MATURSKI RAD

PRORAČUN VUČNIH I DINAMIČKIH

KARAKTERISTIKA ZA VOZILO

HONDA JAZZ

UČENIK: FILIPOVIĆ JELENA

Sadržaj:

1. OSNOVNI PARAMETRI

1.1. Koeficijent otpora kotrljanja – f0

1.2. Koeficijent otpora prijanjanja – 
1.3. Koeficijent otpora transmisije –  p
1.4. Redukovani koeficijent otpora vazduha - KA
1.5. Čeona površina vozila – A
1.6. Masa vozila i raspored težine po osovinama
1.6.1.Raspored težine po osovinama
1.6.2.Normalne reakcije podloge i opterećenje vozila po osovinama
1.7. Dinamički poluprečnik točka

2. SPOLJNI OTPORI

2.1. Otpor kotrljanja - Rf

2.2. Otpor vazduha - RV
2.3. Otpor uspona - RU
2.4. Otpor puta - RΨ

3. SNAGA POTREBNA ZA SAVLAĐIVANJE OTPORA

3.1. Snaga potrebna za savlađivanje otpora kotrljanja - P f

3.2. Snaga potrebna za savlađivanje otpora vazduha – P V
3.3. Snaga potrebna za savlađivanje otpora uspona - P U

4. IZBOR KARAKTERISTIKE MOTORA

4.1. Crtanje dijagrama zavisnosti snage na točku od brzine kretanja

4.2. Snaga pri maksimalnoj brzini kretanja vozila – P* Vmax
4.3. Spoljna brzinska karakteristika (SBK)
4.4. Dinamička karakteristika vozila u poslednjem stepenu prenosa
4.4.1.Analiza maksimalne dinamičke karakteristike s obzirom na
vučnu silu i na otpore puta u poslednjem stepenu prenosa
5. CRTANJE DIJAGRAMA VUČE

5.1. Vrednosti otpora na vozilu

5.2. Obimna sila na pogonskim točkovima u pojedinim stepenima
prenosa
5.3. Obimna sila na točku – hiperbola vuče

6. CRTANJE DINAMIČKIH KARAKTERISTIKA VOZILA

6.1. Proračun dinamičkih karakteristika vozila u poslednjem stepenu

prenosa
6.2. Dinamička karakteristika s obzirom na uslove puta

7. CRTANJE DIJAGRAMA SNAGE – DIJAGRAM VUČE

7.1. Snaga vozila u pojedinim stepenima prenosa

7.2. Snaga potrebna za savladavanje otpora kretanja

8. MOGUĆNOST SAVLADAVANJA USPONA U POJEDINIM

STEPENIMA PRENOSA

9. STABILNOST VOZILA

9.1. Granična brzina kretanja vozila na horizontalnom putu

9.2. Granična brzina kretanja vozila na putu sa različitim bočnim
nagibom
9.3. Granična brzina kretanja vozila na putu sa različitim nagibom
 1. OSNOVNI PARAMETRI

1.1. Koeficijent otpora kotrljanja – f0

Koeficijent otpora kotrljanja točka određuje se eksperimentalno i zavisi

od čitavog niza činilaca.

U tabeli su dati koeficijenti otpora kotrljanja u zavisnosti od vrste i

kvaliteta površine kolovoza.

Vrsta i stanje podloge f0

Dobar beton 0,008 – 0,010

Loš beton 0,015 – 0,020
Dobar asfalt 0,010 – 0,012
Loš asfalt 0,016 – 0,023
Dobar makadam 0,013 – 0,023
Loš makadam 0,018 – 0,035

Usvajamo f0 = 0,011

1.2. Koeficijent otpora prijanjanja - 

Ovaj koeficijent zavisi od vrste i stanja podloge i usvaja se iz tabele.

Vrsta i stanje podloge 

Asfalt - suv 0,70 – 0,80

Asfalt – mokar 0,40 – 0,60
Beton – suv 0,80 – 0,90
Beton – mokar 0,75 – 0,90

Usvajam za suv asfalt koeficijent prianjanja  = 0,75

1.3. Koeficijent otpora transmisije -  P
 Ukupan mehanički stepen korisnosti transmisije kreće se u granicama
od 0,85 – 0,92.

Usvajam vrednost za koeficijent otpora transmisije  P = 0,90.

