ГЛАСНИК

СРПСКПГ
ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА

.. Њ ЕГОШ 1’
СВЕСКА ЧЕТРДЕСЕТ Д Е В Е Т А -Д Е Ц Е М Б А Р 1982.

ЗА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
УРЕДНИК
ДРАШКО БРАУНОВИћ

* 00*

ВЛАОНИБ И ИЗДАВАЧ
СРПСКО ИСТОРШСКО-КУЈГГУРНО ДРУШТВО “ЊЕГОШ”
у лмтчпт
 Р Е Д А К Ц И О Н И О ДБО Р:
УГЉ ЕШ А М И Х А Ј Л О В И ћ , Д Р А Ш К О Б Р А У Н О В И ћ ,
П Е Т А Р С М И Љ К О В И П , ЈА Н К О Ј А Н К О В И ћ И
И Л И ЈА Л У Б А Р Д А

**
*

“ГЛАСНИК" ИЗЛАЗИ ДВАПУТ ГОДИШЊЕ

Годишн>а претплата 8 долара. Примерак 4 долара.
Овоме додати поштарину.
У тв р дом платненом повезу $ 6 .0 0 .—

РУКОПИСЕ слати на нме уредника и следећу адресу:

198 Е. Fullerton Avenue, Elmhurst, 111., 60126

ПРЕТПЛАТБ слати на доњу адресу:

Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650

Published by
SERBIAN HISTORICAL AND CULTURAL SOCIETY “NJEGOS”
3909 West North Avenue, Chicago, Illinois 60647, USA.
 ГЛАСНИК
С РП С К О Г И С Т О Р И Ј С К О -К У Л Т У Р Н О Г Д РУ Ш Т В А
„Н>ЕГОШ“
С В Е С К А Ч Е Т Р Д Е С Е Т Д Е В Е Т А — Д Е Ц Е М Б А Р 1982

СТОГОДИШЊИЦА ПРОГЛАШЕЊА
КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

У понедељ ак 6. м а р т а 1882. године, по обичају, чиновници

су н а п у ш а т и л и своје канцеларије, тр г о в ц и своје радњ е, a
п р о ф есори и ђац и своје ш к о л е и кр е т ал и на ручак. Б еш е леп,
то п ао , ск ор о п р о л е тњ и дан, ком е се после дуге зи м е цео свет
р ад о в ао . Н а је д а н п у т гр ун уш е т о п о в и са б ед ем а б е о гр ад ск о г
града. Цео онај свет застад е, ослуш ну, п о гле д а л ев о и десно,
па у вис, као д а би х тео з а п и т а т и ја т а р а с п л а ш е н и х в р а б а ц а и
гол у бо в а: „Ш та се то д о г о д и л о ? “ П и т а л и су јед н и друге: „Ш та
је?“ „Ш та је?“
О д м а х з а т и м , о д о з д о од С купш тине, заб р у јаш е весели
гл асо в и и усклици. Т ал а си н а р о д а , који се за час искупи,
п о п л а в и ш е Теразије и зау с тав и ш е се п ред д в о р о м . Т о г а је
трен утка, на зах те в кнеза М и лан а, С ку п ш ти н а п р о г л а си л а
С рби ју к раљ ев и н о м , а кнеза М и л а н а М. О б р е н о в и ћ а 4., за
краљ а С рбије као М и л а н а Првог!
Ј о ш исто г д а н а краљ је п р о к л а м а ц и јо м овај д о г а ђ а ј објавио
н ароду сл ед ећ и м речима:

„ Д р а г и мој н ар о д е!“
„С а д а н а ш ш и м д а н о м , ја п р и м а м краљевску наследну
круну, коју си м и преко тв оји х п ретставн и ка пружио... Оно
ш то је н ик ло р а д о м и н ап р е за њ е м свију ген еради ја нове
С р б и је , д а н а с је, о д у ш е в љ е н о м в о љ о м н а р о д н о г
п р етста в н и ш тв а, д о б и л о то л и к о жељени и зр аз, који н ам је
з ав еш тан о д наш е п р о ш л о с т и , који је сагласан са н а ш и м
п о л о ж ајем , у са д а ш њ о с т и и који ће м о ћ и бити в азд а крепко и
н ео д ољ и во је м с т в о б у д у ћ н о сти ...“
„А о т в а р а ју ћ и н ово д о б а у и стори ји Србије, о б н о в и м о ,
д р а г и мој н ар од е, своја срц а о с е ћ а ји м а п лем ен и тости ,
ро д о љ у б љ а и п о ж р тв о в а њ а , која су јед и н о п о м о г л а о таџ б ин и ,
д а овај п олож ај за у зм е .“
4 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

П ре ов ог д о г а ђ а ја , тајна о п р о г л а ш ењ у краљ евине је

д о б р о чувана. П о л и т и ч к а си туац и ја у зем љ и је бил а теш ка, a
при и спитивањ у на страни , Русија се о д у п и р а л а и с м а т р а л а је
д а се п р о г л а ш ењ е краљ ев ств а о д л о ж и за доцније.
Ипак, у д а н и м а о б јав љ и в ањ а краљ евства, све политичке
п а р т и ј е су, са и з р а ж е н и м з а д о в о љ с т в о м , п р и м и л е
п р о гл а ш ењ е С рбије за К раљ евину.
$ £ *$ $ $

П о с м а т р а ј м о о п ш ту ситуацију т о г а д о б а и оно ш то јој је

п р етх о д и л о .
М и л а н О б р ен о в и ћ , кнез и краљ Србије, р о ђ ен је 1854. у
Ј а ш у -Р у м у н и ја о н д а М о л д а в и ја , био је син М и л о ш а
(Ј е в р е м о в о г) О б р е н о в и ћ а и М ари је К ат а р џ и . Р а н о је остао
без оца, а п огиб и ја кнеза М и х а и л а га је зате кл а, као лицејца у
П ар и зу . Б ео гр а д с к и гар н и зо н на челу са М и л и в о јем
Б л а з н а в ц е м га је п р о г л а с и о за кнеза и он је о д м а х доведен у
Б ео гр а д . В елика С ку п ш ти н а га је 2. ју л а 1868. п р и зн а л а за
в л а д а р а , а П о р т а из Ц а р и г р а д а га је п о т в р д и л а Б е р а т о м
( С у л т а н о в и м указом ). П о ш т о је и м а о с а м о 14 година,
нам есн иц и су му б и л и М и ли в о је П е т р о в и ћ -Б л а з н а в а ц , Ј о в а н
Р и с т и ћ и Ј о в а н Г ав р и л о в и ћ .
С а 18 год и н а, 1872. кнез М и л а н је узео в л ад у у своје руке и за
претседн и ка н аи м ен в ао Б л а зн а в ц а , a no с м р т и овога,
Р истића. Р уско г ц а р а је посети о 1871. аустр ијског 1873. a
С у л т а н а 1874. године.
У зем љ и су н аста л е честе по ли ти чке т р зав и ц е и зм еђ у
к он се рва ти в н е мањ ине, коју је д р ж а о на власти, и л и б ер а л н е
већине у опозицији. А и м и н и с тар ск е кризе су биле честе.
К а о човек, краљ М и л а н је био д ал ек о и зн а д просечне
интелигенције. Б и о је искрен п а т р и о т и в р л о п ријатан у
оп хођењ у, па је п р и в л а ч н о ш ћ у вези вао људе за себе.
Н а р о ч и т о у почетку своје вл ад авин е, п о к ази в ао је м н о го
енергије и воље за рад , ал и је често п р ен агљ и ва о и п ретеривао.
Н а ж а л о с т , био је прек, и м п улси в ан и пун п ро ти в р еч н о ст и у
п осту п ци м а.
У л ето 1875. букне устанак п р о ти в Т у р ак а, п рво у
Х ер цего ви н и па у б р зо и у Босни. У стан ак су п о т п о м а г а л и
Ц р н а Г о р а и српска о м л а д и н а . У м о м е н т у кад су настал е
б орбе, ау с тр о у гар ск и м и н и с тар сп ољ н и х п о сл о в а (М а џ а р )
гр о ф Јулије (Д и ви а) А н д р а ш и , почео је д а се п л а ш и д а се и
С р б и из В ојводине опет не побуне. Зато је у ти ц а о на кнеза
М и л а н а , који се уп р аво зат е као у Бечу, д а се С рби ја не м е ш а у
устанак. Н а в о д и о му је да су они а н т и д и н аст и ч ар и , ти м пре
ш то се и П е т а р М р к о њ и ћ (п ринц П е т а р К а р а ђ о р ђ е в и ћ —
доцније краљ П е т ар 1.), у то вр ем е н ал ази о у Босни и
 Стогодиш њ ица прогласа Краљевине Србије

о б р а з о в а о јед н у чету. М р к о њ и ћ је чак писао кнезу М и лану, да

у о в о м в а ж н о м м о м е н т у по С р п с т во , з а б о р а в е старе
династијске р а зм и р и ц е и пруже руку је д а н д р у г о м за
заједнички рад. К нез М и лан , бојећи се М р ко њ и ћ е ве велике
п о п у л а р н о с т и , није му и з и ш а о у сусрет, већ на п ротив, рад и о
је преко бечке в л ад е д а се он удаљ и са тер и то р и је Босне ш т о је
и п о сти гао , јер ни А устро угар ско ј није и ш л а у рачун српска
б о р б а за ослобођењ е.
У то време, кнез је био принуђен д а д а в л аст л и б е р а л и м а . A
н ова л и б е р а л н а в л а д а је б и л а п отпун о на стр а н и устаника.
О душ евљ ењ е у н ар о д у је б и л о велико и већ су чете
п р ел ази л е у Босну. Н а крају је се и кнез М и л а н приволео ислао
је оружје и муницију у стан и ц и м а. По{?ти (турској вл ад и) ово
није о ст а л о н еп р и м ећ ен о и на срп ск и м г р а н и ц а м а почне д а се
к о н ц е т р и ш е в е л и к а т у р с к а во јска. П р е м а н а р о д н о м
рас п о л о ж е њ у у С рбији, д о ш л о би о д м а х д о р а т а ,а л и је кнез
М и л а н зн ао да С рби ја нема ни војску ни н ао р у ж а њ е д а се са м а
супротстави турској сили. С рби ја је и м а л а „ н ар о д н у војску“ ,
неспремну, неодевену и с к о р о н ен аоруж ану, а Т у р с к а је и м а л а
в р л о д о б р о увежбане, д и с ц и п л и н о в ан е и од л и ч н о н ао ру ж ан е
трупе. И м а л и су м о д ер н у К р у п о в у арти љ ерију, д о к су С рби
и м а л и зас тарел е топове. Руска в л ад а је т а к о ђ е била
н е р а с п о л о ж е н а и о д л а г а л а је сукоб.
Русија и А устрија, д а би спречиле рат, врше притисак и на
Турску и на Србију. Т ак о Т урска повуче своје трупе са српске
границе. М еђ у ти м , тајн а С ку п ш ти н а о д р ж а н а у К рагујевцу,
реш и л а је д а се даљ е п о м а ж е устанак и и зг л а с а л а је п р во 3
м и л и о н а д у к ата , ал и је установљ ено д а је то м н о г о и сум а је
сведена на д в а м и л и о н а. К нез М и л а н се о д у п и р а о и то реш ење
није х тео д а п отпи ш е. О н д а се одрж и , опет, тајн а С ку п ш ти н а у
Бео гр а д у , са и с т о м о д л у к о м , ал и кнез је о ста о при своме.
М е ђ у т и м , у станак у Б осн и и Х ер ц егов и н и се ш и р и о и
т а м о ш њ и Т урц и нису б или у стањ у д а га угуше. Г о д и н а 1876.
није д а в а л а и згл е д а да ће се у станак см и р и ти , већ да ће се јо ш
виш е ш ирити.
Зб о г успеха у устанку, Ц р н о г о р ц и и С р би јан ц и су д о ш л и до
уверењ а д а је Т урска ослабљ ена. Зато С рби т р а ж е савез са
о с т а л и м б а л к а н с к и м д р ж а в а м а . Ј е д и н о кн ез Н и к о л а
ц р н о г о р с к и га п р и м и , с т и м д а се у р а т ступи на пролеће.
М е ђ у т и м Г рц и и Р ум ун и нису хтел и ни д а чују.
Р а т Турској С рби ја је об ја в и л а 20. ју н а 1876. под врло
н еп о во љ н и м о к о л н о с ти м а . И в л ад а и кнез су зн ал и за сл а б о с т
српске војске, а уз то и н е д о с та та к о ф и ц и р ск о г кадра. Али, у
то време, сл ав ен о ф и л ски покрет у Русији је био ја к о развијен и
м н о ш т в о руских о ф и ц и р а д о б р о в о љ а ц а , д о ђ е у Србију, на
ч ел у са г е н е р а л о м Ч е р њ а је в о м , к о ји п о с т а н е и
в Гласник Српског историјско-културног друпггва "Његош”

г л ав н о к о м ан д у ју ћ и .
И финансијски, р а т је био у врло с л а б о м стању. Зајам није
м о г а о д а се добије од стр а н и х д р ж а в а . О н д а је н ап рављ ен
у н у тр аш њ и з а ја м а и руске банке су н еш то д о д а л е , так о д а је
и з а ш л о свега око 10 м и л и о н а д и н ар а . В л ад а је т р о ш и л а
ф он до в е и с м а њ и в а л а чиновничке плате. И п о р ед ранијих
с а в е то в а њ а од стр а н и х стручњ ака, д а се ств о р и ста л н и кадар,
о с т а л о се при нар од ној војсци, п ред вођен ој н а р о д н и м
с т а р е ш и н а м а , са м а л и м б р о је м а к т и в н и х оф и ци ра. А т р е б а л о
се б о р и т и п р о ти в одличне турске војске. Није чудо, ш то је
српска војска и п о р ед свог о д л и ч н о г љ удског м а т е р и ја л а ,
м о р а л а д а изгуби битку ко д ђу н и са.
П р е д с а м р ат са Т у рск ом , А устрија и Русија су о д р ж ал е
с а стан ак у Р а јх ш т а т у . Д о к у м е н т и о о в о м е су н естали и
п остоје с а м о неке скице. У случају да С р б и ја д оби је рат,
А устрија би п о д е л и л а Босн у са С р б и јо м , тако д а би се
гр ан и чи л и на р а з в о ђ у и з м е ђ у реке Босне и Д р ин е, а п одели л и
би и Н о в о п а за р с к и С анџак. Руси су пак зах т е в а л и д а српска
г р ан и ц а буде на Врбасу!
У случају да Турска победи, српској кнеж евини би се
за ја м ч и л о стањ е од пре рата.
Ј е д н а европ ска ком исија, д е ц е м б р а 1876, без учеш ћа С рбије
и Ц р н е Г оре, у г о в о р и л а је м и р са Т у р с к о м и С р б и јо м , по чему
је С р б и ја м о г л а д а за д р ж и границе од пре р ата. И пак, Турска
осиљена п о б е д о м н ад С р б и м а , није х т е л а да попусти великим
с и л а м а у њ и х о в и м л и ч н и м за х т е в и м а и конф еренција се
растури.
Тај неуспех и ј а к а пан сл ави сти чка струја у Русији, д оведу до
р а т а и зм еђ у Русије и Турске ап р и л а 1877... Руси су д о б р о
н а п р е д о в а л и све д о Плевне, а л и ту буду заустављ ени. Т ад а
руска в л ад а, п озове С рбију у п о м о ћ , д а би јој о л а к ш а л а десно
крило. С рп ска војска је б и л а т о л и к о и ст р о ш е н а , д а српски
д р ж а в н и ц и нису см ел и да ставе б у д у ћ н о ст С рбије на коцку,
б а ш у тренутку, када се р а т н а срећа опет о кр ен у л а Турској.
Тек кад је п а л а П л евн а, С рби ја је, н о в е м б р а месеца, опет
о г л а с и л а Турској рат. О в о г пута С р би су п рем а истоку
освојили Н и ш , Белу П а л а н к у и П и р о т и п р о д р л и д о Софије,
где су већ сти гл и и Руси. С д ру ге стран е ка југу, освоје
Л есковац , Врање, П р ок упљ е и К у р ш у м л и ју и избију на
К о сово. Руска војска зау зм е Једрен е, п р о д у ж и ка Ц а р и гр ад у ,
а л и о н д а је и н те рве н и са л а Енглеска и д о ђ е д о п ри м и рја, a
ускоро и д о С анстеф анске конференције и м и р а и зм еђ у Русије
и Турске.
С ан С теф ански м и р је у с т в ар и био п о р а з за Србију. Русија
је ст в о р и л а Велику Бугарску, којој је припојена цела
М ак ед они ја, је д а н део С т а р е Србије, па чак и је д а н део
 Стогодиш њ ица прогла Краљевине Србије

о н да ш њ е Србије! Руси су на тај начин х т е л и д а г о сп од аре

Б а л к а н о м . А не т р е б а д а се за б о р а в и , да су руски цареви м еђу
своји м м н о г о б р о јн и м т и т у л а м а носили и ти тул у ц ар а
Бугарске!
П о с л е д и ц а С ан С т еф ан ског м и р а је велико р азо ч ар е њ е
С р б а у „м ајку Русију“ . П о с т а л а је „ м а ћ е х а “ . Ј о в а н
Ј о в а н о в и ћ — Змај, је за ту прилику, н ап и сао неколико
ка р акте р и с ти ч н и х р е д о в а упућених Русији:

И свр ш ено је — м а ћ е х и н о м м е р о м ,
И п о тп и са н о з л а т н и м п ером ,
И п р о сл ав љ ен о го сп о д ск и м п и р ом ,
И српска п р о п а ст зове се: м и р о м !
И ц р вак нем а к ом е би се вајко
Х в а л а ти, х в а л а , српска немајко!

В ели ки м с и л а м а није б и л о п р ав о јач ањ е Р у са на Б а л к а н у и

зато се сазо ве Б ер л и н ска конференција. О вд е се А устрија,
п о став љ ајући р азн е п о го д б е за у зм е за Србију. Т ак о је С рбији
и Ц р н ој Г о р и п р и з н а т а н езави сн ост, а д о б и л е су и
т е р и т о р и ја л н о повећање. С рби ја је д о б и л а четири окр уга a
Ц р н а Г о р а н еш т о земље и и зл азак на м оре. М е ђ у т и м , највећи
уд а р а ц је з а д а т С рбији, к а д ј е А у с тр о -у гар ск а д о б и л а м а н д а т
д а о ку п и ра Босну и Х ерцеговину.
Н а п у ш т е н а од Р уса и о б есх р а б р е н а , С р б и ја постаје плен
е к о н о м ск и х п о тр е б а и п ол и т и ч к и х теж њ и А устроугарске. П о
Берлинској конвенцији, С р б и ја је 8. ју л а 1878, м о р а л а д а
п р и м и и теш ке обавезе п р е м а тој земљи. Ове обавезе дају
А устр оу гар ској право:
— д а р егул и ш е Д у н ав у ђ е р д а п у и д а њ им е у п р ав љ а,
— С рби ја се ек о н ом ски п отпун о везује за А ус тр о у гар ск у и
— Д а нове ж елезнице у С рбији им ају д а буду ј е д н о о б р а з н е с
к о н стр у к ц и јо м и ек с п л о а т а ц и јо м гл ав н е угарске пруге.
Циљ ове конференције је био, да С р би ју увуче у
А у с т роу гарску т е р и т о р и ја л н у царинску об ласт.
21. а п р и л а 1879. го д ин е А у с тр о у гар ск а је закљ учи ла са
Т у р с к о м конвенцију од н о с н о Босне и Х ерцегови н е, с ко јо м се
д е ф и н и ти в н о у т в р д и л а у ов и м крајеви м а. О д м а х после то г а је
у ш л а и у Н о в о п а за р с к и С ан џ а к и посела неко л и ко важ н и х
стратеги јски х тач ак а п р е м а С рбији и Црној Гори.
С а д а и Н е м ач к а ступа на п озор н и ц у Б ал к ан а. У Бечу је
закључен 7. о к то б р а, д еф и н и ти в ан и ф о р м а л а н у г о в о р и зм еђ у
А у стро угарске и Н ем ачке, који о б ел еж а в а значајну етапу у
8 Гласник С рпског и ст о р и јс к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Његош”

за в о је в а ч к о ) политици ових д в еју држ ава прем а истоку.

(Д р ан г нах^ Остен — п р о д и р а њ е к а и с т о к у ).
Л и б е р а л н а в л а д а С рбије је п о к у ш а л а , у п р е г о в о р и м а са
а у с т р о у г а р с к о м , да д о б и је ек о н о м ск у н езави сн о ст.
А у с т р о у гар ск а је он да 30. о к т о б р а 1880, п одн ел а С рбији
ф о р м а л а н у л т и м а т у м за испуњење свих њ и х о в и х захтева.
С рби ја је и м а л а д а б и р а и зм еђ у ц ар и н с к о г р а т а и ек о н о м ск о г
ро п ства. Ј о в а н Р и с ти ћ и л и б е р а л н а в л а д а су п одн ел и оставку.
П а си в н о д р ж ањ е Русије п р е м а С рби ји , је на Б ер л и н с к о м
конгресу п р е л а зи л о и на п ри к р и в ен о н еп ријатељ ство. К нез
М и л а н је с м а т р а о д а је уперено п р е м а њ ему лично, па је
т р а ж и о о сл о н а ц на другој страни. М и с л и о је д а је за њега и за
С рби ју је д и н и спас, д а се п о тпун о о сл о н и на А устроугарску.
З б о г т о г а је о д м а х п р и м и о оставк у Р и сти ћ еве в л ад е и
о б р а з о в а о в л ад у нап ред не странке са М и л а н о м П и р о ћ а н ц е м
на челу. (Н а п р е д н а с тр а н к а је о сн о в ан а 1879. године.). Н о в а
в л а д а је п р и м и л а све услове и 6. м а ја 1881. закљ учила
т р г о в и н ск и у г о в о р са А у с тр о у г ар ск о м . Овај у г о в о р је т ак о ђ е
п р е д в и ђ а о , д а и м а д а се о теж а и спречи п р е л а за к С р б а и
д р у г и х С л о в е н а из А у строу гарске у С рби ју и п р и м а њ а у њено
п о д а н с тво . О в и м је ош те ћ ен м о р а л н и и п оли ти чк и углед
Србије.

Зб ог ек он о м ске и по ли ти чк е ситуације, н еза д о в о љ с тв о у

зем љ и је б и л о све веће, како п р ем а в л а д и тако и п р ем а кнезу.
Беч је суге р и ра о кнезу д а је то ан ти д и н аст и ч к и п окрет, па је
кнез из Беча д о н е о п р о је к ат за јед н у п о ли ти чк иу конвенцију
и з м е ђ у С р б и је и А у с т р о у г а р с к е . П р е т с е д н и к в л а д е
П и р о ћ а н а ц је о д б и о д а п р и м и ову конвенцију. А л и и без
п р и с тан к а п ретседн и ка, Тајну К о н в е н ц и ју је кнез по тп и са о 28.
ј у н а 1881. године. П о овој конвенцији С р би ја је д о ш л а у
п о тпу н у п оли ти чк у зави сн о ст од Х абсбу рске м онархије.
П о р е д т о г а , ч л а н о м т р е ћ и м ове конвенције, А у с т р о у гар ск а се
ун ап ред обавезује, д а п р и зн а ти тул у краљ а кнезу М и лан у , кад
он н ађ е за п о т р е б н о д а се п р о гл а си за краљ а. Т ак о се о в о м
к о н в е н ц и ј о м к н е з М и л а н б и о п о т п у н о в е з а о за
А устроугарску.
Н ов а, с л о б о д о у м н а и д е м о к р а т с к а р а д и к а л н а ст р а н к а је
зван ич н о о сн о в ан а 1881. године. О с н о в ал и су је следбен и ци
идеја С в е т о з а р а М а р к о в и ћ а , који је у м р о ј о ш 1875. године.
Р а д и к а л н а с тр а н к а је и ст ак л а као свој циљ: ун утра, н а р о д н о
б л а г о с т а њ е и сл о б о д у , а споља, д р ж а в н у н езави сн ост и
о с л о б о ђ ењ е и уједињење ц ел ог срп ско г н ар о д а. Н а п р е д н а
с тр а н к а (о с н о в ан а 1879. од удр уж ен и х ко н се р ва ти в ац а и
 Стогодиш њ ица прогласа Краљевине Србије 9

је д н о г д е л а л и б е р а л а ) и стак л а је као најваж није п итањ е свог

п р о г р а м а , д о н о ш е њ е н о во г д р ж а в н о г устава.
Л и б е р а л н а стр а н к а је и д аљ е п осто јал а, ал и је б и л а вео м а
слаба.
За С рби ју н а с т а д о ш е с тр а ш н и д ан и у е к о н о м с к о м и
п о л и т и ч к о м погледу. Т ак о се у ш л о у 1882. го д ин у са
у н у т р а ш њ о м б о р б о м и зм е ђ у т р а д и ц и о н а л н и х теж њ и н ар од н е
п о л и ти к е и ау стр о ф и л с ке п о ли ти ке кнеза М и лана.
М а д а су све поли ти чке партије са з а д о в о љ с т в о м п р и м и л е
п р о гл а ш ењ е С рбије за краљевину, е к о н о м ск а и п оли ти чк а
си туац и ја се није ни м а л о п о п р а в и л а. Р а д и к а л н а с т р а н к а је
ј о ш виш е и м а л а успеха у н ароду, па је на и з б о р и м а д о б и л а
о г р о м н у већину, па ипак краљ М и л а н није х тео д а јој повери
влад у, јер није и м а о поверењ е у всфе те странке... А ли, даљ и
д о г а ђ а ји у С р би ји не улазе у о б и м о в о г дописа.
П етар С М И Љ К О В И ћ и
П редр аг Ж . САВИ Ј г

И 3 В О Р И:

1. — Записи с т а р о г Б е о г р а ђ а н и н а — О д К о с т е Н. Х р и сти ћа.

2. — Н а р о д н а е н ц и к л о п е д и ја С р п с к о -Х р в а т с к о -С л о в е н а ч к а
о д п р о ф е с о р а С т а н о ја С тан ојев и ћа.
3. — И с т о р и ја Ју г о сл ав и је од В л а д и м и р а ћ о р о в и ћ а .
4. - С р б и ја од 1858. д о 1903. о д В. Ч у б р и л о в и ћ а и В.
ћоровића.
5. — Н о в а С р б и ја и Ј у г о с л а в и ја о д ђ о р ђ а Ј е л е н и ћ а —
Б е о г р а д 1923.
 КАЗИВАЊА ЧАРЛСА ПИКА *
( О д л о м ц и из бел еж ака)
— 1946— 1951 —

П о с л е Р ен дела, који је, од м а ја 1942. д о ав густа 1943, био

први б р и тан ски а м б а с а д о р код К раљ евске владе, д о ш а о је
С тивен сон , који је, од ав гу ста 1943. до а п р и л а 1946, за у з и м а о
исти тај п о лож ај, з а т и м ко д тзв. К раљ евске в л ад е И в ан а
Ш у б а ш и ћ а (1892-1955) и, најзад, у Б ео гр а д у , ко д Владе Ј о с и п а
Б р о з а - Т и т а (1892-1980). Т р е ћ и по реду б ио је Ч а р л с Пик.
П ик је р о ђ ен 2. ја н у а р а 1897. у Л естеру. О т а ц му је био
х и р у р г и сани тетски пуковник. П о заврш ено ј средњој ш к о л и у
с в о м р о д н о м м есту, ступио је 1914. у Л естерски пук,
п р ои зв ед ен је за кепетан а и цео П р в и светски р а т провео је на
Ф рон ту. И с т а к а о се с в о јо м см е л о ш ћ у , теш ко је рањ ен у ногу,
д о б и о је н еколи ко А р м и јск и х п о х в а л а и о д л и к о в а н је Р атн и м
крстом (Military Cross), м е д а љ о м за х р а б р о с т за ниже
оф и ци ре, у с т а н о в љ е н о м 1914.
П о з а в р ш е н о м рату, ступио је на О к сф о рд ски ун иверзи тет
где је 1921. д и п л о м и р а о из ф р ан ц у ског јези ка, књ иж евности и
и сторије у М о д л е н у (Magdalen College) . Б и л о му је т ад а
д в а д е сет четири године.
У д и п л о м а т с к у служ бу ступио је ф еб р у ар а 1922. К а о
секр етар 3. класе, служ и о је у С офији. У н а п р е ђе н је за
се к р ета р а 2. класе ју л а 1925. и п р ем е ш тен је, прво у Ц а р и г р а д ,
з а т и м у Т оки о, па у Берн и, најзад, у П ариз. За се к р ета р а 1.
класе д о б и о је ју л а 1934. и враћен је у Берн. За саветни ка је
ун ап ређ ен о к т о б р а 1939. и п осл ан је у В аш и н гтон. П остав љ ен
је за д и п л о м а т с к о г пр ед ставн ик а код Д е г о л а ф еб р у ар а 1942, a
о к т о б р а 1943. за А јзен х ау е р о во г п о л и ти ч к о г саветни ка са
п р и в р е м е н и м р а н г о м п ослан и ка. О д а тл е је, т о к о м 1945,
п остављ ен за г ен ер а л н о г кон сул а у М еђ у н ар о д н о ј зон и у
Т ангеру, да би, најзад, ав гу ста 1946, био п остављ ен за
и зв а н р е д н о г и о п у н о м о ћ е н о г а м б а с а д о р а у Б ео гр а д у , где је

*П од Н асловом „Р азго во р и са Сер Ч ар л со м П иком ", писац овога

чланка већ је у три наставка објавио неш то у „Гласу канадских
С рба“ (Г од. 23., Бр. 1796, 1797 и 1798 од четвртка 17 и 24 новем бра и
1 децем бра 1960). Ово је сада неш то допуњ ено издање.
 Казивањ а Ч арл са Пика 11

о с т а о д о о к т о б р а 1951, када је п р ем е ш т ен у Атину*.

П е н зи о н и с ан је августа 1957. и у м р о је у Л о н д о н у 10. ап р и л а
1958, у својој ш есдесет другој години. П р о в е о је тр и д е ст пет
г од и н а у д и п л о м а т с к о ј служ би и стекао велико искуство
сл уж ећ и како у Западној так о и у И сточн ој Европи , у Азији,
С еверној А ф ри ц и и С еверној А мерици.
С ти ц аје м окол н ости , с њим са м се у п о зн а о и донекле
спријатељ ио. Б и о је ред о в ан гост у кући л еди П еџет и, када год
је б и в ао у Л о н д о н у , и он и његови (ж ена и четири сина)
од сед ал и су код ње. У њ е н о м п р о с т р а н о м и г о с т о љ у б и в о м
д о м у , у К и н гсто н у на Т ем зи , крај Л о н д о н а , см о се ред о вно
в и ђ ал и . „ П р и јат е љ и н аш и х пријатељ а и н а ш и су п ри јатељ и “ ,
како веле Ф ранцузи. Т а к о см о, на п о ср ед ан начин, и нас
д во ји ц а п остали , ако не п р и јат ељ и м а у п р а в о м см и слу те речи,
он о б ар д о б р и м п о зн а н и ц и м а.
„ Њ е г о в е сп осо б н ости највидљ ивије су и ско р и ш ћ е н е у
Ј у г о с л а в и ји “ , нап исао је сер Д а н к а н Вилсон, који је, и он,
н еш то доцније, био а м б а с а д о р у Б еограду. „Г д е је а м б а с а -
д о р о в а о у д о б а када је м а р ш а л Т и то прекинуо са
К о м и н ф о р м о м (1948). Т а д а је П и к већ био стекао н еш то
ути цаја на ју госл овен ске вође и у п озн ао њ и хо в начин
м и ш љ ењ а. Тако је био у м о г у ћ н о с т и да о д и г р а крупну улогу у
ш какљ ивој д у ж н о сти васп о ста вљ ањ а д о б р и х о д н о с а и зм еђ у
З а п а д н и х сила и Југосл ави је, и то после стањ а о г р о м н е
ого р ч е н о с т и “ * * .
К а д г о д с а м о Пику ш т а с а зн а в а о или из њ егових уста
сл у ш а о , то с а м о д м а х зап и си вао. М оје м и ш љ ењ е о њ ему
н азр ећ е се из сл ед ећи х о д л о м а к а из м о ји х бележ ака.
* * *

П он ед ељ ак, 13. м а ја 1946.

О д р еђ ен је нови а м б а с а д о р за Б ео гр а д . To је г. Ч а р л с
Б ри н сл е П е м б е р т о н Пик. Т а м а н см о в е р о в а л и д а ће сада
Ен глези м а л о за т е за т и са и м ен о в ањ е м н о в о г а м б а с а д о р а , кад
се они п о ж у р и ш е да то учине после неко л и ко недеља.
П он ед ељ ак, 15. ју л а 1946.
На вечеру ме је зв а л а л еди Пеџет. П о с л а л а је кол а по

* ’’Who’s Who”, Adam and Charles Black, London, 1958, p. 2348, and ’’The
Foreign Office List and Diplomatic and Consular Year Book”, Harrison and
Sons, Limited, London, 1958, p.380.
** ’’Dictionary of National Biography, 1951-1960”, Oxford University
Press, 1971, p. 797.
 12 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”

М и л а н а Г а в р и л о в и ћ а (1882-1976) и мене. П р и р е д и л а је вечеру

д а би нас у п о зн а л а са Ч а р л с о м П и к о м . Ч о в е к је врло
си м п ати ч ан , и згледа искрен и п о ш тен , даје утисак особе која
се неће п о в о д и ти т у ђ и м м и ш љ е њ и м а. М н о г о нити х о ћ е нити
м о ж е д а говори. Већ је в р л о м н о г о ш т о је п р и с тао д а се са
н а м а састане. И п ак са м из он ог ш т о н а м је рекао м о г а о да
стекн ем утисак д а неће скоро на пут и д а Велика Б р и тан и ја
виш е неће в о д и ти п о ли ти ку п о п у ш т а њ а п р ем а Русији.
П етак, 11. о к т о б а р а 1946.
Л ед и П е џ е т нас је п о з в а л а д а се у п о з н а м о са г -ђ о м П ик, која
за који д ан о д л а зи к м уж у у Б ео гр а д . В рло љ у б азн а жена.
О б е ћ а л а је да ће п о к у ш а ти д а ступи у везу с н а ш и м
породицама.
У то р а к , 14. ја н у а р а 1947.
Ч а р л с П и к је преко Б о ж и ћ а д о ш а о на н еколи ко д а н а до
Л о н д о н а . Н и с а м га видео. Одсео је ко д л еди Пеџет. К а д сам
јуче био код ње, рек л а ми је, на осн ову он ог ш т о јој је П ик
причао: ”1 am convinced you will begin to return home in a year’s time,
and you will all be back by 1950”.
С у б о та 26. а п р и л 1947.
Јуче с а м са п р о ф е с о р о м Ј о в а н о в и ћ е м (1869-1958) б и о код
л еди Пеџет. П о к а з а л а н ам је п исм о које је д о б и л а од Пика.
П р е б а ц у је јо ј ш т о ј е п о т п и са л а п исм о, објављ ено у „Т а јм су “ ,
који м је узела у о д б р а н у изгнанике. П и к јој д оказује д а они
м о г у сл о б о д н о д а се в р аћају у зем љ у и д а и м се н и ш т а неће
д о г о д и т и . Л ед и П еџет х о ћ е д а му о д г о в о р и и м о л и л а ме је да
јој д а м о б р азл о ж ењ е. О д м а х с а м јо ј д ан ас п о сл ао п исм о и
навео читав низ разлога из којих се види шта се догађало онима
који су се в р аћ ал и .
П етак, 23. м аја 1947.
И з Б е о г р а д а п исм о од Пика. ГТримио је пакете које см о му
п о сл ал и 1). Ј а в љ а д а су из М и н и с т а р с т в а и н ос тран и х п осл ов а
о т п у ш т ен и М и л о ш К и ћ е в а ц (1894-1974) и Б ор и воје С и м о ви ћ .
И в о Д е ђ у л и (1876-?) в р а т и о се из Ју ж н е А ф рике у Б ео гр а д .
А л и оно ш т о је н ајстраш ни је то је п р и п р ем а за п рим ен у
п е т о го д и ш њ е г п лан а о расељ авањ у из Б е о г р а д а свих
„ п а р а з и т а " , тј. н е п р о д у к т и в н и х с л о ј е в а , п е н з и о н е р а ,
рен ти јера, итд. Х о ћ е д а раселе Б е о г р а ђ а н е и да доведу
паланчане. T o је п р о ст о п р о п а ст за н аш свет. Где he и ш т а ће?
He с м ем ни д а м и сл и м . Сличне су н а м вести већ сти зал е са
р а з н и х стр а н а , а л и је ово п рва н есум љ ива п о т в р д а коју см о
д о би л и .
Ч е т в р т а к 29. м а ја 1947.
Д а н а с с а м са п р о ф е с о р о м Ј о в а н о в и ћ е м и др. Г а в р и л о в и ћ е м
 Казивањ а Ч арлса Пика 13

био код л ед и Пеџет. П р о ч и т а л а н ам је п исм о које је д о б и л а од

П и ка као о д го в о р на своје од п р о ш л о г месеца. Заиста чудан
м е н т а л и т е т то г а човека. He о д г о в а р а на р а з л о г е које је она
у п о тр еб и л а , а које са м јој б и о д ао, већ п р ел ази преко свега и
ул ази у нека ф и л о зо ф ско -и с то р и јс ка р а з м а т р а њ а .
Ју г о с л а в и ја је м о р а л а д а п ропадн е, јер у њој није било
јед и н ст в а , а није било ни д ем о к р ати је . К о м у н и з а м ће се дуго
о д р ж а т и , јер се и Т урско Ц а р с т в о д у го о д р ж а л о . А оно се
о д р ж а л о з а т о ш т о се п о д јар м љ ен и н а р о д и нису м о г л и д а
сложе. Због српског н еп о пустљ и вог ста ва п р ем а Х р в а т и м а ,
д о ш л о је д о А н та П а в е л и ћ а ( 1889-1959), а после до Т и та. К раљ
А л ек сан д ар (1888-1934) р а д и о је на К о н к о р д а т у . T o је
н а ста в и о и кнез П а в л е (1893-1976). К а д а ј е К о н к о р д а т д о ш а о
пред Н а р о д н у скупш тину, С р би су ја в н о д е м о н с т р и р а л и ,
П а т р и ја р х (Г а в р и л о Д о ж и ћ , 1881-1950) р еш и о је д а
а н а т е м и ш е м и н и с тр е и н а р о д н е посланике који буду гл аса л и
за К о н к о р д а т , и с т в а р је п ал а у воду. О п ози ци је у зем љ и им а,
али она није сл ож н а, н ем а и деала, д о к га ко м у н и сти имају.
М о ж д а је тај и деал п о г р е ш а н и ш те т ан , а л и је идеал. С л оге
н ем а ни у и згн ан и ш тв у , које не зна ш т а хоће. М р ж њ а п р ем а
к о м у н и зм у није д о в о љ н о о р у ђ е д а се он о б о ри . У о в о м см ислу
он пиш е десетак страна.
Н есу м љ и в о д а је искрен ка д све ово пиш е, а л и је с т р а ш н о
к а д човек п о м и сл и , д а л и ч н о ст на њ е г о в о м п о л о ж ају м о ж е да
буде так о п р о с то д у ш н а . Он и здв аја Ју г о с л а в и ју из зем љ опи -
сне средине у којој се н а л а зи и п о с м а т р а је као засебну јединицу
П р е д с т а в љ а к о м у н и з а м ко д нас као п оследи цу д и к тату р е,
п о д в о јен о сти и зм еђ у С р б а и Х р в а т а , н ео р г а н и зо в а н о с т и
г р а ђ а н с к и х с т р а н а к а, о д б и јањ а К о н к о р д а т а и н ем ањ а
сло ж ене п оли ти ке ни ко д опозиције у сам ој зем љ и ни код
и згн а н и ш тв а.
Он закључује д а ће к о м у н и з а м т р а ја т и као Т ур ск о Ц арство.
П а зар се оно о д р ж а л о в ек о в и м а зб о г по дво јен о сти
п о т л а ч е н и х н а р о д а или з б о г т о г а ш т о су Велике силе
п о д р ж а в а л е „Б о л е сн и к а на Б о с ф о р у “? П а зар је д и к т а т у р а код
нас д о ш л а в о љ о м краљ а А л ек сан д р а или зб о г д и к т а т у р а у
Русији, И та л и ји и Н ем ач кој, к о ји м а су Велике силе
п о в л а ђ и в а л е ? П а з ар је та иста д и к т а т у р а д о ш л а с а м о зб ог
п о д в о јен о сти и зм е ђ у С р б а и Х рв ата? у Грчкој, Румунији,
Бугарској није б и л о такве п одво јен о сти , па је опет д о ш л о д о
д и к т а т у р е и, најзад, д о ко м у н и зм а . Г рчк а је спасена са м о
б л а г о д а р е ћ и А н гл о -А м е р и к а н ц и м а . Он п о л а зи од потпуно
погреш н е п ретп о став ке д а је рево л у ц ија ко д нас била
сп о н тан а, а п рел ази преко чињенице д а су биле п о треб н е војна
п о т п о р а С о вје тск о г С ав еза и п р о п а г а н д а А н гл о -
А м е р и к а н а ц а па д а Т и то п обеди с и л о м оруж ја и н ам е т н е се
14 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош"

Југо сл ави ји.

Њ е м у је н еп о зн а та са д р ж и н а К о н к о р д а т а , а јо ш мање
чињ еница д а је К о н к о р д а т био са м о п о в о д д а о п о зиц и ја
и з р а з и сво је н е г о д о в а њ е п р е м а п о л и т и ц и М и л а н а
С т о ја д и н о в и ћ а (1888-1961) и кнеза П а вл а. П и ков и р а з л о з и и
р а з л а г а њ а су ме грд н о р а з о ч а р а л и и изгуби о са м д о б р о
м и ш љ ењ е које с а м и м а о о њему. Ч у д ан став човека, који је,
како м и се чини, у основи д о б р о н а м е р а н , ал и го в о р и без
д о в о љ н о г п о зн а в а њ а суш тине. Он и зн а л ази о п р а в д а њ а д а не
би п р и зн ао да је ко д нас д о ш а о к о м у н и з а м с а м о и искључиво
зб ог т о г а ш то су то Руси хтели.
Ч е т в р т а к , 10. ју л и 1947.
Био на вечери код л еди Пеџет. Б и л а је и г-ђа Пик, која је
д о ш л а на неколико д а н а из Б ео г р а д а . Неће н и ш т а д а каже.
П о т п у н о је р азу м ем , ал и не р а з у м е м за ш т о је о н д а п ри с тал а
са м н о м да вечера. О сећ ао са м се в е о м а н ел агод н о. С едети за
и сти м с т о л о м с о с о б о м која је д о ш л а из моје земље, која је
уд исала онај в азд у х ш т о удиш у и моји, знати д а је, д о пре
н еколи ко д ан а, ш е т а л а о н и м у л и ц а м а које су м и најм илије, a
не м о ћ и о д ње н и ш т а чути, н и ш та сазнати.
С реда, 10. се п те м б р а 1947.
Ј у т р о ш њ а ш т а м п а објављује д а је ђ ен ер ал сер Џ е м с С тил,
б р и та н с ки зап овед ни к и високи к о м еса р у Аустрији, и м ао на
Б леду са стан ак са Т и т о м и В л а д и м и р о м В елеб и том . С астанку
су п рису ствовал и и ђ ен ер ал Ф ицрој М ак ле н и британски
а м б а с а д о р у Б ео г р а д у Ч а р л с Пик. Сви су били са својим
су п ру гам а. П р е м а о н о м ш то ја в љ а ш т а м п а , р а с п р а в љ а л о се о
брита-нско-југословенским о д н о с и м а на ју г осл ов ен ско-ау-
стријској гран и ци и о репатрирању ју госл ов ен ски х избегли ц а,
које се н алазе у Аустрији. О п ет т р г о в и н а гл ав ам а ! Ш та би
друго м о г л о д а буде кад је р а з г о в о р и м а п р и с у ств о ва л а и она
з л о к о б н а птица М аклен! Ш т а м п а , без и каква стида,
објављује д а је леди С ти л и г-ђи П и к Т и то п р ед ао скупоцене
п о кл он е у б р и л и јан ти м а. М н оги he се уп и та ти да ли су предаја
н а ш и х људи и б ри л и јан тски п о кл о н и у узрочној вези? З н ам да
нису, ал и ипак!
Ч е т в р т а к , 2. о к т о б р а 1947.
С и н о ћ са м видео је д н о п исм о Ч а р л с а П ика писано из
Б ео г р а д а . О д н осн о п о в р а т к а и згнаника, м и сли д а се м огу
в р а ћ а т и сви сељаци и н е ш к о л о в ан и људи. Њ и м а не прети
н икаква опасност. Сви који су се вр ати л и изјављују да су
н езад о в о љ н и р е ж и м о м и да је В лада с т р а ш н а , али с м а т р а ју д а
је боље бити у својој зем љ и ма и са В л а д о м са ко јо м се не
слаж у. Ш то се тиче оф и ци ра, за виш е оф и ци ре се уо п ш те не
п о став љ а питање п овратка. Н и ж и о ф ицири ваљ а са м и да
 К азивања Ч арлса Пика 15

р а зм и с л е и да донесу одлуку. У с в а к о м случају, они који м а

п о р о д и ц е јав е д а не д о л а зе, т реб а д в а п у т да се р а зм и с л е пре но
ш т о се реш е на п о вр атак. ”Le regime est odieux et detestable”
п иш е o h , али ce м о р а п р и зн ат и да je y и звесн о м
п огледу, учинио м н о го. "Parmi les communistes il y en a de bons”,
н аст а вљ а OH. "Malheureusemnt les mauvais sont aux positions elevees.
Des fois on y trouve aussi un bon, mais ils sont rares, helas!” 2)
Д аљ е ce y писму П и к бран и од н а п а д а које м у м н оги
пријат ељ и упућују из Л о н д о н а и к о ји м а м у п ребац ују д а му је
Т и то б ац и о п р аш и н у у очи. ”Је dois proteger les interets de mon
pays”3), каже он, и to о б ја ш њ а в а цео његов став
п осл ед њ и х месеци. Н а крају да би, ваљ да, ц е л о м писму д а о
н еш то утеш ни ји крај и из о б зи р а п р е м а о со б и којој је писмо
н ам ењ ен о (леди Пеџет) и којој је ж елео да улије м а л о наде,
з а в р ш а в а п исм о сл е д е ћ и м речима: „ Ј е д н о г а д а н а , кад овде (у
Б ео гр а д у ) буде н естал о н е р е д о в н и х п рилика, ми ћ е м о се опет
н аћи на истој линији. А н и ш та не траје вечито, па ни
ком унизам“.
П етак, 24. о к т о б р а 1947.
К а д с а м п р о ш л о г петка ручао код л еди П еџет, рек л а ми је
д а и сто г вечера стиж е из Б е о г р а д а Ч а р л с Пик. Д в а д ан а
д оцн и је м и је т е л е ф о н и са л а д а би П и к в р л о р а д о х тео д а нас
види и д а н а м пруж и сва о б а в е ш те њ а која би см о ж елели да
д о б и је м о , у к ол и ко су му, р а зу м е се, п о зн а та и п од у с л о в о м да
ст в ар остане у в р л о п о в е р љ и в о м и уском кругу. С а с т а н а к је
зак азан з а д а н а с у 1 6 ч .30(д о ц н и јеи зм ењ ен за 16ч.). И м а л и с м о
оти ћи П р о ф е со р (Сл. Јо в а н о в и ћ ), д о к т о р (М . Г а в р и л о в и ћ ) и
ја. П р о ф е с о р се, у посл ед њ ем тренутку, п р е д о м и с л и о и
извинуо. Б ојао се д а П ик не почне д а х в ал и реж и м и он да би
био д о веден у н езгод ан полож ај: или да ћути или да му
о д г о в а р а и доказује, ш то би било незгод но , јер је са стан ак у
пријатељској кући. Т ак о см о о т и ш л и са м о Д о к т о р и ја.
Били см о с а м и с њим о д 4 д о 8ч. О д г о в а р а о је на сва н аш а
питањ а. Око 7ч. се м а л о рас к р ав и о и т а д а је почео сам да
прича. Н а н а ш а п и тањ а у г л а в н о м н ам је д а о следећа
об авеш тењ а:
— П у т о в а о је д о с т а по зем љ и и р а з г о в а р а о са м н о г и м
сељ ацим а. Нигде, ни у је д н о м је д и н о м крају, није н а и ш а о ни
на је д н о г је д и н о г зем љ о р а д н и к а који није г р д и о реж им.
Н есу м љ и во да су сви сељаци п р о ти в у Тита. Ш та то значи, он
не зна. П о њему су, у сви м з е м љ а м а , сељаци увек у начелу
п р о ти в у Владе. К а д човек п ита енглеског „ ф а р м е р а “ , и он је
п роти в Л аб у р и сти ч ке владе (Атлијеве), али то не значи д а ће
м а ш та учинити д а је обори.
— Р е ж и м о б р а ћ а н ар о ч и т у паж њ у на в а р о ш к и зан атли јски
и рад н ички сталеж . И м а о је прилике да р а з г о в а р а са тр о ји ц о м
четника, који су м о н а р х и с т и и који су се в р ати л и у земљу. Они
16 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

су му и зјавили д а су п роти в н и ц и реж и м а, да су н езад о вољ н и,

али признају да је д ан ас ж и в от за зан ат л и је и радн ике лакш и .
Т р гов и н е су, истина, све празније, а л и како рад н и к и м а
н ар оч и те п овласти це, то л акш е, но пре р ата , д о л а з и до д о б а р а
који су м у п отребни. Он признаје да је број о д троји це љ уди с
ко ји м а је о т о м п итањ у р а з г о в а р а о в рл о м а л и и д а је теш ко из
то г а и звући неки оп ш т и закључак, али је и њ егово м и ш љ ењ е
д а је у м а т е р и ја л н о м п огледу р а д н и ц и м а д ан ас боље.
— Р е ж и м није сигуран, ал и нико не см е н и ш т а д а п редузме.
С ви су уверени да би се р е ж и м л а к о д а о о б о р и т и , а л и би
С овјети уп ал и с в ојско м и д о ве л и н а т р а г Тита. Р еп ресали је би
биле стр а х о ви те.
— Реж иму је потребно јо ш најмањ е десет година па да мож е да
к а ж е д а се у ч в р с т и о .
— А ко би р а т и зби о у року од пет год и н а, Ј у г о с л а в и ја би се
опет п р е т в о р и л а у гр ађ ан ск о р азб о ји ш те. О п ет би д о ш л е д о
и з р а ж а ја све нетрпељивости: Х р в а т и би били п р о ти в у С рба,
четници п р оти в у п ар ти зан а, п р а в о с л а в н и п р о ти в у ка то л и ка ,
м у с л и м а н и п р о ти в у п р ав о сл ав н и х . Б р а т с т в о и је д и н с т в о с а м о
су п оврш н и . ”It is a very thin pie”, која сп ољ а в рл о лепо
и згледа, ал и испод ње све је ј о ш у заврело.
— Т в р д и се д а је п р и п р е м а н а т е н т а т на Бели Д в о р , на д ан
неког д р ж а в н о г празника. В а зд о х о п л о в ц и су и м а л и д а баце
б о м б е п р и л и к о м војне см отре. Завера је на вр ем е откривена.
ГТрича се д а је у Земуну стрељ ан о ш ездесет в азд у х о п л о в а ц а .
М е ђ у т и м , у с м о т р и тр у п а уч еств о в ал о је и в а зд у х о п л о в ст в о .
— У Б е о гр а д у се та к о ђ е г о в о р и л о о н еким н е р е д и м а у
М акед они ји. Он је лично, т и х д а н а , т р а ж и о д а л е т и до С коп љ а
и, после, к о л и м а о б и л а з и б а ш оне крајеве у ко ји м а се т в р д и л о
д а се воде борбе. П р и јав и о је п утовањ е М и н и ста р ств у
и н о с тр ан и х п о сл ов а и о д м а х м у је речено д а нем ају никакви х
п р и г о в о р а и д а м о ж е д а крене кад буде желео, ак о х оћ е истог
д ан а. И з т о г а и зво д и закљ учак д а у т о м крају није било
н икакви х нереда, или д а су били такве п р и р о д е да р еж и м у није
с м е т а л о да их он види.
— Иначе, д у ж југосл ов ен ско-грч ке гран и це д о л а з и ста л н о
д о в ећи х или м а њ и х сукоба.
— Б и л а би највећа гл уп о ст н еш то сад у зем љ и п р ед у зи м ати
п р о ти в реж им а. Н а р о д у т р еб а с а в е т о в а ти д а буде миран.
— Н ајв ећа је тајна ко ли ко у Ј у г о сл ав и ји К о м у н и с ти ч к а
с т р а н к а и м а чланова. To не уме нико тачно да рече, ал и он
ми сли д а их и м а највиш е сто хиљада.
— Ц ркве су увек пуне.
— К ан терб ер и јски дин (Џ он сон )4) је човек у чијој глави није
све у реду. К а о так ав је п о зн а т у Енглеској.
— Т р еб а очеки вати да се, о д д ан ас за 6 месеци, п рогласи
 Казивањ а Ч арлса Пика 17

Ј у г о сл о в ен ск о -Б у г ар ск а федерација. А л б ан и ја је с т в ар н о већ
припојена. Није искључено да је крајњ и циљ реж и м а
прикључење С о вје тско м Савезу.
— У М и н и ста р ств у и н о с тр ан и х п о сл о в а с т а л н о се мењају
чиновници који су у вези са с т р а н и м п р е т с т а в н и ц и м а , чим се
п ри м ети да су са с т р а н ц и м а приснији. Т ак о је н е д а в н о с м е њ е н
Б а т а (М и л о ш ) Н е ш и ћ 5) и пребачен у М и н и с т а р с т в о
трговине.
— Врло је л а к о беж ањ е из земље и рачуна се д а месечно
н ајм ањ е сто осо б а побеге у Аустрију.
— М н о г о се р ад и на об н о в и в а р о ш и ц а и села у Бо сн и и
Лици. Р о г а т и ц а је п о тпун о и зграђ ен а.
— Л ан е је Б р и т ан ск а ч итаони ц а, која св ак о д н ев н о п р и м а
све бр итанске л истове, б и л а в р л о д о б р о посећена. Б и л о је
виш е о д 300.000 п осети лац а.
— П р и л и к о м И зл о ж б е б ри тан ске књиге, п р о д а н о је у
Б е о г р а д у за виш е од 2,000.000 д и н а р а књига.
— Р е ж и м н а м е р а в а д а у Земуну и зг р ад и престон и цу
Југослави је. Б е о г р а д би о ста о с а м о као п р есто н и ц а Србије.
И д у ћ е недеље о т в а р а се у Б е о г р а д у и з л о ж б а п л а н о в а за ту
нову ф ед ер ал ну престоницу.
— Он п р и м а код себе с а м о оне који су д о б р о са р еж и м о м .
О д б ија да п р и м и м а кога дру го г, д а не би т и м љ у д и м а с т в а р а о
неприлике. Са њ и м а се састаје на д р уги начин. И за то постоје
м огућн ости .
— Ју г о сл о в ен ск а и бу гар ска војска м о г у се с м а т р а т и
са с т а в н и м д е л о в и м а совјетске војске.
— Б е о г р а д ј е в рл о чист.
— Т о п чи д ерск о Б р д о и Д едињ е су крајеви у к о ји м а станују
д о ш љ ац и , н ајб л и ж и реж им у.
— ђ и л а с (М и л о в а н ) је сигурно је д а н о д најсвирепијих.
С вирепији је од Р а н к о в и ћ а (А лександ ра-Л еке).
— Д р а г о љ у б Ј о в а н о в и ћ (1895-1977) се в р л о д о б р о б ран и о
п ред судом.
— О п туж ени се в ер о в ат н о п о д в р гав ају м у ч ењ и м а п р и л и к о м
и страге и т о к о м суђења. П о д о н о ш е њ у пресуде, са
осу ђ ен и ц и м а се не поступа р ђ ав о. Он то закључује по начину
како се п осту п ал о са п е ш та н с к и м Ј е в р е ји н о м З о л т н е р о м 6),
али, д о д а је да се м о ж д а с њим так о п о сту п ал о з а т о ш то је
б р и тан ски д рж ављ ан и н.
— С и м о в и ћ (Д у ш а н , 1882-1962) је д о б р о . В рло често
посећује Б о м о н т а (в а зд у х о п л о в н о г и засланика). Т а м о га је и
он сретао. Звао га је да д о ђ е и д о њега, ал и му је С и м о в и ћ
о д г о в о р и о д а не сме ни за живу главу.
— У т р г о в и н а м а и м а н еш то робе. П репод н е, свет у
р е д о в и м а чека д а би н еш то купио.
 18 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

