Savremena Poljoprivredna Tehnika 2008 No 1 2 Januar

Naučni časopis za poljoprivrednu tehniku
Sav. polj. tehn., Cont. Agr. Eng. Vol. 34 (2008), No. 1-2, p. 1-116, Novi Sad, Jan. 2008
SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING
Radovi iz ove sveske su saopšteni na XXXIV simpozijumu

POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
UDK 631 (05) YU ISSN 0350-2953

Vol. 34 2008 No. 1-2
Časopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
Journal CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING
Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975.
Izdavač - Publisher
JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU
Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Tel. 021/485 3447, Fax: 021/475 0468
E-mail: mbrkic@polj.ns.ac.yu
Suizdavači - Copublisher
VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad
DEPARTMAN ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA, Novi Sad
INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIČKIH NAUKA, Novi Sad
Glavni i odgovorni urednik

Editor in cheif CIP - Категоризација у публикацији
Dr Miladin Brkić Библиотека Матице црпске, Нови Сад
Urednik – Editor 631(05)
Dr Anđelko Bajkin
Dr Jan Turan SAVREMENA poljoprivredna tehnika = Contemporary
Agricultural Engineering : jugoslovenski naučni časopis za
Tehnički urednici - Technical Editors poljoprivrednu tehniku / glavni i odgovorni urednik Miladin
Mr Ondrej Ponjičan Brkić. - God. 1, br. 1 (1975)- . - Novi Sad : Jugoslovensko
Mr Aleksandar Sedlar naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, 1975-. – 23 cm
Lektor Tromesečno.
Radmila Brkić – profesor književnosti ISSN 0350-2953
UDK COBISS.SR-ID 5117698
Radmila Kevrešan, dipl.hem.
Biblioteka Poljoprivrednog fakulteta
Izdavački savet - Publisher board
Dr Juraj Poničan (Slovačka), dr Rajko Bernik, (Slovenija), dr Simion Popesku (Rumunija), dr Peter Schulze
Lammers (Nemačka), dr Janoš Beke (Mađarska), dr Nicolaj Mihailov (Bugarska), Kamil Okyay Sindir (Turska), dr
Milan Đević (SRB), dr Petar Sekulić (SRB), dr Milan Martinov (SRB), dr Ljiljana Babić (SRB), dr Nedeljko
Malinović (SRB), dr Stanislav Kovčin (SRB), dr Furman Timofej (SRB), dr Rajko Bugarin (SRB)
Uređivački odbor - Editorial board
Dr Miladin Brkić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Đukić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Miloš
Tešić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; dr Anđelko
Bajkin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Lazar Savin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nedeljko
Malinović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Dragan Marković, Mašinski fakultet, Beograd; mr Ondrej
Ponjičan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Mihal Meši, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Aleksandar
Sedlar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, mr Milan Kekić, Bečej; dr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
dr Todor Janić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Časopis izlazi svaka tri meseca. Journal is published four times a year.
Godišnja pretplata za preduzeća je Subscription price for the organizations is 30 €,
2400 din, za inostranstvo 4800 din, for foreign organizations 60 €
za individualne pretplatnike 1600 din, for individual subscribers 20 € and only for
za članove društva 800 din Society members 10 €
Pretplatu slati na: for subscription
Žiro račun 340-1999-44 (za časopis) please contact the Editor
Štampa - Printed by
Štamparija: Grafoprodukt, Desanke Maksimović 52- Novi Sad
Tiraž: 350 primeraka
JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU
Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8
XXXIV SIMPOZIJUM "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"

Programski (redakcioni) odbor:
Prof. dr Nikola Đukić, predsednik.
Članovi: prof. dr Miladin Brkić, glavni i odgovorni urednik, prof. akademik dr Miloš Tešić,
prof. dr Anđelko Bajkin, prof. dr Nedeljko Malinović, prof. dr Vlado Potkonjak, prof. dr
Milan Martinov, dr Lazar Savin, prof. dr Petar Sekulić, prof. dr Timofej Furman, prof. dr
Todor Janić, doc. dr Jan Turan (tehnički sekretar).
Organizacioni odbor
Predsednik: Branislav Ogrizović dipl. ing,
podpredsednici: prof. dr Timofej Furman, prof. dr Miladin Brkić, doc. dr Jan Turan, doc. Dr
Lazar Savin, članovi: dr Mihal Meši, doc, dr Branko Veselinov, doc, dr Todor Janić, mr
Ondrej Ponjičan, mr Milan Kekić, Petar Radić dipl. inž, Živan Jovanović spec, Nikola
Škrbić dipl. inž, Aleksandar Kekić spec, Goran Micković dipl. inž, Marko Stojanović dipl.
inž, mr Đorđe Mišković, dipl. ecc, Dušan Erdeljan, dipl. ecc, Milenko Sinđić, dipl. inž,
Nebojša Vučković, dipl. inž, sekretar: Vučko Popović inž.
ORGANIZATORI I SUORGANIZATORI
XXXIV SIMPOZIJUMA "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"
Organizatori:
JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU,

Novi Sad,
VOJVOĐANSKO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU, Novi Sad,
Suorganizatori:
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd,

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, Beograd
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vovoprivredu, Novi Sad,
Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Novi Sad,
Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Institut za mehanizaciju, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad,
Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beogred.
Zlatibor, Hotel "Čigota", 27.01. - 02.02.2008.

Savremena poljoprivredna tehnika
Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 s. 1-116, Novi Sad, januar 2008
SADRŽAJ
1. Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S:

Fazno sušenje lekovitog bilja u šaržnoj sušari
Originalni naučni rad 0350-2953(2008) 34: 1-2, s. 1-12 1
2. Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj:

Analiza efekata investicionih ulaganja u industriji prerađevina
od kukuruza
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008)34: 1-2, s. 13-18 13
3. Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj:

Energetska efikasnost konvektivnog sušenja
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2 s. 19-25 19
4. Martinov M, Veselinov B, Bojić S:

Drobljenje oklasaka kukuruza – priprema za korišćenje kao gorivo
Orginalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2 s. 26-31 26
5. Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin, S:

Kontrola mikroklimatskih parametara u objektima zaštićenog prostora
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 32-39 32
6. Turan J, Kosovac M:
Poprečna distribucija mineralnog đubriva
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 40-46 40
7. Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J:

Uticaj dubine setve na kvalitet setve šećerne repe
Orginalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 47- 54 47
Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 s. 1-116, Novi Sad, januar 2008
8. Bajkin A, Ponjičan O, Marković V:

Ubiranje mladog krompira
Orginalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 55-62 55
9. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R:

Definisanje matematičkog modela habanja rasprskavača i njegov značaj
za domaću proizvodnju
10. Turan J, Findura P:

Prinos slame sa različitim visinama reza kose
11. Brkić M, Janić T:

Briketiranje i peletiranje biomase
Prethodno saopštenje 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 78-86 78
12. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka,

Jarak Mirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J:
Istraživanje uticaja sabijenosti zemljišta na prinos suncokreta i
promene u zemljištu na uvratinama i unutrašnjem delu parcele
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, s. 87- 96 87
13. Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R:

Optimalizacija traktorsko–mašinskih sistema za obradu zemljišta
Originalni naučni rad 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 97
IN MEMORIJAM
Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 p. 1-116, Novi Sad, januar 2008
CONTENTS
1. Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S:

Three phases drying of medicinal plants in batch dryers
Original scientific paper 0350-2953(2008) 34: 1-2, p. 1-12 1
2. Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj:

Analysis of investing input effect in corn product industry
Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 13-18 13
3. Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj:

Energy effectiveness of convection dryining
Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2 p. 19-25 19
4. Martinov M, Veselinov B, Bojić S:

Maize cobs processor – preparations for its use as a fuel
Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2 p. 26-31 26
5. Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin, S:

Control of climatic condition inside greenhouses
6. Turan J, Kosovac M:
Side distribution of fertilizer
7. Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J:

Planting depth from the sugar beet seeding quality viewpoint
Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 47- 54 47
Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2 p. 1-116, Novi Sad, januar 2008
9. Bajkin A, Ponjičan O, Marković V:

Young potato harvesting
Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 55-62 55
10. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R:

Define of nozzle wear models and their significance for
domestic nozzle production
Orginal scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 63-71 63
11. Turan J, Findura P:

The amount of straw with diferent cutting hights
Orginal scietific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 72-77 72
12. Brkić M, Janić T:

Briquetting and pelletting biomass
Preliminary review 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 78-86 78
13. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka,

Jarak Mirjana, Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J:
The analysis of soil compaction influence on sunflower yield and
changes in soil on headlands and inner part of fields
Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 87- 96 87
14. Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R:

The optimization of tractor-machinery systems for tillaging
Original scientific paper 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 97
IN MEMORIAM
Cont. Agr. Engng. Vol. 34, No. 1-2, p. 116, Novi Sad, januar 2008
Biblid: 0350-2953(2008)34:1-2, p. 1-12 Originalni naučni rad

UDK: 633.88:631.365 Original scientific paper
FAZNO SUŠENJE LEKOVITOG BILJA U ŠARŽNOJ SUŠARI
THREE PHASES DRYING OF MEDICINAL PLANTS IN BATCH DRYERS
Martinov M*, Adamović D**, Veselinov B*, Mujić I***, Bojić S.*
REZIME
Mali i srednji proizvođači lekovitog i aromatičnog bilja u većini slučajeva koriste šaržne
sušare, koje predstavljaju optimalni odnos investicija–efekti rada. Nedostaci ovih sušara su u
većem utrošku energije u procesu sušenja i sporom zagrevanju viših slojeva materijala, što za
posledicu ima porast broja mikroorganizama. Takođe, kao posledica teže kontrole temperature
sušenja, javlja se i veći gubitak etarskog ulja.
Postavljena je hipoteza da sušenjem u tri faze, sa različitim parametrima agensa za sušenje,
može da se smanji specifična energija sušenja, da se utiče na smanjenje broja mikroorganizma i
da se smanji gubitak sadržaja etarskog ulja. Eksperiment je sproveden za sušenje kamilice i
pitome nane, kod nas najzastupljenijih biljnih vrsta lekovitog i aromatičnog bilja.
Mereni su sledeći parametri: utrošak goriva, promena temperature i vlažnosti materijala u
donjem i gornjem sloju u toku sušenja, sadržaj etarskog ulja i broj mikroorganizama. Sušenje je
obavljeno u tri faze, za različite visine sloja svežeg materijala, a za pitomu nanu primenjeno je
sušenje bez i sa prevrtanjem sloja nakon prve faze. Definisani su sledeći parametri: trajanje
sušenja i uspešnost progrevanja sloja po visini, gubitak sadržaja etarskog ulja i broj
mikroorganizama u slojevima sušenog materijala i specifična energija sušenja.
Rezultati ispitivanja pokazali su da je sušenjem u tri faze postignuto progrevanje slojeva
materijala po visini. Pokazalo se da povišena temperatura sušenja u prvoj fazi ne utiče na
povećanje gubitaka etarskog ulja. Broj mikroorganizama na kraju sušenja bio je u prihvatljivim
granicama, osim pri sušenju kamilice veće visine sloja. Specifična energija bila je na
povoljnom nivou, u većini slučajeva ispod 7 MJ po kg isparene vode.
Krajnji rezultat ispitivanja su smernice o načinu sušenja kamilice i pitome nane u
šaržnim sušarama.
* Prof. dr Milan Martinov, doc. dr Branislav Veselinov, mr Savo Bojić, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
** Dr Dušan Adamović, Institu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
*** Prof. dr Ibrahim Mujić, Biotehnički fakultet, Bihać
1
U daljnjem radu treba dodatno da se proveri mogućnost sušenja kamilice sa još višim
temperaturama agensa, kao i efekti prevrtanja sloja pitome nane.
Ključne reči: sušenje, kamilica, pitoma nana, gubitak etarskog ulja, broj
mikroorganizama, energija
SUMMARY
Small and medium scale producers of medicinal and aromatic plants in most cases perform it
in batch dryers, which offer optimal investment/output rate. Disadvantages of this dryer type
are: higher drying energy and slower warming-up of upper layers, what results in increase of
microbial count. It is also frequently followed by higher losses of essential oils.
The hypothesis was that disadvantages of drying in batch can be overcome by drying in three
phases, whereby the drying agent temperature was higher for first two. This paper presents
results of investigation of chamomile and peppermint drying characteristics in batch dryer
expressed by: essential oil losses, microbial count changes and specific drying energy.
Following parameters were measured: fuel consumption, change of material temperature,
moisture content, content of essential oil and microbial count in two material levels: above
grate and below surface. Three different heights of chamomile and two for peppermint batch
were tested. For peppermint was also tested drying without and with turning of batch after first
drying phase. The following parameters were calculated: drying duration, reduction of essential
oil content and change of microbial count in drying course in upper and lower material levels,
and specific drying energy.
Results showed that the essential oil losses are acceptable, no significant changes caused by
higher drying agent temperature in the first and second drying phase. Microbial count has
increased in the upper level during drying process, while the temperature was, for a long
period, less than 45° C. But during the final drying phase was the temperature also in this levels
over 45° C, and the final microbial count was almost the same for upper and lower levels.
Exception was drying of higher batch heights of chamomile, were the microbial count was
significantly higher. The energy input was higher for the lower height of fresh material batches.
Future investigations should be related to test of higher first and second drying agent
temperature for chamomile drying, and further testing of the effects of peppermint drying with
turning of batch after first phase.
Key words: Drying, Chamomile, Peppermint, Essential oil losses, Microbial count,
Drying Energy
UVOD
Zahtevi u pogledu zdravstvene bezbednosti i kvaliteta lekovitog i aromatičnog bilja iz godine
u godinu su sve strožiji. Da bi izbegli rizike prirodnog sušenja mnogi kupci prihvataju samo
tehnički osušene proizvode. Granice broja mikroorganizama u produktima lekovitog bilja, koje
je utvrdila Evropska Farmakopeja (Anonim, 2002), obavezno se poštuju u mnogim zemljama.
Tako se, pored zahteva da energija sušenja bude što manja, učinak sušare što veći, a gubitak
aktivne materije, pre svega etarskih ulja, što niži, pojavio još jedan, dodatni, zahtev.
U zemljama u razvoju primena šaržnih sušara predstavlja kompromis između ulaganja i
kvaliteta osušenog materijala. Kontrola procesa sušenja u konvencionalnim šaržnim sušarama
veoma je niskog kvaliteta, što za rezultat ima niži kvalitet proizvoda i veći utrošak energije.
Oprema, koja je razvijena poslednjih godina, omogućila je kontrolu procesa sušenja i u šaržnim
2
sušarama, zbog čega one danas postaju ne samo prihvatljive za sušenje bilja, nego mogu da
daju efekte uporedive s onima koji se postižu velikim trakastim sušarama.
Na početku procesa sušenja dolazi do brzog isparavanja fizički vezane vlage u biljnom
materijalu. Za odstranjivanje vlage koja je smeštena u unutrašnjosti biljnog materijala, osim
energije za isparavanje, potrebna je i energija za proces transporta vlage do površine biljnih
organa (Bruin i Luyben, 1980). Ovaj proces uglavnom zavisi od strukture biljke i razlikuje se
npr. kod lišća i stabljike. Etarska ulja su aktivni sastojci većine lekovitog i aromatičnog bilja, a
njihova temperaturna osetljivost ograničavajući je faktor pri postavljanju parametara sušenja
(Stakić et al, 1994). Uticaj temperature, kao uzroka gubitka etarskih ulja, opisan je u mnogim
stručnim i naučnim radovima. Često su autori skloni da zanemare razliku između temperature
biljne mase i agensa sušenja (Bushbeck et al, 1967, Stakić et al, 1994), što je dovelo do toga da
su postavljene neprihvatljivo niske granice, radi smanjenja gubitka etarskog ulja, na primer 35°
C. Müller (1992) jasno je dokazao da visoke temperature agensa za sušenje imaju značajan
uticaj na gubitak etarskih ulja tek u završnoj fazi sušenja, a posebno ukoliko dođe do
presušivanja. Temperatura agensa za sušenje takođe utiče na vrednost specifične energije
sušenja, tako što rastom temperature ona opada (Müller, 1992). Porast temperature iznad 45° C
dovodi do značajnog smanjenja mikroorganizama, usled njihovog uginuća. Savremeni postupci
smanjenja mikroorganizma bazirani su na primeni pare ili mikrotalasa i primenjuju se samo u
velikim trakastim sušarama (Heindl, 2005). Dakle, suviše visoka temperatura sušenja dovodi
do gubitka etarskih ulja, dok suviše niska do povećanja broj mikroorganizama. Zbog ovih
kontradiktornih zahteva vrednosti povoljnih temperatura veoma su ograničene, posebno kod
završne faze sušenja. Gornja granica, zbog gubitka etarskih ulja, iznosi oko 50° C, dok je donja
granica, zbog limitiranja broja mikroorganizama, 45° C. To su vrednosti temperatura materijala
koji se suši, a ne agensa za sušenje. Temperatura agensa može da bude znanto viša, sve dok
vlažnost materijala ne padne ispod 25 do 20%, kada raste i temperatura materijala. Kontrola
temperature može relativno lako da se obavi u savremenim trakastim sušarama (Martinov et al,
2007b), nasuprot šaržnim sušarama, kod kojih se to ostvaruje mnogo teže. Sporo progrevanje
celog sloja biljne mase u šaržnim sušarama izaziva porast mikroorganizama (Graf et al, 2002,
Martinov et al, 2006).
Utvrđivanje sadržaja vlage biljne sirovine, tokom procesa sušenja predstavlja problem za
proizvođače. U slučaju višefaznog sušenja, sadržaj vlage treba da se meri, pri promeni
parametara sušenja, sve dok se ne postigne definisan nivo vlažnosti biljne mase. NIR i
mikrotalasne tehnike merenja sadržaja vlažnosti već se primenjuju u praksi, ali, zbog visokih
troškova, samo u trakastim sušarama visokog učinka (Heindl i Heindl, 1998, Martinov et al,
2007b). Jednostavno i jevtino merenje sadržaja vlage obavlja se primenom mikrotalasnih
pećnica za domaćinstvo. Ispitivanja su pokazala da sušenjem u trajanju 15 do 30 minuta mogu
da se dobiju, za praksu, dobri rezultati (Martinov et al, 2007b).
Pretpostavljeno je da će kontradiktorni zahtevi moći da se prevaziđu sušenjem u fazama, pri
čemu će temperatura agensa, smanjenjem vlažnosti materijala, da se smanjuje, a istovremeno
će da se, usled više temperature u prvoj i drugoj fazi, ostvari progrevanje celog sloja materijala
i smanjenje broja mikroorganizama.
Krajnji cilj je da se korisnicima preporuče režimi višefaznog sušenja koji će dati bolje efekte
kada je reč o kvalitetu i utrošku energije. Rezultati preliminarnog ispitivanja sušenja pitome
nane obavljeni su ranije (Martinov et al, 2006a, Martinov et al, 2006b) i dali su preporuke za
dalja ispitivanja, čiji rezultati su obuhvaćeni ovim radom. Pored pitome nane, kod koje su
3
ispitani različiti režimi proces sušenja 2005. godine, ispitivanjem 2006. godine obuhvaćeno je i
sušenje kamilice.
MATERIJAL I METOD
Materijal
Za eksperiment u veti sa sušenjem kamilice (Chamomilla recutita (L.) Rausch.) korišćen je
biljni materijal domaće sorte "tetraploidna", koja je proizvedena u Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo u Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu. Ubrane cvasti
separisane su na situ sa otvorima prečnika 22 mm.
Za eksperiment sušenja pitome nane (Mentha x piperita L.) odabrana je domaća sorta
"danica", u prvoj godini vegetacije, takođe odgojena u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u
Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu. Košena u prvom otkosu avgusta, a
u drugom u oktobru 2006. godine.
Metodi
Sušenje kamilice obavljeno je pri različitim visinama slojeva svežeg materijala: separisane
cvasti na 15 i 25 cm i neseparisan biljni materijal – herba (cvasti sa delovima stabljika i lišća)
na 40 cm. Urađeno je šest testova, po dva za svaku visinu sloja.
Cela pokošena sveža biljna masa (herba) pitome nane sušena je u dve visine sloja: 80 i 100
cm, imajući u vidu da su prethodna istraživanja pokazala da visine sloja 40 i 60 cm nisu
značajne za dalji rad (Martinov et al, 2006a). Urađeni su testovi bez prevrtanja i sa prevrtanjem
materijala posle završetka prve faze sušenja.
Težina–masa materijala merena je vagom, postavljenom ispod sušare, tačnosti ± 0,2 kg. Pre
sušenja uzimani su uzorci svežeg materijala za merenje vlažnosti, sadržaja etarskog ulja i broja
mikroorganizama. U toku sušenja praćena je promena sadržaja vlage u gornjem delu sloja (10
cm ispod površine) i donjem delu (10 cm iznad rešetke sušare) i pri tome su uzimani uzorci za
utvrđivanje broja mikroorganizma. Urađeno je osam testova.
Po završetku sušenja merena je masa materijala i uzimani su uzorci za utvrđivanje sadržaja
etarskog ulja u donjem i gornjem delu sloja. Za svako merenje uzeti su i uzorci za utvrđivanje
broja mikroorganizama. Sprovedeno je ukupno osam merenja.
Eksperimentalna sušara i procedure sušenja
Eksperimentalna šaržna sušara, SD-16 MGA, proizvod "Termoplina" iz Mladenovca,
prikazana je na sl. 1. Ona je već opisana u radu Martinov et al (2006a, 2006b), ali za
eksperimente u 2006. i 2007. ugrađen je ram –17 sa četiri SG - senzora za merenje težine –18.
Time je omogućeno kontinualno merenje težine u toku sušenja biljne sirovine, tačnosti merenja
±2 N. Snaga gorionika bila je 15 kW, a motora ventilatora 0,78 kW. Brzina protoka agensa
sušenja kroz slojeve biljne mase podešena je na 0,2 m/s, a merenje se obavljalo anemometrom
pri otvorenoj natpritisnoj žaluzini –13. Radna površina rešetke sušare bila je 1,6 m2.
Elektronskim programatorom ustanovljena su tri radna režima – faze tokom sušenja, koja su
se odnosila na maksimalnu temperaturu i način rada (mod) - otvoren ili cirkulacioni. U
poređenju sa preliminarnim ispitivanjem 2005. godine, Martinov et al (2006a, 2006b), kada je
vreme promene faze bilo predviđeno, integrisan sistem senzora za merenje težine omogućio je
promenu režima sušenja u skladu s izmerenom vrednošću mase biljne sirovine i pri tome
obračunatoj vrednosti sadržaja vlage. Najvažnije karakteristike pojedinih režima sušenja:
4
1. Faza - otvoren mod, temperatura sušenja 55° C (pri prvom ispitivanju bila je 50°
C). Faza je bila završena kada je sadržaj vlage osušene biljne sirovine dostigao
vrednost 40 do 45%.
2. Faza - temperatura sušenja podešena na 50° C (pri prvom ispitivanju bila je 48° C),
automatska promena moda, prebacivanje na otvoren mod, pri relativnoj vlažnosti
agensa sušenja 40% za kamilicu i 55% za pitomu nanu. Vreme trajanja faze do
momenta kada se vrednost sadržaja vlage osušene mase svela na 20 do 25%.
3. Faza - temperatura sušenja podešena na 48° C (pri prvom ispitivanju bila je 46° C),
automatska promena moda, prebacivanje na otvoren mod pri relativnoj vlažnosti
agensa sušenja 25% za kamilicu i 45% za pitomu nanu. Sušenje je završeno pri
vrednosti sadržaja vlage oko 11%.
Relativna vlažnost agensa sušenja, posle njegovog prolaska kroz sloj biljnog materijala,
utvrđena merenjem temperature „suvim“ - 9 i „vlažnim“ - 10 termometrom, sl. 1.
Promena od otvorenog do cirkulacionog moda obavljena je, posle postizanja programirane
gornje vrednosti relativne vlažnosti agensa sušenja, otvaranjem bočne klapne –4 i zatvaranjem
cirkulacione klapne –8 pomoću servo-motora. Za uvrđivanje temperature agensa sušenja
iskorišćen je termostat gorionika i automatska kontrola režima sušenja, a prelazak sa
cirkulacionog na otvoren mod iskorišćen je uobičajen procesni računar sušare za duvan.
Potrošnja goriva u verme sušenja utvrđena je na osnovu merenja težine rezervoara sa
gorivom pre i posle sušenja, pretvorena u litre, deljenjem vrednosti razlike težine sa 0,86
(gustina lakog ulja za loženje).
Temperatura biljnog materijala merena je Ni - CrNi termoparovima, na četiri mesta, u
različitim slojevima. Kod kamilice ukupne visine sloja 15 cm, samo u sredini, kod ukupne
visine sloja 25 cm, 5 cm iznad rešetke (donji deo sloja) i 5 cm ispod površine biljnog materijala
(gornji deo sloja), a za ukupnu visinu sloja 40 cm, 10 cm iznad rešetke i 10 cm ispod površine
biljne sirovine. Za sve visine slojeva pitome nane temperatura je uvek merena 10 cm iznad
rešetke i 10 cm ispod površine biljne sirovine. Tačnost merenja bila je ± 1 K. Za registrovanje
temperature, korišćeni su podaci prikupljeni pomoću Acurex Autodata Nine. Primenjen je
specijalno razvijen softver za obradu podataka pomoću računara.
Uzorci u gornjem sloju, 10 cm ispod površine i donjem sloju, 10 cm iznad rešetke, uzimani
su na svaka dva sata, radi određivanja sadržaja vlage. Mikrotalasna pećnica upotrebljena je za
brzo određivanje vlažnosti materijala. Prema prethodno obavljenom ispitivanju i na osnovu
upoređivanja uobičajenim postupkom, tačnost merenja bila je ± 2% (Martinov et al, 2007a).
Određivanje sadržaja etarskog ulja
Pre sušenja u šaržnoj sušari uzimani su uzorci svežeg biljnog materijala za određivanje
sadržaja etarskog ulja. Ovaj materijal sušen je prirodno, u prostoriji sa provetravanjem i
korišćen je kao kontrolna grupa. Na kraju svakog sušenja, u šaržnoj sušari, uzimani su uzorci
osušenog materijala za utvrđivanje sadržaja etarskog ulja i to iz donjeg i gornjeg dela sloja.
Sadržaj etarskog ulja određen je u standardnom laboratorijskom destilatoru (Ph. Jug. V).
Gubitak ulja izražen je u procentima na osnovu razlike sadržaja ulja između kontrolnog uzorka
(prirodno osušenog) i uzoraka osušenih u šaržnoj sušari.
Određivanje broja mikroorganizama
Uzorci za utvrđivanje broja mikroorganizama uzimani su iz svežeg materijala pre sušenja u
šaržnoj sušari, pri promeni faze sušenja i na kraju sušenja, iz donjeg i gornjeg dela sloja.
5
Merenje broja mikroorganizama obavljeno je prema metodi i u saglasnosti sa nacionalnom
regulativom (Pravilniku o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu, ("Sl. list SRJ“, br.
26, 1993, član 4) i Pravilniku o metodama vršenja mikrobioloških analiza i superanaliza
životnih namirnica ("Sl. list SFRJ" br. 25, 1980).
5
10 11
8
9
4
5 Bočna klapna
7 otvorena
1470 13
2
85
10 12
1
6 14
3 15
H 16
a)
17 18
Bočna klapna
zatvorena
b)
Sl. 1 Eksperimentalna sušara, a) otvoren mod, b) cirkulacioni mod

1– gorionik, 2– ložište sa izmenjivačem toplote, 3– ventilator, 4– bočne klapne, 5– servo
motor, 6– komandni orman, 7– programator, 8– klapna otvora za recirkulaciju, 9–
“vlažni” termometar, 10– “suvi” termometar, 11– posuda sa vodom, 12– vrata, 13–
natpritisna žaluzina, 14– termometar agensa sušenja, 15– rešetka, 16– sušeni materijal,
17– ram vage, 18– senzori za merenje težine
Fig. 1 Experimental dryer, a) open mode, b) circulating mode
1– burner, 2– combustion chamber and heat exchanger, 3– ventilator, 4– side flaps, 5–
servo-motor, 6– electrical cabinet, 7– control unit, 8– circulation opening flap, 9– ”dry”
bulb, 10– “wet” bulb, 11– water container, 12– door, 13– overpressure vents, 14–
thermometer of drying agent, 15– grate, 16– dried material, 17– frame carrier, 18–
balance sensors
6
REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA
Uočeno je da sušenje na višim temperaturama, u fazama, rezultira istim karakteristikama
biljne sirovine, kao i za vreme ispitivanja, koja su sprovedena 2005. godine. S druge strane,
vreme trajanja sušenja je skraćeno, a smanjena je i specifična energija sušenja.
Promena temperature u slojevima
Primer promene temperature biljne sirovine, u tri sloja, prikazan je na sl. 2. Evidentno je da
se u gornjem delu sloja postižu temperature preko 45° C posle značajnijeg perioda sušenja, što
znači da postoje pogodni uslovi da se poveća broj mikroorganizma preko neke granične
vrednosti. Ukoliko je sloj biljne sirovine, koja se suši, viši duži je vremenski period. Vreme
postizanja temperature 45° C je pri sušenju pitome nane kraće nego tokom ispitivanja 2005.
godine, zbog viših temperatura agensa sušenja u prvoj i drugoj fazi sušenja.
Pretpostavljeno smanjenje zagrevanja gornjeg dela sloja nakon prevrtanja pitome nane nije
potvrđeno. Nisu postignuta značajnija smanjenja.
Postignuto je malo zagrevanje gornjih delova sloja šarže kamilice.
a)
b) c)
Sl. 2 Promena temperatura u slojevima biljne sirovine
a) kamilica 25 cm, b) pitoma nana 80 cm, c) pitoma nana 100 cm
Fig. 2 Exemples of recorded changes of temperature in levels
a) chamomile 25 cm, b) peppermint 80 cm and c) peppermint 100 cm
Promena sadržaja vlage

