu (U) u toku jednog
dana., respektivno, pri čemi je γi koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti na i-toj deonici itinerera.

𝑄 = 𝑞 ∙ 𝛾 ∙ 𝑍𝑜 (𝑡) 𝑈 = 𝑞 ∙ 𝑍𝑜 ∙ ∑ 𝛾𝑖 ∙ 𝐾𝑡𝑖 𝑛 1 (𝑡𝑘𝑚)

15. Objasniti koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti na zbirnom itinereru! Vreme obrta (To) i broj
obrta u toku dana (Zo) definisani su sa (8.19) i (8.20), respektivno. Pored toga, za distributivni i sabirni itinerer,
koeficijent statičkog iskorišćenje korisne nosivosti u toku obrta tokom jedne složene vožnje. dok je prosečna vrednost
ovog koeficijenta za distributivno-sabirni itinerer definisana sa Konačno, obim prevoza (Q) i transportni rad na obrtu
(U) u toku jednog dana. respektivno, pri čemi je γi koeficijent statičkog iskorišćenja korisne nosivosti na i-toj deonici
itinerera.

1. Koje su osnovne funkcije i koji su osnovni sadržaji terminala (utovarno-istovarnih mesta)? Funkcije teretnih
terminala odnose se na različite manipulacije teretom koje su, pored ostalog2 , u funkciji utovara i/ili istovara i
izvršenja transportnih procesa. Tehnologije njihovog rada su različite. Međutim, zajedničko je nastojanje da se
maksimalno efikasno obave utovari i istovari. To znači da terminali obezbeđuju:

 utovar i istovar tereta,  prijem i otpremu tereta,  pripremu i preradu tereta, odlaganje tereta,  skladištenje, 
pripremu dokumentacije itd.

Da bi bilo moguće realizovati navedene i operacije neophodno je da terminali posediju različite sadržaje, kao što su:
utovarne/istovarne frontove (prostore za utovar/istovar); odgovarajuću mehanizaciju; pristupne površine i površine za
vozila; površine za manevrisanje vozila; površine za čekanje i parkiranje vozila i sl.

6. Objasniti načine korišćenja autovozova tipa T+(m)Pp!U korišćenju autovozova koje čine tegljači (traktori) i
poluprikolice (autovozova tipa T+(m)Pp6 se koristiti različiti pristupi u organizaciji transportnih procesa.
Koji je uslov sinhronizovanog rada većeg broja tegljača i poluptikolica? U uslovima nastojanja za povećanjem
proizvodnosti tegljača kao vrednijeg elementa u sastavu T+Pp, u uslovima transporta na definisanom i stalnom
itinereru, celishodno je organizovati transportni proces na način da vučno vozilo ne stoji za vreme utovarnih/istovarnih
aktivnosti. Drugim rečima, dok se poluprikolice nalaze na utovaru/istovaru tegljači mogu da se kreću. Pri tome je
jasno da jedan tegljač opslužuje više poluprikolica. Problem je uskladiti njihov broj i obezbediti uslove za njihov
sinhronizovan rad. Uslov sinhronizovanog rada većeg broja tegljača (At) i većeg broja poluprikolica (Pp) jeste
jednakost intervala kretanja tegljača (I) i ritma rada mesta na kome se obavljaju operacije utovara (Ru), istovara (Ri) i
utovara/istovara (Rui) poluprikolica, tj. Važi = 𝑅𝑢 = 𝑅𝑖 = 𝑅𝑢

9. Koji faktori utiču na odnos broja tegljača i broja poluprikolica u usaglašenom radu? U procesu organizacije,
najjednostavnije je posmatrani autovoz kao jedinstvenu eksploatacionu celinu (prvi slučaj). Organizacija je složenija
za različiti broj tegljača i poluprikolica, nezavisno organizovanje rada jedne i druge skupine uz ostvarenje različitih
eksploataciono-tehničkih pokazatelja (drugi slučaj). Međutim, u nekim situacijama, uz poseban tretman tegljača i
poluprikolica, neophodno ih je posmatrati kao elemente jedinstvenog procesa (treći slučaj). Tada je potrebno
koordinirati i vremenski uskladiti njihovo korišćenje i njihov rad. Uslov za to je uskladiti njihov broj na zajedničkom
transportnom zadatku

10. Koje su posledice neusaglašenog rada više tegljača i poluprikolica? Sinhronizovani rad tegljača i poluprikolica
u kontinuitetu može se narušiti povećanjem vremena vožnje tegljača i/ili povećanjem vremena trajanja
utovarnih/istovarnih aktivnosti. U takvim situacijama dolazi do narušavanja jednakosti intervala vožnje (I) i ritma na
mestima utovara/istovara (Ru, Ri i Rui). Uzroci ovih poremećaja mogu se sagledati analizom pokazatelja rada vozila i
utovarnih/istovarnih mesta. Kriterijumi za optimizaciju rešenja mogu biti različiti, na primer vremenski gubici i
troškovi.