— О д в рем ена д о в рем ен а се преносе гл асов и о д е л атн о сти

гери лски х чета по зем љ и, ал и је све то теш ко, ако не и
немогуће, п роверити .
З а т и м см о п реш л и на р а з г о в о р о н ам а , који с м о о с т а л и у
Л о н д о н у , и о т е ш к о м п олож ају у ком е се н а л а зи м о . Он нам
рече д а је наш е п итањ е п окрен уо у Ф орен офису, иако за то
није н адлеж ан . У г л а в н о м м у ј е речено д а је искључено да нам
Б р и тан ск а в л а д а п о м о гн е, јер би за то б и л а п о тр еб н а од лука
П а р л а м е н т а , a то би б и л о н ем огуће издејство вати. О с и м тога,
с м а т р а се д а К р а љ (П е т а р 2. 1923-1970) и м а о г р о м н и х
средстава. У т р ен у ц и м а када су његови људи у т е ш к о м
полож ају, он ваљ а на п р в о м м есту д а и м притекне у п о м о ћ . He
мож е се с м а т р а т и да је то с а м о његов новад. Он је сам о,
с ти ц ајем о к о л н ости , п р и д р ж а в а л а ц н а р о д н о г н о вц а и и м а да
га д ели са св оји м н а р о д о м . П и т а се не би ли, м о ж д а , било
могуће покренути неку п р и в атн у акцију са И д н о м и л о р д о м
А л е к с а н д р о м на челу.
З а в р ш и о је сл ед ећ и м речима: „Н е бих х тео ни да вас
х р а б р и м ни д а вас д е м о р а л и ш е м . М о р а м о и м а т и вере. "Nothing
lasts for ever. Not even Communism”!
Све д о т л е см о Д о к т о р и ја б и л и са м и с П и ко м . П о сле тога
су н ам се п р и д р у ж и л и леди П еџет и п отпу к овн и к М и л а н
Ј о в и ч и ћ (1883-1955), који је настањ ен у њ ен ом дом у.
П о слу ж ен и см о р а з н и м п и ћ и м а и д о б р о м преп ечен иц ом , коју
је П ик д о н е о из Б ео г р а д а . А л к о х о л увек и м а своје дејство.
Р а з г о в о р је постао ж и в љ и м и П и к је сл о б одн и је р азв еза о
причу.
Ч и м је чуо да је К ан терб ер и јски дин сти гао у Б ео г р а д , П ик
му је тел еф они сао . Б и о је одсео у х о тел у „ М а ж е с т и к “ , а л и га
није н аш а о . Ј а в и о м у ce по д р уги пут, али Д и н а опет није било.
Н а јза д га је н а ш а о и п о зва о га је на ручак. Д и н је гост
Југосл о вен ске вл ад е и све му је п лаћен о. Ч а р л с П ик м у је
скренуо паж њ у на све ш т о се д о г а ђ а у зем љ и и з а м о л и о г а ј е д а
не даје никакве изјаве ш т а м п и д о к се с њим п р е т х о д н о не
сп о разум е. Овај је то об ећ ао и после т о г а кренуо на путовањ е
по земљи. Г де г о д се м и ц а о д а в а о је изјаве ш та м п и . Н а јза д се
в рати о у Б ео гр а д . Није се ја в и о Пику. Овај га је у зал у д
т р а ж и о ,а л и је Д и н био увек заузет и није м о г а о д а му се јави.
Н а јза д м у је П и к п о с л а о свог секретара, преко ко га м у је
поручио да жели н еи зоставн о д а га види. Д и н ј е то и з в р д ао и
н апустио је Б е о г р а д и Југо сл ав и ју не вид евш и п о н о в о П ика. У
м е ђу в р ем ен у је П и к био у Л о н д о н у , од акл е је кренуо за
Б еогр ад, преко П рага. Т а м о је отсео код свог колеге
(Н и ко л с а), који му је рекао да је К ан тер б ер и јски дин у П р а гу и
д а никако није м о г а о д а га види, д а ј е н ајзад успео д а п ристан е
да му дсфе на вечеру сутрадан. П и к се н ар о ч и то з а д р ж а о дан
 К азиваљ а Ч ар л с а Пика 19

дуж е у П р а гу д а б и с е , на тој вечери, састао са Д и н о м . Овај је, у

п осл ед њ ем тр ен утку, ја в и о да не м о ж е да д о ђ е и и зб е гао је
с а стан ак и са П и к о в и м п р а ш к и м к о л его м . Д и н иначе с та л н о
носи на г р у д и м а теж ак з л а т а н крст у кр а ш ен д р а г у љ а м а , ш то
је д о б и о о д М о с к о в с к о г п а т р и ја р х а (А лексија, СергКја
В л а д и м и р о в и ч а С им ен ског, 1877-1970).
З а т и м н а м је рекао д а ће Ј о р ш к и ар х и еп и ск о п (Гарбет),који
се н а л а зи у П р а гу , п осети ти Б ео гр а д . П и к се о д а в д е в р а ћ а у
Б ео г р а д , оп ет преко П р а га , п ове ш ће с о б о м А р х и еп и ск о п а и
биће у Беогшаду у п етак вече (31. о к тоб ра). А р х и еп и ско п he
посети ти и Т и т а и П а т р и ја р х а . Н а м оју п р и м е д б у д а he то
опет и за зв а т и м ан и ф естац и је и х ап ш ењ а, к а о п р и л и к о м
посете Х е р е ф о р д с к о г еп и ско п а (Парсонса) 7), П и к м и је
о д г о в о р и о д а неће, јер се за А р х и еп и скоп ов б о р а в а к у о п ш те
неће знати. Д а ћ е се са о п ш т ењ е ш т а м п и тек п о ш т о буде
нап усти о Б ео гр а д . П и к верује Ј о р ш к о м архи еп и скоп у. T o је
у м а н и т резв ен човек, који се не боји истине и ум е све д а види.
М и с л и д а ће б и т и в р л о д о б р а п р о т и в т е ж а п о с е т и
К ан тер б ер и јск о г дина.
С к о п с к о м м и т р о п о л и т у Ј о с и ф у (Ц в и јо ви ћ у , 1878-1957)
о д о б р е н о је д а посети Скопље, а л и су му в л а с т и с а о п ш т и л е д а
не м о гу д а му зајемче б езб ед н о с т и д а не искључују м о гу ћ н о с т
д а д о ђ е д о демонстрација п р о ти в у њега. Он је то п р и м и о к
знањ у и рек ао да, крај свега, ж ели д а п осети своју епархију.
О т и ш а о је и о д м а х је д о ш л о д о „ с п о н т ан и х “ демонстрација.
Руља је п ред М и т р о п о л и т о в и м д в о р о м „ с п о н т а н о “ урликала:
„ С м р т Јосиф у"! М и т р о п о л и т је о т в о р и о п р о з о р , хладнокрвно
и зи ш а о на б а л к о н , д и г а о руке у увис и з а х т е в а о м и р . К а д а се
д р ек а м а л о с т и ш а л а , р ек ао је: „ Д о б р о , д ец о моја! С м р т
Јосифу! А ли, реците м и, на к о г а Ј о с и ф а м исл и те? Јо с и ф а
С таљ и н а или Ј о с и ф а Б р о за ? T o није лепо! С ви см о ми
х р и ш ћ а н и и ничију с м р т не с м е м о д а ж е л и м о “ . Руља се
р а з и ш л а као в о д о м п о ли в ен а и д е м о с тр а ц и је су престале.
Ч а р л с П и к т в р д и д а је ово и сти ни т д о г а ђ а ј 8).
П а т р и ја р х се в р л о д о б р о држ и. Ч и м се в р а т и о у Б ео г р а д ,
П ик је т р а ж и о д а га посети. П а т р и ја р х га је о д м а х п р и м и о у
П а тр и јар ш и ји . Б и л и су са м и у салону. П а т р и ја р х је
с т р а х о в и т о г р д и о реж и м . Н а јз а д је п о д и г а о глас и почео да
г рм и : „Овај Б е о г р а д је п о стао ш п и јун ск ом ја з б и н о м . Свуда,
чак д о м о ји х в р ата, опкољ ен с а м ш п и јун и м а. T o је
н еи зд р ж љ и в о “ ! П р о з о р и су се т р есл и о д његове вике и П и к је
и м а о утисак д а П а т р и ја р х о в е речи одјекују д о улице.
П а т р и ја р х га је о д м а х у п и тао кад м о ж е д а му у зв р а т и посету.
П ик му је с а ве то ва о да, у с в о м интересу, то не чини. „ К а д са м
в р ат и о посету С о вје т ск о м а м б а с а д о р у , в р а т и ћ у је и
А м б а с а д о р у Њ е г о в о г Б р и т а н с к о г В ел и чан ств а“ . П о сле
20 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”

н еколи ко д ан а, у зв р ати о му је посету, и то са св и м свечано и

п р о т о к о л а р н о . П р а т и л и су га јед ан епископ и јед ан
свеш теник. П о д б е л о м п а н а к а м и л а в к о м , са ж е з л о м у руци и
на г р у д и м а ск упо ц ен ом п ан аги јо м , коју је краљ А л ек сан д ар
д а р о в а о 1920. п атр и јар х у Д и м и т р и ју (П а в л о в и ћ у , 1846-1930),
д о ш а о је усред дана. Ч а р л с П ик га је сачекао код у л азн и х
в р а т а и д о п р а т и о д о са л о н а, где је за њега с п р ем и о почасну
сто л и ц у у об ли ку п рестола. П а т р и ја р х се в рл о д о б р о држ и,
иако му је зд р ав љ е у к о н ц е т р а ц и о н о м л о го р у , пољ уљ ано. У
питањ у расцепа Српске п р ав о сл ав н е цркве не п о п у ш та и не
пристаје д а се стави п од јурисди кц и ју М о ск о вс к о г и сверуског
п атр и јар х а. О д б и о је позив да посети М оскву, a то су исто
о д б и л и и сви епископи, п од и з г о в о р о м д а су сви болесни.
Д о го д и н е се у ЈТамбету о д р ж а в а неки црквени састанак. И
П а т р и ја р х је позван. П и к ј о ш не зна како ће та ств ар д а се
изведе кад је о д б и о д а посети М оскву.
Ч а р л с П и к верује да he ускоро д а буду изведени пред суд
Г р о л (М и л ан , 1876-1952), Ш уб а ш и ћ (И в а н , 1892-1955) и Шутеј
(Јурај, 1889-1976)9).
П етак, 21. н о в е м б р а 1947.
„Т а јм енд т а јд “, који је ск ор о у св ак о м б роју писао о н ам а ,
о д је д н о м је п р естао да то чини. Л ед и Р о н д а, г л ав н и уредник и
у п ри јатељ ск и м о д н о с и м а са Ч а р л с о м П и к о м , п р еста л а је да
п иш е после његове претп ослед њ е посете Л о н дон у. С а зн а о сам
д а је кон ач н о п р о м е н и л а м и ш љ ењ е пре н еколи ко недеља, кад
је П и к п о н о в о био у Л о н до н у. С вем у о в о м не п р и д ајем неки
н ар о ч и т и значај, али б ел еж и м з а н и м љ и в о с т и ради.
С у бо та, 31. ја н у а р а 1948.
И з Б е о г р а д а је д о ш л а г-ђа Пик. Н и с а м је видео, ал и чујем
од л ед и П еџет, коју је п осети ла, д а је п р и ч ал а д а је п олож ај
свих с тр а н а ц а у Б е о г р а д у п о стао сасвим н ем о г у ћ и м . Никога не
м о г у д а виђају. Ч и м неког виде, тај у б р зо нестане, не зна се ни
како ни куд. П р е м а м и ш љ ењ у њеног м уж а, недељно бежи из
зем љ е око хи љ ад у душ а. Он верује д а су д о б р о уређени, не
с а м о к а н а л и за п р ел аза к преко границе, већ и п ри х в аћа ј у
И т а л и ји и Аустрији, јер сви ти људи беже г ол и и боси, без
х а р т и ја и без новца.
Н ајваж ни је је то ш то њен м уж и даљ е тв р д и да је Т и т о човек
са ко ји м би се м о г л о р ад и т и ка д не би био п о д ст а л н и м
притиском Русије. Бојим се да је и Пик један од оних безазлених
Е н глеза који ј о ш верују д а Т и то, кад за то д о ђ е време, м ож е
п о стати „ њ и х о в и м “ човеком . Глупост! П ик з а б о р а в љ а да
Т и то никад не би досп ео до д а н а ш њ е г п о л о ж аја д а није било
Руса и д а се неће м о ћ и ни четрдесет о са м часова о д р ж а т и ако
престане совјетска п о д р ш к а или ако би му некако успело д а се
 Казибања Ч ар л са Пика 21

о с л о б о д и руског ста р атељ ств а. П р е м а том е, ш т а Енглеска

и м а од т о г а ш т о Пик т в р д и да би се са Т и т о м м о г л о радити.
Д о к је на власти, не м о ж е се са њ им р ад и ти , јер то не
д о зв о љ а в а Русија. О н о га д ан а када Русије не буде б и л о ту,
неће бити ни Т и та. П р е м а то м е , каква је кор и ст о д њ егових
ли ч н и х о со б и н а 10).
У п и т а н а за Бледски сп о р азу м , о д г о в о р и л а је да је П ик
ул о ж и о м н о г о тр уд а и в р ем е н а ,к а о и д о б р е воље, да до
С п о р а з у м а д о ђе , и успео је. С п о р а з у м је био п о вољ ан и
правичан. А ли кад је д о ш л о д о његове прим ене, ств ар је
застал а. П р и м е н а је о д стране Е н глеза по верен а неким
м л а ђ и м о ф и ц и р и м а, који су б или велики ан т и к о м у н и с т и и
који су н а м е р н о о ш љ а р и л и и о м е т а л и рад. Т ак о је д о ш л о до
о т к а зи в а њ а С п о р а з у м а о д стране Т ита.
О в а је њена изјава значајна. Р азу м е се д а он а м о р а да
тв р д и д а је С п о р а з у м био правичан. А ли ова изјава показује и
д а је П и к д о с т а зап л и в а о у Т и то ве воде и д а виш е не м о ж е м о
рач у н ати на њега као на пријатељ а. Он је ко н ач н о Т и то в
пријатељ.
Н едељ а, 4. ју л а 1948.
У Л о н д о н у је сер Ч а р л с П ик (јан уара 1948. је завитежен).
К ак о чујем, н а м е р а в а д а остане у Л о н д о н у бар месец д ан а и да
се не в р аћ а на д у ж н ост д о к се прилике у Б е о г р а д у не р азб и стр е
12). К а к о сазн ајем од особе која га је в ид ел а (леди Пеџет),
и зјавио је да је стањ е у Б ео гр а д у врло затегн у то, ал и д а с е јо ш
не м ож е рећи ш т а ће се д о г о д и ти . Боји се д а се А м е р и к ан ц и не
залете д а пруже Т и ту подрш ку. Т и м е би га о јач ал и у самој
земљи, ш т о Ен глези не би желели. Ф ор ен офис с а д а утиче на
С тет д е п а р т м е н т да Сједињене Д р ж а в е не в р ате Т и ту зл а т о
Н ародн е банке13). Н адају се д а ће у т о м е успети, али нису
сигурни, jep су се А м е р и к ан ц и д о с т а загрејали. И п а к је д о б а р
знак да б ар Ен глези не н ам е р ав ају д а п о д р ж ав ају Тита.
У то р ак , 3. августа 1948.
У Б еограду, на Д унавској конференцији 14), и даљ е се
воде р а зг о в о р и „ д и п л о м а т с к и м “ речником. Сер Ч а р л с је
рекао да је Виш ински (Андреј Јан у ари јевич , 1883-1954), д ао
нетачне изјаве и да ће му о д г о в о р и т и сутрадан. Виш ински му
је д обац и о: „А ко сер Ч а р л с до сутра прикупи д о в о љ н о снаге
да на мој говор о д г о в о р и после седам д есет д в а часа, ја н е м а м
н и ш та п ротив, али ми ћ ем о му о д г о в о р и т и после мањ е од
је д н о г с а т а “ .

Среда, 1 . јуна 1949.

П о п о д н е см о код леди П еџет и м а л и састан ак са сер
Ч а р л с о м . Г лавни , ако не и јед ин и п р ед м ет р а з г о в о р а био је
В ладика (Иринеј ђ о р ђ е в и ћ , 1894-1954), који је синоћ д о б и о
22 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

л ак удар и н а л а зи се у болници. П а т р и ја р х је рекао сер Ч а р л су

д а никако неће да в л ад и к а Иринеј остане у Л о н д о н у , д а је
најбољ е д а се в р а т и у Сједињене Д р ж а в е и д а се настани у
Л и б ер тви л у (н аш ем м анасти ру). To исто ж ели и
К ан тер б ер и јск и ар х и еп и ско п (Ф иш ер). И л еди П еџет би то
исто ж елела, а л и ј о ј је незго д но да м у од рекн е месечну п о м о ћ
о д 50 фунти, коју му он а даје, а В лад ика ак о му се то не
ускрати, неће н икако х тети да нап усти Енглеску.
Г а в р и л о в и ћ и ја см о јој с а в е то в а л и , а с т и м се сл о ж и о и сер
Ч а р л с , д а се прво сазна узр ок и стањ е б олести, о н д а да се ш то
пре упути у неки д о м , у ком е би извесно вр ем е и м а о потпун
о д м о р , па тек о н д а да се види ш т а се м ож е учинити; д а се
т р а ж и од Патријарха д а му п исм ено н ареди да оде у Сједињене
А м е р и ч к е Д р ж а в е и д а му се, тек после то га, рече д а леди
П еџет не м ож е, п р о ти в н о П а т р и ја р х о в о ј вољи, да га н овчано
п о м а ж е д а би оста о у Л о н до н у.
П он ед ељ ак, 23. ја н у а р а 1950.
Јуче с а м био д о леди Пеџет, која ми рече д а је пуна наде да
ће се н аш п оло ж ај ускор о п оправи ти . У п и т а х је да л и је њена
н ад а за с н о в а н а на нечем с т в а р н о м или с а м о на о н о м ш то
Ен глези зову wishful thinking . У з в р а т и л а ми је да је недавно
в ид ел а сер Ч а р л с а , д ок је био у Л о н д о н у . Р екао јој је да су
п рилике у зем љ и в е о м а теш ке и д а је зате гн у то с т д о сп ел а до
врхунца. И он и Ф ор ен офис п ред ви ђају д а ће врло б р зо д о ћ и
д о реш ењ а кризе. И л и ће се Руси у м е ш а т и и успети или ће
Т и то м о р а т и д а п отпун о п риђе Западу, а т и м п р и л а с к о м он he,
у ств ар и , п р опасти . У т о м случају м о р а ћ е се н еш то д о го д и ти .
To „ н е ш т о “ очекују и сер Ч а р л с и Ф орен офис.
Н а другој страни , која н ем а везе са леди П еџет, чује се да сер
Ч а р л с тр е б а д а буде смењен. С уви ш е је „ к а д и о “ Т и ту (р азум е
ce по у п у тств и м а из Л о н д о н а ) и м о р а д о ћ и нови а м б а с а д о р ,
који ће повести н ову политику. Ф о р ен офис сада хоће, п р ем а
о в и м о б а в е ш т е њ и м а , да п о став љ а ун утр аш њ о -п о л и ти ч к е
услове ак о Т и т о и даље рачуна на п о д р ш к у Запада.
П он ед ељ ак, 3. а п р и л а 1950.
Јуче ми рече лед и П еџет д а је видела сер Ч а р л с а . Он је
м и сл и о д а се виш е не в р аћ а у Б е о г р а д , већ д а т р аж и
п р ем е ш т ај, ал и Ф орен офис т в р д о верује д а ће С овјети неш то
п редузети п роти в Ју го сл ав и је и неће, у т о м тренутку, д а мењ а
а м б а с а д о р а . Зах тев а о д њега д а се врати . Сер Ч а р л с је,
м е ђ у т и м , уверен да С овјети неће н и ш т а учинити.
С ред а, 12. ап р и л а 1950.
Јуче са м се видео и дуго р а з г о в а р а о са сер Ч а р л с о м . Д о ш а о
је из Б е о г р а д а на одсуство. М о р а м п ри зн ати да ме је тај
р а з г о в о р ја к о о н ер ас п о л о ж и о . И з њега са м д о б и о јаса н утисак
 Казивања Ч арлса Пика 23

д а ће Б р и тан ск а вл ад а п о м а г а т и Т и та д о краја. И з целог

р а з г о в о р а в и д и м да на све нас — не м и с л и м с а м о на нас
изгнанике, већ на целу зем љ у — Ен глези гледају исто онако
као ш т о гледају на Ц рн ц е у Зулуланду.
Ево, отп рили ке, ш та ми је рекао.
П р и в р ед н е прилике у зем љ и д ан ас су н е с р а зм ер н о теже но
ш т о су биле пре годин у дана. Ж и в о т је неу п ор ед иво тежи. Али
се л а к ш е диш е. О сећа се м а л о виш е сл ободе. С вет сло б одн и је
го в о р и и п о м а л о критикује, иако сер Ч а р л с ј о ш не м о ж е ни са
к и м да д о л а з и у д о д и р , ни са п р и в а т н и м л и ц и м а , па чак ни са
зв ан и ч н и м о с о б а м а . Н есум љ и во да је и даљ е к о м у н и з а м , али
се иде ка т о м е да д о ђ е д о пр ил и ка п о д ко ји м а би се и згнаници
м о г л и д а врате. Д а л и he то бити кроз ш ест месеци или ш ест
го д ин а, то је п итањ е на које не м о ж е д а од го во р и . А л и се,
п р ем а њ его во м м иш љ ењ у, к т о м е иде. П о д зе м н и р ад
к о м и н ф о р м и с т а , н овч ан о п о м а г а н о д стран е Русије, се осећа,
али в р л о слабо. К о м и н ф о р м и с т и су у н ем о гу ћ н о сти д а м а ш та
учине изнутра. Н ајоп асни ји п ротив н ик био је А рса Ј о в а н о в и ћ
(1907-1948). Он је ликвидисан. Д р у г а д војица п р отивн ика,
А н дрија Х е б р а н г (1899-1950) и С ретен Ж у јо в и ћ -Ц р н и
(1899— 1976) су ухапш ени. Н ем а д р у г и х људи који би м о гл и
н еш то предузети. У Ф орен офису верују да ће Руси овог
п р о л е ћ а предузети неку непосредну ору ж ану акцију. Они то
м о г у д а учине кад год хоће, ал и он, сер Ч а рл с, верује д а је то
искључено и да he Руси м и р ов ати . Н а моју п р и м ед б у д а то они
неће учинити из бојазн и д а се так ав њ ихов ко р а к не п р ет в о р и у
о п ш ти сукоб, он ме је упитао: „ К а к о то м исл и те?“ Р еко х му да
м и с л и м да је в р л о в ер о в атн о да би се Сједињене А меричке
Д рж ав е и Велика Б р и тан и ја у м е ш а л е ка д би Руси војском
н ап али Југослави ју. О д г о в о р и о ми је: „Реакције Сједињ ених
Д р ж а в а и Велике Б ри тан и је била би свакако в рл о снаж на, али
не то л и ко да би д о в е л а до војне п о м о ћ и Југослави ји.
У о с т а л о м , и да се р е ш и м о д а војнички и н те р ве н и ш е м о , у ш та
не верујем, д ок би наш е војске стигле, Ју г о с л а в и ја би већ
д ав н о бил а п регаж ен а“ .
О д н осн о Т р с т а м и је рекао да је С ф о р ц и н а понуда била
врло глупа 15). Он се п озвао на изр аж ену жељу Француске,
Сједињ ених Д р ж а в а и Велике Британије, ал и то није било
н и ш т а виш е од обичне жеље, и то виш е и зраж ене у циљу
избор н е п р оп аган де уочи итал и јански х избора. Он је б а ш јуче,
ти м п о в о д о м , био позван у Ф орен офис и рекао је: „А ко
госп од а И та л и јан и желе Југосл овен ску зону, нека изволе
д о ћ и да је узму. В идећемо како ће се п р о ве сти !“ Он т а к о ђ е не
верује у м о гу ћ н о ст да Русија уп отр еб и сатели тске војске да
п о м о ћ у њих н еш то пред узм у п ротив Т ита. Ни м а ђ а р с к а ни
рум унска војска не представљају н иш та. Је д и н о се војском
24 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
м о ж е с м а т р а т и б у г а р с к а во Јска, а л и о н м и с л и д а би се и о н а
н ерадо упустила у такав п одухват.
Н а моје питање како се С таљ и н ( Ј о си ф В исарионович
Џ у г аш в и г л и , 1879-1953) тако п р ев ар и о да об јави вест о осуди
Тита пре но ш то је предузео потреб не кораке да се та
пресуда м ож е и и зв р ш и т и , сер Ч а р л с м и ј е о д г о в о р и о да је и
он, себи с а м о м , често п о став љ а о то питање. К а д је, п р и л и к о м
Д у н а в с к е к о н ф е р е н ц и је , у х в а т и о п р и л и к у д а н а с а м о
р а з г о в а р а са А н о м П аукер, он је и њој п о став и о то исто
питање. О на м у је о д г о в о р и л а : „Д р у г С таљ и н је био д у бок о
уверен да ће г.осле п рвог н ап ад а, Т и то учинити amende
honorable 16). Д а је знао да he Т и то овако поступити, друг
С таљ и н би се био п р е д о м и с л и о “ . И сер Ч а р л с ј е чуо да је, тих
д а н а , т ајн о б о р а в и о у Б е о г р а д у Т о л б у х и н (Ф јо д о р И ванович,
1894-1949). Х ебранг, Ж у јо в и ћ и А рса Ј о в а н о в и ћ сигурно су
били у м е ш ан и у заверу. С а м о ни они нису в ер ов ал и да he Т и то
узети ов акав став и цела је ств ар б и л а н ед овољ но
п р и п рем љ ен а, јер се увек в е р о в ал о да he Т и то о д м а х
п о п усти ти и ја в н о п ри зн ати своју греш ку, као ш т о је то у своје
време учинио Г ео р ги Д и м и т р о в (1882-1949). С тан оје С и м и ћ
(1893-1970) ту није и м а о н икаква удела. Он је увек п отпред-
седник Владе, али га о д с т р а н а ц а нико не виђа. Е д в а р д
К ар д ељ (1910-1979) је в р л о и н тел и ген тан човек, а л и д о л а з и у
М и н и с т а р с т в о и н о с т р а н и х п о с л о в а н а јв и ш е д в а с а т а
недељно. С в е ј е послове о б ав љ ао А љеш Беб л ер (1907-1981) а,
о т к а д је он при С ав ету безб ед но сти, Л ео М атес. Б еб л ер је
в е о м а интел иген тан, али ком уни сти чки и деолог. To је је д и н и
човек кога је сер Чарлс присно познавао и који му се, од времена
д о в рем ена, јав љ ао : „ И м а м д об р у ћурку, д о ђ и т е к мени
вечерас на вечеру“ .
Т и то никако не даје утисак човека који је и з а ш а о из
рад н и ч ки х редова. Он даје утисак неког кон д о ти јер а 17) или
војничког п устол о в а. И м а в рл о лепо опхођењ е. Ј е д н о м је
Т и то у п и та о сер Ч а р л с а које ц игарете пуши. О д г о в о р и о му је
д а пуш и енглеске. Н а Т и т о в о п итањ е из којих р а з л о г а не пуши
југословен ске, у зв р ати о му је д а „нису д о б р е и да су рђ ав о
паковане,,. С у тр ад ан му је Т и т о п о сл ао велику кутију од
скупоц ен ог д р в е та пуну н ајбољ их ц игарета, које он лично
пуши. А ли такве, каже ми сер Ч а р л с , не м огу нигде д а се
набаве. Сер Ч а р л с м и сл и да је О б р а д Ц и ц м и л (1904-1976) био
в р л о р ђ ав и зб о р за Л о н д о н . T o је м л а д и загри ж ен ком унист,
који у Л о н д о н у није успео, и није ни м о г а о да успе. Он с м а т р а
да је Т и т о в н ајбољ и а м б а с а д о р М а р к о Р истић, који је у
П а р и зу успео, јер је о б р а з о в а н и д р у ш тв ен човек с којим
сваки м ож е да р а з г о в а р а и расправљ а. Сер Ч а р л с не верује да
је М ар к о ко м у н и ст и чуди се како се тол и ко го д ин а о д рж ао.
Л ед и Пик, с којо м са м т а к о ђ е био, каже ми д а јој је д осад и о
 Казивања Чарлса Пика 25

Б ео гр а д . He м о ж е виш е да гл ед а она ж а л о с н а лица. С вет је

поцепан, на улици се не среће п ристојно одевена жена. П ијаце
су празне. Онај који то није видео, не м ож е ни д а схвати. Н е м а
ничега, и то буквално. Т и то је, у је д н о м гово ру, о б ећ ао д а ће
кроз десет г о д и н а свака Ју г о с л о в е н к а м о ћ и д а и м а по једну
иглу за шивење.
Сер Ч а р л с је успео да поведе с о б о м м о м к а и куварицу.
М о м а к је из Б и то љ а д о к м у је жена С ловенка. О боје с у ј о ш пре
р а т а б ил и у служ би Б р и та н с к о г посл ан ства. Р а з г о в а р а о с а м и
с њима. З а тво р и су пуни. Н ико не сме н и ш та д а говори.
Х а п ш ењ а се увек врш е ноћу. Д о с т а в а на све стране. О г р о м а н
број шпијуна. Н а р о д г л а д а н и н езад о в о љ ан , а л и нико не сме
н иш та. С вет се с та л н о тер а на „ д о б р о в о љ н е “ р ад ов е и
конференције. Г л а д се некако и п односи, а л и је н еп о д н о ш љ и в
онај ста л н и м о р а л н и притисак, убија вечити стр а х . С вет је у
сталној свађи, јер у једној соби живе муж, жена, д ете и т а ш т а
или свекар. Н ико нем а м и р а и п осл ед и ца су свађе. Ц ркве су
пуне. О д су к о ба с К о м и н ф о р м о м , ј о ш је горе у св ак о м
погледу, а стега није попустила. T o ш т о ми причају ово двоје
п р о ст и х б и ћ а не слаж е се с о н и м ш то м и је г о в о р и о сер
Ч ар л с.
П етак, 18. ав густа 1950.
Видео са м препис зван ич н ог и звеш таја ш т о је п р и м и о
Ф о р е н о ф и с о и з б о р у н о в о г П а т р и ј а р х а (В и к е н т и ја
П р о д а н о в а 1890— 1958). У њему се каже д а је са х р ан и
п а т р и ја р х а Г а в р и л а п р и су ств овао и сер Ч а р л с у с в о м а м б а с а -
д о р с к о м својству. У сп р о в о д у је д о б и о м есто о д м а х после
п оро ди ц е, пре свих осталих. С а х р а н и су п р и суств овал и сви
м и т р о п о л и т и и епископи, а од зван ич н их п р ед став н и к а скоро
нико.
К а д је з ак азан и зб о р н о во г п атр и ја р х а , сл о б о д н о су д о ш л а
у Б е о г р а д сва св еш тен а лица, али је он ем о гу ћ е н д о л а з а к
св ето в њ ац и м а , ч л а н о в и м а И з б о р н о г с а б о р а 18). У исто су
врем е зак азан е неке друге конференције, који м а је н аређен о
св и м а св етов њ ац и м а , ч л а н о в и м а И з б о р н о г са б о р а , да м о р а ју
д а присуствују. Те су конференције тр ајал е све д о к И зб о р н и
са б о р није д о н е о одлуку да се и збор од годи , јер није присутан
ниједан световњ ак. To је био први п рити сак власти , тј.
он ем о гу ћен је и збо р за к а за н о г дана. У м е ђ у в р ем ен у је
ух ап ш ен м и т р о п о л и т Јо си ф зб о г „ о д р ж а в а њ а веза“ са
К раљ е м . To је врло д о б р о п осл уж и л о Влади. М и т р о п о л и т ј е
уб р зо пуш тен, али је њ егово хап ш ењ е и м а л о свог дејства.
О н д а је д о ш л о до вел и ко г притиска на све световњ аке и
свеш тен а л и ц а која нису епископи. С и н о д је ж елео д а буде
изаб р ан м и тр о п о л и т ц р н огорско-п ри м орски А р с ен и је
26 Гласник Српског историјско-културног д руш тва „Њ е го ш "

(Б р а д в а р е в и ћ , 1883-1963). В лада га никако није хтела. О на је

х т е л а Викентија, иако никад није и сп ољ ав ао н акл он ости
п р е м а ко м у ни зм у.
К а д се, после извесног времена, поново састао И зб о р н и
саб о р , и заб р ан је Викентије. За њега су гл аса л и сви
световњ ац и и део свеш тен их лица. М еђ у т и м , епископи су сви
гл аса л и за Арсенија. К а д је б и л о устоличењ е новог
П а т р и ј а р х а , п о з в а н је и сер Ч а р л с д а п р и с у с тв у је
св еч ан о сти м а, ал и не у св о м а м б а с а д о р с к о м својству, већ као
п р е д с т а в н и к К а н т е р б е р и ј с к о г а р х и е п и с к о п а . Ч и м је
и зв р ш ен о устоличење, ком е је п ри с у ств о ва л о с а м о пет
епископа — о стал и су, у знак н его д о ва њ а, о д б и л и да д о ђ у —
о в а п ето р и ц а п р и ш л и су П а т р и ја р х у и, по обичају, т р и п у т се с
њ и м пољубили. У цркви је био велики број званичних
В л ад ин и х п редставника. У м есто, како је ред, д а остане за
св о ји м п р е с т о л о м и да сви њ ему прилазе, о н је, чим се изљ убио
с еп и ско п и м а, устао, напустио престо и п о ш ао у сусрет
В л ад и н и м п р ед став н и ц и м а, с ко ји м а се најсрдачније руковао.
О д м а х п о т о м и зи ш ао је из цркве. П оч ео је у б рзо да прави
посете св и м високим сл у ж б ен и ц и м а, го в о р и о је преко р ади ја и
д а о изјаву ш т а м п и . С удећи по сер Ч а р л су , Викентије је
а л к о х о л и ч а р . У Српској п р ав осл ав н ој цркви није и грао
никакву улогу, јер је увек био на сек р ета р ск и м д у ж н о с т и м а у
С и н о д у и при П а т р и ј а р х о в с к о м д в о р у у С р е м с к и м
К а р л о в ц и м а . С и н о д је сада у врло т е ш к о м п олож ају. Ако буде
п о м а г а о н о во г П а т р и ја р х а , он да ће се Ц р к ва све више
п о т ч и њ а ва ти реж им у, а ако буде п р оти в у њега, д о ћ и ће до
раско л а. Ц р к ва се дан ас н ал ази у великој опасности: ком у-
н изаци ја или раскол. О сим тога, ако се епископи буду
п р о ти в и л и П а тр и ја р х у , биће п ох ап ш ен и . И зв еш тај се
з а в р ш а в а речима: „ П р о т и в у П а т р и ја р х а су сви, и цео
А рхијерејски са б о р и ц елокуп на п р а в о с л а в н а заје д н и ц а“ 19).
Ч е тв р так , 31. август 1950.
С м у ч и л о ми се ју т р о с кад са м о т в о р и о „Д ел и м е л “ и угледао
сер Ч а р л с а на Бледу, на вечери код Тита. С м е ш к а се својим
л а ж н и м о с м е х о м , који са м често п р и м ећ и в а о код њега. О тк ад
н а м је јав љ ен о да је м о ја т а ш т а (Р у ж а П а н и ћ , 1884-1971)
д о б и л а п асош и да сад не м ож е да добије енглеску визу,
с м р к л о м и се пред о ч и м а иако м и је сер Ч а р л с иначе био
си м п ати ч ан . П и сао сам му синоћ и м о л и о га да п о м о гн е мојој
т а ш т и д а д о ђ е д о визе. He верујем да he м а ш та учинити, a
верујем да ми неће ни о д г о в о р и т и 20)
П онедељ ак, 9. о к т о б р а 1950.
Д ан ас са м ручао са леди Пик. О т к а д сам од своје та ш т е чуо
д а ce по Б ео гр а д у прича да са Т и т о м у четири руке свира
 Казивања Чарлса Пика 27

Ш о п е н о в е „ С о н а т е “ , см у чи л о ми се и на њу. 21) О п р и л и к а м а у
зем љ и, прича н ајгоре, ал и м исли да се, као од сваког
д и к т а т о р а , и о д Т и т а те стр а ш н е вести крију и да он не зна за
теш ке п рилике у земљи. Р а зу м е се д а сам јој ту пр отивреч и о ,
али је о с т а л а при св о м миш љ ењ у. И п ак сам од ње с а зн а о врло
значајну вест да је у К ом ун истич ко ј стра н ц и Т и т о в о окретањ е
ка Западу в е о м а н еп опуларно. Д о д а л а је да су Р ан ко в ић, a
н а р о ч и т о К о ча П о п о в и ћ , с т р а х о в и т о п р о т и в б р и та н с к и
расп о л о ж е н и . И сто тако и Т ем п о (С в е т о за р В укм анови ћ), те
Т и то м о р а да буде вео м а о п р езан у вођењ у политике. И з овога
би се д а л о закљ учити д а К о м и н ф о р м није б а ш тако
безначајан, као ш т о ми је сер Ч а р л с п ричао кад сам га летос
послед њ и пут видео. А ту вест сигурно није он а и зм и сл и л а ,
већ ју је са зн а л а од муж а. И сто м и так о тв р д и д а су сви
изгледи д а Т и то није у о п ш те Јо си ф Броз.
К а д је сер Ч а р л с био у Тангеру, д а о м у је о п р о ш т а јн у вечеру
ш п ан ски ђ ен ер ал Варела, који се у Г р а ђ а н с к о м р ату б орио
п р о ти в у Т ита. Т о м је п р и л и к о м рекао сер Ч арлсу: „Ви сада
о д л а зи т е м о м п ротивн ику, који се п роти в мене б о р и о у т о м
рату. Presentez lui mes compliments” 22). К а д je cep Ч а р л с
д о ш а о y Б е о г р а д и кад је, после предаје ак р ед и ти в н и х писама,
и м а о први р а з г о в о р с Т и т о м , он м у је то испричао и Т и то м у је
одлучн о о д г о в о р и о да н ик ад није био у Ш панији 23). И
ф ранцуски а м б а с а д о р П а ја р и х о л ан д с ки Д о з и т в р д е да Т и то
није Ј о с и ф Б р оз, који је негде погинуо.
Н едељ а, 22. о к т о б р а 1950.
Ј у т р о ш њ и „С ан д е т а јм с “ д о н е о је јед ну д о б р у вест. Т в р д и да
је, како се чини, д о ш л о д о 'застоја у питањ у пруж ањ а п о м о ћ и
Титу. И зг л ед а да се сер Ч а р л с неће ск о ро в р а ћ а т и у Б ео град.
Велика Б р и тан и ја и Сједињене Д р ж ав е, т в р д и недељни лист,
вољне су да п ом огн у, али не безусловно. П р и сус тво једне
а н г л о - а м е р и ч к е п р и в р е д н е м и с и ј е са о г р а н и ч е н о м
с а в е т о д а в н о м в л а ш ћ у н ајм ањ е је ш т о се м о ж е зах т е в а т и од
Југослави је. Т и то на то не м о ж е да пристане. И п ак је д о нечег
сли чн ог м о р а л о да дође. He м ож е Зап ад бесконачно п о м а г а т и
а у т о к р а т с к и к о м у н и с т и ч к и р е ж и м , к о ј и м су д а н а с
н езад о в о љ н и и С овјети, д ок га Ју г о сл о в ен и н ик ад нису ни
желели, већ и м ј е н ам е т н у т си л ом оружја.
У т о р а к , 5. д е ц е м б р а 1950.
Д о ш а о м и је до руку д невник сер Ч а р л с а 24), који је водио
п рви х месеци по д о л а ск у у Б ео гр а д . П р и л и к о м предаје својих
а к р ед и т и в н и х п и с ам а П р е д с ед н и ш тв у, п о зд р а в и о је почасну
чету у зв и к о м „ С м р т ф аш и зм у , с л о б о д а н а р о д у ‘\ д о к је свој
уобичајени г ов о р о д р ж а о на српском. Д а му је, пре рата,
т р аж ен о д а почасну чету п о зд р а ви у ск ли ко м „ П о м о з ’ Бог
28 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

ј у н а ц и “ и да К раљ у или К н е зу -Н а м ес н и к у о д р ж и г о в о р на
срп ском , он би то сигурно био одбио. А д ан ас то д о б р о в о љ н о
и по сопственој иниц ијативи чини.
За Д едињ е тв р ди да је у р у ж н о м ср п ск о -в и за н т и јск о м стилу,
ш т о је о д г о в а р а л о г р о з н о м (beastly) укусу краљ а А л ек сан д р а
и краљице М арије (1900-1961). М а л о даље записује да је,
д р у г о м н еком п р и л и к о м , посетио Т и т а у некој ужасној
(hideous) вили у Румунској улици. У тој улици и м а л е п ш и х и
руж нијих вила, ал и се ни за јед н у не би м о г л о рећи д а је
ужасна..
К а д се, у н еком селу, нађе са м са сељ ац им а, они му говоре
д а је р е ж и м р ђ а в и тв р д е да је б и л о боље п од Н е м ц и м а . Сер
Ч а р л с т в р д и д а је најбољ и д о к аз да у зем љ и и м а сл об оде
чињ еница д а сељаци смеју так о д а говоре. Ту исту п ри м ед б у
стављ а и после р а з г о в о р а са Д е л ф о м И в ан и ћ (1881-1972) 25),
али о д м а х д о д а је да с м а т р а д а је за њу опасно ш то се с њим
састала.
В иди м д а ретко која недеља п ро ђе а да не оде у капелу
Н унцијатуре. T o то л и к о п ад а у очи д а сам п о м и с л и о д а је
м о ж д а к а толи к, ал и није, јер п р и п ад а н ајко н зер в ат и в н и јем
крилу ан гл икан ске тзв. High Church.
У то р ак , 23. ја н у а р а 1951.
П о сер Ч а р л с о в о м миш љењу, п ат р и ја р х Викентије м н о г о се
боље д р ж и но ш т о се то о д њега очекивало. Зд р ав ств ен о је
д о б р о , и згл е д а в р л о д о сто јан ств ен о и о б р а ћ а велику пажњу
на спољни изглед. И н ач е је д о ста стидљ ив и опрезан. П о ш л о
му је за р у к о м да с Т и т о м д о ђ е д о неке врсте modus vivendi
26), који никако н ем а н ам еру д а стављ а написмено. О б езб ед и о
је да ниједан свеш тенички к а н д и д а т не м о р а д а учи
м а ркси сти чко-лењ ин и сти чку теорију као и да се она неће
п р ед ав ати у п о сто јећ и м д в е м а Б о г о с л о в и ја м а . Т а к о ђ е се нада
д а ће ускоро м о ћ и д а о тв о р и и трећ у у Б еограду . П а т р и ја р х је
о п о в р г а о вест која круж и да н а м е р а в а да призн а н езави сн ост
М акедонске цркве. Р екао је да је то обична и зм и ш љ о т и н а .
Ж а л и о се на н ед о стата к свеш теника. П о т р е б н о му је јо ш
н ајм ањ е три стотине. П р и зн а о је да је црква у в рл о т е ш к о м
п оло ж ају и да му је главни циљ д а о д р ж и паству на окупу.
Р ади то г а м о р а да делује у с п о р а зу м у са д р ж а в о м , ма колико
му иначе то било непријатно. П о његову м иш љ ењ у, друкчије
се не м о ж е и с а м о се тако м огу сачекати боље прилике. О во су
о б ав еш те њ а из прве руке, иако, истина од човека н аклоњ ен а
Титу и њ еговом режиму. Ј о ш т р еб а сачекати и никако не
д он о си ти преурањ ен суд о П а т р и јар х у . Заиста је ш те та ш то су
се ам ер и кан ск и С рби истрчали и о д м а х га, у почетку, осудили.
Недеља, 24. јуна 1951.
Д а н а ш њ и „ О б з е р в е р “д он оси вест д а ј е Р ан к о в и ћ у Л он дон у.
С е ћ а м се како ми је сер Ч а р л с причао да му се Р ан ковић, кад
 Казивања Ч арлса Пика 29

га је први пут званично п осетио, х в а л и о како јесв оји м р укам а

убио д вадесет и н еколи ко људи. Сер Ч а р л с м у је „д у х о в и т о “
одговорио: „К ад ћемо, господине министре, славити
ст отога?" И тај је човек д а н а с у Л он до н у !
Ч е т в р т а к , 12. ју л а 1951.
Д а н а ш њ и л и с т о в и об ја в и л и су д а је сер Ч а р л с П ик
п р ем е ш тен из Б е о г р а д а у Атину. Ј о ш се не зна ко he га
з а м ен и ти код нас. К а к о м и рече леди П еџет, п р е м а вести м а
које је д о б и л а од сер Ч а р л с а , он неће н ап усти ти Б е о г р а д пре
јесени. Верујем д а у Б е о г р а д у нико за њ и м неће пустити сузу,
б ар не п ристо јан свет.
Ч е т и р и су р а з л о г а , по м о м м иш љ ењ у, за овај п рем еш тај.
П р в и је ш то је у Б е о г р а д у већ дуж е од тр и године; д р уги је ш то
је о б а в и о п о сао рад и ко га је п ослан и ш то је „м еден и месец“ с
Т и т о м п р о ш а о ; трећи је д а тр еб а п о сл ати неког н ово г, који he
м о ћ и м а л о д а притегне и д а почне да п о т а в љ а извесне услове.
М н о ги ће рећи д а је ово м и ш љ ењ е превиш е руж и ч асто , али
д у б о к о верујем д а нико не м ож е ј о ш д уго п р у ж ат и безусловн у
п о м о ћ Т и ту и њ е го во м ку м у н и сти ч к о м реж им у. С ер Ч а р л с је,
р а зу м е ce по н ал о гу своје Владе, в о д и о п о ли ти ку б езу сл о в н о г
п о п уш тањ а. М о р а д о ћ и дру ги који ће сада п о с та в љ а ти услове
27). Ч е т в р т и је да ваљ а у р а в н о т еж и ти југосл ов ен ско-грч ке
односе, а за тај по сао чини се н ајпод есни ји м сер Ч арлс.
Ч е т в р т а к , 18. о к т о б а р а 1951.
Ч у је м д а је сер Ч а р л с о д Т и т а д о б и о зл атн у таб акеру.
Л ед и П и к д о б и л а је у своје врем е б ри л и јан тске д рагуљ е после
закључења Б л ед ск ог сп о р а зу м а о предаји он и х које је Т и то
с м а т р а о р а т н и м зл о ч и н ц и м а , а он сад д о б и ја зл атн у таб акеру.
П он ед ељ ак, 10. д е ц е м б р а 1951.
Д а н а с чујем д а је сер Ч а р л с у Л о н д о н у . Т р е б а д вадесет
четв р ти пут д а буде оперисан. Б и о је теш ко рањ ен у ногу у
П р в о м светском рату. Ж а л и за Б е о г р а д о м , где м у је о ст а л о
срце и није за д о в о љ а н у Атини. Т и т о ј е , не о б а в е ш т а в а ју ћ и га,
преко Ју го сл о в ен ск е а м б а с а д е у Л о н д о н у , з а т р а ж и о о д Ф орен
офиса с а г л а сн о ст д а га одликује О р д е н о м С л о б о д е , који је тек
био установљ ен. Ф орен офис је то одби о. П о с л е т о г а м у је
личн о нудио д а га п р о г л а си п о часн им г р а ђ а н и н о м Б ео гр а д а .
To је пак о д б и о сер Ч а р л с. Н а јз а д је код К а р тје а 28), у П аризу,
наручио златну табакеру и поклонио му ју је. За сер Чарлса је ово
свакојако најуноснија усп ом ена на њ еговог в ели ког пријатеља
Тита.
П он ед ељ ак, 17. д е ц е м б а р а 1951.
Видео са м сер Ч а р л с а , који је д о ш а о из А тине и, пре неки
дан, оперисан. К а ж е ми д а је своје срце оста ви о у Беогр аду.
30 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

П о к а з а о ми је зл атн у таб а к а е р у коју је д о б и о о д Т ита. В р л о је

л еп а и з а и с т а ј е купљена код К ар тјеа. Н а п оклопцу, и знутра,
ка л и гр аф ски је исписано на н акн ад н о стављ еној златној
плочици: ”То Sir Charles Peake” и, испод то га, потпис
„ Т и т о “, и то, чини се, ћ и р и л и ц о м , иако је в р л о теш ко
р а з а з н а т и да ли је потпис „ Т И Т О “ (ћ и р и л и ц о м ) или
"JBTITO” (л ати н и ц о м ). П о г л е д а о са м је и в р а т и о м у је уз
речи: „ Д о б р о те је од К ар тјеа , јер би се иначе с п р а в о м м о г а о
упитати: ’Ч и ја ли је била?’“ . Г о в о р и л и см о о свем у и свачему,
ал и с а м и зб е г ав ао сваки р а з г о в о р о Ју го сл ав и ји , је р је
п о тп ун о зап л и в а о у Т и то в е воде. Ч а к ни сада, кад виш е није у
Бео гр а д у , неће д а п р и зн а да је т а м о терор.
* * *
И з о вих о д л о м а к а (а и м а их три десет један), који се п ротеж у
од 13. м а ја 1946. д о 17. д е ц е м б р а 1951, д акл е дуж е о д пет
го д и н а, и п окри вају све врем е П и к о в о г а м б а с а д о р о в а њ а у
Бео гр а д у , чи таоц и ће о д м а х видети да је Пик, сер Ч а р л с
п о ш т о је завитеж ен, често јед н о г о в о р и о лед и П еџет, а д руго
мени. Ш та је г о в о р и о зв ан и ч н и м л и ц и м а у Б ео г р а д у , а ш т а у
св о ји м и з в е ш т а ји м а Ф о рен офису, није ми п о зн а то . П а д а
та к о ђ е у очи да се ка зи в ањ а г-ђе Пик, доцније леди Ч а р л с Пик,
нису увек с л а г а л а са о н и м ш то је го в о р и о њен муж. П ик је био
в е о м а п о б о ж ан човек и, на њега и његову жену, м о р а се
п р и м ен и ти х р и ш ћ а н с к о учење да су м уж и ж ена је д н о тел о и
је д н а д уш а. Ако им се к а зи в ањ а п о н е кад нису с л а г а л а , то је
зб о г т о г а ш т о је ко д ж ена разви јен ија осећајност и ш т о се у
њих л а к ш е д о г а ђ а да осећањ е и м а п ред н ост н ад р а з у м о м .
У о с т а л о м и сер Ч а р л с је често п р о ти в р еч и о Пику! Зар, најзад
нису у п ро ти в р еч н о сти хваљ ењ е Т и т а а куђење п о р етк а ш т о је
он ств ор и о ?
Ове б елеш ке с а м д а о тачно он ако како с а м их у своје врем е
зап и си вао , без и каквих н акн ад н и х и зм ен а, о си м безн ач ајни х
сти л ски х и јези чн и х исправака. М и с л и м да на тај начин
п р у ж а м ч и т а о ц и м а м о г у ћ н о с т д а сазнају ш т а см о ја и они који
су д ел и л и м оје п огледе м и сл и л и о о н о м ш то се с н а м а зб и в ал о
п рви х г о д и н а по окончањ у Д р у г о г светског р ата. О ч и гл едн о је
д а с а м се, у неким своји м п р и м е д б а м а и п р ед ск а зи в ањ и м а,
п ревари о.
Н и данас, д ва д е сет четири године после сер Ч а р л с о в е
см р ти , не б и х м о г а о да о д г о в о р и м на п итањ е д а ли н а м је био
пријатељ или не, и кад то каж ем не м и с л и м на нас изгнанике
већ на Ју г о сл ав и ју као такву. Н есу м љ и в о да је на п р в о м месту
б р ан и о интересе своје земље, ш то м у ј е б ил а и д уж н ост. Али,
није л и у о д б р а н и ти х и нтереса п р етер а н о л аск ао Титу, ма
к ол и ко се, у оно д о б а , то Ф о рен офису чин и ло д а је у најбољ ем
б р и т а н с к о м интересу, д о к је н ам а, и згн ан и ц и м а, и зг л е д а л о да
 Казивања Ч арлса Пика 31

је б и л о уперено п ро ти в интереса земље.

Је д н о м у се м о р а п ри зн ати , a то је да је и м а о х р а б р о с т и да се
састаје с н а м а и з г н а н и ц и м а и он да када су н а м сва в р а т а
Ф ор ен офиса бил а затв о р ен а. П реко њега с м о и м а л и
м о г у ћ н о с т и да и зн о с и м о и своја м и ш љ ењ а, која је он, у то не
су м њ ам , по званичној ду ж н ости , с а о п ш а т а в а о Ф о р ен офису.
A то је, чини м и се, већ д о в о љ н о д а на сер Ч а р л а с а г л е д а м о
н еш то п о во љ н и ји м очима.

К . Ст. П А В Л О В И ћ .

П Р И М Е Д Б Е
1. — He се ћ а м се виш е д а ли се рад и о п ак е ти м а које с а м ја
п о с л а о с в о ј и м а и л и л е д и П е џ е т н е к и м с в о ји м
пријат ељ и м а. П ре he бити ово друго. П и к о в о п исм о је
н ајв еро в атн ије б и л о упућено л еди Пеџет.
2. — Р е ж и м је м р з а к и гнусан. М еђ к о м у н и с т и м а и м а и
д о б р и х . Н а ж а л о с т рђ ав и су на в и соки м п о л о ж а ји м а .
П о н е к а д се н ађ е и понеки д о б а р , ал и су ретки, авај!
3. — М о р а м д а ш т и т и м интересе своје земље.
4. — С т а р е ш и н а к а те д р а л с к о г х р а м а у К ан тер б ер и ју и члан
К о м у н и с ти ч ке странке д о в о д и о је у забуну н ео б ав еш те н
свет који није п рав и о р а зл и к у и зм еђ у К ан тер б ер и јск о г
д и н а и К ан т е р б е р и јс к о г ар хи еп и ско п а, п о г л а в а р а А нгли-
канске цркве.
5. — Син Љ у б о м и р а Н е ш и ћ а (1879-1932), краљ евског
п о сл ан и ка и вел и ко г н ац и он ал и сте. М и л о ш је ј о ш на
ун ивер зи тету био н аклоњ ен ко м у н и сти м а .
6. — Зо л т н ер је био ожењен С р п к и њ ом . За врем е р а т а ј е б ио у
некој о б ав еш та јн о ј служби. О д м а х после р а та , негде у
Ј угосл ав и ји , т р а г а о је за н еким зл а т н и ц и м а , које су
енглески о б а в е ш т а јц и бил и зак опал и. У х в а ћ е н је , изведен
п ред суд и осуђен као шпијун.
7. — Х е реф ор д ски епископ б о р а в и о је у Б е о г р а д у о д 24. д о 28.
м аја 1946. С во ји м п р и с у ств о м и за зв а о је такве заи ста
сп он тан е м а н и ф ес тац и је да је в ласт и н тервен и сал а и, т о м
приликом , похапсила многе м аниф естанте као и
ст а р е ш и н у С а б о р н е цркве прото јереја К о сту Л у к о в и ћ а
(1892-1966).
8. — П и ш у ћ и без својих б ележ ака, овај са м д о г а ђ а ј н еш то
м а л о друкчије о п и сао у св о м чланку „ П р и м е р и за у гл ед “
о б ја в љ ен о м у „Г л ас у С рпске п р ав о сл ав н е цркве у
Западној Е вропи", год. X X I I , бр. 89, ја н у а р -а п р и л 1982,
32 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

стр. 19. О в и м то и сп рављ ам .