Sl. 3 prikazuje promenu sadržaja vlage kamilice, a sl. 4. pitome nane.
7
Vreme sušenja se, kao što se očekivalo, smanjilo, pri čemu je trajanje sušenja kraće za veće
visine šarže. Npr. specifično vreme sušenja cvasti kamilice visine šarže 15 cm iznosilo je oko
1,66 kg (osušene biljne sirovine)/h, a za visinu šarže 25 cm 1,83 kg/h. Za šaržu visine 40 cm
specifično vreme sušenja bilo je 1,88 kg/h, međutim, sušenje herbe nije direktno uporedivo sa
sušenjem cvasti.
Sl. 3 Promena sadržaja vlage tokom sušenja kamilice

a) cvasti 15 cm b) cvasti, 25 cm, c) herba 40 cm
Fig. 3 Course of material moisture content of chamomile
a) flowers 15 cm, b) flowers 25 cm, c) herbal material, 40 cm
Sl. 4 Promena sadržaja vlage tokom sušenja pitome nane, visina šarže 100 cm
a) bez prevrtanja b) sa prevrtanjem šarže posle prve faze sušenja
Fig. 4 Course of material moisture content of peppermint, batch height 100 cm
a) without turning b) with turning of batch after first drying phase
8
Vreme sušenja pitome nane bez prevrtanja (a) i sa prevrtanjem (b) šarže, posle prve faze
sušenja, pokazuje značajne promene, mada su ovde prikazani ekstremni primeri. Početni
sadržaj vlage šarže sa prevrtanjem bio je oko 4% niži. Specifično vreme sušenja bilo je kod
šarže sa prevrtanjem 4,45 kg/h, a kod šarže bez prevrtanja 2,80 kg/h. Zbog relativno malog
broja šarži (samo dve, po jedna za svaku visinu), na osnovu eksperimenata sa prevrtanjem
šarže nije bilo moguće zaključiti da li može da se prihvati tako veliko skraćenje vremena
sušenja. Ovaj rezultat treba da bude proveren u budućim istraživanjima.
Drugi pozitivan rezultat eksperimenta sa prevrtanjem šarže bio je izjednačavanje sadržaja
vlage biljnog materijala po celoj visini sloja. Sl. 5 prikazuje izmeren sadržaj vlage u gornjim i
donjim slojevima. Jasno je da prevrtanje biljnog materijala omogućava da krajnji sadržaj vlage
pitome nane bude ujednačeniji, sl. 5b. Ovaj efekt treba da bude detaljnije proveren u budućim
istraživanjima.
a) b)
Sl. 5 Izmeren (primenom mikrotalasne pećnice) sadržaj vlage osušene pitome nane,
visina šarže100 cm, u donjem i gornjem sloju šarže
a) bez prevrtanja, b) sa prevrtanjem šarže posle prve faze sušenja
Fig. 5 Measured (using microwave oven) moisture content of dried peppermint, 100 cm
batch height, in lower and upper batch levels
a) without turning, b) with turning of batch after first drying phase
Gubitak etarskog ulja
Kod sušenja kamilice nije zabeležen značajan gubitak etarskog ulja. Maksimalno smanjenje
bilo je 0,02%, a sadržaj etarskog ulja u kontrolnom materijalu kretao se od 0,34 do 0,57%.
Kod pitome nane u šarži visine 80 cm prosečno smanjenje sadržaja etarskog ulja bilo je kod
gornjeg sloja 0,3% a kod donjeg 0,8%. U šarži visine 1,0 m prosečno smanjenje etarskog ulja u
materijalu gornjeg sloja bilo je 0,7% a donjeg 1,1%. Međutim, pri prevrtanju materijala,
smanjenje sadržaja etarskog ulja u proseku, za dva testa, bilo je samo 0,1%. U prvom otkosu
(avgust) sadržaj etarskog ulja kretao se između 2,1 i 3,9%, a u drugom (oktobar) od 2,0 do
2,7%.
Može se istaći da režim sušenja nije imao značajnog uticaja na smanjenje etarskog ulja
kamilice. Kod pitome nane sušenje je značajno uticalo na povećanje gubitka etarskog ulja u
šarži visine 100 cm u odnosu na šaržu visine 80 cm i to mnogo više u donjim slojevima.
Dobijen je pozitivan rezultat za prevrtanje, što ukazuje na to da bi u budućnosti trebalo
uraditi više testova s ovom varijantom.
9
Promena broja mikroorganizama
Pri sušenju kamilice porast temperature materijala nije bio praćen značajnim smanjenjem
broja mikroorganizama, kao što je to slučaj kod pitome nane 2005. i 2006. godine. U nekim
testovima, posebno kada temperatura gornjeg sloja nije prelazila 45° C i kada krajnji sadržaj
vlage nije dostigao ravnotežni, broj mikroorganizama nije bio značajno smanjen. Zahvaljujući
malom uticaju temperature na gubitak etarskog ulja, kod kamilice bi se mogla primeniti viša
temperatura sušenja u prve dve faze, jer se očekuje pozitivan uticaj na smanjenje broja
mikroorganizama i energetske parametre.
Promena broja mikroorganizama u toku sušenja pitome nane prikazana je na sl. 6.
Rezultati ispitivanja broja mikroorganizama tokom sušenja pitome nane uporedivi su sa
prethodnim ispitivanjima obavljenim tokom 2005. godine (Martinov et al, 2006b). Rezultati
sušenja pitome nane sa prevrtanjem šarže pokazuju da nema značajnih razlika između broja
mikroorganizama u gornjem i donjem sloju.
Broj mikroorganizama je manji nego u svežem materijalu i uporediv je s onim u prirodno
osušenom materijalu, te stoga spada u 4A kategoriju prema Evropskoj farmakopeji (Anonim,
2002).
a) b)
Sl. 6 Promena broja mikroorganizama u gornjem i donjem delu sloja šarže pitome nane
visine 80 cm, sa prevrtanjem
a) bakterije, b) plesni i kvasci
Fig. 6 Change of microbial count in upper and lower batch levels, peppermint 80 cm batch
height, with turning
a) bacteria, b) moulds and yeasts
Energija
Karakteristike energije, koje su izračunate na osnovu podataka o utrošku goriva, mase
isparene vode i mase materijala, prikazane su u tab. 1.
Dobijene vrednosti, prikazane u tab. 1, očekivane su kao trend, s izuzetkom podataka o
sušenju cveta kamilice u šarži visine 25 cm. One su neočekivano male. Oba testa sa šaržom
visine 25 cm, bila su završena ranije, dostizanjem sadržaja vlage oko 13%. Poslednja kolona
pokazuje preračunatu potrošnju energije u odnosu na 1 kg osušene biljne sirovine, tako da se
može reći da su podaci u rangu sa drugim. Vrednost je još manja od očekivane i to opet
pokazuje da poslednja faza sušenja, pre postizanja uravnoteženog sadržaja vlage i za
prekomerno sušenje, „konzumira“ više energije.
10
Tab. 1 Karakteristike energije sušenja
Tab. 1 Drying energy characteristics
Specifična energija sušenja Potrošnja goriva l/kg
Potrošnja goriva l/kg isp. vode
MJ/kg isp. vode osušene mase
A Fuel consumption per kg of
Specific drying energy, Fuel consumption per kg of
evaporated water, l/kg e.w.
MJ/kg e.w. dried material, l/kg d.m.
15 0,20 7,8 0,69
C 25 0,13 4,8 0,40
40 0,18 6,9 0,54
80 0,22 8,4 0,58
100 0,21 7,9 0,52
P
80 T 0,19 7,2 0,43
100 T 0,19 7,1 0,38
A– visina šarže biljne sirovine u cm, C– kamilica, P– pitoma nana, T– prevrtanje šarže
A– height of fresh material batch in cm, C– chamomile, P– peppermint, T– batch turning
Očigledno je da specifična energija raste sa porastom visine šarže. Takođe je evidentan

pozitivan uticaj prevrtanja šarže pitome nane. Ovaj efekt trebalo bi, ubuduće, bolje da se ispita i
ukoliko realno bude davao pozitivne rezulatate, potrebno je obaviti podešavanja postupaka
sušenja.
Ovde je dat podatak o primarnoj energiji. Prosečan koeficijent iskorišćenja generatora toplog
vazduha procenjuje se na oko 85%. To je važno da se naglasi, jer se često u prospektima
proizvođača daju podaci o specifičnoj energiji sušenja za efektivnu energiju, na izlazu iz
generatora toplog vazduha.
ZAKLJUČAK
Pozitivni efekti sušenja u tri faze potvrđeni su kao i pri prvom ispitivanju 2005. godine. Više
temperature agensa sušenja, primenjene u novim ispitivanjima, nisu uzrokovale negativne
efekte s obzirom na gubitak etarskog ulja, vreme sušenja je skraćeno, a smanjena je i specifična
energija sušenja.
Povišene temperature agensa u prvoj i drugoj fazi sušenja, u odnosu na eksperiment iz 2005.
godine, dale su dobre efekte u pogledu specifične energije sušenja i broja mikroorganizama,
kao i smanjenja trajanja sušenja. Na osnovu rezultata zaključeno je da kamilica može da bude
osušena sa višim temperaturama u prvoj i drugoj fazi. Višim temperaturama uticalo bi se na
smanjenje broja mikroorganizama, koji nije u toku sušenja bio dovoljno smanjen.
Prevrtanje sloja šarže pitome nane dalo je pozitivne efekte i samo potreba za dodatnim
radom može da bude ograničavajući faktor u praktičnoj primeni. Više podataka u vezi sa ovim
postupkom trebalo bi da daju buduća ispitivanja.
Preporučuje se sušenje u tri faze, s tim da se za brzo utvrđivanje sadržaja vlage, kako bi se
utvrdilo kada treba da se pređe u narednu fazu, može da se primenjuje mikrotalasna pećnica.
U narednim istraživanjima trebalo bi, takođe, da se sprovedu ispitivanja prve faze sušenja,
kako bi proverili mogućnost smanjenja utroška energije aktivnim ventilisanjem, bez grejanja
agensa sušenja ili primenom još viših temperatura agensa.
11
LITERATURA
1. Bruin S, Luyben KChAM. 1980. Drying of Food Materials: A Review of Recent
Developments. In: Advances in Drying, Volume:1, Ed.: Mujumdar AS.
Hemisphere Publishing Corporation in corporation with Mc Graw-Hill
International Book Company, New York.
2. Buschbeck E., Keiner E., Klinner, J. 1967. Physical and Thermal Properties
Effecting Drying Characteristics of Peppermint. Archiv für Landtechnik 2: 163-
200.
3. Graf C, Schubert E, Thile K, Müller J. 2002. Hypericum perforatum L.:
Veränderung des mikrobiologischen Status während Ernte, Transport und
Trocknung. Z.Arzn.Gew.Pfl 7(1): 31-37.
4. Heindl A, Hendl Th. 1998. Kontinuerliche Feuchtemessung zur Regelung von
Bandtrocknern. Z.Arzn.Gew.Pfl 3(3): 146-154.
5. Heindl A. 2005. Möglichkeiten der Keimreduzierung bei Arznei- und
Gewürzpflanzen vor, während und nach der Trocknung mittels Dampf- und
Mikrowellenapplikation. Z.Arzn.Gew.Pfl 10(2): 100-105.
6. Martinov M, Adamović D, Ruzić D, Abrel D. 2006a. Investigation of medicinal
plants drying in batch dryers – Quality and energy characteristics. Proc EE&AE –
International Scientific Conference, 542-549. Rousse, Bulgaria, 7-9. juna.
7. Martinov M, Veselinov B, Adamović D, Matavulj M. 2006b. Rezultati
preliminarnog ispitivanja sušenja pitome nane u šaržnoj sušari. Bilten za hemlj,
sirak i lekovito bilje 38(79): 37-48.
8. Martinov M, Vujanov A, Dujlović N. 2007a. Brzo utvrđivanje sadržaja vlage
biljnog materijala. Revija agronomska saznanja, 16(1-2): 18-19.
9. Martinov M., Oztekin S., Müller, J. 2007b. Drying. In: Medicinal and Aromatic
Crops, Harvesting, Drying and Processing (S Oztekin, M Martinov eds), Haworth
Food and Agricultural Products Press, New York: 85-129.
10. Müller, J. 1992. Trocknung von Arzneipflanzen mit Solarenergie. (Dissertation),
Ulmer Verlag, Stuttgart.
11. Stakić M, Marić M, Mimica-Dukić Neda. 1994. Uticaj temperature agensa sušenja
na sadržaj etarskih ulja u listovima mente. Medicinal Plant Report 1(1): 84-88.
12. Anonim. 2002. Europäisches Arzneibuch. Amtliche deutsche Ausgabe. 4.
Ausgabe. Stuttgat/Eschborn: Deutscher Apotheker Verlag/Govi Verlag.
Napomena: Ispitivanje prikazano u ovom radu ostvareno je uz podršku Ministarstva nauke

Republike Srbije, projekat TR 6844B, i kompanije "Termoplin", Mladenovac.
Primljeno: 24.12.2007. Prihvaćeno: 28.12.2007.
12
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 13-18 Originalni naučni rad

UDK: 633.15:330 Original scientific paper
ANALIZA EFEKATA INVESTICIONIH ULAGANJA U INDUSTRIJI
PRERAĐEVINA OD KUKURUZA
ANALYSIS OF INVESTING INPUT EFFECT IN CORN PRODUCT
INDUSTRY
Prvulović S*, Tolmač D**, Radovanović Lj.**
REZIME
U radu je razmatrana problematika: planiranja vremena osttvarivanja projekta, resursa,
troškova realizacije projekta, strukturiranja projekta, praćenje i kontrola sprovođenja projekta.
Dat je i primer realizovanih projekata u proizvodnom preduzeću „IPOK“, u Zrenjaninu. Na
osnovu mnogih ostvarenih projekata u vezi sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih pogona,
data je analiza efikasnosti investiranja i efekata u pogledu iskorišćenja suve materije –
kukuruza i uštede energije.
Ključne reči: industrija, efikasnost, prerada kukuruza.
SUMMARY
Discussed problems in this labour is: planning of realization project time, resources, project
cost realization, building project, following and control of project realization. In this labour is
given an exemple of implemented project in productively concern „IPOK“, Zrenjanin. By
value of implemented project series analysis of efficiency investment and effect with regard to
advantage of dry matter (corn and energy saving) is introduced in conjuction with
reconstruction and building of new manchinery.
Key words: industry, efficiency, corn refinement.
UVOD
Suviše duga izgradnja investicionih objekata dovodi do velikih zakašnjenja kada je reč o
završetku objekata i puštanja u rad. Uz vremenska kašnjenja pojavljuju se povećani troškovi
izgradnje investicionog objekta. Efikasnija investiciona izgradnja je neminovnost u budućem
razvoju privrede. Ona je moguća ako se organizovano izvodi, i ukoliko se sprovodi
koordinacija i upravljanje procesom izgradnje investicionog objekta. Na taj način povećava se
efektivnost investicija, koja u celini predstavlja zbir ekonomskih, socijalnih i drugih uticaja,
* Dr Slavica Prvulović, Tehnički fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12.

** Dr Dragiša Tolmač, mr Ljiljana Radovanović, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, Đure Đakovića
bb.
13
koji prate investicionu aktivnost.
Planiranje ostvarivanja investicionih projakata zasniva se na definisanju projekta i
strukturiranju, da bi se izbegli najveći problemi - zakašnjenja u odnosu na predviđeni plan i
prekoračenja planiranih troškova investicije. Zato je cilj upravljanja investicionim projektima
obezbeđenje potrebnih uslova da bi se objekti završili u planiranom roku uz planirane troškove,
odnosno realizacija investicionih projekata mora da obezbedi vođenje i praćenje projekta preko
tri osnovna elementa - vreme, resursi i troškovi, da bi se povećala ukupna efektivnost
investicije.
Strukturiranje projekta predstavlja podelu na nekoliko potprojekata, koji se mogu samostalno
da se ostvaruju, prema metodi organizaciono tehnološkog struktuiranja, koja se u literaturi
naziva WBS tehnika (The Breakdown Structure).
Ta tehnika ima široku primenu od upravljanja razvojem novog proizvoda, upravljanja
realizacijom velikih projekata do upravljanja proizvodnjom složenih proizvoda, itd.
Utvrđivanje planova izgradnje jeste planiranje mrežnih ključnih događaja preko gantograma
za izradu globalnih i operativnih vremenskih i mrežnih planova ključnih događaja sa polazišta
vremena, kadrova i troškova.
Mrežno planiranje obezbeđuje sistemski pristup rešavanju problema, odnosno obezbeđuje
kontrolu projekta uz dnevno praćenje napretka. Vremenski faktor u procesu investiranja često
se zanemaruje.
Ispitivanja koja je obavljao Institut za ekonomiju industrije (Bogosavac, 1974), pokazuje da
je aktivizacioni period investicija po pravilu duži i više od dva puta od prvobitno utvrđenog
vremena. Zato je neophodno planiranje i upravljanje vremenom preko globalnog plana
projekta, mrežnog plana, operativnog plana, gantograma ključnih događaja i različitih faza rada
na projektu. Ovakvom vremenskom analizom sa računara se dobijaju neophodne informacije
za realizaciju projekta.
Gantogramski planovi su potrebni za planiranje i raspoređivanje resursa, odnosno planiranje
potrebnih količina i vrsta materijala, jer najčešće troškovi materijala čine 50% ukupnih
troškova investicionog projekta, potrebne radne snage, (Tolmač et al, 2007).
Specifikacija potrebnog materijala i delova obavlja se na osnovu investiciono - tehničke
dokumentacije, utvrđivanjem potrebnih količina materijala i njegovog kvaliteta, grupisanjem
prema vrstama, po tehnološkim celinama. Procena troškova obavlja se na osnovu dobijenih
informacija i iskustva, da bi se obavila nabavka materijala i delova (Tolmač, 2004).
Povezanost vremena i troškova ostvarivanja projekta stvara potrebu za analizom troškova
pojedinih delova projekta i projekta u celini i pronalaženje najpovoljnijih odnosa između
vremena i troškova realizacije projekta. Kod planiranja ukupnih troškova ostvarivanja projekta
moraju da se uzmu u obzir i neki nepredviđeni slučajevi, eventualne izmene u projektu i uticaj
inflacije.
Zavisnost vremena i troškova teži ka tome da se vreme pojedinih aktivnosti odnosno vreme
realizacije projekta u celini što više skrati uz što manje troškove, odnosno teži ka optimalnom
odnosu vremena i troškova projekta. Skraćenje vremena moguće je sprovesti npr. kod
izgradnje građevinskog objekta, ugradnje instalacija i montaže mašinsko-tehnološke opreme.
Pri izvedbi projekta potrebno je voditi računa o ekološkim i energetskim problemima, ne
zapostavljajući ekonomičnost izvedbe projekta (Prvulović, 2006). Za uspešno realizovanje
projekta potrebno je stvoriti jedinstven informacioni sistem za upravljanje projektom, gde je
glavni nosilac poslova projektni tim sa rukovodiocem projekta.
14
Praćenje i kontrola ostvarivanja projekta postiže se efikasnim sistemom izveštaja sa realnim
podacima o vremenskim rokovima, utrošenim resursima, troškovima realizacije projekta,
predlozima konkretnih mera za poboljšanje stanja i regulisanje nastalih odstupanja, odnosno
tzv. kontrolnim izveštajima koji se distribuiraju rukovodećem kadru.
Planiranje realizacije investicionog projekta predstavlja početnu fazu procesa upravljanja
realizacijom projekta, koja omogućava ostvarivanje jedinstvenog i celovitog projekta u
predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima. Praćenjem i kontrolom stanja radova i
troškova u odnosu na planirane i predviđene, preduzimaju se mere koje obezbeđuju da se
projekat završi u planiranom roku, uz planirane troškove.
MATERIJAL I METOD RADA
U okviru ovoga rada razmatrana je realizacija investicionih projekata u preduzeću AD.
"IPOK"- Industrija prerađevina od kukuruza, u Zrenjaninu. Izgradnja fabrike za preradu
kukuruza, kasnije nazvana Industrija skroba, odobrena je od Ministarstva industrije FNRJ
1946. godine. Probni rad počela je 1954. godine.
Posle mnogih organizacionih promena, počev od 1976. godine pa do nedavno posluje kao
društveno preduzeće, a danas kao akcionarsko preduzeće AD "IPOK". Organizacionu strukturu
fabrike čine šest tehnoloških i organizacionih celina:
1. pogon prerade kukuruza,
2. pogon nativnog i modifikovanog skroba,
3. pogon hidrolizata,
4. pogon održavanja,
5. sektor komercijalnih poslova i
6. sektor zajedničkih poslova.
Osnovna delatnost fabrike jeste proizvodnja skroba i prerađevina od skroba iz kukuruza. Od
novembra 1975. godine "IPOK" ima zaključen ugovor o zajedničkom ulaganju s američkom
firmom "CPC" - Corn Product Company, jednom od najvećih svetskih prerađivača kukuruza.
Cilj zajedničkog ulaganja bio je:
- otklanjanje uskih grla u osnovnoj preradi i pogonima finalne proizvodnje,
- povećanje asortimana proizvoda, naročito proizvoda višeg stepena finalizacije,
- povećanje kapaciteta proizvodnje i iskorišćenja suve materije kukuruza i
- poboljšanje kvaliteta proizvoda i povećanje dohotka.
U proteklom periodu u "IPOK"-u je planirano i sprovedeno niz uspešnih investicionih
projekata i to:
- izgradnja pogona za modifikovani skrob,
- izgradnja silosa za skrob,
- rekonstrukcija proizvodnih linija sirupa i dekstroze,
- povećanje kapaciteta fermentorske stanice,
- stabilizacija prerade kukuruza na 280 t/dan,
- izgradnja sušare za skrob i proizvodne linije modifikovanog skroba ekstruderom,
- izgradnja silosa za kukuruz kapaciteta 20.000 t,
- izgradnja pretovarne stanice za sirup,
- izgradnja mehanizovanog skladišta droždine ili stočne hrane, kapaciteta 800 t,
- izgradnja silosa za gluten, kapaciteta 150 t,
- izgradnja trafo stanice III i proširenje trafo stanice I,
- izgradnja novog pogona za proizvodnju dekstroze kapaciteta 15.000 t/god,
15
- izgradnja (rekonstrukcija) trostepene otparke i trostepeni ukuvač sirupa i dekstroze,
- nabavka osnovne i standardne opreme itd.
Navedeni investicioni projekti realizovani su od 1981 – 1991. god. Na taj način otklonjena su
uska grla u proizvodnji, povećan je kapacitet proizvodnje, proširen asortiman proizvoda i
poboljšan kvalitet proizvoda.
REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA
Ovakva ekspanzija znanja kadrovskih potencijala i tehnologije, uključujući i saradnju sa
"CPC"-om, dala je rezultate vredne pažnje:
- ovladavanje tehnologijom proizvodnje na najvišem svetskom nivou,
- povećanje iskorišćenja suve materije kukuruznog zrna na oko 92%, odnosno smanjenje
gubitaka suve materije na oko 8%.
- povećanje kapaciteta proizvodnje, asortimana proizvoda, otklanjanje uskih grla, poboljšanje
kvaliteta proizvoda itd. Ovakva investiciona aktivnost omogućila je fleksibilnost izlaznih
finalnih linija proizvodnje i povećanje produktivnosti.
U fabrikama za industrijsku preradu žitarica, gde se npr. žito i kukuruz koriste za
proizvodnju skroba i drugih proizvoda, efikasnost proizvodnog procesa iskazuje se npr.
iskorišćenjem suve materije na skrobu, kao i gubicima suve materije - kukuruza u odnosu na
ukupnu preradu date sirovine. U tabeli 1, dato je procentualno iskorišćenje suve materije na
skrobu, kao i gubici suve materije u odnosu na ukupnu preradu - proizvodnju u preduzeću AD
„IPOK“.
Tab. 1 Iskorišćenje suve materije na skrobu i ukupni gubici suve materije

Tab. 1 Dry material use with starch and total losses dry material
Iskorišćenje Ukupni Iskorišćenje Ukupni
Godina suve materije gubici suve Godina suve materije gubici suve
na skrobu, % materije , % na skrobu, % materije, %
Year Year
Using of dry Total losses Using of dry Total losses
material with of dry material with of dry
starch, % material, % starch, % material,%
1 2 3 1 2 3
1978 63,89 10,99 1987 65,95 8,85
1979 63,62 11,75 1988 66,36 9,36
1980 62,87 10,88 1989 64,15 8,30
1981 63,26 12,59 1990 64,40 9,41
1982 63,55 11,45 1991 65,09 8,34
1983 64,32 11,64 1992 65,36 7,82
1984 66,85 10,05 2000 65,00 9,85
1985 65,47 10,97 2001 65,00 9,80
1986 65,43 11,28 2002 66,00 9,80
Investiciona ulaganja dala su dobre rezultate, tako što je povećano iskorišćenje suve materije
na skrobu sa 63 na 65%, a smanjeni su ukupni gubici suve materije na kukuruzu sa 11 na 9%.
Na taj način dobijeni su pozitivni finansijski efekti, jer su smanjeni ukupni gubici suve
materije za 2%, tab. 2. Kapacitet prerade iznosi 80.000 t/god. kukuruza. Pozitivni finansijski
efekat je: ( 2/100) x 80.000t x 125 €/t = 200.000 €.
16
U tabeli 2, data je specifična potrošnja raznih energenata koji se koriste u procesu
proizvodnje, kao što su: električna energija, vodena para i prirodni gas. Specifična potrošnja
pokazuje količinu utrošene energije za 1.000 kg = 1 t prerađene žitarice.
Tab. 2 Specifična potrošnja energije u proizvodnom procesu

Tab. 2 Specific consumption of energy in production process
Jedinica mere
Energent spec. potrošnje Spec. potrošnja energije Spec. potrošnja
energije u periodu 1978 -1986. energije u periodu
Energetics
component Unit for god. 1987 -2002. god.
measurement of Specific energy Specific energy
specific consumption in the consumption in the
consumption of period 1978 -1986. period 1987 -2002.
energy god.
1 2 3 4
Električna
energija kWh / t 364,00 328,50
Electrical
energy
Vodena
para t/t 1,22 1,10
Water
Vapour
Prirodni
gas m3 / t 32,90 30,00
Natural
gas
Kada je reč o potrošnji energije investiciona ulaganja dala su takođe dobre rezultate, s
obzirom na to da je potrošnja energije smanjena za 10%, u vremenu i nakon rekonstrukcije
proizvodnih pogona. Pošto troškovi energije ulaze u cenu koštanja proizvoda, to je na ovaj
način omogućeno formiranje konkurentne cene proizvoda na tržištu.
ZAKLJUČAK
Investiranje u rekonstrukciju postojećih proizvodnih kapaciteta i izgradnju novih, dalo je
pozitivne efekte u vidu povećanja iskorišćenja na suvoj materiji kukuruza, kao i smanjenju
potrošnje energije. Sve to dalo je pozitivne finansijske efekte.
Planiranje ostvarivanja investicionih projekata predstavlja početnu fazu procesa upravljanja
realizacijom projekata, koja omogućava sprovođenje jedinstvenog i celovitog projekta u
predviđenom vremenu i sa predviđenim troškovima. Na osnovu izloženog moglo bi se reći
sledeće: „ko ne investira u sadašnjosti taj ne profitira u budućnosti“.
Prikazani primer realizacije investicionih projekata u konkretnom proizvodnom preduzeću,
može korisno da posluži: inženjerima za razvoj, rukovodiocima razvojnih službi u preduzećima
i svim kadrovima koji se bave ovom problematikom.
17
LITERATURA
1. Tolmač D, Prvulović S, Radovanović Lj, Blagojević Z. 2007. Teorija
projektovanja sistema -Projektovanje, investicije, reinženjering, , Tehnički fakultet
“Mihajlo Pupin”, Zrenjanin.
2. Bogosavac N. 1974. Uzroci i posledice dugog aktivizacionog perioda investicija,
Ekonomika udruženog rada br. 4, Beograd.
3. Marić B, Mora A. 1989. Ekonomika tehničkih sistema, FTN-Institut za
industrijske sisteme, Novi Sad.
4. Tolmač D. 2004. Teorija projektovanja tehnoloških sistema sa primerima iz
prakse, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin.
5. Bennis W. 2002. The XXI Centurn Organisation, HBS Press.
6. Tolmac D, Turinski J, Vujovic S. 1996. The Technological Machine Project of the
Manufacture of Dextrose, "SM" Engineering, Zrenjanin.
7. Bogner M, Isailovic M. 1986. The Collection of Regulations in Engineering, The
Science Book, Belgrade.
8. Prvulović S, Manasijević D, Blagojević Z. 2006. Teorija odlučivanja sa
primerima, Tehnički fakultet, Bor.
9. Lambic M. 1998. Thermo Technique with Energetics, University in Novi Sad,
Technical faculty “Mihajlo Pupin“, Zrenjanin.
10. Steiner A. G, Miner B. J. 1990. Management Policy and Strategy, New York.
11. Prvulović S. 2005. Poslovna etika i upravljanje, Tehnički fakultet, Bor.
18
Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 19-25 Originalni naučni rad