1. Koji su oblici prevoznog puta u vanlinijskom prevozu putnika ? Vanlinijski prevoz putnika javnog karaktera
obavlja se na osnovu ugovora o prevozu kojim se utvrđuju osnovni elementi kao što su: relacija prevoza, vreme
prevoza, finansijski uslovi, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika, posebne isprave korisnika prevoza. Javni
vanlinijski prevoz putnika može se realizovati kao povremeni i naizmenični. Povremeni putnički prevoz se obavlja
u obliku kružne vožnje ili u obliku proste vožnje. Naizmenični transport putnika organizuje se nizom polaznih i
povratnih vožnji formirane grupe putnika sa istim polazištem i istim odredištem.

2. Koji su oblici prevoznog puta u linijskom prevozu putnika? Osnovna karakteristika linijskog prevoza putnika
je da se odvija po utvrđenom ponavljajućem planu. Linijski prevoz se odvija po redu vožnje. To podrazumeva
kretanje vozila između dve krajnje tačke po utvrđenoj trasi, sa definisanim mestima zadržavanja kao što su
stanice, međustanice, stajališta, prema utvrđenom vremenskom planu, po definisanim cenama.

3. Objasniti osnovne elemente linje? Statički elementi linije se retko menjaju i ostaju stalni u relativno dužem
vremenskom periodu, dok se dinamički elementi linije relativno češće menjaju i usklađuju se sa prevoznim
zahtevi. Statički elementi linije posmatrani po smerovima, vožnjama i ukupno su: trasa linije i njena dužina,
lokacija i broj stanica računajući i početno-završne, dužine pojednih međustaničnih rastojanja. Dinamičke
elemente linije čine: broj vozila i njihov kapacitet, vreme realizacije poluobrta, obrta ili jedne vožnje, brzina obrta,
kao i brzina putovanja i saobraćajna brzina na poluobrtu i pojedinim deonicama, intervali kretanja vozila,
prevozna sposobnost linije u pojedinim periodima vremena.

4. Klasifikacija linija? Linije se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. Prema teritorijalnom obeležju
razlikuju se opštinske, regionalne, državne i međunarodne linije. Prema režimu rada postoje stalne i sezonske
linije. U odnosu na karakteristike toka putnika razlikuju se redovne, poluekspresne i ekspresne linije. Prema
teritorijalnom domenu što podrazumeva i tehnologiju rada, linije se dele na gradske, prigradske i međumesne.

5. Broj prevezenih putnika u vožnji (poluobrtu) linije ? Broj prevezenih putnika na poluobrtu, odnosno obimu
prevoza Pλ dobija se kao zbir svih putnika koji ulaze u vozilo ili kao zbir svih izlazaka iz vozila. Pλ=ΣPui=ΣPii.
Broj prevezenih putnik P tokom više poluobrta Zλ se određuje preko P=ΣPλi. Maksimalni broj prevezenih
putnika Pλmax na poluobrtu može se izračunati u uslovima kada se obavi potpuna izmena putnika na svim
međustanicama kojih ima n-1 i kada se maksimalno koristi kapacitet vozila q. Pλmax=q x (n-1).
6. Protok putnika na deonici linije? Protok putnika na deonici relacije je broj putnika koji se preveze na ovoj deonici
u toku jedne vožnje. Protok putnika na deonici dobija se kao razlika zbira ulazaka i zbira izlazaka od početne
stanice do stanice od koje počinje posmatrana deonica. qλk=ΣPuk-1 – ΣPik-1

7. Transportni rad na poluobrtu linije? Transportni rad u oblasti putničkog prevoza predstavlja proizvod broja
prevezenih putnika i rastojanja na kome se obavlja prevoz. U=ΣUλ1=Σqλi*lλi (pkm)

8. Prosečan broj prevezenih putnika po jednoj vožnji (poluobrtu)? Na osnovu transportnog rada može se
definisati i prosečan broj prevezenih putnika po kilometru koji se dobija kao odnos ostvarenog transportnog rada
na poluobrtu i dužine poluobrta.