1.4. Redukovani koeficijent otpora vazduha - KA

Računa se po obrascu:

cx  
KA 
2

Vozilo cx

MAZDA 0,52
RENO 5 0,45
AUDI 80 0,46
VW POLO 0,45
FIAT TIPO 0,44
BMW 316 0,47
OPEL KADET 0,40
AUDI 100 0,42

Za koeficijent otpora vazduha usvajam c x  40

c x  40
  1,225

cx   0,40  1,225
KA  KA 
2 2

0,49
KA  K A  0,245
2

1.5. Čeona površina vozila – A

 Veličina čeone površine vozila određuje se na osnovu empirijskog
obrasca.

Za putničko vozilo:

A1   0,90  0,95  b p  H
ili
A1  0,775  B  H

Za teretno vozilo:

A1  1,05  1,10   b p  H
ili
A1  0,9  B  H

A1  0,92
A1  0,92  b p  H
A1  0,92  1492 mm  1525 mm
A1  0,92  1,492  1,525
A1  2,093276 m 2

1.6. Masa vozila i raspored težine po osovinama

Masa vozila se računa po obrascu:

mU  mS  mK

mU  1500 kg
mU  1083 kg
mK  ?

mK  mU  mS
mK  1500  1083
mK  417 kg

1.6.1. Raspored težine po osovinama

 Utvrđuje se na osnovu empirijskih vrednosti koje su date u narednoj
tabeli:

G zst l P
Vrsta vozila  ht (m)
G l
Putničko prazno 0,45 – 0,55 0,45 – 0,60
Putničko opterećeno 0,50 – 0,57 0,50 – 0,65
Teretno prazno 0,50 – 0,55 0,65 – 0,90
Teretno opterećeno 0,70 – 0,75 0,85 – 1,10
Autobus opterećen 0,45 – 0,55 0,80 – 1,00

ht (m)  0,45  0,60 ht  0,59

ht ( m)  0,59
A x 0,45 0,50
B y 0,59 y
C z 0,60 0,55

B A
y  z  x  x
CA

0,59  0,45
y  0,55  0,45  0,45
0,60  0,45
0,14
y  0,1  0,45
0,15
y  0,93  0,1  0,45
y  0,093  0,45
y  0,54

1.6.2. Normalne reakcije podloge i opterećenje vozila po osovinama

Ukupna težina vozila računa se po obrascu:

G  mU  g


g  9,81 m s 2 
mU  1500  kg 
G ?
G  mU  g
 G  1500  9,81
G  14715  N 
G zst l P
 G  G zst  G pst
G l

lP
 0,50 G pst  G  G zst
l

G zst
0,54  G pst  14715  7946,1
14715

Gzst  7946,1  N  G pst  6768,9  N 

lP
 0,50
2500

l P  1250

lz  l  lP

l z  2500  1250

l z  1250  mm

1.7. Dinamički poluprečnik točka

Računa se po obrascu:

2a  b
rd   
2
 gde je:

 - dinamički koeficijent radijalne deformacije (0,97 – 0,98)

a - visina profila pneumatika
b - unutrašnji prečnik pneumatika

175/65R14

65 2a  b
a  175 rd   
100 2

2  113,75  355,6
a  175  0,65 rd  0,97 
2

227,5  355,6
a  113,75  mm  rd  0,97 
2

583,1
b  14  25,4 rd  0,97 
2

b  355,6  mm rd  0,97  291,55

rd  282,8035

rd  0,2828035  m

2. SPOLJNI OTPORI

2.1. Otpor kotrljanja

Javlja se prilikom kretanja vozila između pneumatika i podloge.

Otpor kotrljanja za jedan točak određen je na sledeći način:

R ft  Gt  f
odnosno

R ft  mt  g  f
gde je:
R ft- otpor kotrljanja točka
Gt - težina točka
f - koeficijent otpora kotrljanja
mt - masa točka

Na osnovu ovoga može se odrediti ukupan otpor kotrljanja celog vozila.

Ako se uzme u obzir i uzdužni nagib puta izražen uglom  u smeru

vožnje dobija se izraz

R ft  G  f  cos 

gde je:

G - ukupna težina točka

f - koeficijent otpora kotrljanja

Koeficijent otpora kotrljanja f određuje se empirijski i zavisi od brzine

kretanja vozila a glasi:

0,5 2
f  f0  v za v  km h
10 6

v  km h  30 60 90 120 150 180

f 0,01145 0,0128 0,0150 0,0185 0,0222 0,0272
Rf N 168,48 188,35 220,72 272,22 326,67 404,66

0,5
f  0,11   30 2  0,01145
106

Rt  G  f  14715  0,01145  168,48  N 

Rf [N]
500

400

300

200

100

0
30 60 90 120 150 180
2.2. Otpor vazduha v [km/h]

Svakom kretanju u atmosferskoj sredini suprotstavljaju se sile otpora

sredine.

Ove sile se nazivaju otpor vazduha i obeležava se sa RV.