UDK: 66.041:536.2 Original scientific paper
ENERGETSKA EFIKASNOST KONVEKTIVNOG SUŠENJA
ENERGY EFFECTIVENESS OF CONVECTION DRYINING
Tolmač D*, Prvulović S**, Lambić M*, Radovanović Lj*
REZIME
U ovom radu prikazan je deo eksperimentalnih i teorijskih istraživanja na realnom
industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske sušare, radi određivanja numeričkih
pokazatelja sušenja, energetskih karakteristika – bilansa i koeficijenata prenosa toplote. Prenos
toplote ostvaruje se konvekcijom, zahvaljujući principu sušenja na bazi direktnog kontakta
zagrejanog vazduha i vlažnog materijala. Pri tome se ostvaruje intenzivna razmena toplote i
mase. Na osnovu istraživanja data je kriterijalna jednačina prenosa toplote, kao i empirijska
jednačina za koeficijent prelaza toplote konvekcijom.
Ključne reči: konvektivno sušenje, prenos toplote, energetska efikasnost.
SUMMARY
In this paper is given a part of experimental and theoretical research on realistic industrial
construction of convection pneumatic drier, because of appropriation of numerical draining
index, energy characteristic – balance and heat transfer coefficient. Thermal transfer is realize
with convection, thanks to draining method based on direct contact of heated air and material
humidity. At that, there is intensively exchange of heat and mass. By right of research, criterial
formula of thermal transfer is given, also there is empiric equation for transition coefficient by
convection.
Key words: convection dryining, heat transfer, energy effectiveness.
UVOD
Konvektivne sušare sa pneumatskim transportom materijala su uređaji koji se koriste u
fabrikama za industrijsku preradu žitarica, pri sušenju praškastih i sitnozrnastih materijala.
Ovi sistemi sušenja u industriji dati su u radovima autora prema literaturi (Brkić, et al, 2007;
Bogner, et al, 1986, Keey, 1972, Prvulović, et al 2007, Tolmač, 1997).
Konstrukciono izvođenje i dimenzije ovih sušara zavise od karakteristika sušenog materijala,
kapaciteta sušenja, uslova za prenos toplote (direktno ili indirektno sušenje) i dr.
Na tim sušarama obavlja se se kontinualno sušenje rastresitih materijala sa koncentracijom
ck= 0,05-2 kg materijala / kg vazduha. Srednja veličina čestica sušenog materijala može da
* Dr Dragiša Tolmač, dr Miroslav Lambić, mr Ljiljana Radovanović, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,
Zrenjanin, Đure Đakovića bb.
** Dr Slavica Prvulović, Tehnički fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12.
19
iznosi 0,05–2 mm. Brzina strujanja zagrejanog agensa sušenja (vazduha ili gasa) u sušari
iznosi 10–30 m/s. Kostrukciono izvođenje konvektivne sušare omogućuje pneumatski
transport vlažnog materijala, uz istovremeno sušenje. Zato nastaje pad pritiska, prouzrokovan
transportom materijala.
Početna vlaga sušenog materijala može da iznosi w1 = 35–40%, a preostala vlaga nakon
sušenja obično iznosi w2 = 10–15%. Pri tome specifična potrošnja energije kreće se u
granicama 3.900–5.040 kJ/kgH2O. Efikasnost ovih sušara procenjuje se prema termičkom
stepenu iskorišćenja toplote u sušari, koji se kreće u granicama 66 - 74%, u zavisnosti od
sistema sušenja (indirektno ili direktno sušenje).
Količina isparnle vlage u pneumatskoj cevi sušare iznosi oko 400 (kgH2O/m3h), prema (Hez,
1984, Lambić, et al 1997, Tolmač, et al 2007). Vreme sušenja na tim sušarama traje vrlo kratko
svega nekoliko sekundi, pa se na njima mogu sušiti materijali koji dobro podnose visoke
temperature u kratkom vremenskom periodu sušenja npr. τ = 1–3 s.
Primena konvektivnih pneumatskih sušara zastupljena je naročito u prehrambenoj industriji
u fabrikama za industrijsku preradu žitarica (prerada žita i kukuruza na principu mokrog
postupka).
Eksperimentalna ispitivanja obavljena su na konvektivnoj sušari sa pneumatskim
transportom materijala, sl. 1. Ispitivanja, tj. istraživanja provedena su na konkretnom
postrojenju sušare u industrijskim proizvodnim uslovima. Sušeni materijal je kukuruzna
mekinja: ρε = 300 kg/m3; cP = 1,25 kJ/kgK. U tabeli 1, date su osnovne karakteristike
konvektivne pneumatske sušare.
Tab. 1 Karakteristike konvektivne pneumatske sušare

Tab. 1 Characteristics of convection pneumatic drying
Red. Br. Poz. Naziv i karakteristike
No. Pos. Name of equipment and characteristics
Gorionik sušare tip "Saacke" SG, toplotne snage Q = 3,4 MW
1. 1 Gas burner type: "Saacke" SG, heat power Q = 3,40 MW
Rotacioni dodavač
2. 2 Rotating dozer
N = 18,5 kW, n = 660 min-1.
Cev sušare prečnika d = 625 mm i visine 25 m

3. 3 Dryer pipe, diameter d = 625 mm, height 25 m
Glava sušare
4. 4 Dryer head
Ciklonski separatori prečnika Dc = 1.350 mm
5. 5 Cyclone separator, diameter Dc = 1.350 mm
Centrifugalni ventilator
6. 6 Centrifugal ventilator
V = 26.000 mn3/h, Δp = 3500 Pa, N = 75 kW.
20
Zagrevanje agenasa sušenja obavlja se gasnim gorionikom (1). Sušenje se obavlja u
direktnom kontaktu toplih gasova sa vlažnim materijalom. Na osnovu toga je zastupljen i
princip direktnog sušenja. Doziranje vlažnog materijala u sušari obavlja rotacionim dozatorom
(2), uz pomoć sistema pužnih transportera, kako je to prikazano u šemi eksperimentalnog
postrojenja na sl. 1. Količina vlažnog materijala iznosi 9.000 kg/h, vlažnosti w1 = 30%. Pužni
transporter (7), ima ulogu mešanja vlažnog materijala. Na ovaj način dobija se homogen vlažni
materijal na ulazu u sušaru. Temperatura vlažnog materijala na ulazu u sušaru iznosi tW1 = 25°
C, a suvog materijala na izlazu iz sušare je tW2 = 40° C.
Vlažan materijal transportuje se toplim vazduhom - agensom sušenja pomoću pneumatske
cevi sušare (3), prelazi preko glave sušare (4) i odlazi u ciklonske separatore (5), gde se obavlja
separacija sušenog materijala, a topli bridovi odlaze uz pomoć ventilatora (6), u atmosferu.
Osušeni materijal transportuje se iz ciklona pužnim transporterima i posebnom linijom,
pneumatskog transporta do pogona skladišta materijala. Pri tome je utvrđena potrošnja
prirodnog gasa od 225 mn3/h.
U tabeli 2 date su srednje vrednosti rezultata merenja agensa sušenja - toplog vazduha i
vlažnosti sušenog materijala.
Sl. 1 Šema eksperimentalnog postrojenja konvektivne pneumatske sušare: 1 – gasni

gorionik, 2 - rotacioni dozator za vlažan materijal, 3 - cev sušare, 4 - glava sušare, 5 -
cikloni, 6 – centrifugalni ventilator, 7 – pužni transporter za doziranje vlažnog materijala,
8- pužni transporter, 9 – pneumatski transport, 10- ventilator
Fig. 1 Scheme of experimental drying equipment: 1 – gas burner, 2 – rotation dozer of
moist material, 3 – dryer pipe, 4 – dryer head, 5 – cyclones, 6 – centrifugal ventilator, 7 –
auger for bringing of moist material, 8 – auger conveyer, 9- pneumatic transport, 10-
ventilator
21
Tab. 2 Srednje vrednosti rezultata merenja temperature sušenja i vlažnosti materijala
Tab. 2 Average values of the results of measuring the drying temperature and the material
moisture
Merno mesto prema sl.1 1-1 2-2 3-3 4-4 5-5

Measuring place, according to the fig.
1
Temperatura toplog vazduha,

Temperature of the hot air, 425 342 222 155 110
t, ° C
Vlažnost suš. materijala, w, % 30 22 16 14 12

Moisture of the dried materijal, w, %
REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA
Tab. 3 Energetski bilans konvektivne pneumatske sušare

Tab. 3 Energetics balance of convection pneumatic dryer
Oznaka i dimenzije Energetski parametar i
Red. br. Energetski parametar sušenja
Sign and measure veličina
No. Energy drying parameter
unit Energy value parameter
Temperatura vazduha na ulazu u sušaru
1. t1 ˚C 425
Air temperature at the inlet of dryer
Količina isparene vode
2. W kg h-1 1.840
Quantity of evaporable water
Ukupna količina toplote
3. Qu kJ h-1 7.212.800
Total heat quantity
Toplotna snaga sušenja
4. Qu kW 2.000
Drying heat power
Specifična potrošnja energije
5. q kJ kg-1 3.920
Energy specific use
Količina vazduha za sušenje
6. VL mn3h-1 17.590
Quantity of drying air
Spec. količina isparene vode
7. kgm-2h-1 45
Specific quantity of evaporable water
Spec. količina isparene vode
8. kgm-3h-1 285
Specific quantity of evaporable water
Temperatura vazduha na izlazu iz suš.
9. t2 ˚C 110
Air temperature at the outlet of the dryer
Energetska efikasnost (termički stepen
iskorišćenja)
10. ηT % 74
Energy efficiency (thermal degree of
utilization)
22
Eksperimentalna ispitivanja sprovedena na industrijskom postrojenju konvektivne sušare sa
pneumatskim transporom materijala, sl. 1, imala su za cilj određivanje energetskog bilansa,
specifične potrošnje energije i termičkog stepena iskorišćenja – energetske efikasnosti sušenja,
kao i krivih kinetike sušenja, (Prvulović, 2004). Rezultati energetskog bilansa dati su u tabeli 3.
U procesu eksperimentalnog sušenja utvrđena je ukupna količina toplote, odnosno toplotna
snaga, koja iznosi QU = 2.000 kW i predstavlja polazni podatak pri usavršavanju postrojenja
sušare. Srednja specifična potrošnja energije iznosi q = 3.920 kJ/kgH2O. Prema (Hez, 1984,
Lin, et al 1999), specifična potrošnja energije pri konvektivnokm sušenju kreće se u
granicama od 3.850–5.040 kJ/kgH2O, na sličnim sistemima sušenja.
Dati energetski bilans, tab. 2, konvektivne sušare sa pneumatskim transportom materijala,
može da posluži pri oceni energetskog stanja sušare, kao i za razmatranje mogućnosti
racionalne potrošnje energije. Kvalitet osušenog materijala (ulazna vlaga, izlazna vlaga) i
specifična potrošnja energije osnovni su pokazatelji, tj. parametri koji karakterišu proces
sušenja. Praćenje ovih parametara osnovni je preduslov za optimalni režim sušenja.
Na osnovu rezultata istraživanja energetskog bilansa i rezultata merenja temperature agensa
sušenja (Prvulović, 2004), određen je ukupni koeficijent prenosa toplote konvektivne sušare sa
pneumatskim transportom materijala (tab. 4).
Tab. 4 Ukupni koeficijent prenosa toplote (ku)

Tab. 4 Total coefficient of heat transfer (ku)
Srednja razlika u Ukupni koeficijent
Ukupna količina Zapremina ispusne
temp. prenosa toplote
toplote cevi Površina sušenja
Middle log. Total heat transfer
Total quantity heat Volume of pipe Drying surface coefficient
difference of
(heat power) drying place A, m2 temperature ku
Qu, kW Vk, m3
Δtsr, °C Wm-2K-1
2000 6,44 41,20 157 310
U procesu eksperimentalnog sušenja na industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske

sušare sl. 1, dobijen je ukupni koeficijent prenosa toplote k = 310 W/m2K, prema tab. 4. Na
osnovu eksperimentalnih i teorijskih istraživanja, dobijeni su sledeći rezultati u vidu
kriterijalnih jednačina i modela prenosa toplote:
- Kriterijalna jednačina prenosa toplote Nuseltovog tipa:
Nu = -6,385 + 0,011Re (1)
- Empirijska jednačina za koeficijent prelaza toplote konvekcijom:
λv
α = (-6,385 + 0,011Re) d (2)
Relacije (1) i (2), važe za vrednost Rejnoldsovog broja: 300.000 < Re < 500.000.
Na osnovu istraživanja određene su i numeričke vrednosti koeficijenata prenosa toplote, date
u tab. 5.
23
Tab. 5 Numeričke srednje vrednosti koeficijenata prenosa toplote (k=α+ki+kr).
Tab. 5 Middle value of numerical coefficient heat transfer (k=α+ki+kr)
Koef. prelaza toplote Koef. prelaza topl. za Koef. prenosa topl. od
Ukupni koef. penosa konvekcijom gubitke sa izlaznim kondukcije i zračenja
toplote vazduhom
Total coeff.heat transfer Coeff.heat convection Coeff.heat transfer of loss with Coeff.heat transfer of
ku, W/m2K transfer air exit convection and radiation
α, W/m2K ki W/m2K kr, W/m2K
310 220 80 10
Za protok agenasa sušenja (toplog vazduha) kroz pneumatsku cev sušare: V = 17.590
mn3/h, i prečnik cevi sušare je: d = 625 mm, dobija se brzina transporta v = 15,9 m/s. Stepen
koncentracije iznosi: ck = 0,40 kg materijala/kg vazduha. S obzirom na to da je dužina, tj.
visina pneumatske cevi sušare l = 25 m, vreme sušenja iznosi: τ = 1,616 s.
ZAKLJUČAK
U radu je izneto eksperimentalno i teorijsko istraživanje relevantnih parametara
konvektivnog sušenja. Na osnovu datih istraživanja dobijena je toplotna snaga sušenja Q =
2.000 kW, specifična potrošnja energije q = 3.920 kJ/kg isparene vode, i energetska efikasnost
ηT = 74%. Na osnovu energetskog bilansa utvrđen je ukupni koeficijent prenosa toplote ku =
310 W/m2K i koeficijent prenosa toplote konvekcijom α = 220 W/m2K. Efekti toplotnih
gubitaka pri sušenju određeni su relacijom: ku–α = 90 W/m2K. To se odnosi na toplotne
gubitke s izlaznim vazduhom iz sušare i na gubitke od kondukcije i zračenja.
Dobijeni rezultati istraživanja zasnivaju se na eksperimentalnim podacima sa realnog
industrijskog postrojenja sušare. Na osnovu toga rezultati istraživanja imaju upotrebnu
vrednost, tj. mogu korisno da posluže projektantima, proizvođačima i korisnicima ovih i sličnih
sistema sušenja, kao i za edukativne svrhe.
Rezultati istraživanja mogu da budu korisni za određivanje zavisnosti i parametara prenosa
toplote pri konvektivnom sušenju, zatim pri projektovanju i razvoju konvektivnih sušara i
aplikativno za slične sisteme sušenja.
Eksperimentalna i teorijska istraživanja relevantnih parametara prenosa toplote, imala su za
cilj i potpunije energetsko opisivanje problematike konvektivnog sušenja, radi dopune
dosadašnjih saznanja, na ovakvim i sličnim sistemima sušenja.
LITERATURA
1. Brkić M, Somer D. 2007. Energy effective twopassage dryer. Contemporary
Agricultural Engineering, 33(3-4): 227-233.
2. Bogner M, Vasiljević B. 1986. Osnovi teorije i tehnike sušenja. Procesna tehnika,
SMEITS, Beograd, 2-3: 77-85 i 69-78.
3. Hez D. 1984. Comparison of processing Economics of Different Starch Dryers,
Journal of Starch/Starke, 36: 369-373.
4. Keey R.B. 1972. Drying Principles and Practise, Pergamon Press, London.
5. Lin Q, Bakker-Arkema F. 1999. Capacity estimation of High Temperature Grain
Dryers- A Simplitied Correlation Method. Vol. I. CIGR and EurAgEng publ.
24
6. Lambić M, Tolmač, D. 1997. Technical thermodynamics, University of Novi Sad.
7. Prvulović S. 2004. Modelling the Mechanism for Heat Transfer at the Convective
drying and Establishing of Numerical Readers, Ph.D. Dissertation, University of
Novi Sad.
8. Prvuloivić S, Tolmač D, Lambić M. 2007. Convection Drying in the Food
Industry, Agricultural Engineering International the CIGR Ejournal, Vol.IX.
9. Tolmač D, Prvulović S. 2007. Rationalization of energy consumption and
utilization of waste heat in the corn fiber dryer, 29th International Conference of
CIGR, “Rational Use of Energy in Agriculture”.
10. Tolmač D. 1997. Prilog teoriji i praksi sušenja, Tehnički fakultet “M. Pupin”,
Zrenjanin.
Primljen: 21.12.2007. Prihvaćen: 28.12.2007.
25
Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 26-31 Orginalni naučni rad

UDK: 620.952:633.15.631.57 Orginal scientific paper
DROBLJENJE OKLASAKA KUKURUZA – PRIPREMA ZA KORIŠĆENJE
KAO GORIVO
MAIZE COBS PROCESSOR – PREPARATIONS FOR ITS USE AS A FUEL
Martinov M, Veselinov B, Bojić S.*
REZIME
U poljoprivrednim regionima Srbije, posebno u Vojvodini, kukuruz je najznačajnija biljna
vrsta. Gotovo sva mala i većina srednjih gazdinstava pri berbi kukuruza koriste kombajne
berače-komušače. Posle prirodnog sušenja i krunjenja zrna, oklasci su preostala biomasa koja
može da se koristi kao gorivo.
Poljoprivrednici danas žele da poseduju savremenije i tehnički naprednije sisteme za
grejanje, na primer, kotlove s automatskim doziranjem. Predmet razvoja bio je procesor za
drobljenje oklasaka, pri čemu treba da se ostvari takva granulacija koja omogućava doziranje
posredstvom pužnih transportera, uobičajenih kod kotlova koji kao gorivo koriste drveni iver.
Na taj način omogućava se, uz odgovarajuće upravljanje procesom sagorevanja, primena
serijski proizvedenih kotlova, kao i opreme za doziranje. Postavljeni su sledeći zahtevi:
procesor mora da bude jeftin, a materijal treba da ima karakteristike slične onim koje se
zahtevaju za drveni iver, kada se koristi kao gorivo.
Koristeći ranija iskustva sa sličnim materijalima razvijen je prototip uređaja, zasnovan na
rotoru u obliku bubnja na kojem su spiralno postavljeni noževi, stacionarnim kontra noževima i
situ, koje je postavljeno ispod rotora. Ispitan je uticaj stacionarnih kontra noževa, broj obrtaja
rotora sa noževima, veličine otvora sita i rastojanja sita od trajektorije vrhova noževa rotora, na
usitnjenost oklasaka.
Rezultati ispitivanja potvrdili su da procesor može uspešno da se upotrebi za drobljenje
oklasaka kukuruza, radi njihovog korišćenja kao goriva u kotlovima sa doziranjem pužnim
transporterom. Protok usitnjenih oklasaka, zbog male gustine, treba da je, zbog postizanja iste
termičke snage kotla, oko 1,5 puta veći od protoka drvenog ivera . Kapacitet procesora
premašuje potrebe jednog korisnika i može da zadovolji potrebe više domaćinstava, što
dopunski doprinosi ekonomskim efektima.
Ključne reči: čvrsta biomasa, oklasak kukuruza kao gorivo, drobljenje
SUMMARY
In agricultural regions of Serbia, especially in the Province Vojvodina, maize is most
significant crop. Almost all small and majority of medium farms apply harvesting by use of
*
Dr Milan Martinov, redovni profesor, dr Branislav Veselinov, docent, mr Savo Bojić, Fakultet tehničkih
nauka, Novi Sad
26
picker-husker. First after natural drying and threshing of grains, maize cobs are residual
biomass available for energy use.
Modern farmers need more comfort and advanced heating facilities, e.g. boilers with
automatic feeding. The objective was to develop processor for maize cobs crushing. The cobs
should be so sized to enable feeding by use of charging screw, commonly used for wood chips.
This will enable, after adjustment of combustion technique, use of serial produced boilers and
feeding equipment. The following prerequisites have been set up: the processor has to be low-
cost type, and produced granulation should fulfil demands similar to these defined for wood
chips used as a fuel.
Using previous experience with similar material the prototype based on cylinder with spirally
positioned knives, stationary comb type knife counter and under-sieve has been selected and
designed. The effects of stationary knifes, RPM of cylinder, different under-sieve openings and
distance of sieves to rotated knife trajectory has been tested, and crushed maize cobs analyzed.
The results showed that this processor can be successfully used for crushing of maize cobs
for it use as fuel in boilers with crew conveyor, commonly used for wood chips. The fuel flow,
due to lower density of crushed maize cobs, should have about 1.5 times bigger volume. The
capacity of processor overcomes need of one user. It can supply enough fuel for four to five
consumers.
Key words: solid biomass, maize cobs as a fuel, crushing
UVOD
Ostaci ratarske proizvodnje tradicionalno se primenjuje u seoskim sredinama panonske nizije
kao gorivo za zagrevanje domaćinstava, ali i u druge svrhe. U pokrajini Vojvodini kukuruz je
glavna biljna vrsta. Većina malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, koja obrađuju dve
trećine površina, za žetvu kukuruza koriste kombajn berač–komušač. Ubrani klipovi kukuruza
bez komušine, suše se prirodno u tradicionalnim sušarama – kotobanjama. Posle sušenja i
krunjenja zrna, oklasci ostaju u dvorištima gazdinstva. Toplotna moć suve materije oklaska je
oko 17 MJ/kg, kao i kod drugih ostataka od useva. Količina oklasaka je od 12 do 20% u
odnosu na prinos zrna, pri istom sadržaju vlage. Ova biomasa veoma je interesantna kao gorivo
za grejanje domaćinstava. Savremeni i progresivni poljoprivrednici žele komfornije sisteme za
grejanje korišćenjem oklaska, dok društvo očekuje veću primenu obnovljivih izvora energije,
uz ostvarenje višeg stepena korisnosti i manjeg zagađivanja životne sredine produktima
sagorevanja, Martinov et al, (2005). To je bila motivacija da se razvije kotao koji ima
kontinualno doziranje oklasaka kukuruza slično rešenjima koja se koriste za sagorevanje
drvenog ivera. Oklasci kukuruza moraju da budu pripremljeni, odnosno usitnjeni za ovu
namenu. Pri tome treba da budu ispunjeni sledeći zahtevi:
Dužina oklaska treba da bude smanjena tako da je moguć transport do ložišta za sagorevanje
pomoću pužnog transportera.
Oklasci ne smeju da budu previše usitnjeni, odnosno udeo čestica ispod 2 mm treba da bude
ispod 5%, jer ne bi bili prikladni za kontrolisano sagorevanje. Idealna dužina je 1–1,5 puta
prečnika oklaska.
Procesor - drobilica, treba da je jednostavna i jevtina, velikog učinka, da omogući
korisnicima, u okviru jednog sata, pripremu goriva potrebnog za dva ili više dana.
Kao kriterijum veličine drobljenih oklaska iskorišćeni su zahtevi definisani za drveni iver
prema austrijskom standardu ONORM M 7133 (Neff et al, 2004) i preporuci evropskog
standarda CEN/TS 14961 (Anonim, 2004).
27
Cilj je bio da se razvije procesor - drobilica i optimalizuju radni parametri kako bi se ispunili
definisani zahtevi. Sve to treba da omogući unapređenje primene oklasaka kukuruza kao goriva
u kotlovima sličnim onima, koji se koriste za drveni iver.
Razvijena drobilica prikazana je na sl. 1. Sastoji se od rotora u obliku bubnja –1 na čijem
omotaču su spiralno postavljena tri reda sa po 9 spiralno postavljenih noževa, izvedenih od
čeličnih traka. Dva kontra noža –2 izvedena su u obliku češlja sa po deset noževa. Ispod bubnja
sa noževima postavljeno je sito –3, čije rastojanje do putanje vrha noža –d je podesivo. Pogon
–4 drobilice predstavlja elektro motor snage 2,2 kW i remeni prenosnik. Oklasci se ubacuju u
usipni koš sa zasunom –5, a nakon drobljenja propadaju kroz levkasti usmerivač -6. Prečnik
(vrhovi noževa) i širina bubnja testiranog prototipa su 500 mm.
5
1 2
2 3
2
d
6 4 3
Sl. 1 Drobilica za oklaske kukuruza