9. — Ово са м зап и сао о д м а х после р а зг о в о р а . С у т р а д а н сам
то п р о ч и т а о М и лан у Г а в р и л о в и ћ у , који се сл о ж и о да сам
све верно прибележ ио.
10. — У о в о м с а м се оч иглед н о п реварио.
11. — Б л едски с п о р а зу м од н о с и о се на ју г о сл о в ен ско -ау -
с т р и јс к у г р а н и ц у и р е п а т р и р а њ е ју г о с л о в е н с к и х
и зб е гл и ц а у Аустрији.
12.— П о с л е искључења из К о м и н ф о р м а , д уго се није зн ал о
ш т а ће се д о г о д и т и .
13.— У С јед ињ ен им А м е р и ч к и м Д р ж а в а м а било је 21.867.000
д о л а р а у н о в ч ан и ц а м а и 46.882.955 у зл ату , д ок је у
Б р а з и л и ји било 11,250.000 д о л а р а у н о вч ан и ц а м а. Ц ело-
купна в ред но ст и зн о с и л а је 79.399.955 д о л а р а .
14. — К о н ф е р е н ц и ји су п р и с у с т в о в а л и п р е д с т а в н и ц и
п р и б р еж н и х зем аљ а, м е ђу њ и м а и С овјетског С ав еза, као
и п р е д с т а в н и ц и В ел и ке Б р и т а н и је , Ф р а н ц у с к е и
С једињ ених А м е р и ч к и х Д р ж а в а . Т а д а је п р и х в аћ е н а нова
Д ун а вс ка конвенција, која је з а м е н и л а К онвенције
закључене 1856. и 1921.
15. — С ф о р ц а је п р е д л о ж и о Т и ту непосредне п р его в о р е о
Трсту, п о зивају ћи се на жељу С једињ ених А м ерич ки х
Д р ж а в а , Ф ранцуске и Велике б ри тан и је д а С л о б о д н а
Т р ш ћ а н с к а Зона и м а д а се в р ати И талији.
16. — П р и з н а т и кривицу или т р а ж и т и оп р о ш тај.
17. — В ођи н ајам н и ч к и х о р у ж а н и х сн ага у 14. и 15. веку, који
су у И т а л и ји често били в е о м а м о ћн и .
18. — П о чл. 44 У став а С рпске п р ав о сл ав н е цркве, ч л а н о в и
И з б о р н о г с а б о р а су: сви епископи и викарн и епископи,
д екан Б о г о с л о в с к о г ф ак у л тета, рек тор и Б о го сл о в и ја ,
председник Г л а в н о г савета Е п архи јски х свеш тен ич ки х
удруж ењ а, архијерејски нам есн иц и г р а д а Б ео г р а д а ,
С копље, Ц етињ е, Загреб, С арајево, П ећ и С рем ски
К а р л о в ц и , н астојатељ и м а н а с т и р а Ж иче, Студенице, Де-
чана, П е ћ к а патријаршија, Св. Наум, Милешева, Св. Василије
О с тр о ш к и , К р у ш е д о л и К р к а , уп равни к М о н аш к е ш коле,
сви ч лан ов и П а т р и ја р ш и с к о г у п р ав н о г о д б о р а и потпре-
дседници свих еп ар хи јски х савета.
19. — Д о цн и је је Сер Ч а р л с п р о м ен и о м и ш љ ењ е о п атри јарх у
Викентију. Види и зв о р из б ел еж ака под 23. ју н о м 1951.
20. — И овде са м се п ревар и о, ал и с а м о упола. М ојој ј е т а ш т и
о д м а х д а о визу, ал и м и није о д г о в о р и о на писмо.
21. — Сер Ч а р л с и леди П и к б или су страсн и љ убитељ и
музике. Ј е д н о м од својих си н ова д а л и су и м е Џ о себ на
Џ о н а С е б асти јан а Баха. Њ о ј су у Б е о г р а д у п рикачили
 Казивања Ч арлса Пика 33

н а д и м а к „ П и к о в а д а м а “, по чувеној П уш ки новој
(А л е к с а н д а р С ер гејев и ћ , 1 7 9 9 -1 8 3 7 ) п р и п о в е ц и .
С ви рајућ и у четири руке са Т и т о м , м о ж д а је м и с л и л а на
М о ц а р т о в у оперу ”La clemenca di Tito” или на
сл ав љ е н о г б а р и т о н а Т и та Гобија.
22. — П ренеси те му моје поздраве.
23. — П и ш у ћ и о о в о м случају у „Н а ш о ј речи“ за мај 1979. бр.
305., стр. 23, рекао с а м д а је Т и то преко сер Ч а р л с о в о г
питањ а „ п р еш ао и н и ш т а није о д г о в о р и о “ . К а д сам ,
п иш ући овај чланак, п р о ч и т а о своје белешке, видео са м
д а са м п о гр еш и о . О в и м то и сп рав љ ам .

24. — С л а о је препис св о г дневн и ка л еди Пеџет.

25. — Д е л ф а И в а н и ћ б и л а је п о з н а т а ја в н а рад н иц а,
п редседн иц а К о л а српских сестара и б о л н и ч а р к а за време
Б ал к ан ск и х р а т о в а и П р в о г светског р ата . К а д је
изречена пресуда Д р а г о љ у б у М и х а и л о в и ћ у (1893-1946),
уп утил а је Т и ту п исм о нудећи му своју главу, ак о већ
је д н а м о р а д а падне, д а би спасла М и х аи л о в и ћ ев у . Б и л а
је једна о д н ајстар и ји х п р ијатељ и ца и са р а д н и ц а лед и
Пеџет.
26. — С н о ш љ и в ж и в от у заједници п ро ти в н и ч ки х страна.
27. — И у о в о м с а м се преварио.
28. — Ф и р м у је о сн о в ао 1847. у П а р и зу JIyj-Ф р а н с о а К артје,
н аследи о га је син А л ф р е д а ов о га син Луј (+1942), д о к је
м л а ђ и син Пјер (+1964) п р е ш а о у Енглеску и 1902.
о т в о р и о ф и л ијал у у Л о н д о н у . П р е ш а о је у А м е р и к у где је
1908 о т в о р и о ф и ли Јалу у Њ уЈорку, д о к га је у Л о н д о н у
за м е н и о н а јм л а ђ и б р а т Ж а к (+ 1942). Т ак о су тр и б р а т а
з а в л а д а л а светским ју в е л и р с тв о м . П р е д с т а в н и ш т в а у
М о скви и П ерси јском Заливу о т в о р ен а су 1910, филијале
у К ан у 1935, у М о н т е к а р л у и П а л м б и ч у 1938, у Ж еневи и
Х он гкон гу 1970, у М и нхену 1971. и, најзад, у Токију 1973.
Д а н а с је то н ајп о зн ати ја и најскупља ју в ел и р с к а кућа у
свету са г л а в н о м к у ћ о м у П а р и зу и о с а м ф и л ијал а, јер
м о с ко в ска виш е не постоји. To је д а н а с м о ћ н о
ак ц и о н ар ск о д руш тв о .
* *
*
ИМЕНИК СТРАНИХ ИМЕНА
ALEXANDER of Tunis, Field-Marshal Harold Rupert Leofric George,
Earl (1891-1969)
ATTLEE, Clement Richard, Lord (1883-1967).
84 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”
AVON, Robert Anthony Eden, Earl of (1897-1977).
BACH, Johann Sebastian (1685-1750).
BEAUMONT, Air Commodore Frank (1896-1968).
CARTIER, Louis-Francois (?-?).
CHOPIN, Frederic (1810-1849).
DOZY, Charles Marie (1883-1964).
EISENHOWER, General Dwight David (1890-1969).
FISHER, Mosr Rev. Geoffrey Francis (1887-1972).
GARBETT, Most Rev. Cyril Forster (1875-1955).
GAULLE, general Charles Andre Joseph Marie de (1890-1970).
GOBBI, Tito
JOHNSON, Very Rev. Hewlett (1874-1966).
MACLEAN, Sir Fitzroy.
MOZART, Wolfgang Amadeus (1756-1791).
NICHOLS, Sir Philip Bouverie Bowyer (1894-1962).
PAGET, Dame Louise M argaret Leila Wemyss (1891-1958).
PARSONS, Rt. Rev. Richard Godfrey (1882-1948).
PAUKER, Ana Rabinsohn (1893-1960).
PAYART, Jean ((1892-1969).
PEAKE, nee Knight, Catherine Marie Lady Charles.
PEAKE, Sir Charles Brinsley Pemberton (1897-1958).
RENDEL, Sir George William (1889-1979).
RHONDDA, M argaret Haig Thomas, Lady (7-1958).
SFORZA, Conte Carlo (1873-1952).
STEELE, General Sir James Stewart (1894-1975).
STEELE, nee Gordon, Janet Gibson, Lady James.
STEVENSON, Sir Ralph Clarmont Skrine (1895-1977).
VARELA-IGLESIAS, Capitan-General Don Jose Enrique (1891-1951).
WILSON, Sir Archibald Duncan.
 ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ КОМУНИКЕА
Већ кр а је м 1942 п оведена је, у енглеској ш т а м п и и преко
радија, п р о п а г а н д а п р о ти в Југо сл о вен ске војске у О таџб и ни ,
а н а р о ч и т о п р оти в ђ ен ер ал а М и х а и л о в и ћ а , који је био и члан
Владе у ЈТондону и Заступник В рхо вн ог к о м а н д а н т а Њ . В.
К р аљ а у окупираној Југосл ав и ји . Он је био ст в ар н и вођ
н ар о д н е гериле п р оти в о к у п а т о р а и св о јо м ак ц и јо м
п р ивези вао за тл е Ју госл ав и је три десет четири дивизије, од
којих ш ест немачких. Ш то су ко м у ни сти по н ал о гу М оскве
в р ш и л и дивљ ачке нападе пр отив ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а ,
б и л о је сасвим р азу м љ и в о . А л и је , тад а, б и л о нејасно ш то ту
исту п р о п а г ан д у води и б ри тан ска В л ад а п р о ти в јед н о г
савезни ч ко г г ен ерала који је учинио толике услуге б а ш са м и м
Б р и т а н ц и м а т о к о м 1941 и 1942. Т а п р о п а г а н д а узел а је бил а
велике р а з м е р е п о ч е тк о м 1943 и п о р ед т о г а ш то се б аш у то
д о б а в р ш и л а б есом учн а хајка на п р и стал и ц е ђен ер ал а
М и х а и л о в и ћ а у зем љ и о д стране Н е м ац а и стрељ ањ а била
узела велике разм ере.
Та п р о м е н а ста ва б ританске Владе м о ж е се објаснити
чињ еницом, да је Велика Б р и тан и ја о д б и л а п ред лог
П р етсед н и к а Р узвелта: д а се у Е в р о п и о т в о р и тзв. Д р уги
ф р о н т 1942 год. и руске арм ије, ја к о п р итиснуте о д стране
Х и тл ер о в е оруж ане силе на И с т о ч н о м ф рон ту, б ар унеколико
п ом огн у. Ч е р ч и л је личн о м о р а о да лети у М оскву и С таљ ину
објасни 1 2 ав гу ста 1942 н е м о г у ћ н о ст о т в а р а њ а Д р у г о г ф р о н т а
у току 1942 године.. Т о м п р и л и к о м Ч е р ч и л је категорички
у веравао С т аљ и н а да ће се Д р у ги ф р о н т о т в о р и т и 1943 са
д вадесет с е д а м ам ер и ч к и х и д вадесет ј е д н о м б р и т а н с к о м
д и в и зи јо м . М еђ у ти м , услед инвазије Северне А фрике 8
н о в е м б р а 1942, по инсистирањ у П р етсед н и к а б ританске
Владе, п о с т а л о је јасн и м : д а се Д р уги ф р о н т неће м о ћ и да
о т в а р и ни у току 1943, већ ћ е с е м о р а т и , као ш т о се и десило, да
о тв о р и тек 1944 године! У о в и м с т в а р н и м ч и њ ен и ц ам а лежи
почетак п р о п а г ан д е п р о т и в ђен ер ал а М и х а и л о в и ћ а и легалне
Војске К раљ еви н е Ју го сл ави је, која се већ пуне две године
крв ав и л а по Ју госл ави ји. Т р е б а л о је, бар унеколико,
о д о б р о в о љ и т и С таљ и н а и п о м о ћ и њ еговог агента у
Ју госл ави ји Јо с и п а Б р о з а Тита.

К раљ евска В лада, под п р ед сед н и ш твом С л о б о д ан а

Ј о в а н о в и ћ а , н а ш л а се у чуду у Л о н д о н у , услед те хајке на
М и х аи л о в и ћ а. О на је бил а дуж н а да побије л а ж н у п роп аган ду
86 Гласник Српског историјско-културног друпггва “Његош”
не сам о ком унистичког " D a i l y W o r k e r " но донекле и званичну
енглеску п р о п а ган д у преко ВВС-а и у енглеској ш там п и .
Т р еб а и стаћи д а је енглеска ш т а м п а као и BBC, — у к о л и к о је
реч бил а о п и та њ и м а спољне п оли ти ке — у знатној мери била
д и р и г о в а н а о д с т р а н е б р и т а н с к е В л ад е т а к о з в а н и м
У п у с тв и м а (Guidance N o tes) , ш т а и како д а пиш е о појединим
п р о б л е м и м а . П р е м а том е, ако би м а која савезничка в л а д а у
Л о н д о н у х т е л а н еш то д а објави и да се т о м е да ш и р о к публи-
цитет, м о р а л о се п р е тх о д н о о б езб ед и ти од о бр ењ е б р и та н с ко г
М и н и с т а р с т в а спољ них п о сл о в а (Foreign Office).
П о л о в и н о м м а р т а 1943 П р е т сед н и к Владе С л о б о д а н
Ј о в а н о в и ћ п о зва о ме је, као свог Ш ефа Војног каби н ета
П р етсед н и к а Владе, и н аред и о д а се сп рем и је д а н ком унике
К раљ евске Владе у ком е је т р е б а л о и стаћ и следеће чињенице:
(1) Н а р е д б а бр. 2 ђ е н ер ал а М и л а н а Н е д и ћ а п р о ти в ђен ер ал а
М и х а и л о в и ћ а ; (2) Н а р е д б а ђ е н е р а л а Б а д е р а у Б ео гр а д у
п р о ти в ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а ; (3) Н ајн овија, и ј о ш увек у
пуно м јеку, стр ељ ањ а „ п р и стал и ц а ђ е н ер ал а М и х а и л о в и ћ а “ ;
(4) М и х а и л о в и ћ е в а о р г ан и зац и ја о б у х в а т а не с а м о Србе, но и
Х р в ате и С ловенце. П о т о м е је х и т н о поступљено. И зр а ђ е н и
ком уни ке П р етсед н ик Владе је п р егл ед ао и, — с извесним
и з м е н а м а у т а ч к а м а 4 и 5, које је св о јо м р у к о м п р ести л и зо ва о ,
— о д о бр и о .
К ом унике Краљ евске Владе, предан б р и тан с ко м
а м б а с а д о р у при ју г о с л о в е н с к о м Д в о р у Џ о р џ у Р енделу 18
м а р т а 1943, г л а с и о ј е д осл овно:
К О М УН И К Е КРАЉ ЕВСКЕ ВЛА ДЕ
П о в о д о м п ро тиву реч н их вести које се од неког в рем ена
ш и ре о ђ ен ер ал у М и х аи л о в и ћ у , К раљ евска ју го сл о в ен ска
В лада зас ад се огр ан и ч а ва д а укаже са м о на ове чињенице:
1. Н а д а н 3 ј а н у а р а , ђ е н е р а л Н е д и ћ , п р е т с е д н и к
м а р и о н етс к е Владе у Б ео гр а д у , о б јав и о је Н а р ед б у бр. 2,
ко јом п о зи в а све С рбе д а не следују о д р е д и м а и н ар еђ ењ и м а
ђ е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а , већ д а н а п р о т и в те „ б а н д е
б есп о ш те д н о и сви м ср е д с тви м а п рогоне и униш тавају".
ђ е н е р а л Н еди ћ истиче да акција ти х „слугу п роклете М оскве и
Л о н д о н а “ прети д а „докусури српски н а р о д “ .
2. На д ан 20 ја н у а р а нем ачки ђ ен ер ал Бад ер , К о м а н д а н т
окупиране Србије, об јав и о је п р о гл а с С р б и м а п о в о д о м
оруж ане акције о д р ед а „побуњ еника п од в о ђ с т в о м б ивш ег
пуковника Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а “ . Б ад ер истиче д а ти
побуњ еници „ с м атр а ју себе р е д о в н о м ју г о сл о в ен ск о м војском
и, нош ен и зл о ч и н ач к и м сл аво љ уб љ ем , п окуш авају да
продуж е р а т н о стањ е и зм еђ у н ем ачког и српског н а р о д а “ .
Б ад ер даље н а г л а ш а в а д а д е л а т н о с т М и х аи л о в и ћ ев и х људи
 И сторија једн ог комуникеа 37

н ам е ћ е ц ел о ку п н о м с р п ск о м н ароду нове теш ке жртве.

П р о г л а с се з а в р ш а в а п р ет њ а м а и п о зив о м С р б и м а „да
сарађ ују на ун и ш тав ањ у т о г а л егл а н ем и р а“ ,
3. О в и м п р о г л а с и м а п р оти в оружане акције ђен ер ал а
М и х а и л о в и ћ а и п р е т х о д и л и су и следовали м а с о в н и п ро го ни
м и р н о г а с т а н о в н и ш тв а . Н ем ач ке власти у хапсиле су и д е л о м
п обиле сто ти н е људи у Н и ш у, Ваљеву, К руш евцу, Трстенику,
П е т р о в ц у и д р у г и м м е сти м а, под о п ту ж б ом да су сарад ни ц и
ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а . С а м о у току месеца д е ц е м б р а (1942) и
ја н у а р а (1943), по т о м и с т о м основу, врш ена су у Б ео гр а д у
м н о г о б р о јн а хап ш е њ а и стрељ ањ а. К р ајем ф еб р у а р а (1943) у
ср п ск о м град у П о ж ар ев ц у, који дан ас нема виш е од д ва н а ест
х и љ ад а људи, стрељ ан о је п рем а зван ич н ом об ав еш те њ у у
„ Н о в о м врем ену" четири стоти н е особа, а тр и с т а их је
ухап ш ено. Ј о ш и д ан ас теро р, пр отив свих оних за које се
сум њ а д а су п ристал и це ђ ен ер ал а М и х аи л о в и ћ а, не престаје у
Југосл ави ји.
4. О р г ан и зац и ја ђ ен ер ал а М и х аи л о в и ћ а постепено се ш ири
по целој Ј у го сл ав и ји , и постоје све бољи и згледи за сар ад њ у
српских, х р в а т с к и х и сл овен ачки х п а тр и о та у б о р б и п ротив
Осовине.
5. К р аљ е вс к а југо сл о в ен ска В л ад а има п у н у в ер у у ђ е н е р а л а
М и х а и л о в и ћ а , и осуђује све оне који сарађују с О со ви н ом ,
њ еним с а т е л и т и м а и њ еним квислинзима.
П р е д а ју ћ и овај К о м у н и к е К раљ евске Владе на енглеском ,
С л о б о д а н Ј о в а н о в и ћ је з а м о л и о а м б а с а д о р а Р е н д е л а д а се
М и н и с та р с тв о спољ них п о сл о в а сл ож и с ти м К о м у н и к е о м , да
би се м о г а о д а д оби је ш т о ш и ри п убли ц итет у британској
ш та м п и .
* * *
К а к о никако није д о л а з и л о од о бр ењ е да се овај К о м у н и к е
п реда б ританској ш т а м п и , то је П ретсед н ик В ладе Ј о в а н о в и ћ
у п и та о а м б а с а д о р а Р е н д е л а 5 ап р и л а: да л и је Ф о р и н офис
р а зг л е д а о К ом ун ике. А м б а с а д о р Р ен дел је о д г о в о р и о да
тр еб а сачекати о д г о в о р на депеш у П р етсед н и к а В ладе Д .В .К .
Бр. 33 о д 2 а п р и л а 1943, п о в о д о м г о в о р а у селу Л и пову, који је
ђ е н е р а л о д р ж а о на ј е д н о м уж е м скупу 28 ф ебруара,
критикујући став б р и тан ске В ладе п р ем а њему и Војсци у
О таџб и ни . У зг р ед буди речено, тај г о в о р који је био д о с т а в и о
британској В лади пуковник Бели, ш еф Бри тан ске војне мисије
код ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а , био је искривљен у Британској
к о м а н д и у К аи р у и та к а в д о став љ ен британској В лади у
Л о н дон у. П р етсед н и к Ј о в а н о в и ћ м и је рекао то г а д а н а (после
р а з г о в о р а с Рен делом ): д а се м ож е сачекати, „јер је за овај
, м о м е н а т д о в о љ н о оно ш т о је К р а љ д а о у „Д ејли експресу“ 4
 38 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
априла“.
Б р и т а н с к а В л а д а у ч и н и л а је 22 а п р и л а п р е д л о г
ју го сл о в ен ској В лади д а се са ђ е н е р а л о м М и х а и л о в и ћ е м
ск лоп и С п о р а з у м , који би био нека в рста војне конвенције, јер
су Б р и т а н ц и н а м е р а в а л и д а се искрцају на Б а л к а н у току 1943.
Ч е р ч и л се с п р е м а о на пут у В аш и н гто н , на Т р ећу
в аш и н к то н ск у конференцију (12-25 м аја), на којој су и м а л е да
се донесу одлуке о инвазији преко Б ал к ан а. Тај п р ед л о г
С п о р а з у м а и з м е ђ у ђ е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а и б р и тан ске Владе
упућен је од стр ан е ју госл ов ен ске Владе преко а м б а с а д о р а
Р е н д е л а М и х а и л о в и ћ у 24 а п р и л а 1943 п о д Д .В .К . Бр. 40. Т ак о
је су д б ин а К о м у н и к е а б и л а о д је д н о м в езан а од ст р а н е Ф о р и н
офиса за о д г о в о р М и х а и л о в и ћ е в на ту д еп еш у П ре тсед н и к а
Владе. В р аћајући м и сп рем љ ен и К о м у н и к е, П р етсед н и к
В ладе Ј о в а н о в и ћ с а о п ш т и о м и је да га Ф о р и н офис није
о д о б р и о , је р чекају о д го в о р на д еп еш у бр. 40, па ће о н д а
„Е н гл ези узети у о д б р а н у ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а " .
Ч е т в р т о г м а ја 1943 ’’Daily W orker” у Л о н д о н у об ја в и о је
след ећи чланак:
„Л О Н Д О Н П Р Е Д У З И М А А К Ц И Ј У У Ц И Љ У
ОДБАЦИВАЊ А М ИХАИЛОВИПА
„ Н а ш д и п л о м а т с к и д опи сн и к пише: Јуче је у Л о н д о н у
п р ед у зета акци ја која м о ж е о ко н ч ати м р а ч н у по ли ти чку
каријеру ђ е н е р а л М и х а и л о в и ћ а , о з л о г а ш е н о г п ро -осов и н ског
и н т р и г а н т а у Југосл ав и ји . Б р и т а н с к а В л ад а, како сазнајем ,
није о с т а в и л а ни н ајм ањ е сумње у св о ји м и зја в а м а
југосл о в ен ско ј В л ад и д а и м а са д а сл а б о м и ш љ ењ е о ђ ен ер ал у
М и х аи л о в и ћ у .
К а к о се сазнаје ово г л ед и ш те је и зр аж е н о не с а м о у
р а з г о в о р и м а већ и на н а јф о р м а л н и ји начин. А кција бр итанске
Владе б а ц и л а је п р о -М и х а и л о в и ћ е в с к и д ео ју го сл о в ен ске
В ладе у стањ е праве панике.
П ротест ВВС-и : Т ри е м и г р а н т с к а м а јо р а , који чине
т а к о з в а н о Р а т н о веће — Војни каби н ет — Ју г о сл ав и је и који
су б ољ е п о зн а ти п о д и м е н о м „К ен си н кто н ски м у с к ет а р и “ ,
преки н ули су односе са ВВС-ош. О ни су п исал и ВВС-и
и зјављ ујући д а се п ро ти в е чињеници д а BBC у својим
е м и с и ја м а не одаје д о в о љ н о п о ш т о в а њ а ђ е н е р а л у и д а чак
дају п уб л и ц и те т и п а р т и з а н и м а — ш т о ће рећи п р а в и м
б р а н и о ц и м а Ју госл ав и је, који се б ор е п р о ти в О сови н ски х
напад ач а.
Зб о г т о г а су кенсинктонски м у с кет а р и с а о п ш т и л и свечано
д а ће све емисије од стран е зв ан и ч н и х ју го сл о в ен ски х
ф у н кц ио н ера престати, д о к BBC не к а п и ту л и р а п р ед војним
о д л у к а м а из К и н г ст о н Хаус.
 Историја једног комуникеа 39

Анти-Британски. К ако се сазнаје, п о о ш тр ењ е ста ва

британске Владе п р ем а М и х а и л о в и ћ у д о ш л о је не с а м о као
п о сл ед и ца д о к азн е чињенице да је М и х а и л о в и ћ — д о с к о р а
М и н и ста р војске у ју го сл овен ско ј В лади — с а р а ђ и в а о са
т а л и ја н с к и м н ап а д а ч и м а , као и и зв е ш т а ји м а д а ће о т п у т о в а т и
за Б ерл и н , већ исто так о и чињ ен иц ом д а је у п л а н и н а м а , где се
склон и о, о д р ж а о је д а н ан т и б р и т а н с к и г о в о р п ред о д а б р а н и м
слуш аоцима“.
Д о к б р и т а н с к а в л а д а није д о п у с т и л а д а се ком унике
ју госл ов ен ске Владе објави, иако је био п ред ан б ританској
В л а д и ј о ш 18 м а р т а , д о т л е ј е допустала д а се у ком унистичкој
ш т а м п и М и х а и л о в и ћ н ази ва „п р о -о с о ви н ски м и н т р и г а н т о м “ ,
с а р а д н и к о м И т а л и ја н а , да чак иде и у Берлин. И у и ст о м
чланку сасвим гл у п а во гов о ре д а је у „ п л а н и н а м а , где се
с к л о н и о “ , о д р ж а о говор. Ако иде у Б ер л и н , о д к о г а се, он да,
с к ло н и о б и о у планине Југослави је... П о в о д о м овога,
П р е т с е д н и к В л а д е Ј о в а н о в и ћ п о з в а о је и с т о г а д а н а
а м б а с а д о р а Р ен д е л а д а д о ђ е су т р а д а н 5 м а ја на р а з г о в о р о
ти м л а ж н и м чи њ ен и ц ам а у енглеској ш т а м п и , које В лад а не
м о ж е д а д ем антује. З а б елеш ка о т о м е р азг о в о р у , 5 маја,
завед ен а п од С тр. Пов. Д .В .К . Бр. 98 од 9 м аја, гласи:
„ А б а с а д о р Р ен дел све д о о в о г а д а н а није д о л а з и о код
П р е тсед н и к а К раљ евске Владе. Н а пријем у у Jugoslav House-u
п р и р е ђ е н о м у част П р е т сед н и к а П ољ ске Р епублике,
П р е тсед н и к К раљ евске Владе з а м о л и о је а м б а с а д о р а г.
Р ен дела д а д о ђ е су т р а д а н 5 м аја у 18 ч асов а у Upper Grosve-
nor Street РаДи разговора у вези са писањем'иРа11^г :Шогквг *'
о ђ ен ерал у М и х аи л о в и ћ у .
А м б а с д о р Р ен дел д о ш а о је у 18 часова и П ретсед н ик
К раљ евске Владе скренуо му је пажњ у д а је у ’’Daily Worker-u
и з и ш а о чланак у ком е се тв р д и д а је б р и т а н с к а В л ад а ја с н о
ст а в и л а д о зн ањ а ју го сл о в ен ско ј Влади: д а је ђ ен ерал
М и х а и л о в и ћ обичан осовински и н три ган т. П ретсед н и к Владе
с в р а т и о је пажњу а м б а с а д о р у Р ен делу д а о во тр е б а
д е м а н т о в а т и , јер би се у п р о т и в н о м ст в о р и о утисак, као д а је
то истина.
А м б а с а д о р Р ен дел и зјавио је д а није уоб ич ајен о код
Е н глеза д а дају д е м а н т и на писање појединих л и с то в а, јер би
б р и та н с ка В л ад а сваки час и м а л а п о н е ш то д а д ем а н ту је из
писањ а појединих л истова.
П р етсед н и к Владе, з а м о л и о је А м б а с а д о р а да се у
П а р л а м е н т у упути п итањ е г. И д н у по о в о м е случају, д а би
И д н м о г а о д а д е м а н т у ј е ову н е и с т и н и т у ч ињ ен иц у.
А м б а с а д о р Рендел каже да је и са м м и сл и о д а се на овај начин
д ем а н ту је писање ’’Daily W orker-a” . Он he видети у Ф орен
офису по т о м е питању.
 40 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”
П р е тсед н и к Владе скренуо је пажњу А м б а с а д о р у да би било
п о тр еб н о д а се о м о г у ћ и Краљевској југословенској Влади да
публикује свој д е м а н т и о са р ад њ и М и х а и л о в и ћ а са С и л а м а
Осовине. П р о јек т ов ог д е м а н т и ја п редан је а м б а с а д о р у
Р енделеу 18 м а р т а са м о л б о м д а Рендел добије с а г л а сн о ст у
Ф ор ен офису.
А м б а с а д о р Р ен д е л з а м о л и о је да се ј о ш причека са
о б ја в љ и в ањ ем ов о га д ем а н ти ја, д о к се не д оби је цео о д г о в о р
ђ е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а по наш ој депеш и Д .В .К . Бр. 33 у ком
би случају б р и та н с к а В лада б и л а вољна д а укаже ђен ерал у
М и х а и л о в и ћ у пуну заш титу .
Ш то се тиче ђ е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а , Е н гле зи су п отпун о за
п о д р ж ав ањ е ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а д о краја.

П ретсед н и к М и н и ста р ск о г С ав ета и

заступн и к М и н и стр а војске, м о р -
н ари це и в азд у х о п л о в с тв а ,
С. Ј О В А Н О В И ћ с.р.“

И овај р а з г о в о р и ап ел на британску В ладу о ст а о је глас

в апијућег у пустињи. Н и ка кав о д гово р није сти за о о д г.
Рендела.
П р о п а г а н д а п р оти в М и х а и л о в и ћ а у б ританско ј ш т а м п и и
преко р ад и ја у зи м а л а је све виш е м аха. О д г о в о р од ђен ер ал а
М и х а и л о в и ћ а никако није д ола зи о. П ретсед н ик Владе
Ј о в а н о в и ћ п о з в а о ј е 1 7 м а ј а у 18 часова а м б а с а д о р а Р е н д е л а и
т о м п р и л и к о м му рекао: да К раљ евска југо сл о в ен ска В лада
м о р а д а у зм е у о д б р а н у ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а и д а не м ож е
виш е д а ћути, д о к б р и та н с ка ш т а м п а в р ш и нападе на
М и х а и л о в и ћ а и п р етстављ а га као издајника. А м б а с а д о р
Р ен дел о д г о в о р и о је д а М и х а и л о в и ћ а не осуђују као н ем ачког
са р ад н и к а , већ за сар ад њ у са И т а л и ја н и м а , и д а т р еб а д а се
н ађ е п о г о д н а ф о р м а д а се то демантује.
С у т р а д а н П ретсед н и к В ладе наредио м и је д а се сп рем и нов
К ом ун ике; и зд а о м и је упуства о томе.
Тај нови К о м у н и к е састав и о сам и стога д а н а и пред ао
П ретсед н ик у Владе Јо в а н о в и ћ у . Он гласи:
К О М У Н И К Е К РА Љ Е В С К Е В Л А Д Е
П о в о д о м п р о ти в ур еч ен и х вести које се о д неког в рем ен а
ш и ре о М и н и стр у војске и Н ачелнику Ш таб а В рховне
к о м а н д е Ју г осл ов ен ске војске у окупираној О таџб и ни ,
К р аљ евска ју го сл о в ен ска В л ад а с м а т р а за п о т р еб н о да
 И сторија једног комуникеа 41

с а о п ш ти следеће:
1. М и н и с т а р в о ј с к е а р м и ј с к и ђ е н е р а л Д р а г о љ у б
М и х а и л о в и ћ нити је о д р ж а в а о нити са д а о д р ж а в а м а какве
везе са С и л а м а Осовине, па ни са И та л и ја н и м а .
2. М н о г о б р о јн е покуш аје у п оследњ е вр ем е од стране
Н е м а ц а и Т а л и ја н а д а ступе у к о н т а к т са М и н и с т р о м војске,
— ђ ен ер ал М и х а и л о в и ћ је категори чки одбио. Ч а к заједнички
покуш ај н ем а чко-тал и ја н с ки да ступе у везу са ђ е н е р а л о м
М и х а и л о в и ћ е м овај је категори чки одбио.
3. Д а М и н и ста р војске ђ ен ер ал М и х а и л о в и ћ д о и с т а не
сарађује са С и л а м а Осовине, д о к а з су не с а м о гоњ ењ а
п р и с та л и ц а ђ ен е р а л а М и х а и л о в и ћ а , већ и м а со в н а стрељ ањ а
“Д р а ж и н и х п р и с т а л и ц а “ у Б ео гр аду, м е ђу к о ји м а велики број
угл ед н и х п о л и т и ч а р а, н о ви н ар а, ја в н и х рад н и к а и официра.
4. К раљ е вс ка југо сл о в ен ска В лад а као и М и н и ста р војске
ђ е н е р а л М и х а и л о в и ћ осуђују сваку сарад њ у са С и л а м а
Осовине, јер је Ј у г о сл ав и ја и згуби л а своју сл о б о д у и подн ел а
о г р о м н е ж ртв е б а ш за т о ш т о није хтел а никакву сар ад њ у са
С и л а м а Осовине.
5. К р аљ евска ју го сл о в ен ска В лад а и м а пуну веру у
М и н и стр а војске и Н а чел н и ка Ш таб а В рховне к о м ан д е
а р м и јс к о г ђ е н е р а л а Д р а г о љ у б а М. М и х а и л о в и ћ а .
Д еп еш а П р етсед н и к а Владе Д .В .К . бр. 40 (упућена
М и х а и л о в и ћ у преко Ф о рен офиса на д а н 24 а п р и л а 1943, и
чији је текст кон ачн о ут в р ђ е н 11 м а ја 1943 у ск ла д у с
п р и м е д б а м а А н то н и И д н а) п ред ан а је М и х а и л о в и ћ у тек 28
м аја, — је д н о в р е м е н о са Н а р е д б о м Б р и тан ск е к о м а н д е на
Б л и с к о м И стоку: д а се са сто х и љ ад а р а т н и к а повуче на
К о п а о н и к , а целу оста л у Ју го сл ав и ју уступи Ј о си п у Б р о з у
Титу, саб и јен о м око Д р в а р а са својих 20,000 п ар ти зан а.
М и х а и л о в и ћ је у с в о м о д г о в о р у п р и м и о п ред лож ен и
С п о р а з у м у цел о сти , а л и је о д б и о д а Ју г о сл ав и ју п реда Титу.
Ни н ова сти л и зац и ја В л ад и н о г К о м у н и к е а о М и х а и л о в и ћ у
није д о б и л а п о тр еб н о о д о бр ењ е б ри тан ске Владе.
Д а н а с м ож е и зг л е д а ти н еп о јм љ и в и м да је је д н о ј савезничкој
В лади за вр ем е р а т а у Л о н д о н у б и л о уск раћен о п р ав о да свога
М и н и стр а в о јног и ш еф а гериле узм е у з а ш т и т у од
н еп р авед ни х ко м у н и сти ч ки х оптуж би. К а к о се види из ов о г
случаја, ју госл овен ско ј В лади није б и л о д о п у ш т е н о ни то, да
је д н и м к р а т к и м к о м у н и к е о м за ш т а м п у о б ав ести б р итанску
ја в н о с т д а он а „и м а пуну веру“ у и сп р ав н о с т и родољ убљ е
ђ е н е р а л а М и х а и л о в и ћ а и њ егових б о р ац а! To се д е ш а в а л о у
време Т р ећ е в аш и н кто н ске конференције, и зм еђ у Р у зв е л т а и
Ч ерчи ла. К а д а је ту 19 м а ја 1943 донесен а о д лук а о од ла гањ у
Д р у г о г ф р о н та за 1944, и од бачен п лан о искрц авањ у
С авезн и ка на Бал кан у, бил а је зап еч аћен а и суд б ин а тога
42 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

зл о с р е ћ н о г К о м у н и к еа. Није б и л о важ н о, за Ч е р ч и л а, да л и је

М и х а и л о в и ћ крив или није крив. Био је п ресудан себични
п о ли ти чк и м оти в. Ч е р ч и л је у в и ђ ао коли ко ће С таљ и н бити
о зл о јеђ ен о д л а г а њ е м Д р у г о г ф р он та. Знао је и д а то м о р а
нечим д а плати. И з а б р а о је М и х а и л о в и ћ а и његов п о кр ет као
ж ртву, са сви м д а л ек о с еж н и м п о с л е д и ц а м а које ће то и м а т и за
д аљ у судбину Ј у г о сл ав и је и њену слободу.

Живан Л . К Н Е Ж Е В И ћ
 МОЈ СУСРЕТ И РАЗГОВОР
СА АМБАСАДОРОМ РЕНДЕЛОМ
Д о сусрета и р а з г о в о р а са а м б а с а д о р о м Р е н д е л о м (Sir
George М. Rendel, 1889— 1979) д о ш л о је случајно. А м б а с а д о р
Р ен д е л је д о ш а о у О с н а б р и к 9. ју л а 1946 у својству Високог
К о м е с а р а за И зб егл и ц е заједно са с е к р е т а р о м у Ф о р и н Офису
(Ф .О ) М а к н и л о м (Hector McNeil) д а посете ју го сл о в ен ски
оф и ци рски л о г о р 6 С у п р е д г р а ђ у О с н а б р и к а — Еверсхајде.
М е ђ у т и м , н аш л о г о р је већ био п р ем е ш тен у Зенгварден бли зу
В и л х е л м с х а ф е н а на С ев ер н о м М ору. Случај је х тео д а са м ја
д а н раније пре њ и х о в о г д о л а с к а д о ш а о п о с л о м у Војни
Г у в е р н м а н (Military Government,) под који м је н аш л о г о р био.
К о м а н д а н т , пуковник С к о т (KGLO G ra h a m S c o t t ) м и је
о б јасн и о н е сп о р азу м и п р е д л о ж и о као наЈбоље р еш ењ е да
о с т а н е м у О снабр и ку и д а заједно са њ и м а д о ч е кам
пред ставн ик е Ф о р и н О фиса. „Ви сте били у л о г о р у као
зар о б љ е н и к и као о ф и ци р за везу и ви им м о ж е те п о к аза ти све
ш т о желе д а виде и о д г о в о р и т и на сва п и т а њ а “ . Ј а с а м п р ед л о г
пуковника С к о т а р а д о п р и м и о као срећну око л н о ст.
П ук овн и к ми је т а д а рекао д а д о ђ е м у гу в ер н м ан су тр а - 9. ју л а
у 9 часова пре подне. П уковн и к је зн ао д а ми каже с а м о да
д о л а з е д в а висока п р ед став н и к а Ф .О. д а посете л о г о р
ју г о сл о в ен ск и х оф и ц и ра и да в е р о в атн о р а з г о в а р а ју с в а м а о
зап ослењ у и с м еш та ју у изгнанству. Т ак о, за врем е сусрета и
р а з г о в о р а ја н и сам и м а о п о јм а д а ј е ј е д а н о д њих био сер Џ о р џ
Рендел, к о ји је о д ј у л а 1941 д о а в г у с т а 1 9 4 3 б и о а м б а с а д о р к о д
ју го сл о в ен ске в л ад е у Л о н д о н у и д а је т р а ж и о см ену зб о г
п р о м ен е п о ли ти ке п р е м а Д р а ж и М и х а и л о в и ћ у и С р б и м а . За
о во се са зн а л о и у Л о н д о н у тек кад се (ова) п р о м е н а поли ти ке
п о к а з а л а као п о г р еш н а са к а т а с т о ф а л н и м п о сл ед и ц а м а. Ј а
са м с а зн а о за то тек из о д г о в о р а Ју го с л о в е н с к о г Н а р о д н о г
о д б о р а у Л о н д о н у на мој и звеш тај о о в о м сусрету и
р азго в о р у .
С т о г а су и а м б а с а д о р Р ен дел и М ак н и л за вр ем е сусрета и
р а з г о в о р а б или за мене с а м о д ва п ред став н и к а Ф о р и н Офиса,
који су д о ш л и д а посете н аш логор.
Дочек 9. ју л а 1946. око 9 ч асова пре подне био је в р л о срда-
чан. Т а д а са м и м ао п рили ку да в и д и м са к а к в о м п о м п о м и
о си гу р ањ ем путују ч лан ов и енглеске владе. П у к овн и к С к о т с а
св о ји м ш т а б о м већ је био пред з г р а д о м ком ан де. Војна
п оли ц и ја је б л о к и р а л а све п р и л азе око зград е и п ри в атан
 44 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

са о б р а ћ ај ти м д е л о м улице био је обустављ ен. М и н и стар ски

а у т о м о б и л — о г р о м н а нем ачка о т в о р ен а кола п р а т и л и су
џипови са в ојн и ц и м а, а на челу колон е био је џип б р и га д н о г
ген ерала из гл ав н о г ш т а б а Б р и тан ске Рајнске Војске. Са обе
с т р а н е и н а п р е д п р а т и л а их је в о јн а п о л и ц и ја на
м о т о ц и к л и м а . И з а у т о м о б и л а се видео с десне стр ан е о тм ен
лик је д н о г средо в еч н ог го сп о д и н а и сп од х о м б у р г ш еш и ра,
који је к а р ак т е р и с ти к а д и п л о м а т е , а с леве стран е лик је д н о г
м л а д о г човека, чије је бело лиц е о д а в а л о њ егово ш к отско
порекло.
П о с л е пријатељ ск ог п о зд р а в љ ањ а кренула је цела п о во р к а у
н аш стари л о г о р у п р ед г р ађ у О с н а б р и к а — Еверсхајде. У
л о г о р у су већ били см еш тен и П о љ а ц и са п о р о д и ц ам а .
За устав и ли с м о се ко д с а м о г уласка у л о г о р пред а м б у л а н т о м ,
к о д б ло к а, који је савезничка ави јац ија неср ећ ни м случајем
б о м б а р д о в а л а 6. д е ц е м б р а 1944 увече. Т о м п р и л и к о м је
и зг о р е л о 114 о ф и ц и р а 1 п о д о ф и ц и р и 2 војника. Н а њ ихово
п итањ е об јасн ио са м им, да су б арак е биле дрвене и од
б о м б а р д о в а њ а су за т р п а л е љ удство, а од ф осф о р н и х б о м б и
људи су и зго р ел и б есп о м о ћ н и као у м и ш о л о в ц и . У ж а с н о ј е
б и л о с л у ш а т и њ ихове јауке за п о м о ћ , а ј о ш ужасније гл ед ати
и з г о р е л а т е л а са п а т р љ ц и м а руку д и гн у ти х у вис у покуш ају
да се извуку и сп од запаљ ених д асака. П о к а з а о са м им моју
собу, која је б и л а у б ар ац и иза а м б у л а н т е д о које је д о п р о
т а л а с зап аљ и в и х б о м б и . Ј е д н а б о м б а је п ал а к роз п р о зо р на
д оњ и део кревета на ком е је сп ав ао мој п аш е н о г Д р а г а н
П о п о в и ћ , који је запаљ ену б о м б у заједн о са ћ е б е т о м и збаци о
к ро з п р о зо р где је и зго рел а. Д а га н и сам секунд, д в а раније
повукао од п р о зо р а , б о м б а би га убила. Д в а оф и ц и р а су н ам
так о погинула.
Ту је почео и први р а з го в о р , који је са м н о м во д и о М акнил.
Он је п ред став љ а о влад у у У једи њ ени м Н а ц и ја м а и био
н а д л е ж а н за избеглице. П р е д м е т р а з г о в о р а је био зап ослењ е и
см еш тај н аш е г љ уд ств а у ем играци ји. С а м а чињ еница д а је
Ф.О. п о сл ао д в а п ред став н и к а д а посете н аш л о г о р и са н а м а
р а зг о в а р а ју о т о м е п р о б л е м у п р ед став љ а л а је д о б р у вољ у и
п р изнањ е м о р а л н е об авезе д а се зб о г своје погреш н е политике
постар а ју д а се п р о б л е м наш е ем играци је ш т о повољ није
реши. У то врем е су и енглеске и ам ери чке окуп ац и оне трупе
почеле да у п отреб љ ав ају наш е и официре и војнике као
п о м о ћ н о особље, па је и о т о м е б и л о речи. М е ђ у т и м , д рж ањ е
М а к н и л а није б и л о о храб рујуће. Н ачи н на који је го в о р и о
у ка зи в ао је на п рити сак да се п итањ е н аш е ем и грац и је ш т о пре
реш и. Д а м и није на растан ку к а з а о : "don't feel yourself
deserted" (немојте ce осећати напуштеним) мој утисак би остао
виш е д а са м р а з г о в а р а о са ен глеским м и н и с т р о м финансија
 Мој сусрет и разговор са а м б а с а д о р о м Ренделом 45

него са п р ед став н и к о м Ф.О. то л и к о је његова б р и га за

енглеске пореске обвезнике бил а подвучена.
Мене је после р а з г о в о р а са М а к н и л о м узео и сп о д руке
а м б а с а д о р Рендел, који је био п ерф ектан енглески џентлмен.
К о л и к о год је р а з г о в о р са М а к н и л о м о ста ви о на мене мучан
утисак, то л и к о је д р ж ањ е а м б а с а д о р а Р ен д е л а б и л о
пријатељско. Он је то п р и м ети о и рек ао м и неколико
о х р а б р у ју ћ и х речи. Ј а са м му о д г о в о р и о , да н ик ад нисам
очекивао да ће пред ставн ик Ф о р и н О ф иса р а з г о в а р а т и са
м н о м са узб у ђењ ем , које остављ а м а л о наде за по во љ но
р еш ењ е н аш ег с м е ш т а ја и зап ослењ а у ем играци ји. Н а то м и је
а м б а с а д о р од го во р и о : „и м ајте поверењ а у енглеску влад у да
ће учинити све ш т о м о ж е за вас“ . О во се ун еко л и ко п о к аза л о
тач н и м , ал и б л а г о д а р е ћ и и д р у ги м ч и н и о ц и м а , а не с а м о
д о б р о ј вољ и енглеске владе.
П о сле т о г а а м б а с а д о р Р ен дел је п р е ш а о на п итањ е д а ли
п о зн а јем н екога од е м и г р а н а т а у Л о н до н у . К а з а о са м м у да
са м пријатељ М и л а н а Г а в р и л о в и ћ а и да с а м члан гл ав н о г
о д б о р а С а в е з а Зе м љ о р ад н и к а, чији је он шеф. Он м и је
о д г о в о р и о д а познаје Г а в р и л о в и ћ а в р л о д о б р о и г о в о р и о је
најлеп ш е о њему, али је д о д а о д а је н ек о м п р о м и са н . Ј а сам
р а з у м е о д а се то односи на сарад њ у са к о м у н и с т и м а — т а д а је
бил а у јеку тр аге д и ја пољских е м и г р а н а т а које су они
н а г о в о р и л и на сарад њ у са к о м у н и с т и м а — и о д г о в о р и о сам
му: Г а в р и л о в и ћ није М и колајчи к. Он је био п ослан и к у
С о вје тско м С авезу и зн ао је в р л о д о б р о да је с а р ад њ а са
к о м у н и с т и м а нем огућ а. Ј а сам увек м и сл и о д а м и С рби
и м а м о са в а м а Е н г л е зи м а две заједничке особине. Ако
познајете и сторију Србије, м и као и Ен глези никад не п р ав и м о
к о м п р о м и с кад је у питањ у сл о б од а . Он ме је прекинуо
речима: „ја п о зн а јем в аш у историју врло, в р л о д о б р о “ , али м и
није к а за о да је као а м б а с а д о р код избегличке владе, зат о ш то
је д о б р о п о зн а ва о српску историју д ао оставку к а д је његова
в л а д а п р о м е н и л а п оли ти ку п р ем а С р б и м а . С а м о се насмејао.
О н д а знате да су се С рби б о р и л и све д о к се п од К а р а ђ о р ђ е м и
М и л о ш е м нису о с л о б о д и л и од Т у р а к а без п о м о ћ и са стране.
М и ћ е м о се б о р и ти и про тив к о м ун и ста све д о к се не
о с л о б о д и м о . Али, ми см о у овај р ат у ш л и на ваш апел за
п о м о ћ кад сте били у н ајтеж ем полож ају, сами у б о р б и на
ж и в о т и см рт, кад је Х и тл ер био ап со л у тн и го с п о д а р Европе.
М е ђ у т и м сада, кад см о п о р е д м и л и о н ск и х г у б и та к а зб о г ваш е
п огреш н е п о ли ти ке изгуби ли сл о б о ду , ви и збегав ате — ’you
are shirking’ — д а н ам п о м о гн ете да в р а т и м о сло б о ду . Д а ли
је to ’fair playi ?’ Реч „ш ер к и н г“ и м а више него ја к о значење и
а м б а с а д о р Рендел ми је к азао очигледно ганут: "No, no, no, we
are not shirking, we will help you to regain freedom.” . J a
46 Гласник Српског историЈско-културног друштва "Његош”
тад а н и сам знао да г о в о р и м човеку, који је био п ро ти в те
погреш н е поли ти ке и да није био крив за наш у трагедију.
Касније сам сазн а о да је Р ен дел п р и л и к о м ручка са
С л о б о д а н о м Ј о в а н о в и ћ е м јо ш м а ја 1945 к азао д а ће Т и то
о ти ћ и в р л о б р зо и д а he га нестати из Југослави је. Н а питање
С л о б о д а н о в о : „ Н а који начин?“ , он је о д г о в о р и о осм ех н у вш и
се: „ С а м и Руси!“ . 1) О во указује на то да Енглези знају виш е о
Т и ту него ш то су објавили.
О н д а ме је сер Џ о р џ са о с м е х о м п итао која је друга
заједничка о со б и н а С р б а и Енглеза. М о н а р х и ја , био је мој
о д го во р . С рби ја као Енглеска н ик ад није бил а без краља.
И м а л и с м о две д и н асти је као и Е н глези и д в а с т о г о д и ш њ а
р а т а и зм еђ у њих као и ви. Н и с м о о чеки вали да ће нас Енглеска
у којој се краљевска п о р о д и ц а највиш е пош тује, л и ш и т и
м он арх и је. T o в а м н ик ад н ећ ем о з аб о р ав и ти . С а м о н а р х и јо м
се н а ш е м н ар о д у никад не би м о г л а д о г о д и т и с а д а ш њ а
несрећа и беда.
Ваш и војници и м н о г и о ф ицири нису и м а л и п о јм а о
ко м у ни зм у . И тек к а д је неки б и с тар српски сељак к а зао д а см о
за К р аљ а , ш т о је тачно, он да су м о г л и да разум еју з а ш т о се
после д у г о г о д и ш њ е г за р о б љ е н и ш т в а н исм о в р ати л и у земљу.
О н да би резум ел и и с п о ш т о в а њ е м сал у т и р а л и . Т ак о см о
п о стал и ’’Royal Yugoslavs” ум есто ’’Bloody”.
К а д је а м б а с а д о р Р ен дел већ био п о ш а о д а се п рид руж и
групи М ак н и л о во ј, в р ати о се са п и та њ ем да л и са м и с а д а за
м он арх и ју . О д г о в о р и о са м без двоу м иц е: ”Ву all means, more
than ever”. Енглеска je и м а л а К р о м в е л о в у револуцију.
Ф р ан ц уска je и м а л а велику револуцију. Обе су биле крваве и
п о дели л е народ. Ви сте и м а л и м о н ар х и ју која је ујединила
нар о д , а Ф ран ц уска је о ста л а п одељ ена на д в а з а в а ђ е н а дела,
која се н ик ад нису м о г л а спојити — ”qui ne se peuvent jamais
souder”.
М о н а р х и ја м и р и завађене, лечи ране и уједињује. Р азл и ка
и зм еђ у К а р а ђ о р ђ е в и ћ а м о н а р х и је и крваве ком унистичке
р ев о л у ц и о н ар н е републике је о гр о м н а:
К р аљ А л ек сан д ар је ж р т в о в а о свој ж и в о т ради уједињења
Југослави је. М еђ у ти м , колико није успео да реш и јед ан
поли ти чки п р о б л е м на војнички начин, то л и к о се као војник
успеш но б о р и о преко М ал е А н тан т е п р о т и в р ев и зи о н и зм а
п р етњ о м рата. 2) К а д је погинуо М ал а А н т а н т а је изгуби ла
последњ у м о г у ћ н о с т да са њ им као в ојни ко м заустави,
војнички Х и тл ер а и М усоли ни ја и спречи трагеди ју Европе и
света. 3) И сто р и ја му је д а л а за п раво да је р е в и зи о н и за м више
војнички него поли ти чки п робл ем . Зато су његову с м р т
Х и тл ер и М у сол и н и п р и м и л и са о л а к ш а њ е м као уклањ ањ е
озбиљ не см етњ е за њ ихове планове. Н а ж а л о с т нису били
сами.
 Мој сусрет и разговор са а м б а са д о р о м Ренделом 47

К а д су ко м у ни сти укинули м о н а р х и ју д а л и су као

м о ти в ац и ју д а К р аљ П е т а р не ваља. Н а р о д им је од го во р и о :
„ Х о ћ е м о К р а љ а ако и не в аљ а“ . Боље о д б р а н е м о н ар х и ја
нема.
А м б а с а д о р Р ен дел се сагласи о са м н о м д а м о н а р х и ја има
б л а г о т в о р а н утицај.
Т и м е је н аш р а зг о в о р био заврш ен. П р и д р у ж и л и см о се
групи П о љ а к а око М ак н и л а. Ј а н и с ам о ста о д уго са њима.
П о з д р а в и о са м се и в р а т и о у гу в ер н м ан да са м о ји м
п р ијатељ ем Р о н и јем (Major R. Н. С. Fowler) у р ед и м за мој и
Д р а г а н о в п р ем е ш тај у Ф ерде где је била гл ав н и н а наше
ем и грац и је са г е н е р а л и м а и где с м о м о г л и бити кориснији
зб о г знањ а енглеског него у Зенгвардену. С е м тога у Ф ердеу је
б и л а већина н аш и х п ријатељ а са који м а см о провели
за р о б љ е н и ш т в о у О с н а б р и ч к о м л огору.
Случај је х тео д а са м и за ш а о из гу в ер н м ан а кад се ко л он а
гостију в р а ћ а л а . Т а к о су м е љ у б азн о о т п о з д р а в и л и а м б а с а д о р
Рендел своји м ш е ш и р о м као и М акни л.
* * *

Сер Џ о р џ Р ен дел је био јед ин и висок ф ун кц ион ер Ф ори н

Офиса, који је као а м б а с а д о р код ју госл ов ен ске владе о д ј у л а
1941 д о ав густа 1943 т р а ж и о см ену у знак п р о теста зб о г
Ч е р ч и л о в е п р о ти тов ск е и п ар ти зан ске п оли ти ке и н ап у ш тањ а
ге н а р а л а М и х а и л о в и ћ а , К р а љ а П е тр а и д ем о к р а т с к е владе. 4)
М еђ у ти м , ка д је сер Џ о р џ д о ш а о са М а к н и л о м 9. ју л а 1946 да
посети н а ш л о г о р у О снабри ку 9. ју л а 1946 његов уп о р ан став
п роти в п ро м ен е п оли ти ке већ се био п о каза о потпуно
о п р а в д а н и м . Д о г а ђ а ји , који су му д ал и виш е него потпуну
сатисф акц и ју р еђ ал и су се н ев е р о в а т н о м б р з и н о м са сви м а
учесн и ци м а у виш е него с а м о у наш ој трагедији:
1) Сер Џ о р џ је п ред ао ду ж н о ст као а м б а с а д о р код
југо сл о вен ске владе н о в о м а м б а с а д о р у С тивен сон у (Ralph
Stevenson) ав густа 1943, а Т и то је тајн о п о бегао са Виса ноћу
18/19 с е п т е м б а р а 1944 и са т е н к о в и м а црвене ар м и је 20
о к т о б р а 1944 устоличен у Б е о г р а д у ком е по речима
ђ и л а с о в и м нису срели ни је д н о г -б у к в а л н о ниједног-члана
партије — not one - literally not one member of the party”.5)
2) Ч ерчи л je 6. о к т о б р а 1945, два месеца после изгубљ ених
и зб о р а , изјавио:

„да је протитовска политика била једна

од његових најф аталнијих греш ака"

М и с м о за ово са зн а л и из белгијске ш т а м п е д о к је наш

48 Гласник Српског историјско-културног лруштва „Њ егош "

л о г о р био у Оснабрику.
3) Е вели н Bo (Evelyn Waugh, 1903-1966) који је био члан
(Randolph Churchill) Р а н д о л ф о в е мисије у М а к л и н о в о м (Fitzroy
Maclean) ш т а б у , заб ел еж ио je у с в о м дневнику 24. м а ја 1946:
Д и к и н о в и и С есилови д о ш л и на вечеру. Врло п р и јатн о вече.
Б и л Д икин (F. W. Deakin) пун гри ж е савести — full of guilt
— зб о г Т ита. 6) П о т р е б н о је н агл аси ти да је Д и к и н био шеф
прве енглеске мисије к о д Т и та, а б р и г а д и р М а к л и н друге.
4) М ак л и н је преко Л о н д о н с к о г Т а јм с а од 10. ју н а 1946,
месец д а н а пре д о л а с к а а м б а с а д о р а Р ен дела и М а к н и л а у наш
л о г о р у О снабрику, о б јав и о своје пр изн ањ е — apologia д а ј е
п о г р еш и о ш то је п о м а г а о п р о ти т о в ск у п ром ен у политике. Ми
см о за ово призн ањ е са зн а л и тек к а д ј е 1976 објављ ен дневник
Евелин Воа у к о м е је овај п о д а так наведен п о д д а т у м о м о д 10.
ју н а 1946 заједно са к о м е н т а р о м М а к л и н о в и м у белеш ци. 7)
5) И з к о м е н т а р а М а к л и н о в о г у горе пом ен утој белеш ци
види се д а je по р еч и м а М аклина:

„Т ито 1946 био крајње непопуларан у Великој Британији и

А м ерици и да одлука за његово пом агањ е (која је била донета
на моју препоруку) била ж естоко нападана са свих страна и да
нико није показивао жељу да је брани. У јуну 1946 ја сам
најзад одлучио, против савета м ојих пријатељ а, да се
придруж им опш тој гужви — fray. Н а тај начин, као ш то су
они правилно предвиђали, навукао сам сам о већу мржњу —
одиум “ .
И з ове изјаве се види, д а су и енглески н ар од , као и
ам ер и чки , осуди ли п ром ен у политике, коју је инагур исао сер
Фицрој М акли н . О в о м о су д о м ан г л о -а м е р и ч к о г ја в н о г мњ ењ а
а м б а с а д о р Рендел је д о б и о највеће м о г у ћ е признањ е и
сатисфакцију.
К а д са м сазн а о за овај стицај д о г а ђ а ја , он да м и је било јасн о
за ш т о је так о рећи о д м а х после ти х д о г а ђ а ја а м б а с а д о р
Рендел д о ш а о да посети б а ш н аш л о го р . С ем то г а сва та
п р и зн ањ а о д р а ж а в а л а су се и у њ е го во м пријатељ ском
д р ж ањ у и р а з г о в о р у са С л о б о д а н о м Ј о в а н о в и ћ е м м а ја 1945 и
са м н о м у н а ш е м л огору.
М е ђ у т и м , к а д се у зм е у о б з и р д а су сви т в о р ц и о ве т р а г и ч н е
п р о м е н е с в а к и н а свој н а ч и н с а Ч е р ч и л о м н а ч елу п р и з н а л и д а
су п о г р е ш и л и и д а л и за п р а в о а м б а с а д о р у Р е н д е л у , —
п о с т а в љ а се п и та њ е , к а к о је м о г у ћ е д а ти љ у д и нису з н а л и о н о
ш т о је з н а о а м б а с а д о р Р е н д е л са с и г у р н о ш ћ у по ц ен у см ен е.
О дговор на ово питање дао је сам ам б асад ор Рендел у својим
м ем оарим а ’’THE SWORD AND THE OLIVE” - „М А Ч и
М А С Ј1И Н О ВА (Г Р А Н А “), о б ја в љ е њ и 1957.
 Мој сусрет и разговор са а м б а с а д о р о м Ренделом 49

И з м е м о а р а се види д а је а м б а с а д о р Р ен дел почео

д и п л о м а т с к у каријеру о к т о б р а 1913 д о почетка р а т а августа
1914 у Н ем ач кој; о д т ад а д о 1916 у Грчкој; од 1938 д о п очетка
д р у г о г светског р а т а к а о м и н и с т а р у Б у гар ској. К а д је п о стао
п р во м и н и с т а р а касније а м б а с а д о р к о д ју госл ов ен ске вл ад е у
Л о н д о н у ју л а 1941 д о предаје д у ж н о сти С тивен сон у августа
1943, он је и м а о све услове д а в л а д а усвоји, а не д а од бац и
њ егово миш љ ењ е. К а о искусан д и п л о м а т а и п о з н а в а л а ц
Б ал к а н а , он је б ио сигуран да ће се п р о м е н а с в р ш и т и in
disgrace за њене т в о р ц е , а т р а г е д и јо м не с а м о за Ју го сл ав и ју
него и за о п ш т у ствар. Сер Џ о р џ је п о к у ш а о д а спречи ову
тр агеди ју , ал и Т и т о в и м о ћ н и спон со ри су то о н ем о гу ћи л и .
П о с то је две верзије о п р о м е н и п о л и ти к е у ко р и ст
ко м у ни ста. П о једној д а је Ч е р ч и л п р о м е н и о п о л и ти к у зб о г
с т р а х а д а С овјети не закључе се п а р а та н м и р са Х и т л е р о м , a no
д ругој — д о б р о п о зн а то ј д а ће Т и т о и п а р т и з а н и бити
г о с п о д а р и Ј у го сл ав и је без о б зи р а д а л и ће их савезници
п о м а г а т и или не. 8) За о б ад в е верзије и м а п о д а т а к а . Али,
о б ад в е верзије су Ч е р ч и л о в е и по њ е го в о м п р и зн ањ у или не,
п о к а за л е су се као њ егова н а јф ата л н и ја п огреш к а.
К а д је после т ајан ст в е н о г бекства са Виса у п о н о ћ 18/19
с е п т е м б р а 1944 Т и т о у столи чен о д ст р а н е Ц рв ен е А р м и је у
Б е о г р а д у 20 о к т о б р а , Ч е р ч и л о в а п р о т и т о в с к а п о л и т и к а
п р ет р п е л а је п отпун крах. П о к а з а л о се да Т и то и поред
о г р о м н е а н г л о а м е р и ч к е војне п о м о ћ и и и та л и ја н с к о г оруж ја
није м о г а о без Ц рвен е А р м и је д а буде г о с п о д а р Ју го сл ав и је
као ш т о су Д и к и н и М а к л и н уб ед ил и Ч ерчи л а.
Ч е р ч и л је за ову к а т а с т р о ф у о су ђ и в а о М ак л и н а. О н је на
свој суров начин на који је т р е т и р а о све који су б ил и п р оти в
п ар ти зан ск е п олитике, т р е т и р а о и оне, који су га на ту
п о л и ти к у навели, ка д се т а п о л и т и к а п о к а з а л а „ ф а т а л н о
п о г р е ш н о м “ . Н а в о д н о , п р и л и к о м ш етњ е за вр ем е о д м о р а
к у л о а р и м а Д о њ е г Д о м а са н еки м п р и ја т е љ и м а он је зас т а о
п р ед М а к л и н о м , који је с т а ја о са г р у п о м п ри јатељ а и г р у б о да
сви чују, уп и ру ћи прст на М а к л и н а к а з а о ”1 don’t like this man”
(ja не в о л и м о в о г човека), окренуо се и п р о д у ж и о шетњу.
М и с м о за ову епизоду, која личи м н о г о на Ч е р ч и л а са зн а л и
из белгијских и з в о р а д о к см о ј о ш б или у о с н а б р и ч к о м л огору .
О на је важ н а у кол и ко се ов акав т р е т м а н не сл аж е са в ер зи јо м о
н а п у ш та њ у краљ а, вл ад е и М и х а и л о в и ћ а зб о г с т р а х а од
с е п а р а т н о г м и ра. М ак л и н је л ак о убедио Ч е р ч и л а д а п о ш аљ е
сина Р а н д о л ф а као ч ла н а његове мисије, јер је и Ч е р ч и л почео
своју каријеру а в а н т у р о м у б у р ск о м рату. А л и кад се ово
с в р ш и л о виш е него неуспеш но, то је као р а з л о г личне п р и р о д е
с а м о п о в е ћ а л о Ч е р ч и л о в у љутњу.
М е ђ у т и м , после р е х а б и л и тац и је Т и то ве, тв о р ц и ове
50 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”

тр агеди је као и и сто р и ч а р и и енглески и а м ер и ч к и и гн о р и ш у

изл ож ен е чињенице, иако су исте утврђен е п р и зн ањ ем истих
лиц а, која их д а н а с и гнори ш у.
П р в о г светског р а т а К л е м а н с о је био вођ европске
коалиције. Њ е г о в у најбољ у б и о гр а ф и ју нап исао је његов
лекар. T o није случајно. Т и г ар или н е , м о р а о је ж и вети под
с т а л н о м к о н т р о л о м л екара, који je по п р и р о д и исповедник
св о га пацијента. О н о ш то је б ио К л е м а н с о п рвог светског
р а т а Ч е р ч и л је био другог. Л о р д М о р а н (Sir Charles
Wilson) лични л ека р Ч е р ч и л о в за врем е р а т а об јав и о је 1966,
год и н у д а н а после Ч е р ч и л о в е с м р т и његову б и ограф и ју
"Churchill-Taken from the Diaries of Lord Moran«,
J a с а м очекивао д а ћу н аћи к о д Л о р д М о р а н а о д г о в о р на
питањ е о наш ој трагедији. М е ђ у т и м , и н те р еса н тн о је д а се у
би о гр а ф и ји од 877 ст р а н а не п ом и њ е име сер Ф ицрој
М ак л и н а, а и м е п уковни ка Д и к и н а п ом и њ е се с а м о је д а н п у т у
вези његове са р ад њ е на писању Ч е р ч и л о в и х м е м о а р а . Л о р д
М о р а н је п о стао пријатељ Ч е р ч и л о в и њ егово ћутањ е с а м о по
себи м н о г о каже.
П р е д с ед н и к Р у зв е л т је п о к у ш а о д а спречи Ч е р ч и л о в у
југо сл о вен ску ав ан туру . Али, Ен глези су с м а т р а л и да је
Ју г о с л а в и ја њ и х о в а сфера интер еса — ’’show” и нису
д о з в о љ а в а л и а м ер и ч к о м еш ањ е. Т ак о је п р о п а л а мисија
пуковника С ајц а (Albert В. Seitz) који је провео од
с е п т е м б р а 1943 д о м а р т а 1944 тр и м есец а к о д М и х а и л о в и ћ а и
три месеца код п а р ти за н а . Њ е г о в и звеш тај је п отпу н о
су п р о та н М а к л и н о в о м . 9) Т а к о је п р о п а л а и мисија
Р у з в е л т о в о г е м и с а р а пуковника М акдауела (Robert Н.
McDowell) •
Д а н а с је п о зн а т о д а су п а р т и за н и в оди л и п р его в о р е са
Н е м ц и м а у м а р т у 1943, месец и по д ан а пре д о л а с к а Д ик ин ове
мисије код Т ита. Они су п р е д л а г а л и н ап и см ен о Н е м ц и м а :
о б у с т а в у н е п р и ј а т е љ с т в а и з а је д н и ч к у б о р б у п р о т и в
савезни ч ког искрц авањ а; и зјав љ ив ал и су д а се б о ре п ро ти в
Н е м а ц а с а м о у о д б р а н и — и д а су њ и х ов и г л ав н и непријатељ и
четници и да тр аж е сл о б о д н у зону у С ан џ а ку за б о р б у п р оти в
четника. Д етаљ н е п одатке о о в и м п р е г о в о р и м а на ен гл ско м
јези ку први је о б јав и о а у т о р и т а т и в н о г. Р о б е р т с (Walter R.
Roberts) висок ч иновник не Ф о р и н О ф и са него С тејт Д е п а р -
тм ента.
Г. Р о б е р т с с п р а в о м п р е тп о ст ав љ а у својој књ изи да
Ен глези не би н ап усти ли ген ер а л а М и х а и л о в и ћ а з б о г њ еговог
г о в о р а у Д. Л и п о в у 28.2.1943 у к о м е се ж а л и о на Енглезе д а су
н ап усти л и Србе, да су зн али за п арт и зан ск е п р его в о р е са
Н е м ц и м а - д р у г и м р еч и м а д а се не би у п у ш тал и у а в а н т у р у са
п а р т и за н и м а . 10) Г о сп о д и н у Р о б е р т су није ни на п а м е т п ал о
да би Е н глези м о г л и н ап усти ти ген ер а л а М и х а и л о в и ћ а д а су
 Мој сусрет и разговор са а м б а с а д о р о м Ренделом 51

знали за п р его в оре п ар ти зан а о савезу са Н е м ц и м а , ш то је

п рирод н о.
М еђ у ти м , и м а и п о д а т а к а из којих се д а закљ учити да су
Е нглези зн ал и за те п реговоре. У енглеској је 1974 — годину
д а н а после књиге г. Р об е р тса, о бјављ ен а књига под н ази в о м
"The Ultra Secret T o је енглеско име н емачке м а ш и н е за
ш ифру, коју су они с м а т р а л и за п отпун о сигурну. М еђ ути м .
енглеска О б а в е ш т а јн а сл уж б а — ’’Intelligence Service “
имала је ову машину нову, немачки израђену већ 1939. Енглези
су о в о м м а ш и н о м м о г л и од 1940 д а б р зо и л ак о деш и ф р ују све
р а зг о в о р е како п оли ти чке тако и о о п ер ац и ја м а трупа. П р е м а
т о м е Ен глези су м о г л и знати за п р его в ор е п а р т и з а н а са
Н е м ц и м а , п о ш т о су исти дуго трајал и . 11)
И н т ер е сан тн о је да писац м и сл и д а је Ч е р ч и л у п ознао
председн ика Р узве л та са о в о м т а јн о м на п р в о м састанку
после П е р л Х а р б о р а и д а су прве извеш таје п р и м и л и а д м и р а л
Н и м и ц и ген ерал М ак А рту р, ш т о значи оп ет после П е р л
Х арбора?! М еђ у ти м , Ја п а н је у п о тр еб љ ав ао н ем ачку м а ш и н у
за ш ифру, која је у А м ери ц и бил а позната пре П е р л
Харбора.
Мени је б и л о п о зн а то д а је генерал М и х а и л о в и ћ сазн а о да
п ар ти зан и воде неке п рего воре са Н е м ц и м а и о т о м е известио
н аш у влад у преко Енглеза. Али, нисам зн ао да су Енглези овај
извеш тај п р ед ал и наш ој влади 40 д ан а касније — у другој
п о л о в и н и ап р и л а 1943.
Из ових п о д а т а к а се види да је п о сто јал а велика верова-
тн о ћ а да је Ч е р ч и л зн ао или м о г а о зн ати за п р егов ор е са
Н е м ц и м а , кад је п осл ао Д и к и н о в у мисију код Тита 29. маја 1943.
М еђ у ти м , без о б зи р а д а ли је Ч е р ч и л зн ао или не за
преговор е п а р т и за н а и Н е м ац а, п о став љ а се п итањ е ш т а су
Ч е р ч и л и енглеска в л ад а д р у го очеки вали од ком уни ста, који
су првих д а н а „ н ар о д н о о сл о б о д и л ач к е б о р б е “ осн ов ал и
„У ж ичку С овјетску Р еп убл и ку“ и л и к в и д и р а л и орган е
оп ш ти нске вл асти где г о д су ушли! Ч а к су им то и Совјети
зам ер и ли . П о с л е то г а н а р о д их је и стерао из Србије. Д а се ово
предвиди б и л а је п о тр еб н а м о ћ п р ед ви ђ ањ а или по р ечи м а
Војта (F. A. Voigt) ск еп ти ц и зам Р и ш ељ еа или Б и з м а р к а — 12)
особине које Ч ер чи л није и м ао , ал и које је п о к аза о а м б а с а д о р
Рендел. К а о о д ли ч ан п о зн а в а л а ц Б а л к а н а о н ј е као ш то см о
видели тач н о п редви део оно ш то се десило после н ап у ш тањ а
М и х а и л о в и ћ а и Срба.
И з м е м о а р а а м б а с а д о р а Р ен дела се види д а он није
п р о м ен и о свој став п р о ти в п ро м ен е п о ли ти ке и н ап у ш тањ а
ген ерала М и х а и л о в и ћ а и д е м о к р атск е в л ад е у кори ст Т ита. A
и з а ш т о би то ур ад и о кад су сви д о г а ђ а ји о д т а д а д о д ан ас
д а л и њему за право.
62 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош"

За њега је М и х а и л о в и ћ био п а т р и о т а , који је про ду ж ио

б о р б у за сл о б о д у свога н а р о д а о д м а х после капитулације,
коју није п ризн ао. Т и то је почео д а се б ори тек после н ап ад а
Н е м а ц а на С овјетски С авез и б о р и о се не за сл о б о д у свога
н а р о д а него за м е ђ у н а р о д н и к о м у н и зам .
А м б а с а д о р Р ен дел је п р е м а т о м е од р ед и о свој став п р ем а
п о ли ти ц и своје вл ад е и д о краја о с та о д о сл ед ан том е. П о т о м
основу он је без о б зи р а на утицај ко м у н и ста у Енглеској и на
р е х а б и л и тац и ју Т и т а и њ егових м о ћ н и х сп он сор а

И зр ази о следеће мишљење о генералу М ихаиловићу:

„ Ја јо ш и сад верујем у л о јалност и храбро ст М ихаиловићеву.

Ја сам читао његове телеграм е, и, м ада су ми били познати
његови поврем ени изливи индигнације (ш то значи оправдане
љутње) због недовољ не п о м о ћ и и снабдевањ а, које је
очекивао, — ја сам веровао не' сам о да је он чинио све ш то је
м огао за своју земљу него да је и пош тено сарађи вао са нам а
колико су околности д о звољ авале.“
К а д је п р и м е т и о д а се п р о т и в -М и х а и л о в и ћ е в тон п о л а к о и
тајн о увлачи - ” c r _ e e p in g “ у све дискусије које су д р ж а л и по
п р ед м ету Ју го сл ав и је а м б а с а д о р Р ен дел каже д а је био све
узнемиренији. Н а јза д кад је после н а р о ч и т о теш ке седнице
како он каже изгл едал о д а је д еф и н и ти в н о р еш ен о д а м о р а м о
кон ц етр и сати д ав ањ е п о м о ћ и Т и ту и ст в а р н о напустити
М и х а и л о в и ћ а , о н је т р а ж и о смену, јер није м о г а о сп р о в о д и ти
нову п о ли ти ку код ју госл ов ен ске в л ад е код које је био
ак р ед и то в ан . Он не каже кад је т р а ж и о смену, а л и је пред ао
д у ж н о ст н о в о м а м б а с а д о р у С тивен сон у ав гу ста 1943. 13)
И н т е р е с а н т н о је д а се из горе и зл о ж ен о г види, п р во д а је
б о р б у п р о т и в Ч е р ч и л о в е п р о м ен е п о ли ти ке в о д и о јед и н о
а м б а с а д о р Р ен дел, a то значи д а у целој вл ад и са И д н о м на
челу није б и л о ниједног ј а к о г ч ла н а да се у сп р о ти ви Ч ерчилу,
ш т о није ни м а л о п о х в а л н о за в л ад у Велике Бри тан и је. Д руго,
види се д а је сер Џ о р џ т р а ж и о см ену к а д је „ и зг л е д а л о д а је
д о н е т а д еф и н и ти в н а о д лу к а о п о м а г а њ у с а м о Т и т а “ , ш то
указује д а је Ч е р ч и л с о б з и р о м на сл аб у в л ад у м е њ ао своје
одлуке. У о в о м случају Ч е р ч и л је до нео д еф и н и ти в н у одлуку о
н ап у ш тањ у М и х а и л о в и ћ а п р е м а дневн и ку Евелин Во-а и
п р е м а Ч е р ч и л о в и м м е м о а р и м а „ З атв ар ањ е О б р у ч а “ (Closing
the ring):
„П осле Техеранске конференције 10. дец ем бра 1943 кад је
Ч ерчил у кревету у спаваћој соби у кући енглеског м инистра у
К аи р у д в а с а т а и сп и ти в ао Д и к и н а о д о к а зи м а за
М ихаиловићеву сарадњ у са силам а осовине, и, да је тај доказ
 Мој сусрет и разговор са а м б а с а д о р о м Ренделом 53

био одлучујући р азл о г за промену британске пом оћи са

М ихаиловића на Т и та“ 14)
М е ђ у т и м , ђ и л а с у књ изи „ Д о б а Р а т а “ ("Wartime”) н ав о д и д а
је „ Б о р б а П р о т и в Н еп ри јатељ а Н а ш П р в и и Н ајваж ни ји
З а д а т а к “ бил а с а м о п а р о л а иза које се крију крајњ и циљеви
ком уни сти чке партије! 15)
О во је т а к о ђ е ин тересан тн о укол и ко указује на то д а Ч е р ч и л
није зн ао или у з и м а о у о б зи р п р его в ор е п а р т и з а н а за савез са
Н е м ц и м а као и д а п р о м е н а п оли ти ке није и зв р ш ен а плански
зб о г с т р а х а о д с е п а р а т н о г м и р а С овјета са Х и т л е р о м . Н а ово
указује и заб е л е ш к а од 14. ју л а 1944 из Б ар и ја у дневнику
Евелин Во-а на вечери са Д и к и н о м да је Ч е р ч и л п о сл ао љ утит
те л е г р а м зб о г Т и т о в о г фијаска - н ео ст в ар е н о г са стан ка
Т и т о в о г са К р а љ е м П е т р о м . 16)
З а ш т о би Ч е р ч и л р а з г о в а р а о д в а с а т а са Д и к и н о м леж ећ и у
кревету и сл ао м у љ ути те т е л е гр а м е д а га он и М ак л и н нису
уб ед ил и д а ће Т и т о бити го с п о д а р Ју го сл ав и је и д а с а м о он
м о ж е п о б о љ ш а т и п олож ај К р а љ а П етр а? Ове чињенице се не
слаж у са а л т е р н а т и в о м д а је све б и л о у н ап р ед р еж и ран о. А ли
у св а к о м случају указују на Ч е р ч и л о в у ск л о н о с т за д о н о ш ењ е
н ео ств ар љ и в и х п л а н о в а ’’wild cat schemes” чије и зврш ењ е
води у к а т а с т р о ф у ш то износи његов л ека р л о р д М о р а н у
св о м дневнику. П р о т и т о в с к а политика*је кл асич ан п рим ер
Ч е р ч и л о в и х п л а н о в а , ч и је и з в р ш е њ е се з а в р ш а в а
к а т а с т р о ф о м - или - по њ е г о в о м п р и з н а њ у , ф а т а л н о .
Следствено том е, из њ егових пом енутих м ем оара „Затварања
О бруча“, види се, да се његова протитовска политика
заснивала на поновљ еним тврђењима мајора Дикина и
бригадира Маклина:

„да ће Т ито бити господар Југославије без об зира д а ли he га

савезници п о м агати или не; да М ихаиловић сарађује са
Н ем цим а и да треба д а га се одрекну не сам о они — Енглези
него и Краљ П етар, јер наводно сам о Тито мож е побољ ш ати
краљев полож ај.“

У о в о су Д икин и М ак л и н у К а и р у убед ил и и а м б а с а д о р а
С тивен со н а на чији се и звеш тај Ч е р ч и л позива. Све је ово
Ч е р ч и л описао у д в а п и см а од 29. и 30, 4 3.сек р е тар у Ф ор и н
Офиса И дн у (Sir Anthony Eden) и т р а ж и о и д о б и о његову
сагласност. На истој стр а н и после И д н о в о г п и с м а заб ел еж и о
је 2. ја н у а р а 1944 следеће:
„Ја сам убеђен до кази м а људи које познајем и којим а верујем
д а је М ихаиловић воденични камен око врата м ал ог Краљ а,
и, да он нема никаквог изгледа на успех док га се не отараси."
(Овде Ч ерчил мисли на Краљ ев успех код Тита!)
54 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

После овога долази Черчилова коресподенција са Титом,

коју је водио у сагласности са И дном што такође остављам
без коментара. А да је Черчил био способан да верује у овакве,
благо речено, илузије види се из података лорда М орана
његовог лекара и пријатеља што је и циљ овог излагања. 17)
К ад је амбасадор Рендел 9. јула 1946 дош ао у Оснабрик да
посети наш логор онда je по речима Маклина: „Тито био у
Великој Британији и Америци крајње непопуларан — што
значи да је ам басадору Ренделу за његов противтитовски став
одао признање народ Велике Британије. П оред тога,
амбасадор Рендел је остао у дипломатској служби на
најугледнијим положајима све до 1956 године, наизменично
под владом Черчила, Атлија и Идна зб о гч и је је протитовске
политике тражио смену, што значи да је добио и њихово
признање. Ми се радујемо његовом успеху и захвални смо му
што је бранио наш народ стављајући на коцку своју дипло-
матску каријеру.
А м басадор Рендел је показао како је д ош ло до Черчилове
промене политике, коју су догађаји показали његовом
фаталном погрешком. М еђутим то је само део слике наше
трагедије. Черчил је промену политике вршио као изразито
противсрпску на један дотада нечувен бруталан и нечовечан
начин, тако да се без тога не може разумети величина
трагедије српског народа. Нам а су у заробљеништву била
најтежа два момента. Први, кад су нас Немци у почетку
заробљениш тва — јуна 1941. постројили и саопштили да ће
сви који нису Срби бити пуштени из заробљеништва.
Довољно је било рећи као своју националност порекло из неке
историјске покрајине - све само не Србин. Хитлер је први
п р о гл а си о м усл им анску веру као н а ц и о н а л н о ст због
Босанско-Херцеговачких муслимана Срба што је касније из
истих разлога учинио и Тито. Други јо ш тежи м о м е н а тје био
кад је Черчил почео у првој половини 1943 своју паклену
пропаганду у Доњ ем Дом у преко Б и-Б и— Сија против нашег
народа, нашег Краља, владе, генерала М ихаиловића и свега
ш то је С р б и м а било свето. Х итлер је за д р ж ао у
заробљеништву само Србе са м алим бројем Хрвата и
Словенаца, којима свака част. Ову пропаганду слушало је са
неверицом која се претварала у агонију преко 250,000
заробљених војника - елитни део српске војске од којих око
15,000 официра очајних што не могу да помогну своме народу
напуштеном од јединих савезника на чији су апел за помоћ
ушли у рат кад су они били у најтежем положају и то кадје рат
добијен.
После пропаганде д о ш л о је бомбардовањ е српских градова
и најзад освајање Србије од стране Коче Поповића и
 Мој сусрет и р азговор са а м б а са д о р о м Р ен дел ом 55

партизана са М аклином, који је командовао авијацијом. Тада

је Маклин имао прилику да види богат живот српских сељака -
као и руски добровољци у рату 1875-1878 „да српски сељаци
живе као у Русији земљопоседници.“ 18) На тражење
партизана он је издао налог за бомбардовањ е Лесковца, али
кад је 50 тврђава срушило Лесковац због тог вандализма и
партизанима и њему било је нелагодно. Кад су му сељаци на
поновљено питање „где су људи“ одговорили код Недића или
код Драже и кад је забележио да партизани наступају трагом
одступајућих Немаца могао се уверити да и поред англо-
америчке помоћи партизани не би могли бити господари
Југославије без Црвене Армије као што су он и Дикин тврдили
Черчилу. Кад је добио вест од генерала Вилсона (Maitland
Wilson) да је Тито мистериозно нестао са Виса, у другој
половини септембра и налог да иде да га нађе, он је у себи слао
и Тита, генерала Вилсона и све друге којих се тиче до ђавола.
Тако се свршила његова сарадња са партизанима. 19)
Черчил, опет, на свој арогантан начин, није дозвољ авао
никоме да критикује његову промену политике. Ч ланови наше
владе били су благо речено непожељни, и, као и наши
многобројни енглески пријатељи, без обзира на њихов углед,
нису могли бранити наш народ. Међутим, оно што они нису
могли да кажу, говорио је за време рата Американац Рубен
М аркам (R- Н. Markham) , који је живео дуго времена у
Бугарској као баптистички мисионар и дописник Кристијан
Сајенс М онитора (Christian Science Monitor) за Балкан.
М аркам је за време рата био шеф америчког дела балканског
Одељења за психолошки рат (Psychological Warfare Divisions-
PWD).
O h je као одличан познавалац Балкана још за време рата
осуђивао и борио се против Черчилове партизанске политике.
После рата написао је књигу "Tito’s Imperial Communism”. У
овој књизи он је документовано критиковао сваки аспект
Черчилове партизанске политике што су каснији догађаји
потврдили као и оставку амбасадора Рендела. Ја ћу овде
изнети само мали део М аркамове осуде нехумане пропаганде
против Србије и српског народа да напусте М ихаиловића и
признају Тита и комунизам. Њ егова одбрана је апотеоза
Србије написана најлепшим класичним енглеским језиком.
Маколико да сам се трудио да нађем одговарајуће лепе изразе
само сам делимично успео због давања првенства тачности.
М аркам прво почиње са енглеским дугом Србији и српском
народу:
„К ад је Велика Британија стајала сам а у 1941, мала С рбија је
дош ла њој у пом оћ. А кад је мала Србија стајала сам а у 1943,
опкољена, распарчана и окупирана, Велика Британија се
56 Гласник Српског историјско-културног друпггва “Његош”

окренула против ње.“... 20)

„К ад су м орал Србије и њена духовн а и одбр ан бен а снага
били на најнижем нивоу и скоро потпуно уништени
(shattered) највећи народи и једини пријатељи Србије на
свету изврш и ли су п роти в ње најстраш н ији н ап ад
пропаганде, каквом је икад један н арод био подвргнут.
И згл е д а л о једа he бура речи преко м н огобројн и х радио
станица и летака из авиона са свом силином одувати Србију
презрену о д С ловенства и одбач еу о д дем ократија као Хагар
у пусту, без-ж ивотну неизвесност (wilderness) *. И то све зато
ш то није признала госп одарство комуниста."
„Али С рби су одол ел и бури. He сам о М ихаиловић и његови
четници него народ. Обичан н арод.... Будуће генерације и
столећа гледаће ову хајку као необичан и чудан призор. Овај
мали човек на својим Т ерм опилим а бранио је сл о б о д у и од
пријатеља и непријатеља. Овај српски С ЕЉ А К , који је учио
историју из народних песам а, а сл о б о д у од природе — гајева,
потока, на својој двадесет-јутара фарми, стајао је сам пред
бесн и м (fierce) Б угар и м а, ** сви р еп и м Н ем ц и м а ,
крволочним усташ ким касапима, суровим партизаним а,
м оћ н ом Британијом , о гр ом н ом Русијом — и пркосио свима.
Он је о д б и о да погне главу и савије колено пред
комунистичким тиранима.
„Ово није била пука српска тврдоглавост или ћуд дивљег
брђанина. To је дол ази л о из прастаре српске историје. To је
била основна о д ан ост свем у ш то је сл о б о д н о м човеку драго.
To је био непоколебљ ив глас петнаест генерација... Говорило
је пет столећа српских традиција и пет столећа српске вере.
„Ови С рби су задоби л и своје д ом ов е и поља, своје олтаре и
своје достојан ств о р атом , р адом и оданош ћ у. Тако да су
знали шта је сл обода. Они нису били понизно оруђе
Британске м оћи или М осковске експанзије. Они су били
господари својих брда и свога дух ов н ог живота. И зато ш то
су били, они су одбацили са презрењ ем (spurned - ритнути,
ударити ногом ) А долф а Х итлера. И зато ш то су били, они су

* Хагар je по С таром Завету прамајка А рабљ ана преко сина

И см аила рођеним са праоцем А врам ом . К а д је Сара родил а Исака,
Хагар је са сином протерана из племена у пустињу — неизвесност.
Генеза 16. и 21.
** Георги Д им и тров Гем ето наследник С там болијског био је
пријатељ генерала М ихаиловића и његова странка је за време рата
одрж авала везу са Д р аж ом . У Ваш ингтону Георги је за живота
п оред парастоса Николи Петкову и други м побијеним вођам а
странке од стране комуниста давао парастос и Дражи.
 Мој сусрет и р азговор са а м б а са д о р о м Р ен делом 57

одбацили са презрењем све друге стране господаре, чак и

Јосипа Броза Тита и његове моћне заштитнике. Они су
одбили да буду уцешени. Они су одбили да буду терорисани.
Они нису дозволили да њихов духовни живот потоне у
духовну таму. 21)

Кад Черчилова бура пропаганде није успела да сломи

Србију прешло се на бомбардовањ е српских градова
а м е р и ч к о м а в и ј а ц и јо м на т р а ж е њ е Т и т а . П р в о је
б ом бардован Београд летећим тврђавам а на први и други дан
Ускрса треће недеље — 17. априла 1944 и градје претрпео већу
штету и било је више ж ртава него од немачког бом бардовањ а
6. априла 1941. М аркам је био више него огорчен. Он је
с матрао да је величанствена америчка ваздухопловна флота
створена за борбу против нацистичких непријатеља слободе.
Зато је с правом критиковао као злоупотребу стављање те
моћне флоте на расположење противницима слободе Титу и
партизанима да бомбардовањ ем српских градова и масакром
жена и деце принуде један слободан савезнички народ да
прими комунистичко ропство. Осуђујући ово терористичко
бомбардовањ е М аркам каже:
„Зар ми нисмо учинили Србим а због изазивања
Титовог тотали тари зм а исто што су нацистички пилоти
три године раније учинили тим истим Србим а због
изазивања Хитлеровог тоталитаризм а." 22)

Као добар познавалац српске историје М аркам је знао даје

Црна Гора била једина српска земља, коју Турци нису никад
могли потпуно да освоје. Зато је за њега било најстрашније, да
је оно што нису могли да учине турски султани, учинила
м оћна савезничка а рм ад а на тражење Титово потпуним
разарањ ем два мала града Подгорицу и Никшић и потпуним
масакром становништва. М аркам говори са иронијом о снази
партизана, који нису били у стању да ликвидирају два мала
немачка гарнизона без овог вандализма. 23)
М аркам је за ову пропартизанску политику, коју је водио
Черчил оптуживао Енглеску зато што је та политика била
творевина енглеска. Он је узео у одбрану Србе зато што је та
политика била изразито антисрпска.. М аркам је са огорчењем
критиковао Америку што је пристала на промену политике и
што је омогућила извршење исте материјално и војнички до
њеног трагичнг краја, чије последице још трају.
Ам басадору Ренделу и М аркаму било је заједничко
познавање Балкана. To је утицало на њихов став против
Черчилове протитовске политике. Они нису били ни
дилетанти ни авантуристи.Рендел као секретар посланства у
58 Гласник Српског историјски-културног друш тва "Њ егош'

Грчкој био 1914 сведок како је уморна од балканских ратова

српска војска озлојеђена вандализм ом казнене експедиције,
просто, налетом уништила две аустријске офанзиве 1914.
М аркам је дуго гбдина живео у Бугарској као мисионар.
Научио је бугарски и заволео бугарског сељака. Д ош ао је у
сукоб са владом због убиства Стамболијског и прогона
његовог наследника Георги Дим итрова и земљоделаца. Они
су говорили оно што су сигурно знали и ми смо им за то
захвални.
* * *

Циљ овог излагања јесте, да осветли најтежи период

историје српског народа. М ислим да је овај циљ у потпуности
постигнут. Черчилова протитовска политика претрпела je по
признању њених твораца са Черчилом на челу потпун крах.
Ову политику је осудио и енглески народ по признању
М аклина као и догађаји. Кад је Тито после сукоба са
к ом и н ф орм ом рехабилитован, рехабилитовани су и његови
м о ћ н и спонсори. М аклин је п остао п а р л а м е н т а р н и
подсекретар за рат у Форин Офису и баронет 1954-1956.
М еђутим, колико је та обострана рехабилитација успела
види се и из изјаве Черчилове према дневнику лорда М орана
од 3. јуна 1955:

"This Tito racket”, he said in disgust,

’’the idea that this man is to hold
the balance in Europe."

„Ова бука око Т ита,“ рекао је он са гнушењем. „Сама

идеја да овај човек треба да држи равнотежу у Европи.“
24)

Одржавање овог стања од стране Енглеске и Америке због

политичких разлога, показало се поразно за Србе. Хитлер се
бојао само Срба и распарчао је само српске крајеве. Тито се
такође бојао само Срба и повећао распарчавање српских
крајева. Савезници су ово стање потврдили својом ни мало
м удром политиком. Кад се узме у обзир ђиласово признање
да је борба против Немаца била само парола иза које су се
крили крајњи циљеви партије, онда се тек може разумети
колике су биле српске жртве од партизана. Главна сметња и
Н емцима и Титу у борби против слободе били су Срби.
Савезници предајући српски народ шаци фанатичних
комуниста огрешили су се о основни м орални принцип „Што
није м орално праведно, не може бити ни политички
 Мој сусрет и разговор са ам б а са д о р о м Р ен делом

праведно“. ("What is morally wrong can not be politically right.”)

Черчил и Дикин кад cy оптужили генерала М ихаиловића да
сарађује са Н емцима учинили су му исто што су његовом
чувеном претку Џон Черчилу војводи од М арлборо.
(John Churchhill, 1st Duke of Marlborough, 1650— 1722) учинили
Харли (Robert Harley, 1st Earl of Oxford, 1661-1724). и
Б о л и н гб р у к (Henry S t . J o h n , 1 s t V i s c o u n t B o l i n g t r o k e ,
1678-1751), к о ј и cy оклеветали Черчиловог претка да je са
лондонским подземљем направио заверу против Краљице и
владе т.ј. њих двојице. О томе је Черчил вероватно уз помоћ
Дикина написао књигу од три тома. М еђутим Черчилов
предак је у енглеској историји исто тако светао пример као
М ахаиловић у нашој. 25)
Ово је још теже разумети кад се узме у обзир да се Хитлер
једино бојао Енглеза и Срба да му не покваре планове и
покушавао је да их неутралише преко Рибентропа (Joachim
von Ribbentrop) , који није познавао ниједне ни друге. К а д т о
није успело имао јеједино због Енглеза и Срба изливе беснила
(ravings) са пеном на устима и мртвачким знојем. Једанпут
због Енглеза по сведочанству државног секретара Вајцсекера
(Ernst von Weizsecker) 26) а други пут због пуча по
сведочанству генерала Браухича (Walter von Brauchich) и
Халдера (Franz Haider) који су мислили да се неће
освестити. 27) Хитлер је см атрао Србе једним „правим
народ ом на Балкану“ т.ј. готовим да бране слободу и као
такве најопаснијим непријатељем од почетка до краја рата.
28)
На крају овог излагања могу да кажем да у нашој тешкој
историји у борби за слободу ово није било први пут да нас
савезници у борби против Турака напусте, али је било први
пут да нас савезници на чији смо апел за помоћ ушли у рат кад
су били у тешкој ситуацији не само напусте него организују и
учествују у оружаном нападу на наш народ, кад су они били од
1943 према речима Филд М рш ала Ален Брука (Field
Marshal Alan Brooke) y периоду „Преокрет Ратне Среће“
(The Turn of the Tide) и „Тријумф на Западу“ (Triumph in
the West) , док cy Срби подносили милионске жртве и били у
најтежем положају.

Јанко Н. Ј А Н К О В И ћ
 БЕЛ ЕШ КЕ - NOTES

1) r. K. Ст. Павловић, Разговори са С л ободан ом Јовано-

вићем 1941 — 1945. Виндзор, Канада, 1969. књ. 1.стр.95и96.
2) Краљ Александар је спречио претњом рата три ревизије
уговора о миру:
а) Царинску Унију између Италије и Албаније 1928 г. К. Ст.
П авловић „Воја М аринковић и његово Д о б а “, Л ондон
1960 кн>. 5 Поговор Илије Ш уменковића стр. 94
б) Царинску Унију између Немачке и Аустрије м ар т а 1931.
П авловић исто као под 2а) књ. 3 стр. 100 и Поговор Илије
Шуменковића књ. 5. стр. 89 и 90
в) К ад је Мусолини запретио да ће због разбијања римских
лавова у Трогиру ноћу између 1— 2 децембра 1932.
бом б ард овати Трогир, Јован М. Јовановић, Пижон,
„Д иплом атска Историја Нове Европе 1918— 1938, књ. 2.
стр. 396— 398
3) За краља Александра свака ревизија уговора о миру зна-
чила је рат. П риликом кризе проузроковане Царинском
Унијом Аустрије и Немачке Воја М аринковић као
министар Иностраних Послова одредио је број дивизија,
које свака чланица М але Антанте треба да упути у правцу
Беча. К. Ст. П авловић као под 26 стр. 90 и 94.
Ово је признао и Леон Блум кадЈе као провизорни пред-
седник француске владе изјавио 1946. пред парлам ентар-
ним од б ором да се рат могао спречити само да су Велике
Силе заузеле према Х итлеровом ревизионизму од 1933.
исти став који је М ала А нтанта заузимала према Аус-
трији.К. Ст. Павловић, исто књ. 5 стр. 90

4) Sir George Rendel, The Sword and the Olive, John Murray, London,
1957, p.p. 228-229
5) Milovan Djilas, Wartime, Harcourt, Brace, Jovanovich, N.Y.1977, p.419
6) The Diaries of Evelyn Waugh, Little, Brown, 1976, p.650
7) Evelyn Waugh, op. cit. p.p. 651 and 652
8) Sir Fitzroy Maklean, Eastern Approeches, Jonathan Cape, London,
1949, p.p. 339, 438, 439; Winston Churchill, Closing the Ring, Houghton
Mifflin, Co. Boston, 1951, p.p. 468-470
9) Albert B. Seitz, Mihailovic - ’’Hoax or Hero”, Leigh House, Columbus,
 Мој сусрет и р азговор са а м б а са д о р о м Р ен делом

Oh. The book is a report pp 11 and on

10) Walter Roberts, Tito, Mihailovic and the Allies, 1941-1945, Rutgers
U .P ., New Brunswick, New Jersey, 1973, p.p. 98, 106-112
11) F. W. Winterbotham, The Ultra Secret, 1974, Del Publishing, Co. 1982
p.p. 2-29, 55-56
12) F. A. Voigt, Pax Britannica - Gale of the World, Constable, London,
1949, p.p. 318, 319
13) Rendel, op. cit. p.p. 228-229
14) Evelyn Waugh, op. cit. p. 797; Winston Churchill, op. cit. p.p. 468-470
15) Djilas, op. cit. p.p. 208, 209
16) Evelyn Waugh, op. cit. p. 573
17) Churchill from Diaries of Lord Moran, Houghton Mifflin, Boston, 1976,
p. 835; Winston Churchill, исто као п од 8
18) David MacKenzie, The Serbs and Russian Pan-Slavism 1875-1878,
f Cornell University Press, 1967, p. 146
19) Sir Fitzroy Maklean, op. cit. p.p. 486, 492, 494, 497
20) R. H. Markham, Tito’s Imperial Communism, University of North Ca­
rolina Press, Chapel Hill, 1947, p.p. 157, 158
21) Markham, op. cit. p.p. 160, 161
22) Markham, op. cit. p.p. 162-165
23) Markham, op. cit. p.p. 166-168
24) Churchill from Diaries of Lord Moran, op. cit. p. 704
25) Winston S. Churchill, Marlborough, aridged by Henry Steel Commager
Charles Scribner’s Sons, N.Y. 1968
Nicholas Henderson, Prince Eugen of Savoy, F.A . Praeger, NY. 1964
26) Ernst von Weizsecker, Memoirs, Henry Regnery Co, Chicago, 1951,
p.p. 203 and on
Alan W ykes, Hitler, Balantin Books, Inc., 1971, N.Y. p.p. 90, 91
27) Alan W ykes, op. cit. p.p. 108, 109
28) W alter Warlimont, Inside Hitler’s Headquarters 1939-45, F.A . Praeger
N .Y. p. 469
 „ПРЕЖИВЕО с т р е љ а њ е четника
У КОЧЕВЉУ“+
Откривен је један једини бивши Четник који је преживео
стрељање Четника из Црне Горе концем маја 1945 године у
Кочевљу, Словенија. Ево како се тај случај догодио.
Прича М илан-М ујо Шћепановић, родом из М ртвог
Дубоког, Ровца, Црна Гора. Енглези разоружаше и
испоручиш е Ч етни ке Ц рне Горе и п р е д ад о ш е нас
партизанима, било нас је око 12,000 хиљада у логору у
Марибору. Све нас раздвојише по срезовима а онда
издвојише дјецу испод 18 година и некуд их одведоше. Нас
остале нити питају ко смо нити ш та смо, како нам је име или
занимање, већ нас само скупише у гомиле, а Партизани око
нас са маш инкам а. Почеше да одводе али само ноћу, гомилу
за гом илом , прво у касарне а потом некуда даље са
кам ионима да им се сваки траг губио. Коначно дође ред и на
срез Колашински; Морачани, Ровчани, Липовци, Пољани,
један дио Четника са М атешева и околине, остали из Речина
код Колаш ина, укупно око двије хиљаде људи, може се рећи
десеткована Колаш инска бригада са цијелијем командним
особљем. Када нашу групу одвојише за стријељање,
Партизани што нас спроводе, сви бијаху комесари чета и
батаљона, међу њима није било обичних војника. Уведоше
нас у касарне и повезаше са дебелим конопом, руке иза леђа a
онда нас потоварише у америчке војне камионе и касно у ноћ
кренусмо на наше задње па и вјечно путовање. Камиони
покривени церадама џипови са војницима и митраљезима
прате камионе, али како смо сви везани по четворица у реду,
не би ни могли побјећи сви и да нас пусте да то урадимо. Док
камиони возе, разговарам о и сви се сложисмо да је ово крај.

+ Писац назива м есто Кочевљ е, С ловенци га називају Кочевје.

Редакциони о д б о р Гласника пустио је у ш там пу овај доп и с без
икаквих изм ена било стила или језика, онако како је написан
„народним језиком ". Н ам ера је била, да се сачува оргиналност
доп и са јед н ог о б и ч н о г човека из народа, у овом трагичном
дож ивљ ају и сведочењ у.
Ур.
 П реж ивео стрељ ање четника у Кочевљу 63

Ж ао нам је да нам се неће знати ни гроба ни м рам ора, да неће

нико у Црној Гори дознати како смо мучки и на џелатски
начин, невини, поубијани, само да обичне погани , разбијачи и
разбојници дођу на власт, да несметано гуле народ и пљачкају
државну имовину.
Након неколико сати вожње стигосмо на стрелиште,
камиони успорише, чујемо митраљеску паљбу, кратки рафали
бију, неко од наших рече, убијају митраљезима а не маљевима
као што су убијали у Пасје Гробље. Опет од наших додаде,
имају сада на претек муниције, заиста су им доста дали
Американци и Енглези да побиједе и да дођу на власт противу
воље народа.
Скидоше нас са камиона, по десет партизана са стране,
приводе нас по четири према јами. Коначно ево и смрт пред
очима, ја м а дубока и пуна мрака а не види се ништа и ако су
три рефлектора упрли на нас јако свијетло. П итам се, ко су ови
Партизани, псују нас и гурају групу испред мене да трче према
јами.
„Ајде Ефендија ајде“, рече један партизан, по ријечима и
нагласку закључујем да је М услиман из Босне, вјероватно
бивши Усташ а, па сад прави нови гријех или обавља свој
стари посао. Са друге стране чујем како један псује „Нона и
Б або“, закључих да је Арнаутин.
Испод Тита и М оше обављају Усташки посао М услимани и
Арнаути, наши стари крвници сад су на успону под окриљем
Анти Христа нови злочин да остваре. Н аш а четворка стиже на
ивицу јам е и митраљез опали, падосмо у јам у, остали ме
повукоше. Жив сам, Бог није дао да ме зрно погоди. Испод
нас велика хрпа лешева и сви се њишу, подигла их велика крв.
Крв тешко заудара али шта могу, чекам шта he даље бити.
Падају у јам у други па трећи, све група за групом а ја се једва
одвезах и отргох од моја три мртва друга, ја м а се све више
пуни, при крају у сјенци чекам своју судбину. Ј а м а се напуни
готово до врха када побише задњу групу. Тада угасише
рефлекторе, окренуше камионе и пођоше за друге, а ја полако
избауљај из јам е и као рањена звијер свезаних руку иза леђа,
стадох бјежати, бјежати некуда али не знам куда бјежим и где
се налазим, само бјежим, бјежим, да сам даље од злочина и од
смрти. Коначно дође и зора, налазим се у густој шуми, али
где, то је сада велико питање. К ада чујем опет митраљезе, али
доста далеко од мене. Убијају сада Васојевиће, они су остали
иза мене у логор. Д ош ао је и њихов ред, па ће онда
Бјелопољце и Зећане, ускоро и Дробњаке, и тако редом док не
побију свеЧетнике из Црне Горе. Поштења и памети немају,
од Бога се не боје, Сатана је њихово надахнуће а нама свима у
рају са жицама пакао пред очима. Када митраљези почеше да
64 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош"

пуцају ја крени опет да бјежим, кад чујем сјекиру где бије,

полако приђи, кад видим човјек сијече једно дрво, мало
постари човјек, посјече дрво и поче да га креше, те ја му приђи
полако, па да га не препаднем рекох: П ом ози Б о гб р ат е . Ови
човјек скочи један метар упријеко са оном сјекиром, па поче
нешто нервозно да говори, да виче и са великим страхом да
гледа у мене. Ја му манух главом као да му се клањам па
рекох. Ја сам четник из Црне Горе, побјегао сам са стрељања,
ако знаш за Бога и за правду помози ми брате, спаси ми
живот. Тада закључих да је овај човјек Словенац и да не
разумије ш та говорим, ако зна српски није хтео да једну
ријеч рече српски, али као да разумије шта ја говорим. Тада
ови човјек опет поче да нешто прича и између свега тога
разумио сам ријеч Кочевље, да се то мјесто зове Кочевље где
Партизани стријељају Четнике.
Ја се поново окрени према овоме човјеку и рекох, м олим те
као брата и као Хришћанина, смилуј се данас на мене и
одријеши ми руке. Тада Словенац окрену се и разгледа по
шуми и иза тога узе сјекиру и показа ми да дођем до пања,
онда ми покаже да се окренем како би сјекиром расјекао
коноп. Помислих сада ме може лако убити овом сјекиром,
али опет рекох, Бог је велики, неће он дозволити када сам већ
изашао из оне јаме, да ме сада убије ови човјек. Словенац тада
расјече коноп и пусти моје руке тада ми показа да сједнем што
ја и урадих. Словенац тада извади из свог торбака комад
хлеба и ком ад сланине и онда ми даде мали ножић да могу
резати хлеб и сланину. Ја како сам био необично гладан, јер у
логору за седам дана само смо јели супу јед ном на дан, ту се
д обро понаједем, иза тога Словенац показа руком и рече ми
там о је Италија. Ја хтедох да се пољубим са њим али се он
м ало одмаче и само ми пружи руку. Рекох му, хвала ти брате,
веруј ми, ја бих тебеспасао у оваквој ситуацији. Т а к о ја кренух
даље прича Милан, за једно пола сата пута. Коначно избих на
један велики аутомобилски пут, те ја се упутих даље, напријед
рекох од сада ме Бог води, па нека буде како буде. У томе изби
велика колона партизана, сви обучени у енглеске униформе,
д обро исхрањени, женске другарице нарочито, ја оним
првима назвах добар дан, они мени одвратише: „См рт
Ф аш изму“, када након тога један партизан искочи из колоне и
завика: „Одакле ти Милане ако Бога знаш “. Ја препознадох
да је то Л ацо Јовановић, мој школски друг из Колашина.
Лацо, рекох му, рат се завршио па ја ево кренуо кући. „На зли
пут М илане“, он ће мени. Д ођи на страну у ову шуму,. Л ацо ме
повуче. Он ми тада рече. „Сада he наићи Јанко Тошић,
комесар батаљона, ово је Четврта Црногорска, кукала ти
 П реж ивео стрељање четника у Кочевљу 65

мајка. Он зна ко си ти и где си био, он he те одмах убити“. Ја се

склоних у ту шуму док бригада прође а Л ацо оде са задњима.
Виђох Јанка како се бјеше као Н аполеон испрсио на коњу.
Д об ро Бога ми за Јанка, од месара комесар, добро се изборио
а доста их је и оладио заиста. Лацо ме спаси а оладио би овде и
мене. Тако коначно стигнем у Ријеку. Велики град и у њему
нормалне прилике, већином говоре талијански. Како сам и ја
м ало знао талијански за време рата то ми д обро дође па
питам, може ли ко помоћи јер идем из заробљеништва из
Немачке. Скочише одмах неколицина и одведоше ме у
Црвени Крст, там о ме окупаше и дадош е нову робу, додуше
цивилну, питају ме где идем, рекох кући, те ме они након
недељу дана укрцаш ена брод за Боку Которску. Стигосмо
коначно у Боку где Озна тражи путне исправе, ја како нијесам
имао никаквих исправа то ме Озна ту ухапси и спроведе за
Колашин. Судише ме, где ја признадох да сам био Четник, да
сам учесвовао у битци на Лијевчу Пољу и рекох да сам се из
тога одвојио и пош ао за Ријеку и даље преко Ријеке за Црну
Гору. П оред свега тога иако не дознадош е да сам бо у Кочевју
и побјегао са стрељања, осудише ме на пет година робије са
принудним радом што сам све издржао. Сада када сам
напунио шесдесету и испричао преживелима М орачаним а и
Ровчанима где им очеви и браћа кости оставише, ж е л и м д а то
речем и осталоме свијету, нека се знаде за злочин Геноцида
што су комунисти починили 1945 године против народа из
Црне Горе. Све испричао мени у повјерењу М илан— Мујо
Шћепановић из Роваца. Ја све вјерно записао и пренео на ове
стране.

Б .М . З Е Ч Е В И ћ
 ИНФИЛТРАЦИЈА КОМУНИСТА
У ОФИЦИРСКИ КОР
КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

С м а тр а м за корисно, да оставимо наша сећања на који

начин су се комунисти увлачили у официрске редове
Југословенске војске, што није требало бити, јер нисмо били
обазриви при пријему питомаца у војне школе, нити смо
знали за потребу вођења тачне евиденције о политичком
опредељењу и наклоности сваког официра и подофицира.
Требало је наћи погодан начин да се екстремни елементи на
време открију и уклоне са важних положаја или удаље из
војске уопште. Ми смо живели у доба када је била апсолутна
потреба да се обавештајна служба развија и у свакој м ало
већој јединици, без обзира на приговоре и шапутања,
шпијунирају нас. Т оталитарни режими водили су далеко бољу
евиденцију у војсци и када су открили непожељене они су их
одм ах ликвидирали. To су радили Стаљин и Хитлер, a
демоктатски режими ово нису никада практиковали.
У Краљевској Југословенској војци чишћење екстремних
елемената није вршено, тако да је било официра и
подофицира који су се били ослободили да чак пропагирају за
ком унизам или ф аш изам јавно. М ариборска афера у којој су
учествовала 4 официра, ком андант батаљона мајор ђ окић, 1
командир чете и 2 водника, откривени су тек када су почели
слободно да врбују друге за комунизам.
Мајор ђ о к и ћ био је син виђеног српског свештеника из
Босне. По издржаној казни и формирању комунистичке
гериле за време окупације наше земље ступио је одм ах у
њихове редове и из рата изашао као генерал лајтнант
Југословенске Армије.
Начелник ш таба комунистичке гериле— партизанских
одреда, одм ах у почетку и за сво време Другог светског рата,
био је Арса Јовановић активни капетан Југословенске војске,
а његов помоћник капетан Велимир Терзић. Обојица са'
нижом и виш ом ш колом Војне Академије, а Арса је био у
другој години припреме за ђенералштабну струку. Дакле,
обојица су добили више војно образовање у Југословенској
војсци. Служио сам са обојицом у истој команди у Сарајеву
дуже времена и нико од претпостављених и нас њихових
 И нфилтрација ком униста у официрски кор Кр. Југославије 67

другова и пријатеља онда на њих, није могао да

примети да су наклоњени комунизму и никакве знаке нису
давали од себе у том погледу. Обојица, и Арса и Велимир
премештени су из школе за резервне официре где су били
командири чета у школу за активне официре, Арса за
командира батерије школског батаљона а Велимир за
помоћника наставника за бацаче и пешадијске топове. Арса је
био једном кажњен дисциплински у школи за резервне
официре, а казна се уносила у оцену, тако, да није м огао да
ступи на ђенералш табну припрему, јер није испуњавао услове
па је преко рођака ђенерала Душана Симовића, који је тада
био ком андант ш кола, успео да буде премештен у пешадијску
официрску школу, да би исправио оцену и ступио на
припрему.
Доцније, ја сам био премештен из школе у Граничну трупу a
они обојица остали су са службом у школи. Негде при крају
1939 или почетком 1940 године, добио сам од Арсе књигу
„Решавање тактичких задатака" у оквиру самосталног
батаљона са придодатом батеријом са великом посветом и
видео да је био на ђенералштабној припреми. К ада сам
књигу отворио, видео сам одм ах да су текст и све слике чисти
превод из једног Немачког војног часописа којеје библиотека
школе добијала уз замену за Пешадиско-артилериски
Гласник, из многих војних библиотека Европе и Јапана, само
не из Совјетског Савеза. Арсу нисам ништа одговорио јер би
требало да му кажем истину па сам ћутањем преко свега
прешао. О Арсу и Велимиру ништа нисам чуо све док наш
заробљенички логор није био пресељен из Нирберга у
Хамелбург. Хамелбург је био раније полигон за Немачке
трупе. Бараке у којима је смештена моја група биле су зидане
са по 2 велике собе. Улаз био је на средини, прво у једно мало
претсобље из кога се улазило лево и десно у собе. У мојој соби
било је смештено око 40 заробљеника; међу нам а било је 5-6
комуниста који су имали свој сто близу излаза из собе. Када
сам једном приликом хтео да изађем из собе, један ме од њих
учтиво упита да ли познајем Арсу Јовановића активног
официра, одговорио сам му да га познајем добро и да смо
служили у једној команди дуже времена. Позваше ме остали да
седнем код њих и ја сам позив прихватио. Сви су се
интересовали о Арси и када сам им изнео целу биографију
његову, њихов вођа неки Перовић, чији су се стари преселили
из села Себимиља код Рашке у Крушевац, захвали ми на
обавештењу и рече ми д а је Арса начелник штаба код Титових
партизанских одреда а његов помоћник Велимир Терзић.
Када им ја рекох: ш та ће они там о са комунистима када
комунисти никада нису били? Сви су се насмејали и рекоше ми
68 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”

наглас ви сте тако мислили, а није тако.