Otpor vazduha je rezultantna sila koja se javlja pri kretanju tela kroz
atmosferu.

Osnovne komponente otpora vazduha potiču od različitih pritisaka i

vrtloženja na prednjem i zadnjem delu vozila i od trenja u graničnom sloju
između čestica vazduha i površine vozila.

Pri praktičnom računanju izraz za otpor vazduha ima sledeći oblik:

RV  K a  A  v 2 za v  m s

gde je:

Ka - redukovani koeficijent otpora vazduha

A - čeona površina vozila

v - brzina kretanja vozila u [m/s]

v  km h  30 60 90 120 150 180

v  m s 8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
RV  N  35,58 142,34 320,53 569,72 890,08 1282,13

RV [N]
1400

1200

1000

800

600

400

200

0
30 60 90 120 150 180
v [km/h]
2.3. Otpor uspona

Pri kretanju vozila na usponu potrebno je savladati silu težine vozila

odnosno komponentu sile težine u pravcu puta.
 Ova komponenta sile težine naziva se otporom uspona i obeležava se
sa RU.

Otpor uspona određuje se iz izraza:

RU  G  sin   mU  g  sin 

Uobičajeno je međutim da se usponi puta daju u procentima (%) i

označavaju se sa U.

U1 U2 U3 U4 U5 U6

U [%] 5 10 15 20 25 30
 2,862 5,71 8,53 11,31 14,03 16,69
sin  0,0499 0,0995 0,1483 0,1961 0,2424 0,28
RU 734,27 1464,14 2182,23 2885,61 3566,91 4120,2

RU [N]

RU

U [%]
 5000

4000

3000

2000

1000

0
5 10 15 20 25 30

2.4. Otpor puta

Uobičajeno je da se otpori kotrljanja i uspona zajedno razmatraju i

jednim imenom se nazivaju otpor puta.

Otpor puta se računa po sledećem obrascu:

R  G   N 
gde je:

G - težina vozila
 - koeficijent otpora puta

Koeficijent otpora puta se računa po obrascu:

  f 0  cos   sin 

Otpor puta je zapravo jednak zbiru otpora kotrljanja i otpora uspona.

Izračunate vrednosti otpora puta date su u narednoj tabeli.

U [%] 5 10 15 20 25 30

 2,862 5,71 8,53 11,31 14,03 16,69

sin  0,00499 0,0995 0,1483 0,1961 0,2424 0,28

cos  0,9987 0,9950 0,9889 0,9805 0,9701 0,9570

 0,0598 0,109 0,1581 0,2059 0,2521 0,2981

R 879,95 1603,93 2326,44 3029,81 3709,65 4386,54

RΨ [N]
5000

RΨ
4000

3000

2000

1000

0
5 10 15 20 25 30
U [%]

3. SNAGA POTREBNA ZA SAVLADAVANJE OTPORA

 3.1. Snaga potrebna za savladavanje otpor kotrljanja

Snaga potrebna za savladavanje otpora kotrljanja Pf se računa po

sledećem obrascu:

Pf  R f  v W 

gde je:

Rf - otpor kotrljanja

v - brzina kretanja vozila u [m/s]

Izračunate vrednosti date su u sledećoj tabeli a promena snage u

zavisnosti od brzine date su grafikom.

v  km h 
30 60 90 120 150 180
v  m s
8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
Rf N
168,48 188,35 220,72 272,22 326,67 404,66
Pf W 
1,4034 3,137911 6,768 9,073092 ’13,60907 20,233

Pf [W]
20

Pf
15

10

0
30 60 90 120 150 180
v [km/h]

3.2. Snaga potrebna za savladavanje otpor vazduha

Određuje se po obrascu:

PV  RV  v W 
gde je:

RV - otpor vazduha

v - brzina kretanja vozila u [m/s]

v  km h 
30 60 90 120 150 180
v  m s
8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
 RV  N 
35,58 142,34 320,53 569,72 890,08 1282,13
PV W 
296,38 2371,38 8013,25 18988,76 37080,73 64106,50

PV [W]

60000 PV

45000

30000

15000

0
30 60 90 120 150 180
v [km/h]
3.3. Snaga potrebna za savladavanje otpor uspona

Određuje se po obrascu:

PU  RU  v  kW 
gde je:

RU - otpor uspona
v - brzina kretanja vozila u [m/s]
v [km/h] 30 60 90 120 150 180
U [%] RU [N] v [m/s] 8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
5 734,27 PU1 [kW] 6,1155 12,2393 18,3567 24,4732 30,5896 36,7135
10 1464,14 PU2 [kW] 12,1962 24,3925 36,6035 48,7997 60,9960 73,2070
15 2182,23 PU3 [kW] 18,1779 36,3559 54,5570 72,7337 90,9117 109,1110
 20 2885,61 PU4 [kW] 24,0371 48,0743 72,1402 96,1773 120,2145 144,2805
25 3566,91 PU5 [kW] 29,7123 59,4247 89,1727 118,8851 148,5974 178,3455
30 4120,20 PU6 [kW] 34,3212 68,6425 103,0050 137,3200 170,8900 206,0100

PU [kW]
250

200 PU6
PU5
150 PU4
PU3
100
PU2
50 PU1

0
30 60 90 120 150 180
v [km/h]

4. IZBOR KARAKTERISTIKE MOTORA

4.1. Crtanje dijagrama zavisnosti snage na točku od brzine kretanja

 Snaga na zamajcu motora Pe dobija se kada se snaga koja je potrebna
na točkovima podeli sa stepenom korisnosti transmisije.
PE*
PE 
p
gde je:
PE - snaga na zamajcu
PE* - snaga na točkovima za savladavanje puta
 p - koeficijent korisnosti transmisije

Potrebna snaga na točkovima u slučaju kada se vozilo kreće po

horizontalnom putu data je izrazom:

Pr
PE* 
p
gde je:
Pr   R f  R   v
P  G  f  v  Ka  A  v2
v  km h 
30 60 90 120 150 180
v  m s
8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
Rf N
168,48 188,35 220,72 272,22 326,67 404,66
RV  N 
35,58 142,34 320,53 569,72 890,08 1282,13
Pr  kW 
0,4648 2,5599 8,2340 19,2610 37,4074 64,5112
PE*  kW 
0,5165 2,8443 9,1489 21,4011 41,7638 71,6791
Pr   R f  R   v  168,48  35,58  8,33  464,86
Pr
PE* 
p
464,86
PE* 
0,90
PE*  516,51

Pr; P*E [kW]

P*E

v [km/h]
75

Pr
50

25

0
30 60 90 120 150 180

4.2. Snaga pri maksimalnoj brzini kretanja vozila

Ovu snagu usvajamo iz dijagrama br. 8 i za maksimalnu brzinu kretanja

vozila dobijamo:

max  69
*
PEv

4.3. Spoljna brzinska karakteristika

Ova karakteristika motora određuje se na probnom stolu,

eksperimentalno ili je usvajaju proizvođači motora.

Kada ne postoje podaci o spoljnoj brzinskoj karakteristici pristupa se

njenom određivanju prema empirijskim obrascima.

Jedan od postupaka je Lajdermanov obrazac:

  ne  ne 
2
 
3

PE  PE max  C1  C2    C3  ne  
 nep max n  n  
  ep max   ep max  

DIEZEL
OTO
direktno ubrizgavanje sa produktom sa vihornom komorom

C1 1 0,5 0,6 0,7

C2 1 1,5 1,4 1,3

C3 1 1 1 1

Obrtni moment računa se po obrascu:

PE
M E  9554
nE

nE  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

nE
0,116 0,166 0,333 0,5 0,666 0,833 1 1,166
nEp max
2
 nE 
  0,013 0,027 0,110 0,25 0,443 0,693 1 1,359
n 
 Ep max 
3
 nE 
  0,002 0,003 0,037 0,125 0,295 0,578 1 1,585
n 
 Ep max 

PE  kW  9,333 13,86 29,57 45,62 59,43 69,26 73 68,64

M E  Nm 127,4 132,4 141 145,2 141,9 132,3 116,2 93,68

 4.4. Dinamička karakteristika vozila u poslednjem stepenu prenosa

U zadatku je postavljen uslov da vozilo savlada uspon od 5% u

poslednjem stepenu prenosa i on se ne savladava pri maksimalnoj brzini već
pri maksimalnom obrtnom momentu motora.

Tada se izračunava dinamički faktor u poslednjem stepenu prenosa za

puno vozilo.

F0  RV
DP 
G
1  PE  p 
DP    RV 
mU  g  v m s  
v  t  rd
t  nt  2
ne
nt 
iu
n
t  e  2
iu
 ne  2
t   rd
iu  60
  ne  rd
v  m s
30  i0  i pm
gde je:

Dp - dinamička karakteristika punog vozila

i0 - prenosni odnos u glavnom prenosu
i pm - prenosni odnos u poslednjem stepenu
iu - ukupni prenosni odnos
id - dinamički poluprečnik točka

nE  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

v m s  0,965 1,379 2,757 4,136 5,515 6,893 8,272 9,651

v km h 3,474 4,962 9,926 14,89 19,85 24,82 29,78 35,74

RV  N  0,478 0,975 3,899 8,830 15,59 24,37 35,09 47,77

PE W  9333 13856 29570 45620 59430 69260 73000 68640

Dp 0,592 0,615 0,656 0,674 0,658 0,613 0,538 0,432

 Dp
0.8

0.6 Dp

0.4

0.2

0.0
700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000
n [o/min]

4.4.1. Analiza maksimalne dinamičke karakteristike s obzirom na vučnu silu i

na otpore puta u poslednjem stepenu prenosa

Može se utvrditi da je maksimalna dinamička karakteristika D pmax

jednaka 0,5377.