1–bubanj sa spiralno postavljenim noževima, 2–stacionarni protivnož, 3–sito,
4–pogon, 5–usipni koš, 6–levkasti usmerivač
Fig. 1 Developed processor for crushing of maize cobs
1–cylinder with spirally positioned knifes, 2–comb like stationary knifes, 3–sieve, 4–drive,
5–feeding hopper, 6–outlet hopper
Pri ispitivanju korišćeni su oklasci kukuruza tri najzastupljenija hibrida kukuruza u regionu.
Sadržaj vlage ispitivanih oklasaka bio je oko 12%. Tokom ispitivanja varirani su sledeći
parametri:
Efekat usitnjavanja sa jednim ili dva kontra noža (pozicija –2 na sl. 1).
Broj obrtaja bubnja –1 u granicama 300 do 700 min-1, primenom frekventnog pretvarača.
Otvori sita: 25, 30 i 35 mm.
Vrednost odstojanja sita od vrhova rotirajućih noževa –d: 10, 20 i 30 mm.
Usitnjen materijal analiziran je nakon prosejavanja u uređaju sa ravnim sitima prečnika
otvora 2; 3,6; 6; 10; 16; 25 i 40 mm, prema standardnom nizu brojeva R10 (Anonim, 1974a).
28
Masa materijala, grupisana po veličini delića, merena je na preciznoj vagi tačnosti ±0,1 g, a
rezultati su prikazani u dijagramu sa log–normalnom raspodelom, u skladu sa DIN 66144
(Anonim, 1974b). Za sita s otvorima prečnika manjim od 10 mm prosečna vrednost klase
veličine delića iskorišćena je kao reprezentativna vrednost, a za veće otvore sita
reprezentativna vrednost približno se izračunavala na osnovu ručnog merenja.
Nakon unošenja parova vrednosti: zbirni maseni udeo – reprezentativna vrednost klase
veličine delića u mrežu log-normalne raspodele, regresionom analizom linearizovanih
koordinata tačaka dobijena je reprezentativna prava za koju je zbir kvadrata odstupanja
minimalan. Medijana, standardno odstupanje, sadržaj delića čija je veličina različita od
standardne veličine (ispod 2 i iznad 40 mm) registrovane su i analizirane. Kriterijum za ocenu
usitnjenosti bio je da se postigne što manji sadržaj delića ispod i iznad standardne veličine.
Protok materijala, odnosno učinak, izračunat je na osnovu mase i protoka.
Gustina usitnjenih oklasaka ustanovljena je pomoću cilindrične posude prečnika 0,3 m i
visine 1 m. Na osnovu izmerene mase adekvatne veličine delića oklasaka kukuruza zapremine
0,3 m3 obavljen je proračun gustine mase. Srednja vrednost, na osnovu 10 merenja, iskorišćena
je kao reprezentativna vrednost.
REZULTATI ISPITIVANJA
Merenja su pokazala sledeće:
Bolji rezultati usitnjenosti postignuti su kada su bila primenjena oba kontra noža. Pri radu sa
samo jednim kontranožem masa oklasaka bila je samo delimično usitnjena, a primenom samo
jednog kontra noža količina usitnjenih delića, veličine iznad granične, bila je preko 8%.
Najbolji rezultati, s obzirom na usitnjenost i učinak, dobijeni su pri brojevima obrtaja rotora
sa noževima 480–600 min-1.
Samo primenom sita prečnika otvora 35 mm moguća je prihvatljiva raspodela veličina delića
ispod i iznad standardne vrednosti.
Rastojanje sita od putanje vrha noževa rotora 20 mm dalo je najbolje rezultate u kvalitetu
usitnjenosti. Manja rastojanja dovodila su do zagušivanja protoka materijala ili čak do njegove
potpune blokade. Veća rastojanja prouzrokovala su visoko učešće veličina delića iznad
standardne vrednosti ili čak dobijanje potpuno neusitnjenih oklasaka.
Sl. 2 prikazuje raspodelu veličina delića usitnjenih oklasaka, uz primenu odgovarajućih
parametara, koja je ucrtana kao prava linija na log-normalnom dijagramu. Na dijagramu
vrednosti medijane i standardnog odstupanja nisu prikazani, već samo udeo delića ispod i iznad
graničnih vrednosti 2 i 40 mm. Raspodela je prikazana pri radu s oba kontra noža, broj obrtaja
rotora sa noževima bio je 600 min-1, prečnik otvora na situ ispod rotora 35 mm i odstojanje sita
od vrhova noževa 20 mm.
Učešće veličina delića iznad 40 mm bilo je oko 5, a ispod 2 mm 3,8%. Sličan rezultat
postignut je i pri frekvenciji obrtanja rotora sa noževima 480 min-1, pri čemu je učešće delića
iznad 40 mm bilo oko 7%, a ispod 2 mm oko 2%. Obe raspodele ispunjavaju postavljene
zahteve u skladu sa vrednostima grupe G 50 Austrijskog standarda i grupe P45, predloga
evropskog standarda za raspodelu veličina delića drvenog ivera.
Najmanji delići usitnjenih oklasaka predstavljaju „najlakše“ delove materijala, koje može da
„nosi“ vazdušna struja produkata sagorevanja. U toku procesa sagorevanja, posebno u početnoj
fazi, može da dođe do naknadnog paljenja malih delića, pa čak i odnošenja sa produktima
sagorevanja izvan dimnjaka.
29
99,9
99,8
99,5
99
98 Učešće veličine delića iznad standarne vrednosti 5, 0%
Share of oversized 5.0%
95
Zbirni maseni udeo, Cumulative by mass, %

90
80
70
60
50
40
30
20
10 Učešće veličine delića ispod standardne vrednosti 3, 8%

Share of undersized 3.8%
5
2
1
0,5
0,2
0,1
0,5 0,6 0,8 1 2 3 4 5 6 7 8 910 20 30 40 50 60 80 100 200
Veličina delića, Particle size, mm
Sl. 2 Optimalna raspodela veličina usitnjenih delića, prikazana kao prava linija na
log-normalnom dijagramu
Fig. 2 Particle size distribution, best results, drawn as a solid line on a
log-normal distribution grid
Prosečna gustina povoljno usitnjenog materijala bila je 190 kg/m3, što je gotovo dvostruko
veća vrednost od neusitnjenih oklasaka –105 kg/m3. Srednja vrednost gustine drvenog ivera je
290 kg/m3, što znači da zapreminski protok usitnjenih oklasaka treba da bude oko 1,5 puta veći
za istu masenu vrednost. To treba uzeti u obzir prilikom izbora učinka pužnog trasnportera.
Praktično ispitivanje loženja drobljenih oklasaka pužnim transporterom pokazalo je da je
neophodna izmena parametara. Naime, delovi oklasaka, s’vremena na vreme, su se uklinjavali
između spirale puža i zida kućišta, što je izazivalo blokadu pogona. Ovaj problem može da se
reši ili smanjenjem prečnika puža, ili primenom cevi kućišta većeg prečnika. Veći zazor
između pužnice i kućišta elevatora obezbedio bi, istovremeno, smanjenje deformacije delova
oklasaka, kao i snagu za njihov transport do ložišta.
Učinak procesora mogao je da se ustanovi samo približno. On je iznosio oko 300 kg/h, što
može da zadovolji potrebe najmanje tri porodice.
ZAKLJUČAK
Razvijen jednostavan procesor – drobilica za usitnjavanje oklasaka kukuruza, može da
zadovolji potrebe korisnika, porodičnih domaćinstava. Jednostavna drobilica sa rotorom u
30
obliku bubnja, sa tri reda spiralno postavljenih noževa i dva stacionarna kontra noža, pokazala
je dobre rezultate pri usitnjavanju oklasaka, uz primenu sita ispod rotora sa otvorima prečnika
35 mm, razmak između putanje vrhova noževa i sita d = 20 mm i broja obrtaja rotora 480 do
600 min-1.
Raspodelom veličina delića koji su veći od 40 mm ili manji od 2 mm ispunjeni su zahtevi
definisani u austrijskom standardu i preporuci evropskog standarda za drveni iver namenjen za
sagorevanje.
Usitnjeni materijal može da se dozira u ložište pomoću uobičajenog pužnog transportera sa
većim zazorom između pužnice i kućišta.
Učinak ispitanog prototipa dovoljan je da ispuni potrebe tri porodice, ali može lako da se
poveća povećanjem radne širine rotora sa noževima.
Budući razvoj treba orijentisati ka odgovarajućoj konstrukciji ložišta i kotla, kako bi bili
prilagođeni specifičnim zahtevima pri sagorevanju oklasaka kukuruza.
LITERATURA
1. Martinov M, Tešić M, B. Stepanov. 2005. Solid biomass for household heating in
rural areas. Case study for a village in Pannonia region of Serbia and Montenegro.
In Proc. 27th International Conference of CIGR Section IV, Proceedings of the
Conference, 171-176, Izmir.
2. Neff A, Kuprat H, Twele M, M. Nelles. 2004. Qualitätsmanagement bei der
Hackschnitzelbereitung. Tagung: Forstwirtschaft als Energieliferant –
Rahmenbedingungen, Praxisbeispiele, Perspektiven, Eberswalde, Book of
Proceedings, 3-9.
3. Anonim. 2004. Solid biofuels - Fuel specifications and classes, prCEN/TS 14961,
European Commitee for Standardisation, Brusselsl
4. Anonim. 1974a. Siebböden, Lochplatten für Prüfsiebe, Standard DIN 4187, Beuth-
Vertrieb GmbH, Berlin
5. Anonim. 1974b. Darstellung von Korn- (Teilchen-) größenverteilungen,
Logarithmisches Normalver-teilungsnetz, Standard DIN 66144, Beuth-Vertrieb
GmbH, Berlin
Napomena: Ovaj rad prikazuje deo razvoja u okviru Eureka projekta E 3414 finansiranog od
Ministarstva za nauku Republike Srbije, u saradnji sa kompanijom "Termoplin", u
Mladenovcu.
31
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 32-39 Originalni naučni rad

UDK: 631.544 Original scientific paper
KONTROLA MIKROKLIMATSKIH PARAMETARA U OBJEKTIMA
ZAŠTIĆENOG PROSTORA
CONTROL OF CLIMATIC CONDITION INSIDE GREENHOUSES
Đević M, Dimitrijević Aleksandra*, Blažin, S.**
REZIME
Praćenje klimatskih parametara u objektima zaštićenog prostora veoma je značajan činilac
uspešnosti biljne proizvodnje. Ukoliko se pravilno i dovoljno brzo reaguje na promenu
mikroklimatskih parametara, mogu da se ostvare značajne uštede u energiji i ljudskom radu,
što rezultira većom energetskom efikasnošću i kvalitetnijem proizvodu koji se iznosi na tržište.
Faktori uspešnosti biljne proizvodnje u zaštićenom prostoru su temperatura, svetlost, vlažnost
vazduha i zemljišta i sastav i kvalitet vazduha.
U radu je data analiza klimatskih uslova u objektima zaštićenog prostora i mogućnost za
njihovo praćenje i kontrolu. Analiziran je raspored temperatura u objektima i to po dužini,
širini i visini objekta. Temperature su praćene u objektu tunel tipa, pokrivenom dvostrukom
folijom, u vreme proizvodnje paradajza. Dobijene vrednosti temperature i relativne vlažnosti
vazduha, koje pokazuje određena variranja mogu da posluže za kasnije projektovanje tehničkih
sistema zagrevanja i njegovog postavljanja.
Ključne reči: zaštićen prostor, temperatura, relativna vlažnost vazduha, ugljen-dioksid,
tehnički sistemi, kontrola
SUMMARY
Climatic conditions in greenhouses are very inportant cocnernig planth growth and
development. If adequate and accurate control is applied energy and labor saving can be
obtained folwed by good quality products and higher yields. Successful greenhouse
production is defined by four main factors – temperature, light, water content of the air and
soil, and quality of air inside the objects.
In this paper climatic conditions in greenhouses are analysed and possibilities of their
good control are given. Vertical and horizontal temperature distribution are shown for
double plastic covered tunel during tomato production. Values obtained show that
temperature and air relative humidity variation in greenhouse, can be used for heating
* Dr Milan Đević, redovni profesor, mr Aleksandra Dimitrijević, asistent, Poljoprivredni fakultet Beograd.
** Slobodan Blažin, dipl. ing, Srednja poljoprivredna škola "Josif Pančić", Pančevo.
32
system projection and installation. Influnce of air quality on time of picking and production
quality is also shown.
Key words: greenhouse, temperature, relative humidity, CO2, technical systems, control
UVOD
Da bi se pratili klimatski parametri u objektu i pravilno i brzo reagovalo na promene, mora sa
jedne strane da se poznaje fiziologija date biljne vrste i tehnologija proizvodnje, a sa druge
strane karakteristike proizvodnog objekta (dimenzije, karakteristike pokrivnog materijala,
orijentacija) i klimatski uslovi regiona.
Svrha kontrole klimatskih faktora je otpimalizacija biljne proizvodnje u objektima zaštićenog
prostora. Iz tog razloga je neophodno poznavati kakav uticaj okolina ima na rast i razviće
biljaka. Proizvođači se opredeljuju za različite biljne vrste od kojih su najzastupljenije
proizvodnja povrća i cveća, a sada sve češće i voća.
Praćenje i kontrola najznačajnih parametara i procesa u objektima, mogu da se obave
prilično jednostavnim ali ne dovoljno preciznim uređajima, ali i vrlo sofisticiranim tehničkim i
softverskim sistemima. Praćenje procesa kod samih biljaka, transpiracije i fotosinteze, takođe
je moguće, zahvljujući tehničkom sistemu fitomonitoringa. Sve to je u službi tehnološko-
tehničkog sistema proizvodnje u "potpuno kontrolisanim uslovima".
MATERIJAL I METODE RADA
U radu su dati rezultati praćenja klimatskih parametara u objektu tunel tipa pokrivenom
dvostrukom folijom istok-zapad orijentacije u vreme proizvodnje paradajza. Dimenzije
objekta su 5 x 20 m, a visina 2,75 m. Unutrašnja folija je S2BC, debljine 80 μm, a
spoljašnja S3N UV AD debljine 180 μm. Klimatski parametri su praćeni tokom
proizvodnje paradajza u proleće 2004. godine, od sadnje na stalno mesto do ubiranja.
Temperatura je merena digitalnim termometrima po dužini objekta na svaka 3 m, po visini
objekta na 50 cm i 130 cm i po širini objekta na 2,5 m i 80 cm od bočnih strana. Relativna
vlažnost je merena po visini objekta na svakih 25 cm, do visine od 150 cm. Merenja su
obavljena tri puta u toku dana i to u 7, 12 i 18 h.
Temperatura u objektu
Temepratura u objektima zaštićenog prostora pokazuje značajna variranja. Kada je reč o
objektu tunel tipa razlike u temperaturi mogu da se zapaze za različite strane, tj. zidove objekta.
Temperatura dužinom objekta menja vrednosti sa tendencijom povećanja na sredini objekta i
opadanja na krajevima. Porastom visine objekta temperature na bočnim stranama su znatno
više nego na sredini objekta. Takva tendencija se javlja za vreme sva tri merenja u toku dana.
Merenja ukazuju na razlike u temperaturi na severnoj i južnoj strani objekta. Na manjoj
visini razlika u temperaturi je značajnija i iznosi i do 7° C tokom pojedinih merenja. Na
većoj visini te razlike su manje. Viša temperatura na bočnim stranama u središnjem delu
dana može da se objasni blizinom pokrivnog materijala na mernom mestu, te i bržem
zagrevanju vazduha na tim mestima (sl. 2).
33
22 18
Temperatura, [ºC] / Temperature, [ºC]

21 17

20 16
15
19
14
18
Severna strana/North side
13 Centralni deo/Central part
17
Južna strana/South side
12
16
Centralni deo/Central part 11
15
Južna strana/South side
10
14 2 5 8 11 14 17 20
2 5 8 11 14 17 20
Sl. 1 Raspored temperatura po dužini i širini objekta na visini od 50 i 130 cm u 7 h

Fig. 1 Side and alongside temperat. distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 7 h
34 29
32

27
30
28 25
26
23
24
22 21
20
Centralni deo/Central part
19 Severna strana/North side
18 Južna strana/South side
Centralni deo/Central part
16 Južna strana/South side
17
2 5 8 11 14 17 20
2 5 8 11 14 17 20

Fig. 2 Side and alongside temperature distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 12 h
21,5
20
21 19
20,5 18
20 17
19,5 16
19 15
18,5 14
13
18 Severna strana/North side
12 Centralni deo/Central part
17,5 Centralni deo/Central part Južna strana/South side
Južna strana/South side 11
17 2 5 8 11 14 17 20
2 5 8 11 14 17 20

Fig. 3 Side and alongside temperature distribution in greenhouse at 50 and 130 cm at 18 h
U višim delovima objekta na južnoj i severnoj strani uočene su manje razlike u temperaturi
ako se uporede sa temperaturom u središnjem delu objekta i pokazuju više vrednosti od
vrednosti dobijenih u centralnom delu objekta. U nižim delovima objekta temperatura u
severnom delu objekta je niža u poređenju s ostalim mernim mestima, dok je u južnom najviša.
34
U većini merenja zapažena je tendencija porasta temperature od ulaza u objekat ka sredini i
tendencija ponovnog pada ka kraju objekta.
Temperatura u objektima reguliše se primenom tehničkih sistema grejanja, hlađenja,
ventilacije ili zasenjivanja.
Tab. 1 Specifična potrošnja energije pojedinih sistema za zagrevanje

Tab. 1 Specific energy consumption for different heting systems
Specifična potrošnja energije, Relativna specifična

Sistem za zagrevanje
W/(m2K) potrošnja, %
Heating system
Specific energy consumption Relative specific conspumption
Centralni sistem, cevi

neposedno ispod krova 8,2 100
Pipe heating in the height to eaves

ispod stolova 7,4 90
Pipe heating below benches
Centralni sistem, cevi pored zida

Side wall heating 8,1 99

iznad zemljišta 6.7 82
Low pipe heating
Topao vazduh, manja brzina strujanja 9,9 121

Air heating, low fan speed
topao vazduh, srednja brzina

Air heating, medium fan 7,1 87
Topao vazduh, velika brzina strujanja 8,0 97

Air heating, high fan speed
Konvektori
Konvectors 7,8 95
Topao vazduh, PE cev 7,0 85

Air heater with plastic tube
Sistemi za zagrevanje podrazumevaju primenu zagrejanog vazduha, tople vode i

infracrvenog zračenja. Istraživanja pokazuju da su s aspekta potrošnje energije najrentabilniji
centralni sistemi zagrevanja toplom vodom, gde su cevi postavljene neposredno iznad
zemljišta. Utvrđeni raspored temperatura ide u prilog ovoj činjenici.
Za zagrevanje objekata uz istovremeno smanjenje utroška energije, mogu da se koriste
termalni zastori čijom primenom se ostvaruju sezonske uštede energije od 25–30%. Problem
35
kod termalnih zastora može da predstavlja kondenzacija na unutrašnjoj površini, ali to može da
se reši izborom poroznog materijala. Drugi problem je razlika u temperaturi vazduha i
temperaturi unutar useva kada se termalni zastori otvore. Za naše klimatske uslove, upotreba
dvostruke PE folije kod objekata tunel tipa omogućava početak prolećne proizvodnje paradajza
polovinom januara meseca.
Temperatura zemljišta u objektu može da se reguliše zasenjivanjem objekata, centralnim
sistemom zagrevanja sa cevima postavljenim u zemljištu i sistemima za navodnjavanje.
Za praćenje i kontrolu temperature u objektima mogu da se koriste statičke i dinamičke
strategije. Statička strategija najčešće podrazumeva zadavanje kontrolnih tačaka na osnovu
kojih se pokreće sistem za zagrevanje/hlađenje. Međutim, pošto temperatura u objektima ne
zavisi samo od spoljašnje temperature, u kontroli se koriste dinamičke strategije koje se
baziraju na promeni intenziteta sunčevog zračenja, osvetljenja i temperature.
Vlažnost vazduha
Merenja ukazuju na variranje relativne vlažnosti vazduha tokom dana. Dobijene vrednosti
pokazuju značajne razlike u vrednosti dobijenoj u podnevnim časovima i onoj izmerenoj u
jutarnjim i večernjim satima. Po visini objekta relativna vlažnost osciluje u granicama do ± 5%.
Relativn vlažnost vazduha, % / Relative humidity, %

Relativn vlažnost vazduha, % / Relative humidity, %
70 70
65 65
7h
12h
18h
60 60
7h
12h
55 18h
55
50
50
45
45 25 50 75 100 125 150
25 50 75 100 125 150 Visina merenja, cm / Measuring height, cm
Visina merenja, cm / Measuring height, cm
Sl. 4 Relativna vlažnost vazduha u objektu

Fig. 4 Relative humidity in the greenhouse
Kontrola relativne vlažnosti u objektima moguća je primenom sistema ventilacije,
zagrevanja, hlađenja, mikroorošavanja i magljenja. Za objekte tunel tipa u našem regionu,
prirodna ventilacija daje zadovoljavajuće rezultate u kontroli relativne vlažnosti. Opšta
preporuka za kvalitetnu prirodnu ventilaciju, jeste da su otvori na krovu i bočnim stranama 16-
25% od površine poda. Za blok objekte je neophodno, prilikom izrade projektne
dokumentacije, uzeti u obzir i tehničke sisteme prinudne ventilacije. Prinudna ventilacija
podrazumeva korišćenje sistema ventilatora. Razmak između ventilatora zavisi od veličine
prostora i može da bude i do 15 m. Preporuka za blok objekte je da protok vazduha bude 0,02 –
0,03 m3/s m2. Ako je reč o smanjenoj vlažnosti u objektu onda je njena regulacija moguća
primenom sistema mikronavodnjavanja orošavanjem koji podrazumeva primenu prskača ili
mikroorošivača. Spektar kapi koji se pri tom dobije je 100–150 μm ili 5–10 μm.
36
Sastav i kvalitet vazduha
U vezi sa sastavom vazduha najznačajniji elementi za biljke su kiseonik i ugljendioksid.
Sadržaj ugljen-dioksida u vazduhu je oko 0,03%. Optimalni sadržaj CO2 je različit za različite
kulture i kreće se u granicama 0,025% do 0,7 (0,9)%. Istraživanja pokazuju da koncentracija
CO2 varira tokom dana i da je različita za različite delove objekta. Razlog za to je prolaz male,
ali ipak dovoljne količine spoljašnjeg vazduha, kroz sastavna mesta na pokrivnom materijalu,
koji unosi CO2 dovoljno za potrebe biljaka u ovom delu objekta. Kada je reč o dnevnom
variranju, najviša koncentraijca CO2 je u ranim jutarnjim satima i počinje da opada u funkciji
od ventilacije i fotosinteze, da bi bila najniža u podne.
Količina CO2, koja je potrebna biljci, varira od biljke do biljke, ali istraživanja pokazuju da
će većina biljaka prestati da rastu ako se koncentracija CO2 spusti ispod 0,015%. Već se na
0,022% primećuje usporen rast biljke. Istraživanja sprovedena tokom proizvodnje karanfila
ukazuju na to da povećanje koncentracije CO2 dovodi do povećanja sadržaja suve materije, ali i
do povećanja prinosa, i do 30% u smislu broja i kvaliteta cvetova. U datom vremenu, pri
koncentraciji CO2 od 0,055% primećeno je, čak dve nedelje ranije cvetanje. Na slici 5, dat je
uticaj povećanja koncentracije CO2 na prinos krastavca.
Sl. 5 Efekat povećanja koncentracije CO2 na prinos krastavca

Fig. 5 Influence of CO2 enrichment on cucamber yiled
Slična istraživanja sprovedana su za ruže, gde je ostvareno povećanje prinosa od 39,7%.

Povećana koncentracija u usevu paradajza dovela je do povećanja prinosa od 29% uz ostvarenu
bolju čvrstoću i ravnomernije zrenje.
Moguće je, u zaštićenom prostoru, koncentraciju CO2 povećati primenom adekvatnih
uređaja. Ovo se veoma često koristi kod gajenja krastvaca, dinje i drugih vrsta iz familije
Cucurbitaceae. Moguće je ili korišćenje čistog CO2 ili sagorevanje goriva (butana/propana).
Ovim sistemima koncentracija CO2 može da se poveća 10–20 puta, a mogu da se koriste i
automatski sistemi za kontrolu. Višak CO2 u objektu može da se reguliše sistemima ventilacije.
Jedan od načina povećanja koncentracije CO2 je i kombinacija dodatnog zagrevanaja i prirodne
ventilacije preko potpuno otvorenih ventilacionih otvora. Na taj način povećavaju se troškovi
za zagrevanje objekta, ali se ostvaruje i veći profit koji može da nadomesti zimske i prolećne
troškove.
37
Svetlosni uslovi
Biljke najbolje iskorišćavaju svetlost talasnih dužina vidljivog dela spektra,
400-750 nm, pomoću koje obavljaju fotosintezu. Kratki infracrveni zraci, 700-2500 nm, imaju
toplotni efekat, te ih treba što više iskoristiti. Ultravioletni zraci, talasnih dužina 200-315 nm,
negativno utiču na gajene biljke.
Kontrola svetlosnih uslova u objektima moguća je tehničkim sistemima za dodatno
osvetljenje (lampe različitog spektra svetlosti) i sistemima zasenjivanja. Natrijumske lampe,
slika 6, obično se koriste za dodatno osvetljenje objekta. Korišćenje usijanih lampi nije
preporučljivo, jer crveno svetlo koje se emituje sa ovih lampi uzrokuje da se biljke izdužuju.
Fluorescentne lampe koriste se u prostorijama za uzgoj. Ove lampe su bogate plavim svetlom,
koje utiče da biljke, proizvedene iz semena, budu veoma niske.
Sl. 6 Natrijumske i fluorescentne lampe

Fig. 6 Natrijum and fluorescent lamps
Jačina svetla uglavnom zavisi od zahteva useva i ekonomskog efekta primene. Jačina
svetlosti trebalo bi da bude održavana na oko 150-250 μ/m2s fotosintetički aktivnog zračenja
(FAR). Proizvodnja svetlosti hladnih belih fluorescentnih (CWF) lampi smanjuje se tokom
vremena. Zato je važno meriti emitovanje svetlosti redovno. Ako intenzitet svetlosti padne
ispod prihvatljivog nivoa (npr. 200 μmol/m2s) trebalo bi instalirati nove lampe. Kvantum
senzor može da se koristi za merenje količine fotosintetički aktivnog zračenja. Zamenom samo
dela ukupnog broja lampi u isto vreme znači da neke lampe rade svojim maksimumom, dok su
neke manje efikasne, a fluktuacija u ukupnoj proizvodnji svetlosti je izraženija.
Tehnički sistemi kontrole mogu biti projektovani da reaguju na vreme, zatim na količinu
svetlosti u objektu ili na temperaturu u objektu.
ZAKLJUČAK
Biljna proizvodnja u zaštićenom prostoru predstavlja najintenzivniji oblik proizvodnje u
poljoprivredi. Rast biljaka je intenzivan tokom cele godine kako bi se ostvarili visok prinos i
dobar kvalitet proizvoda. Utrošak energije u ovoj tehnologiji gajenja je izuzetno visok te se
greške tokom samog procesa proizvodnje ne smeju dozvoliti. Greške mogu da se svedu na
najmanju moguću vrednost primenom preciznih sistema kontrole procesa i klime unutar
objekata, pa je praćenje i poznavanje mikroklimatskih uslova u objektu od velikog značaja.
Temperatura vazduha i zemljišta, vlažnost vazduha i zemljišta, osvetljenje i sastav i kvalitet
vazduha su, osim tehnologije gajenja, osnovni faktori uspešnosti biljne proizvodnje.
Temperatura pokazuje variranja kako dužinom, tako i visinom objekta koja mogu biti značajna.
38
Orijentacija objekta, takođe, utiče na raspored temperatura. Više temperature javljaju se u
jutarnjim satima na južnoj strani a niže u popodnevnim. Za adekvatnu kontrolu proručuje se
dinamička strategija, s obzirom na kompleksnost odnosa temperature i ostalih klimatskih i
proizvodnih parametara u objektu.
Relativna vlažnost vazduha pokazuje značajna variranja tokom dana u smislu manjih
vrednosti tokom podnevnih časova i viših jutarnjih i večernjih. Sistem prirodne ventilacije
preko otvora na čeonim i bočnim stranama zadovoljava potrebe regulacije relativne vlažnosti
kod objekata tunel tipa.
Efekat povećanja koncentracije CO2 na rast i razviće biljaka je očigledan. Savremeni tehnički
sistemi za povećanje koncentracije CO2 podležu visokom nivou kontrole i automatizacije, a
njihovom primenom moguće je povećati koncentraciju i do 20 puta.
Sistemi dopunskog osvetljenja mogu biti od izuzetnog značaja u ranoj proizvodnji rasada,
gde mogu da posluže za regulaciju količine svetlosti, ali i kao sistemi za dodatno zagrevanje.
Rezultati istraživanja ukazuju na kompleksnost i uzajamnu povezanost i uslovljenost
mikroklimatskih uslova i procesa u objektima zaštićenog prostora. To je razlog zašto se sve
veća pažnja posvećuje modeliranju i optimalizaciji proizvodnje, kao i tehnološko-tehničkim
sistemima kontrole u objektima zaštićenog prostora.
LITERATURA
1. Tantau H.-J. 1999. Specific Equipment Used for Cultivation Inside Greenhouses,
Plant Production Engineering, CIGR Handbook of Agricultural Engineering,
Volume III.
2. Hashimoto Y, Nishina H. 1999. Greenhouse, Energy and Biomass Engineering,
CIGR Handbook of Agricultural Engineering, Volume V.
3. Bot G. P. A. 1993. Physical modelling of greenhouse climate, The Computerized
Greenhouse, eds. Hashimoto, Y., G. P. A. Bot,W. Day, H.-J. Tantau, and H.
Nonami, pp. 51–73. New York: Academic.
4. Tantau H.-J. 1993. Optimal control for plant production in greenhouses, The
Computerized Greenhouse, eds. Hashimoto, Y., G. P. A. Bot, W. Day, H.-J.
Tantau, and H. Nonami, pp. 139–152. New York: Academic.
5. Albright L. D. 1991. Production solar greenhouses. Solar Energy in Agriculture,
ed. Parker, B. F, pp. 213–231. Amsterdam: Elsevier.
6. Haruhiko Murase 2002. Precision Technologies for Protected Agriculture, CIGR
XVth World Congress, Chicago, USA.
7. Hanan J. Joe, 1998. Greenhouses. Advanced Technology for Protected
Cultivation, CRC Press.
8. Nelson V. P. 2003. Greenhouse Operation and Management, Sixth edition,
Prentice Hall
39
Biblid: 0350-2953 (2008) 34:1-2, p. 40-46 Originalni naučni rad

POPREČNA DISTRIBUCIJA MINERALNOG ĐUBRIVA
SIDE DISTRIBUTION OF FERTILIZER
Turan J, Kosovac M.*
REZIME
Radom je obuhvaćen deo ispitivanja poprečne distribucije mineralnog đubriva, koje
periodično obavlja Institut za poljoprivrednu tehniku u saradnji sa Institutom za ratarstvo i
povrtarstvo u Novom Sadu. Analiziraju se rezultati ispitivanja poprečne distribucije
mineralnog đubriva u radu sa dva rasipača, pri teoretskim normama od 15, 300 i 500 kg/ha.
Ključne reči: mineralno đubrivo, norma, poprečna distribucija, rasipač
SUMMARY
In this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer that were
conducted by the Institute for Agricultural machinery in cooperation with the Institute for
field and vegetable crops in Novi Sad was covered. The results of mineral fertilizer side
distribution were analyzed involving two fertilizer spreaders with 150, 300 and 500 kg/ha
output.
Key words: fertilizer, performance, side distribution, spreader
UVOD
Poprečna distribucija mineralnog đubriva ima uticaj na ravnomeran prinos poljoprivrednih
kultura. Smatra se da veća neravnomernost (preko 15%), utiče na prinos poljoprivrednih
kultura.
Institut za poljoprivrednu tehniku, pri Pljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u saradnji sa
Institutom za ratarstvo i povrtarstvo obavio je terensko ispitivanje poprečne distribucije
mineralnog đubriva.
Uslovi za ispitivanje
Ispitivanje je obavljeno na parceli Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Parcela
ispitivanja je u katastru Srbobrana - Švarc salaš.
* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8.
** Milan Kosovac, dipl. inž. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
40
Brzina i pravac vetra
Brzina vetra merena je elektronskim anemometrom DA 4000 (sl. 1), u momentu rada
agregata, odnosno u momentu uzorkovanja. Brzina vetra je bila zanemarljiva i oba dana
ispitivanja bila je ispod 1 m/s.
Sl. 1 Merenje brzine vetra

Fig. 1 Measuring of wind velocity
Sl. 2. Centrifugalni rasipač sa dvostrukim Sl. 3 Centrifugalni rasipač sa jednim

diskom "A" diskom "P"
Fig. 2 Centrif.l spreader with double disc "A Fig. 3 Cent.l spre.r with single disc "P"
Režimi rada agregata

Od agregata ispitivani su:
Centrifugalni rasipač sa dvostrukim diskom (sl. 2). Kapacitet rasipača je 1.000 kg a radni
zahvat je 24 m (u daljem tekstu "A").
Centrifigalni rasipač sa jednim diskom. (sl. 3) kapaciteta 400 kg i radnog zahvata 12 m.
41
Rasipači su agregatirani traktorom u tri tačke (nošeni). Radni organ za razbacivanje đubriva
je podešen po horizontali i vertikali na traktoru simetrično u odnosu na uzdužnu osu traktora.
Visina radnog organa je podešena na 72 cm sa prednje i zadnje strane (poz. A i B na slici 4).
Sl. 4 Nivelisanje rasipača

Fig. 4 Spreader leveling
Ispitivanje poprečne raspodele obavljeno je za tri "teoretske norme" rasipanja.