Арсу је прогутала комунистичка револуција по оном
принципу, да свака револуција гута своју децу јер је хтео да
буде већи комуниста од Југословенских, типа Совјетског, док
је Терзић пао у немилост због писања историје рата 1941 у
којој је износио да су се Срби борили, а Хрвати издали, па се
то вођству није допало због братства и јединства. Књига је
била забрањена али је неколико примерака стигло у Америку
пре но што су повучене. Терзић је ипак успео да догура до
генераллајтнанта пре пада у немилост.
Док је наш заробљенички логор био у Нирнбергу, из
Београда је дош ла једна комисија крајњих десничара да
врбује официре за добровољачке одреде коју су комисију
Немци подржавали и дозволили да могу да обилазе бараке у
њиховој пратњи и врше пропаганду. Био сам много изненађен
када сам видео да је члан те комисије био и водник чете
борних кола из Сарајева чијег се имена и презимена више не
сећам. Када ме видео био је постиђен и скривао поглед од
мене. Комисија је им ала врло слаб одзив, али међу
пријављенима било је више оних који су припадали
организацији Д.М . па су ово искористили и чим су стигли у
Б еоград отиш ли су на Равну Гору.
*

Пре рата, када сам дош ао у Царево Село, где је био и штаб
пододсека Граничне трупе, примио сам дужност врло брзо и
када сам се упознао и простудирао сва правила и упуства која
су писана за прилике на Бугарској граници посебно и општа
правила за осигурање границе, пошао сам да обиђем границу.
У току обиласка 28.чете дош ао сам у штаб чете у село Град
око 12 км. јужно од Царевог Села. Када сам извршио
званични преглед те чете, ступио сам у разговор са
ком андиром чете пешадиским капетаном 1 кл. Браниславом
Секулићем, који ми у току разговора рече: К ом андант
Граничне трупе обилазио је прошле године овај део границе и
преноћио је у штабу чете. Био је много уморан, рече ми, и
легао је рано. Из собеје изаш ао тек сутрадан у подне. Ч итао је
једну књигу коју је нашао у мојој библиотеци и док је није
прочитао целу није излазио. Био сам се много уплашио и
мислио сам свршено је самном и са даљ ом каријером али није
ништа предузео и на томе се свршило. Књига је била
забрањена. Нисам питао капетана Секулића како се зове та
књига и к акв о гје садржаја, мислећи к а д је ком андант нашао
за сходно да ништа не покреће, заш то ја да се ту уплићем
после толико времена, али сам одмах помислио да је књига
неког екстремисте који је припадао крајњој левици или
десници, које су књиге политичке природе а политика је била
 И нфилтрација ком униста у официрски кор Кр. Југославије 69

забрањена у војсци. Доцније када је капетан Секулић био

премештен, сазнао сам да је цела његова ужа родбина била
комунистички настројена и да је он био комуниста што се
ускоро открило у заробљеничком логору, јер се одмах
декларисао као комуниста.
Срески начелник у Ц аревом Селу био је правник Мирко
Пајевић р од ом из Јагодине. Ј а сам имао навику да рано
устајем и до канцеларијског времена ш етам у околини. Једно
јутро почетком децембра 1940 год. пош ао сам у шетњу поред
зграде Среског начелства у правцу границе, наједном се
отворио прозор на Начелниковој канцеларији и он ме замоли
да, кад се вратим из шетње, свратим код њега, им а нешто
важно да ми саопшти. Свратио сам после шетње и он ми после
поздрава рече: „Ја им ам у Вас потпуно поверење и зато ћу вам
казати једну тајну. Д обио сам шифровану депешу непосредно
из М инистарства Унутрашњих дела. Бановина у Скопљу је
први пут заобиђена. Ја сам је деш ифровао и ево Вам текст
прочитајте“ . Депеша је била кратка; каж есам о на простору од
Царевог Села према граници постоји нека пећина, усамљена
кућа сењара или неки покривен тор за стоку у којој је
инсталирана тајна пријемно-предајна Радио станица, која
сваке ноћи одржава везу са Тифлисом — Совјетским Савезом.
Откријте станицу и урадите ш та треба са кривцима. К а д а сам
прочитао депешу вратио сам је начелнику и рекох му да ја
прилично д обро познајем не само простор од Царева Села до
границе, него и цео простор дуж реке Брегалнице, која тече
паралелно са граничном линијом на целом овом реону и да ми
није уопште познато да овако нешто постоји на овом
простору, али му додадох, да сутра долазе сви шест
ком андира граничних чета у Царево Село ради пријема
новца, те после тога им аћем о конференцију па ћу их питати да
ли им је познато да овако нешто постоји на њиховим реонима и
наредићу им да цео терен јо ш једном претресу са водницима и
да ме известе ако нешто ново пронађу, па ћу Вас одмах
известити о резултату. Начелник ми се захвали и рече д а he и
он преко ж андарм а урадити исто.
Једна усамљена кућа на правцу Царево Село-граница била
је зграда ш таба 29.чете Граничне трупе на једној ман>ој коти
изнад турског села Габрова. To је била некадашња турска
мања касарна у виду слова „ П “ која је турцима служила као
командно седиште за њихове истакнуте куле-карауле на самој
граници јер је већим делом реона 29.чете водила старом
Турско-Бугарском границом, па се тек после на реону те чете
одвајала нова гранична линија, између Југославије и
Бугарске, остављајући Бугарима пиринску Македонију са
д олином реке Струме. Та зграда била је доцније преуређена за
70 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

штаб чете и стан командира који су били потпуно одвојени.

К ом андир чете био је капетан 2. класе М иомир Поповић који
је у почетку јесени 1940 год. дош ао непосредно са Више Школе
Војне Академије и примио ту чету. Неки месец раније, дошао
је из Београда и примио Царевоселску жандармериску чету
капетан 2. класе Вељко Вукотић до тада водник Дворске
жандармериске чете. Када је капетан Поповић поднео
извештај да је примио чету у дисциплинском погледу, ја сам
нешто доцније обиш ао ту чету и у разговору са ком андиром
после службеног рада, командир ми исприча неке ствари које
су се десиле у нашем гарнизону м ного раније, а на моје питање
ко му је то казао, рече ми командир жандармериске чете. Ја му
рекох, ви м ора да сте велики пријатељи јо ш из Београда, а он
ми одговори: не овде смо се упознали. Даље у току разговора
ми рече, да му је таст, када га је боље упознао, казао: — да сам
знао да си овакав, никада ти не бих дао кћерку за жену. Таст
му је био неки богат предузимач са југа (који је зидао и,
Главни ђенералш таб). Обојица, и Поповић и Вукотић билису
нераздвојени за оно кратко време док су били на служби у
Ц аревом Селу, а када су били у заробљеништву обојица су
вршили комунистичку пропаганду, још као заробљеници у
касарни 23 л ука у Штипу, о чему сам био обавештен од других
официра, у заробљеничком логору Нирберг. Уверио сам се
лично да су обојица били овејани комунисти и верујем да је
сама комунистичка партија из Београда упутила капетана
Поповића да се ослони и ухвати везу са капетаном Вукотићем
и да се никада не раставе за све време док нису били
транспортовани као бивши заробљеници за Југославију.
Тајна радио пријемна-предајна станица, која се у телеграму
М инистарства Унутрашњих Дела помиње, није искључено да
је била у стану командира 29.чете Граничне трупе капетана
Поповића, ноћу укључена а дању искључена. Обојица су је
слушали са ш оф ером жандармериским поднаредником који
је свршио курс за вожњу и био овејани комуниста. Постао је
одм ах неки старешина у комунистичкој герили и брзо је
напредовао и постао мајор гериле јо ш 1942 године.
М ожда су обојица: капетан Вукотић и капетан Поповић
ликовали када је Начелник среза захтевао да жандарми
претресу цео терен који се помиње, а ја захтевао то исто од
командира Граничних чета које су имале овај реон у својој
зони.
*
Мој класни друг Благоје Комненовић када је полагао по
трећи пут мајорски испит, казао је нашем заједничком
пријатељу, који је исто тако дош ао да полаже испит: ништа се
ја не секирам ако ми они не дају да положим, даће други.
 И нфилтрација ком униста у официрски кор Кр. Југославије 71

Заиста, дали су му други; пао je по трећи пут на испиту. Када је

рат избио отиш ао је одмах првим партизанским
одредима 1941 године и постао одмах мајор да из рата изађе
као генерал Југословенске Армије. Комненовић не би могао
овако нешто да каже да није био много раније, пре заплета у
Европи, у партији или био њихов симпатизер.
У заробљеничким л огорим а за време Другог Светског Рата
један врло мали број наших ђенерала пришао је о д м ах и
отворено комунистичкој партији у логору. Сви остали били су
на Српској нац и он алн ој линији, ал и са р а зл и ч и т и м
мишљењем, док су једни били љубоморни на м ладог
ђенералш табног пуковника Дражу М ихаииловића, Горског
вука; други су били за то да се политички не треба ангажовати
и држати се строго законских одредаба да се војска не меш а у
политику, а трећа најактивнија група по питању српске
националне ствари били су најјачи и најборбенији.
На крају рата, када је Црвена армија ушла у нашу земљу и
устоличила комунистичку партију на власт, помогнута
зап адн и м савезн и ц и м а свестрано и д о ш л о време
транспортовања бивших српских заробљеника у Отаџбину,
наши су се генерали поделили; једна већа половина одбила је
да се врати и остала у емиграцији, а друга мањ а вратила се у
земљу. Добили су као повратници неку пензију и там о сви
вољом Божијом убрзо изумрли.
За групу која се изјаснила да неће да се врати у земљу и
остала у емиграцији, западна Немачка влада, и ако
дотадаш њ и непријатељ учинила је све за наше генерале да им
ублажи тежак емигрантски живот и третира их као људе,
борце и господу како се само пожелети може. Ми м лађи који
смо емигрирали у Америку помагали смо наше генерале
преко наше Српске хумане организације Српске Братске
П ом оћи до краја живота сваког појединца. Борци из оба
Балканска рата и оба Светска рата напустили су овај свет сви
и преселили се у небеску Србију, далеко од своје драге Србије.
У официрским заробљеничким л огорим а био је знатан број
активних и резервних официра који су били неопредељени за
сво време заробљеништва и чекали су само да виде ко ће доћи
на власт да му се прикључе. Тако су нас чак и добри пријатељи
и другови напустили и многи пошли у комунистички табор
говорећи да су им се очи тек тада отвориле. Врло је мала
вероватноћа да су комунисти прихватили оваке људе и дали
им веће положаје. Там о није било места за нову и стару
господу, м ож да су само искористили њихова искуства и знање
у прво време па их пензионисали и бацили у старо гвожђе.
Овакви случајеви дешавали су се и у великим арм ијам а
Другог светског рата; случај ђенерала Паулуса из Немачке
72 Гласннк Српског нсторијско-културног друштва “Његош”

нацистичке армије код Стаљинграда и ђенерала Власова из

Црвене армије са великим бројем потчињених генерала мањег
ранга код обе армије и Америчког официра из Вијетнамског
рата чијег се имена сада не сећам, најбољи су доказ да је било
свуда политичких и националних дезертера и издајника.

Б огољ уб Ј. А Р С О В И ћ
ЕНГЛЕСКА, КНЕЗ ПАВЛЕ И ДОГАЈј АЈИ
27 МАРТА 1941 ГОД. У БЕОГРАДУ.
/М иш љ ењ е једн о г учесника у пучу о д 27 марта 1941 го д и н е / +

УВОД.
Циљ о во га к р а т к о г а члан ка није да буде јед н а
документована историјска студија о узајамној иузрочној вези
између Енглеске, Кнеза П авла К арађорђевића и догађаја који
су се десили у Београду 27 м арта 1941 год. П овод овоме
чланкује књига „27 М А Р Т 1941“ о д Ж и в а н а Л. Кнежевића, где
се улога Енглеске уопште не спомиње, а улога Кнеза Павла,
по м о м мишљењу, погрешно приказује. К а о је д а н о д у ч е с н и ка
у тим догађајим а, с м а т р ам за своју дужност да кажем своје
мишљење, а историчарима остављ ам да потврде или да
порекну тачност м ога мишљења.
ЧИЊЕНИЦЕ:
1. Од слома Француске 1940 год. до Х итлеровог напада на
Совјетски Савез 22 јуна 1941 г. Енглеска је била једина стварна
војна сила у рату са Немачком и Италијом. Енглеска је
м орал а да учини све ш то може да Немачкој и Италији нанесе
ударе где год може, а стратегијски положај Југославије и
м огућност за Енглеску да ту утиче на догађаје тако су
очигледни, да је више него детињасто пукушавати да се ма ко
убеди да Енглеска није учинила све што је м огла, да утиче на
догађаје у Југославији уопште, а поготову на тако нешто
значајно за њен ратни напор, као што су догађаји од 27 м арта
1941 године.
2. Кнез Павле је био енглески васпитаник и интелектуално
далеко изнад своје околине, a no својој жени и родбински
везан за енглеску династију. Он је свакако знао шта је Хитлер
написао у његовом ’’Mein Kampf” , и према томе ш та би он

+ У редниш тво Гласника се ограђује о д миш љ ењ а и н авода

писца, а чланак објављ ује сам о као још један д о п р и н о с за
свестрано студирањ е целога п робл ем а, који је д ов ео д о пуча 27
м арта 1941. Гласник објављује овај чланак сам о као јед н о мишљење
учесника у пучу, које се не м ож е сада нити п отврдити нити коначно
одби ти , али је донекле сензационално.
Ур.
74 Гласник Српског историјско-културног друш тва „Њ егош "

лично, његова породица и његов народ могли очекивати од

његове победе. Да се у пркос свега тога одлучи да своју
судбину веже за Немачку, он би м орао бити или незналица
или крајњи циник више него убеђен да ће Немачка победити.
У том случају он би то м орао показати својим делима пре,у
току и после догађаја од 27 м арта 19 4 1 г. Сви његови поступци
показују сасвим супротно од тога, што he се видети из даљег
излагања у овом чланку.
3. По ономе што нам Живан Кнежевић каже, излази да
никаква политичка организација није постојала иза догађаја
од 27 марта. ђенерал Симовић и професор Радоје Кнежевић
нису се никада наш ли заједно све до 27 м арта изјутра, када је
удар већ практично био спроведен војнички. To доказује да је
тај део посла неко други урадио, а да су и ђенерал С им овић и
професор Кнежевић били само лутке у рукама тога, ко је
стварно тиме руководио.
4. ђ ен ер ал Бора М ирковић је био отворено енглески човек и
он је то својим изјавама и радом доказао. Он је био главни и
стварни организатор војничког извршења удара, а Живан
Кнежевић је био његов главни и, м ора се признати, врло
способан помоћник. Обојица су неоспорно родољуби и њихов
р а д је био мотивисан пре свега, њиховим дубоким уверењем,
да је то у интересу њиховог народа.
5. М илан Стојадиновић је био једини наш политичар који је
отворено, због својих амбиција, био присталица ф аш изма и
нацизма. Он је им ао поверење и у Риму и у Берлину. Он би
кнезу Павлу био најпогоднија личност за спровођење про-
осовинске политике. Њ ега је Кнез не само заменио са
послушним Д рагиш ом Цветковићем, него га је и предао
Енглезима, да га интернирају усред Индијског океана, до
краја рата.
6. ђен ерал М илан Недић, неоспорно српски родољуб,
погрешно је протумачио будући развој светског сукоба и
м ож да веровао да ће победа остати на страни Немачке, после
првих успеха. Као м инистар војни он би спречио војни удар 27
марта. Зато је био смењен и замењен са престарелим
ђенералом Петром Пешићем, који је им ао да извршује што
Кнез нареди. Тек после смене Недића постављен је Симовић
за ком анданта ваздухопловства у новембру 1940 г., а затим
Ж иван Кнежевић 27 децембра 1940 за ком анданта батаљона у
гарди, да би одиграли своје улоге у д огађаји м а од 27 Марта.
Очигледно, то нису били све случајни догађаји, него је неко
био иза тога са планом да се припреми оно што је им ало да се
уради.
7. Живан Кнежевић отворено прети да ће целу владу
 Енглеска, кнез Павле и догађаји 27 марта 75

повешати на сред Теразија, ако потпишу приступање

Тројном Пакту, и он не само, да за то не бива узет на
одговорност, него остаје на свом положају, где располаже са
стварном војном снагом са оружјем.
8. Симовић 21 м арта води разговор са Божидаром
М аксимовићем и излаже планове за обарање владе, али ова
два „паметна државника" нису се постарали да их нико не
прислушкује, већ их Божина служавка слуша, па преко
католичког свештеника и Миха Крека, долази о томе писмени
извештај Кнезу преко министра двора Антића. Кнез позива
Сим овића у аудиенцију и ни једном речју не спомиње разговор
С им овића са Б ож ом М аксимовићем. Цела влада зна ш та се
догодило, и према казивању Живана Кнежевића, н есам о даје
министар двора Антић, него тобож, и сам Кнез за то, да се
Симовић ухапси, али се Симовићу ништа није десило, него је
остао на положају да располаже оружаном м оћи целог
ваздухопловства Југославије. Кнез, који „као диктатор“
самовољно влада, у моменту када се спрема приступање
Т ројном Пакту, добија отворену претњу од свога команданта
ваздухопловства, да ће двор бити бомбардован, због тога
оставља тога ком анданта слободног да ту претњу спроведе.
Зашто? Вероватно само зато, ш то је Кнез знао ш та је
планирано и хтео је да се то изврши.
9. Кнез одлази из Београда 26 м арта у 22 часа, на свега
четири часа пре уд ара. Заш то? О бјаш њ ењ е Ж и в ан а
Кнежевића је прича за децу. Кнез одлази по плану да не буде
ту када удар почне, јер би наивна дворска клика тражила од
њега да се лично појави у Гарди и на Бањици, да нареди
против-удар, а његово одбијање да то уради открило би
његову улогу у догађајима, што je по плану требало до краја
да остане тајна.
10. У дар је извршен у Београду. Кнез је слободан у Загребу
и, у том моменту, све јединице у целој земљи извршиле би
његово наређење, да силом савладају извршиоце удара. Било
би крвопролића, али он би победио. Он м еђутим не
предузима ништа. Чак не захтева да му се у Загребу доведе
његова породица и да оде да се стави под заштиту свемоћне
Немачке, него се мирно враћа у Београд и добровољно одлази
из земље. Куда? He само да није отиш ао онима којима је
тобож хтео да преда свој народ, нити у ма коју неутралну
земљу, него право Енглезима у руке, у Кенију.
М О ЈИ ЗА КЉ У ЧЦ И .
1. Кнез је вероватно радио по усменим саветима Енглеске.
Сам о наивчине могу очекивати да у ма којој архиви икада
нађу писмене доказе за то.
76 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

2.Енглескаје вероватно имала апсолутну сигурну сарадњу

са Кнезом и зато јој није требала никаква политичка
организација и п ом оћ такозваних политичара из компро-
м итованих политичких странака, које никада нико није могао
убедити да се сложе. Они, који су у име Енглеске им али да
обаве тај посао, знали су историју и карактерне особине
српскога народа. Знали су они врло добро, како ће тај народ и
његова војска реагирати на један чин који би био, не само
предаја без борбе, ако не и добровољ но помагање свог
смртног непријатеља да победи. Они су само имали да нађу
погодне личности, да сваки одигра своју улогу. Да нешто нису
постојали Симовић, М ирковић и браћа Кнежевићи, нашли би
се други и исто би се догодило.
3. Цела игра са Солуном била је само камуфлажа да став
Кнеза изгледа Н ем цима веродостојан и да му омогући да
тактизира и да их вуче за нос што дуже, тако да се удар
изврши што доцније, у што незгодније време за Немце. Д а је
било могуће целу ствар отезати до маја месеца, тај би удар
нанео Немцима јо ш много већу штету за извршење њиховог
напада на Совјетски Савез.
Д рагољ уб П О П О В И ћ .
 НЕУМРЛИ БРАНИОЦИ РАДУЧА
— Т ужна али часна четрдесетогодиш њ ица —

У цвету младости као капља свеже пролетње росе,

витешки и часно положили сте ваше младе животе!
Писац.
У ВО Д
Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој
отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора,
подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање.
Распиривана мржња од стране окупатора, преко дом аћих
издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је
трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као
државе, није било ни трага. Створена је У сташ ка Х рватска—
од Ја д ран а до Дрине и Земуна. Остали делови земље
подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су
окупиране. Што се Србије тиче, у њој су Немци показали своју
праву тевтонску културу и човечност кроз Крагујевачку
трагедију уз м нош тво других стратиш та. У Независној
Држ ави Хрватској вршени су покољи Срба, какве ум
људски није могао замислити, а који су дневно гутали стотине
и хиљаде душа: — само и једино зато што су Срби и
православци.
У овом хаосу, искрсава комунистичка револуција, под
изговором борбе против окупатора, м ада је сваком м орало
бити јасно, да се иза тога крије нешто друго: разарачка и
ненародна борба за власт, а не против окупатора. Питали су
се умерени и свесни грађани, заш то стварати нови фронт
„борбе против окупатора“ , када је он јо ш пре три месеца
образован под ком андом пуковника Драгољ уба-Драже
М ихаиловића. Њ егов отпор почео је онога дана када је
потписана капитулација Југославије, нашто је Д раж а рекао:
„Не признајем капитулацију“ ! М еђутим, познато је да су
комунисти капитулацију признали и см атрали је као своју
победу, јер су Хитлер и Стаљин били у савезу. А када су се њих
д в о ји ц а , Х и т л е р и С т а љ и н п о т у к л и , тек о н д а је
југословенским комунистима синула у главу мисао „борба
против окупатора“. Па и то би се м огло разумети да су се они
прикључили већ постојећем покрету отпора. Али они нису то
хгели. У ужој Србији су створили свој фронт, а потом и у
другим пределима Југославије. Овим се доказало да они хоће
78 Гласник С рпског историјско-културног друш тва „Њ егош "

нешто друго, не „борбу против окупатора", већ револуцију и

борбу за власт.
У јесен 1941. комунистичка револуција обухватила је ужу
Хрватску, а посебно српски простор у њој. У већ постојеће
четничке одреде увлаче се комунисти, са паролом: — да по-
могну Србима у борби за опстанак. Тако су они говорили
народу, док су у ствари рушили тај покрет изнутра; стварањем
интрига међу борцима и рушењем ауторитета старешина.
Овим су комунисти, већ тих првих дана, почели са
братоубилачком борбом, а тиме и ударањем темеља својој
револуцији. У то време је ретко ко веровао да ће они у томе
успети и на послетку триумфовати, јер се заборављ ало да уз
њих стоји Комунистичка интернационала и Совјетски Савез,
уз либералне кругове Запада.
Током времена и појавом комуниста у српском простору у
ужој Хрватској развио се братоубилачки p a r под окупацијом,
упоредо са усташ ким покољима Срба. За здрав разум и за
људе добре воље, оно што су комунисти урадили у погледу
Срба у овом простору, био је злочин раван злочину хрватских
усташа, јер је тиме слабљен отпор српскога народа у борби за
опстанак. До појаве, а потом и преваре комуниста у редовима
српских устаника, под именом четника, кољачке експедиције
усташа биле су сузбијене у градове, где су тражили од
окупатора помоћ. Почетком комунистичке револуције,
усташе су се опет осилиле и почеле са новим покољима Срба.
To им је било олакш ано, јер су четничке снаге биле ослабљене,
а шпијунажа у корист усташа била је веома успешна, преко
комуниста у редовима српских четника.
Пре комунистичке појаве, четници су у Јужној Лици
потукли хрватску казнену експедицију, чија је снага, по
усташким и комунистичким документима, била 5,000 усташа
и домобрана, са тенковима и авијацијом, под ком андом
генерала М ихала Лукића. Ту бројно јаку и добро наоружану
војску потукли су бројно слабији скоро голоруки четници под
ком ан дом Павла-Паје Омчикуса за свега пет дана, заплени-
вши велике количине оружја и муниције, камиона и друге
ратне опреме, уз велики број заробљеника и м ртвих на терену.
Четници су имали незнатне губитке.
Ова четничка победа, била је велики триумф Срба, Лике,
Кордуна и Баније и нада у лепше дане. To је истина коју не
могу изменити фалсификатори комунисти или усташе.
Снажан налет четничких снага био је тако динамичан, да су
Италијани, посматрајући то на лицу места писали: „Да није
наших снага у Хрватској, четници би у Лици могли освојити
свако место и сваки хрватски гарнизон, кад им се прохте“ .
(Зборник докумената о НОБ. Т о м 3. књига 1. с. 294-296). А у
 Н еумрли браниоци Радуча 79

ове храбре четничке борце и старешине, спадали су и синови

гордог, потом херојског и мученичког села Радуча, срез
госпићски, којима је овај напис и посвећен.

Р А Д У Ч К А Т РА ГЕ Д И ЈА

О трагедији која се одиграла у Радучу 27 септембра 1942

године, писано је већ у ш там пи заграничног Српства и од
стране писца ових редова. Имајући то у виду, детаљи те борбе
неће се овом приликом понављати, већ ће се изнети само
моменти, до сада још необјављени, иако данас није могуће све
детаље прикупити и обелоданити у једном допису. Ипак мора
се читаоцима рећи најосновније о чему се радило, да би могли
лакше схватити суштину те трагедије, на коју се и данас у м ом
родном крају живо потсећа и дискутује.
У лето 1942. године, главни штаб партизана Х рватскеим ао
је план да у Лици уништи четништво. Ово му је изгледало
могуће и реално, јер је српски фронт у овом простору био
разбијен на четништво и на партизанство (слично као и у
о с т а л и м к р а ј е в и м а ш и р о м Ј у г о с л а в и је ) . В е р о в а т н о
договорно, и Усташки главни стан у Загребу у исто време
одлучује да појача акцију покоља Срба у овом простору. Тако
д о л а з и до је д н о в р е м е н о г упада усташ ких кољ ачких
експедиција у српска насеља и партизанске офанзиве на
четничке снаге. И усташе и партизани, см атрали су да he
једноврем еном акцијом лакше доћи до циља; јер четници
немају резерве људства за попуну губитака у борбама. И
м ладо и старо било је већ под оружјем. У Јужној Л иције план
главног партизанског ш таба за Хрватску био првенствено
усмерен на четничка жариш та у Грачацу, Медку, Почитељу и
Радучу.
По томе плану против села Радуча, у коме је био непотпун
четнички батаљон од око 120 бораца, упућена је Девета
хрватска партизанска бригада (појачана са неким подручним
јединицама). Укупна снага комуниста била је 1,200 бораца,
под ком андом М илана Купрешанина и комесара Милана
Басте (оба Срби и предратни комунисти). Н аредба главног
ш таба Хрватске тој бригади гласила је: „До темеља сатрти ту
четничку банду!“. Ово је било довољно јасно за Купрешанина
и Басту, да тај план изведу на себе својствен начин. Акција на
Радуч, као што је већ речено, била је само једна у склопу
општег плана Главног штаба за Хрватску: — уништење
српског фронта у овоме простору. А томе је тежио и Главни
усташки стан у Загребу.. У осталом , комунисти и усташе cy по
овом питању говорили истим језиком: — да ко хоће да
четникује мора ићи за Србију, — било то валовима реке Саве
или „сопственом вољом“ .
80 Гласшнс Српског исторнјско-културног друштва “Његош”

Два дана и две ноћи су комунисти безуспешно нападали на

четнике у Радучу. Извели су и десет јуриша, али без успеха. О
предаји четници нису мислили. Главни штаб Хрватске доста
је нервозно пратио ток борбе, јер су браниоцима Радуча
пошли у помоћ и четници из Медка и Почитеља, који су већ
били ступили у акцију. К ом анд ант и комесар Главног штаба
Хрватске, Иван Рукавина и Владо Бакарић врше пресију на
Купрешанина и Басту, да употребе сва средства дозвољена и
недозвољена за уништење четника у Радучу. Наиме
Купрешанин и Баста су схватили своје шефове, а што је
значило комунистичким језиком: или — победити или умрети,
— а направити масакр какав сами желе. Зато се они одлучују
и на најгоре, а ш то je по неким изворима препоручено баш од
Главног ш таба Хрватске: да испред свога стрељачког строја
сврстају породице четничке, као и народ њима наклоњен, a
потом крену у напад.
Није дуго трајало да се жене, деца и старци истерају из
својих д ом ов а и сврстају испред партизана, за полазак у
напад. Наравно, речено им је: и л и ћ е с е в а ш и п р е д а т и и л и ћ е т е
сви до једног изгинути. Наређено је да мајке зову синове да се
предају и да им се неће ништа десити, јер је ком андант Милан
Купрешанин дао „часну реч“ да ниједном четнику неће ни
длака са главе фалити, ако се предају. И по наређењу су мајке
звале своје синове на предају, иако су страховале да ће их
партизани побити. Исто тако и сестре зову браћу своју, па и
недорасла деца зову брата, а понеко и родитеља свога. А и
Купрешанин зове на предају и даје „часну реч“, додајући:
предајте се или пуцајте у своје, бирајте што вам je по вољи!
Ово је за четнике било нешто неочекивано, што ни у сну
нису могли замислити, а камо ли на јави. А време је било
кратко, свега око два сата. И код четника настаје саветовање,
ш та да се ради. У једном су они сагласни, да „часна реч“ једног
комунисте нема значења поштења и части, већ је гола обмана.
Што се тога тиче спремни су борити се до последњег даха
живота. Али против кога се сад м ора да боре, сваки се пита.
Против мајке, против недорасле сестрице или брата, прогив
деде и баке своје. A то нису хтели, јер овим губе баш оно
заш то су пошли у борбу, а и што им је најсветије и
најузвишеније. Тиме за њих, као људе и борце сам живот нема
више свога смисла. Време је јурило, а одлука се морала донети,
па било каква била. Предлог je пао , а и усвојен: да се може
десити да Купрешанин као њихов комшија поштеди борце, a
истакнутије старешинско особље да побије. Зато је и решено
да се ови други бом б ам а и пушкомитраљезима пробију кроз
партизанске редове, а остали ће се предати својој судбини.
 Н еумрли браниоци Радуча 81

Што се тих дана и ноћи одигравало у томе простору савесно

је бележио у свој Дневник инжињерски поручник Јовица
Љ у б о је в и ћ (ЈТас В е г а с — МП). З а х в а љ у ју ћ и њ егов ој
предусретљивости, стављањем свога Дневника на употребу
писцу ових редова, сачувани су многи м оменти из борби за
Јужну Лику од заборава.. А тиме, наравно и ова трагедија у
Радучу. И ево како је то поручник Љубојевић прибележио:
Решено је да се ослободи Почитељ. Акција почиње 9
септембра у 6 часова ујутро. Јуриш на чета полази на свој
положај током ноћи 8/9 септембра. Учествују батаљони:
Иванчевићев, Вулетићев, Михићев и Јуриш на чета. Ујутро 9
септембра црвеном ракетом дат је знак за почетак напада.
Велебитом се пролам а тресак бомби и митраљеза. Рекло би се
да гори небо и земља. П артизани су се дали у паничну
бежанију. Обруч око Почитеља се стеже, а четници јуре
невероватном брзином. У своме повлачењу партизани
налетеше на Иванчевићев положај, а неки на нас. Неки опет у
тој пометњи кренуше у Велебит, али их и там о дочека
четничка ватра. Једна десетина партизана налете на Медачку
чету. Пустили смо је да приђе на сто метара, п отом отворимо
ватру. Неки партизани попадаша, а неки у збуњености
полетеше напред па се и они сручише на земљу. Појава белог
барјачета у цркви у Почитељу је знак да је акција завршена и
успела...
Крцун и Нове М ихић упали су у опасну клопку. Опкољени
су. Захваљујући њиховој присебности и одлучности успели су
да се пробију. Борба у Г лавацам а трајала је цео дан 24.
септембра. Оба батаљона су ангажовани у намери да се
пробију до Радуча и помогну там ош њ ем батаљону.
Партизанске снаге у заседама око Папуче и Радучких Глава
јаке су и онемогућавају сваки покушај пробоја. Сви наши
покушаји, уз пом оћ артиљерије и бацача бомби узалудни су.
Заседе партизана су густе и одлично наоружане, а и значајно
су бројније од нас. М итраљези клокоћу иза сваког грма. Овог
дана су погинула три четника: Мане Травица, Стево Д.
Торбук и Дане Оклобџија. Ове ноћи партизани врше напад на
школу у Папучи, коју држе четници. Н апад је одбијен...
Данас 25. септембра нападнут је Том ица у Почитељу и
теш ком б орбом пробио се из обруча. Њ егов батаљон је
упућен у Медак, а одатле за Папучу. Настоји се извршити
пробој у Радуч, ш то нам овог дана није успело. Борбе се воде у
Радучу, Папучи и Радучким Главицама, а и свуд редом од
Папуче до Радуча. Опш ти је кркљанац. П артизани нападају
јаким снагама. При крају другог дана борбе су се смањиле, a
предвече потпуно утишале. У таквој неизвесности идемо у
сусрет трећег дана борби....
82 Гласннк Српског исторнјско-културног друштва “Њвгош”

У јутро 26 септембра стигли су у Медак Младен Рутаљ и

Никица Левнајић, командири чета у Радучу. Донели су тужне
вести. Испричали су нам ток трагедије. Комунисти с у ја ки м
снагама блокирали Радуч, Ловинац и све прилазе ка Радучу,
од Медка, потом су извршили напад на четнике. П артизани су
бесомучно јуриш али али без успеха. Комесари су терали
борце на четничке положаје, где су гинули у м асама. Наши су
се лавовски држали. Опкољени без воде и хране издржали су
стојички. Хранили су се и напајали са оним што је неком
случајношћу преостало од претходног дана.
Видевши да четници не попуштају и да их јуриш има неће
савладати, комунисти су покупили мајке, очеве и децу четника
и бацили их испред свога стрељачког положаја и под
заш титом тога немоћног света су кренули напред. Четници не
знајући ш та се одиграва, а видевши гомилу нападача,
отворили су ватру. И у току овог зла четници су одједном
испред себе чули позиве својих мајки, очева и деце да не пуцају
на њих. Звали су их на предају по наређењу партизана, а који
су иза њих стајали са уперним митраљезима. Ч етницису били
згранути са овим злочином. К од њих је настала забуна.
Многи четници су одмах спустили пушке, јер сад није у
питању сопствени живот већ нешто више...
Предвечерје се спуштало. Је заје хватала сваког четника, јер
су сви били свесни зла које је ту. Одлука се м орала донети
одмах. П остојал асу два излаза: пробој, и лисм рт. За пробој су
сви, али их мучи судбина породица које ће партизани
побити... Д о ш а о је м оменат где су се мишљења четника
разилазила, али су се сагласили да се пробију они којима, зна
се, комунисти не би живот опростили па да их сваки по десет
има. Ова група се пробијала од заседе до заседе комунистичке
и б ом б ам а крчила себи пут. Од свих њих извукли су се
четворица, међу којима и Рутаљ и Левнајић.
Онај део четника који се ж ртвовао за спас својих
најмилијих, похватан је и побијен на најгрознији начин: са
кундацима пушака, кољем, ђоновим а ципела и ножевима,
убијали су комунисти ове људе. Тако се у Радучу направила
клаоница каква се нигде не памти. Убијених 75 четникаје траг
дивљег и разбојничког дела комуниста у Радучу... Посмртни
остаци четника пренети су на радучко гробље, где су уз све
почасти сахрањени у заједничку гробницу.“
К омунистички записи у Радучу
К ом ан д ант 9.хрватске бригаде и комесар, (Купрешанин и
Баста) поднелису 1 октобра 1942 године извештај команданту
К оп ерати в н е зоне за Хрватску, (а у коју су ушли: Лика,
Кордун и Банија) у коме стоји дословно написано:
„Н оћу 25/26 септембра о.г. ова бригада напала је на
 Н еум рли браниоци Радуча 83

четничко гнездо села Радуча. Напад на поменуто село био је у

следећем распореду... Зграда у којој су четници били утврђени
зидом и саобраћајницама, а поред тога и прилаз је био
брисан, ту су се четници стерали у поменуту зграду и око исте
је стегнут обруч који је држан два дана. 27. истог месеца
припремљен је био дио снага које he да изврше јуриш...
заробљен је 101 четник, међу којима и заменик команданта
овог четничког батаљона и претседник четничког одбора у
Радучу, жандармериски наредник М илеЧ убрило. П о р е д то га
у току дводневних борби 1, 2 и 4 батаљон нанели су
Италијанима, четницима и усташ ама губитке од око 40
погинулих и већи број рањених...“
(Зборник докумената и података о Н О Б Т ом 5. књига 8 —
борбе у Хрватској, с. 13).
Иако се зна да у току ових борби није било ниједног
присутног Италијана, усташе ни домобрана, у даљој ни
ближој околини, па ипак, Купрешанин и Баста борили су се и с
њима. Требало је тиме укаљати светло име ових младих
четничких бораца, као „фаш иста“ и колаборатера са
окупатором и усташким кољачима.
* * *
И а к о су т а к в и и з в е ш т а ји у п у ћ и в а н и од с т р а н е
Купрешанина и Басте не само команданту 1-оперативне зоне
Хрватске, већ и Главном ш табу Хрватске, ос та л о је и других
извештаја из средине комунистичке, који говоре језиком
поштења и части, говоре исповеднички, како би умирили своју
савест и мирно живели и исто тако напустили овај грешни
бели свет. А један од тих је Исо Влатковић, партизан у 9
хрватској бригади, којаје нападала на Радуч. После те драме,
он је сагледао друш тво у коме је. Искористио је прву прилику
да пребегне четницима. Колико је познато писцу ових редова
он м ора да живи у Енглеској. И ево како Исо Влатковић
приказује Радучку драму:
„.... Борбе су се водиле у целој Лици. Окупатор и усташе
уништавали су све српско. У Удбини је стационирано 1000
усташа, а од ње је на око 6 км село Јошане. Ту су некада биле
352 куће, а сада је само згариште и пепео. Око 20 септембра
партизани су у овоме селу извршили присилно регрутовање.
Позван сам и ја да попуним батаљон „К р б а ва “. Наређен нам
је покрет. He знамо куда. Људи предвиђају покољ народа од
усташа, ако напустимо село. Т раж им о од команданта
заштиту села: Јошане, Висућ, Мутулић, Ребић и Мекињар.
Одговор је гласио ми и м ам о тежих и важнијих борби са
четничком бандом. Усташе нам нису опасне.
Стари солунски борац-добровољ ац Јово Шевер рече своме
84 Гласннк Српског историјско-културног друштва “Његош”

сину Милану, команданту батаљона „К р б а ва “, да остави бар

једну чету партизана ради заштите села, коју ће народ
хранити. Ја сам веран Комунистичкој партији, одговорио му
је син. He могу те послушати јер интерс партије тражи
другачије. К ад је зачеље колоне батаљона на изласку
напустило село, људи су питали комесара батаљона — заш то
нас другови напуштате? Знате и сами да ће усташе упасти у
село и све поклати, рекао је Миле Шевер комесару. Овај му
одговори: идемо у борбу против четника, они су нам опаснији
од усташа.
Н алазио сам се у М огорићу у друштву 40 ново-мобили-
саних партизана. Распоређени смо по јединицама у батаљону
„К рб ава“ . Оружја немамо, а нема га ни команда. Тражили
смо да идемо кућама. Речено нам је — оружје ће се набавити у
најкраћем року. Ако напустите батаљон без пропуснице
бићете кажњени смрћу, рекао је комесар батаљона. Тако смо
се м орали помирити са судбином и остати у јединици. Што је
све радило комунистичко вођство оних дана, нисмо знали.
Већ смо дуже у овоме селу били без икаквих вести из Јошана.
Увече , 24 септембра, легли смо да се одморимо: у ш талам а
и подрумима у селу М огорићу. М огло је бити око 22 часа када
је наређен покрет. Није нам речено куда идемо. He сме се
знати, гласило је наређење. Велика колона, све Срби, кренула
је кроз ноћ. Ту су партизани, а са њима и ми, ново-
мобилисани, без пушака. Радознали смо куда идемо и против
кога. Ш апатом се пренесе вест, али у поверењу, да идемо на
Радуч. Неш то касније ово потврди и ком андант Шевер. Рекао
нам је да идемо у борбу против четника, кољача хрватског
народа. Ове речи нам тешко падоше на срце, а нарочито нама
ново-мобилисанима. Идемо на Радуч, четнички гарнизон од
84 четника и њих треба побити. А ти четници чувају своје
домове и своју нејач да је не покољу усташе из Ловинца и Св.
Рока: пролази нам кроз главу. Осећамо да сигурна смрт
очекује те људе, јер на њих креће велика маса, бригада од 1,500
партизана.
Исте ноћи уследио је напад на четнике, заправо ујутро
између 2-3 часа. Ово је напад Срба на Србе, партизана на
четнике. Први се боре за Хрватску и заш титу хрватског
народа, који од никога није угрожен, а други се боре за српски
народ који је на рубу пропасти и биолош ког нестанка, од
хрватских усташа. Отпочела је братоубилачка борба на
живот и смрт. Многи партизани су против овога напада и
осећају се постиђенима, знајући да се ти људи, четници, боре
за себе и за нас. Ово нерасположење се посебно осећало код
партизана чији је случај сличан моме, силом мобилисаних.
Стари партизани, и ако су против тога остају верни своме
 Н еумрли браниоци Радуча 85

в о ђ с т в у : ви ш е из љ у б о м о р н о с т и на ч ет н и к е , него из
приврежности Комунистичкој партији. Неће они да признају
да је неко бољи српски патриота од њих, јер их својом
варљивом пропагандом храни њихово вођство.
Већ у почетку борбе партизани су дали све од себе да заузму
овај четнички положај, у првом скоку, јер је мање жртава.
Борба се, међутим, продужавала у неизвесност. Сутрадан,
предвече 26 септембра, видевши да не могу савладати
четнике, комунисти су покупили жене и децу оних четника
који се боре против њих. М огло је бити око 16 часова, када је
око 70 жена и деце пошло према школи. Иш ли су испред
партизана који су носили уперене пушке, пушкомитраљезе и
митраљезе, на њих. Четници из школе дају тако жилав отпор
да је за дивљење. Ово је сад наше „ратно искуство“, говоре
комунисти. Овако ћемо натерати четнике на предају. И,
заиста, четници нису могли, а ни хтели пуцати на своју децу,
жене и мајке. Престали су са отпором чим су сазнали да
испред комуниста иду њихови најмилији и најдражи. Сад су
пушке умукле, а настали су преговори.
Купрешанин даје часну реч четницима да се ниједном од
њих неће ниш та десити ако се предају. А ако одбију предају,
рекао је, да им нема спаса, а исто тако ни деци ни женама.
Почело се смркавати. К од четника се осећа немир, јер се
одлука м ора хитно донети. Једни су за предају, гледајући
своје најмилије пред партизанским митраљезима. Други су за
пробој фронта, тврдећи да у томе случају комунисти неће
дирати нејач. Ови преговори су се водили три сата, после чега
су се четници одлучили за предају, јер су тиме хтели осигурати
живот својим најдражима. Знало се, да само на једну реч од
стране четника да одбијају предају, проговарају партизански
митраљези који ће покосити жене и децу. А чему онда и живот,
мисле четници! И ако су многе партизанске јуриш е одбили, a
одбијали би и даље, али се четници жртвују за нешто више,
часније, оно што и даје вредност животу.
Четнички командири: Никица Левнајић, М ладен Рутаљ,
Јово Чубрило, активни предратни жандарми и Миле
Чубрило поседник из Радуча, по међусобној сагласности
пробијају се кроз партизанске редове. Код четника је слога и
ако су различитих мишљења. Једни друге разумеју и не љуте
се једни на друге. У 20.30 часова ова м ала четничка група,
којој су се прикључилијош појединци, пробијали су се ручним
б ом б ам а и пуш комитраљезима кроз густе комунистичке
редове. Ови, који су се предали, разоружани су. Жене, мајке и
деца и не видевши своје мужеве, своју децу и своје очеве,
враћени су кућама. Сви они плачу. Деца моле комунисте за
спас својих очева, а супруге за живот хранитеља породице.
86 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
Наступили су страшни призори и дирљиви моменти у
српском селу Радучу, да човеку срце пукне од бола.
Отпочело је мрцварење оних који су поверовали часној речи
комунисте Купрешанина и ком анданта 9.хрватске бригаде.
Партизани, којима није то први посао, сладили су се у људској
крви, у крви браће по имену који се свесно жртвоваше за спас
својих. Једни туку кољем и разбијају лобање људске, други
кољу ножевима, а трећи газе по живим људским лешевима
који се обливају врелом крви, а потом пљују по њима. Са
погрдним речима их називају „разбојници и кољачи
четнички“ , као и „издајници свога н арода“. А лако је рећи, кад
би се смело, ко је у овом случају разбојник и издајник. Ја
лично као и многи други нисам могао то гледати. Чуо сам
како један полумртав четник тупим гласом каже: зар је то
твоја часна реч Милане, сине српске мајке. Видим да су
комшије и да се добро знају.
Призори су језивији један од другога. Три су рођена брата.
Два су већ искасапљена, а трећег, м ладића од својих 17
година, лепо развијеног и стасита, два партизана воде до
ком анданта Купрешанина „Смајка“ . Питају га шта да раде с
њим — друже команданте, два смо му брата убили већ. И њега
као трећег убијте, одговорио је Купрешанин, као да се ради о
некој кокошки или пилету. Тако су три м лада брата нашли
овде смрт. Свих 84 четника који су се предали, били су
убијени. Од остатака, који су пошли на јуриш само су се
четворица спасли: Никица Левнајић, М ладен Рутаљ, Јово
Чубрило и Миле Чубрило.
Обратно од Радуча урадио је Купрешанин у Подлапачи са
усташ ама и домобраним а. А знало се да је П одлапача
усташка јазбина. Злочини ових усташа били су познати свима
Србим а Крбаве. Комунисти су лако освојили Подлапачу,
маја месеца 1942 године. Ту је без жртава заробљено 80
усташа. Д а би Србе обманули стрељали су само Лукицу
Јавора, а остале су пустили кућама: да шире „братство и
јединство“ Срба и Хрвата. Тако им је рекао комесар бригаде
Милан Баста. Више од половине ових усташа пријавили су се
у партизане и сврстани су у батаљон „М атија Губец“ . Постали
су добри комунисти и велики поборници „братства и
јединства" : знајући да таквом лажи избегавају суд правде, који
су заслужили, a то је смрт.
П оловином јуна стигао је батаљон „М атија Губец“ у село
Мекињар, недељу дана после ослобођења Подлапаче.
П артизани су распоређени у српске домове где су се хранили и
одмарали. Једна жена, којој се не сећам имена, излетела је
заплакана из своје куће, тражећи команданта бригаде. Кад га
је нашла, узела га је заруку и повела напоље. Замолила гаје да
 Н еум рли браниоци Радуча 87

пође са њом и да види усташу-партизана, који је пре годину

дана, 1941 године, као усташа убио њеног мужа. К ад је
Купрешанин видео тог усташу рекао јој је: да му је то најбољи
партизан у бг::гади, додајући: камо среће да им ам више
таквих.“
* * *

Исо Влатковић, како је то верно прибележио поручник

Љубојевић, говори и о трагедији села Још ане, његовом
родном месту, где је и мобилисан кад гаје Купрешанин повео
у напад на Радуч. Видели смо већ из његове раније изјаве како
су људи овог села молили партизане да остану ту бар са
једном четом да би одстранили упад усташа у село. И ево како
о томе говори Влатковић:
Још анска трагедија — Обавештени смо 2 октобра 1942
године, да су усташе у Удбини сазнали да је Још ан
незаштићен. Јавили су им Хрвати из Подлапаче, који су ноћу
одлазили у Удбину и давали им податке о распореду
партизанских јединица. To им није било тешко јер су и њихови
синови били усташе до пре три месеца, код освајања
Подлапаче, а потом партизани само по имену, а у души још
гори и огрезлији усташе него пре тога дана. А т и м е су ид об ри
пријатељи својих истомишљеника, усташа у Удбини.
После крвавог заузећа Радуча, б ри гад а јеб и л а р а сп о р е ђ е н а
у М огорићу и Вребцу, на одмарање. У јутро око 8 часова, 3
октобра, као и обично имали смо „политички час“. Паде нам у
очи ознојен и задихан човек који је дош ао пред нашу зграду, у
којој је држано предавање „братства и јединства“ од стране
комесара батаљона. Овај човек био је М аниша Диклић.
Д ојахао је на коњу да јави велику трагедију села Јошане.
Диклић је тражио к ом анданта б а т а љ о н а „ К р б а в а “, М илана
Шевера. Д об ро га је познавао јер су из једног села. А и нама је
на брзину рекао ш та се одиграло у Још ану ноћу 2/3 октобра.
К ад се појавио Шевер и Диклић му рече дословно: „Друже
команданте Још ан је ноћас био блокиран од усташа. Успео
сам јутрос да се на коњу пробијем и дођем овамо. Пуцњава је
већ почела кад сам ја кренуо. Хоће ли ко остати у животу не
знам “. Ово је Диклић изговорио д рхтавим гласом, а очи су му
се испуниле сузама. У брзо су се око њега нашли и остали
„руководиоци“. Држе се доста резервисано, као да их се све то
ништа не тиче. Кад су све саслушали, за чудо, прогласише
Диклића паничаром: a то се код њих кажњава смрћу...
Ми борци који смо род ом из Још ан а траж им о да одмах
кренемо у одбрану народа и да спасавамо што се још може
спасти. Преким путем од М огорића, где смо били, па до
Још ан а има 8— 10 километара. К ом анд ант Шевер не
 88 Гласник Српског историјско-културног друштва ‘'Његош”

дозвољава. Брани се да без одобрења команданта бригаде,

Купрешанина, не сме ништа урадити. М ожда би он и пристао,
јер му је тамо и фамилија, али je по среди више командно
вођство. У осталом и он је комуниста и као таквог за њега је
и н т е р е с К о м у н и с т и ч к е п а р т и је и з н а д б у р ж о а з и јс к е
сентименталности. Ми смо у напетости. Вође нас уверавају да
је та вест лажна: дело је паничара и непријатеља „братства и
јединства“, што су протурили четнички агенти.
Д а би скренули пажњу од овога догађаја комунисти су
заказали збор народа. После одржаних говора повели су
„руководиоци“ коло. А заорила се и партизанска песма:
„Друже Тито ми ти се кунемо...“ ! Играју партизани и
партизанке, а са њима и народ — овамо силом дотеран. И баш
тога дана је Купрешанин добио похвалу од Главног штаба
Хрватске за „успех“ у б орб ам а против четника, „непријатеља“
Српског народа. Срећан и поносан на ову похвалу игра он
свом снагом између двеју партизанки, знајући да „похвала“
доноси и унапређење у генералски чин.
Око 15 часова овог дана дош ао је и ђ у р о Радованац, као
први курир из оближњег села Ребић и донео је детаљне
податке о Јошанској трагедији. To није била паника и
„четничка пропаганда“, већјезива стварност. Испричао је све
што је знао ком андном особљу. Д р а м а се овако развијала:
Усташе су опколиле Још ан, дуг шест километара, a
протеже се између крбавских брда. Са друге стране села
простире се Крбавско Поље. Циљ усташа је био похватати
народ на спавању, али су закаснили за пола часа. О в о гју тр а је
Милка Кнежевић, девојка, гонила коње у пашу. Кроз
пр а с ко зо р је је п р и м ет и л а неку не п о зн а ту војску, са
ш лем овим а на глави и удаљену на стотинак метара. Усташе
су је приметили али нису пуцали да не би открили свој
положај. Она је неопажено отрчала кући и обавестила
родитеље, а потом продужила буђењем комшија у селу, да се
склањају.
Почело се већ свањивати. Бунован свет из сна, бос и го,
дизао се из кревета и склањао како је ко знао иум ео. Усташки
митраљески рафали косили и пресецали су свет у бежанији.
Н а р о д се повлачио у правцу последњих кућа, са разм аком
једне од друге 10—20 метара. У 12 часова овог дана усташе су
завршили свој крвави пир. Број закланих, спаљених и
убијених б и л о је 180 и 20 тешко рањених. Имајући у ви д у д а је
у Још ану живело 2.400 душа јо ш се и добро прошло,
захваљујући присебности и пожртвовању младе девојке
Милке Кнежевић.
Сутра-дан, 4 октобра, пристизали су људи и жене из
оближњих села: Мекињара, Ребића, Толића и Пишача и са
 Н еумрли браниоци Радуча 89

ужасом су причали детаље драме испуњене разноразним

сценама.
ђукан М аш ић, његова жена, син и три кћерке ухваћени су у
својој зидини већ раније изгореле куће. Везани су око пласта
сена који је потом запаљен и ту су изгорели. Црква код
Косаша, у горњем делу села, остала је каоједина незапаљена
зграда, још од ранијих „похода“, јер није овај био први ни
последњи, кад су Италијани палили село. Цркву су ипак
поштедели синови Италије, али не и синови Хрватске. У
торњу цркве склонило се више жена и девојака, које су усташе
пронашли, цркву прелили бензином и ту је свет изгорео.
Свега десетак метара од цркве била је кућа М илана
Бањанина „Шепе“ . Њ егова жена склонила се на једно дрво у
близини своје куће. Иако је пламен ватре од запаљене цркве
лизао и до тог дрвета, она је остала у животу. Била је скривена
у густом лиш ћу и утајила се. Усташе су пролазили испод ње,
али је нису приметили. Тако скривена остала је као једини
сведок трагедије њене породице. Својим очима је гледала
како усташе муче и кољу њеног мужа Милана, његову мајку и
децу. Немоћна да им помогне стегла је своје искрвављено и
уцвељено срце да не пукне од бола и да не ода крик.
М оја сестра Д рагица била је удата за ђ у р у Егића. Ујутрује
пошла на бунар за воду, удаљен око 150 метара, крај цесте.
К ад је налевала воду неочекивано је почела пуцњава и
звиждук метака око ње. He знајући ш та је, потрчала је кући где
је оставила дете од десет месеци. Другим рафалом
митраљеза, постављен баш изнад њене куће, враћена је назад.
Склонила се у зидине спаљене куће Јове Егића, поред самог
бунара. Кад је сагледала усташке униформе знала је с ким има
посла. Крај ње је био један сандук, увукла се у њега и поклопац
затворила, у нади да је неће пронаћи. Слично је урадила и
Љубица Егић, девојка, као и сви дриги из те куће, али то није
помогло. Сандуци су запаљени и у њима су сви изгорели.
У коноби куће мога зета ђ уре Егића, сакрио се његов отац
Дане, маћеха, сестра Сеја, његова кћерка од 10 месеци и јо ш
више њих из комшилука. На врата су навалили вреће пуне
брашана, да би се забарикадирали. Али то није помогло.
Усташе су их побили митраљеским рафалом, потом посули
браш но по њима. Два м ладића од 8 и 10 година, браћа мога
зета, завукли су се у једну шпиљу изнад куће и остали су у
животу. Мој зет ђ уро, партизан у батаљону „К рб ава“ и његов
деда Николица - старина од 75 година, били су тога јутра у
пољу. Скрили су се у потоку и остали у животу. Од десет
чланова њихове породице, остало је у животу њих четворо.
Породица Милешине Диклића, од пет чланова, побијена је
и траг је њен за вечно затрт. Једна група од 60 људи, жена и
90 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

деце, затекла се тога јутра у запаљеној школи. Кад су им се

усташе приближавали, по савету старијих људи, дали су се у
бегство. П ростор којим су бежали био је брисан, али су на
срећу настрадали само двојица, а било их је више рањених.
Остали су стигли у село Мекињар. Два м ладића од 10 и 12
година склонили су се у канал, пропуст на цести, али су их
усташ е п р о н а ш л и и покосили м и т р а љ е зо м . М икеља
Кнежевић се затекла у кревету, кад су усташе ушли у њену
надкривену зидину, где су је и заклали. Њ ен средњи син ђуро,
партизан, био је под креветом кад су му мајку клали. Није
примећен и остао је у животу. Дане Кнежевић, отац Милкин
— која је прва приметила усташе у пољу и народ будила из
сна, попео се на храстић и на њему је пресечен митраљеским
рафалом. Породица Раде Наранџића побијена је у зидинама
своје већ раније запаљене куће. Исто тако и породица Зец, од
четири члана. Истребљена је и породица Егића.
Месец дана касније ове исте усташе, као и у Јошану,
извршиле су покољ Срба и у селу Висућу, где су побили 80
душа, међу којима је било и 25 душа из села Још ана, које су
дошле овам о у нади да ће се спасти од евентуалног новог
покоља у њиховом селу Јошану.
О овом злочину говори и М. Влаисављевић, под насловом
„Ратне слике“, у „Личке новине“ , бр. 15 и 16, Госпић, од 1 и 15
августа 1969 године:
„ ... У познатом устаничком месту, личком селу Јошану,
првих дана устанка 1941 године у борбу ступа све што је
способно за давање отпора усташама и окупатору... К од куће
остају старци, жене и деца и један број омладине. Удбина са
ш таб ом наоружаних усташа, удаљена од села свега шест
километара била је изолирана... Нико их се више није бојао,
нити см атрао да од њих прети нека опасност. Они су, док је
свитало ведро јесенско јутро над селом Још ан ом , подмукло
дош ли у цик зоре, изненадили становнике села Још ана, док је
све још спавало, јер се само понеко дигао да обави неке
послове.
Усташе су запосели брда изнад села и чекали на команду.
Наједанпут се чуо пуцањ топа, причају преживели, више села
Ребића. У том моменту зачуо се злочиначки урлик
подивљалих људи са узвицима: „Хватај живе!“, „Кољи!“, „Не
остављај ништа живо!“, „Пали!“ и слично. Брзо су дотрчали у
село. У селу завлада паника изнемоглог, незаштићеног и
н е н а о р у ж а н о г с т а н о в н и ш т в а . У с т а ш е се с л о б о д н о
изживљавају над овим несрећним људима и убијају их. Чуо се
продоран плач и запомагање жена, деце и стараца, а понегде и
псовке. Нека мања деца, иза сна збуњена, покушавају бежати.
He знају куда и од чега, па трче к усташама, баш у крваве
 Н еумрли браниоци Радуча 91

„канџе“, нека се чак „смешкају“ тражећи милостињу, али

узалуд. Мученицима унакажавају тело, секу главе, женскима
секу груди. Био је то тежак покољ.
Највише су мучили М аш ића девојке, лепе и младе, пуне
животне способности. Увече су певале, срца пуне радости,
надале су се најбољем, радиле су и очекивале слободу, а ујутро
се њихов живот угасио. Усташе их хватају, вежу жицом руке
једну за другу. Тако повезане вежу их у круг око стога сена,
сено пале... Девојке су изгореле у најтежим мукама. Великим
мучењем задају смрт и Љубици Егић... “
У својој књизи „Крајина у пламену“, с. 197, говори и Никола
Плећаш о овоме случају. Он је у то време био командант
батаљона у партизанима, а касније је прешао у четнике, у
Грачацу. П оред других комунистичких злочина над српским
народом, дотакао се он и ових у Крбави, додајући:
„ ... Села Још ани, Висућ и Селиште поклали су усташе из
Удбине: Око 900 деце, жена и стараца. Девојке су везали око
пластова сена и спаљивали и тако угљенисане остављали. На
неколико м етара од њих истакли су таблу са натписом:
„Српске цуре играју коло“.