Dinamičku karakteristiku s obzirom na uslove puta određujemo iz

obrasca:

F0  RV
Dd max 
G
R f  RV  RV  RV
Dd max 
G
R f  RV
Dd max 
G
G  f  cos   G  sin 
Dd max 
G
Dd max  f  cos   sin 
Dd max   ; U  5% ; Dd max  0,0598
 Pošto je D p max veće od Dd max izabrani motor zadovoljava postavljene
uslove tj. njegova snaga je dovoljna da se savlada dati uspon u poslednjem
stepenu prenosa.

5. CRTANJE DIJAGRAMA VUČE

Vučna sila na točku F0 računa se s obzirom na karakteristike pogona u

funkciji brzine i stepena prenosa u menjaču.
 5.1. Vrednosti otpora na vozilo

Otpor kretanja vozila dat je izrazom:

RR  R f  RV  RU

v [km/h] 30 60 90 120 150 180

Rf [N] 168,47 188,35 220,72 272,22 326,67 404,66
RV [N] 35,58 142,34 320,53 569,72 890,08 1282,13
U [%] RU [N] Rf + RV 204,06 330,69 541,25 841,94 1216,75 1687,79
5 734,27 RR1 938,33 1064,96 1275,57 1576,21 1951,02 2422,06
10 1464,14 RR2 1666,82 1796,83 2005,39 2033,86 2354,22 2746,27
15 2182,23 RR3 2386,29 2512,53 2723,48 3024,17 3398,08 3870,02
20 2885,61 RR4 3089,67 3216,30 3426,86 3727,55 4102,36 4573,40
25 3566,91 RR5 3770,97 3897,60 4108,16 4198,85 4783,66 5254,70
30 4120,20 RR6 4324,26 4450,89 4661,45 4962,14 5336,95 5807,55

5.2. Obimna sila na pogonskim točkovima u pojedinim stepenima

prenosa

Obimna sila na pogonskim točkovima računa se s obzirom na

maksimalno raspoloživi obrtni moment motora:

M e  iO  imi  hQ
FOi 
rd

gde je:

imi - prenosni odnos u i-tom stepenu prenosa

Brzina vozila u pojedinim stepenima prenosa računa se prema izrazu:

  ne  rd
Vi   m s
30  iO  imi

Snaga na pogonskim točkovima dobija se pomoću izraza:

 PO  PE  p

Dobijene vrednosti sile i brzine predstavljaju se tabelarno:

ne  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

M e  Nm  127,38 132,38 141,00 154,28 141,94 132,34 116,24 93,68
Pe  kW  9,333 13,85 29,57 45,62 59,43 69,26 73,00 68,64
PO  kW  8,997 12,465 26,613 41,056 53,487 62,334 65,700 61,776
vO1  m s  1,45 2,08 4,16 6,25 8,33 10,42 12,50 14,59
vO1  km h 5,22 7,48 14,97 22,50 29,98 37,51 45,00 52,52
FO1  N  5756,2 5982,9 6371,9 6565,4 6414,4 5980,5 5253,0 4233,5
vO 2  m s  2,75 3,93 7,87 11,81 15,75 19,69 23,63 27,57
vO 2  km h 9,90 14,14 28,33 56,70 64,11 70,88 85,06 99,25
FO 2  N  3046,2 3165,8 3371,9 3474,2 3394,4 3164,8 2779,8 2240,3
vO 3  m s  3,90 5,58 11,16 16,74 22,32 27,90 33,49 39,07
vO 3  km h 14,04 20,08 40,17 60,26 80,35 100,44 120,56 140,65
FO 3  N  2149,7 2234,1 2379,6 2603,7 2395,5 2233,5 1961,7 1581,0
vO 4  m s  5,09 7,27 14,54 21,81 29,08 36,35 43,62 50,90
vO 4  km h 18,32 26,17 52,34 78,51 104,68 130,86 157,03 183,24
FO 4  N  1650,2 1714,9 1826,6 1882,1 1838,8 1714,4 1505,9 1213,6
vO 5  m s  5,96 8,52 17,04 25,56 34,08 42,60 51,12 59,64
vO 5  km h 21,45 30,67 61,34 92,01 122,68 153,36 184,03 214,70
FO 5  N  1408,2 1463,5 1558,8 1606,1 1569,2 1463,0 1285,1 1035,7