9. Objasniti izmenu putnika u jednoj vožnji linije? Putnici duž neke vožnje određene linije putuju na različitim
rastojanjima. Deo putnika izlazi iz vozila na stanicama i oslobađaju mesta putnicima koji ulaze u vozilo na ovim
stanicama. Tada se vrši direktna izmena putnika. Međutim, nemaju svi putnici direktnu izmenu. U opštem slučaju,
jedan broj putnika nema izmenu, tj. oni putuju na određenoj deonici, a umesto njim u vozilo ne ulaze drugi
putnici. To podrazumeva da ukupan broj putnika koji se prevezu na nekoj vožnji posmatrane linije čine putnici
koji imaju direktnu izmenu i putnici koji nemaju direktnu izmeni, tj. koji imaju indirektnu izmenu.

10. Koeficijent izmene putnika? Ako se ukupan broj prevezenih putnika Pλ i broj putnika koji nisu imali direktnu
izmenu stave u međusobni odnos, dobija se veličina koja pokazuje koliko puta su se putnici u proseku izmenili u
vozilu, to je koeficijent izmene putnika. ηsm= Pλ/Pin=Pλ/qλmax

11. Granične vrednosti koeficijenata izmene putnika? Granične vrednosti, tj. minimalna i maksimalna vrednost
koeficijenta izmene putnika mogu da nastanu u specifičnim situacijama. Maksimalna vrednost koeficijenta izmene
putnika jednaka je broju deonica (n-1) na poluobrtu linije. Takva situacija nastaje kada se na svakoj međustanici
vrši potpuna izmena putnika, tj. kada na stanicama ulazi i izlazi uvek isti broj putnika. Minimalna vrednost
koeficijnta izmene putnika nastaje u uslovima kada ne postoji direktna izmena putnika. Tada je minimalna
vrednost koeficijenta izmene putnika jednaka jedinici.

12. Statički i dinamički kapacitet autobusa? Prema nosivosti, prosečni statički kapacitet autobusa u heterogenom
voznom parku dobija se kada se saberu nosivosti svih vozila i ova veličina podeli sa brojem voznih jedinica.

13. Proizvodnost autobusa? Proizvodnost autobusa u linijskom prevozu putnika definisana je brojem prevezenih
putnika po času rada na liniji, kao i brojem ostvarenih putničkih kilometara po času rada na liniji.

14. Osnovni pojavni oblici tereta u transportu? U odnosu na pojavni oblik, materijali u transportu klasifikuju se na
komadne, rasute, tečne i gaosvite.

15. Objasniti ulogu transportne ambalaže? Transportna ambalaža ima ulogu u formiranju jedinice pakovanja sa
naglašenim funkcijama zaštite i informisanja koje su značajne za distributivne procese.

16. Šta je logistička teretna jedinica? Jednica proizvoda koja se formira prema zahtevima potrošača, često, po
svojim karakteristikama, nije pogodna za većinu operacija koje se obavljaju u logističkom sistemu. Tada nastaje
potreba za ukrupnjivanjem i formiranjem većih jedinica, pogodnih za korišćenje u različitim fazama logističkog
sistema, i to su logističke jedinice.

17. Osnovni oblici logističkih jednica? Osnovni oblici su palete i kontejneri. Paleta kao logistička jedinica je najviše
korišćena jedinica u logističkim procesima. Paleta je noseća platforma sa i bez nagradnje. Jedinica tereta
formirana na paleti treba da omogući: zahvatanje upotrebom različite mehanizacije, transport, slaganje i zaštitu.
Kontejner kao logistička jedinica bazira se na primeni kontejnera u logističkim lancima čiji je najvažniji deo
transport. Kontejner se definiše kao metalni sud za realizaciju transportno-pretovarno-skladišnih procesa koji ima
zapreminu najmanje 1m3.

18. Objasniti osnovne karakteristike rasutih tereta koje su bitne za transport? Rasuti tereti imaju osnovnu
karakteristiku da se mogu grabiti ili sipati u logističkim operacijama. Granulometrijski sastav opisuje rasute
materijale sa aspekta veličine zrna-čestica. U odnosu na dimenzije reprezentativne čestice, rasuti materijali se dele
na: ekstremno krupne komadaste, krupne komadaste, srednje komadaste, sitno komadaste, zrnaste, praškaste,
prašinaste. Unutrašnje trenje rasutog materijala manifestuje se uglom trenja ili koeficijentom trenja. Karakteristika
unutrašnjeg trenja govori o mogućnostima slobodnog toka materijala i postupcima tokom transporta, skladištenja i
manipulisanja. Specifična masa rasutog materijala zavisi od stanja u kome se materijal nalazi. Mogu biti rastresiti,
sabijeni, radni ili dinamički. Abrazivnost materijala se odnosi na njegovo habajuće dejstvo.
19. Oblici pojavljivanja gasovitih tereta u transportnim procesima? Gasoviti materijali se kao takvi pojavljuju u
neambalažiranom obliku. U logističkim procesima se pojavljuju u komprimovanom stanju: tečnom ili čvrstom.