Истина је непобедива
За време ових великих злочина које су комунисти изводили
над српским народом у простору Лике, Кордуна и Баније,
ком ун и сти ч ка р ад и о станица „ С л о б о д н а Ју го с л а в и ја "
смештена у Тифлису, бљувала је лажи у етар и заваравала
слободни свет: како се партизанске бригаде боре против
окупатора и дом аћих издајника. Међутим, те бригаде су се
бориле искључиво против четничких снага у овоме простору и
српског народа који је одбијао, па и презирао разбојнички акт
те „народне војске“, како је сама себе прозвала. Циљ
комуниста био је да силом натера српски свет у свој фронт и да
из њега врбује борце који ће ударити темеље комунистичкој
превласти после рата и тиме довести Комунистичку партију
на власт. А шта ће бити са овим народом, било је споредно. То
је, како се види био срачунати злочин. И зато није чудо што су
партизански борци, па и старешине, који су свеснији били и
кад су узмогли пребегавали у четничке редове. Такав случај
био је и Исе Влатковића, Николе Плећаш а и српских
патриота. А што није било никакво чудо: они су постали
непомирљиви борци против партизанске дружине, не хтевши
и сами учествовати у њеним злочинима.
Трагедија четника у Радучу била је болна, незаборавна и за
једно време довела је у питање даљи начин борбе против
таквог крволочног непријатеља, за којег ништа свето није
било. Ипак, реакција Срба била је поражавајућа за комунисте
92 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
на овако несхватљиве акције, које ни усташе нису користили,
ни примењивали. Ж ртве Радуча, које и дан-данас својом
свежином живе у народу тога краја, као да је то јуче било, нису
по именима нигде у заграничној ш там пи прибележене. To је
велика штета.
Писац ових редова дуго је трагао са прикупљањем тих
имена, тих храбрих бораца, али је из ове даљине то тешко
средити. Колико је познато негде крајем 1942 или почетком
1943 године сва та имена су публикована у часопису „Четник“,
који је у то време уређивао брат Јар о Хоуска-Кубић, сад већ-
покојни. Нажалост, тај часопис нема нико у заграничном
свету. Захваљујући брату Томици Иванчевићу, претседнику
Централне управе Организације српских четника „Равна
Г о р а “, са седиштем у САД, као и преминулом брату ђури
Узелцу из Канаде, успело се доћи до имена бар једног броја
тих страдалника, која се износе азбучним редом:
Миле Ајдуковић, Миле Вучковић, Петар Вучковић, Борка
Гајић, Илија Гајић, Исо Гајић, Јанко Гајић, Јанко М. Гајић, Милан
Гајић, Раде Гајић, Сара Гајић, Никола Дејановић, Никола С.
Дејановић, Миле Јелача, Дане Калинић, Милан Коњевић,
М илош Кораћ, Ранко Милекић, Исо Мишчевић, Јанко
Пањак,Дане Пејновић, Дане И. Пејновић, Душ ан Пејновић,
Јово Пејновић, Никола Пејновић, Никола М. Пејновић,
Стеван Пејновић, Илија Покрајац, Јанко Покрајац, Марко
Покрајац, Стево Покрајац, Дане Рутаљ, Драгослав Рутаљ,
Раде Рутаљ, Душан ћелић, ђ у р о ћелић, ђ у р о Н. ћелић,
М ића ћел и ћ, Дане А. Чубрило, Дане Ј. Чубрило, Јово
Чубрило, ђуро Д. Чубрило, ђ у р о Ј. Чубрило, Јанко Ј.
Чубрило, М илан Чубрило, М илош Чубрило, Никола
Чубрило, Никола Ј. Чубрило, Саво Чубрило, М илан Шобот,
Миле Шобот, Мирко Шобот, Никола Шобот.
Јунаци Радуча, си м боли п ож ртво вањ а и идеали
човечности! У сумраку Првог светског рата рођени сте. У
тмини тога временског поглавља неговани сте и стасали. A
кад сте већ поодрасли и својом м ладалачком лепотом, као
свеже руже у башти, улепшавали доба својега живота, нестали
сте у мраку Другог светског рата. Али не Божанском вољом,
већ насилнички, нељудски, злим страстима и м рж њ ом атеиста
и комунистичких партизана. Нестали сте јер сте били Срби:
верни животној етици свога народа и његовом слободарском
духу. To је истина жалосне стварности вашега доба и вашег
нестанка.
У ономе лудом периоду ратног времена израсла је општа
трагедија Српског народа: земља раскомадана, а Српство
рашчеречено. Да би ова драм а била још страшнија и још већа,
попраћена је дволинијском револуцијом хрватских усташа и
 Н еум рли браниоци Радуча 93

комунистичких партизана, који су, што се тицало Српског

народа у овоме простору Хрватске, имали приближно исте
циљеве. И у склопу те тако комбиноване трагедије свога
народа, пали сте на бојном пољу драга браћо и драге сестре.
Као млади цветови и део нашег заједничког доба прерано сте
истргнути из наше средине и топлог загрљаја свога народа.
Својим јуначким подвигом, племенитошћу, пожртвовањ ем и
човечношћу, оставили сте неизмерну ризницу надахнућа
м лађ и м српским нараш тајима. И као такви присутни сте у
нашој средини. У наш им срцима и душ ам а нашим вазда сте с
н а м а : д а нас п о д с е ћ а т е на д у ж н о с т н а ш у п р е м а
страдалничком српском роду. Идеали за које сте тако рано
изгорели чини вас великима и незаборавнима. А начин на који
сте нестали краси вас светачким ореолом.
У исполинској борби за слободу Српскога народа пали су и
пре вас, а и после вас, многа наша браћа и сестре наше: на
стотине, на хиљаде, на десетине и стотине хиљада. Свако на
свој начин! Али, ваш нестанак је, рекло би се, неки изузетак.
Чудан је и чуднији од других, иако су и ови други нестали за
исти циљ као ви. И ви сте се као сви други успешно одупирали
непријатељу и као такви могли сте живети, да сте мислили
само на себе. Али не. Од вас је тражено много више у тој
борби, него од других, који нису били извргнути сличном
искушењу. Као светитељи неки, да би сте спасли своје
најмилије, ви сте положили оружје: непобеђено и неосра-
моћено. На губилиште сте сами ставили своје главе да их
зликовци одсецају: само и једино зато да би ваши мили и
драги живели. А искрено речено, у тим мучним часовима ни у
то нисте били сигурни, јер сте зн ал и са каквим
непромишљеним и бруталним непријатељем имате посла.
Али и поред тога, ви се жртвовасте, да на вам а не би остала
клетва ако би и ваши на д ому нашли пут страдања и свирепе
смрти: за исту ствар и од истог непријатеља. Знали сте да вам
живот без њих, за чији спас сте и узели оружје у руке, не би
више био вредан живота, већ часови, дани и године душевних
патњи: гори и од саме смрти.
Ваша жртва је велика, војнички гледано. Али, она је још
далеко већа и узвишенија кад се гледа кроз чистоту етике —
моралне, хумане као и хришћанске. И баш зато и није чудо, a
што је и разумљиво, кад сине сунце слободе Српском народу,
да he вам Срби Радуча, Срби Лике, па и васколиког Српства
подићи достојни и трајани споменик на врху гордог и
поносног Велебита: да буде трајни и живи сведок вашег
живота, ваше борбе и вашег нестанка. Исто тако да буде и
опомена долазећим српским нараш тајим а да ту почивају
прекаљени и непобедиви млади српски борци, који сами себе
94 Гласник Српског историјско-културног друш тва ‘'Њ егош'

свесно ж ртвоваш е из чисте љубави према својим ближњима:

да би ови живели. Племенитијег од тога нема на свету!
Ваш нестанак драга браћо наша и драге сестре наше, чија се
имена помињу у овоме запису, као и оних до чијих се имена
није дош ло, наметнуо је нама преживелима велику, али и
часну обавезу: да не клонемо под тешким бременом. A то
значи да истрајемо до последњег даха живота у циљу
извојевања слободе Српском народу: уједињеном духовно и
физички. И, сад, при овој четрдесето-годишњици вашег
нестанка, овим записом палимо воштаницу за покој душа
ваших. А и да вам кажемо да нисмо клонули ни попустили у
тој борби. Овим вам се заветујемо још једном, да ћемо
истрајати у тој борби и предати барјак њен м лађим
нараш тајим а да га носе високо уздигнутог, са чашћу и
поносом. Тврдо верујући у правду истине, која је спора али
достижна. Нико нас, изузев Божанства, не може скренути од
тога циља. Српство страда, али ће ваш им примерима и
подвизима остварити идеал за који сте нестали.
Мир ваш ем пепелу драга браћо и драге сестре наше!
Слава вам вечна и трајна!
Л ета 1982 године, М ане ПЕШ УТ
Билефелд, Немачка,

Н А П О М Е Н А : У овоме запису читалац he приметити да

датум убијања четника и освајање Радуча, по четничким и
комунистичким записима није исти. Код четника је 26, a
комуниста 27 септембар 1942 године. Исто тако ни број
заробљених четника, као ни снага четника у Радучу није
истоветна.
По провери писца ових редова: снага четника 120, убијено
75 — остали су изгинули у борби, као и у пробоју обруча.
Д атум злочина 27. 9. 1942 године.
 К Њ И Ж Е В Н И ДЕО

ТЕТКА М И Ц А И Ч И К А М Л А Д Е Н
Тетка Мицу и чика М ладенаи њихово црно, ћопаво куче
„арапче“ сам исто рано упамтила као и нану Глишић. Они су
били наши први суседи, кућа до куће. Баште нам је одвајао
стари трош ни плот са пуно пукотина. Пријатељство од
вајкада.
Тетка Мица Божић, стара Шапчанка — јединица кћерка
чувеног српског мађионичара из 19 века, чича Илије Божића,
и мајке баба Драге црне, високе, танке оштре жене, „веће
роспије од Мице“ како су је се присно сећали стари Шапчани.
Тетка Мица је била исто висока, кошчата жена, са црном
косом затегнутом у малу пунђицу, са ситним лицем, танким
усницама, ош трим, сјајним црним продорним очима које су се
враголасто колутале као да пливају у зејтину. И онда није
никакво чудо што је тетка Мица таквог ош трог изгледа
успела да са једн ом најобичнијом м очагом истера из своје
баш те 40 Партизана, уз викање својим креш тавим гласом:
„ М арш напоље мангупи“, и тако спасла цео Камењак — нашу
улицу Вука Караџића — од сигурног пљачкања и пожара.
Партизани нису смели да приђу близу Камењака од тетка
Мице а камо ли да га пљачкају. Тетка Мица је са таквим
изгледом потсећала на какву оштру, строгу васпитачицу из
ром ана сестара Бронте.
Чика Младен је „дошљак“ у Шабац. Онје родом из Источне
Србије. Био је лађар на Сави и Дунаву. И ако се презивао
Вељковић, сви су их звали Мица и Младен Божић. Чика
Младен је био крупан човек са седом косом и густим
брковима. У ходу се гегао, и увек је био обучен и драп
сомотски капут са кожним закрпама на лактовима. Куда год
би ишао увек је био праћен својим верним „арапчетом “ и
гом и лом мангупа из наше и суседних улица.
Тетка Мицина и чика Младенова кућа у Шапцу (имали су и
вилу у Бањи Ковиљачи) била је лепа старинска кућа са
огром ним двориш тем пуним станова са разноразним
кирајџијама од Душана Шакана једновремено најдебљег
човека у Србији који је им ао вучјака Дијану, до Бранке
професорке и Меропи Гркиње.
96 Гласнжк Српског историјско-културног друштва “Његош”

За разлику од наше куће, њихова није им ала покривену

капију која би се у кишним данима употребљавала за игре
„школице“ или кликера, али су зато пред кућом имали велику
камену терасу. Та је тераса служила за разне употребе. На њој
се налазио орман пун зимнице, наслагана дрва, корпа угља за
ложење, а лети тетка Мицин мали летњи шпорет, корпа са
ручним радом, и чика М ладенов писаћи сто. Други део куће
им је био „судски“ одузет.
Ми смо сви волели тетка Мицу и чика Младена, али чини
ми се да их је моја мати понајвише волела. М ам а би се у
критичним м оментим а у нашој кући извлачила и одлазила
код њих, и тако би остављала моју тетку — своју сестру - коју
су прво Немци а потом комунисти истерали из сопствене куће,
па је под морање а на нашу велику срећу дош ла да живи са
нама — да исправља разне „криве Дрине“ и глади ситуације
обично између мојих баба и мога брата, тако да је ту моју
предобру тетку једна наша суседка прозвала „госпођа Јелка
гладијаторка“.
П ош то је тетка Мица умела лепо да масира, то би м ам а
там о отиш ла на масажу, и неки пут би се поткрепљена
враћала кући у наш свакодневни кркљанац који се стварао
колико од укућана, јер нас је било премного за премало
оделења остављених на располагање, колико од гостујуће
родбине, или свакодневних гостију којих је увек било на
претек. Ч им м ам а испари, код нас стигну гости који по
најобичнијем чарш иском реду захтевају њено присуство —
као рецимо кум и кума. И ако се м ам а никад по своме обичају
у тим м ом ентим а испаривања није јављ ала куда иде, моје бабе
би знале и увек би наређивале: „И ди код Мице и М ладена и
реци мајци да дође, јер су дош ли кум и кума“. Није мени било
тешко да неки пут послушам бабе, а неки пут и да пропустим,
и ако сам често мислила да ме оне обе уз договарање, а лепо су
се слагале, злоупотребљавају својим честим захтевима.
Там ан се унесем у неку важну игру „школице“ и то чисте, а тек
глас једне од њих: „Руууужице, иди донеси то; иди уради оно;
Руууужице данас ниси вежбала (клавир). Руууужице учи
француски“ . Ух што сам их мрзела у тим моментим а. Била
сам уверена да су обе бабе постојале на овом свету и то баш у
Шапцу само зато да би мене мучиле. И тако мрзећи обе бабе,
отиш ла би до првог прага тетка Мицине терасе и даље ни
макац. Ужасно сам се бојала „арапчета“. У животу до тада, a
сигурно ни до сада, нисам видела ни мањег, ни ружнијег, а и ни
беснијег псета уз то још и ћопавог. A то је „арапче“ вијало и
давило све кокошке по комшилуку сем оних које су припадале
његовим газдама. И нико у целом комшилуку није могао да
дође к себи од чуђења како је то ћопаво куче знало које су
 Тетка М ица и чика М ладен 97

„његове“ кокошке и које не треба да дави. А нашу „белку“

голошијанку није никада могао да ухвати. „Белка“ је угинула
у дубокој старости када је већ увелико била м атора кока од
скоро 15 година. И тако бих ја испод терасе почела да вичем,
„Тетка М ицоооо, реците мам и да су дош ли кум и кума и да су
рекле нана и бајка да дође кући“, убрзавајући темпо свога
говора и нескидајући ока са „арапчета“ који режи, цупка на
оним здравим ногама и већ увелико лаје у форте-фортисиму.
„Јел, па шта ако су дош ли кум и кума. Као да никада нису
били, па сад први пут долазе. Па шта ’оће те бабе. Реци им
нека оне занимају кума и куму. Твоја мати није овде“. Ја
д рхти м и од њеног гласа и љутитог погледа а и од арапчетовог
лавежа, а мило ми је што грди моје бабе, баш и за мој рачун.
Кад ја не смем да их грдим, нека их макар ока грдк. Ни тетка
Мицина вика, ни арапчетов лавеж нису помагали. Било како
било, моја мати се враћала кући, неки пут заједно са тетка
М ицом својим заштитником. Бабе су се страш но љутиле на
маму кад тако испари и остави их са важним гостима као што
су кум и кума, од којих је једно већ јутрос навраћало нашој
кући.
Чика Младен је свакодневно одлазио на пијацу, ал и је те т к а
Мица све куповала. Она је била наш улични „стражар“. Ујутру
рано, чим испрати чика Младена низ улицу, она би наслоњена
на розе свилено јастуче којеје спреда имало једну пасторалну
романтичну сцену израђену у гоблену, да јој се лактови не
нажуље, заузимала бусију на своме прозору и тако пресретала
сељанке које су журиле улицом да што пре стигну на пијацу и
заузму што боља места за тезгама. „П ош то ти je то а пошто ти
је ово“ , и за тили час она би све покуповала по јучерашњој
цени, јер сељанке нису имале времена да сазнају јутрошње
цене.
Д ок се тетка Мица натезала са многобројним кирајџијама,
дотле је чика Младен водио рачуна о свињама. To су биле
године када је било дозвољено грађаним а да држе свиње у
својим б аш там а и да их тове за зиму. И ми смо држ али свиње
у нашој башти у нашем свињцу, и наше су се свиње увек сваке
године звале Lady Sarah и Winston Churchill због нама
добро познатих разлога. У томе послу, као и свим пословима
које је тетка Мица задавала чика Младену да их обави, њему
су верно помагали његови животни сапутници једанаесто-
годишњи — „мангупи“ — ту укључујући и мога брата. Чика
Младен није никада учио своје поверенике неким великим
безобразлуцима, само оним м ал им који су мучили све бабе из
наше улице док је чика Младен уживао у тим мучењима. Моја
нана је увек говорила да мој брат „само иде код М ладена и
слуша оне лађарске вицеве“ који су и њеној строго-васпитаној
98 Гласник Српског историјско-културног друпггва “Његош”

м аш ти сигурно били „они најгори" никада не означавајући

који су то „они најгори“.
„Љутим се на тебе Младене“ — тек би чика Младена
пресрела баба Гина звана „гатара“. — „Опет су били на
крову“. Она као и све бабе су употребљавале безлично треће
лице множине када су говориле о „мангупим а“ и знало се о
коме оне говоре. — „Ју, Гино, а када су били по крововима?"
— изненадио би се чика Младен. — „Ето, јуче, после подне,
одм ах после школе, сви су били код Шаковића на крову, и
палили су неку ватру код Шаковића у двориш ту“, а за разлику
од других двориш та, то Шаковићево је баш било погодно за
такве и сличне сврхе, јер је било дубоко, зарасло у џбуње и
високу траву. Рај Божији! Нико не може никога да нађе, a
мангупи су познавали све путеве те Шаковићеве цунгле. — „Та
иди Гино м олим те, сви су јуче после подне, после школе били
код мене и разбијали су свињама бундеве“, и тако лажући
забезекнуту Гину, чика Младен би дигао главу, пућнуо
„арапчету“, и одгегао низ улицу. А Гина би онда код нас. —
„Та Љубице, м оли м те, палили ватру јуче код Шаковића, a
М ладен каже да су сви били код њега“ .
— „Лаже Младен",! одвалила би моја нана простом
реченицом.
— „Сачувај Боже, да запале жени кућу“.
— „Ју пријо, не помињите“, тек би моја бајка, — ,ја не знам
шта ће Ивана са њим* из цуга знајући да је и мој брат био
умешан у „те безобразлуке". Узгред буди речено, поглавица је
био чика Младен, а главни коловођа Мира Бакић, звани
„М агарац “ који без трепавица које је себи спалио једном
палећи барут, сада живи и ради као зубни лекар у Торонту.
Мој брат, Мира Видановић, сада судија у Шапцу, и Вукан
позоришни редитељ, су били други повереници, главно-
командујући штаб. Остали једанаестогодишњи мангупи су
били послушни извршиоци разних дужности.
Лети би чика Младен седео у својој баш ти и са окупљеним
мангупима би кувао у великој црној оранији сплачине за
свиње. Моје вршњакиње и ја смо стално вириле кроз пукотине
у плоту, и гледале шта они там о раде. Никада ниједна није
смела да помисли да им се придружи без позива. To је било
право мушко друш тво које је верно мутило сплачине, сецкало
потпалу и потстрекивало ватру. Једнога дана када сам се сама
шуњала око плота, и када није било „арапчета“, те највеће
издајице на свету, која одмах својим лавежом изда моје
присуство, ја прикупим сву снагу и сву храброст и већ решена
на престојеће батине од брата — „што се меш аш там о где ти
није место“ — викнем кроз плот:
— „Чика Млааадееенеее, а ш та то ви радите?“
 Т ет к а М и ц а и чика М л а д е н 99

— „Кувам ком пот“.

— „Од чега?“
— „Од бресака. Хоћеш ли да пробаш?“
— „Оћу“.
— „Иди донеси тањир и кашику, па дођи да пробаш “.
И ја као из топа, трк до хладњака, наше летње кухиње (лети
се кувало под хладњ аком јер је лети у просторији где је била
зимска кухиња била права трпезарија, која би се зими парче
по парче селила по осталим собама, да би се ту у трпезарији
наместила зимска кухиња), у орман по тањир, и фијоку по
кашику, и тако наоружана нађем се за тили час пред чика
М ладеном. Остали мангупи ћуте, раде своје послове, и таман
да ми чика Младен наспе сплачине из ораније, кад у башту
упаде тетка Мица, и кад је видела шта се ради поче да виче:
„Зар те, будало м атора, није срам ота да се шегачиш са
дететом. To није никакав компот, то су најобичније сплачине".
И ја поражена и посрамљена пред мангупима одем кући,
никад више да не звирнем у то њихово мушко друштво.
О тетка Мициним и чика М ладеновим славама долазила су
и сва деца. Тада су се мангупи са трудом присећали домаћег
васпитања и правили се „енглезима“ када би нека од
присутних баба почела да их грди. И тетка Мица и чика
Младен би у таквим м оментим а категорички бранили
мангупе, не зато што су они заиста волели сву ту децу, него да
напакосте баби која их грди, баш „данас на празник“. Ч им би
чика М ладен преузео да завитлава неку од тих баба, и када би
м ало прекардашио, тетка Мица би њега и мангупе слала у
другу собу, њихову спаваћу, која је била у свечаним
приликама припремљена за госте, и тако би избегла
катастрофу. А ако се неки мангуп не појави, други би се слали
да га опомену да је код тетка Мице и чика Младена слава и да
дође, опет из разлога што су ти људи волели сву децу, а и зато
што су биле такве прилике да су се колачи и добри залогаји
добијали само о славама и другим великим празницима.
1953. године је умрла тетка Мица, после кратке болести,
баш када смо се сви најмање надали. Сећам се како је лежала
мртва у њиховој трпезарији. Ми деца смо сви били присутни
видљиво ганути њеном изненадном смрти. После њене смрти
распало се мушко друштво, као што се донекле распао и сам
чика Младен. Почео је да побољева и да по дуже времена
борави у вили у Бањи Ковиљачи. После извесног времена се и
оженио једном д обром женом која му је много пом огла у
старости и самоћи,али која ни њему као ни нама свима никада
није могла да замени нашу тетка Мицу.
Руж ица П О П О В И Н .
100 Гласник Српског историјско-културног друштва “Њвгош"

Д.Рајковић:

мисисипи
Румени ветри свитања
Спустили су ме на твоје замагљене обале;
Путовао сам дуго, јо ш од голуждраве младости,
Д а те походим, Заносна!
На сплавовима маш те хитао сам твојим водама
Из школских скамија,
Из безимености логора,
Из туге велеграда,
И ево, јутрос, иако уморан од ожиљака и скитања,
Ослушкујем, као младенац, твоје тајне шапате,
Удишем твоје влажне мирисе,
И тонем опијен у прасамоћу твојих отока,
Што си их миленијама вајала.

Реко чудна!
Све у твом сливу кипти снагом исконском,
И све је бујније, и силније, и веће но другде!
Твоје магле су прави облаци на води,
А кише - старозаветне поплаве;
Твоје олује — пом ахнитале стихије,
А муње — архајског неба прве ватре стравичне.
Али и твоје ведрине — ведрије су но другде,
И твоје сунце сјајније,
И оранице родније,
И звезде крупније,
И јесени раскошније,
А твој жетвени месец пунији и већи но другде!
А кад се излијеш, Голема
Наличиш на море што дели светове;
Тако су те и описали први путници,
He познајући тајне твојих граница.
Од твојих хладних извора где су језера бројнија но људи
Д о врелог увира где се коте алигатори и урагани, —
Ч итав мозаик народа!
Од црвенокожаца и бледих лица до црнаца и креола!
Сваког си привукла, Неодољива!
И хероје и крвопије, и пионире и пробисвете,
И одбегле робове, и робијаше,
И песнике, и скитнице;
Чак се и гусари залетали са твојих скровитих ада.
А кад је Твен постао капетан ових вода,
 Мисисипи 101

Поклонила си свету два величанствена пустолова,

Том у Савијера и Хаклбери Фина...
Они he освојити срца планете.
Тајанствена,
Како се крај тебе радо сања и радо самује!
To је самоћа, без туге, бесконачна;
Сам оћа која буди снове и визије;
Сам оћа живота на сплаву,
Пуна најлепше поезије.
А кад се вече огледне у твоје воде широке,
Ко их воли,
Видеће, иза копрене мрака, сплавове и сплаваре,
Барке и бродаре,
И велики вапор са Твеном на ком андном мосту,
И његове вечне путнике,
Како одмичу валима успомена.
И ко их воли,
Чуће гласове на води,
И песму са невидљивих обала,
И промуклу сирену параброда,
T o капетан Твен пристаје крај свог вољеног Ханибала.
А кад све утоне у самоћу воде и тугу растанка,
Јавиће ми се, као осмех у ноћи, моја љубав скривена,
Љубав једина!
Њене очи су пријатни немири,
Њени бели увојци — нежни додири,
Њени шапати — драге утехе,
А њена хаљина, коју је сама шила,
Д ах ноћи са Велике Воде...
И ту на узглављу реке која је вечно млада
К ао и њени хероји,
И ми ћемо опет бити и млади, и срећни, и лепи,
К ао некада на обалам а Тиренског мора, —
К ад смо дочекивали зору—
У заборавима.

**
*
Д. Рајковић:

С В И Т А Њ Е

Често су снови стварнији

и од стварности саме.
102 Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош”

Јутро је засуло ведром

Моја сањива окна и тугу празне собе,
И обешене слике ш то из прош лости зуре
На мене усамљена;
Зора је обиш ла луку и својом кичицом ш тедром
Д отакла барке беле
И травњаке, и воду, и облаке црвене,
Што на обзору горе, после синоћне буре,
Као успомене.
Из мира аквареле,
Сам о се једно једро отисло руменом водом,
Нечујно као тајна.
Носи ме у простор и време, у свитања далека,
Сновима Бригадуна,
Кад сам пловио, занет, у сусрет сутону ил зори,
Са Њ о м на прамцу чуна.
Плужи м алено једро, у сусрет Сунцу броди.
Какве ли тајне крије?
Којим ће обалама?
Зашто у овој ведрој идили на води
Са галебом у лету, — ја видим себе сама?

Чежња, ил немир, ил жудња, ил прегажени снови?

Или све скупа? И зашто?
He бих умео рећи,
Ал срце моје опет старим заносом плови
Ка ведрим освитима, ка промашеној срећи.

О, броди, једро бело, валима чежње и боја!

П одрж и снове моје макар били и варке;
Иза видика оних чека ме Утеха моја,
На јед ном скровитом жалу,
Крај привезане барке

П одржи снове моје да и ја развијем једра,

Па да у освит кренем са Њ о м на прамцу чуна;
М ожда ће м разном срцу сванути зора ведра?
М ожда ћу ипак стићи до жељног
Бригадуна?
 ОЦЕНЕ И П Р И К А З И

ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ СРБИЈЕ

Друга књига — Наставак приказа прве књиге из свеске 47.
Гласника С И К Д „ Њ е го ш “.
Ова књига почиње са годином 1868, после смрти књаза
М ихаила и ступања на престо Србије књаза Милана
Обреновића, а заврш ава се са даном Уједињења Србије са
земљ ама ослобођених од власти Аустроугарске монархије и
са Ц рн ом Г ором, када Србија престаје да постоји као засебна
српска држава.
У овој другој књизи има много више догађаја и политичких
промена, него у првој књизи, обзиром на огромне промене и у
Србији и уопште у Европи, тако да је обиље података писац
изнео на 360 страна, у одељцима од 7 до 11 и у одвојеним
прилозима са индексом.
У водна напомена преводиоца и приказивача: Ради бољег
разумевања огром ног броја политичких промена у животу
кнежевине, а потом краљевине, Србије, см атрам о за потребно
да бацимо поглед на велике промене код европских сила, које
су утицале и на политички живот Србије.
Године 1866, када јо ш није постојала царевина Немачка,
нити монархија Аустроугарска, већ Аустрија, краљевина
Пруска је победила Аустрију (код Садове-Кенигреца) и
сломила утицај Аустрије на немачке државе (којих је било
преко двадесет) п а је Аустрија сасредила напоре за експанзију
ка Балкану. Године 1867 је постигнута т.з. нагодба, између
Аустрије и М ађарске, па је створена двојна монархија
А устроугарска. Г одине 1870/71 П руска је поб едил а
Француску и у Версају прогласила уједињење немачких
држ ава у Немачку царевину. Русија је била ослабљена после
пораза у К рим ском рату 1856, њен политички утицај је био
такође ослабио. Русија и Аустрија биле су супарнице, а делом
и партнери за поделу интересних свера на Балкану. Због те
поделе српски народ је више спадао у сферу Аустрије, која је
желела да као први корак на Балкан буде Босна и
Херцеговина, а Русија је хтела да закорачи преко Румуније у
Бугарску. Отуда руски интерес да Бугарска буде што већа.
Руси су се интересовали за Србију и Црну Гору, као оруђима
104 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”
за постизање руских циљева, у борби против Турске (која је
тада држала: Бугарску, Тракију, Македонију, Албанију,
Стару Србију, Босну и Херцеговину, као и део Србије од
Врања до Алексинца, са Нишом). Русија је потпом агала да се
оснује у Турској, за Бугаре и Србе, Егзархат, како би се
ослободили грчких црквених власти, али да се тиме у исто
време појачава побугаривање Словена у Македонији и Срба у
једном делу Старе Србије. Српски интереси су били угрожени
и од непријатеља Турака и од т.з. хришћанских „пријатеља“
Руса и Аустријанаца. А сриски народје веровао у ослобођење и
уједињење, немајући ни једну велику силу као искреног
пријатеља.
ЕтО/У таквим мутним временима ступа на престо Србије за
кнеза младић М илан Обреновић унук Јеврема, брата Кнеза
М илоша, рођен и одрастао у иностранству— Румунији,
странац Србима. Србија је била вазална аутономна
кнежевина, под врховном влашћу турског султана, али, са
гарантијама које је добила на Париском миру, после
Кримског рата, те је уместо руске заштите добила заштиту
европских сила. Српски народ, у пуном замаху развитка и
европеизирања, упао је у борбу између конзерватизма и
либерализма, оба покрета примљена преко младих Срба
школованих по разним европским земљама. Уз та два
покрета појављује се и трећи покрет социјализма, чији
носилац постаје у Србији Н ародна радикална странка, чији
програм је ближи српском сељаку, који се као национални
револуционар борио у П рвом и Другом српском устанку, a
који је желео да Србија буде „Слободија". Сукоби између
ових покрета били су жестоки, вођени на разне начине и
разним м етодам а, све до побуна. У исто време је српски народ
снажно закорачио у културни и економски препород, упоредо
са политичком б орбом конзерватизма и либерализма.
Развој тих догађаја у унутрашњој политици Србије, писац
књиге, професор г. Мих. Б. Петровић је веома лепо,
објективно и подробно описао, заснивајући свој рад на
ауторитативним изворима наш им и страним, које је показао
на крају књиге. Ми ћемо у набрајању одељака-поглавља-дати
наслове истих са најкраћим ком ентаром, јер нити желимо
нити можемо да се упуштамо у препричавање овог обимног
историског дела.
Писац је врло документовано показао како су се велике силе
понашале према Србији, правећи од ње играчку у својој
себичној политичкој игри. Од тога је патио и српски народ и
српске династије владајућих кнежева. Тако се донекле може
разумети, м ада не и опростити немудри гест кнеза Милана,
који је од Србије направио аустроугарског сателита, тражећи
 Оцене и прикази
105

заштиту, коју није могао имати од Pycnje, а осећајући

угрожавање српских интереса од бугарског шовинистичког
ширења у српском делу Македоније и Старе Србије, где су се
становници осећали Србима, у оно време. Књига почиње са
одељком 7 О Д В А ЗА Л Н О С Т И Д О Н Е ЗА В И С Н О С Т И . У о-
вом одељку писац описује стварање Н А М Е С Н И Ш Т В А
м л а д о м 14то годишњем кнезу Милану. Показује какојеуспео
да се наметне Миливоје Блазнавац за првог намесника, a
поред њега су Јован Ристић и Јован Гавриловић. Такође
тешкоће са У ставом из 1839.Г тз. „турским уставом “ и
активности за доношење новог устава 1869.г. Писац описује
карактеристике тих управа. Кнез М илан је са 18 година
постао пунолетан (22. авг. 1872) и преузео владарску дужност.
Од многих новина споменућемо увођење метарског система
мера, сребрно важење новца, забрана физичког кажњавања и
давање позајмица сељацима, као и слобода говора и штампе.
Писац спомиње разне промене влада и министара.
Писац је поклонио велику пажњу развоју социјализма,
набројао је главне личности и где су се исти ш коловали у
иностранству, а посебно је обрадио биографију Светозара
М арковића (1846— 1875). У одељку је посветио један важан
део под насловом Србија и балканска криза (1875-1878). Ту
писац наводи да је Јован Ристић био неоспорни мајстор
спољне политике Србије, од 1868 до 1878.Г. прилагођавајући
се измењеној ситуацији у Европи (како смо на уводу
споменули). Писац подробније описује стварање кризе
поводом устанка у Босни и Херцеговини, од 1875. г и даље, као
и напоре Срба из Србије и Црне Горе да помогну српске
устанике у Босни и Херцеговини. Набројаћем о главне
моменте развоја ситуације у Србији: Л иберали су ратоборни,
а конзервативци нису, јер Србија није спремна за рат. Кнез зна
за намере Русије и Аустрије и боји се за свој престо. Није за
рат, a то му саветују и обе силе. Српски народ је за рат, чак и
социјалисти. Кнез Милан доводи у Србију своју вереницу
Наталију Кешко, ћерку руског великаша из Бесарабије и
венчава се октобра 1875. не марећи много за устанак у Босни и
Херцеговини (док Петар Карађорђевић лично учествује).
Аустрија предлаже завођење реформи у Турској, да се
поправи стање хришћана, али Срби из Б.и X. не желе реформе
већ ослобођење. Немачка предлаже да Аустроугарска узме
Босну и Херцеговину, Русија да узме Бесарабију, Енглеска
Египат. Русија јо ш не жели рат против Турске, а не жели да
Србија уђе у рат, јер би то повукло и Русију, сем тога Србија
би поставила захтеве, који би били противни интересима и
Аустроугарске и Русије. У Русији су Цар и влада за мир, a
Панслависти-као незванични-су за рат и гурају Србијанце и
106 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош”

Црногорце против Турске. У Србији се мењаЈу владе. ђура

Јакш ић је спевао песму „Падајте б раћо“, Чајковски је
компоновао Словенски марш. Горчаков води руску политику
мира,а генерал Черњајев долази незванично у Србију, постаје
грађанин Србије. Постаје ком андант Источне војске, када је
Србија м обилисала војску 1876.г. и 2. јула објавила Турској
рат.
Српска војска материјално неспремна, војнички необучена
научно ни м орално, даје слабе резултате, под вођством малог
броја официра Срба, поред доста Руса добровољаца. Долази
до пораза 29. октобра 1876. код ђуниса (ист. од Крушевца).
Тражи се руска интервенција да би се задржали Турци у
долини Мораве. Русија ултимативно захтева да Турци
прекину операције и то успевају. Овај рат је кош тао Србију
5,000 погинулих и 9,500 рањених. Велика цифра за земљу са
свега 1,300,000 становника. Јо ш је већи губитак био моралне
природе и угледа Србије, са аспирацијама српског Пијемонта.
Српској делегацији у Русији је отворено речено да се не може
обећавати Србији никакво повећање територије. У то време
Руси и Аустријанци склапају конвенцију у Будимпешти, 15. јан.
1877. по којој се А устроугарској о б е ћ ав а Б осна и
Херцеговина.
У Цариграду је била одржавана конференција, од 23.
децембра 1876 до 20 јануара 1877. г. на којој су Руси (гроф
Игњатијев) предвиђали у Турској једну аутономну Бугарску,
која би обухватала и Ниш, Скопље и Призрен. За Србију
исправка границе са добитком два три села, а Црној Гори
дати излазак на Јадранско море (Бар). Све ово ако би дош ло
до поделе турске територије. Србија је у то време прихватила
турску понуду за мир, чему се противила Црна Гора. Можда
је кнез Никола знао да ће Русија ускоро почети рат, који је
збиља почео 24. априла 1877. г. Српска влада конзервативаца
је см атрала да је прерано опет заратити док се не виде успеси
Руса, а либерали су хтели одм ах рат. Руси су из Румуније
прешли Дунав и ушли у Бугарску тек 23. јула 1877. (у књизи је
ш там парска грешка 1878). Руско напредовање је било
успорено јаким турским отпором у тврђави Плевни, коју је
опсађену бранио Осман паша умешно и храбро. Руси су
допрли до планине Балкана, а Плевна им је остала у десном
боку, грозећи боку и позадини. Румунски кнез К арол 1.
( H o e n c o l e r n ) са румунском војском пом огао је Русе код
Плевне, па су потом Руси допрли до Једрена. Срби су
оклевали, а тим изазвали незадовољство Руса. Тек по падау
Плевне 10. дец. 1877. Србија је опет објавила Турској рат 13.
дец. 1877, а операције почеле тек 19. децембра, усред зиме.
Сада је Српска војска показала много више способности и
 Оцене и прикази 107

пожртвовања, вођена српским старешинама. Освојене су

вароши: Ниш, Пирот, Прокупље, Лесковац и Врање. Руси су
заузели Софију З.јануара 1878, а Срби Трн. Борбе су завршене
3. фебруара 1878. Руси и Турци су, под притиском великих
сила, закључили примирје 20. јануара 1878, а потом су
закључили онај фамозни мир у Сан Стефану (код Цариграда).
Под насловом „Србија и мировни уговор 1878“ писац је
подробно описао незадовољство великих сила, а и Србије, са
Санстефанским уговором који је створио велику Бугарску, са
словенском М акедонијом до Охрида и до Албаније и Шар
планине и са јужним д елом Србије, који је већ ослободила
српска војска. Кнез Милан је поручио Русима да те
ослобођене српске крајеве неће да преда, макар и Руси
тражили да их узму. Д ош л о је до сазива Берлинског Конгреса
који је био одржан од 13. јуна до 13. јула 1878. г. где је
извршена ревизија уговора из Санстефана. Смањена је
Бугарска. Србија је добила четири округа (Нишки, Пиротски,
Врањски и Топлички). Србија је добила независност (као и
Црна Гора и Румунија). Примила је обавезу да изгради
железничку пругу. Аустрија је добила м андат да окупира
Босну и Херцеговину, Русија је добила Бесарабију, а Румунија
Добруџу. Британија је добила острво Кипар. Србија и Црна
Гора остале су и даље одвојене Н овопазарским Санџаком, у
коме је Аустроугарска касније поставила своје гарнизоне.
Писац назива Берлински конгрес великом прекретницом, јер
Србија није могла да буде чинилац за ослобођење Срба и
других хриш ћана на Балкану, већ је била играчка у рукама
великих сила. Иронија је да је баш Аустроугарска помогла
Србију да добије Ниш и остале вароши на југу.
7 ОДЕЉАК: ОД НЕЗАВИСНОСТИ ДО
САТЕЛИТСКЕ КРАЉ ЕВИНЕ.
(1878-1889)
Добијањем независности била је задовољена српска
гордост и достојанство, али нису били решени многи
проблеми. На првом месту уређење ослобођених територија,
откуп турских имања, судство, законодавство и просвета.
Д ош л о је до грађења железничке пруге, за везу средње Европе
са истоком (пруга: Београд-Н иш -П ирот за Софију, и пруга:
Ниш-Врање за Скопље и Солун). Појавиле су се огромне
тешкоће у трговинским односима Србије и Аустроугарске,
тежак однос мале чисто пољопривредне земље у односу са
м оћном и индустриском земљом, која је могла да прави
велике тешкоће. Д ош л о је и до јачег развоја политичког
живота,а нарочито до јачања Радикалне странке, а тиме и до
108 Гласник Српског историјско-културног друштва “Њ егош”

сукоба са кнезом који је показивао наклоности за аутократски

режим, који српски народ није хтео да прими. Д ош л о је до
многих промена влада. Кнез Милан је долазио у сукоб са
партијама, покушавајући да употреби једне против других.
О сећао је н еп ријатељ ство Русије, па је се о б р а т и о
Аустроугарској, која га је искористила. Потписао је тајну
конвенцију, којом ставља себе и Србију у положај сателита.
П и сац је веома јасно и документовано обрадио овај значајан
период историје Србије, када се је одрекла неких права
независне државе у односу са Аустроугарском. Тај уговор је
био држан у тајности, само се знало да постоји, а његов текст
је био објављен у Бечу тек 1920.г. (Био је потписан 28. јуна
1881.г). Аустроугарска је помогла М иланову сујету, да се
прогласи за краља, па Србија постаје краљевином 6. марта
1882. г.
Писац је објавио свих девет чланова тог уговора—Тајне
конвенције, којом је повређено достојанство независне
Србије. Писац налази само једну корист од те конвенције, a то
је да је Србија им ала мира и није била узнемиравана од
Аустроугарске, ш то је пом огло развоју економском и
културном. Писац налази да је зло у начину како је та
конвенција донета, а не у мотивима, наслона бар на једну
велику силу, када је изгубљена потпора (братске?) Русије.
П од насловом: Влада напредњака 1880-1886 писац је на
читавих 18 страна детаљно описао унутрашње тешкоће у
Србији под владом конзервативаца. Писац их овако
карактерише; „они су своје име правдали једино тиме што су
били задивљени западњачком просветом и техничким
постигнућима, па су хтели да то постигну и у својој земљи.
Политички су све гледали очима западњака, а били су мање
демократски у понашању према народним масама. Правили
су малу разлику између западног п арлам ентаризм а и српске
народне скупштине састављене већином од сељака, који су
тешко схватали потребе модерне државе. Они су ишли ка
олигархији елите и имућних, имајући у сенату интелектуалце
и имућне људе, а бираче подељене на класе према им овном
стању. 1883. г установљена је стајаћа војска (на место
милиције). Такође закон о обавезној школској настави.
Поправљено је материјално стање учитеља. Установљена је
дипломатска служба. Буџетје у 1880.г био 19 милиона динара,
a у 1886 се попео на 46 милиона динара. Направљени су велики
зајмови за изградњу железничких пруга.
Али у то време је д олазило и до великих скандала, како у
политичком животу, тако и у породичном животу краља
М илана, који скандали су много шкодили угледу и државе и
династије. Велики скандал у Србији био је Тимочка или Заје-
 Оцене и прикази
109

чарска Оуна 1883. организована од Радикала.

Ми се овде нећемо упуштати у све те скандале, само их
спомињемо, а писац их је у књизи подробно описао и
прокоментарисао. Од великог значаја је огром на грешка
краља М илана ш то је насео аустроугарској идеји протеста,
када је вазална кнежевина Бугарска извршила „пуч“ и 18
септембра 1885.г. прогласила уједињење Источне Румелијеса
Бугарском и тиме скоро удвостручила своју територију. Ово
је била повреда Берлинског уговора о миру, али уместо да то
исправљају силе потписнице тог уговора и Турска којаје тиме
оштећена, краљ Милан је покренуо акцију против Бугарске,
која је на крају довела до рата, који српски народ није желео.
Бечка влада (гроф К алноки-М ађар) саветовао је М илана да се
уздржи, али је посланик у Београду Кевенхилер давао потајно
наде (можда и потстрека) да буде агресиван, пошто је
обезбедио неутралност Турске. Објавио је Бугарској рат и 14.
новембра прешао је у напад. Кад народ не жели рат онда се не
може надати ни победи. Српска војска је код Сливнице
изгубила битку, а Бугари су 27 новембра продрли у Пирот. Кевен-
хилер је, без знања владе, интервенисао код бугарског кнеза
Александра Батенгерга, те су Бугари заустављени. Мир је
закључен 3. м арта 1886.г. Рат је нанео велику штету угледу
Србије, српске војске а нарочито сам ом краљу Милану, који је
изгубио поверење српског народа.
П од насловом: П ад напредњака и Миланова абдикација
(1886-1889) писац је веома опширно изложио развој
политичких прилика и неприлика у Србији. Промене владе.
Скандале у односима М илана и Наталије, што је имало
одраза на њиховог сина психолошки сасвим разумљиво. Било
је сцена у тим скандалима који су личили на комичну оперу
вели писац. Са променама влада били су мењани и бирачки
закони, па су политичке партије на власти успевале да
стварају већину у скупштини, чак и у случајевима када је нека
партија добила већину гласова на изборима. Краљ М илан је
желео да се одрекне престола, али да његов син постане краљ,
са намесниш твом које би он М илан изабрао, да би имао
утицаја у Србији. Краљ Милан је са претставницима партија
израдио пројект новог устава 1888.г. који је био савремен и
либералан, можда и више него што је одговарало
менталитету народа. Устав је ступио на снагу почетком 1889.г
(по новом календару). Писац даје детаље устава. Писац даје и
своје коментаре новог устава и колико је исти задовољавао
поједине партије. После доношења новог устава краљ Милан
је још желео да добије развод од краљице Наталије, што није
било лако, јер није имао оправданог разлога за црквени
развод; Услед тога је дош ло и до смењивања М итрополита
110 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

М ихаила, а и до утицаја Беча на српску цркву у Сремским

К арловцим а, па је нађеноједно решење које није било сасвим
правилно већ спорно. Тада је Милан напустио Србију, са
обавезом да остане у иностранству, али он ту обавезу није
поштовао.
ОДЕЉ АК 9: ВЛ А ДА А Л Е К С А Н Д РА ОБРЕНОВИНА
(1 8 8 9 -1 9 0 3 )
Писац је на читавих 88 страна опширно описао владавину
последњег Обреновића, а ми ћемо се само летимично
осврнути на главне пишчеве налазе и коментаре.
Под насловом: Успон Радикалне странке (1889-1892) писац
напомиње да је млади краљ имао свега 13 година старости, па
су у његово име управљали Србијом намесници (Јован
Ристић, Коста Протић и ђенерал Јован Белимарковић).
Најутицајнија личност у Србији био је Јован Ристић, који је
некада био намесник и м а л о л е т н о м кнезу М илану
Обреновићу. Писац описује м ладог краља као скоро
непознатог народу, живећи усамљено и често у инострансгву.
Касније је Александар сваког изненадио када се показао у
правој боји (као аутократа, a то су били сви Обреновићи, наша
примедба). У то време, благодарећи новом уставу, Радикална
странка је на изборима добила већину и образовала владу, a
им ала је своје људе и у Касационом и Апелационом суду.
Претседник владе је био ђенерал Сава Грујић, али је шеф
странке био Никола Пашић, који се био вратио из емиграције.
Писац објашњава где су поједини главни вођи разних партија
били школовани на страни, па су примили и идеје и
менталитет из тих европских средина, тако да је било разлика
међу интелектуалцима. Радикалима су чињене замерке, које и
писац спомиње: јако партизанство и искључивост, недовољна
б е з б е д н о с т п о л и т и ч к и х п р о т и в н и к а , п о ја в а и з г л е д а
незаконитости, са развојем хајдучије итд. Али писац износи
да су Радикали ипак донели многе просвећене законе, који су
Србију приближавали западној демократији, за време своје
владе од 7. маја 1889 до 21 августа 1892.
Под насловом: Екс-Краљ Милан и српска политика
(1889— 1893) писац је описао несталност и неувиђајност у
М илановим поступцима, не обзирући се колико су његови
скандали шкодили не само његовом угледу, већ и угледу
српског народа. Његови доласци из иностранства у Србију
нису били од користи српском народу, само су лојачавали
иначе слабе односе међу политичким партијама и у српској
јавности. Јован Ристић и Никола Пашић пратили су краља
Александра на путу у П етроград јула 1891 да би се покушало
поправити пољуљани углед династије у очима руског цара.
Панславистички кругови у Русији сматрали су д а је брак кнеза
 Оцене и прикази 111

Петра К арађорђевића и црногорске принцезе Зорке једна

могућност за уједињење Србије и Црне Горе, али се то није
могло остварити, а цар Александар 3. био је задовољан што је
Милан удаљен из Србије. Ристић и Пашић су успели да у
Русији добију зајам, који је употребљен да се исплати Милан,
који је законом од 26. м арта 1892, престао бити члан
краљевског дом а и држављанин краљевине Србије. Јуна 1892
умро је намесник Коста Протић, а место није било попуњено,
па се чекало на заседање Скупштине за избор намесника.
Д ош л о је до промене владе и нових избора. На изборима су
Радикали добили већину гласова, али је либерална влада
п арлам ентарним маневрима хтела да прекроји састав
скупштине. У томе су били спречени изненадним дворским
пучем 13. априла 1893. г. када је краљ Александар, са ужом
кликом, прогласио себе пунолетним, иако је имао само 16
година. Узео је власт у своје руке и издао проглас народу.
Писац наводи да је, према казивању Ристића, вероватно у то
био умешан бивши краљ Милан, да би м огао да се врати у
Београд.
Под насловом: Краљевски преокрет 1893-1895. писац је на
осам страна подробно описао нове изборе (30 маја 1893) и
сазив Скупштине, као и нову владу Радикала (ДокиИ. а не
Пашић). Затим описује састанак Александра и М илана у
Абацији (Опатија) и позив Милану да се врати у Србију, што
је Милан и учинио 21. јануара 1894. г. под изговором да је
Александар болестан. Тада је образована једна неутрална
влада ђ о р ђ а Симића, али она није м огла да утиша страсти и
није им ала подршку од Скупштине. Нова влада Светозара
Николајевића је поништила раније законске одлуке против
М илана и забранила демонстрације. З а ги м је 21. маја 1894. г.
краљ Александар укинуо устав из г. 1888/9 и вратио стари из г.
1869. Ово је било уперено против Радикала највише.
Николајевићу је досадило М иланово мешање па је једном
упитао: ко је од њих двојице прави краљ? Поднео је оставку.
Тада је опет владу образовао стари Никола Христић (трећу по
реду) али само за годину дана. На изборима 1895.Г.
учествовало је само 25% гласача, јер су избори били
бојкотовани. У напредњачкој влади вођа је био познати
књижевник и историчар Стојан Новаковић. Влада је
закључила зајмове на страни под доста неповољним
условима; Новаковић је био противан. Краљ Александар
почиње мање да слуша оца и постаје самосталнији. Одлази
мајци у Биариц (Француска) где је се заљубио у Драгу Машин,
па је позвао мајку да дође у Србију, разуме се са Д рагом
Машин.
 112 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

П о д н асло в о м : Краљица Н аталија, Напредњаци и

Радикали, писац је на пет страна описао политичке односе и
разне промене влада. Новаковић је извршио неке промене у
Уставу а поднео је оставку када је Краљ Александар, без
саветовања, одликовао Б. Калаја, који је тада био министар
финансија Аустроугарске, ал ије код Срба био озлогашен због
свог рада на управи Босне и Херцеговине. И М илан и
Наталија интригирали су и даље, док није Наталија
дефинитивно напустила Србију, да се никад више не врати.
Раније је п ок у ш а ва л а да посредује склапањ е б рака
Александра са црногорском принцезом Ксенијом, што јој
није успело. Александар је ишао у К арлсбад (Карлови
Вари— Чешка) на састанак са М иланом , августа 1897. после
јулских избора, на којима су Радикали добили већину, али им
Александар није дао мандат за састав владе, већ је то поверио
Др. Владану ђорђевићу, 27 октобра 1897. г.
Н о д н асло в о м : Лични режим Краља Александра
(1897— 1901), писац је на осам страна описао тај режим, са
Владаном ђорђевићем , претседником ванпартиске владе.
Писац сматра да је Владан ђорђеви ћ био више послушан
дворјанин, него претседник владе. Писац није споменуо даје у
Србији у то време режим Владана ђ орђеви ћа био, од
опозиције назван „Црна Владановш тина“ јер је сматран као
реакционарни режим. Једна од првих одлука нове владе било
је постављање „генерала М илана“ за ком анданта активне
војске, а Александар се посветио политици. У то доба је умро
(1898) Милутин Гарашанин, а потом и Јован Ристић (1899).
Стојан Новаковић је послат за посланика у Цариград, гд е је
успешно обављао свој посао.
На Ивањдан, 6. јула 1899. покушан је атентат на Милана.
А тентатор је био Босанац ђ у р а Кнежевић. Милан и
Александар су за то оптужили Радикале, многе похапсили,
м алтретирали, а неке протерали, м ада нису нађени криви.
Осумњичен је руски шеф шпијунаже из Букурешта Грабов
(по подацима аустриског војног изасланика у Београду).
Кнежевић је осуђен на смрт као и Рајко Тајсић, али је овај
успео да побегне у Црну Гору. Милан и Александар хтели су
да се осуде на смрт и Никола Пашић и Коста Таушановић, али
су учиниле протест и Русија и Аустроугарска. Пашић је осуђен
на 5 година. Аца Станојевић пуштен као невин. Афера је
изазвала сензацију у Европи и протесте. Углед српског
правосуђа је претрпео штету, а Милан и Александар још више
су изгубили угледа, у незадовољном српском народу.
Милан је желео да се Александар ожени немачком
 Оцене и прикази 113

принцезом из кнежевине Шаумбург-Липе, а Наталија је

желела да се Александар ожени неком руском принцезом, али
их је Александар довео до очајања када се рецЈио да се ожени
удовицом Д рагом Машин, која није уживала добар глас.
Александар је имао тешкоће да састави владу, која би му
пом огла да оствари женидбу, пошто ни Владан ђ о рђеви ћ није
хтео да у томе учествује. Александар се окреће сада Русији и
успе да добије подршку цара Николе 2., који ће да одреди свог
заменика, као кума на венчању. Александар је Владана
ђо р ђе ви ћ а рашчинио чина санитет. пуковника, а овај је
побегао у иностранство. Настало је чишћење у војсци, међу
чиновништвом. Краљ М илан је умро у Бечу 29. јан. 1901.г. (у
47. г. старости). Цар Франц Јозеф није дао да се сахрани у
Србији. Њ егово тело било је касније пренето у манастир
Круш едол у Срему.
Под насловом: Србија под Априлским уставом из г. 1901.
писац је на десет страна детаљно описао све перипетије кроз
које је пролазила српска политика, под аутократским
вођством последњег Обреновића, који је једва нашао људе да
уђу у владу, т.з. „свадбени кабинет“ судије Алексе
Јовановића, са групицом безначајних људи. Нови руски
посланик у Београду Т. В. Н. Чариков, радио је да се створи
једна уставна влада, у којој би били и Радикали, који су били
за добре односе са Русијом. Свадбени кабинет је бивао
реконструисан, па сасвим измењен. Радило се на доношењу
новог устава, којије обнародован 19. априла 1901.г. Тај устав
је био један компромис, који није никога сасвим задовољио.
М лађи Радикали су се одвојили у нову странку „Самостални
Радикали“ . Александар се радовао цепању Радикалне
странке, писац то назива: по начелу: „подели па владај“.
У то време долази до афере са лаж ном трудноћом краљице
Драге, што ствара незадовољство у народу, а и у војсци, због
протежирања Драгине браће, официра, који су се понашали
лоше. И збори од 4. августа 1901 донели су Радикалима
огромну већину, и у Скупштини и у Сенату. Незадовољство у
народу доводи до демонстрација, а маја месеца и до буне
А лавантића у Шапцу, која је угушена одмах. Средином
1902.г. бура је срушила Таковски грм, па је народ то сматрао
као лош предзнак. Маја 1902. пала је Вујићева влада.
Александар је желео да генерал Цинцармарковић образује
владу неутралаца, али није успео те је м андат дат Пери
Велимировићу, чија влада не успева, јер нема подршку
Р а д и к а л а у Скупш тини, те А л ексан д ар даје м а н д а т
Цинцарм арковићу да образује „генералску“ владу 19.
новембра 1902. као орган личне владе. 5. априла 1903. г. биле
су у Београду велике демонстрације; употребљена је и војска
114 Гласник Српског историЈско-културног друштва “Његот"

поред жандармерије. Било је м ртвих и рањених, као и много

ухапшених. Краљ Александар иде у крајност: привремено
укида устав за врло кратко време, да би распустио скупштину,
поништио је избор сенатора, укинуо законе о опш тинам а и о
избору посланика, закон о штампи, о судијама итд, па после
свега 45 минута врати опет устав на снагу у поноћ 6. априла
1903.Г. Расписани су избори за 1. јуни 1903 (нови календар).
И збори су одржани, али су их Радикали бојкотовали, те су
либерали добили већину. Није д ош ло до сазива скупштине и
састава владе, јер је после десет дана д ош ло до убиства краља
Александра и краљице Драге, у двору у Београду, 11 јуна (т.ј.
29. маја, по старом календару).
Под насловом: Спољни односи Србије (1889-1903) писацје
на дванаест страна приказао, прилично подробно те односе.
Ми ћемо споменути само следеће, без коментара: Краљ
М илан је пре абдикације обновио свој тајни споразум са
Аустроугарском, те је потом Аустрија врш ила протесте у
Србији, при појавама српског национализма. Например
приликом прославе 500 годишњице Косовске битке, као и још
неким случајевима, које писацспомиње. П аш ић и Радикалису
били за пријатељство са Русијом. П аш ић је покушао и
пријатељство са Бугарском, ујесен 1889. али Б угарим аје више
вредело пријатељство Турске, а са Србијом су се спорили око
Македоније. Срби су хтели да поделе зоне у Македонији, али
Бугари нису то хтели, хтели су целу Македонију, где су већ
имали јаку акцију помоћу Егзархата. Србија је почела радити
на отварању српских школа у Старој Србији и Македонији.
1871. било је преко 60 српских школа, око центара: Скопље,
Тетово, Гостивар, Кичево, Дебар, Крушево, Велес, Кратово,
Куманово, а у Призрену школа за учитеље и свештенике.
После рата 1876. г турске власти су ометале рад српских
школа у Македонији. Санстефански уговор је био страшан
ударац за Србе, а негативно је утицао и српско—бугарски рат
1885. г. Друш тво „Светог Саве“ основано је било 1886. као
приватна организација, али привидно. Са израдом жел. пруге
од Врања за Скопље и ка Солуну, српско-турски односи се
поправљају. Основана су два српска конзулата: у Скопљу и
Солуну. Склопљен је трговински уговор са Турском. Српско
посланство у Ц ариграду објављује А лманах, Букваре и
молитвенике за Словене у Македонији и Србе. Турцису 1890.Г
дали указе (фермане) за бугарске владике у Скопљу и Охриду,
Србим а нису дали. Покушаји да се нешто постигне преко
грчког П атријарха из Цариграда нису успели. Грци су имали
аспирације и на Скопље, где су имали владику, противног
Србима, те су ови прилазили бугарском Егзархату радије
него Грцима. Није се успело ни преко Атине, куда је путовао
Владан ђорђевић. П окуш авало се и преко Руса, али узалуд,
 Оцене и прикази 115

они су чак израдили етнографску карту, на којој су показали

Бугаре све до Косова и у Призрену, а не Србе, те је дош ло до
п р о те с та б аш од Руса јер се м н ого п р е те р а л о са
фаворизовањем Бугара, на штету Срба.
Радикали су хтели да се српски свештеници и учитељијавно
и легално постављају по Старој Србији и Македонији. Турци
су 1896 г. дали дозволу за српског владику у Призрену и
српске школе на Косову.
У пролеће 1896 посетили су краља Александра владари
Црне Горе и Бугарске;ово је одмах погорш авало односе са,
Аустроугарском. Кнез Никола је хтео да се поделе зоне у
Старој Србији између Србије и Црне Горе, али Срби на то
нису пристали.
Није успео покушај да се успостави српска П атријарш ија у
Пећи, противили су се и Руси и Грци. Руска влада је замерала
Србији када се вратио краљ Милан, па је руски цар примио
званично кнеза Петра К арађорђевића, као претендента на
српски престо. Бугари су у Охриду убили српског свештеника,
а одузели су Србим а цркву у Куманову, те су Срби м орали да
граде нову цркву. На српске протесте није се одговарало.
Априла 1897 је цар Франц Јосиф, са министром
Голуховским посетио цара Николу 2., па су потписали
споразум за одржавање "status quo” на Балкану, т.ј.
очување Турске.
Цариградска П атријарш ија је најзад поставила српског
владику у Скопљу. Односи Београда и Цетиња су се
погорш али када је Рајко Тајсић избегао у Црну Гору и там о
примљен као противник М илана и Александра.
Врло је карактеристично како су се односи Србије са
Аустроугарском и Русијом често мењали, ако су добри
односи са једном ,лош и су са другом силом. Те честе промене
је писац д обро уочио и описао, како су промене долазиле и
какви су резултати бивали. Краљ Александар, у својој
несталности, ишао је тако далеко да је хтео да обнови „Тајну
конвенцију“ његовог оца са Аустроугарском, али ова није то
прихватала. Аустроугарска је била такође против идеје или
плана да се у Србију доведе као наследник престола
црногорски принц, јер би то довело лако до уједињења Србије
и Црне Горе, што Аустроугарска нипошто није желела. Краљ
Александар је покушавао на све стране, али нигде није успео,
те је остао изолован.
Под насловом: Крај династије Обреновића писацје излагао
побуде и разлоге за стварање завере за убиство Краља
Александра. Писац наводи да је завера створена у војсци, још
1901.Г. без неких идеолошких циљева или личне користи, већ
из убеђења да је краљ Александар осрамотио Србију. Главни
 116 Гласник Српског историјско-културног друш тва „Његош"

вођа је био капетан Драгутин Дим итријевић— „Апис“ .