Definisane su teoretske norme rasipanja:
- 150 kg/ha (I)
- 300 kg/ha (II)
- 500 kg/ha (III)
Da bi se ostvarile zadate norme rasipači su podešeni po sledećoj šemi:
Tab. 1 Podešenost rasipača

Tab. 1 Spreader adjustment
Radna Položaj
brzina Stepen dozatora
Rasipač Norma Traktor prenosa PV Napomena
Spreader Performa km/h menjača o/min Position of Note
nce Workin hopper
Gear ratio
g speed
Dvostruki I 25
disk V Ugao lopatica
"A" II IMT 577 8 540 32 duge: 70
Double disc kratke: 89
III IV 40
Jednostruki I 3
disk 8 V 1.600 o/min mot.
"P" II IMT 539 540 6
Single disc
III 6 IV 6 1.700 o/min mot.
42
Materijal ispitivanja
U ispitivanju je korišćeno mineralno đubrivo stručno nazvano "kompleksno" mineralno
đubrivo sa mikroelementima.
Sl. 5 Ispitivano đubrivo

Fig. 5 Examined fertilizer
Korišćena oprema
U toku ispitivanja na parceli korišćeni su: digitalni anemometar DA 4000, metarska
pantljika (30 m), dvometar, vizir motke, merne posude, plastične kese “kesa sa hladnim
zavarom”, flomaster - marker, fotoaparat, diktafon.
Od navedene opreme, digitalni anemometar prikazan je na slici 1. dok ostala oprema spada
u tzv. standardnu opremu, osim mernih posuda koje su prikazane na slici 6. Merne posude su
kartonske kutije, dimenzije 50 x 50 cm, dubine 10 cm, sa pregradama u obliku saća, visine 8
cm. Posude su napravljene od kartona i rasklopive su, radi pogodnosti transporta.
Sl. 6 Merne posude

Fig. 6 Measuring cups
43
Laboratorijska oprema
U laboratorijskim ispitivanjima korišćena je sledeća oprema:
- elektronska vaga,
- PC računar P IV.
Metod rada
Za uzorkovanje poprečne distribucije ravnomernosti rasporeda mineralnog đubriva po
radnom zahvatu rasipača korišćeno je 84 posuda (sl. 6.) Posude su postavljane u četiri reda
(četiri probe), sa napomenom da je u sredini ostavljen prostor za prolaz agregata za rasipanje.
Na terenu se postave posude (sl. 6) za uzorke, prema šemi prikazanoj na slici 7. i prolazom
agregata i rasuto đubrivo pada u posude, koje se zatim istresaju u posebne kesice, koje se
obeležavaju radi dalje laboratorijske obrade na elektronskoj vagi preciznosti 0.01 gr. Meri se
bruto masa uzorka i u toku obrade podataka na računaru oduzima se tara, odnosno masa kesice.
Uzorak iz jedne kesice predstavlja masu đubriva sa 0,25 m2, koja se potom matematičkim
relacijama svodi na normu đubrenja po hektaru (kg/ha).
Sl. 7 Šema rasporeda posuda za skupljanje uzorka

Fig. 7 The position of cups for samples collecting scheme
Rezultati poprečne raspodele obrađeni su statistički i prikazani u okviru ovog poglavlja.
Krive na dijagramima predstavljaju fitovane krive (trendline) polinomi drugog stepena,
odnosno kvadratne regresije proizašle iz dijagrama raspodele.
Mora se ukazati na to da pojedine tačke na dijagramima nisu tačke kao rezultat jednog
merenja, nego svaka tačka predstavlja srednju vrednost od 4 merenja na istom rastojanju od
prohoda agregata. Na taj način obezbeđen je reprezentativan uzorak za analizu.
Činjenica je da rasipači nisu ostvarili predviđene norme rasipanja, uprkos tome rezultati su
uporedivi, jer je đubrivo razbacivano u identičnim uslovima.
44
Sl. 8 Dijagram raspodele pri podešenoj normi od 150 kg/ha
Fig. 8 Distribution diagram by 150 kg/ha output


Analizom dijagrama na slikama 8, 9 i 10 zapaža se da su rasipači radili sa smanjenom

normom od fabrički preporučene i podešene. Sledeće što se zapaža jeste da je fitovana kriva
normalne distribucije raspodele za rasipač sa dvostrukim diskom položenija, odnosno prirast
45
joj je blaži u odnosu na krivu rasupanja rasipača sa jednostrukim diskom. To u praksi znači da
je rasipač sa dva diska bolji u pogledu ravnomernije poprečne raspodele.
Generalno, rasipač sa dva diska rasipao je manje, ali pravilnije u odnosu na rasipač sa jednim
diskom.
Napomena o rasipačima:
Rasipač da bi ispravno radio mora imati ispravan neoštećen mešač,
Kod rasipača nižeg tehnološkog nivoa (u našem slučaju rasipač "P") dozator je grube, a često
i neprecizne izrade,
Proizvođači rasipača višeg tehnološkog nivoa daju okvirne tabice podešavanja rasipača za
datu normu, đubrivo i granulaciju,
Preporuke proizvođača rasipača treba uzimati sa rezervom i gde je to moguće obaviti
proveru na terenu u konkretnim uslovima,
Povećanje norme đubrenja, ako je moguće, ostvarivati većim otvorom dozatora a ne
smanjenom radnom brzinom. To je naročito važno kod đubriva koja imaju veći nasipni ugao i
koja sporije "cure" kroz dozator.
ZAKLJUČAK
Poprečna raspodela je utoliko bolja što fitovana kriva ima manji ugao nagiba, odnosno što je
kriva po svom izgledu bliža pravoj liniji na visini zadate norme.
U toku terenskog ispitivanja, što su na kraju pokazala i laboratorijska merenja nameće se
zaključak da se đubrivo razbacuje različito, pri identičnim uslovima za rad agregata (nizak
procenat statistički beznačajnih razlika t-testa aritmetičkih sredina norme rasipanja).
Preporuke koje daje proizvođač rasipača đubriva, treba uzeti kao osnovu za preciznije
podešavanje na terenu za svako đubrivo posebno. Kod podešavanja norme treba voditi računa
o računskom radnom zahvatu rasipača.
Mešač rasipača u toku rada mora da radi ispravno i u đubrivu ne smeju biti strane primese i
veće grudve.
Pri nižim normama rasipanja rasipači su pokazali viši nivo preciznosti i raspodele nego kod
viših normi.
U slučaju daljih ispitivanja potrebno je posvetiti pažnju laboratorijskim ispitivanjima fizičkih
osobina materijala-đubriva.
LITERATURA:
1. Čuljat M. Gašpar I. Duvnjak V. 1993. Raspodjela mineralnih gnojiva,
Agrotehničar, 1-2: 25-28.
2. Lazić V, Turan J. 1994. Izbor mašina za đubrenje semenskog kukuruza. In proc:
Mehanizovana proizvodnja semenskog kukuruza. Monografija. Institut za
poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, Pobeda-Holding DD, Novi Sad, 84-88.
3. Turan J, Kosovac M. 2007. Fizičke osobine i poprečna distribucija mineralnih
đubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2007, 38.
4. Turan J, Mehandžić R, Kosovac M. 2006. Granulometrijski sastav i poprečna
distribucija mineralnog đubriva, Studija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 16.
46
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 47- 54 Orginalni naučni rad

UDK: 633.41:631.53.041 Orginal scientific paper
UTICAJ DUBINE SETVE NA KVALITET SETVE ŠEĆERNE REPE
PLANTING DEPTH FROM THE SUGAR BEET SEEDING QUALITY
VIEWPOINT
Findura P,* Tóth P,* Ponjičan O,** Turan J.**
REZIME
Predsetvena priprema zemljišta, vrsta sejalice, vrsta korišćenog semena, radna brzina, kao
i drugi faktori utiču na kvalitet ulaganja semena u zemljište. Kako horizontalni, tako i vertikalni
raspored semena u zemljištu utiče na rast biljaka. U ovom radu posebno je razmatrana
problematika dubine setve, zato što samo ujednačena dubina setve omogućava ujednačeno
i brzo nicanje šećerne repe. Takođe, ujednačeno nicanje predstavlja osnovu za dostizanje
visokih prinosa gajene kulture. Navedena problematika rešavana je u okviru projekta VEGA
„Intellectualised management of technology for setting up plantings of maise and sugar beet as
energy crops“.
Ključne reči: seme, sejalica, dubina setve, šećerna repa
SUMMARY
Pre-planting soil preparation, choice of a planter, variety of seed used, working speed of a
planter, and other parameters and variables influence the quality of seed placement into soil.
Horizontal as well as vertical distributions of seeds in soil significantly influence the quality of
the planting. The contribution presented in this paper explores the problem of planting depth
because above all, balanced seeding depth facilitates steady and fast germination of beet. At the
same time this germination creates suitable conditions to achieve high yields of grown crop.
Above described problem was addressed under the auspices of project VEGA:
„Intellectualized management of technology for setting up plantings of maize and sugar beet as
energy crops“.
Key words: seed, planter, seed depth, sugar beet
UVOD
Vertikalni raspored semena određen je njegovom dubinom ulaganja – dubinom setve. Pod
pojmom dubina setve se, prema standardu ČSN (STN) 46 54 51, podrazumeva rastojanje od
donjeg dela semena do površine zemljišta iznad semena nakon njegovog ulaganja u zemljište.
* Inž. Pavol Findura, PhD, Inž. Pavol Tóth, Phd, Slovenská poľnohospodárska univerzita v Nitre, Slovenská
republika, e-mail: Pavol.Findura@uniag.sk
**Mr Ondrej Ponjičan, asistent, dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovića 8
47
Prilikom setve šećerne repe potrebno je navedenu definiciju dodatno precizirati. Dubina setve
(h) određena je ne samo dubinom ulaganja semena u zemljište (što predstavlja rastojanje
između donjeg dela semena i površine zemljišta), nego i visina nagrnutog zemljišta iznad
semena.
Prilikom izbora optimalne dubine setve kao glavni faktor navodi se kontakt semena sa
setvenom posteljicom – vlažnim zemljištem (Brunotte, 1986; Kästner, 1992; Bajkin, 1996).
Kod velike dubine setve dolazi do velikog naprezanja biljaka i slabijeg nicanja. Kod male
dubine setve osim problema nedostatka vode postoji opasnost oštećenja klice đubrivom ili
herbicidima.
Literaturni podaci iz oblasti uticaja zadane dubine setve na poljsko nicanje su veoma različiti.
Poznato je da na lakšim tipovima zemljišta, u sušnim uslovima i kod kasnije setve potrebno je
obezbediti veću dubinu setve u odnosu na dubinu setve na težim tipovima zemljišta, u vlažnim
uslovima i kod rane setve.
Dozvoljeno odstupanje podešene dubine setve mora da bude u granicama ± 5 mm od
optimalne dubine setve (Sviridov, 1977). Gluchovský (1973) navodi da ovakvo odstupanje od
optimalne dubine setve utiče na smenjenje procenta izniklih biljaka u poljskim uslovima za 7–
11%.
Za ostvarivanje što ujednačenije dubine setve, kod preciznih sejalica koriste se razni sistemi
za podešavanje dubine setve.
Proučavanjem dubine setve bavilo se više autora, (Streit-Wilhelm, 1992; Isensee, 1993;
Wilhelm, 1993; Ponjičan et al, 2005), koji navode da na dubinu setve veliki uticaj ima
predsetvena priprema zemljišta, vrsta sejalice i radna brzina. Za merenje dubine setve najviše
se koriste bezkontaktni sistemi merenja i to uglavnom zbog jednostavnosti njihove primene.
Merenja su izvedena u poljskim uslovima na sejalicama "Becker SE 4-049" koja se najviše
koristi za setvu šećerne repe u Republici Slovačkoj, "Meca 2000" proizvođača "Monosem" i
sejalica "Planter II" proizvođača "Kuhn". Sejalica "Becker" za održavanje dubine setve ima
tandem oslonih točkova, dok sejalice „Meca 2000" i "Planter II" imaju podešavanje dubine
setve pomoću napred postavljenog oslonog točka. Prilikom ispitivanja dubine setve ispoštovani
su zahtevi u saglasnosti sa normom ISO 7256/1 i to prilikom setve u okviru klasične
tehnologije obrade zemljišta.
Merenje dubine setve izvedeno je indukcijskim i ultrazvučnim senzorom pri radnoj brzini
sejalica od 0,5 do 2,5 m/s, u zavisnosti od mogućnosti izbora stepena prenosa vučno-pogonskih
jedinica. U okviru laboratorijskih merenja izvedena je provera mogućnosti korišćenja
ultrazvučnog senzora za merenje rastojanja od senzora do površine zemljišta i određene su
osobine zemljišta i semena. U vreme poljskih ispitivanja ispitivane su osobine zemljišta,
dubina setve u zavisnosti od radne brzine i meren je profil zasejanih redova.
Cilj rada bilo je ocenjivanje nekoliko savremenih, najviše korišćenih sejalica sa polazišta
dubine ulaganja semena. Ocena je izvedena na sledeći način:
1. ocenjivanje osobina zemljišta sa stanovišta kvaliteta setve,
2. ocenjivanje osobina korišćenog semena i
3. ocenjivanje dubine setve.
48
Ocenjivanje osobina zemljišta sa stanovišta kvaliteta setve
Prilikom određivanja kvaliteta setve u poljskim uslovima, neophodno je odrediti osobine
zemljišta (ISO 7256/1), nakon predsetvene pripreme (kompaktor Saturn 6). Setva je izvedena
na zemljištu sa sadržajem čestica manjih od 0,01 mm oko 30%, što predstavlja glinovit do
glinovito-peskovit tip zemljišta. Struktura gornjeg sloja zemljišta (0 do 30 mm) zadovoljavala
je zehteve za predsetvenu pripremu zemljišta. Ako se polazi od zahteva da maseni procentualni
udeo dimenzija do 10 mm bude minimalno 50% (izmereno 77%) i do 40 mm 90% (izmereno
100%), možemo konstatovati, da je zemljište u toku predsetvene pripreme usitnjeno više nego
što je to potrebno. Za merenje dubine setve potrebno je odrediti zapreminsku masu zemljišta
na dubini koja utiče na formiranje setvene posteljice (sl. 1). Na slici 1, prikazan je i
penetrometrijski otpor zemljišta.
Zapreminska masa, Soil bulk density t/m3
Penetrometrijski otpor zemljišta, MPa
Penetrometric resistance, MPa
Dubina, Depth, mm
Sl. 1 Zapreminska masa i penetrometrijski otpor zemljišta u zavisnosti od dubine, nakon

predsetvene pripreme zemljišta
Fig. 1 Soil bulk density and soil penetrometric resistance in soil profile after seedbed soil
preparation
Poravnatost površine zemljišta pre setve poprečno u odnosu na smer setve određena je
standardnom devijacijom (5,5 do 9,4 mm) i koeficijentom varijacije (71,6–82%). Rastojanje
između mernih mesta postavljenih normalno na pravac setve bilo je 100 mm.
Ocenjivanje osobina korišćenog semena
Pogodnost korišćenog semena za dati tip setvenog aparata određena je prvenstveno
dimenzijama semena. Generalno može da se konstatuje da za mehaničko izuzimanje semena
potrebno je korišćenje semena sa minimalnom razlikom između njegove dužine, širine
i debljine. Pneumatski setveni aparati su manje osetljivi na različite dimenzije semena. Zbog
navedenih osobina setvenih aparata, a da bi se eliminisala dodatna mogućnost greške,
korišćeno je dorađeno genetički monogermno seme šećerne repe sorte "patrícia", kalibracije
3,5-4,75 mm. Dimenzije korišćenog semena imale su srednje vrednosti:
1. dužina = 4,21 mm,
2. širina = 3,83 mm i
3. debljina = 3,61 mm.
49
Vrednosti koeficijenata oblika su bile k1= 1,114, k2= 1,061, k3= 1,174 i k4= 1,069.
Tab. 1 Zahtevana i stvarna zastupljenost semena unutar pojedinih grupa (seme kalibracije
3,5–4,75 mm)
Tab. 1 Required and actual representation of seeds in individual groups (seeds of caliber
3,5–4,75 mm)
Distribucija dimenzije semena šećerne repe po grupama, mm
Parametar Size distribution of sugar beet seeds in size groups, mm
Parameter 3,5-4,75 <3,5 3,25-3,49 <3,25 >4,75 4,75-4,99 >4,99
Zahtevana zastupljenost, %
min. 88 6 4,5 1,5 6 4,5 1,5
Required size limit, %
Izmerena vrednost, %
96,5 3,5 3,5 0 0 0 0
Measured value, %
Možemo konstatovati da korišćeno seme ispunjava standarde svetskih proizvođača (ISO –

nepostoji). Reč je o zahtevanom sadržaju semena unutar definisane kalibracione grupe
minimalno 88% a izmereno je 96,5%, dok dozvoljena zastupljenost ispod donje kalibracione
granice iznosi 6, a izmereno je 3,5%. Dozvoljena zastupljenost iznad gornje granice iznosi 6,
a izmerno je 0% (tab. 1). Masa 1.000 semena bila je 26,4 g.
Ocenjivanje dubine setve
Dubina setve (h) definisana je kao udaljenost od donjeg dela semena do površine zemljišta
iznad semena nakon setve.
Podaci dobijeni kontaktnim (indukcionim) i bezkontaktnim (ultrazvučnim) uređajima za

merenje (senzora) obrađeni su pomoću A/D konvertora i uskladišteni u IM memorijsku karticu.
Osnovu predstavlja horizontalna ravan i brazdica formirana pomoću raonika. Dubina seve (h)
određena je dubinom ulaganja semena u zemljište (hs) i visinom nagrnutog sloja zemljišta
iznad semena (hn).
Prilikom donošenja zaključka pošli smo od pretpostavke, da dubina ulaganja semena

u zemljište (hs) određena je dubinom formirane brazdice. Ova dubina je merena kontaktnim
i bezkontaktnim uređajima za merenje, ali i ručno merenjem formiranog profila brazdice.
Profili formiranih brazdica za tri ispitivane sejalice u zavisnosti od radne brzine prikazane su na
slici 2.
50
Meca 2000
15
10
u, mm mm
5
profile,
0
mm
riadk
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
-10
Row
Row profile,
Profil
-15
mm,
-20
-25
Profil brazdice, -30
Rastojanje od sredine brazdice, mm, -35
Distance
Distancefrom
Vzdialenos ť odthe
from the middle
middle
stredu of row,
ofu,
riadk mmmm
row,
0,65 m/s 1,65 m/s 2,35 m/s
Planter II
15
10
mm
5
mm
profile,
0
riadku,
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
-10
Row
-15
Profil
Profil brazdice, mm,
-20
-25
-30
Distance from
Vzdialenos ť odthe middle
s tredu of row,
riadku, mmmm
0,68 m/s 1,71 m/s 2,42 m/s
Becker S E 4-049
15
10
mmmmmm
5
profile,
0
riadku,
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
profile,
-10
Row
-15
RowProfil
mm,
-20
-25
Profil brazdice,
-30
Distance
Distance fromod
from
Vzdialenosť thestredu
the middle
middle of
of row,
row,
riadku, mmmm
mm
0,88 m/s 1,73 m/s 2,68 m/s
Sl. 2 Profil formiranih brazdica prilikom setve korišćenjem sejalica "Meca 2000", "Planter
II" i "Becker SE 4-049" za tri radne brzine
Fig. 2 Profile of seed furrows Meca 2000, Planter II and Becker SE 4-049 using three
working speeds
Iako se u praksi ne koristi ovako velik razmak brzina setve, na osnovu rezultata ispitivanja
zaključujemo da povećanjem radne brzine dolazi do smanjenja dubine brazdice, a time i dubine
ulaganja semena u zemljište.
51
Meca 2000, 1,65 m/s
15
mm mm
10
5
mmprofile,
0
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
mm,riadku,
Row
-10
profile,
hs= 23,84 mm, hn= 3,08 mm -15
Row Profil
σs= 1,22 mm, σn= 0,90 mm -20
Profil brazdice,
Vks= 5,13 %, Vkn= 29,25 % -25
-30
-35
Rastojanje od sredine brazdice, mm,
Distance from
Distance fromthe
Vzdialenosť themiddle
od middleof
stredu ofrow,
row, mm
riadku, mm
P lanter II, 1 ,7 1 m/s

15
mm
10
profile,
5
mmm
0
dku,
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
Row
profile,
il ria
-10
mm,
-15
Prof
hs= 28,98 mm, hn= 2,02 mm

Row
Profil brazdice,
-20
σs= 1,31 mm, σn= 0,36 mm -25
Vks= 4,52 %, Vkn= 17,64 %
-30
Rastojanje
Distance fromťod sredine
-35
the middle brazdice,
of row, mm,
mm
Vzdialenos
Distance fromodthe
s tredu riadk
middle of u, mmmm
row,
Becker S E 4-049, 1,73 m/s

profile, mm
15
10
5
mmmm
0
Row
riadku,
-210 -180 -150 -120 -90 -60 -30 -5 0 30 60 90 120 150 180 210
profile,
Profilmm,
-10
-15
brazdice,
hs= 24,86 mm, hn= 5,22 mm -20

σs= 1,68 mm, σn= 0,80 mm
Profil Row
-25
Vks= 6,76 %, Vkn= 15,41 %
-30
-35
Rastojanje od sredine brazdice, mm,
Distance from
Distance fromthe middle
theodmiddle of
ofrow,
row, mm
mm
Vzdialenosť stredu riadku, mm
Sl. 3 Profil formiranih brazdica korišćenjem sejalica "Meca 2000", "Planter II" i "Becker
SE 4-049":
hs – srednja vrednost dubine ulaganja semena,
hn – visina nagrnutog zemljišta iznad semena,
σs, σn - standardna devijacija dubine ulaganja semena i visine nagrnutog zemljišta,
Vks, Vkn- koeficijent varijacije dubine ulaganja semena i visine nagrnutog zemljišta
Fig. 3: Profile of seed furrows of planters Meca 2000, Planter II and Becker SE 4-049:
hs- average value of depth of seed position,
hn- height of soil cover above seed,
σs, σn- standard deviation of depth of seed position and height of cover,
Vks, Vkn- coefficient of variance of depth of position and height of cover
52
Drugi faktor koji utiče na dubinu setve je visina nagrnutog zemljišta iznad semena (hn).
Međusobno poređenje tri ispitivane sejalice pri brzini setve približno 1,7 m/s, prikazano je na
slici 3. Razlike se sastoje u obliku nagaznih, pritisnih točkova. Sejalica "Planter II" zatvaranje
brazdice izvodi pomoću udvojenih konusnih točkova, sejalica "Meca 2000" i sejalica "Becker"
imaju postavljen specijalni letvičasti valjak. Sloj zemljišta iznad semena formiran sejalicom
"Planter II" veoma dobro se ponaša prilikom formiranja pokorice, koja veoma lako puca po
dužini reda. Prilikom određivanja i odlučivanja o dubini setve u praksi treba da računamo i sa
uticajem erozije na sloj nagrnutog zemljišta iznad semena.
Kontinualno merenje dubine setve izvedeno je pomoću indukcijskog i ultrazvučnog uređaja
za merenje. U praksi se više koristi bezkontaktni ultrazvučni uređaj za merenje. Za njegovo
korišćenje u laboratorijskim uslovima bilo je potrebno obaviti probna merenja, radi određivanja
njegove tačnosti i osetljivosti. Merni sistem svojom konstrukcijom dovodi do određenog
kašnjenja u procesu registrovanja podataka, naime u horizontalnoj ravni, o čemu se vodilo
računa prilikom postavljanja uređaja za merenje u odnosu na raonik.
Rezultati kontinualnog merenja dubine setve za tri posmatrane sejalice pomoću indukcionog
i ultrazvučnog uređaja za merenje prikazane su na slici 4.
40
mm mm
y = 1,59x2 - 8,795x + 42,649

sowwing,
35
R2 = 0,896
mm
sejby,
30
sowing,
of
y = 1,0429x2 - 8,0506x + 38,052

y = 1,32x2 - 6,684x + 34,435
mm,ofHĺbka
Depth
R2 = 0,9999
25 R2 = 0,8833
Depth
20
Dubina setve,
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3

Working
Radna brzina, m/s,speed,
Pracovná m/sspeed,
Working
rýchlosť, m/s m/s
Planter II Becker SE 4-049 Meca 2000
Sl. 4 Zavisnost dubine ulaganja semena u zemljište od radne brzine sejalica "Planter",
"Becker" i "Meca"
Fig. 4 Relationship between depth of seed placing in soil and work speed of planters
Planter, Becker and Meca
Svaka sejalica je testirana za pet radnih brzina u zavisnosti od mogućnosti vučno-pogonskih

jedinica. Rezultati pokazuju da povećanjem radne brzine za sve ispitivane sejalice dolazi do
smanjenja dubine setve, prevashodno zbog smanjenja dubine ulaganja semena u zemljište.
Najveće promene u dubini setve pod uticajem radne brzine izmerene su za sejalicu "Becker SE
4-049" sa standardnom devijacijom od 9,8 mm. Za sejalicu "Planter II" izmerene su srednje
vrednosti standardne devijacije od 7,38 mm. Najmanje vrednosti standardne devijacije
izmerene su za sejalicu "Meca 2000".
53
ZAKLJUČAK
Cilj rada bilo je praćenje dubine setve šećerne repe pri različitim radnim brzinama.
Obavljena merenja su u skladu sa standardom ISO 7256/1 i dokazuje se da radna brzina znatno
utiče na dubinu ulaganja semena u zemljište. Od ispitivanih sejalica najmanju vrednost
standardne devijacije dubine setve, prilikom promene radne brzine, ostvarila je sejalica "Meca
2000".
LITERATURA
1. Bajkin A. 1996. Mehanizacija u povrtarstvu, Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 355.
2. Brunotte J. 1981. Einzelkornsaat von Rüben-Anforderungen und vergleichende
Untersuchungen von Druckrollen. In: Landtechnik, 41(3):110-114.
3. Findura P. 2005. Kvalita rozmiestnenia osiva v pôde pri sejbe cukrovej repy. In:
Dizertačná práca, Nitra, 72-135.
4. Gluchovsky V.S. 1973. Theoretische Grundlagen und Begründung der
Zukünftigen. In: Technologie der Zuckerrübenaussaat, Symposium, Moskau KDT,
31-38.
5. Isensee E. 1993. Saatgutablage. In: KTBL – Ergebnisse von Versuchen zur
Bodenbearbeitung und Bestelung, Darmstadt, 113-119.
6. Kästner B. 1992. Spätaufläufer und ihr Ertragsverhalten. In: Zuckerrübe, 41(4):
220-222.
7. Ponjičan O, Bajkin A, Đurovka M. 2005. Efikasnost rada pneumatske sejalice pri
setvi crnog luka, Savremena poljoprivredna tehnika, 31(1-2): 56-62.
8. Streit H. Wilhelm W. Höhn K. 1992. Beeinflusst die Saatbettbeschaftenheit die
Ablagegenauigkeit bei der Einzelkornsaat? In: Die Zuckerrübe, 41(2): 120-123.
9. Sviridov V. D. 1977. über die Bedeckungshöhe von Saatkörnern. In: Sacharnaja
10. svekla, 22(4): 23-24.
11. Wilhelm W. 1993. Qualität der Saatguteinbettung bei Zuckerrüben. In: KTBL-
Ergebnisse von Versuchen zur Bodebbearbeitung und Bestelung, Darmstadt, 120-
127.
54
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 55-62 Orginalni naučni rad