20. Šta su opasne materije u transportu i kako se klasifikuju? Materije koje mogu izazvati nepovoljne uticaje na
ljude i zagađenje životne sredine ako se njima nestručno rukuje su opasne materije. Njivoh transport u drumskom
saobraćaju se obavlja u skladu sa ADR sporazumom. Klasa 1- eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim
materijalom. Klasa 2- Gasovi. Klasa 3- Zapaljive tečne materije. Klasa 4.1- Zapaljive čvrste materije. 4.2-
Samozapaljive materije. 4.3- Materije oje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove. 5.1- Oksidirajuće
materije. 5.2- Organski peroksidi. 6.1- Otrovne materije. 6.2- Zarazne materije. 7- Radioaktivne materije. 8-
Nagrizajuće materije. 9-Razne opasne materije i predmeti.

21. Označavanje opasnih tereta u transportu? Kod transporta opasnog tereta, opasne materije upakovane u
odgovarajuću ambalažu, kao i vozila moraju da budu pravilno označeni odgovarajućim oznakama opasnosti. Ove
oznake označavaju vrstu opasnosti koja karakteriše određenu opasnu materiju. Pored oznaka opasnosti za
označavanje vrste opasnosti kod transporta opasnog tereta upotrebljavaju se i odgovarajuća obeležja koja upućuju
na način rukovanja prilikom transporta, pretovara, skladištenja.

22. Obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije? Vozila koja transportuju opasan teret moraju biti posebno
obeležena, moraju da imaju odgovarajuće velike oznake opasnosti, određena dodatna obeležja, kao i narandžaste
table. Obeležavanje vozila koja se koriste u transportu opasnih materija ima za cillj skretanje pažnje ostali
učesnicima u saobraćaju da postoi potencijalna opasnost. Narandžasta tabla se prikazuje sa dva pravougaonika
koji su obojeni narandžastom bojom, dimenzije 40 x 30cm. Velike oznake opasnosti postavljaju se na vozilo na
obe bočne strane i pozadi.

23. Koji su uslovi transporta lako kvarljivih tereta? Lako kvarljivi teret zahteva adekvatne uslove u transportu
koji se realizuje posebnim vozilima čiji tovarni prostor ima izotermičke karakteristike i odgovarajuću
opremljenost koja obezbeđuje regulisanje temperaturnog režima.

24. Transport živih životinja? Tokom transporta živih životinja posebno su značajni ekonomski faktori, faktori
kvaliteta, stanje životinja. Adekvatan tretman životinja obezbeđuje njihovo dobro stanje tokom i nakon transporta.
Uslovi koji se odnose na postupke i procese transporta živih životunja: maksimalno trajanje prevoza 8 sati, uslovi
transporta ukoliko putovane životinja traje duže od maksimalno propisanog vremena, način pojenja i hranjenja,
kao i trajanje odmora životinja, određivanje mesta za pojenje, hranjenje i odmor životinja, uređenje i opremanje
tovarnog prostora za životinje, gustina životinja u transportu,način i uslovi provetravanja tovarnog prostora.

25. Transport vangabaritnih tereta? U vangabaritne terete se ubrajaju svi tereti čije karakteristike izlaze iz gabarita
standardnih vozila ili premašuju njihovu nosivost. To su najčešće delovi industrijskih postrojenja i građevinskih
konstrukcija. Mogu imati različite oblike: silosi, kotlovi, rezervoari, kade, betonske i metalne konstrukcije,
dugački i šipkasti materijali velikih dužina i težina. Transport vangabaritnih tereta se ne dozvoljava tokom perioda
intenzivnih saobraćajnih tokova kao što su jutarnje i večernje vršno opterećenje. Za transport vangabaritnih tereta
potrebno je obezbediti odgovarajuće dozvole i saglasnost nadležnih organa. Realizuju se uz pratnju organa
nadležnih za kontrolu i bezbednost saobraćaja.