Завереницима су приступили и неки политичари, као ђ о р ђ е
Генчић, бивши министар. Било је још два либерала, два
напредњака, један присталица династије К арађорђевића и
неки државни чиновници. Циљ није био довођење династије
Карађорђевића, већ је то постало неминовно, када су
политичари сондирали мишљења о држању Аустроугарске и
Русије, за случај промене династије у Србији. Писац
наглаш ава да кнез П етар К арађорђевић није био у завери. Он
је см атрао да може доћи на престо само револуцијом, али није
био за икаква убиства. Живео је у Женеви, као Швајцарски
грађанин, а познат је био као борац за време устанка у Босни,
као и преводилац књиге “О слободи“ од Џ она Стјуарта Мила,
енглеског научника.
Писац спомиње јо ш и друге погинуле поред Краљ а и
Краљице: претседник владе ђенерал Цинцармарковић,
министар војни, ком андант Дунавске дивизије, један краљев
ађутант и један завереник погрешно био убијен. Сахрана
краља Александра и краљице Д раге извршена је била ноћу, на
гробљу код цркве Светог Марка. Тако је заврш ила династија
Обреновића.
Под насловом: Култура Србије (1870-1900) писац је на
седамнаест страна врло лепо и прегледно обрадио ту тему.
Н абројаћем о и укратко споменути само следеће, да би
читаоци стекли појам о разноврсности обрађеног материјала.
Писац најпре даје податке о развоју насељених места и даје
број становниш тва у важнијим местима, приликом неколико
пописа становништва, из чега се види нагли пораст, нарочито
Београда. Даје и бројно стање сеоских насеља. Затим даје
податке о развоју културних установа. Развој писмености и
школа, библиотека, музеја. Постанак У ниверзитетаод раније
Велике ш коле. Ш там п ањ е књига, нови н а и других
публикација.
Писац је нарочиту пажњу посветио развоју књижевности,
уметности, песништва и музике, па даје имена главних
писаца, песника и уметника. Спомиње српску књижевну
задругу,Н ародно позориште у Беогаду и друга. Државну
штампарију, а поред ње у Београду јо ш 19 штампарија.
Спомиње српске композиторе и њихова дела, специјално
Јосифа М аринковића, Стевана М окрањца и друге. Наводи
М аринковићеву композицију песме Владислава Стефанови-
ћа-Каћанског: „Хеј трубачу с бујне Дрине“ . Спомиње први
телефонски разговор између Београда и Ниша 1886. Прво
електрично осветлење у Београду 1892. Завршетак железничке
везе Београда са Европом 1884.Г.
П од насловом: Економија Србије (1878-1900) писац је на
 Оцене и прикази 117

девет страна дао преглед развоЈа ЕкономиЈе Србије после

Берлинског конгреса, па до конца 19 века, са прегледним
статистичким таблицама. Писац је нагласио важну чињеницу
да је Србија привлачила српско становниш тво из суседних
покрајина, а није имала исељавање у прекоморске земље, тако
да је број становништва растао упоредо са развојем
економије. Писац је дао податке о величини просторија
обрадиве земље, шума, винограда итд. Затим развој
сточарства које је имало велику улогу у извозу Србије у друге
земље. Најзад је дао податке о спољној трговини и о почетку
стварања индустрије у претежно пољопривредној Србији.
ДЕСЕТИ ОДЕЉАК: КРАЉЕВИНА СРБИЈА од 1903 до 1918.г.
Успостављање новог режима:
Истог дана, по убиству краља, завереници су прогласили
нову владу. Претседник владе био је либерал Јован
Авакумовић, четири министра су били завереници: ђенерал
Ј о в а н А танацковић (војске), ђ о р ђ е Генчић (н арод н е
привреде), пуковник Александар М ашин (грађевина) и
Љ убомир Каљевић (спољних послова), један Радикал Стојан
Протић (унутрашњих послова), два С ам остална Радикала
Љуба Ж ивковић (правде) и Љуба Стојановић (просвете) и
један либерал Воја Вељковић (финансија).
Влада је обавестила народ кратко „краљ је изгубио живот“
не спомињући заверу и убиство.
Влада је вратила на снагу устав из 1901. г. враћен је ранији
д водом ни парламент (Скупштина и Сенат) па је на седници 13.
јуна, Скупштина одобрила владу и овластила да управља док
се не изврши избор новог краља. 15. јуна је једногласно
изабран за краља кнез Петар К арађорђевић. Извештен је
телеграмом. Одговорио је да се прима. Упућена је депутација,
24 члана Скупштине отишли су да доведу новог краља. 18.
јуна је обнародован нови устав (стари из 1889 г. прилагођен
приликама). 25. јуна стигао је у Београд Краљ Петар 1, стар 59
година, свечано дочекан. Писац описује Краљ а најпохвалније
и објективно.
Писац је описао и незадовољство због начина како су
завереници убили краља и краљицу. To је испољавао капетан
М илан Новаковић, који је био у иностранству и видео
страшан утисак, који је убиство произвело у иностранству. Он
је тражио да се завереници уклоне из војске. Писац се слаже са
разлозим а незадовољства: завереници су погазили заклетву
краљу, навукли су на народ и земљу незадовољство
иностранства, створили неслогу у војсци и политици и
покушали су да се натуре изнад власти и да одлучују.
Писац наводи незадовољство иностранства: у Русији,
 118 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош"

Румунији и Шпанији је проглашена дворска жалост. Италија

не признаје нови режим. Краљ К арол румунски одриче се
почасног чина пуковника и једног српског пука. Британија и
Х о л а н д и ја о п ози в ају своје д и п л о м а т с к е претставнике.
Аустроугарска и Русија осуђују убиство, али признају нови
режим само „де факто“ а не „де јуре“ док се не састави нова
влада по м анданту новог краља.
После избора у септембру, када ниједна партија није
добила довољну већину, образована је коалициона влада
Радикала и С ам осталаца, на челу са ђенералом Савом
Грујићем.
8. септембра извршено је крунисање Краљ а Петра 1. у
Београду.
Утицај завереника изазвао је оснивање контразавереника,
нарочито у војсци, и незадовољство у иностранству.
Б ританијаје (сер Едвард Греј) изјавила: докле год сеоф и ц и ри
краљоубице држе на положајима и имају утицај у народу,
Британија неће да има односе са Србијом. Британија је навела
и имена тих лица: пуковник П оповић (Дамјан), пуковник
Машин, пуковник М ишић (Петар), пуковник Лазаревић,
ђенерал Атанацковић и мајор Костић. Они који нису били већ
у пензији били су, на предлог Николе П аш ића, наведени да
поднесу оставке, да би се задовољило иностранство. На
поновљену акцију капетана Новаковића, после изласка из
затвора 1905.г. обновљен је поступак и био поново затворен, a
умро је у затвору на тајанствен начин. Од тада датира
подвојеност у официрском кору српске војске, која ће се касније
ј о ш п р о ш и р и т и и з а в р ш и т и п о г и б и јо м Д р а г у т и н а
Димитријевића-Аписа у Солуну 1917 (наша напомена).
Под насловом: Србија тражи независну улогу, писац је на
јасан начин изнео и објаснио три м огућа циља српске
политике: Велика Србија, Југославија и Балканска заједница.
Сваки од ових циљева, ако се усвоји, имаће много тешкоћа,
највише од великих сила јер су и оне заинтересоване, а сем
тога ти циљеви се могу постићи само на рачун Турске и
Аустроугарске. У свима земљ ама где су живели Срби (ван
Србије и Црне Горе) Срби су живели измешани са другим
народима, чиме је стваран нови проблем. Србија је највише
пажње обратила на земље под турском влашћу: Стару Србију
и Македонију, а српска влада је била забринута успесима
бугарске пропаганде у Македонији (и теш коћам а са
Албанцима у Старој Србији).
2. августа 1903. г. избио је у Македонији т.з. Илинденски
устанак, под вођством пробугарске Унутрашње Македонске
Револуционарне Организације, која је упутила Султану и
европским силам а захтеве за аутономију Македоније и
 Оцене и прикази 119

других околних крајева. Бојећи се да Бугари ово представе

као своје дејство и српска влада је дала помоћ допустивши
одлазак добровољаца у Македонију, али није званично
интервенисала. К ада су Турци устанак угушили и применили
строге казне, многи бегунци су пребегли у Бугарску и у
Србију, а однос српске владе са Турском није био поремећен,
па је Турска признала најзад и постојање српске народности у
Старој Србији и Македонији. Тиме је Београд добио
могућност да развија верску и културну српску акцију, а када
је настављен терор турских власти, бугарских комита и
Албанаца онда је после 1903 г. почела и српска четничка
акција (по угледу на бугарску комитску акцију, наша
примедба). Па ипак је 12. априла 1904 дош ло је до једног
споразума Србије и Бугарске, ради образовања политичког
савеза за заједничку акцију, предвиђајући и савез са Црном
Гором. Д ош ло је до састанка Краља Петра 1. са бугарским
кнезом Фердинандом Кобургом. Вођени су и преговори за
царински споразум (22. јуна 1905) који је имао да ступи на
снагу 1. м арта 1906. но с тим да остане у тајности дотле.
Међутим бугарска влада га је поднела Собрању на
ратификацију и тиме објавила, па је Аустроугарска осетивши
се погођеном, у својој надмоћности затворила српску
границу, a то је довело до царинског рата Аустроугарске и
Србије.
Под насловом: Царински рат — 1906— 1911 писац је изнео
све перипет ије те кризе, кроз коју је Србија пролазила, лишена
пијаца Аустроугарске за свој извоз стоке. Писац је изнео и
успехе српске владе на постизању споразума са многим
европским држ авам а како би се српска привреда сачувала од
катастрофалних тешкоћа, па је у томе и успела, те је резултат
царинског рата био: Аустроугарска није успела да принуди
Србију да се потчини.
Под насловом: Анексија Босне и Херцеговине -1908. Писац
је на осам страна описао све јавне и закулисне радње великих
сила, које су довеле до анексије Босне и Херцеговине, затим
напоре српске владе да се то спречи, и огорчење српског
народа овом експанзијом Аустроугарске, која је им ала за циљ
и да спречи уједињење свих Срба. Ово је један од најлепших
примера за извлачење поука из историје, како су велике силе
себично радиле и играле се судбином малих народа (Н аш а
примедба: нису биле свесне да је у том лежао разлог за
Сарајевски атентат, после шест година). Краљевина Србија не
само што је била одбијена од својих праведиих захтева, већје
била и принуђена да тај догађај призна и да се обавеже, да
неће ништа радити против свршеног чина анексије, чиме је
била још и понижена. Али је Србија д обила у очима Словена
120 Гласник Српског историјско-културног друштва “Њ егош”

својим енергичним држањем и протестима. Русија није ни

хтела ни могла да се енергично супростави Аустроугарској (уз
подршку Немачке) јер је била исцрпљена изгубљеним ратом
са Јап ан ом 1904-1906.
У то време 5. окт. 1908 је и Бугарска огласила себе
независном од Турске и постала краљевином. Турска није
имала снаге да се супростави Аустроугарској, па је на крају
признала анексију и добила је за то новчану награду. Бечка
влада је 27. јула 1910 г. пристала да додели Србији извесну
квоту за извоз, као и превоз из Србије у друге земље преко
Аустроугарске. Уговор је ратификован концем јануара 1911. г
и тиме је био завршен и Царински рат.
Под насловом: Српска домаћа економија писац је на седам
страна подробно описао Економију Србије од 1900 до 1914.
године и показао какоје Србија успела да се ослободи ранијих
дефицита, па је успела да економски напредује, поред свих
тешкоћа због м алих земљишних поседа, недостатка капитала
домаћег, а инвестирања страног.
Спомиње развој рударства. Спомиње почетак стварања
радничке класе и рад еснафа.
Под насловом: Српски културни живот од 1900 до 1914.
Писац је на шеснаест страна врло успешно изнео напредак
културног живота у Србији. Писац је запазио да је центар
српске културе већ пренет из Војводине у Србију, у Београд,
који се развија у европски град, а становништво од 69,769
достиже број 89,826, по попису из 1910.г. Даје карактеристике
живота, који се огледа на улицама и по јавним локалима,
трговинама, саобраћају, и изградњи појединих импозантних
зграда. Затим даје податке о броју ш кола и ученика у Србији,
показујући велики пораст. Писац спомиње и напоре од 1912. г.
до рата 1914.г. да се у ослобођеним крајевима Старе Србије и
Македоније развија школство, као и на посрбљавању
Македонаца. Затим спомиње одлазак великог броја студената
из Србије у земље средње и западне Европе. Писац спомиње
поименце велики број научника и професора, писаца,
уметника и песника, а такође сликара и вајара. Најзад
значајне људе из Н ародног позоришта.
П о д н асловом : Д руги систем Балканског савеза
(1908— 1912), писац описује како је био створен Балкански
савез, под којим приликама и под чијим вођством. Писац
запажа да је руска политика била за стварање овог савеза, a
аустроугарска против, као и да су Србија и Бугарска успеле да
се сложе у начелу, поред свих супротности због Македоније.
Писац наводи да је бугарски „цар“ Фердинанд посетио
Београд, а краљ Петар 1. посетио Софију, а обојица посебно
посетили Русију, као и да је руски посланик у Београду
 Оцене и прикази 121

Николај Г. Хартвиг припремио разговоре Милована

М иловановића и бугарског минстра Тошева, као и да је
бугарски посланик из Рима Д. Ризов посетио Београд. Краљ
Фердинанд је покушао да се прошири споразум и на Грчку и
на Црну Гору, као противтежа румунском приближавању
Турској. Писац описује постизање стварања Балканског
савеза и даје податке о главним одредбама уговора о савезу и
војне конвенције. (Савез потписан 13. м арта 1912, а војна
конвенција29. маја 1912.) Писац спомиње и то да је због т.з.
Колашинске афере у Црној Гори, дош ло до хладних односа са
Србијом, јер су противници краља Николе 1. нашли уточиште
у Србији као емигранти, 1910.г. али је идуће године краљ
Никола предлагао Србији споразум за заједничку акцију, који
није тада примљен већ је споразум претставника Србије и
Црне Горе био потписан тек почетком јесени 1912.г. у
Луцерну-Швајцарска. Пре тога потписан је и са Грчком.
П од насловом: Србија и Балкански ратови (1912-1913).
Писац је на седам страна изложио у главним потезима стање
пред почетак рата и даље у току оба рата. Запазио је да је
избор времена за почетак рата био врло повољно изабран,
када је Турска заврш авала изгубљени рат у Триполису-
Либији, а у Европској Турској била недовољно спремна.
Писац спомиње укратко ратне операције, без упуштања у
детаље, али зато даје податке о супротностима између
савезника , победника, које су довеле до Другог Балканског
р а та , који је Б угарск а изгубила. П исац даје описе
територијалних добитака Србије и Грчке, а при том и
бугарске губитке према Румунији и Турској. Србија је скоро
удвостручена територијално (од 48,000 на 87,000 квадратних
километара, а у броју становништва од 2,912,000 на 4,444,000).
П ри том је добила заједничку границу са повећаном Црном
Гором, а тиме затворила Аустроугарској везу из Босне, кроз
Санџак, даље у Турску.
П од насловом: Велика Србија и Југословенска идеја.
Писац је на седам страна р азм отри о остваривање једне од три
раниЈе споменуте, визије у српској политици: Велика С рби Ја,
Југословенство и Балканска заједница. Ова трећа је услед
рата са Бугарском отпала. Србија је постигла проширење на
југу у потпуности, сада је остало да се оријентише ка западу и
северу, ради ослобођења и уједињења свих Срба, из
Аустроугарске. А л и је поред идеје Великосрпства постојала и
идеја Југословенства, м ада не у широким народним масама,
већ само код једног дела интелигенције и студената. Писац
спомиње сцену на жел. станици у Бечу, када су студенти, јужни
Словени, поздравили новоизабраног краља Србије Петра 1.
са „Живео југословенски краљ“. Писац спомиње да је 1904.г
122 Гласник Српеког историјско-културног друштва "Њ егош ”

основано удружење „Словенски Југ“ у Београду. Затим

спомиње Конгрес учитеља из Србије, Македоније ,Босне и
Херцеговине, Црне Горе, Далмације, Хрватске, Славоније и
Војводине, у Београду, августа 1906.г. на којемје било око 800
учитеља, па су били примљени и код краља Петра 1.
Писац спомиње т.з. Велеиздајнички процес, против 53 Срба
у Загребу, као и Фридјунгов процес (1909) када су се политичке
страсти појачавале, па је долазило до демонстрација и акција
кроз разна удружења и преко штампе. Идеја Југословенства је
хватала корена, али је идеја В еликоерпства и м ал а
непосреднију привлачност, како у Србији тако и ван Србије,
код Срба.
Али је слично било и код хрватских националиста, који су
сањали о Великој Хрватској у којој ће Срби постати можда
православни Хрвати. Срби су сањали и о обнови Душ ановог
царства (које није било хомогено српско царство). Идеју
Великосрпства је водила и Српска народна одбрана, почев од
анексионе кризе, 1908.г. а од 1911.г. и тајно удружење
„Уједињење или см р т“, доцније названо од противника „Црна
рука“, вођено углавном од завереника из 1903.г. под вођством
пуковника Драгутина Димитријевића „Аписа“. Овај је био
противник Радикала и Николе Пашића. Покушавао је да
врши притисак на Краља и престолонаследника (а имао је
диктаторске тежње, наша примедба). Лето 1914.г било је у
знаку изборне кампање. „Ц рна рука“ уз помоћ опозиције
утицала је да Паш ићева влада 2. јуна 1914. г подноси оставку,
коју Краљ није уважио, јер се и он одлучио да због слабог
здрављ а преда власт Регенту, П ресто л о н асл ед н и ку
Александру (у 26 години живота) и то је учинио 11. јуна. Нови
избори су били предвиђени за 14. август, али је 28. јуна био
атентат у Сарајеву, који је створио велику кризу, тако да је
д ош ло и до почетка Првог светског рата, а да избори нису
били ни одржани.
Под насловом: Србија и стварање Краљевине Срба, Хрвата
и Словенаца. Писац је са поднасловом: Србија улази у рат, на
шест страна дао опис атентата у Сарајеву и утисак који је исти
изазвао. Писац даје читаоцима књиге дословно текст
У лтим атум а, који је Аустроугарска предала Србији, тражећи
одговор у року од 48 часова. Писац описује ток догађаја тих
дана, као и мирољубиво попуштање српске владе, до крајњих
граница достојанства и независности државе, такође и
признање европских сила Србији, специјално Британије,
сматрајући да нема разлога за рат, после српског одговора.
Али Аустроугарска је хтела рат по сваку цену и изазвала га је,
објавивши рат Србији телеграфским путем 28. јула 1914.г. па
је одмах почела и бомбародовање Београда.
 Оцене и прикази 123

П од насловом: Питање кривице за рат, писац је

недвосмислено заступао тезу да до српске владе нема кривице
за Сарајевски атентат. Такође да Србија ниуком случају није
желела рат, је р ј е била исцрпљена материјално у прош ла два
Балканска рата. М еђутим Аустроугарска и Немачка биле су
до зуба наоружане и хтеле рат, пре него што би се Русија,
Француска и Британија могле припремити за рат (који
се је ипак очекивао, због империјалистичког сукоба великих
сила).
Под насловом: Србија у Првом светском рату. Писац је
кратко изнео главне догађаје који спадају у ратну историју, од
1914. до 1918, г. Победе српске у 1914.г. Пропаст у 1915.г.
повлачење преко Албаније и Црне Горе на острво Крф.
Реорганизација српске војске и долазак на Солунски фронт, са
новим победама српске војске и почетак ослобођења дела
српске територије у Македонији. Затим коначну победу
Српске војске у саставу Источне војске савезника под
ком ан дом француског генерала Франше Депере-ја. Пропаст
Бугарске и аустронемачке војске, ослобођење Србије, са
Б еоградом 1. новембра 1918.г.
П од насловом: Српска влада и Југословенски комитет,
писац је дао на читавих десет страна, став српске владе о
ратн ом циљу Србије: ослобођење не само Срба, већ и Хрвата
и С л о в е н а ц а . З а т и м р а з г о в о р и и п р е г о в о р и са
претставницима Хрвата и Словенаца, почев од 1914. г. па
даље у току рата. Писац запажа да су приликом повољне
ситуације „Југословени“ били скромнији, а када је Србија
била у тешкој ситуацији, они су се осећали јачи као партнери у
разговорим а. Било је много проблема, које је требало
предвиђати за решавање, када се буде стварала заједничка
држава, као: У лога Србије у Југославији, да ли држ ава да буде
ц е н трал и сти ч ка или ф ед еративна, питањ е династије,
унутрашње границе, питање Црне Горе итд. А код свих ових
проблема јо ш и питање: како ће на све ово да реагују велике
силе? Писац наводи образовање првог претставништва
јужнословенских народа у Фиренци (Италија) 22. новембра
1914. г. Спомиње Трумбића, Супила, М еш тровића итд.
Износи запрепашћење истих када су сазнали за уцењивачки
ЈТондонски споразум савезника са И талијом да би ушла у рат
на њиховој страни. Хрвати су тражили од српске владе да тај
споразум спречи, што је било немогуће, српској влади, без
земље и народа, под окупацијом. Писац је изнео много
детаљних података о раду југословенског одбора па и о
неслагањима са српском владом, која је водила реалну
политику за ону тешку ситуацију. Пашић је сматрао да нова
држава треба да буде проширење Србије, а тиме би и положај
124 Гласник Српског историЈСКо-нултурног друштва “Његош"

пред иностранством 5ио п о в о љ н и ј и , међутим Хрвати су са

Словенцима, желели да се оснује једна нова независна држава
свих јужних Словена, са територије Аустроугарске, па да се
тек онда оваква држ ава уједини са Србијом и Црном Гором.
Х рв ати су тим е хтели да спрече уједињење С рба,
задржавајући Србе из Аустроугарске у својој југословенској
држави, а Срби то нису хтели. Ово су били разлози за несла-
гања све до краја рата и до самог уједињења, што ће се видети
из даљег излагања.
Писац је показао и формирање добровољаца за српску
Добровољачку дивизију у Русији, од бивших аустроугарских
војника, ратних заробљеника у Русији, али такође је показао
да су и од оног м алог броја Хрвата многи напустили
добровољачке јединице. Он даје и број оваквих случајева.
Читаоци ће бити збиља упознати са интересантним
подацима, читајући у књизи професора г. Петровића, специ-
јал н о описивање развоја и решавања кризе, све до коначног
уједињења 1918. г.
Под насловом: Крфска декларација 20 јула 1917.г.Писац је
дао дословно и текст тог споразума Југословенског одбора и
српске владе. У то време је ситуација Србије била побољшана,
опоравком српске војске и њеним победама 1916 на
Солунском фронту, па су „Југословени“ били много попу-
стљивији у својим захтевима, пристали су и на монархију са
династијом К арађорђевића. М ож д аје разлог оваквог држања
био и тај, што су „други Југословени“ у Бечу донели т.з.
„Мајску Декларацију“ тражећи аутономију Југословена у
оквиру Аустроугарске, а под династијом Хабсбурга. Је дн и су
у Бечу били за Аустроугарску, а други у емиграцији, за
заједницу са Србијом и Црном Г ором, па су м орали да
покажу савезницима да се не слажу са онима у Бечу. Писац
напомиње да су за Мајску декларацију у Бечу били и неки
Срби (Валеријан Прибићевић и Срђан Будисављевић). Писац
показује код Крфске декларације мишљења појединаца у
гласању. Писац је додирнуо и питање суђења Апису и
Црнорукцима у Солуну, 1917. г.
Под насловом: Од Крфске декларације до ослобођења
Србије.Писац спомиње ове значајније догађаје: Учешће
П аш ића на међусавезничкој конференцији по питању
одржавања Солунског фронта; јер су Британци намеравали да
се повуку са Солунског фронта, да би своје трупе упутили у
Палестину и у Месопотамију (данас Ирак) где су Турцима
командовали немачки генерали. У то време је д ош ло и до
слома на руском фронту, услед револуције. Французи држе
чврсто Солунски фронт, па успевају да се и Грчка приволи на
страну савезника. Крфска декларација је изазвала велике
 Оцене и прикази 125

протесте у Италији, па је Паш ић био принуђен да путује у

Рим, 6 септембра 1917. гдеумирује Италијане, чији су апетити
били већи од снаге или успеха. У јесен 1917 доживели су пораз
код Капорета (К обарида на Сочи) а Немци и Аустријанци
заузели су велики део североисточне Италије до Пиаве a
спасла их је помоћ Француза и Енглеза. Од тада су постали
скромнији. Писац спомиње такође догађаје међународне
политике и држање Америке, која је 1917 ушла у рат на страни
савезника. Затим спомиње и 14 тачака претседника Вилсона у
почетку 1918.г. Нарочито истиче тачку 10. и 11, у којима
Америка обећава рестаурацију Србије и Црне Горе и њихове
захтеве. Југословени су били запрепашћени од страха да ће
Америка потпом оћи Србе, а не њих. Писац сматра да Крфска
декларација није ни им ал а неку законску снагу, већ
декларативну, а решење ће зависити од стања после рата и
држањ а великих сила, док је Трумбић см атрао Декларацију
као неку „М агна К а р т а “... За П аш ића је она била тактички
потез за дотичну ситуацију, а Југословенски одбор Пашић
није хтео да сматра раван српској влади (наша примедба: ово
је логично, јер Југ. одбор није био ниодкога признат, већ
самозвани и уображени ауторитет). Међу обиљем података
које је дао писац, споменућемо неке: Паш ић је имао муке са
опозиционим посланицима, који су, да би нашкодили
П аш ићу шуровали са Југословенским одбором. Трумбић је
био индискретан према српској влади. Он је водио разговоре и
са Енглезима и са Италијанима. Код Енглеза имао је помоћ и
заштите код два утицајна човека: Роберт Ситон Вотсон
(Robert Seton Watson) и Викем Стид (Wickham Steed) . Они
су више били наклоњени Југословенском одбору, него српској
влади. (Н аш а примедба: ти људи су и њима слични поновили
исту игру и за време Другог светског рата, па су били уз
Хрвате у емиграцији, а против легалне југословенске владе и
краља Петра 2., па су ш уровали и пактирали са Ш убашићем и
Титом).
Југословенски одбор је учествовао на конгресу потлачених
народа у Риму, 10 априла 1918. године поред Чеха, Словака и
Пољака, али није добио признање као што су Чеси и Пољаци,
којима је призната влада у емиграцији. Писац спомиње и
набраја активност Трумбића, у заједници са Стидом и Ситон
Вотсоном чак и у време пробоја Солунског фронта, када су
шансе Србије биле јо ш веће.
Писац такође описује догађаје код Југословена у Аустро-
угарској, од којих ћемо споменути Образовање Н ародног
Вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу, б.октобра 1918,
(када је српска војска била у току ослобођавањ а Србије, после
победе). Н ародно Вијеће је себе прогласило за претставника
 126 Гласник Српског историјско-културног друштва “Њ е го ш ”

Словенаца, Х рвата и Срба на териториЈи Аустроугарске, али

не на бази Мајске декларације (са верношћу династији
Хабсбурга), већ као нова револуционарна организација,
имајући под собом и локална народна вијећа по покрајинама.
Претседник је био Антун К орош ец а потпретседници: Хрват
Др. Анте Павелић (нема везе са усташким поглавником) и
Србин из Хрватске Светозар Прибићевић. Секретари : Ср-
бин— Срђан Будисављевић и Хрвати Мате Дринковић и Иван
Лорковић. Хрватски Сабор (локални парламент аутономне
Хрватске) прогласио је 29. октобра самосталност Хрватске
(са Славонијом) и прекид везе са М ађарском, п а јесвоју власт
уступио Н арод н ом Вијећу С.Х.С. ради ступања у једну нову
д р ж а в у С л о в е н а ц а , Х р в а т а и С р б а са т е р и т о р и је
Аустроугарске. Аустријски цар К арло је после два дана ово
признао.
Под насловом: Србија и уједињење Срба, Хрвата и
Словенаца, писац је опширно на двадесет страна ово описао,
ш то ћемо укратко приказати. Писац је указао да је рад
хрватског Сабора и Народног вијећа наиш ао на радост код
чланова Јуословенског одбора, али не и код српске владе (која
се без договора ставља пред свршен чин). Народно вијеће је
упутило ноте западним савезницима 31. октобра 1918.
тр а ж е ћ и признањ е и сарадњ у. И зв е ст и л о је да је
аустроугарска ратна флота сад под влаш ћу Н. Вијећа, а под
х р в а т с к о м за с та во м . ( Н а ш а п ри м ед б а: то су грдно
п огреш и л и , јер х р в а т ск а за с т а в а није п р е тс та в љ а л а
савезничку заставу, нити Н ародно Вијеће савезничку владу.
Д а су ставили српску заставу, верујемо да би били у добитку).
3. новембра закључено је примирје аустроугарске војске на
италијанском фронту, па је војска почела да се распада.
Италијани су одм ах почели да врше окупацију територија,
које су им биле обећане по Л ондонском уговору (1915), међу
њима и крајеве хрватске и словеначке на Јадранском
приморју. To је био тежак ударац за Хрвате и Словенце.
Италија је те крајеве см атрала као бившу непријатељску
територију. Писац није споменуо да су Срби спасли Љубљану
од италијанске окупације. Савезници са И талијом на челу
одузели су од Х рвата ратну флоту бивше аустроугарске, сада
у распадању.
Велику пажњу је писац посветио, са објективним описом,
т.з. Женевској конференцији и Женевској декларацији, која је
стварала доста тешкоћа (као покушај да се Србија изигра).
Пред опасношћу од италијанске окупације Н ародно Вијеће,
у договору са Југословенским од б ором тражили су састанак
са српском владом, ради организације уједињења, али не на
основи Крфске декл арац и је, већ са д р у ги м п л аном .
 оцене и прикази 127

Конференција је била одржана у Женеви од 6. до 9. новембра

1918. г (када је Србија већ била ослобођена, а српска војска
прешла Саву, Дрину и Дунав). Српску владу су представљали:
Никола Паш ић и опозиционари М. Д раш ковић и М.
Трифковић. Народно Вијеће су представљали А. Корошец, М.
Чингрија и Г. Жерјав, а Југословенски одбор: Анте Трумбић,
Г. Грегорин, Ј. Бањанин, Д. Васиљевић и Н. Стојановић. Црну
Гору нико није заступао. Трумбић је хтео да се призна
постојање „владе“ у Загребу, са д рж авом С.Х.С. која he
касније да преговара, као самостална, за уједињење са
Србијом и Ц рном Г ором. П аш ић је био против тога одлучно,
јер се тиме одвајају Србија и Црна Гора од осталих Срба.
Српска опозиција је била против Паш ића, а уз Југословене
(наша примедба: свесно или несвесно или из ината?).
Н адгласан на конференцији и под претњом српске опозиције
П аш ић је био принуђен да потпише декларацију (са сузама у
очима, по наводу Франа Поточњака). Известио је Стојана
П ротића са владом на Крфу, о декларацији и писао му: „.... у
најтежим тренуцима мог живота, када се реш ава питање
српског уједињења, стегао сам срце и примио понижење
Србије и своје лично ж ртвовао сам то народном уједињењу, са
чврстим убеђењем да ће наш народ, који је праведан судија,
брзо исправити неправду, а одати признање Србији, која је
дала доказе, жртвујући се за јединство...“ Стојан П ротић је
послао 11. новембра телеграм Паш ићу са замеркам а на
декларацију, коју српска влада одбија да прихвати, јер се
разликује од Крфске декларације и подноси оставку кабинета,
траж ећи то и од Паш ића. Регент даје мандат Пашићу, који
образује нову владу 16. новембра, у којој је он претседник, a
мин. спољ. послова је М ихаило Гавриловић.
Писац такође наводи Протићев одговор Паш ићу на његово
писмо: „... Н а д а јм о с е д а ћ е н а ш а б р а ћ а С.Х .С.битиуверенида
ће покојна Аустрија ускоро престати да баца своју тамну
сенку на наш пут народног јединства..“ Писац ово тумачи
речима: „П ротић је тиме хтео да направи алузију на мисао,
која је и П аш ића мучила, д а с у Југословени из Аустроугарске,
а н а р о ч и т о Х р в а т и , д у б о к о п р о ж е т и а у с т р и јс к и м
м енталитетом и политичким инстинктима стеченим под
аустријском доминацијом, а који нису погодни кад се
примењују на браћу“. Слажемо се потпуно са овим схватањем
писца.
Писац је такође описивао даљи развој проблема уједињења.
Наводи да је Регент Александар таксфе дош ао у додир са
Н ародним Вијећем још 8. новембра, када је једна друга
делегација дош ла у Београд. Примљена од војводе Бојовића,
ком анданта 1. Армије, затим се видела са М. Нинчићем. У
128 Гласник Српског историјско-културног друштва “Његош"

Загреб је био упућен 13. новембра потпуковник Душан

Симовић да обавести Н ародно Вијеће о неуспеху Женевске
конференције и да извести какво је стање у Хрватској. Послао
је извештај да су хрватско приморје и Далм ација за уједињење
и династију, а у Хрватској има и противника. У Словенији су
такође сви за уједињење и династију, а исто тако и у Босни.
Писац је споменуо извештај М. Нинчића С. Прибићевићу, у
којем каже да има утисак као да неки Хрвати желе да одвоје
Србију и Црну Гору од осталих српских покрајина, па да
створе чисто аустријску комбинацију. Он сматра да ће се
Хрвати уверити да је боље за њих једна јединствена држава са
династијом К арађорђевића, али ако не пристану онда ће се
сви Срби, са бивше аустроугарске територије, ујединити са
Србијом. Прибићевић се је сложио са Нинчићем и није се
сложио са Женевском декларацијом, која је „опасност и
рушилачки елеменат“. Прибићевић је претио оставком у
Н арод н ом Вијећу, као потпредседник, па ће оставити Хрвате
нека оснују своју републику (али без Срба). Њ егово неслагање
са Н а р о д н и м Вијећем слично је неслагањ у српских
опозиционара са Паш ићевом политиком. Писац описује
хаотично стање у Хрватској нереди, пљачке „зеленог кадра“
војника који су одбегли из својих јединица. Н ародно Вијеће у
Загребу било је забринуто и знацима „бољш евизма“ . Није
могло да добије помоћ са стране савезника, јер није било
признато, као нека савезничка влада, а није имало поуздане
органе власти, те је увидело да је најбоље решење што брже
уједињење са Србијом, у ком погледу су вршили јак притисак
Д алм ација и приморје, угрожени од Италијана.
Централни одбор Нар. Вијећа састао се 23. новембра и
дебатовао је два дана, па је на предлог Јосипа Смодлаке из
Сплита одлучено да одбор од три лица формулише садржину
једне адресе Регенту Александру и српској влади за уједињење
са Србијом. To је дато једној делегацији од осам људи да
однесу у Београд, уз извесне услове (и ограничења), које писац
цитира у виду једанаест тачака. Док је делегација дош л а у
Београд 29. новембра, уједињење српских покрајина и Црне
Горе са Србијом већ је било извршено, Српска Војводинаје
решила на Великој народној скупштини у Н овом Саду 24.
новембра, а Црна Гора на Великој народној скупштини у
Подгорици 26. новембра уједињење са Србијом, без везе са
Х рватим а и Словенцима. Х рватим а и Словенцима је остало
да се уједине са већ повећаном Србијом. Писац је ово добро
запазио, а врло често се ова чињеница пренебрегава или
потцењује. Делегација Нар. Вијећа по доласку у Београд
им ала је састанке, преко своја три лица, са претставницима
српске владе. Регент Александарје такође примио делегацију.
 Оцене и прикази 129

Вођене су дискусије јер су била подељена мишљења о

поступку, којим би се извршило уједињење. Било је и начелних
неслагања. Питање династије, није било изрично споменуто.
Хрвати су одуговлачили док не добију и сагласност Анте
Трумбића из Париза. Светозар Прибићевић је тражио да се
одм ах без неких услова изврши уједињење. Добијен је и
телеграм Трумбићев, који износи очајне услове и слаб
положај њихов код западних савезника, па препоручује што
пре да се изврши уједињење, на бази Крфске декларације
(одбацујући Женевску декларацију). А д ресајезаврш ена после
рада до дубоко у ноћи 30. новембра и на пријему у двору 1.
децембра код регента Александра, у присуству војводе
Живојина М ишића (нач. ш таба Врх. Команде) и четири
министара српске владе, адресу је прочитао Др. Анте
Павелић, а одговорио је Регент Александар по пријему исте.
Писац закључује своје излагање овим речима: „Овим чиномје
и Србија престала да постоји као засебна и независна држава,
али није престала да постоји као културна и духовна
заједница, која продужава да буде дубоко свесна својег
историјског наслеђа, та С р б и ј а живи.
Напомена: У приказу прве књиге напоменуто је који и какви
прилози постоје уз ову књигу.
Приказао
Угљеша М И Х А ЈЛ О ВИ ћ
* *
*

ВРЕМЕ СМРТИ
од Добрице Носића.
П ознато нам је да је до сада било ш там пано шест књига под
овим насловом. Прва је била ш там пана 1972.г. а шеста 1979.г.
Није нам познато колико he јо ш књига бити и када ће се
завршити ово дело Добрице ћосића. Досадашње књиге
садрже описе људи и догађаја у Србији за време Првог
светског рата, све до конца зиме 1916.г. када је Србија
окупирана од непријатеља, а српска војска, влада и чланови
Народне Скупштине отишли у егзил.
Да ли he бити наставка и за други период рата до
ослобођења ми не знамо. Покушаћемо, уколико је то могуће,
да д ам о један кратак приказ, са летимичним погледима, на до
сада објављене књиге, а не сматрам о ово као потпун и коначан
приказ, који би могао уследитл, можда, касније.
Ова књига Добрице ћ о с и ћ а стекла је прилично велики
публицитет, па баш зато желимо да укажемо на неке ствари,
130 Гласник Српског историјско-културног друштва “Њ егош”

да би читаоци стекли правилан суд и о писцу и његовом делу,

које би се м огло погрешно да схвати као историјски роман,
ш та у ствари није, већ само обичан роман, који узгред
спомиње и историјске личности, поред оних главних
личности, које су у роману измишљене, како би можда
престављале симболично извесне карактере потребне писцу
да заокругли своје дело. Дакле, онај ко жели да сазна нешто о
историјским догађаји ма нека их не тражи нити очекује у овом
делу Добрице ћоси ћа, а наћи ће само да је писац одличан
приповедач и одличан карикатурист.
Читајући овај ром ан и нехотице нам пада на памет извесна
с л и ч н о с т са п и с ц е м С рп ске Т р и л о ги је , С т е в а н о м
Јаковљевићем, који је такође описивао догађаје тог истог
доба. Али је разлика између Јаковљевића и ћ о с и ћ а у томе
што је Јаковљевић био учесник догађаја које је описивао и
спомињао је постојећа лица и догађаје, a то се за ћ о с и ћ а не
може рећи. ћо с и ћ даје утисак да је дело писано под утицајем
добијених података, скоро на начин „рекла казала“, јер нигде
не спомиње себе као учесника или очевидца, али обилује
огром н ом м асом негативних запажања, описивања и
критиковања.
Необјективност његових описа добро знају наше старе
генерације, које памте та времена или су учествовале у развоју
оних трагичних догађаја.
Д обрица ћ о с и ћ у овом свом роману иде тако далеко да
описује диалоге између два лица, којима нико није
присутвовао, већ их је он као романописац сам замислио, да
су тако били вођени разговори. Ово се сме примити као
слободан роман, али је далеко од историје и од стварности.
К о д п и сц а се о с ећа и зве с н а д о з а п р е д у б е ђ е њ а и
нетрпељивости према извесним групама људи, на пример
према војним старешинама и политичарима са малим
изузетком. Да ли је то било потребно писцу, да би оправдао
појаву његовог романа, у очима комунистичког режима или је
и он сам био васпитаван да са антипатијом посм атра онај стари
поредак, против којег се комунизам борио. To ми не знамо
сигурно.
Г лав н и јунак р о м а н а може се с м а т р а т и Вукашин
К ати ћ— измишљена личност— који је као сељачки син
завршио школовање и у Паризу, постао по својим
схватањ има и понашању Европејац, сасвим се удаљио од свог
оца српског сељака и сеоског политиканта, као и од брата и
родбине. Оженио се из имућније грађанске породице,
запустио везу са селом, одао се политици, и то оној
западњачки либералној, скоро левичарској. Постао је велики
противник режиму Николе Пашића, али неким случајем
 Оцене и прикази 131

близак пријатељ Војводе Живојина Мишића. Њ егов син се

разликује од оца, скоро као што се Катић разликује од свог
оца. Овако замишљене карактере ћ о с и ћ је описивао, а у вези
са тобож њ им постојањем претежно левичарске омладине, као
и м асам а народа које су биле против Николе П аш ића и
режима, писац износи м ало доброг, а много лош ег у српском
народу, карикирајући људе и догађаје до невероватности, бар
нама који те догађаје пам тим о као савременици.
Писац је имао најлепше описе карактера војвода Р адом ира
Путника и Живојина М ишића, као и пуковника Живка
Павловића. Писац је добро оценио да се на ове људе не сме
бацати никаква сенка, јер би се тиме онемогућио у очима
српског народа. Тако исто је писац д обро уочио и умешно
искористио да прикаже разочарење српског народа у хрватске
политичаре и хрватске масе, које су се жестоко бориле против
српске војске, а да би иронија била већа српска војска се
борила и да би Хрвате ослободила власти Аустроугарске
монархије. To је данас сваком јасно, и ономе ко сме и оном ко
не сме то јавно да спомене у Србији, да не би се замерио
режимском „братству и јединству“ .
Разуме се писац то не говори у своје име, већ ставља у уста
неком од личности у роману. Тако на пр. у диалогу Ж ивојина
М ишића и Вукашина К атића (стр. 167. б.књига) „...
Да.сви имамо своје циљеве. Супило, Трумбић и остала наша
браћа, да се ишчупају из аустроугарског ропства и сутра
не буду међу пораженим народима, желе и морају да се
уједине са Србијом. Наравно, верујући да ће временом
Србе да преведу у католике. Онако како је и Штросмајер
смерао својим југословенством. У разговорим а које сам
овог лета у Паризу и у Л ондону ноћима и ноћима водио
са Супилом, Трум бићем и другима, дош ао сам до
уверења да једни својим југослаовенством циљају да у
нашој заједничкој држави господари Загреб и Хрватска,
као културно надмоћнији над Србима, а други преко
Југославије желе да прикупе Хрвате и створе своју
Велику Хрватску. Супило ме највише разо ч а р а о ................
................... По то м е ...........излази да he се то наше вајно
уједињење извршити преко наше крви и на међусобним
братским п о д вал ам а........................ итд итд.

Убацивањем овог дијалога у текст своје књиге писац је на

вешт начин м орао да стекне симпатије разочараног Српства.
На овакав начин је он стекао и велику популарност. Али то је
м орао да плати режиму по скупој цени, a то је оштрим, па
често и неоправданим нападима, на стари режим и вођство.
 132 Гласник Српског историјско-културног друштва „ Њ егош “

Ром ан обилује нетачностима, без обзира да л и с у случајне или

намерне. И м а их које су збиља недопустиве. Писац даје врло
оштру оцену карактера престолонаследника Александра.
Такође генерала Светозара Хаџића. Николу П аш ића је
мајсторски описао као мудрог политичара, поред све критике
у другом погледу. Н а је д н о м месту писац наводи изјавуједног
лица да је Македонија српска гробница. Такође оправдава
жељу наших западних савезника да се Бугарској уступи већи
део Македоније, како не би ишли уз Немце против Србије
1915.г, а што ни П аш ић нити српски народ нису могли
примити.
Писац описује како је П аш ић стоички подносио и вређања
масе. Писац је схватио као нужду да не објављује народу да
савезници од Солуна неће стићи у помоћ, м ада су на
железничкој станици, у Нишу биле постављене заставе за
свечани дочек (Тада су Французи дош ли само до Криволака
па су се м орали вратити у Солун, а планирани продор српске
војске кроз Качаничку клисуру ка Скопљу и у сусрет савезни-
цима није могао бити остварен).
ћ о с и ћ е в р о м а н о б и л у је м н о г и м н е т а ч н о с т и м а ,
преувеличавањем па и измишљањима, да би роман био што
више занимљив, без обзира што неке ствари иду на уштрб
угледа српског народа, војске и појединих лица. Тако на
пример:
У 6. књизи на стр. 95 наводи да су као рекрути били
прикупљени и дечаци који немају ни 14 година. Ово је скроз
нетачно. Било је дечака приликом повлачења кроз Црну Гору
и Албанију, али не рекрути, већ деца са својим родитељима
избеглицама. Писац спомиње као ком нданта резервних трупа
Никодија Јовановића. Такав генерал није постојао, али је
много раније постојао (за време Обреновића) генерал
Никодије Стефановић (по школи 8 година старији од војводе
Степе и Мишића).
На стр. 100. 6. књиге стоји од речи до речи написано (Адам
К а т и ћ —унук, војни бегунац говори деди, као да правда
бекство) ово:
„Ја, деда, сад не знам где је народ. Све бежи у мајчину.
Свако сада само своје дупе чува. За шињел би продао мајку,
оца за цокуле. За добру вечеру Срби Српкињама ломе ребра..“
Читалац мора да се згражава кад ово чита, а нове
генерације могу још и да поверују да је то било, што ми са
гнушењем одбијамо као измишљотину.
На стр. 266. 6. књиге писац наводи да се српска војска из
Пећи креће на повлачење у Албанију. Ово је нетачно, јер из
Пећи се војска повлачила кроз Црну Гору, а трупе од
Призрена кроз Албанију, као и Краљ и влада. Писац назива
 Оцене и прикази 133

британског ад м ирала Трубриџа (у Медови) Толбриџ. Писац

наводи да је кроз Албанију помрло око 140,000 лица, што је
претерано. Наводи да је превезено на Крф 150,000 људи, а да је
заробљено 25,000. На крају 6. књиге писац описује неке
тобџије убијање коња у маси, што не одговара стварности.
Постоје документи историјске веродостојности о том, како је
велики број коша скапавао услед изнурености и недостатка
хране, па је скоро свакодневно угинуло око сто коња, у
фебруару, на реци Војушииспред Валоне, а не код Драча.
Италијани нису пружали довољно помоћи српској војсци, која
је дуго чекала на укрцавање у француске бродове за превоз на
Крф. При то м су најпре превезене трупе, а коњи су дуже
чекали. Последња партија коња је превезена тек 5 априла 1916
године. Детаљни податци о овоме постоје у званичном
издању у књизи Велики рат Србије... књига 14., издање
Г л а в н о г ђ е н е р а л ш т а б а (стр. 340-343) — штампарије
„Скерлић“ Београд 1928 г.
И на крају, јед н а за м е р к а писцу зб ог употребе
највулгарнијих речи и псовки, од стране појединих лица које је
писац наводио. Ми знамо из чувења, да се данас у Југославији
врло много псује и да се у многим књигама употребљавају
непристојни изрази. Изгледа да је последица стварања једног
новог друштва, али би писци морали да се еманципују од тога.
Н адам о се, да he тог зла бити мање у будућим издањима
пишчевим.
И на закључку једна мала историјска лекција писцу:
Српска војска није претрпела пораз, војно вођство је
савршено умешно избегавало да прими битку, без изгледа на
победу, па је извршено једно одступање, какво се ретко може
наћи у историји ратова. Војскаје највећим д елом извучена из
катастрофалног обухвата непријатеља, са три стране, па је уз
пожртвовање црногорске војске била спашена, упркос немања
помоћи од „савезника“ Италијана. На острву Крфу је српска
војска реорганизована и преоружана там о и код Солуна, па је
упућена у борбу, коју је водила две године до крајње победе
1918 године.
УГЉ ЕШ А М И Х А ЈЛ О В И ћ

**
*

Е М И Г Р А Н Т И И Д Р У Г Е П Р И Ч Е , - Писац Васа
М ихаиловић, у издању „Српске мисли“ у Мелбурну-
Аустралија. Ш тампа ћирилицом, у меком повезу. Цена
7.—долара.
134 Гласник Српског иеторијско-културног друштва “Његош"

Васа М ихаиловић нам је познат још раније, као успео

песник чије су песме у прози привукле пажњу српске читалачке
публике. Представио се читаоцима са две своје успеле збирке,
„Стари и нови вилајет“' и „Бдење“.
Овога пута Васа М ихаиловић се појавио са збирком
прозних радова, „Емигранти и друге приче“. Колико је
познато, ово је прва збирка приповедака В. М ихаиловића.
Предм ет обраде приповедака је ратни и поратни живот
емиграната, претстављен у више нијанса. Човек је посматран
као судбински постављен у позиције ратних окршаја и
тешкоћа које су настале за време и после рата, како физичке
тако и душевне.Описи личности и психолошки м оменти су
приказани врло успешно на начин једног литералног
уметника.
Својим дивним стилом и лепим познавањем српскогјезика,
М ихаиловић је успео, да својим приповеткама дадне дивну
форму, како у садржини тако и у лепоти. Збирка „Ем игранти и
друге приче“ леп су допринос нашој књижевности у
емиграцији.
Збирка садржи једанаест приповедака и то: Судар у
ваздуху, Брига Веселинова, Страх, Јовин Ускрс, У патроли,
Емигранти, Л ет плавог лептира, Легионари, Борба се
наставља, П роста историја и Рам ена без звездица. Све се без
изузетка читају са интересовањем и особитом пажњом.
Љубитељи лепе књиге треба да набаве збирку приповедака
„Емигранти и друге приче“ и да исту прочитају.
Искрено је препоручујемо као занимљиву и успелу.
М оже се добити на адресу:
V a s a D. M i h a i l o v i c h
821 Emory D r iv e
C h a p e l H i l l , N .C . 27514 USA
Д. БРА УН ОВИ Н.
* *
*

НОВА КЊИГА: СЛОБОДНА СРПСКА ЦРКВА СВЕТОГ CABE

Ш тампана као С П О М Е Н И Ц А О С В Е ћ Е Њ А ( 1 3 . Јуна 1982.)
Српске и сточ н о -п р а в о сл а вн е цркве С в етог Саве у
Кливленду.
2151 W est Wallings Road, Broadviews H ts., Ohio, 44147 U .S.A .
Уредио: Одбор, Штампа: М ишић P r i n t i n g com p.
 Оцене и прикази 135

И зд а њ е : С рп. п р а в. црквено-ш колске опш тине Св.