UDK: 631.55.032:635.21 Orginal scientific paper
UBIRANJE MLADOG KROMPIRA
YOUNG POTATO HARVESTING
Bajkin A, Ponjičan O, Marković V.*
REZIME
U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimično mehanizovanog ubiranja mladog
krompira, namenjenog za korišćenje u svežem stanju ili za duboko zamrzavanje. Proces
delimično mehanizovanog ubiranja se sastojao od sledećih faza: mehnaizovanog uklanjanja
lisne mase, vađenja, ručnog skupljanja i utovara u transportno sredstvo. Izabrane su mašine
pomoću kojih može uspešno da se izvodi delimično mehanizovano ubiranje mladog krompira,
namenjenog za duboko zamrzavanje. Zbog velikog utroška prvenstveno živog i mašinskog
rada, kao i zbog postizanja još boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporučuje se
korišćenje savremenih kombajna za potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira.
Dubokim zamrzavanjem mladi krompir postaje interesantna sirovina za prerađivačku
industriju
Ključne reči: mladi krompir, uklanjanje lisne mase, vađenje, ručno sakupljanje,
mehanizovano ubiranje
SUMMARY
Reviewed in this paper are the results of investigation on the semi-mechanized harvesting of
young potato for fresh consumption or deep freezing. The semi-mechanized harvesting
comprized following stages: mechanized defoliation, uprooting, hand picking and loading onto
the transport vehicle. Machines were selected so as to allow efficient semi-mechanized
harvesting of young potato for deep freezing. Due to high input of primarily labour and
machine work, as well as in order to achieve higher quality of harvested potato, the use of
modern combine harvester is recommended for a fully mechanized harvest of young potato.
Deep frozen young potato is highly sought after by the food processing industry.
Key words: young potato, defoliation, uprooting, hand picking, mechanized harvest
UVOD
Krompir predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura kako po površinama na kojima
se gaji tako i po značaju u ljudskoj ishrani. Pored zrelog krompira poseban značaj u
ljudskoj ishrani ima mladi krompir.
Mladi krompir predstavlja mlade, još potpuno neformirane krtole, izuzetno cenjene u
ishrani. Mladi krompir za berbu pristiže u proleće kada još uvek nije veliki izbor
* Dr Anđelko Bajkin, redovni profesor, mr Ondrej Ponjičan, asistent, dr Vladan Marković, redovni profesor,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8.
55
povrtarskih kultura, a zbog izuzetnog kvaliteta vrlo je cenjena namirnica. Zbog ranog
ubiranja mladi krompir ima veliki agrotehnički značaj, jer posle njega mogu da se gaje
mnoge kulture, čime doprinosi boljem iskorišćavanju zemljišta (Lazić Branka i sar, 2001).
Mladi krompir, po pravilu, uvek ima dobru cenu, pa je to i visokoakumulativna kultura.
Zbog izuzetnog kvaliteta, želja potrošača je da ga koriste u ishrani preko cele godine. To
se uglavnom može postići dubokim zamrzavanjem, pa je zato mladi krompir i značajna
sirovina u prerađivačkoj industriji (Marković i sar, 2006,a).
U širokoj potrošnji povrtarskih proizvoda sve je prisutnija potreba za korišćenjem
zdravstveno bezbedne hrane. Jedan od preduslova za ostvarenje proizvodnje povrća u
sistemu dobre poljoprivredne prakse jeste maksimalno moguća eliminacija primene
hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje povrća, pa tako i mladog krompira
(Marković, 2006,b).
U cilju analize tehnoloških operacija ubiranja mladog krompira izvedena su poljska
ispitivanja u toku 2006. i 2007. godine. Za pojedine faze delimično mehanizovanog ubiranja
mladog krompira utvrđeni su eksploatacioni i enegretki pokazatelji.
Prilikom ispitivanja ubiranja mladog krompira namenjenog za duboko zamrzavanje
(prerađivačku industriju), tokom juna 2006. godine u Ruskom Krsturu izvedene su sledeće
tehnološke operacije: mehaničko uklanjanje lisne mase, vađenje i ručno sakupljanje i utovar
mladog krompira. Mehaničko uklanjanje lisne mase izvedeno je klasičnom sitnilicom biljnih
ostataka sa klatećim noževima. Vađenje je izvedeno dvorednom vadilicom koja je agregatirana
traktorom nominalne snage motora 31 kW, pri čemu je praćen kvalitet rada vadilice sa
stanovišta kvaliteta čišćenja i oštećenja krtola mladog krompira. Sakupljanje i utovar na
traktorski transportni agregat izvedeno je ručno. Prinos krtola mladog krompira iznosio je
25,57 t/ha.
U toku juna 2007. godine u Begeču izvedeno je ispitivanje ubiranja mladog krompira
namenjenog za upotrebu u svežem stanju. Uklanjanje lisne mase izvedeno je klasičnom
sitnilicom biljnih ostataka sa klatećim noževima koja je u toku rada agregatirana sa traktorom
nominalne snage motora traktora 46,5 kW. Radi ostvarivanja što manjih oštećenja krtola
mladog krompira, vađenje je izvedeno izoravanjem plugom sa jednim plužnim telom, koji je
vukao traktor nominalne snage motora 46,5 kW. Sakupljanje krtola mladog krompira u gajbice
i utovar na traktorski transportni agregat izvedeno je ručno. Ukupni prinos krtola je iznosio
22,07 t/ha, od toga izuzetno sitnih krtola bilo je 1,504 t/ha, koje su posebno odvojene.
Za razliku od tehnološki zrelih krtola, mladi krompir vadi se pre nego što krtole dostignu
potpunu tehnološku zrelost. Vreme vađenja uslovljeno je kako biološkim, tako i ekonomskim
razlozima. Najčešće se smatra da vađenje krompira treba početi kada 60 – 80% krtola dostigne
masu iznad 20 grama.
U trenutku ubirtanja mladog krompira lisna masa je izuzetno bujna. Uklanjanje lisne mase
može da se izvodi mehaničkim, hemijskim i termičkim načinom. Pri gajenju mladog krompira
namera je da se proizvede biološki zdrav proizvod. Jedan od preduslova za ostvarenje tog cilja
je minimalna primena hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje. Najčešće se koristi
mehaničko uklanjanje lisne mase pomoću sitnilice biljnih ostataka. Navedene mašine
agregatiraju se traktorom, napred ili pozadi traktora, pri čemu se u toku rada oslanjaju na
56
sopstvene točkove čime se podešava visina uklanjanja lisne mase. Kretanjem točkova mašine
po brazdi između bankova kopiranje površine gornjeg dela bankova po celoj širini radnog
zahvata je neprecizno i dolazi do neujednačene visine reza, a zbog jake veze stabla biljke
krompira sa krtolom često dolazi do izvlačenja krtola iz zemljišta i na taj način do njihovog
uništavanja. Sitnilice biljnih ostataka imaju zglobno vezane noževe koji se proizvode u obliku
lopatice ili slova "I". Postoje specializovana kombinovana rešenja koja imaju različitu dužinu i
različiti oblik noževa na jednom rotoru. Noževi "I" tipa su veće dužine i služe za uklanjanje
lisne mase između bankova, a noževi u obliku lopatice su kraći i uklanjanju lisnu masu na
gornjem delu gredice (sl. 1).
Sl. 1 Oblik noževa za uklanjanje lisne mase na krompiru

Fig. 1 Geometry of knives for potato defoliation
Radi efikasnog uklanjanja lisne mase može da se primenjuje kombinacija sitnilice biljnih
ostataka, koja uklanja gornji deo lisne mase i mašine za termičko tretiranje i uklananjanje lisne
mase. Za termičko uklanjanje lisne mase koriste se mašine koje imaju gorionike za sagorevanje
tečnog nagtnog gasa (TNG). U delimično izolovanim prostorima od okoline, pomoću
gorionika, stvara se mikroklima sa visokom temperaturom. Porastom temperature lisne mase,
raste temperatura vode i pare u njihovom tkivu što izaziva intenzivno mehaničko razaranje
strukture tkiva, usled čega dolazi do ubrzanog uvenuća lisne mase (Bajkin i sar, 2005).
Primenom toplotne energije za uklanjanje lisne mase, pri ubiranju mladog krompira, radna
temperatura prostora za tretiranje je oko 850° C, a energetska potrošnja oko 2,2 GJ/h, dok je
prosečni površinski učinak uređaja za sušenje lisne mase oko 0,8 ha/h (Somer i Bajkin, 2000).
Osim sušenja lisne mase, toplotna energija uništava sve nadzemne štetočine kao što su
krompirova zlatica, lisne vaši, plamenjača, gljivice i drugo. Izrasle korovske biljke se, takođe,
uništavaju manje ili više uspešno, a kod nekih korovskih vrsta se u znatnoj meri umanjuje
njihov reproduktivni potencijal. Pravilnim sprovođenjem tehnologije korišćenja toplote za
termičko tretiranje nadzemne biljne mase mladog krompira, zagrevanje zemljišta, kao i delova
biljaka pod njenom površinom je identično zagrevanju za vreme toplih letnjih dana. Na primer,
pri brzini kretanja mašine od 3 km/h, u suvom zemljištu na dubini od 0,5 cm temperatura
poraste za 2,2, a u vlažnom za 1,6° C (Hoffman, 1990). Na osnovu navedenog može se
zaključiti da su podzemni delovi biljaka zaštićeni od visoke temperature već na maloj dubini, a
isto tako i prisutna mikroflora u zemljištu.
Pri uklanjanju lisne mase u toku 2006. i 2007. godine korišćene su klasične rotacione
sitnilice sa klatećim noževima. Uklanjanje lisne mase izvodi se jedan dan pre vađenja. Ranije
uklanjanje lisne mase nije prihvatljivo, jer dolazi do retrovegetacije i ostvaruje se manji prinos.
Radni zahvat sitnilice biljnih ostataka korišćene u toku 2007. godine (tab. 1) bio je 2,7 m (4
reda) i agregatirana je traktorom snage 60 kW. Radna brzina u toku uklanjanja lisne mase
57
iznosila je oko 6 km/h i njena vrednost prvenstveno zavisi od bujnosti lisne mase koja se
uklanja. Korišćenjem sitnilice biljnih ostataka kvalitetno je uklonjena lisna masa mladog
krompira.
Tab. 1 Eksploatacioni i energetski pokazatelji pri ubiranju mladog krompira

Tab. 1 Exploitation and energy-consumption parameters for young potato harvesting
Eksploatacioni pokazatelj, exploitation parameter
Tehnološka Radna brzina, Časovna proizvodnost, Utrošak živog Utrošak
operacija Work speed, Hourly productivity, ha/h rada, mašinskog rada,
Technological km/h Labour input, Work input,
operation radnik h/ha kWh/ha
Uklanjanje lisne 6,0 1,34 0,74 44,64 (28,57*)

mase
Defoliation
Vađenje pomoću
vadilice 2006. 3,54 0,396 2,53 78,28 (37,58*)
Uprooting by potato
digger 2006.
Vađenje
izoravanjem 2007. 2,42 0,084 35,74 554,02 (92,5*)
Uprooting by
ploughing 2007.
Ručno sakupljanje i
utovar 2006. - 0,0028 351,1 -
Hand picking and
upload 2006.
Ručno sakupljanje
2007. - 0,0036 275,9 -
Hand picking 2007.
Utovar 2007.
Upload 2007. 1,0 0,091 11,04 110,36 (44,1*)
*stvarni utrošak mašinskog rada (energije) pri čemu je uzet u obzir koeficijent iskorišćenja
proizvodnog vremena i stepen opterećenja motora traktora.
*actual work input (energy) considering efficiency rate of production time and load rate of
tractor engine.
Tokom 2006. godine (19. jun), u Ruskom Krsturu, ispitivano je vađenje mladog krompira
dvorednom vadilicom (sl. 2). Pri radnoj brzini od 3,54 km/h postignuta je poljska proizvodnost
od 0,396 ha/h. Utrošak živog rada bio je 2,53 radnik h/ha zato što je angažovan jedan radnik
(traktorista) pri radu s agregatom za vađenje. Efektivni utrošak mašinskog rada iznosio je 78,28
kWh/ha, a kada se uzme u obzir koeficijent iskorišćenja proizvodnog vremena i stepen
opterećenja motora traktora, stvarni utrošak mašinskog rada iznosi 37,58 kWh/ha. Ispitivana
vadilica ima dva zakrivljena noža (svaki nož za potkopavanje jednog reda–banka krompira) i
kopirne točkove za podešavanje dubine potkopavanja. Potkopanu masu zemljišta i krtola
prihvata letvičasti transporter, čiji je zadatak da izdvoji što veći deo zemljišta i da čiste krtole
58
položi na površinu zemljišta radi njihovog jednostavnog i efikasnog sakupljanja. Stepen
izdvajanja zemljišta, tj. separacije letvičastog transportera zavisi od (Bajkin, 1994):
1. brzine letvičastog transportera koja treba da se kreće u granicama 1,5-2 m/s,
2. ugla postavljanja koji treba da bude do 20°, jer u suprotnom dolazi do povratka
mase,
3. „svetle“ površine čijim povećanjem poboljšava se kvalitet izdvajanja mase i
4. postavljanjem dodatnih natresača.
U toku 2007. godine (6. jun), u Begeču, izvedeno je ispitivanje vađenja mladog krompira
izoravanjem vučenim plugom (sl. 3), koji je vukao traktor nominalne snage motora 46,5 kW.
Radna brzina pri izoravanju iznosila je 2,41 km/h, pri čemu je postignut proizvodni učinak od
0,084 ha/h. Pri izoravanju je angažovano dva radnika, a utrošak živog rada bio je 35,74 radnik
h/ha. Efektivni utrošak mašinskog rada iznosio je 554,02 kWh/ha, a stvarni utrošak mašinskog
rada bio je 92,5 kWh/ha. Za vrlo mladi krompir preporučuje se izoravanje zbog manjih
oštećenja u poređenju sa vađenjem pomoću vadilice, a mogu se sakupiti i najsitnije krtole
prečnika oko 20 mm.
U Ruskom Krsturu u toku 2006. godine za sakupljanje mladog krompira uz njegovo
prebiranje na krupnu i sitnu frakciju i utovar u transportno sredstvo utrošeno je 351,1 radnik
h/ha. Za sakupljanje izoranog krompira u Begeču u toku 2007 godine utrošeno je 275,9 radnik
h/ha. Za utovar utrošeno je dodatnih 11,04 radnik h/ha. Prilikom sakupljanja izoravanog
mladog krompira treba rukom razgrtati zemljište, što povećava utrošak živog rada. Manji
utrošak živog rada u Begeču postignut je zbog kratkog trajanja sakupljanja, te u strukturi
vremena nije uračunato vreme za dolazak i odlazak sa parcele i vreme zastoja ličnog karaktera.
Sl. 2 Vađenje mladog krompira pomoću Sl. 3 Izoravanje mladog krompira pomoću
dvoredne vadilice jednorednog vučenog pluga
Fig. 2 Potato uprooting by a two-row digger Fig. 3 Uprooting of young potato by a
single-furrow plough
U tabeli 2 prikazana je procentualna zastupljenost oštećenih i matičnih krtola, kao i

nečistoća u odnosu na masu čistih celih krtola koje se mogu iskoristiti za dalju preradu.
59
Tab. 2 Kvalitet rada vadilice mladog krompira
Tab. 2 Work quality of potato digger
Procentualna zastupljenost, %
Percentage share, %
Čiste krtole, Whole spuds 100,00
Oštećene krtole, Damaged spuds 3,18
Matičnie krtole, Old spuds 6,95
Biljna masa – cima, Vegetable mass 12,50
Zemljište nalepljeno na krtolama, Soil remaining on
spuds 91,35
Ukupno krtola, biljne mase i nalepljenog zemljišta,
Total of spuds, vegetable mass and remaining soil 213,98
Slobodno zemljište, Free soil 710,06
Do oštećenja krtola došlo je usled rada potkopavajućeg noža. Razlog je velika radna brzina i
velika sabijenost zemjišta između redova čime je došlo do otežanog vođenja vadilice po pravcu
redova i po dubini. Zastupljenost biljne mase (preostali dolovi biljke krompira i korovske
biljke) od 12,50% nije uticala na kvalitet rada vadilice. Udeo nalepljenog zemljišta na krtolama
iznosi 91,35% što ukazuje na nedovoljno čišćenje. Od ukupne mase koja prolazi letvičasti
transporter i pada na površinu parcele svega 10,82% su čiste krtole. Masa slobodnog zemljišta
je za 7,1 puta veća od mase čistih krtola, što predstavlja nedostatak prilikom ručnog
sakupljanja krtola jer su pojedine krtole pokrivene slojem zemljišta i ostaju nesakupljene, ili
pak radnici moraju ručno da prekopavaju zemljište, što dovodi do povećanja utroška ljudskog
rada.
Pored stanja zemljišta (vlažnost i sabijenost) glavni razlog zbog kojeg dolazi do oštećenja
krtola, ostaje nalepljeno zemljište na krtolama i veliki deo zemljišta prolazi kroz letvičasti
transporter, treba tražiti u velikoj radnoj brzini.
Letvice letvičastog transportera treba da budu obložene gumom da bi se smanjilo oštećenje
mladih krtola. Navedena mašina je prvenstveno namenjena za vađenje fiziološki zrelog
krompira, a vađenje mladog krompira može da se izvodi tek u kasnijim fazama kad kožica na
krtoli postane grublja i kad se formira veći prinos. Ispitivana vadilica, uz dodatna podešavanja
kojima bi se smanjilo oštećenje krtola, predstavlja dobro rešenje za vađenje mladog krompira
namenjenog za industrijsku preradu zamrzavanjem.
Zbog velikog utroška prvenstveno živog i mašinskog rada, kao i zbog postizanja još boljeg
kvaliteta ubranog mladog krompira, preporučuje se korišćenje savremenih kombajna za
potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira.
Korišćenjem savremenih kombajna za ubiranje mladog krompira, nije potrebno uklanjati
lisnu masu, ili se mehanički uklanja samo gornji deo lisne mase, čime su gubici krtola usled
njihovog čupanja iz zemljišta smanjuju na minimum. Uklanjanje preostalog dela lisne mase
izvodi se dodatnim uređajima na kombajnu. Uklanjanje lisne mase – cime može da se izvodi
pomoću uređaja koji se sastoji od većeg broja šipki koje usmeravaju cimu između dodatnog
valjka i letvičastog transportera, pri čemu dolazi dolazi do prinudnog otkidanja cime, a krtole
prolaze između šipki (sl. 4,a). Često korišćeno rešenje je u obliku transportera sa velikim
kvadratnim otvorima kroz koje propadaju krtole, a lisna masa se zadržava na površini
transportera (sl. 4,b). Transporter ima složeno kretanje. Translatorno kretanje se slaže s
60
oscilatornim pri čemu se javljaju inercijalne sile, čijim delovanjem dolazi do odvajanja krtola
od lisne mase. Lisna mase se izbacuje pozadi kombajna.
a) b)
Sl. 4 Uređaji za odvajanje lisne mase na kombajnu:
Fig. 4 Devices for defoliation on the combine harvester:
a) uređaj u obliku šipki i dodatnog valjka; b) uređaj obliku transportera sa kvadratnim
otvorima
a) device using bars and and an extra roller; b) transporter-like device with large square
openings
Separacioni radni organi za izdvajanje zemlje, na kombajnu za ubiranje mladog krompira,
izvedeni su u obliku letvičastih transportera, koji su obloženi elastičnim materijalom. Za što
efikasnije izdvajanje zemlje, a da ne dođe do oštećenja krtola, iznad letvičastih transportera
postavljene su gumene zavesice i gumeni valjci, koji imaju zadatak da pored zemlje izdvajaju i
delove cime. Na kombajnima za ubiranje mladog krompira, radi što manjeg oštećenja krtola
prilikom utovara u transportno sredstvo, istovarni transporter mora da ima mogućnost
podešavanja visine istovara u zavisnosti od napunjenosti transportnog sredstva kao i uređaj za
ublažavanje pada, kako bi oštećenje krtola bilo što manje, slika 6.
Mehanizovano ubiranje mladog krompira izvodi se kombajnima koji su najčešće jednoredni,
slika 5.
Sl. 5 Mehanizovano ubiranje mladog Sl. 6 Istovarni transporter s uređajem za

krompira ublažavanje pada krtola
Fig. 5 Mechanized harvesting of young Fig. 6 Damper for discharge elevator to
potato prevent potato damage
61
ZAKLJUČAK
U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimično mehanizovanog ubiranja mladog krompira
namenjenog za korišćenje u svežem stanju ili za duboko zamrzavanje. Pri vađenju dvorednom
vadilicom postignuta je poljska proizvodnost od 0,396 ha/h uz utrošak živog rada 2,53 radnik
h/ha i efektivni utrošak mašinskog rada 78,28 kWh/ha, a stvarni utrošak mašinskog rada bio je
37,58 kWh/ha. Radna brzina pri izoravanju iznosila je 2,41 km/h, pri čemu je postignut
proizvodni učinak od 0,084 ha/h, utrošak živog rada od 35,74 radnik h/ha, efektivni utrošak
mašinskog rada 554,02 kWh/ha, a stvarni utrošak mašinskog rada bio je 92,5 kWh/ha. Za
sakupljanje mladog krompira uz njegovo prebiranje na krupnu i sitnu frakciju i utovar u
transportno sredstvo utrošeno je 351,1 radnik h/ha u toku 2006. godine. Za sakupljanje
izoranog mladog krompira u toku 2007. godine utrošeno je 275,9 radnik h/ha, a za utovar još
dodatnih 11,04 radnik h/ha.
Pomoću sitnilice biljnih ostataka i vadilice krompira može uspešno da se izvodi delimično
mehanizovano ubiranje mladog krompira, namenjenog za duboko zamrzavanje.
Zbog velikog utroška prvenstveno živog i mašinskog rada, kao i zbog postizanja još boljeg
kvaliteta ubranog mladog krompira, preporučuje se korišćenje savremenih kombajna za
potpuno mehanizovano ubiranje mladog krompira.
Dubokim zamrzavanjem mladi krompir postaje interesantna surovina za prerađivačku
industriju.
LITERATURA
1. Bajkin A. 1996. Mehanizacija u povrtarstvu. Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 202-250.
2. Bajkin A, Ponjičan O, Orlović S, Somer D. 2005. Mašine u hortikulturi.
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 154-160.
3. Hoffman M. 1990. Abflammtechnik aush im Gemüsebau. Gemüse 4, 234-237.
4. Lazić Branka, Đurovka M, Marković V, Ilin Ž. 2001. Povrtarstvo. Univerzitet u
Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 472.
5. Marković V, Bajkin A, Ponjičan O. 2006,b. Tehnološki i tehnički aspekti
proizvodnje mladog krompira. Savremena poljoprivredna tehnika 32, 1-2, 48-54.
6. Marković V. 2006,b. Proizvodnja povrća u sistemu dobre poljoprivredne prakse.
Savremeni povrtar. In Proc. VII savetovanje Savremena proizvodnja povrća.
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 10 – 14.
7. Somer D, Bajkin A. 2000. Termička zaštita povrtarskih kultura. Biljni lekar 28, 2-
3, 187-190.
Rezultati istraživanja su deo Nacionalnog projekta, program Biotehnologija i agroindustrija,

pod nazivom "Paleta proizvoda od krompira – mladi smrznuti krompir", broj BTN – 331009B
62