1. Koja su opšta dokumenta u transportnom procesu? Dokumenti za vozača, dokumenti za vozilo, dokumenti za
teret i dokukmenti za putnike.

2. Koja su osnovna dokumenta vozača? Lična dokumenta, vozačka dozvola, međunarodna vozačka dozvola, putni
nalog, tahografski listići za tekući dan i za prethodnih 28ndana, kartica vozača, kod 95 za prevoznike iz EU,
ugovor o radu vozača, ovlašćenje, lekarsko uvrenje, sanitarno uverenje, potvrde o stručnoj osposobljenosti, ostala
dokumenta.

3. Objasniti značaj TIR karneta? TIR karnet je kontrolni dokument koji prihvataju carinske vlasti polaska, tranzita
i opredeljenja prevoza. TIR karnet sadrži detaljne podatke o teretu, prevozniku, asocijaciji koja ga je izdala, kao i
informacije svih kontrolnih operacija carinskih vlasti i njihovih uprava.
4. Objasniti ulogu i strukturu tovarnog lista i CMR tovarnog lista? Tovarni list je prevozni dokument koji se
primenjuje u transportu tereta. Naziva se i prevoznica. Tovarni list nije obavezan, ali je obavezno imati dokument
u kome se nalazi specifikacija tereta, pa je veoma korisno upotrebljavati tovarni list jer predstvalja važan
dokument u različitim spornim situacijama koje se mogu dogoditi u praksi. Ovaj dokument ima karakter potvrde o
prihvaćenom ugovoru o prevozu. Sdrži podatke o učesnicima prevoza, o prevoznom zadatku, o karakteristikama
tereta, o komercijalnim uslovima. Međunarodni drumski transport tereta mora da se obavlja u skladu sa CMR
konvencijom, tj. konvencijom o ugovoru za međunarodni prevoz roba drumom. CMR tovarni list je međunarodni
tovarni list. Sastoji se od najmanje tri kopije, i to: crvena-za pošiljaoca robe, plava-za primaoca robe, zelena-za
prevoznika. CMR tovarni list ima karakter potvrde ugovora o prevozu, sadrži 24 rubrike sa podacima o pošiljaocu,
primaocu, prevozniku, utovaru, istovaru, robi, relaciji prevoza, plaćanju i uslovima plaćanja, pratećoj
dokumentaciji, žigu i potpisu pošiljaoca, prevoznika i primaoca.

5. Objasniti značaj ATA karneta? ATA karnet je sinonim pasoša za robu. ATA karnet je međunarodni carinski
dokument koji omogućava i pojednostavljuje carinske procedure privremenog uvoza robe. To podrazumeva
cirkulaciju uvezene robe na području države koja prihvata ATA konvenciju, bez popunjavanja nacionalnih
carinskih isprava, plaćanja carine i polaganja depozita. Sastoji se od zelenih korica i listova različitih boja koji se
nalaze između korica. ATA karnet važi 12 meseci od datuma izdavanja, izdaje ga Privredna komora Srbije

6. Dozvole u transportu? Postoji veliki broj vrsta dozvola za transport u drumskom saobraćaju. Njavažnije dozvole
su: bilateralne, tranzitne, dozvole za treće zemlje, ECMT/CEMT dozvole. Bilateralne dozvole se upotrebljavaju za
jedan prevoz između dve države, tj. za prevoz u ciljnu državu i nazad. Tranzitne dozvole su pojedinačne dozvole
za tranzit preko teritorija određenih država. Dozvole za/u treće zemlje su potrebne kada se obavlja prevoz ze/u
treće države. ECMT/CEMT dozvole su multilateralne dozvole koje se koriste za više vožnji preko teritorija više
država u određenom vremenskom periodu.

7. Objasniti karakteristike CEMT dozvola? ECMT/CEMT dozvole su multilateralne dozvole koje se koriste za
više vožnji preko teritorija više država u određeno vremenskom periodu. Mogu da se koriste istovremeno za
prevoz između dve zemlje, tranzitni prevoz, kao i prevoz za/u treće države. Ove dozvole su vremenske dozvole,
za period od jedne kalendarske godine- godišnje CEMT dozvole, za period od mesec dana- kratkoročne CEMT
dozvole. CEMT dozvolama se može obavljati prevoz pod uslovom da nakon prve vožnje sa teretomizmeđu država
članica Internacionalnog transportnog foruma, prevoznik može obaviti još maksimalno 3 vožnje sa teretom bez
povratka u državu osnivanja.