Саве— Кливленд.
Примедба: Споменица је ш там пана на српском и на
енглеском језику.
С п ом ен и ц а је посвећена сеним а б л аж ен о п о ч и вш е г
епископа Дионисија.
Нови храм заједнице Кливлендских Срба и Српкиња,
припадника Слободне Српске Православне Епархије за
Америку и Канаду, према одлуци ванредне скупштине
општине, од 23. августа 1981. г. подигнут је као С П О М Е Н
Х Р А М посвећен успомени бл. поч. Краља Петра Д ругог.
Књига споменице представља збиља једну реткост, по
својој богатој садржини и техничкој опреми. Слободно се
може рећи да јо ш ниједнаспоменица није била овако луксузна
и документована, као извор података за писање историје
српске цркве у Америци. Књига чини част и самој ц.ш.
општини и одбору, који је уложио много труда, воље и
умешности, и лепог укуса, па је постигао дивне резултате.
И зм еђу осталих разноврсних података, које редовно
споменице ове врсте садрже, ова споменица је пружила и цео
ток нежељеног, а кобног спора између Кливландских Срба, са
свима правним и судским перипетијама, кроз које се је
пролазило, док се најзад није успело да доврш и једно
богоугодно дело и насушна потреба там ош њ ег српског
живља, свесног колика је потреба за очувањем вере наших
српских предака, који су своју веру и своју цркву бранили и
помагали, кроз многе векове наше славне, али и тешке
историје.
Ову споменицу наше Уредништво срдачно препоручује
свим Србим а и Српкињама ш иром Америке и Канаде,
сматрајући да свака српска породица треба да је има, да у њој
ужива и да се из ње поучавају и садашње и будуће генерације.
Редакциони Одбор „Гласника“
 Н А Ш И П РЕ М И Н У Л И
Ч ЛАН О ВИ И П РИ ЈА Т Е Љ И

t МИХАИЛО - МИКА РАЈКОВИћ

Н аш а честита старина, раније судија М ихаило Рајковић, из
пош товањ а и милош те од сваког ословљаван „чика М ика“ ,
преминуо је на дан 16 септембра 1982 године и винуо се у
Небеску Србију, у 85 години живота.
Чика М ика није рођен у луксузу и изобиљу, у богатој
палати, у свили и кадифи, већ под треш њ ом на ливади, поред
које је његов отац сејао пшеницу зимницу. Рођење је
поздрављено пуцањем из пушке, као ни једно до тада у селу
Убли, срез Подгорички, јер се Филипу родио син, после 6
ћерки.
Ј о ш у дечјим данима у родитељском дому, мајчиним
млеком задојен је љубављу према Српству и Светосављу, и
одатле је понео најлепше врлине које могу да красе човека:
горш тачко поштење, легендарно јунаш тво, скромност и
понос. Из тих врлина, у току свог м укотрпног живота, црпео
је храброст, а она му је давала снагу да преброди многе
тешкоће.
Као син поносите Црне Горе — тврђаве српске слободе,
духа и мисли, са огром ном љубављу према Српству и својој
родној груди, прекида школовање 1915 године, и као
добровољ ац ступа у борбени кадар херојске војске Црне Горе,
Са Кучко-братносним батаљоном одлази у борбу и бива
одликован сребрн ом М ед аљ ом за храброст.
Г и м н а зи с к о ш кол овањ е је н а с та ви о после р а т а у
Подгорици. По успешно положеној великој матури, отац га
шаље у Београд на даље школовање. П атриота по
темпераменту и васпитању, одбио је државну стипендију која
је била условљена за студије П рава, П равног факултета
универзитета у Суботици. Није хтео да се удаљи из вољеног
Београда, јер му је он био највећа светиња. Међу браћом
Србијанцима наилазио је на пријатељски пријем, разумевање
а и помоћ. П раво је завршио 1924 године.
Као практикант извесно време је служио у Сарајеву, а као
судски писар служио је у Беранима. Судијско-адвокатски
испит положио је са оценом — једногласно, 1926 године. Неко
 Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 137

време био је срески начелник у Дреници, али је ту службу

напустио и вратио се у суд и био судија до пада Југославије,
1941 године. К ао старешина суда у Косовској М итровици,
одликован је орденом Светога Саве 4 степена.
Рат 1941 године затекао га је на положају судије у Бару. Кад
је плануо устанак у Црној Гори, 13 јула 1941 г., ухапшенје и са
првом групом Срба из Бара интениран у Албанију, где је
остао до маја 1942 г., када је ослобођен. Настанио се у
Подгорици, да би П јуна 1943 г., био интерниран у Бари —
Италија. По паду ф аш изм а у Италији, септембра 1943 г.,
јавио се као добровољ ац у морнарицу и био примљен и укрцан
на југословенски брод „Бели О рао“, 1 децембра 1943 г. На
позив Југословенске владе јануара 1944 г., отиш ао је у Каиро
и био распоређен у Судско одељење.
К ада је југословенска команда предата комунистима, 1945
г., отиш ао је у Синај, гдеје била База краљевске Југословенске
војске и ту остао до 1948 године, када је демобилисан и
емигрирао у Аустралију.
Није никада заборавио заш то је остао у емигарцији, јер су
му Српство и Православље претстављали корене који су
хранили његове активности и биле извор његове енергије. Као
резултат његових организаторских способности, био јеје д а н
од оснивача црквено-школске општине и организатор верског
и црквеног живота у Перту, Западна Аустралија. Неуморно је
радио да се Срби повежу и организују, те да се очува српско
име и српски дух у страном свету.
Пре рата био је 4 године дописник „П олитике“, а јављ ао се
повремено и у „Времену“. После рата наставио је борбу
пером, кроз многобројне чланке у листовима: „С лога“,
„Братство", „Равногорскки борац“, „Глас канадских С рб а“ и
др., и у скоро свима нашим црквено-школским Гласницима.
Знајући важност ш тампе и њен утицај на све гране живота, а у
циљу да вернике поучи, национално подигне и охрабри, као
потпредседник Епархиског Савета слободне епархије за
Аустралију и Нови Зеланд, организовао је издавање
„Весника“, службеног органа слободне Епархије и био три
године његов уредник.
Чика Мика је био човек изузетног литералног талента и
одличан познавалац наших националних стремљења и
верских проблема. Јака ителигенција, урођена проницљивост
и способност за јасно излагање и доношење правилних
закључака чине да је наш чика Мика био н есам о емотиван, већ
и један од наших најбољих говорника на скуповима српским
ш иром простране Аустралије.
Чика Мика је био дубоко религиозан и потпуно ставио себе
у службу интереса Српске цркве. Сав се био посветио
 138 Гласник Српског историјско-културног друштва „Њ егош “

унапређењу и одржавању Слободне Српске Цркве у

Аустралији. Правилно је схватио и проценио циљ Верске
комисије 1963 године, па је се од тада истакао у борби за
очување и заш титу Српске цркве. К ад је слободном вољом
већине Срба образована Епархија за Аустралију и Нови
Зеланд, једногласно је изабран за Првог подпретседника
Епархиског Савета. На тој дужности се показао као човек
широких видика, трпељив и разумљив за све. Знао је и умео да
увек ствари врати у праве токове. Није био човек реакције него
само и једино акције, а пош то није угађао, није се увек свима
ни допадао. Уздигао je ce по висини и зрелости својих
мишљења и није се плашио противника нити њихових акција,
па ни напада. М ада је био понекад погођен, јер свима није
годила „музика“ његових речи, то га није обесхрабрило.
Бивао је разочаран али несаломљив.
На положају П рвог потпретседника Епархиског Савета био
је 6 година и показао се као човек изванредно великих
концепција и радних способности, што врло д об ро знају они
који су са њим радили или сарађивали. Због преданог рада на
народној и верској српској њиви и успеха у организовању и
вођењу Аустралијанско-Новозеландске епархије,- одликован
је на 11 Црквено-народном сабору у Америци, 1966 године,
орденом Светог Јоаникија, Првог српског патријарха.
После опела у српском храм у у Перту, 20 септембра, тело
Чика Мике предато је мајци земљи, уз учешће врло великог
броја његових пријатеља.
Уцвељеној супрузи Смиљи и сину Драгану, као и осталој
родбини наше искрено саучешће. М олимо се Свевишњем да
души нашег чика Мике подари рајско насеље. Бог да му душу
прости.
Живорад Ж. М А РИ Н К О В И ћ
* *
♦

У СПОМЕН t ДЕСАНКИ—ДЕСИ Д. БРАУНОВИћ

1917—1982
Н ишта није извесније од смрти, а ништа неизгесније од
њеног часа. Када је свима нама изгледало да ће Деса, својом
неизмерном вољом, раскинути окове тешке болести и са
осм ехом победника закорачити путем који води д ому и
потпуном оздрављењу, наишао је нови трагичан удар. Бол
свиреп и неумољив смрвио је њено ум орно тело и једно
племенито срце које је љубављу зрачило за све нас, угасило се
као кандило у ноћи. 24 септембра 1982 године испустила је
своју племениту душу дивна супруга, нежна мајка и узорна
 Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 139

Српкиња Десанка-Деса Брауновић. Њени последњи уздисаји,

пуни љубави и нежности и брига, били су намењени вољеној
кћери Љиљани на чијим је рукама издахнула.

Десини укућани остали су скамењени од бола. Њени рођаци

сатрвени тугом, а ми који смо познавали ово дивно људско
биће осетили смо да је њеним одласком настал аједн а велика
празнина и да смо сад сви сиромашнији и усамљени.
Њ еним одласком изгубили смо гостопримство које је
цветало под кровом породице Брауновића. Изгубили смо
њено несебично залагање на српској њиви којом је верно
следила свога мужа. Изгубили смо искреног пријатеља и
саветника који се није плашио да нам каже истину и да нас
често ослободи од заблуда.
Ја лично изгубио сам духовну сестру коју сам волео као
сестру рођену....
Нека други пишу о њеном животном путу који је био и
срећан и трновит као код већине нас, политичких емиграната.
Ја се на томе нећу задржати. Ограничићу се само на духовни
профил ове изванредне Српкиње, на неке њене особине које ми
импонују и које са нежношћу евоцирам.
Иако из врло богате и угледне породице, Деса се није
никада ни хвалила ни разметала тиме. Она је дубински
осећала ону дивну Толстојеву мисао: нема ни једне људске
предности-сн аге, леп оте, б о га ст ва , звањ а, учености,
просвећености, па чак ни доброте, која не губи вредност и не
претвара се у одвратна својства ако се не удружи са
 140 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

скромношћу. Нема ништа непријатније од човека који се

размеће својим богаством. звањем, умом, ученошћу,
хуманошћу.
Десина скром ностје очаравала, али и њена истинољубивост
о с в а ја л а . T o је био р е з у л т а т њене и н т е л е к т у а л н е
радозналоети, а не жеље да противуречи или вређа. По оној
Емерсоновој, она је см атрала да ко хоће да постане
инстинским човеком м ора да одбаци угађање свету.Ко хоће
да живи истинитим ж ивотом, тај нека се не управља оним што
сви сматрају добрим, него нека брижљиво испита где је и шта
је истинско добро. Нема ништа светлије и плодније од
самосталне духовне радозналости. Зато је Деса и могла да
осети сву јаловост комунистичких политичких кокошињака.
Деса је била правољубива и мудра. На јед ном излету, једна
наша интелектуалка, чији су најбољи аргументи били псовка и
вулгарност, напала ме нешто поводом песме „Пролеће
1945“. Био сам изненађен и збуњен. Нисам знао шта да кажсм.
Деса јој је одговорила Толстојевски, обраћајући се мени:
„Драгане, најважније је за тебе како сам о себи мислиш, јер
ћеш о тога бити срећан или несрећан, а никад о тога како ће
други мислити о теби. И зато не брини о том е како погани
суде него само о томе како да појачаш и да не ослабиш свој
духовни ж ивот.“
За време моје болести Деса је била моја утеха и моја
молитва. У срећнијим данима, усрдна домаћица која ме
дочекивала не само б огатом трпезом него и срдачношћу што
је лила из њеног несебичног срца. И никада, баш никада,
нисам чуо под тим кровом ни од ње ни од Д раш ка ни једне
ружне речи о наш им узајамним познаницима.
Таква је била Деса Брауновић и таква ће вечно остати у
мојој болној успомени.
Овде би требало да се са неколико утешних речи обратим
уцвељеној породици, али незнам како кад сам и сам уцвељен.
Ипак послужићу се једним цитатом из „М исли“ Б. Паскала ,
који је био не само један од највећих м атем атичара и
филозофа света, него и један од највећих хришћанских
писаца. Ево речи утехе:
„Да ли се наш живот свршава телесном смрћу, то питање је
од веома велике важности и не може а да се не мисли о томе.
Од тога да ли верујемо или не верујемо у бесмртност зависи
хоће ли поступци наши бити разумни или бесмислени.
Стога, главна наша брига треба да буде решење питања да
ли телесном смрћу умиремо сасвим или неумиремо, и ако не
умиремо сасвим, онда шта је стварно у нама бесмртно. А ако
схватимо шта је у нама смртно и шта бесмртно, онда ће нам
бити јасно да се у овом животу треба више бринути о ономе
 Н аш и п р е м и н у л и ч ланови и пријатељ и 141

ш то је б е с м р т н о него о о н о м е ш то је с м р тн о.
Г лас који нам го вор и да с м о бе с м р тн и јесте глас Г о с п о д а
који живи у н а м а “ ...
На ј е д н о м п и т о м о м пропланку. крај и ди л и ч ног језер а, v
сенци Грачанице, у х л а д у ж а л о сн и х врба које као да ш ум е
т у г о м м н о г и х наш их К о со в а , леже сени Д е с е Брауновић...
Н ам ерни ч е, п оклони се т о м светл ом г р о б у и п отсети се да је
ј е д а н дел и ћ н а д г р о б н е плоче купљен о д цената којејс њен унук
— чедо м а л ен о — скупљ ало да својој вољеној баки „подигне
најлепши споменик? И већ га је п о д и г а о у н аш им с р ц и м а —

Д . РА ЈК О В И ћ

* *
*

f Р А Д О В А Н А. Ш У М Е Н К О В И ћ
( 1889 - 1982 )

Редови нам се из дана у дан проређују, и у земљи и у

изгнанству, и што је неко старији све је заборављенији. И тоје
природно, нарочито кад је неко живео повучено и скоро без
икаквог додира са нашим светом. Тако је, готово нечујно,
недавно отиш ао Богу на истину Радован А. Шуменковић,
бивши генерални консул у Прагу.
Рођен у Нишу 17/29 децембра 1889, Шуменковић је
учествовао у Балканским ратовима, у Кумановској бици/у 4
П рекобројном пуку/ и у опсади Једрена, где је тешко
контузован. Л ежао је у Београду у 2. Мушкој гимназији која је
била претворена у болницу. У П рвом светском рату тешко је
рањен на М ачковом Камену и пренесен је у Нишку болницу,
одакле је, као тежак рањеник, преко Солуна, б родом сер
Т ом аса Липтона, превезен у Француску. У Паризу је
оперисан. К ао инвалид ослобођен је даље војне обавезе и није
био на Солунском фронту. Кад се колико-толико опоравио,
уписао се на Правни факултет, који је завршио 1919.
У дипломатску службу је ступио м ар т а 1919. као писар 5»
класе. Унапређен је за секретара 5>класе децембра 1919, за
секретара 3. класе априла 1921, за секретара 2. класе октобра
1921, за саветника 4. групе августа 1924. а за генералног
консула 3. групе јуна 1929. Служио је у Паризу, Бечу, Прагу,
Задру, Д иселдорф у, Варш ави, Б ордоу и у сам ом
 142 Гласник Српског историјско-културног друш тва „Његош"

Министарству. Рат га је затекао на положају генералног

консула у Прагу. У мро је у Брислу, у дубокој старости, 6.
октобра 1982. П оред већ поменуте Златне медаље за
храброст, одликован је Орденом св. Саве, Албанском
споменицом и Споменицом рата за ослобођење и уједињење.
Жена и син јединац су му погинули јула 1941 у Гроцкој кадје у
Смедереву одлетело у ваздух слагалиште муниције.
Чехословачка је раскомадана м арта 1939. Чеш ка и
М оравска прикључене су Немачкој као Протекторат.
П рикарпатска Русија уступљена је М ађарској, док је у
Словачкој образована марионетска влада Хахина, као што ће
1941. бити у Хрватској Павелићева. Н аш посланик у Прагу,
Василије П ротић, морао је да затвори посланство, јер су се
дипломатски послови водили у Берлину. У тим најтежим
тренутцима, за генералног консула у „немачком“ Прагу
именован је Шуменковић. У бившу престоницу Чехословачке
стигао је 15. априла 1939. Своје „Дипломатске белешке из
окупираног П рага“ објавио је у „Гласнику С И К Д ’Њ е го ш ’“
(св. 19. и 20. за јуни и децембар 1967). У П р а гу је провео пуне
две године, све до немачког напада на Југославију 6. априла
1941. По н е м а ч к о м т у м а ч е њ у , д и п л о м а т с к е
неприкосновености, немачке су власти биле дужне да поштују
и после прекида дипломатских односа, чак и у р атном стању.
И оне су је пош товале све док особље посланства у Берлину и
генералних консулата ш иром Немачке нису довеле до
београдске железничке станице. Прво су их све, са свима
почастима, одвеле у Бад-Шахен, на Боденскомјезеру. Ту су их
држале у једном луксузном хотелу до 30. маја, да би их, преко
Линдау, све вратиле у Београд, где су стигли 1. јуна. На
станици им је саопштено да Југославија више не постоји, да се
диплом ати налазе у својој земљи и да је, сам им тим, престала
немачка обавеза да поштује дипломатску неприкосновеност.
Посланик Иво Андрић пуштен је на слободу, док су сви
остали враћени у Немачку. Ту су били генерални консули
Шуменковић у Прагу, Војислав Јаковљевић у Минхену,
Миливоје Пандуровић у Хамбургу, Августин М ишетић у
Грацу, Јосип-Сибе Миличић у Ротердаму, Сретен Стојаковић
у Ц еловцу, Б о гд ан С м и љ ан и ћ у Мецу, Б р а н и сл а в
Димитријевић у Диселдорфу и Никодије Јовановић, консул
Димитрије Тошковић у Братислави, вице консул Јосип Л огар
у Диселдорфу, секретар посланства у Берлину Фердо
Погачник,и ђенералш атабни пуковник Владимир Ваухник,
војни изасланик у Берлину. Сви су одведени у концентрационе
логоре у којима су Димитријевић, Тош ковић и Л огар
оставили своје кости.
Преко Панкраца и Терезинских казамата, Радован
 Н аш и п р е м и н у л и чланови и пријатељ и 143

Шуменковић, сада само познат као број 40649, доспео је 27.

новембра 1942 у Дахау. Своје „Свирепе успомене из Д ахау-а“
објавио је у „Гласнику С И К Д ’Њ его ш ’“ (св.21.—28 од јуна
1968. до јуна 1972.
К ад је његов старији брат Илија, који је био ам б асад ор у
Анкари, сазнао да су му брата одвели Немци и да се спремају
да му суде, послао је шифрован телеграм Министарству
иностраних послова у Л ондон молећи да наша влада
интервенише преко неке неутралне државе да му се брат спасе.
ђ енерал Душ ан Симовић, коме су се слале парафразе свих
шифрованих телеграма, записао је својом руком: „Зар
а м басадор Шуменковић у овако тешким тренутцима има
времена да се бави и оваквим стварима?“ О овој неумесној
примедби М омчило Нинчић није водио рачуна и Вашингтон
је, преко Берна, безуспешно предузимао кораке да се Радован
Шуменковић и остали наши диплом ати извуку из Немачке.
Т о к о м свог д во го д и ш њ ег служ бовањ а у П рагу,
Шуменковић је спасао главе великом броју Чеха и чешких
Јевреја. Због тогаје, после ослобођења, решио д а се настаниу
Чехословачкој. Њ егов брат Илија, коме су прилике у свету
биле боље познате, молио ме је да се обратим Едварду
Бенешу, кога сам врло добро познавао, и да га ум олим да
учини све што му је могуће да се Радован пребаци на запад и
то што пре. Тако је Радован доспео до Брисла, ту се некако
снашао, добио неку службу и, како је био изгубио и жену и
сина, оженио ce по други пут Белгијанком. Стекао је и право
на пензију, а белгијска породица га је свесрдно пригрлила.
К ад му је, пре неколико година, умрла и друга жена,
прихватила су га њена деца из њеног првог брака и код њих је у
кући заклопио своје уморне очи.
Као скоро сви храбри људи чврста карактера и Радован
Шуменковић био је напрасите нарави. Као већина особа које
пате од стомака, биоје нешто киселе природе и није био много
дружељубив. Једном ми је писао: „Ја који сам јо ш откад сам
рањен у П рвом светском рату, стално нешто петљао са
цревима, нисам могао да се на њих потужим за време свог
дугогодишњег робовања, а какве све сплачине нисам, онако
изгладнео, гутао“ .
Д иплом ат, херој и мученик Радован Шуменковић данас
мирно почива у Брислу, крај своје друге жене. Сви они који су
га познавали сачуваће га у најлепшој успомени. Рат нас је
разбацао по свету. Илија почива у Мексику, Радован у
Белгији. Њ ихов отац, чика Арса, почива негде у земљи и може
се само поносити својим синовима.
К. Ст. П А В Л О В И ћ
 144 Гласник Српског историјско-културног друштва „ Њ егош “

f Р А Д О В А Н М. В У Ј С И ћ
190 8 -1 9 8 1
Олуја смрти срушила је јо ш један људски бор, брдовите
ломне Црне Горе. На дан 28 децембра 1981 године, од срчане
капи,отказало је даљи рад племенито срце Радована М.
Вујсића, једног уистини изванредно доброг човека, што је у
овом посувраћеном вермену врло тешко наћи. Био је поносан,
да је рођен у Црној Гори и да је Србин без оног фамо-
зног—ал и— !
Радован је рођен 11 новембра 1908 године у селу Речинама,
непосредној близини историјског крвавог Колаш ина на реци
Тари, од оца Миливоја и мајке Петране, рођене у познатом
братству Влаховића. Радован је био примеран државни
службеник предратне Југославије, елитни официр Вожда
Драже М ихаиловића и војводе П авла ђуриш ића, ратни
саборац и следбеник Равногорске идеје. Одрастао је на
домаку свете лавре Немањића, манастира Мораче, из
прослављеног племена морачког, из братства Вујсића. Кроз
родитељско васпитање је наследио све врлине и вредности
бесмртних српских витезова, преношене преко јаворових
гусала, од славног и тужног Косова, до српског Арара-
т а — Равне Горе.
Био је достојан следбеник и наследник својих предака
Вујсића, које није заобиш ао Краљ Никола 1. у својим
певањима, где каже:
„Ах морачки витезови.
И на Петњем брду чистом,
Јунаш твом сте пример дали.

Ракочевић, Меденица,
И Вујисић братство љуто
Тргоше се као лавчад, —
Из верига, отргнута....
У таквом је братству поникао Радован и васпитаван на
примерима вечите косовске етике. Зато се није чудити, што је
Радован од колевке па до гроба остао поносан на своје претке
Вујсиће.
Радован је био велики хришћанин, православац у крилу
светосавља. Волео је своју српску нацију изнад свега. Био је
поносан да је рођен у крају где се вековима водила борба за
слободу и јединство Српства. Поседовао је дивне особине
чврстине карактера. Волео је људе од речи и поноса. Презирао
 Н а ш и п р е м и н у л и ч л а н о в и и п р и ја т е љ и 145

је полтроне и тражио је усправан став људи у свим животним

манифестацијама. Као таквог Срби су га јако ценили и
поштовали.
С м рт покојног Радована окупила је велики број Срба из
Чикага и околине, из Гере — Индијана и многих других
места. Опело је извршио о. Сава Ч а к а р д и ћ у храму св.
Симеуна М ироточивог и са покојником се опростио дивном
п осмртном беседом. У име црквеношколске општине
опростио се са Радованом председник г. Стеван Бараћ. У име
Српске народне одбране и Српских равногорских четничких
бораца, дирљивим говором се опростио г. Вукале Ј. Вукотић,
познати и истакнути национални радник српске политичке
емиграције.
Сахрана је обављена на гробљу манастира Пресвете
Богородице, поред новограђене српске Грачанице, чију је
изградњу Радован обилно помагао.
После сахране, Радованов брат од тетке Душан Кујовић и
његове сестре Милица Милојевић и Вукосава Билард, који су
се старали о сахрани, приредили су богату даћу. На овој даћи,
у пуној сали српског народа, о покојном Радовану, његовој
прошлости, маркантним знаменитим личностима братства
Вујсића и Влаховића, проводећи то кроз славну прошлост
М орачана, говорио је Радованов најближи земљак, пријатељ
и ратни друг Вељко Рад. Радовић.
Супрузи покојног Радована г-ђи Зорки, уцвељеним
сестрама Милици и Радмили, Душану Кујовићу и његовим
сестрама Милици и Вукосави, братству Вујсића искрено и
топло саучешће.
П ом ол им о се Свевишњем и Свемогућем Господу, да
племенитој души Радовановој подари место у свом небеском
царству праведника. поред својих благородних родитеља
Милије и Петране. поред својих великих предака Милинка и
Милије, поред витеза Леке Вујсића и многих Вујсића палих на
пољу части за српску слободу.
Нека му је лака груда црне земље пријатељске Америке и
дуго сећање међу живима.
Вељко Рад. РАДОВИН
**
*

f М И Р О ЈА Н К Е Т И Л
1913 — 1982
Редови српске политичке емиграције нагло се проређују
судбинским удесом. После тешке болести. којој за сада нема
 146 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

лека, испустио је своју племениту д у ш у д ан а 18 фебруара 1982

год. Миро Јанкетић, сапатник нашега голготског пута и
живота од 1941 год. Као један од ретких сабораца
Равногорског покрета, у својој националној борби им ао је
усправан и непоколебљив став, својствен само прекаљеним
борцима и карактерима, какви се данас ретко срећу.
О драстао је у средини где су се људски карактери, начела и
национални понос изграђивали на косовској етици и
Њ егош евим примерима, што је им ало основни утицај
његовог националног опредељења.
Јанкетићи, познато братство колашинског краја, знали су
своје опредељење и у устанку против окупатора и у несрећној
револуцији, — коме ће се царству приволети — . На том
Л азаревом путу, сви који су одрасли и могли припасати
свијетло оружје, остали cy по разбојиш тим а у б орб ам а за
српску слободу, „где брат брата издати не ш ћаш е“ , заједно са
п р е д во д н и ко м , великим ју н а к о м к а п е т а н о м М и љ ан ом
Јанкетићем.
Миро је син сиромаш ног краја, уз то и ратно сироче. Отац
Бего Јанкетић умро је у заробљеништву у злогласном логору
Н ађм ађер у Мађарској з а врем е П р в о гс в е тс к о гр а та 1917 год.
Старање о њему и јединој преживелој сестри, од седм оро деце,
преузела је мајка Видосава. У својој сиромаштини, а она нам
је била општа, успео је ипак да заврши гимназију у Колашину.
С иром аш тво му није дозвољ авало даље школовање, али је
жеља остала. Траж ио је државну службу и постао је
финансијски чиновник, сањајући ипак да he једног дана
наставити школовање.
За време несрећног рата 1941 год. избегао је ратно
заробљеништво окупатора и дош ао у свој завичај Мојковац.
У устанку противу окупатора и наметнутом грађанском рату
1941 год. видно учествује, да би се јо ш у с ам ом почетку
определио за покрет отпора Драже М ихаиловића, који је тада
код нас био у праскозорју стварања. У борби био је тешко
рањен. Италијанска казнена експедиција хвата га и пребацује у
заробљениш тво у Италију. У жицама је сачекао капитулацију
Италије, да би по ослобођењу одбио повратак у комунистичку
Југославију. Из Италије емигрира за Аргентину. Није там о
нашао нити спокоја нити пристојна запослења. Пре неких 15
година, дош ао је у САД. По доласку одмах се прикључио
својим саборцима, како би, иако инвалид и болестан наставио
национални посао за д обро свог српског народа. Једини
зрачак среће, на свом трновитом путу, био је, да је срео
честиту и вредну девојку Живку Живковић и са њом отпочео
породични живот. И када је требало да м ало сношљивије
 Н аш и п рем и н ул и чланови и пријатељ и 147

проживи, смрт га је отргла.

Емигрантски редови српске политичке емиграције губе
је д н о г в р л о г с а б о р ц а о с о б и т и х в р е д н о с т и . С р п с к о
историјско-културно друштво „Њ е го ш “ губи једног вредног
члана, једног борца, какви су нам данас потребни.
Миро се достојно прикључује вечности небескога царства,
плејади својих сабораца, браће и племеника, своме Миљану,
који беше понос и дика нашега краја у покрету Драже
Михаиловића.
Нека ти је лака груда земље слободне Америке, мир пепелу
твоме и трајан помен међу живима.
ДБ.
 СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ
СИКД „ЊЕГ011Г
РЕЗОЛУЦИЈА

26. РЕДОВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ СИКД „ЊЕГОИГ

ОДРЖАНЕ 25. СЕПТЕМБРА 1982 ГОДИНЕ У ЧИКАГУ.
1. П оздрављ ам о Претседника Сједињених Америчких
Д рж ава Господина Роналда Регана и његову Владу, који у
овим тм урним и судбоносним даним а исправљају тешке
грешке недавне прошлости и улажу све своје напоре да нађу
најбоље решење дом аћим проблем им а и са демократским
д рж авам а света поведу бескомпромисну борбу, да агресиван
комунизам зауставе у његовом освајачком ходу и обезбеде
мир, напредак и демократски поредак у свету.
2. Делегати С И К Д „ Њ е го ш “ шаљу своје братске поздраве
браћи и сестрама у поробљеној Отаџбини, а првенствено
српском живљу Косова, Метохије и Јужне Србије и
најоштрије осуђују нечувена зверства која данас над њим чине
д ивљи А р н а у т и п о т п о м о г н у т и од к о м у н и с т и ч к и х
властодржаца, незапамћеним прогонима са прадедовских
о гњ и ш та, убијањ ем , паљењ ем и скрнављењем српских
богомољ а, са очитом намером да ове вековне и историјске
српске земље присаједине Албанији.
3. П оздрављ ам о све српске антикомунистичке борце у
С лободн ом свету и све српске националне, културне и хумане
организације и друштва, које се боре за одбрану српских
н а ц и о н а л н и х и н т е р е с а , српске ч ас т и , и м е н а , вере
прадедовске, српских традиција и слободе српског народа.
4 .С И К Д „ Њ е го ш “ наставља одбрану слободе деловања у
емиграцији наших светосавских и националних Епархија за
Сједињене Америчке Државе и Канаду, на челу са Њ . Пр.
епископом Иринејем, Аустралијанско— Новозеландску на
челу са Њ. Пр. епископом П етром и Западно Европску на челу
са Њ. Пр. епископом Василијем, одаје признање и захвалност
нашим Архијерејима са свештенством оба реда, за огромне
жртве које улажу у борби за очување вере српске и за напоре да
српски народ извојује своју слободу.
С И К Д „ Њ е го ш “ и на овој Годишњој скупштини, као и на
свим ранијима, обзнањује свему Српству, да ће, свагда
непомирљиво, наставити борбу за ослобођење подјармљеног
 Са Г о д и ш њ е скупш тине С И К Д „ Њ е г о ш “ 149

српског народа и његове највеће светиње Српске светосавске

цркве од комунизма и свих осталих српских непријатеља.
5. Делегати одају нарочито признање и дубоку захвалност
оним храбрим светосавским свештеницима, монасима и
монахињ ама, који данас, по цени највећих жртава, у по-
робљ еној О та џ б и н и ја в н о подижу свој глас р е вол та,
незадовољства и осуде у одбрани српске вере, стародревних
српских зад у ж б и н а цркава и м а н а с т и р а , п рогон а и
злостављања српског народа на царском српском Косову,
Метохији и Јужној Србији и свим српским покрајинама.
6. Делегати се надају и верују да ће питање подизања
споменика у Вашингтону првом герилцу Европе, ђенералу
Дражи Михаиловићу, америчком верном савезнику, ускоро
бити повољно решено и на тај начин бити одато заслужно
признање Д раж и М ихаиловићу и искупљене грешке и према
њему и према српском народу.
7. Делегати С И К Д „ Њ е го ш “ и на овој скупштини изјављују
да he ићи путем којим су ишли његови оснивачи и њихови
преци, и залагати се за остварење српске националне заветне
мисли и светосавских идеала.
На том путу и на том послу Друш тво „ Њ е го ш “ пружа
братску руку сарадње свим српским организацијама и
друштвима, чија су осећања истоветна његовим, позивајући
их да се што чвршће повежемо и ујединимо све наше снаге у
заједничкој борби против свих непријатеља српског народа,
за остварење оних идеала за које су положили своје животе
наши славни преци, Вожд Дража М ихаиловић и стотине
хиљада српских хероја и мученика.
8. Д е л е га ти најош три је осуђују сваки покрајински
сепаратизам, јер је он стран идеалима српског народа и врло
штетан по интересе целокупног Српства.
9. Са вером у Бога и историјску правду, делегати
поздрављају још једанпут милу српску Отаџбину, коју увек
носе у својим срцима, српски народ у поробљеној Отаџбини и
С лободном свету и позивају све поштене и часне српске борце
да заједнички истрајемо у светој борби против свих српских
непријатеља и злотвора до коначне победе.

Одбор за резолуцију:
Вукале Ј. Вукотић
Драгољуб ђукић
Воја Поповић
М арко Радоичић
Вељко Рад. Радовић
 150 Гласник Српског историјско-културног друш тва „Његош"

Н О ВО И ЗА БРАН И Ц ЕН ТРА Л Н И ОДБОР

У братској слози и дивном расположењу, на дан 25.

с е п те м б р а 1982. године, С рпско и с тори јско-к ултурн о
Д руш тво „ Њ е го ш “ одрж ало је своју 26-ту Годишњу
скупштину у присуству 55 пуноправних делегата у просто-
ријам а х р а м а „Воскресење Х ристово“ у Чикагу и изабрало
следећи Централни одбор за радну 1982/83. годину:
Почасни председник : г. Видак П. ћеловић.
Председник Друштва: г. Д уш ан Р. Мирковић.
Потпредседници: гг.П редраг-М иш о Цемовић, инж. Воја
Поповић, др У рош Сеферовић, П етар Смиљковић, Ранко С.
Игњатовић, инж. Радован М. Радовић и Драгољ уб ђукић.
Секретари: гг. Д уш ан И, Кустудић и Владимир Јаћим овић-
Лучки.
Рачуновођа и Администратор: г. Рако Шћепановић.
Благајник: г. ђ о р ђ е Вујошевић.
Библиотекари: гг. М илорад Ралевић и Илија П. ђуриш ић.
Н а д зо р н и о д б о р : гг. П е т а р П а в и ћ е в и ћ , Г л и г о р
Д амјановић, Чедо Б. Радовић и Вукашин Томић.
Суд Части: гг. ђ о р ђ е Николић, Драгољ уб ђукић и прото-
јереј М илета Симоновић.
Редакциони одбор часописа „Гласник“: Уредник г. Д раш ко
Б р а у н о ви ћ , чланови: гг. У гљ еш а М и х а јл о в и ћ , П е т ар
Смиљковић, Јанко Јанковић и Илија Лубарда.
Председници Месних одбора:
Чикаго г. Никола-Нико Ралевић; Јужни Чикаго г. Боро
Бољевић; Источни Чикаго г. Вучета Рутовић;Гери г.Чедо Б.
Радовић; Милвоки г. ђ о р ђ е И. Брашић; Кливеланд г.
Бранислав Бајић; Вашингтон г. Јанко Јанковић; Њ ујоркг.
Душ ан Ј. Костић; Северна Калифорнија г. Јефта Давидовић;
Лос Анђелос г. Петар Смиљковић; Сан Д иего г. М илорад-
Раде Чопић; Хамилтон протојереј г. ђ у р о Вукелић; Торонто
г. Ч едом ир Ашанин; Виндзор-Детроит г. М илисав Крговић;
Аустралија-Викторија г. Сретко Бошковић; Аустралија Н.Ј.
Велс г. Витомир Милетић.
Повереништва: ђаспер-Канада г. Р ад ом ир-Рајо Вукса-
новић.
Самостални повереници за „Гласник“: Париз г. Миладин
Перовић; Швајцарска г.Л азар Б. Ценић; Немачка г. Вића
Милановић; Пенсилванијаг. А дам ђурђевић; Л ондонг. Том о
Дуловић.
Чланови Ц ентралног одбора: Ч икаго гг. Б огољ уб
 Са Г оди ш њ е скупш тине С И К Д „ Њ е г о ш “ 151

Арсовић, Петар JI. Бојевић, Вељко Рад. Радовић, Сретен.

Гајић, Здравко Грбић, Вука Девић, М илутин Добрић,
Никодим ђураш ковић, Петар Р. Бојовић, М ирко Митровић,
Д рагиш а Никодијевић, М илорад Рајак, Милутин Савић,
Вукајло ћулаф ић, Радосав Зечевић, Д раган Рајковић,
Р ад ом ир ђ. Перовић, Добривоје М арјановић и Милан
Иванчевић; Јужни Чикаго: гг. Љ убомир Шуковић, М арко
Радоичић, Велимир Боричић, Вукале Ј. Вукотић, Панта
Стајковић, Миливоје Тричковић, Михајло Дуловић, Мићо
Кнежевић, Глигорије Ненезић, Милан Димитријевић и
Здравко Петровић; Источни Чикаго: гг. Никола Андрић,
М и лен ко Ж и в ан о в и ћ , Р а д о в а н Ц и м б а љ е в и ћ , Б ран ко
Падежанин, ђ о р ђ е Вићентијевић, Јован Бадер, Душан
М артић и Вукосав Радовић; Гери гг. Стојан Војиновић, г-ђе
Јелена М. Миличић и Милица Милојевић; Милвоки: гг.
Милутин Божовић, Љуба ћи ри ћ, Славољуб Поповић,
М ихаило Перић, Реља Рајковић и Миљко Цукић; Кливеланд:
гг. Г ли гори је ђ у р и ћ , М ил утин Ж и в ко ви ћ , М о м ч и л о
Благојевић, Станоје Стојовић, Александар Чукић, Маринко
Петровић, Василије Комненић, М омчило Милосављевић,
Никола Бакић, Илија Стајин, Милутин Ристић, прота ђ у р о
Мајерле и Симо Делетић. Детроит-Виндзор: гг.Душан
Обрадовић, о. Димитрије Мијатовић, Младен Зоњић, Богдан
Радоичић, У рош Зоњић, Станко Јелић, М ихаило Губеринић,
Душ ан Штулић; Вашингтон: г-ђа Јелка Ј. Јанковић, гг. инж.
Богдан Б. Јонић, Предраг Пајић и Данијел Паркер; Њујорк:
гг. Љубиша Видосављевић, М омчило Петровић, Крста
Субота, г-ђа Наталија Д. Петковић; JIoc Анђелос: гг. Вељко
Бојић, инж. Предраг Ж. Савић, Петар Салата, Веселин
Радовић; Сан Диего: гг. Гаврило Медурић, Крсто П.
Миловић и Војислав Секуловић; Сан Франциско: гг. Вукосав
Кљајић, Бош ко С. Вукчевић и Андро. М. Вучковић;
Хамилтон: гг. М ихаило Милић, Л азар Стојшић и Васо Шоћ;
Торонто: гг. Милан Лазаревић, Миленко С. ђуровић, Алија
С. Коњхоџић, Влајко Јовић и Перо В. Церовић; Мелбурн-
Аустралија: г. М илорад Вековић; Нови Јужни Велс-
Аустралија: гг. Гаврило Булић, Ратко Протић, др Миливоје
ђукановић и Благоје Дамњановић.
Саветници друштва: Илиној: др Јелена Павићевић, гг.
Стојан С. Ршумовић, др Радом ир Т. Стевановић, адвокат
Д обривоје-Бата Добричанин, др Рајко Том овић, М ирко
Бјелопетровић и Славко Стоковић; Висконсин: гг. пртојереј
Живан Стефановић; Охајо: г. Милутин Стојовић; Њујорк: г.
Владимир Аџемовић; Северна Калифорнија: протојереј г.
Душан Буњевић; JIoc Анђелес протојереј г. Илија Дајковић и
 152 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

Бора Петровић; Хамилтон: гг. Милутин Бајчетић, Владимир

П о п о в и ћ и М и л ан М а р ав и ћ ; Торонто: г. М и л о р а д
Јоксимовић; Виндзор-Детроит: гг. Ж арко Вучинић, др Милић
Бојичић-Комски, Новица Косовић, Васо Кресојевић и Милун
Зоњић; Париз: г. М иладин Р. Перовић и г-ђа Оливера В.
Пилетић.

Секретар Претседник
Душан И. Кустудић Душан Р. Мирковић

* *
*

УТЕМЕЉАЧИ, ДОБРОТВОРИ И ВЕЛИКИ ДОБРОТВОРИ

СИКД „ЊЕГОШ“

УТЕМЕЉАЧИ — с прил огом јед н о м за св а гд а ,о д S 100.00: Др

У рош JL С еферовић, др. Ранко Ј. М еденица, др Рајко Т ом ови ћ,
Јован К онтић (уписала га супруга Десанка с д ец ом ), Војислав Д.
П антелић, Бећир Ракочевић, У рош Зоњић, П анта Стајковић, Л азар
С тојш ић, Д уш ан С. Рош , осв едоч ен и п р и јатељ др уш тв а „ Њ его ш “ из
Калифорније, Илија П. ђури ш и ћ, Д уш ан Р. М ирковић, почивша
Горица Д . М ирковић (уписао је син Илија), поч. Д уш ан О. Петковић
(уписала га супруга Наталија), Вера П. Гајић, М ил орад Т.
Јоксим овић, М ил орад Вековић, Војислав Бајић, С ретко Бош ковић,
ђ у р о Јовановић, В ладо П оповић, Д им итрије Војиновић, М иладин
Ш ошкић, М ихаило М илић и пок. М илош Радоњ ић (уписала га
супруга Д аница)

ДОБРОТВОРИ — с прилогом о д $ 250.00:почивш а Анђа П олић,

почивша Н аташ а Бош ковић-Видосављ евић (уписао је супруг
Љ убиш а Видосављ евић), П етар Смиљковић, Видак П. ћ елов и ћ ,
П етар и Зорка ћ елов и ћ (уписао их син Видак П. ћ ел ов и ћ ) и др Рајко
Т ом овић.

ВЕЈ1ИКИ ДОБРОТВОРИ — с прилогом од $ 500,00 (и више):

Њ егово Краљевско Височанство К нез Павле К арађорђевић,
М ихаило П оповић, аноним ни српски р одољ уб - пријатељ друш тва
„Њ егош “ са $ 600.00 и у три м аха са по $ 1.000.00 и два аноним на
пријатеља друш тва „Њ егош “ са $ 2,500,00 (преко г. Д уш ана
П етковића — М .О. С И К Д „Њ егош ", Њ ујорк) и пок. Д уш ан О.
П етковић (уписала га сугтруга Наталија).

У редове утемељ ача и великих д о б р о т в о р а улазе и следећи Месни

од б о р и С И К Д „Њ егош “, који су се истакли својим вредним и
пож ртвованим р адом и као такви м огу се истаћи за пример:
 Са Г о д и ш њ е скупш тине С И К Д „ Њ е г о ш “ 153

УТЕМЕЉАЧИ: М есни одбори: М илвоки, Јужни Чикаго,

Источни Чикаго, Виндзор, Х ам илтон, о д б о р Северне Калифорније
и М есни о д б о р Н.Ј. Велс (А устралија).
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОРИ: М есни одбори: JIoc А нђелес и
Њ ујорк.
**
*

ПРИЛОЗИ КЊИЖЕВНОМ ФОНДУ СИКД „ЊЕГОШ

У РАДНОЈ 1981-1982 ГОДИНИ

$ 1,000.00: Г оспођа Наталија Д. Петковић (уписала свог супруга

пок. Д уш ана О. П етковића за великог д обр отв ор а),
S 705.00 М есни О дбор Јужни Чикаго,
$ 412.00 М есни о д б о р Чикаго,
$ 313.00 М есни о д б о р Њ у Јорк,
$ 300.00 М есни о д бо р и Л ос А нгелос и Т ор он то,
$ 250.00 М есни о д б о р М илвоки,
$ 202.00 М есни о д б о р И сточни Чикаго,
$ 200.00 М есни одб ор и К ливеланд и Х ам илтон,
$ 105.00 М есни о д б о р Северна К алифорнија,
$ 100 . 0 0 : Видак П. Пеловић, др. Рајко Т ом овић и Илија П.
ђуриш ић,
$ 75.00: Српска Н ар одн а О дбрана у А м ерици и Славко
С токовић,
$ 60,00: Боро Бољевић и др М илош Гладовић,
$ 50.00: П редраг Љ. Ц ем овић, Д уш ан Р. М ирковић, Г осп ођа
О дет В. П антелић, Јефта М арковић и црква„Васкресењ е Х ристово"
у Чикагу,

S 40,00: Вучета Рутовић, Раја Вуксановић и Рако Вујовић,

$ 38.00: М илош К адић,
$30.00: М ом чило П етровић и Рако и М арта Ш ћепановић (за
покој душ е пок. Д есе Брауновић),
$ 25.00: Д р . ђ у р о Р а д о јев и ћ , Вера В ујош ев и ћ , П етар
Смиљковић, Д раган Рајковић, К рсто М иловић, Богдан Зарић и
У рош Лукић и Љ убиш а П ротић
$ 20.00: Епископ Иринеј, Раде Ковач, Рако Ш ћепановић, М иш о
Влаховић, Том ица Иванчевић, Вукале Вукотић, Радован Љ умовић,
М илорад Рајак, Ж арко Раичевић, ђ о р ђ е Вујош евић, Вукман
Вуканић, ђ о р ђ е И. Брашић, Д уш ан И. К устудић, Владо
Бјелопетровић, Брана Л азаревић, М арко Радоичић, Петар Р
 154 Гласник Српског историјског-културног друштва „Њ е го ш “

Бојовић, Д рагиш а Никодијевић, Р адом и р П еровић, Рафаило

П р одан ов ић , Вукосав и Вида Кљајић, У рош Зоњић и У друж ењ е
бораца „Д раж а М ихаиловић",
$ 18.00:Госпођа Ивон М. Вуковић,
$ 15.00: Б ато Д обричанин, Нико Ралевић и
Петар JI. Бојовић,
$ 14.00: Д р Р адом и р М атовић,
$ 12.00: Гојко Стевовић,
$ 10.00: Бора П етровић, Д уш ан М арчетић, Илија Д абети ћ,
Угљ еш а М ихаиловић, С ветом ир Ж уњић, М илић М илићевић,
П анта Стајковић, Илија И л и ћ,др М и о др агМ и л ад и н о в и ћ , М илан
Иванчевић, Батрић К о р а ћ .М о м ч и л о П етровић, Вукадин Ристић,
Рељ а Р ајковић , Р а д о в а н Ц и м б а љ ев и ћ , Ник ђ у р а ш к о в и ћ ,
М ом оч и ло Д урковић, Вукајло ћ ул аф ић , М илан Б убал о, Илија
В езм ар, М илица Вукаш иновић, Р адован ђ ед о в и ћ , Р адом и р
О стојић, Р а дом и р Зечевић • М ићо Кнеж евић, Љ убан Иванчевић,
Д р агољ уб ђуки ћ, Р адосав Зечевић , Вељко Гостиљ ац, Вуко Д евић,
М и одр аг Т ом ић , П етар Павићевић, Д раган Пајевић, Богољ уб
А рсовић, Вељко Рад. Р адовић, Д рагутин П ериш ић, Д раган
С отировић и М илосав Николић,

$8.00: Никола Берић и М илисав М аксимовић,

$ 7.00: М ића Раденковић,

$ 6.00: Н ен ад Ристић,

$ 5.00: Јанко Јанковић, М ирко М итровић, М иленко Ж ивановић,

С тојан Р ш ум овић, ђ о р ђ е Спаић, Л епосава Радановић и Н .Н .

$ 4.00: Јерем ија И вановић,

$ 3.00: Вукајло Ч уљковић.

Н А П О М Е Н А : Г оспођа Наталија Д. Петковић упутила је преко

наш ег Д руш тва члановима и пријатељима С рпског историјско-
културног друш тва „Њ егош “ своју дубок у захвалност на пажњи
коју су јо ј указали при оснивању Ф онда пок. Д уш ана О. П етковића и
подизањ у споменика.
Д а би се одуж ил а С .И .К .Д . „Њ егош “, Г осп ођа Петковић са своје
стране упутила нам је поклон о д $ 1,000.00, чиме је уписала за
великог доб р о тв о р а свог супруга пок. Д уш ана О. Петковића,
бивш ег наш ег председника и уредника часописа Гласник.
Захваљ ујем о Г оспођи Петковић на особи тој пажњи и овако лепом
поклону наш ем Друш тву.
ЦЕНТРАЛНИ ОДБОР.
 ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ

У Гласнику бр. 47 у чланку „Хрватско-усташки злочини над

Србим а Херцеговине“, поткрале су се неке штампарске
грешке и то:
На срт. 55. 8 ред одозго, уместо К отарском поглавнику,
треба да стоји К отарском поглаварству.
На стр. истој, 15 ред, стоји кабгом, треба каблом.
На стр. 56. 9 ред одоздо, стоји Шуманцима, треба
Шурмацима.
На стр. 57. 8 ред одозго стоји Ковачевића, треба Ковачине.
*
* *

На стр. 134 у „Ф утноти“ под 2. стоји: К.Ст. Поповић. —

треба К. Ст. Павловић.
Ур.
 156 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

НАШИМ САРАДНИЦИМА
Умољавамо сараднике “Гласника” да приликом слаља
својих рукописа поступају убудуће овако:
1) Куцати тексх писаћом машином.
2) Два прореда између редова.
3) На левој страни рукописа оставити размак ширине
три прста, на десној страни два прста.
4) Сарадници који пишу руком умољавају се да се
држе тачке 2 и 3 и, по могућности, да пишу што читкије
и јасније.
5) На дописе куцане м а ш и н о м — латиницом, обавезно
ставити ознаке на појединим словима, где јв то потребно.
Свима поштованим сарадницима ставља се до знања, да
се у будуће рукописи, у колико не буду штампани, неће
враћати.
Редакциони одбор „Гласника .

**
*
Чланци објављени у нашем часопису под потписом или
иницијалима обавезују само њихове писце а не и СИКД
“Њ егош” ни Редакциони одбор “Гласника”.
Редакциони одбор “Гласника”

* *
*

РЕДА К Ц И О Н И ОДБОР ГЛАСН И КА ПОЗИВА СВЕ

СРПСКЕ БОРЦЕ И УЧЕСНИКЕ У ПОКРЕТУ ОТПОРА
ђЕ Н Е РА Л А ДРАЖ Е М И Х А И Л О В И ћА , НА БРАТСКУ
СА РА Д Њ У И МОЛИ ИХ, Д А ДОСТАВЕ НА АДРЕСУ
У РЕД Н И Ш ТВ А “ГЛ А С Н И К А " СВОЈЕ У С П О М Е Н Е,
СВОЈЕ ДОЖ ИВЉ АЈЕ, ОПИСЕ БОРБИ У КОЈИМ А СУ
УЧЕСТВОВАЛИ, КАО И СВЕ ДРУ ГЕ ПОДАТКЕ ИЗ
ВРЕМ ЕНА ДРУ ГО Г СВЕТСКОГ РАТА И У ВЕЗИ СА
ЊИМ .
 Гласник ^ 110«01, историјско-културног друштва "Његош” 15 7

ИЗ АДМИНКОТРАЦИЈЕ ЧАСОИИСА “ГЛАСНИК”

Из Библиотеке н аш ег Д руш тва могу се добити и сле-

деће књиге:
Н А СТРАШ НОМ СУДУ од др Р а д о ја Вукчевића. Це-
на пет долара у меком и осам долара у тврдом повезу.
СРПСКИ ПАКАО У КОМ УНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИ-
Ј И од М илана Л. Р аји ћа. Ц ена шест долара.
КОСОВСКИ Б О Ж У Р И од Д рагољ уба Филиповића. Це-
на један долар.
ЈУ Г О С Л А В И ЈА У К Р И З И 1934-1941. Писац Јакоб Б.
Хоптнер. Превео н а српски јези к др Ч аслав М. Никитовић.
Ц ен а четири долара.
П ош иљ ка књ ига извршиће ce по пријему уплате у це-
лости.
И здаци (поштански) око сл агањ а књ ига и часописа
“ Г л а с н и к а ” п а д ају н а терет купаца.
Поруџбине з а књ иге слати н а адресу библиотекара:
Mr. Milorad Ralevich, 5746 N. Drake Ave., Chicago, 111. 60659, USA
Све претплате на часопис “Г л а с н и к ” слати на адрееу
администратора и рачуновође Д руш тва:
Rako Scepanovich, 1839 S. Lombard Ave., Cicero, Illinois 60650
Ч е к или “Мони ордер” назначити на:
Serbian Historical & Cultural Society “Njegos”.
Уплате за књ иге такође слати на друштво “Ш егош “ ,
а н а адресу администратора-рачуновође Р а к а Ш ћепановића.
Н а исти начин слати и све прилоге С И К Д “Њ е г о ш ” .
 С А Д Р Ж A J

1. Стогодиш њ ица прогласа Краљевине Србије. — ........... 3

П. Смиљковић и П. Савић
2. Казивањ а Ч арлса Пика. — К. Ст. П а в л о в и ћ ............... 10
3. И сторија једног комуникеа. — Ж. Ј1. К н е ж е в и ћ .........35
4. Мој сусрет и разговор са ам б а с ад о р о м Ренделом .—
Ј. Н. Ј а н к о в и ћ .............................................................................43
5. Преживео стрељање четника у Кочевљу. —
Б. М. Зечевић ...........................................................................62
6. Инфилтрација комуниста у официрски кор
Краљевине Југославије. — Б. А р с о в и ћ .............................66
7. Енглези, кнез Павле и догађаји 27 м арта
1941 године у Београду. — Д. П о п о в и ћ .......................... 73
8. Неумрли браниоци Радуча. — Мане П е ш у т ..................77
Књижевни део:
1. Тетка Мица и чика М ладен — Ружица П оповић . . . .95
2. Мисисипи. — Д. Р а јк о в и ћ ...................................................100
3. Свитање. — Д. Рајковић .....................................................101

Оцене и прикази књига:

1. Историја модерне Србије. — приказ
У. М и х а ј л о в и ћ ........................................................................ 103
2. Време смрти. — приказ У. М ихајловић ......................129
3. Емигранти и друге приче. — приказ
Д. Б р а у н о в и ћ .............................................................................133
4. Споменица освећења Срп. источно православне
цркве Св. Саве у Кливеланду. — приказ
Редакциони о д б о р ..................................................................134

Н аш и преминули чланови и пријатељи:

1. + М ихаило-М ика Рајковић. —
Ж. Ж. М а р и н к о в и ћ ................................................................136
2. + У спомен Десанки-Деси Брауновић. —
Д. Р а ј к о в и ћ ...............................................................................138
3. + Радован А. Шуменковић. — К. Ст. Павловић . . . . 141
4. + Радован Вујсић. — Вељко Рад. Радовић ..................144
5. + Миро Јанкетић. — Д. Б р а у н о в и ћ ................................. 145
СА ГОДИШ Њ Е СКУПШ ТИНЕ С И К Д „Њ ЕГ011Г
(Резолуција, Новоизабрани централни одбор,
Утемељачи, добротвори и велики добротвори,
Прилози за књижевни ф о н д ) ............................................ 148
И сп р авк е......................................................................................155
Важна обавешетења из У р е д н и ш т в а ...............................156