TEMELJ ASERTIVNOSTI

PRAVO SVAKE OSOBE JE DA SE IZRAZI I ZAUZME ZA SEBE!

ASERTIVNA PRAVA

1.Pravo na samoodgovornost. Preuzimajući odgovornost za sopstveno mišljenje, osećanje i

ponašanje, dajemo sebi slobodu izbora. Ukoliko sebi oduzimamo ovo pravo, tada najčešće
odgovornost prebacujemo na nekog drugog ( čoveka, okolnosti, višu silu, ili Boga). Posledica
toga je da krivimo druge za to kako se mi osećamo ili ponašamo.

2.Pravo da se ne dopadnem – Kada sebi oduzimamo ovo pravo onda prilagođavamo sebe, ono
što mislimo ili svoje postupke, tako da se svima ili nekoj osobi dopadnemo, da po svaku cenu
zadobijemo naklonost, pažnju, ljubav, da sprečimo i najmanji znak odbacivanja ili
neprihvatanja.

3.Pravo na nepravdanje. Kada nastojimo da se drugim ljudima dopadnemo, onda se često

izvinjavamo i pravdamo ako mislimo ili radimo nešto što drugi ne podržava. Objašnjavamo
razloge svojih postupaka koji će biti prihvatljivi drugim ljudima trudeći se da ne odudaramo,
da se ne zamerimo, da po svaku cenu obezbedimo njihovo prihvatanje, čak i u gotovo
beznačajnim situacijama (na primer, prodavcu čiji proizvod nismo kupili).

4. Pravo na granice. Kako da kažem „ne“?

Ovo pravo sebi oduzimamo kada:
a) Nekome pomažemo, a to NE ŽELIMO, odnosno nismo se ODLUČILI da pomognemo, već
nismo znali kako da postavimo granicu - „Ne mogu da ne pomognem“.
b) Kada pomažemo osobi da reši neki problem, a ona je odgovorna za njega i u realnoj je
mogućnosti da ga sama reši. Znači da smo pustili da tuđi problem bude naš.

5. Pravo na promenu mišljenja. Pravo da promenite sopstveno mišljenje jednostavno znači da

umete da mislite. Otpor da osoba promeni svoje mišljenje, stavove i uvrenja najčešće je izraz krutog
mišljenja ili socijalne anksioznosti (osoba se plaši da će je drugi ljudi proceniti kao nedoslednu,
prevrtljivu ili kao osobu slabog karaktera). Međutim, sasvim je normalno da osobe usled novih
iskustava i učenja promene svoje mišljenje u vezi sa nečim.
 6. Pravo na grešku i biti odgovoran za to. Najčešće oduzimamo sebi pravo na grešku zato što
izjednačavamo grešku sa ličnom pogrešnošću. Pogrešio sam = ja sam pogrešan. A istina je da smo
mi uvek vredni, a da grešimo u postupcima, dakle, pogrešivi smo, a ne pogrešni.
Osobe koje sebi oduzimaju ovo pravo ostaju pasivne jer se boje greške koju predviđaju, ili
postaju agresivne tako što odgovornost za učinjenu grešku prebacuju na drugoga.

7. Pravo na „Ne znam“ – pravo za saznavanje. Kao ljudi imamo biološka ograničenja da u
glavi držimo sva znanja. Takođe, nismo uvek u mogućnosti da predvidimo sve moguće posledice
svojih budućih akcija. Na putu smo saznanja kada sebi damo pravo na jednostavno “NE ZNAM”.

8. Pravo da ne razumem, da mi nije jasno.

Mi nismo čitači tuđih misli. Zato nemojte da očekujete od sebe da unapred prepoznajete tuđe želje,
mišljenje, očekivanja, da predviđate tuđe potrebe. Koristeći i braneći svoje pravo da ne razumemo,
mi zapravo pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na mogućnost da zajedno dođemo do boljeg
razumevanja.U suprotnom, ako sebi oduzimamo ovo pravo, osećamo se loše i “prozvani” ukoliko
je druga osoba besna, povređena ili uznemirena.

9. Pravo na sopstvenu logiku.. “Logika je jedan od spoljnih standarda koji mnogi ljudi koriste da
bi sudili o mom, kao i o vašem ponašanju...kao dokaz da smo mi pogrešili” (M. Smit).
Istina je da mi nastupamo iz sopstvenog sistema uverenja, i da ono što je nama logično ne mora
biti i drugoj osobi ( upis određene škole ili fakulteta, izbor partnera, raspolaganje sopstvenim
vremenom ili jednostavno ukus). Naše je pravo da sami procenjujemo značaj i vrednost onog čemu
težimo, preuzimajući odgovornost za sopstvene izbore.

10. Pravo da sudim o sebi i budem autonoman. Osoba bez imena i prezimena, bez svojih
granica je utopljena u masu, prepuštena tuđim odlukama, procenama ali i zabludama. Ako smo
prihvatili odgovornost za sebe, ono što mislimo, govorimo i činimo – znači da odbijamo da budemo
pasivne kreacije okoline i drugih, da se odlučujemo na sopstvene izbore, odbijajući da se osećamo
krivim, dužnim ili lošim ako nismo po tuđoj meri savršenstva.

Asertivnost ne podrazumeva samo borbu za svoja prava, već i uvažavanje prava

drugih.
 ASERTIVNE DOZVOLE

1. Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni.

2. Ne traži od drugih da ti se dopadnu.

3. Ne traži od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora.

4. Dopusti drugima da sami postave granicu u odnosu na tebe.

5. Pusti drugoga da se predomisli.

6. Dozvoli drugome da je pogrešiv i sam za to odgovoran.

7. Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit.

8. Ne insistiraj da se drugi ponašaju logično, ili prema tvojoj logici.

9. Ne traži od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti čitaju misli.

10.Dopusti drugom da bude nezavisan od tebe (autonomna ličnost).