UDK: 519.87:631.347.4 Orginal scientific paper
DEFINISANJE MATEMATIČKOG MODELA HABANJA
RASPRSKAVAČA I NJEGOV ZNAČAJ ZA DOMAĆU PROIZVODNJU
DEFINE OF NOZZLE WEAR MODELS AND THEIR SIGNIFICANCE
FOR DOMESTIC NOZZLE PRODUCTION
Đukić N, Sedlar A, Bugarin R.*
REZIME
Radi postizanja maksimalno precizne aplikacije pesticida i potpune zaštite useva, nije
dovoljno da prskalice imaju samo savremenu konstrukciju već je neophodno da poseduju
adekvatan eksploatacijski potencijal. Iskustva u ispitivanju radne ispravnosti prskalica u našoj
zemlji ukazuju na činjenicu da na radnu neispravnost prskalica i slab eksploatacijski potencijal
najviše utiču loši rasprskivači.
Rasprskivači su završni elementi prskalice i od njih zavisi oblik mlaza, raspodela tečnosti i
spektar kapljica u mlazu. Danas, je tržište Srbije preplavljeno ponudom rasprskivača domaće
proizvodnje, napravljenih od mesinga i bez odgovarajućih kontrola kvaliteta. Takvi
rasprskivači ne mogu obezbediti kvalitetnu aplikaciju pesticida, što će onemogućiti
proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane.
Kod procene kvaliteta rasprskivača jedna od najvažnijih stavki jeste procena njihove
otpornosti na habanje odnosno povećanje izlaznog otvora usled delovanja pritiska tečnosti
(abrazija). Testiranje rasprskivača neophodno je kako sa aspekta proizvođača rasprskivača,
tako i sa aspekta potencijalnih korisnika rasprskivača.
Samo dobar rasprskivač može da obezbedi kvalitetnu depozicuju pesticida, a kvalitetna
depozicija će sprečiti zagađenje zemljišta i vodnih tokova.
Ključne reči: Prskalica, inspekcija, rasprskivači, otpornost na habanje
SUMMARY
In order to achieve maximum precision of application and thus allow full protection, the
sprayers not only must have modern construction and impeccable performance, but also must
have adequate exploitation potential.
Inspections of sprayers in Serbia shown that in most case sprayers don’t have adequate
exploitation potential because of nozzles. Nozzles are final elements of sprayers. Spray shape,
liquid distribution and droplet spectar depends of them.
At the Serbian market, many nozzles today is brass nozzles made by domestic
manufacturers and without any control of there quality. These nozzles couldn’t provide good
pesticide application, which will have influence on health-safe food production. One of the
* Dr Nikola Đukić, redovni profesor, mr Aleksandar Sedlar, dr Rajko Bugarin, docent, Departman za
poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
63
most important nozzles qualities is their wear resistance or there resistance on nozzle tips
increase because of liquid high pressure (abrasion).
Inspection of nozzle is necessary measure from the user and also producer’s aspect. Only
good nozzles can provide good application and good application will prevent field and water
pollution.
Key words: Sprayer, inspection, nozzles, wear resistence
UVOD
Radi postizanja maksimalno precizne aplikacije pesticida i potpune zaštite useva, nije
dovoljno da prskalice imaju samo savremenu konstrukciju, nego je neophodno da poseduju
adekvatan eksploatacijski potencijal.
Eksploatacijski potencijal traktorskih prskalica predstavlja njihove mogućnosti za trajno i
pouzdano izvršavanje svih radnih procesa, pri aplikaciji pesticida. On obuhvata kvantitativne i
kvalitativne parametre.
Kvantitativni parametri su: protok pumpe, protok na rasprskivačima, protok na uređajima za
hidrauličko mešanje, međusobna usklađenost navedenih protoka, raspon radnih brzina,
zapremina rezervoara itd. Kvalitativni parametri su: preciznost doziranja i protoka,
ravnomernost površinske raspodele zaštitnog sredstva, ujednačenost kapljica u mlazu…
Dobra prskalica je preduslov dobre aplikacije pesticida, što je opet uslov za integralnu zaštitu
bilja i proizvodnju zdravstveno-bezbednih poljoprivrednih proizvoda. Pod dobrom prskalicom
podrazumevamo da prskalica u punoj meri ispoljava svoj eksploatacijski potencijal. Sve napred
navedeno uticalo je na činjenicu da u poslednjih pet godina kontrola radne ispravnosti prskalica
postane obavezna mera u preko 20 evropskih zemalja (Sedlar, 2006). Kontrola radne
ispravnosti sprovodi se u skladu sa EN 13790. Belgija, Nemačka i Holandija su zemlje koje su
među prvima uvele obavezu kontrole u skladu sa navedenim normativom. U severnoj Belgiji
(Flandriji) je u periodu od 5. 9. 1995. do 31. 12. 1998. ispitano oko 17.466 prskalica. Od
ispitivanog broja prskalica 2.802 ili 16% prskalica nisu bile radno ispravne i samim tim njihov
eksploatacijski potencijal nije bio zadovoljavajući. Od 2.802 prskalice, 2.409 (86%) je
odbijeno, zbog pohabanih rasprskivača ili neispravnog manometra (Langenakens i Pieters,
1999). Inspekcije radne ispravnosti prskalica u Nemačkoj pokazale su da su uzrok njihove
radne neispravnosti u 19% slučajeva pohabani rasprskivači, zatim neispravan manometar i
ventili krila u 13%, odnosno 10% slučajeva (Reitz, 1998).
Slični rezultati ispitivanja radne ispravnosti prskalica dobijeni su i u ostalim evropskim
zemljama. Na drugom evropskom simpozijumu posvećenom standardizaciji procedura za
kontrolu prskalica u Evropi, održanom u Nemačkoj u aprilu 2007. godine, veliki broj autora
ukazuje na poseban značaj rasprskivača. Rasprskivači kao završni elemenat prskalice određuju
veličinu kapljica, oblik i ugao izlaznog mlaza, količinu tečnosti i kvalitet pokrivanja prskane
površine (Đukić, 2001).
Dosadašnja iskustva u Srbiji takođe ukazuju na činjenicu da na radnu neispravnost prskalica
i mali eksploatacijski potencijal najviše utiču loši rasprskivači. Poseban problem u Srbiji
predstavlja navika naših ljudi da kupuju rasprskivače neproverenog kvaliteta (″domaća
radinost″) izrađene od mesinga. Takvi rasprskivači ne mogu da obezbedite dobru aplikaciju
pesticida. Cilj ovoga rada jeste da se ukaže na značaj redovne kontrole kvaliteta rasprskivača i
kupovinu rasprskivača proverenog kvaliteta.
64
Ispitivanje otpornosti rasprskivača na habanje obavljeno je vodom koja je u sebi sadržala 20
grama mikrogranulacije aluminujum oksida (Al2O3) po svakoj litri.
Za ispitivanje su korišćeni T rasprskivači 11004. Rasprskivači su označeni kao rasprskivači
A, B i C. Rasprskivač A je domaće proizvodnje, dok su rasprskivači B i C od renomiranih
proizvođača. Rasprskivači A i B su izrađeni od mesinga, a rasprskivač C od kematala (legura
plastike). Da bi se pristupilo proveri otpornosti rasprskivača na habanje odabrano je po 20
rasprskivača od svakog gore navedenog rasprskivača. Obavljena je provera kapaciteta
navedenih rasprskivača i uticaja promene pritiska na kapacitet istih. Iz svake grupe ispitivanih
rasprskivača odabrano je po 5 rasprskivača, koji su pokazali najbolje rezultate. Napred
navedeni rasprskivači su podeljeni u pet grupa, tako da je u svakoj grupi bio po jedan od A, B i
C rasprskivača.
Ispitivanje otpornosti rasprskivača na habanje je obavljeno u vremenu od 30 sati. Svakih pet
sati proveravan je protok rasprskivača.
Pri ispitivanju rasprskivača na otpornost prema habanju, temperatura vazduha se kretala u
intervalu od 19 do 25° (prosečno 22° C), temperatura vode je iznosila od 17 do 23° (prosečna
21° C), a relativna vlažnost vazduha od 88 do 94 % (prosečno 91%).
Oprema korišćena prilikom ispitivanja
Za ispitivanje otpornosti rasprskivača na habanje, korišćen je simulator prskalice, prikazan
na slici 1.
Sl. 1 Ispitivanje otpornosti rasprskivača Sl. 2 Nosač rasprskivača

sa simulatorom prskalice Fig. 2 Nozzles beam
Fig. 1 Reasearch of nozzle wear
resistence with sprayer simulator
Rasprskivači su postavljeni na nosače koji su potom postavljeni u rezervoar, radi

obezbeđenja kružnog toka radne tečnosti, slika 2.
65
Ako se ima u vidu veličina izlaznog otvora rasprskivača i pritisci sa kojima rade, jasno je
koliko je važno odabrati dobar rasprskivač i redovno kontrolisati njegov kvalitet rada.
Otpornost rasprskivača na habanje predstavlja njihov radni vek. Naime, upotrebu
rasprskivača treba prekinuti onog momenta kada se protok rasprskivača poveća za 15%. Rad
rasprskivačima koji su pohabani u toj meri da im se protok povećao za 15 i više od 15%,
predstavlja čist gubitak kako s aspekta ekonomičnosti, tako i kvaliteta tretiranja i zaštite
čovekove okoline. Postavlja se pitanje kako da korisnici prskalica znaju kada rasprskivač treba
izbaciti iz upotrebe, odnosno kada se njegov otvor usled abrazije povećao u toj meri da se i
protok povećao za više od 15%. Postoje dva načina da se to utvrdi:
Prvi način, je kontrola rasprskivača posle izvesnog vremena upotrebe, npr. 30 sati rada.
Drugi način, je kupovina onih rasprskivača koji su ispitani od odgovarajuće laboratorije i
koji poseduju odgovarajući certifikat o kvalitetu iz kojeg se između ostalog jasno uočava i
nakon koliko sati rada se protok rasprskivača povećava za 15 %.
Insistiranje korisnika prskalica na posedovanju certifikata o kvalitetu rasprskivača, prilikom
kupovine istih, nateralo bi proizvođače rasprskivača na proizvodnju kvalitetnijih rasprskivača i
povećalo poverenje kupaca u proizvođače. Renomirani proizvođači obavljaju redovnu kontrolu
kvaliteta, ali problem predstavljaju domaći proizvođači koji na tržište iznose nekvalitetne
rasprskivače, uglavnom izrađene od mesinga. Svetski proizvođači su mesing odavno izbacili iz
proizvodnje i prodaju rasprskivače napravljene od polimera, nerđajućeg čelika, ojačanog
nerđajućeg čelika ili keramike. Rezultati prikazani u ovom radu upravo će pokazati neotpornost
mesinganih rasprskivača na abraziju (uticaj pritiska tečnosti na otvor rasprskivača).
Ispitivanje otpornosti rasprskivača na habanje
U tabeli 1 prikazane su srednje vrednosti protoka rasprskivača, u litrama po minuti, posle 30
sati rada i srednje vrednosti protoka novih rasprskivača pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar.
Srednje vrednosti dobijene su analizom vrednosti protoka na svakih 5 sati rada pri navedenim
pritiscima.
Tab. 1 Uporedne srednje vrednosti protoka novih i korištenih rasprskivača (l/min)

Tab. 1 Paralel average values of new and used nozzles capacity (l/min)
Rasprskivači (l/min)
Pritisak Nozzles (%)
Pressure
A B C
nov -new korišćen-used nov -new korišćen-used nov -new korišćen-used
2 bar 1,25 1,35 1,33 1,52 1,35 1,38
3 bar 1,53 1,67 1,62 1,87 1,64 1,67
4 bar 1,75 1,89 1,92 2,17 1,86 1,91
Ako se uporede srednje vrednosti kapaciteta novih i rasprskivača posle 30 sati rada,
prikazanih u tabeli, dobiće se procentualno iskazana odstupanja kapaciteta, korišćenih od
66
novih rasprskivača, tabela 2. Prethodno sprovedena isptivanja promene kapaciteta sa
promenom pritiska su pokazala da rasprskivači 11004 ostvaruju najbolje rezultate, pri pritisku
od 3 bar. Usled navedenog analizirana je promena protoka navedenih rasprskivača, pri pritisku
od 3 bar i u vremenu od 30 sati.
Tab. 2 Odstupanje srednje vrednosti protoka korištenih rasprskivača od srednje vrednosti

protoka novih (%)
Tab. 2 Exception of used nozzle average capacity values according new nozzle average
capacity values (%)
Rasprskivači (%)
Pritisak Nozzles (%)
Pressure
A B C
3 bar 9,14 15,59 1,95
Iz tabele 2 vidi se da se protok rasprskivača C povećao samo za 1,95%, što je gotovo

beznačajno povećanje protoka, ako se ima u vidu da se rasprskivač smatra kvalitetnim sve dok
mu se protok usled abrazije ne poveća za više od 15%. Protok rasprskivača B se povećao za
15,59% što ukazuje na činjenicu da posmatrani rasprskivač treba izbaciti iz upotrebe posle 30
sati rada. Rasprskivač A, iako isto mesingani, pokazao je bolji rezultat i protok mu se povećao
za 9,14%.
Rasprskivač A je domaćeg proizvođača i serija koja je korišćena za ispitivanje u ovom radu
je treća serija navedenog rasprskivača. Kod ispitivanja otpornosti na habanje prve serije ovog
rasprskivača procentualno povećanje protoka posle 30 sati rada iznosilo je 15,86 %.
Proizvođač je uz pomoć rezultata i sugestija dobijenih nakon ispitivanja prve i druge serije
rasprskivača A sproveo značajna poboljšanja u kvalitetu materijala izrade rasprskivača, te je
tako dobijena već pomenuta treća serija koja ne završava svoj radni vek posle 30 sati rada.
Međutim, povećanje protoka od 9,14% je vrlo visoko i ukazuje na činjenicu da i ovaj
rasprskivač ne može još dugo da radi.
Modeli habanja
Računarskim programom “Statistika” obrađene su napred navedene vrednosti protoka za
svakih 5 sati merenja i kao rezultat dobijene aproksimativne funkcije zavisnosti protoka od
pritiska i časova rada.
U daljem radu navedene funkcije zavisnosti, zvaćemo MODELIMA HABANJA. Pri
ispitivanju navedena tri rasprskivača dobijeni su sledeći modeli habanja:
Model habanja rasprskivača A
Model habanja rasprskivača B
Model habanja rasprskivača C
Model habanja rasprskivača A

Analizom već navedenih podataka pritiska i časova rada, dobijen je sledeći model habanja
rasprskivača A:
67
Z = 0,777792 + 0,198201X + 0,003821Y + 0,521317logX + 0,011659logY.........................1
U navedenoj zavisnosti:
Z = protok
X = pritisak
Y = časovi rada
Model potrošnje rasprskivača A predstavlja aproksimativnu logaritamsku zavisnost protoka

od pritiska i vremena korišćenja rasprskivača. Koeficijent determinacije (R2), koji prati model
potrošnje rasprskivača A je vrlo visok i iznosi 99,76%.
Pošto se posle 30 časova rada protok rasprskivača A povećao za 9,14%, interesantno je
utvrditi da li će i posle npr. 50 časova rada, pri radnom pritisku od 3 bar, povećanje protoka biti
manje od 15%.
X = 3 bar
Y = 50 h
Z = ? (l/min)
Z = 0,777792 + 0,198201 × 3 bar + 0,003821 × 50 h + 0,521317log3 + 0,011659log50

Z = 0,777792 + 0,594603 + 0,19106 + 0,248730 + 0,01981
Z = 1,83 l/min
Ako dobijenu vrednost protoka 1,83 l/min uporedimo sa početnom vrednošću protoka
rasprskivača A od 1,53 l/min, vidimo da bi se posle 50 časova rada protok povećao za 19,60%
što je preko dozvoljenih 15%.
Uz pomoć modela potrošnje rasprskivača možemo da izračunamo protok rasprskivača za
bilo koje vreme rada rasprskivača i bilo koji radni pritisak.
Na slici 3 dijagramski je predstavljana zavisnost protoka rasprskivača A od pritiska i časova
rada, pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar.
Promena protoka sa promenom časova rada pri pritisku od 2 bar
2,2
2
protok (l/min)
1,8
1,6
1,4
1,2
1
0 10 20 30 40
časovi rada
Sl. 3 Dijagrami zavisnosti potrošnje rasprskivača A od pritiska i vremena rada

Fig. 3 Depedence diagram of A nozzles wear from pressure and working time
68
Model habanja rasprskivača B
Analiza rezultata rasprskivača B, pokazala je da kvadratni model aproksimativne zavisnosti
protoka od pritiska i časova rada najbolje prikazuje model habanja rasprskivača C. Uz
koeficijent determinacije (R2) od 98.91 % model habanja rasprskivača C je:
Z = 0,554365 + 0,424286X + 0,008881Y – 0,02X2 -3,7E-05Y2..............................................2
Ako analiziramo navedeni model habanja rasprskivača vidimo da je vrednost kvadratnog

dela funkcije zavisnosti, - 0.02X2 – 3.7 × 10-5Y2, veoma mala tako da je radi lakšeg
računanja možemo čak i zanemariti. Kao rezultat navedenog dobija se jedan linearni model
habanja rasprskivača:
Z = 0,554365 + 0,424286X + 0,008881Y
U slučaju rasprskivača B, linearni model potrošnje može sa gotovo identičnim koeficijentom

determinacije (R2 = 98,63%) kao i kvadratni model, da prikaže habanje rasprskivača. Međutim,
treba naglasiti da habanje rasprskivača B ipak nije linearna, već kvadratna funkcija zavisnosti.
Pošto rasprskivač B posle 30 sati rada povećava protok preko maksimalno dozvoljenih 15%
interesantno je videti koju površinu će isprskati za navedeno vreme korišćenja. Uz pomoć
formule:
W = 0,1 × B × n × v × t, izračunaćemo isprskanu površinu.
Ako uzmemo da je radni zahvat krila prskalice 12 m, a zahvat jednog rasprskivača B = 0,5
m, onda je broj rasprskivača n = 24, prosečna radna brzina v = 6 km/h i vreme rada t = 30 sati.
Iz navedenog sledi:
W = 0,1 × 0,5 m × 24 × 6 km/h × 30 h
W = 216 ha
Dakle ovim rasprskivačima moguće je obaviti kvalitetnu aplikaciju svega 216 ha.
Sa slike 4 može se videti način habanja rasprskivača B, pri radnim pritiscima od 2, 3 i 4 bar.
Promena protoka sa promenom časov a rada pri pritisku od 2 bar

protok (l/min)
4
2
0
0 10 20 30 40
časovi rada
Sl. 4 Dijagrami zavisnosti protoka rasprskivača B od pritiska i vremena rada

Fig. 4 Depedence diagram of B nozzles wear from pressure and working time
69
Pošto se rasprskivaču C, posle 30 sati rada, povećao protok za samo 1,95 % veoma je
značajno napraviti model potrošnje rasprskivača C.
Model habanja rasprskivača C

Uz koeficijent determinacije R2 = 99,72% model habanja rasprskivača D je :
Z = 0,879056 + 0,077331X + 0,003582Y + 1,075216logX – 0,01282Y.................................3
Na slici 5 prikazana je dijagramski zavisnost protoka rasprskivača C od pritiska i časova

rada, za pritiske 2, 3 i 4 bar. Na isti način, mogla bi biti prikazana zavisnost za bilo koji drugi
pritisak.

2,5
2
protok (l/min)
1,5
1
0,5
0
0 10 20 30 40
časov i rada
Sl. 5 Dijagrami zavisnosti protoka rasprskivača C od pritiska i vremena rada

Fig. 5 Depedence diagram of C nozzles wear from pressure and working time
Sa prikazanog dijagrama jasno se uočava da rasprskivači napravljeni od kemetala mogu da
rada značajno duže od mesinganih rasprskivača. Navedeno važi i za rasprskivače napravljene
od nekog drugog polimera.
ZAKLJUČAK
Ispitivanje rasprskivača istog tipa, a različitog materijala izrade potvrdilo je pretpostavku da
postoji više nego značajna razlika u kvalitetu rasprskivača izrađenih od mesinga i kemetala.
Rasprskivači od kemetala pokazali su tokom ispitivanja da mogu da se koristite značajno
duže od mesinganih. Međutim, treba još jednom naglasiti da dobijeni rezultati ne predstavljaju
trajan odnos između navedenih materijala izrade rasprskivača. Zahvaljujući različitim
aditivima koje proizvođači dodaju u materijale od kojih se izrađuju rasprskivači, kao i
različitim tehnikama izrade rasprskivača postoje velike razlike i u kvalitetu unutar rasprskivača,
napravljenih od istih materijala.
Rasprskivači ispitivani u ovom radu su standardni T rasprskivači. Danas na tržištu postoji
veliki broj različitih tipova rasprskivača. Osim standardnih na tržištu mogu da se nađu i
savremeniji rasprskivači, kao anti drift i injektorski. Navedeni rasprskivači su o skuplji, ali i
kvalitetniji. Sve to navedeno, treba imati u vidu prilikom odabira rasprskivača i svakako se
70
treba osloboditi navike kupovine rasprskivača neispitanog kvaliteta, čiji je jedini kvalitet niska
cena. Kombinacija dobar materijal i savremen rasprskivač predstavlja idealno rešenje. Ako se
već kupuju standardni T rasprskivači onda treba imati u vidu da je odnos trajnosti rasprskivača
izrađenih od mesinga, polimera, nerđajućeg čelika i keramike, 1:3:7:27. Međutim, kao što je
već pomenuto zahvaljujući različitim tehnikama izrade otvora rasprskivača, kao i različitim
aditivima koji se dodaju u materijal izrade (npr. kemetal je legura plastike), ni ovaj odnos,
danas više nije siguran parametar.
Sve već navedeno, implicira testiranje kvaliteta rasprskivača, kao neophodnu meru u
domaćaj proizvodnji rasprskivača.
Testiranje rasprskivača neophodno je kako sa aspekta proizvođača rasprskivača, tako i
potencijalnih korisnika rasprskivača. Proizvodnja ili kupovina kvalitetnog rasprskivača
obezbeđuje efikasnu zaštitu biljaka i smanjuje troškove tretiranja. U procesu zaštite bilja koji se
sprovodi u Srbiji, neophodno je konstantno uticati na svest korisnika mašine za aplikaciju
pesticida, kako bi se definitivno oslobodili navike kupovine rasprskivača neproverenog
kvaliteta, a stekli naviku redovne kontrole radne ispravnosti, jer je to jedan od glavnih uslova
za integralnu zaštitu bilja.
LITERATURA
1. Đukić N, Sedlar A. 2001. Dobra prskalica, efikasna zaštita. Revija agronomska
saznanja, 6: 48-50.
2. Langenakens J. Pieters M. 1999. Organization and Results of The Compulsory
Inspection of Spryers in Belgium. 7th International Congress on Agrcultural,
Adana - Turkiye, 50-53.
3. Rietz S. Gamzlemeier H. 1998. Inspection of plant protection equipment in
Europe, AgEng, Oslo, 98-A-023.
4. Sedlar A. Đukić N, Bugarin R. 2006. Redovna kontrola prskalica kao uslov
kontrolisane aplikacije, Biljni lekar, 34 (2): 147-152.
5. Sedlar A. 2006. Analiza metoda za testiranje prskalica, Magistarska teza, Novi
Sad.
71

UDK: 631.354: 633.854.4 Orginal scietific paper
PRINOS SLAME SA RAZLIČITIM VISINAMA REZA KOSE
THE AMOUNT OF STRAW WITH DIFERENT CUTTING HIGHTS
Turan J*, Findura P.**
REZIME
Radom je obuhvaćena problematika žetve pšenice i zavisnost prinosa slame od visine reza
kose. Rezultati ispitivanja obuhvataju vremenski period od 5 godina (od 2002. do 2007.) sa
područja Vojvodine i iskustva slovačke poljoprivrede iz ove oblasti. Ispitivanja su bazirana
radi dobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti, pri različitoj visini reza kose.
Ključne reči: kombajn, prinos, slama, žetva
SUMMARY
With this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height to the
amount of straw are covered. Research results involve 5-year period (since 2002 to 2007) in the
area of Vojvodina and experience of Slovak agriculture in this field of science. The
experiments are set to determine the amount of straw parameters with different cutting heights.
Key words: combine, the amount, straw, harvest
UVOD
Žetva kao finalna tehnološka operacija pored primarne uloge sakupljanja prinosa – zrna, kao
sekundarni efekat ima ostavljanje slame na parceli koja se dalje u zavisnos ti od tehnologije,
koristi kao energent ili se usitnjava i zaorava radi održavanja biološkog režima zemljišta.
Unajgorem slučaju slama se spaljuje na parceli, čime se obezbeđuje čista parcela od žetvenih
ostataka, a time su olakšane i tehnološke operacije koje se nastavljaju na žetvu (ugarenje).
U prethodnih deset godina Departman za poljoprivrednu tehniku pri Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu i Fakultet za poljoprivrednu tehniku pri Poljoprivrednom univerzitetu
u Nitri u okviru svojih aktivnosti ispitali su preko 20 kombajna u žetvi pšenice, ječma, soje,
kukuruza, suncokreta, uljane repice, graška (Nozdrovicky, Piszalka).
U ispitivanju procesa žetve pšenice kao jedan od podataka meri se i prinos slame. Prinos
slame određuje se na osnovu biološkog prinosa. Prinos slame kao energenta koji se prikuplja i
koristi kao gorivo u zavisnosti je od biološkog prinosa i visine reza kombajna u procesu žetve.
Prinos slame predstavlja razliku biološkog prinosa i prinosa zrna. U našim uslovima odnos
ovih prinosa je oko 1:1. Visina današnjih sorti pšenice kreće se od 50 do 90 cm.
* Dr Jan Turan, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Republika Srbija.

** Inž. Pavol Findura, PhD, Slovenská poľnohospodárska univerzita v Nitre, Slovenská republika.
72
Sl. 1 Uzimanje biloškog prinosa
Fig. 1 Collecting of biological yield
Sl. 2 Pšenica u fazi žetve (visina oko 80 cm)

Fig. 2 Wheat in harvest phase (height about 80 cm)
Metod rada
Maseni pokazatelji gde spadaju biološki prinos, prinos zrna, prinos slame mere se
laboratorijski standardnom laboratorijskom opremom, dok se visina reza (strnjike) meri
dvometrom na parceli posle prolaska kombajna (Malinović /1/, Turan /4/) .
Prinosi zrna varirali su od uslova proizvodnje, najmanji zabeležen prinos bio je u slučaju
žetve pšenice na lokalitetu Titela 3,49 t/ha, dok su naveći prinosi zabeleženi na lokalitetu
Bečeja (7,7 t/ha) i Zlatice 7,3 t/ha Turan /6/. Treba istaći da kao poseban interesantan segment
za ovaj rad jeste prinos slame. Na prinos slame utiče kao što je istaknuto visina reza. Na visinu
reza kako se pokazalo utiče:
-radna brzina kombajna,
- sklop useva,
- zakorovljenost,
- vlažnost,
- poleglost useva,
- radni zahvat kombajna,
- izravnatost parcele.
73
Radna brzina
Rukovalac kombajna pri većem radnim brzinama (čak do 10 km/h – Titel, 2002) po pravilu
pribegava višem rezu; što za posledicu ima smanjen prinos slame. Višim rezom rokovalac
dobija na sigurnosti i time ujedno štiti kosioni uređaj od iznenadnih prepreka u usevu
(krtičnjaci, i sl.).
Sklop useva
U slučaju gustog sklopa i većeg prinosa (veće količine žitne mase) rukovalac pribegava
režimu rada sa povišenim rezom. Ovaj režim rada mu omogućuje održanje veće radne brzine, a
time i većeg učinka.
Zakorovljenost
Na parcelama gde je napad korovskih biljaka veći po pravilu je prinos manji. Ako
dominiraju korovi drvenastog stabla rukovalac pribegava višem rezu.
Vlažnost
Vlažnost stabljike nepovoljno utiče na režim rada vršionih organa. To je posebno izraženo
kada je reč o žetvi pšenice gajene u režimu zalivanja, gde je zrno tehnološki zrelo (vlaga u
prihvatljivim granicama ispod 16%), a stabljika je vlažna i masivna. U ovakvim slučajevima
rukovalac pribegava odizanju hedera da bi na taj način smanjio količinu vlažne slame na
separaciji, odnosno da maksimalno rastereti kombajn.
Poleglost useva
Polegli usev tera rukovaoca da spusti heder koliko je to moguće. Kada je o žetvi poleglog
useva reč strnjika je najniža, mada to ne znači da je maksimalni deo stabljike pretvoren u
slamu, kao sirovinu za dalju upotrebu. U slučaju jakog polegnuća useva dešava se da iako se
heder maksimalno spusti klasovi i gornji delovi stabljike se otkinu, a veći deo slame ostaje u
obliku strnjišta.
Radni zahvat kombajna i izravnatost parcele
Na savremenim kombajnima radnog zahvata preko 7 m dolazi do situacije da i mala
odstupanja istovremeno znače nekvalitetnu žetvu. Ovakvi hederi kombajna po pravilu su
opremljeni kopirnim uređajem za kopiranje terena. Mana ovakvih sistema je u tome što oni za
svoj rad podrazumevaju da predsetvena priprema nije rađena plugom ravnjačem i da na parceli
nema mikrodepresija.
U slučaju ravne parcele i podešenog kopirnog uređaja moguće je ostavariti nizak rez (čak i
ispod 10 cm).
Svi gore navedeni parametri utiču na visinu reza. U principu što je rez viši to manje žitne
mase prolazi kroz kombajn, kombajn lakše radi i veći mu je učinak. U koliko postoji potreba za
skupljanje slame za dalje potrebe (stočarstvo ili energetika) pribegava se niskom rezu (12 cm) i
sečka kombajna se isključuje (Bečej).
Kao što se vidi iz rezultata prikazanih u tabeli 1 odnos zrno:slama varira oko 1:1 i to od čak
1:0.77 do čitavih 1:1,22. Visina ovog odnosa i izdašnost biljke u masi slame posledice je većeg
prinosa a i naravno da je to sortna osobina. Visoki prinosi (Bečej i Zlatica ostvareni su u
sistemu zalivanja) imaju za posledicu veću masu slame, što u kombinaciji sa nižom radnom
brzinom i nižim rezom obezbeđuje prinos slame od preko 5 t/ha (Bečej 5,89 t/ha i Zlatica 7,35
74
t/ha). Parcele sa nižim prinosom i višim rezom pri većim radnim brzinama (Panonija, Titel) za
posledicu imaju prinos slame ispod 2 t/ha. U toku ispitivanja zapaženo je da porastom radne
brzine u identičnim uslovima rada visina reza raste (Panonija, Titel) sa 8 na 14 cm pri radnim
brzinama 6, odnosno 10 km/h i sa 17 na 20,5 cm u slučaju rada na lokalitetu Titela.
Tab. 1 Prinos slame u zavisnosti od visine reza i radne brzine

Tab. 1 Straw amount depending on cutting height and working speed
Biološki Visina Prinos Odnos Visina reza (cm) pri Pokošene slame/cut straw
Lokacija/L prinos stabljike slame/ zrno brzini (km/h)/Cutting (t/ha)
ocation zrna/Biologic /stem straw slama/ height (cm) by speed Radne brzine/working
al grain height amount Grain- (km/h) speeds
proceeds (cm) straw
(t/ha)
(t/ha) relation
6 8 10 6 8 10
Srbobran 5,50 65 5,67 1:1,03 14 17
4,45 4,19 5,67
Titel 3,50 45 3,26 1:0,93 17 19 20,5
2,03 1,88 1,77
Bečej 7,07 80 6,93 1:0,98 12 (v=3,5 km/h) 5,89 (v=3,5 km/h)
Panonija 3,49 45 2,69 1:0,77 8 10 14 2,21 2,09 1,85
Zlatica 7,30 80 8,91 1:1,22 14 (v=3 km/h) 7,35 (v=3 km/h)
Za organizovano sakupljanje slame sa parcele i samu tehnološku operaciju baliranja

pogodnije je da operaciju žetve obave kombajni velikog radnog zahvata (preko 7 m), jer je
onda i širina i visina zboja slame veća i presa može da radi pri manjim radnim brzinama (Turan
/5/).
Sl. 3 Nizak prinos slame – visok rez (oko 3,5 t/ha), radna brzina prese 12 km/h (Maglić,
2005)
Fig. 3 Low amount of straw – high cut (around 3,5 t/ha), press working speed 12 km/h
(Maglić, 2005)
75
Sl. 4 Količina slame direktno zavisi od visine kose (Zlatica, 2006)
Fig. 4 The amount of straw is directly depending on cutting height (Zlatica, 2006)
Donja granica ekonomski isplativog nivoa količine slame smatra se na nivou od 2 t/ha.
Ukoliko je manji prinos slame ekonomski nije isplativo sakupljanje i korišćenje slame u svrhe
biogoriva. U takvim slučajevima treba pribegavati sitnjenju i zaoravanju slame.
Sl. 5 Efikasnost manipulacije sa slamom maksimalno se postiže samohodnim utovarivačima