8. Objasniti interni nadzor u transportu? Interni nadzor obavljaju različite službe poslovnog sistema kome
pripada vozni park. Prevoznici organizuju nadzor koji se odnosi na osoblje i transportna sredstva. Unutrašnji
nadzor se obavlja na osnovu zakona, podzakonskih akata i dokumenata samog poslovnog sistema. Kod kontrole
osoblja vrše se: zdravstveni pregledi vozača, psiho-fizičko stanje vozača, vreme rada, vožnje i odmora vozača,
obnavljanje znanja i licenci osoblja, sticanje novih znanja za licenciranje. Kontrola vozila podrazumeva: kontrola
tehničke ispravnosti, tehnički pregledi, kontrola opreme, kontrola sertifikata, kontrrola tahografa.

9. Objasniti eksterni nadzor u transportu? Eksterni nadzor obavljaju ovlašćeni državni organi i institucije izvršne
vlasti. Njihov nadzor treba da obezbedi poštovanje zakonskih propisa tokom realizacije transportnih zadataka.
Inspekcijski nadzor se odnosi na različite aspekte rada voznog parka i poslovanja transportnih organizacija.
Inspekcijski organi pripadaju različitim ministarstvima. Policijski nadzor se odnosi na one faktore rada vozača,
vozila i preduzeća koji utiču na bezbednost saobraćaja. Carinski nadzor je sastavni deo međunarodne razmene
dobara i međunarodnog transporta.

10. Šta je osiguranje i na čemu se ono zasniva? Osiguranje je ekonomska kategorija koja se razvila na određenom
stepenu razvoja društva i koja ima ulogu da zaštiti nesmetan razvoj privrednog života koji može da bude ugrožen
od iznenadnih događaja i nepredviđenih okolnosti. Počiva na principu da štetu koja nastane kod fizičkog ili
pravnog lica nadoknađuju mnogi koji su po određenim pravilima međusobno povezani, sa ciljem da takvu
nadoknadu pruže. Osiguranje predstavlja određeni oblik i nivo zaštite od različitih rizika u funkcionisanju i
obavljanju poslovnih aktivnosti. Za obezbeđenje pokrića ovih rizika olaća se odgovarajući iznos novca koji se
naziva premija osiguranja. Najveći broj osihuranja se zaključuje dobrovoljno. Odnos između onog koji osigurava i
vlasnika vozila zasniva se na bazi zaključenja ugovora.

11. Koje su to oblasti transportnog osiguranja? Osigurnje imovine, osiguranje lica i osiguranje od odgovornosti.
12. Šta su osnovni, a šta dopunski rizici u transportnom osiguranju? Osnovni rizici su su: saobraćajna nezgoda
transportnog sredstva, elementarna nepogoda, požar, eksplozija, krađa ili neisporuka cele pošiljke, prodor vode u
transportno sredstvo, kontener ili mesto uskladištenja. Dopunski rizicu su: manipulativni gunitak ili oštećenje
tereta tokom utovara ili istovara, krađe, delimične krađe i neisporuke, zlonamerno i protivpravno rukovanje
robom.

13. Objasniti oblike ugovora u transportnom osiguranju? Pojedinačni ugovori su ugovori kojima se osiguravaju
pojedini, ugovorom tačno određeni transporti robe na određenoj relaciji. Tada ugovor ili polisa osiguranja sadrže
podatke o robi, osiguranoj relaciji, transportnom sredstvu, početku putovanja. Opšti ugovor- osigurava se veći broj
različitih vrsta tereta koji se uzastopno transportuju i koji su u ugovoru označeni samo u opštim crtama.

14. Zaključivanje osiguranja i uloga polise osiguranja? Osiguranje se može zaključiti pojedinačno za svaki
transport koji treba da se obavi ili po generalnoj polisi za celokupan transport u toku osiguranog perioda koji je
precitiran ugovorom. Osiguranje se zaključuje podnošenjem prijave osiguranja, tj. pisanog zahteva od strane
osiguranika, na osnovu kojeg osiguravač izdaje polisu sa svim relevantnim podacima. Polisa osiguranja
predstavlja ispravu o zaključenom ugovoru o osiguranju. To je dokument koji se izdaje u određenoj formi
prilikom sklapanja osiguranja ili nakon toga, a sadrži sve bitne odredbe osiguranja: ime ugovorača. osigurani
predmet, putovanje ili vreme za koje se roba osigurava, prevozno sredstvo, iznos na koji se zaključuje osiguranje,
rizike, uslove osiguranja i potpis osiguravača.