5.3. Obimna sila na točku – hiperbola vuče

Idealna obimna sila na točku kada bi uvek imali maksimalnu snagu

motora u funkciji brzine naziva se hiperbola vuče i data je izrazom:

Pe max  p
FOl 
v
gde je:

v  m s
Pe max W 
Izračunate vrednosti se predstavljaju tabelarno i na dijagramu.

v  km h  30 60 90 120 150 180

v  m s 8,33 16,66 25 33,33 41,66 50
FOl  N  7,88 3,94 2,62 1,97 1,57 1,31
 6. CRTANJE DINAMIČKIH KARAKTERISTIKA VOZILA

6.1. Proračun dinamičkih karakteristika vozila u poslednjem stepenu

prenosa

Dinamička karakteristika za pojedine stepene prenosa menja se s

obzirom na pogonsku karakteristiku, a za puno vozilo računa se po obrascu:

FOi  RVp
Di 
G

Izračunate vrednosti predstavljaju se tabelarno i dijagramski.

ne  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

vO1  m s  1,45 2,08 4,16 6,25 8,33 10,42 12,50 14,59
vO1  km h  5,22 7,48 14,97 22,50 29,98 37,51 45,00 52,52
i1 FO1  N  5756,2 5982,4 6371,9 6565,4 6414,4 5980,6 5253,0 4233,5
RV 1 1,0782 2,2188 8,8752 20,033 35,586 55,683 80,133 109,17
D1 0,3911 0,4063 0,4324 0,4448 0,4334 0,4026 0,3515 0,2802
vO 2  m s  2,75 3,93 7,87 11,81 15,75 19,69 23,63 27,57
vO 2  km h 9,9 14,14 28,33 56,70 64,11 70,88 85,06 99,25
i2 FO 2  N  3046,2 3165,8 3371,9 3474,2 3394,4 3164,8 2779,8 2240,3
RV 2 3,8784 7,9209 31,764 71,530 127,21 168,53 286,36 389,82
D2 0,2067 0,2146 0,2269 0,2312 0,2220 0,2036 0,1694 0,1257
i3 vO 3  m s  3,90 5,58 11,16 16,74 22,32 27,90 33,49 39,07
vO 3  km h 14,04 20,08 40,17 60,26 80,35 100,44 120,56 140,65
FO 3  N  2149,7 2234,1 2379,6 2603,7 2395,5 2233,5 1961,7 1581,0
RV 3 7,8004 15,968 63,873 143,71 255,49 399,20 575,20 782,85
 ne  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000
D3 0,1455 0,1507 0,1573 0,1671 0,1454 0,1246 0,0942 0,0542
vO 4  m s  5,09 7,27 14,54 21,81 29,08 36,35 43,62 50,90
vO 4  km h 18,32 26,17 52,34 78,51 104,68 130,86 157,03 183,24
i4 FO 4  N  1650,2 1714,9 1826,6 1882,1 1838,8 1714,4 1505,9 1213,6
RV 4 13,28 27,10 108,42 243,95 433,65 677,64 975,80 1328,7
D4 0,1112 0,1147 0,1167 0,1113 0,095 0,0704 0,0360 -7,822
vO 5  m s  5,96 8,52 17,04 25,56 34,08 42,60 51,12 59,64
vO 5  km h 21,45 30,67 61,34 92,01 122,68 153,36 184,03 214,70
i5 FO 5  N  1408,2 1463,5 1558,8 1606,1 1569,2 1463,0 1285,1 1035,7
RV 5 18,217 37,228 148,91 335,05 595,65 930,70 1340,2 1824,1
D5 0,0944 0,0969 0,0958 0,0863 0,0661 0,0361 -3,748 -0,053

0.40

0.30
D1

0.20

D2
0.10
D3
D5 D4
0.00
700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000
n [o/min]

6.2. Dinamička karakteristika s obzirom na uslove puta

FOi  RV 
D pi   f U  a 
G g
 Za kretanje vozila jednolikom brzinom dinamička karakteristika se
računa:
Di  f  U

Kada se vozilo kreće po horizontalnom putu Di  f

7. CRTANJE DIJAGRAMA SNAGE – DIJAGRAM VUČE

7.1. Snaga vozila u pojedinim stepenima prenosa

Vrednost snage motora na pogonskim točkovima s obzirom na gubitke

u transmisiji data je izrazom:

PO  Pe  p

Izračunate vrednosti predstavljaju se tabelarno.

ne  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000

Pe  kW  9,33 13,85 29,57 45,62 59,43 69,26 73 68,64
PO  kW  8,997 12,465 26,613 41,056 53,487 62,334 65,7 61,776
vO1  km h 5,22 7,48 14,97 22,5 29,98 37,51 43 52,52
vO 2  km h 9,9 14,14 28,33 56,7 64,11 70,88 85,06 99,25
vO 3  km h 14,04 20,08 40,17 60,26 80,35 100,44 120,56 140,65
vO 4  km h 18,32 26,17 52,34 78,51 104,68 130,86 157,03 183,24
vO 5  km h 21,45 30,67 61,34 92,01 122,68 153,36 184,03 214,70

7.2. Snaga potrebna za savladavanje otpora kretanja

Ka otporu kretanja vozila razmatramo otpor kotrljanja, otpor uspona i

otpor vazduha.

Snaga potrebna za savladavanje razmatranih otpora zavisi od zadate

brzine kretanja.
 Potrebna snaga za savladavanje ovih otpora u zavisnosti od brzine
kretanja vozila predstavlja se tabelom i dijagramom.

Pr  Pf  PV  Pu

v km h 30 60 90 120 150 180

Pf  kW  1,403 3,137 6,768 9,073 13,609 20,233
PV  kW  0,2963 2,3713 8,0132 18,989 37,081 64,101
PU 1  kW  6,1154 12,2393 18,3567 24,4732 30,5896 36,7135
PR1  kW  7,8147 17,7476 33,1379 52,5349 81,2793 121,053
PU 2  kW  12,1962 24,3925 36,6035 48,7997 60,9960 73,207
PR 2  kW  13,8955 29,9008 51,3847 76,8614 111,6857 157,5465
PU 3  kW  18,1779 36,3559 54,557 72,7337 90,9117 169,111
PR3  kW  19,8772 41,8642 69,3382 100,7954 141,6014 193,4505
PU 4  kW  24,0371 48,0742 72,1402 96,1773 120,2045 144,2805
PR 4  kW  25,7364 53,5825 86,9214 124,239 170,9042 228,62
PU 5  kW  29,7123 59,4247 89,1727 118,8851 148,5974 178,3455
PR5  kW  31,4116 64,833 103,9539 143,9468 199,2871 262,685
PU 6  kW  34,3212 68,6425 103,005 137,32 170,89 206,01
PR 6  kW  36,0205 74,1508 117,7862 165,3817 221,5779 290,3495
PRi
300 PR6
PR5
250
PR4
200 PR3

150
PR2
PR1
100

50

0
30 60 90 120 150 180
v [km/h]
 8. MOGUĆNOST SAVLADAVANJA USPONA U POJEDINIM
STEPENIMA PRENOSA

Uspon koje vozilo može da savlada u pojedinim stepenima prenosa

određuje se na osnovu bilansa vuče.

FO  R f  RV  RU
FO  G  f  RV  G  sin 
G  sin   FO  G  f  RV :G
FO  RV
sin   f
G
sin   D  f
  arcsin D  f 
U  tg  100 %
 ne  o min  700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000
v1  km h 5,22 7,48 14,97 22,50 29,98 37,51 45,00 52,52
D1 0,3911 0,4063 0,4324 0,4448 0,4334 0,4026 0,3515 0,2802
i1
sin  1 22,33 23,28 24,92 25,70 24,98 23,05 19,90 15,61
U 1  % 41,09 43,03 46,46 48,14 46,60 42,55 36,21 27,95
v2  km h 9,9 14,14 28,33 56,70 64,11 70,88 85,06 99,25
D2 0,2067 0,2146 0,2269 0,2312 0,2220 0,2036 0,1694 0,1257
i2
sin  2 11,28 11,74 12,46 12,72 12,18 11,10 9,11 6,58
U 2  % 19,95 20,79 22,11 22,57 21,58 19,62 16,04 11,54
v3  km h 14,04 20,08 40,17 60,26 80,35 100,44 120,56 140,65
D3 0,1455 0,1507 0,1573 0,1671 0,1454 0,1246 0,0942 0,0542
i3
sin  3 7,72 8,03 8,41 8,98 7,72 6,52 4,77 2,47
U 3  % 13,57 14,10 14,78 15,80 13,56 11,43 8,34 4,32
v4  km h 18,32 26,17 52,34 78,51 104,68 130,86 157,03 183,24
D4 0,1112 0,1147 0,1167 0,1113 0,095 0,0704 0,0360 -7,822
i4
sin  4 5,75 5,95 6,06 5,75 4,81 3,40 1,43
U 4  % 10,07 10,42 10,62 10,08 8,42 5,95 2,50
v5  km h 21,45 30,67 61,34 92,01 122,68 153,36 184,03 214,70
D5 0,0944 0,0969 0,0958 0,0863 0,0661 0,0361 -3,748 -0,053
i5
sin  5 4,78 4,92 4,86 4,31 3,15 1,42
U 5  % 8,36 8,62 8,51 7,55 5,51 2,51
 U
50

40

30
U1

20

10 U2

U5 U4 U3
0
700 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000
n [o/min]
 9. STABILNOST VOZILA

9.1. Granična brzina kretanja vozila na horizontalnom putu

Granična brzina kretanja vozila na horizontalnom putu kroz krivinu

poluprečnika R sa aspekta zanošenja vozila data je izrazom.

v gr  R  g   m s

Grafička brzina kretanja vozila pri nultom bočnom nagibu ( ) za

različite vrednosti poluprečnika krivine data je u tabeli.

R  m 20 40 60 80 100 120
v gr  m s  12,13 17,15 21,01 24,26 27,12 29,71
v gr  km h 43,66 61,75 75,63 87,33 97,64 106,96

9.2. Granična brzina kretanja vozila na putu sa bočnim nagibom

Granična brzina kretanja vozila na putu sa konstantnim poluprečnikom i

različitim bočnim nagibima računa se:

R  g     tg 
v gr   m s
1    tg

R  m 20 40 60 80 100 120
v gr  m s  15,80 22,34 27,36 31,60 35,33 38,70
1  150
v gr  km h 56,88 80,42 98,49 113,76 127,18 139,32
v gr  m s  14,53 20,55 25,17 29,07 32,50 35,60
1  10 0
v gr  km h 52,30 73,98 90,61 104,65 117,00 128,16
 v gr  m s  13,29 18,79 23,02 26,58 29,72 32,55
1  5 0
v gr  km h 47,84 67,64 82,87 95,68 106,99 117,18
v gr  m s  12,13 17,16 21,01 24,26 27,12 29,71
1  0 0
v gr  km h 43,67 61,76 75,64 87,34 97,65 106,97
v gr  m s  11,04 15,66 19,18 22,14 24,76 27,12
1  50
v gr  km h 39,74 56,37 69,04 79,70 89,13 97,63
v gr  m s  9,98 14,11 17,28 19,96 22,31 24,39
1  10 0
v gr  km h 35,92 50,79 62,20 71,85 80,31 87,80
v gr  m s  8,87 12,55 15,37 17,75 19,85 21,74
1  150
v gr  km h 31,93 45,18 55,33 63,90 71,46 78,26

vg [km/h]
140 1
2
120 3
4
100 5
6
80 7

60

40

20

0
20 40 60 80 100 120
R [m]

9.3. Granična brzina kretanja vozila na putu sa različitim nagibom

Granične brzine kretanja vozila na putu sa konstantnim poluprečnikom

krivine i različitim nagibom puta računaju se:
  b
R  g   hO  tg  
 2
v gr 
b
 m s
hO   tg
2

Izračunate vrednosti date su u tabeli i dijagramu:

R  m 20 40 60 80 100 120
v gr  m s  11,01 15,58 19,09 22,04 24,64 27,00
1  150
v gr  km h 39,63 58,08 68,72 79,34 88,70 97,20
v gr  m s  9,94 14,06 17,23 19,89 22,24 24,36
1  10 0
v gr  km h 35,78 50,61 62,02 71,60 80,06 87,69
v gr  m s  8,82 12,50 15,32 17,70 19,80 21,69
1  5 0
v gr  km h 31,75 45,02 55,15 63,72 71,28 78,08
v gr  m s  7,68 10,87 13,31 15,37 17,19 18,83
1  0 0
v gr  km h 27,64 39,13 47,91 55,33 61,88 67,78
v gr  m s  6,39 9,03 11,07 12,78 14,29 15,65
1  50
v gr  km h 23,00 32,50 39,85 46,00 51,44 56,34
v gr  m s  4,82 6,82 8,35 9,65 10,79 11,82
1  10 0
v gr  km h 17,35 24,55 30,06 34,74 38,84 42,55
v gr  m s  2,46 3,48 4,26 4,92 5,50 6,03
1  150
v gr  km h 8,85 12,52 15,33 17,71 19,80 21,70
vg [km/h]
140

120

100 1
2
80
3
4
60 5
40 6

20 7

0
20 40 60 80 100 120
R [m]