Fig. 5 Self-propelled loader best achieves the efficiency of straw manipulation
ZAKLJUČAK
Analizom rada kombajna dolazi se do zaključka da rukovaoci u toku kombajniranja da bi
sebi olakšali rad pribegavaju povišenom položaju hedera u toku žetve (ekstremni slučaj je
lokacija Titel) do čak 20,5 cm, što automatski dovodi do povećanja učinka i ostvarenja-
prebačaja dnevno zadate norme. U slučaju namenske kosidbe i ako to tehnologija zahteva
(korišćenje slame u daljoj preradi) kosioni uređaj se spušta na visinu reza oko 12 cm, što u
kombinaciji sa visokim prinosom daje prinose slame i preko 5 t/ha. Smatra se da je na
prosečnoj parceli prinos slame oko 3,5 t/ha, mada u ekstremnim slučajevima kreću od
minimalnih 1,77 do maksimalnih 7,35 t/ha, što predstavlja 4,15 puta više. Na ovako velik
76
dijapazon prinosa slame i utiče sistem gajenja (suvo ratarenje ili pod sistemom za zalivanje) i
sorta.
Nameće se opšti zaključak da ako postoji namera dalje prerade i korišćenja slame, već u toku
kosidbe na ovo treba skrenuti pažnju organizatoru žetve. Pri čemu se prvenstveno kao osnovno
mora isključiti sečka na kombajnu i voditi računa da se rukovalac pridržava režima niskog reza
(10 do 12 cm).
LITERATURA:
1. Malinović N, Turan J, Mehandžić R, Popović V. 2005. Savremeni kombajni u
uslovima Vojvodine, Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT 31(3):121-125
2. Nozdrovicky L, Findura P. 2007. Assumptions Of The Development Of Bioenergy
Industry Based On Biomass, Zbornik Radova Sa Međunarodne Konferencije, Spu
Nitra, Slovačka, p. 107-120.
3. Piszalka J, Findura P, Turan J: 2007. The Possibilities Of The Rumex Patientia
Growing, Biomasa Pre Regionalnu Energetiku, Zbronik radova sa međunarodne
konferencije, SPU Nitra, Slovačka, p. 129-134.
4. Turan J. 2005. Capacity Of Combine In Wheat And Maize Harvesting, Savremena
poljoprivreda, Poljoprivredni Fakultet, Novi Sad, LIV(3-4): 585-589.
5. Turan J, Findura P: Efekti žetve različitom visinom reza na prinos slame, Revija
Agronomska saznanja, JNDPT, 5-2007. p. 26-28.
6. Turan J, Lazić V. 2003. Racionalizacija rada žitnih kombajna, Savremena
poljoprivredna tehnika, JNDPT 29(1-2): 35-40.
7. Turan J i sar: Studije i izveštaji sa ispitivanja kombajna, 2000-2007, Poljoprivredni
Fakultet, Novi Sad, Interna dokumentacija.
Napomena: Rad je deo istraživanja na projektu energetske efikasnosti pod brojem NP EE

273021 "Unapređenje materijalno-energetskog bilansa i razvoj preduslova za primenu ekološki
korektnih energetskih sistema zasnovanih na sopstvenim energetskim resursima u AD
"Mitrosrem" u Sremskoj Mitrovici", koje finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.
77
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 78-86 Prethodno saopštenje

UDK: 662.8:620.95 Preliminary review
BRIKETIRANJE I PELETIRANJE BIOMASE
BRIQUETTING AND PELLETTING BIOMASS
Brkić M, Janić T.*
REZIME
U radu je dat pregled dosadašnjih iskustava u radu sa postrojenjima za briketiranje i
peletiranje biomase. Ustanovljeno je da brikete i pelete od biomase mogu da zadrže svoj oblik
ako presa ostvaruje visok pritisak 150 do 200 bara i povišenu temperaturu 80 do 90° C, da bi se
termoplastičnim dejstvom slepio usitnjeni celulozni materijal. Optimalni sadržaj vlage za
presovanje usitnjenog materijala je 14 do 18%. U radu je data cena briketa i peleta. U
zaključku rada naglašeno je da proizvodnja peleta ima ekonomsku opravdanost ako se izvoze
na evropsko tržište.
Ključne reči: biomasa, briketiranje, peletiranje, biogorivo
SUMMARY
The review of former experiences in the work with installations for briquetting and peletting
of biomass was presented in the paper. It was found that the biomass briquettes and pellets
may retain its shape if the press realizes high pressure of 150 to 200 bars and increased
temperature of 80 to 90° C, in order to stick the chopped cellulose material. The optimal
moisture content for pressing of chopped material is 14 to 18%. In paper is givn price of
briquettes and pelettes. In concluse of paper is accented that produce of pelettes has economic
justification if it export at Europe market.
Key words: biomass, briquetting, pelleting, biofuel
UVOD
Za razliku od postupka direktnog sagorevanja biomase upakovane u obliku bala, kojim
investitori obezbeđuju sopstveno (autonomno) snabdevanje toplotnom energijom, postupci
briketiranja i peletiranja biomase namenjeni su, pre svega, za snabdevanje drugih korisnika
biogorivom (domaćinstava, poljoprivrednih objekata, proizvodnih pogona i industrije). Prema
Radovanoviću (1995) i Zupcu (1996), briketiranje biomase pokazuje niz prednosti u odnosu na
ostale postupke spremanja biomase (smanjuje se volumen, smanjuju se troškovi manipulacije i
transporta, potreban je znatno manji prostor za skladištenje, veća je otpornost materijala na
biološke procese kvarenja, povećava se efikasnost u procesu sagorevanja, i dr.). Iste
konstatacije važe i za peletiranje biomase.
Energetske brikete mogu da se koriste u svim vrstama ložišta za čvrsto gorivo, uz pažljivo
doziranje (Herak, 1987). Po energetskoj vrednosti briketi su slični domaćim mrkim ugljevima.
* Dr Miladin Brkić, redovni profesor dr Todor Janić, vanredni profesor , Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
78
Osim toga korišćenje briketa umesto uglja ima ekološku prednost, jer sadržaj sumpora je u
tragovima (manje se zagađuje okolina sa produktima sagorevanja), a pepeo od briketa može da
se koristi kao mineralno đubrivo. Pored navedenog, pelete su veoma pogodne za
automatizovano hranjenje ložišta.
DISKUSIJA
Briketiranje biomase
Postupak briketiranja biomase uvek se aktuelizuje kada se pojavi energetska kriza u svetu.
Tako su se 1976. godine, posle porasta cena derivata nafte i gasa, pojavila prva istraživanja
briketiranja, prvenstveno drvenih otpadaka. Tih godina kupovane su i ispitivane briket prese iz
uvoza. Od tada je izgrađeno ukupno 26 briket presa, od toga 25 klipnih i jedna pužna. Prema
našim saznanjima prva klipna briketirka na mehanički pogon, proizvodnje ''UNIS-Igman'' iz
Konjica za briketiranje slame i kukuruzovine, puštena u rad 1984. godine u Novom Miloševu.
Ovaj pogon nije dugo radio zbog više razloga: veštačkog sušenja vlažne slame, nejednako
usitnjenog materijala, nekvalitetne opreme, nerešene tehnologije presovanja biljnih ostataka i
tehnološke nediscipline. Zbog velikog utroška energije u briketirnici u Staroj Moravici
korišćen je mazut kao vezivno sredstvo. Klipna briketirka na hidraulični pogon firme ''Dekan''
u Vrnjačkoj Banji proizvedena je 1995. godine. Do sada je urađeno više ovih briketirki.
Na slici 1 šematski je prikazano postrojenje za briketiranje biomase mehaničkim postupkom.
Sl. 1 Postrojenje za briketiranje biomase na mehanički pogon

(a – presa za briketiranje fabrike “Utva”, b – uređaj za hlađenje i pakovanje briketa)
Fig. 1 Plant for briquetting biomass on mechanic drive
(a – press for briquetting of firm “Utva”, b – equipment for cooling and packing of
briquette)
Brikete se mogu da se proizvode uglavnom na dve vrste presa: mehaničke (stacionarne),
kapaciteta 250 do 1.500 kg/h i hidraulične (stacionarne, mobilne ili pokretne), kapaciteta 50 do
200 kg/h (Zubac, 1996). Mehaničke prese zahtevaju instalisanu snagu od 20 do 60 kW, smeštaj
u zatvoreni prostor veličine 5x10 do 20x70 m i čvrste temelje. Hidraulične prese su
fleksibilnije, manja im je masa, imaju znatno manji zahtev za energijom (6-10 kW), zahtevaju
mali natkriveni prostor 5x5 m i ne moraju da se učvrste za podlogu (mogu da budu pokretne).
Tehnološki postupak briketiranja usitnjenog lignoceluloznog materijala zasniva se na
visokom pritisku u alatu prese 150 do 200 bara, koji biomasu pretvara u brikete kompaktne
forme velike zapreminske mase (Brkić et al, 1997). Usled dejstva visokog pritiska na biomasu
nastaje trenje čestica materijala, što izaziva povišenu temperaturu materijala od 70 do 90° C.
Na povišenoj temperaturi dolazi do termoplastičnih deformacija lignoceluloznog materijala i
njegovog povezivanja, bez dodatka vezivnih sredstava. Da bi biomasa mogla da se pretvori u
79
trajnu čvrstu formu potrebno je obezbediti da sadržaj vlage bude 12 do 18% (maksimalno
25%) i granulacija (usitnjenost) materijala maksimalno do 10 mm. Zbog toga za obezbeđenje
tih uslova potrebno je biomasu dosušiti, a ponekad i osušiti. Sušenje ne treba obavljati u
standardnim sušarama (dehidratorskim postrojenjima) kod kojih je visok utrošak klasičnih
vrsta goriva, te stoga i visoka cena sušenja. Sušenje bala biomase treba obaviti na prirodan
način, na prirodnoj promaji, u kamarama ili u krajnjem slučaju kada je biomasa vlažna u
ventilatorskim sušarama s okolnim vazduhom. Brikete od biomase su kalorično biogorivo, jer
imaju donju toplotnu moć 15 do 18 MJ/kg. Pri potpunom sagorevanju briketa izdvaja se 0,5 do
7% pepela, ne oslobađaju se sumporni oksidi i ne zagađuje okolna sredina. Zbog toga se može
reći da su energetske brikete ekološko gorivo. Brikete mogu biti kružnog ili pravougaonog
oblika, poprečnog preseka 50 do 110 i dužine 50 do 300 mm. Briketiranjem zapremina
biomase smanjuje se 7 do 12 puta i dobija zapreminska masa briketa 1,0 do 1,4 kg/dm3. Nakon
briketiranja brikete moraju da se ohlade na temperaturu okoline. Brikete se pakuju u kartonske
kutije po 10 do 15 kg, natron i PVC vreće od 25-40 kg ili u termoprijanjajuću plastičnu foliju.
Pakovanje briketa je neophodno zbog izrazite higroskopnosti sabijenog materijala. Masa palete
s upakovanim briketama je cca 1.000 kg, a deklariše se JUS D.B9.021 standardom.
Peletiranje biomase
Tradicionalnim peletnim sistemom, posle jednog veka razvoja i koji se većinom
koristi danas, sirovi materijal se ubacuje unutar matrice i pelete se ekstrudiraju (istiskuju)
izvan matrice, u krajnji proizvod peletu, čija prosečna temperatura (zbog efekta visokog
pritiska) iznosi između 100 i 120° C. Druga mera je hlađenje peleta. Ono mora da se obavi pre
pakovanja peleta. Prosečna cena koštanja ovog procesa je 60 do 90 evra/t pelata (LAMNET,
2003).
Konvencionalna tehnologija peletiranja sastoji se iz sledećeg: skladištenja i predtretmana
sirovog materijala, sušenja sirovog materijala, procesa proizvodnje peleta, hlađenja i
skladištenja peleta (pakovanje i skladištenje). Na slici 2 prikazana je šema uređaja za
konvencionalno peletiranje.
Sl. 2 Šema uređaja konvencionalne peletirke: matrica sa dva potiskujuća valjka i dva noža
za odsecanje peleta
Fig. 2 Sheme device of convencional pellet machine: die with two pushing rollers and two
knifes for cuting pellets
Oblik peleta je, uglavnom, valjkast. Prečnik peleta iznosi od 5 do 20, a dužina od 5 do
30 mm. Sadržaj vlage u materijalu za peletiranje treba da bude od 12 do 18%. Nasipna
80
zapreminska masa peleta može da bude 650 do 700 kg/m3. Utrošak električne energije za
proizvodnju peleta je od 120 do 200 Wh/kg plus energija za sušenje.
Na slici 3 dat je izgled peletirke u PD “Labudnjača” u Vajskoj.
Sl. 3 Izgled prese za peletiranje u PD “Labudnjača” u Vajskoj

Fig. 3 Appearance of press for pelleting in PD “Labudnjaca” in Vajska
Prva linija za peletiranje slame postavljena je 1987. godine na PD "Labudnjača" u Vajskoj.
Proizvođač opreme bila je poznata istočno nemačka firma za proizvodnju poljoprivrednih
mašina "Fortschrit" (Brkić i Janić, 2002). Oprema je instalirana u veliku betonsku halu. Linija
za peletiranje slame sastoji se iz sledećih uređaja i opreme: plato za prijem slame, prijemni koš
za slamu, kosi lančasti transporter (elevator), sečka za slamu, ciklon, mlin čekićar, transportni
ventilator za usitnjenu masu, ciklon, presa za slamu, horizontalni lančasti transporter za
hlađenje peleta, pumpa za vodu, vodovodne cevi sa rasprskivačem, bazen za negašeni kreč kao
sorpciono sredstvo za upijanje vlage i vezivno sredstvo i skladište peleta. Za peletiranje
lucerkinog brašna ranije je korišćena melasa kao vezivno sredstvo. Snaga uređaja je: kosi
transporter 1,5 kW, sečka 15 kW, presa 75 kW, čekićar 45 kW, transportni ventilator za
usitnjenu masu 11 kW, pumpa za vodu 1,5 kW i transporter za hlađenje peleta 1,0 kW.
Postavljene su dve linije za peletiranje. Ukupna instalisana snaga je 300 kW.
Presa za peletiranje slame sastoji se iz prstenaste matrice, po kojoj se sa unutrašnje strane
kreću dva valjka za potiskivanje mase kroz otvore na matrici. Na matrici ima 6 redova otvora
prečnika 10 do 20 mm. U jednom redu može da bude 50 do 80 otvora, zavisno od prečnika
otvora. Ukupan broj otvora iznosi 300 do 500. Na gornjoj površini matrice nema noža za
sečenje briketa (sami se odvajaju). Za briketiranje slame obično se koristi matrica sa prečnikom
otvora 20 mm. Dužina briketa može da iznosi 30 do 70 mm. Deklarisani učinak prese je 4 t/h
briketa od kompletne biljke žitarica. Presovanjem suve mešavine hrane sa 20% slame može da
se postigne učinak od 6 do 7,5 t/h, sa 50% slame 4 do 5 t/h i sa 80% slame 1,9 do 2,4 t/h.
Presovanjem čiste slame postiže se deklarisani učinak od 1,2 do 1,8 t/h. U praksi se postiže
stvarni učinak od 600 do 800 kg/h briketa od slame. Kada se matrica istroši tada se ne može da
se postigne veći učinak od 400 kg/h.
U firmi „Labudnjača” u Vajskoj stručnjaci smatraju da se ne isplati briketiranje slame i
neposredno loženje na fami pilića iz više razloga. Toplotna vrednost briketa je između lignita i
mrkog uglja. 40 do 50 evra/t košta kolubarski lignit, s kojim mogu da se ložie kotlovi. Mrki
ugalj iz rudnika „Banovići” košta 60 do 70 evra/t. Troškovi baliranja, utovara, prevoza,
istovara, uskladištenja slame na ekonomskom dvorištu koštali su 1,6 din/kg bale, tj. 20 evra/t, a
usitnjavanje slame, briketiranje i transport briketa koštali su preko 2,4 din/kg, tj. preko 30
evra/t. To znači da ukupna cena baliranja i briketiranja iznosi preko 4,0 din/kg, tj. više od 50
81
evra/t. Danas, kada je poskupela struja i radna snaga troškovi briketiranja znatno su porasli i
proces je stao. Potrebno je uraditi novu kalkulaciju troškova, pošto se u Evropi sve više razvija
tržište peleta.
Firma “Fasada” u Crvenki prošle godine izgradila je novi pogon za peletiranje sojine
slame sredstavima Fonda za razvoj Vojvodine. Pogon za peletiranje uradila je firma “Milex” iz
Vrbasa. Ista firma napravila je za svoje potrebe pogon za peletiranje repinih rezanaca. Osnova
pogona je peletirka, čija konstrukcija odgovara “Amandus Kahlovoj” peletirki sa ravnom
pločastom matricom. Iznad matrice kotrljaju se valjci i utiskuju usitnjenu masu u otvore
matrice. Debljina matrice je 45, a prečnik je 480 mm. Snaga elektromotora za pogon peletirke
je 30 kW. Na sl. 4 prikazan je presek prese za pelete firme »Amandus Kahl«, Nemačka. Na
principijelno istoj osnovi urađena je presa u firmi »Fasada« Razlikuje se samo pogon peletirke.
Originalni pogon je s pužem, a u Crvenki je kaišni prenos.
Sl. 4 Presek prese za pelete »Amandus Kahl«, Nemačka

Fig. 4 Cross section of press for pelleting »Amandus Kahl«, Germany
Učinak linije za peletiranje je do 350 kg/h peleta od sojine slame, prečnika 8 mm, a do 550
kg/h repinih rezanaca, prečnika 12 mm. Vlasnici pogona smatraju da će učinak biti 5 t/dan
peleta od sojine slame i piljevine prečnika 8 mm. Ove pelete će raditi oko 7 meseci. Planiraju
da rade tri meseca repine rezance i lucerkino brašno.
Linija za peletiranje biomase sastoji se iz sledeće opreme: mlina čekićara nemačke
proizvodnje sa ventilatorom za pneumatski transport usitnjenog materijala na tavan, koša
mešalice, pužnog dozatora, kondicionera sa rasprskivačima za vodu, peletirke, kosog trakastog
transportera, vibracionog sita, hladnjaka peleta sa aspiracionoim uređajem, sita i uvrećivača
peleta u džakove. U prvoj fazi izgradnje pogona usitnjeni materijal je sa čekićara ubacivan na
tavan, gde se dekomponovao na krupniju (masivniju) i sitniju (lakšu) frakciju. Koš mešalice
ručno se puni sa tavana. Mešalica služi za razbijanje svoda usitnjene mase u košu. Sitnija
frakcija sojine prekrupe bolje se sabija i dobijene su mnogo kvalitetnije pelete. Da se ne bi
gubio deo usitnjenog materijala ugrađena su dva ciklona za hvatanje usitnjenog materijala.
Krupnoća (dužina) ovog materijala iznosi oko 5 mm. Pri toj krupnoći materijala ne dobijaju se
kvalitetne pelete, tj. slabo su sabijene i osipaju se. Ne pomaže ni dodavanje vode u masu.
82
Vlasnici pogona za peletiranje smatraju da bi trebalo povećati debljinu matrice da se dobije
duži put kretanja sabijene mase, veće trenje materijala kroz otvor matrice, čime bi se povećala
temperatura materijala i proizvelo bolje sabijanje i termoplastično lepljenje materijala. Treba
pokušati i dodavanje vezivnog sredstva (melase ili dr.) dok se ne ustanovi tehnologija
presovanja usitnjenih poljoprivrednih ostataka.
Inovativna tehnologija proizvodnje peleta u Italiji obuhvata sledeće (LAMNET, 2003):
skladištenja i predtretman sirovog materijala – postoji, sušenje sirovog materijala – ne postoji,
izbačeno, proces proizvodnje peleta – postoji, hlađenje peleta – ne postoji, izbačeno,
skladištenje peleta (pakovanje i skladištenje) – postoji.
Utrošak električne energije za proizvodnju peleta je 70 do 100 Wh/kg. Zapreminska masa
peleta je 700 do 750 kg/m3.
Na slici 5 prikazana je mašina za peletiranje prema inovativnoj tehnologiji firme “Kemyx” u
Italiji.
Sl. 5 Izgled prese po inovativnoj tehnologiji

Fig. 5 Appearance of press to inovative technology
Mašina za peletiranje sastoji se od jedne ili dve matrice za proizvodnju peleta sa prečnikom
od 6 do 16 mm i jednom spoljnom cilindrično oblikovanom površinom, sa povlačećim lukom
smeštenim u maksimalno pritisnoj površini. Prečnik i obim luka su u funkciji od sirovog
materijala i željene veličine peleta. Operacija svih mogućih konfiguracija je potpuno
automatska i prati se mikroprocesoraom opremljenim PLC kontrolnom i upravljačkom tablom.
Mikroprocesor (PLC) može automatski da podesi parametre radnog sistema prema
karakteristikama sirovog materijala. Moguće zagušenje može lako da se otkloni jednostavnim
obrtanjem u suprotnom smeru matrice, bez rasklapanja uređaja ili nekih drugih operacija.
Kod ovog sistema sirovi materijal ulazi sa strane spoljnjeg dela matrice, a pelete se
proizvode unutar matrice. Temperatura peleta se poveća za 10 do 15° C, a maksimalna radna
temperatura matrice je u intervalu 55 do 60° C. Na takvoj relativno niskoj radnoj temperaturi
za matricu, nema emisije gasova (isparenja) i/ili para VOC i nije potrebno nabavljati opremu za
hlađenje. Druga prednost ovog sistema je to što je on sposoban da prikupi sirov materijal sa
sadržajem vlage do 35%, bez nove operacije /tretmana) i onda faza sušenja može da se
izbegne u većini slučajeva, koja je sa visokom cenom koštanja i početnom investicijom. Za
materijal sa sadržajem vlage preko 35% mora da se obavi celokupni proces, kao kod
konvencionalne tehnologije.
83
Novi proces proizvodnje peleta posebno je sveobuhvatan: smanjen je utrošak energije, jer je
izbačeno sušenje sirovog materijala i hlađenje peleta; ovaj proces je patentiran, ima visoku
produktivnost i proizvodi visok kvalitet peleta; sadržaj vlage u materijalu do 35% ne
predstavlja problem; mogu da se proizvedu pelete različitih dužina granula; proizvod je
stabilan, homogen i gustina je održiva; utroši se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni
materijala; sa rasponom sadržaja vlage od 15 do 35%; ovaj postupak proizvodnje peleta
reprezentuje drastično smanjenje cene koštanja peleta u poređenju sa konvencionalnom
presom; procesiranje sirovog materijala do 35% sadržaja vlage lako se obavlja, nižim
temperaturama (mehanički), pri čemu se u isto vreme obavlja sušenje i sabijanje materijala.
Hlađenje peleta nije potrebno, jer se materijal previše ne zagreva.
Firma “Varomont” u Veterniku izgradila je u trećem tromesečju prošle godine Fabriku za
briketiranje biomase “Varotech” u Mladenovu. Ona je zvanično počela da radi 2. novembra
2007. godine. Investicija je iznosila ukupno 1.100.000 evra. Potpisan je ugovor sa Fondom za
razvoj Vojvodine za naknadno podizanje kredita. Građevinske objekte i mašinske radove
(bravariju) fabrike za briketiranje uradila je firma „Varomont” iz Futoga.
Osnova linije je mehanička presa za briketiranje s ekscentričnim pogonom. Na alatu prese
postavljen je sigurnosni teg na poluzi, koji kontroliše sabijenost briketa. Snaga elektromotora
za pogon briketirke je 30 kW. Na sl. 6 prikazana je presa za briketiranje biomase.
Učinak linije za briketiranje je do 15 t/dan briketa od drvene piljevine i sojine slame. U
sastav briketa ulazi 70% drvene piljevine (bukva, jasen i hrast) i 30% sojine slame. Sadržaj
vlage u briketima iznosi od 7 do 10%. Toplotna (kalorična) vrednost briketa je oko 20.000
kJ/kg. Briketi su čvrsti i postojani. Sirovina za briketiranje nabavlja se od firme „Tarkett” u
Bačkoj Palanci. Svaki radni dan mogu da dobiju od 8 do 15 t drvene piljevine, a ponekad i do
40 t. Bale sojine slame prikupljaju svojom mehanizacijom sa poljoprivrednih površina u tuđem
vlasništvu. Obezbeđeno je dovoljno sojine slame za rad briketane. Prečnik briketa je 60 mm, a
dužina zavisi od oblika pakovanja. Ako se briket pakuje u termoskupljajuću foliju onda je
dužina 250 mm, a ako se ubacuje u vreće od 30 do 33 kg, tada je dužina 125 mm. Na sl. 6
prikazana je presa za briketiranje biomase firme CF „Nielsen” iz Danske.
Sl. 6 Presa za briketiranje biomase firme CF „Nielsen”, Danska

Fig. 6 Press for briquetting of biomass CF „Nielsen”, Denmark
84
Linija za briketiranje biomase sastoji se iz sledeće opreme: mlina čekićara domaće
proizvodnje (u toku je izrada mlina od 4 t/h, sa sitima prečnika otvora 3 do 5 mm), pužnog
transportera usitnjenog materijala, bina zapremine 7 m3 ili 2,5 t usitnjene mase, pužnog
transportera, koša prese, kondicionera sa rasprskivačima za vodu, ekscentrične prese, staze za
hlađenje briketa (dužine 22 m), pakerice sa termotunelom, vage i mašine za šivenje vreća. Sva
oprema postavljena je u tri hale: hala za usitnjeni materijal, hala linije za briketiranje, hala za
pakovanje i skladište upakovanih briketa (600 do 800 t). U hali, gde se nalazi smeštena linija za
briketiranje, ima dovoljno mesta za smeštanje druge linije učinka 25 t/dan briketa.
Ukupna instalisana snaga pogona za sada iznosi 70 kW. Pošto se pogon nalazi izvan
naseljenog mesta izgrađena je nova transformatorska stanica električne snage 250 kW. Dakle,
biće dovoljno električne snage za pokretanje i druge linije za briketiranje i za eventualno
proširenje kapaciteta.
Proizvodna cena briketa u fabrici je od 86 do 102 evra/t, zavisno od vrste pakovanja: u streč
foliju (termoskupljajuća folija), u kartonsku ambalažu, u vreće od 30 kg i u džambo vreće od
800 kg mase. Imaju potpisan predugovor sa poslovnim partnerima iz Italije za isporuku briketa
po ceni od 100 evra/t. U cenu ne ulazi PDV, ako se izvoze na inostrano tržište. U našoj državi
PDV je 18% za prodaju briketa od drvne biomase. Za prodaju poljoprivrednih proizvoda PDV
je 8%. Pošto se reč o korišćenju otpadaka u energetske i ekološke svrhe firma treba da se izbori
da se smanji PDV.
ZAKLJUČAK
Tehnološko-tehnički postupak za proizvodnju energetskih briketa i peleta iz biomase u svetu
i kod nas praktično je rešen, pa je pitanje njegove ekonomičnosti i konkurentnosti u odnosu na
druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najviše se briketira i peletira piljevina.
Postupci briketiranja i peletiranja poljoprivredne biomase još uvek su u fazi probnih pogona. U
nas se postepeno razvija tržište briketa i peleta. Međutim, u Evropi je pre pet godina veoma
razvijeno tržište peleta.
Cena briketirane i peletirane biomase bez vezivnih sredstava u Vojvodini iznosi 100 do 120
evra/t briketa. Ukoliko se dodaju vezivna sredstva cena briketa raste. Da bi se troškovi
briketiranja i peletiranja smanjili potrebno je smanjiti troškove usitnjavanja biomase. Vlažna
biomasa ne sme veštački da se suši zbog velikog utroška energije, nego mora da se suši
prirodnom promajom. Briketi formirani od usitnjenog materijala imaju bolje mehaničke
osobine i postojaniji su pri skladištenju i transportu, ali znatno se povećava udeo uložene
energije na usitnjavanje materijala.
Troškovi proizvodnje briketa i peleta zavise od: vrste sirovine, načina prikupljanja, tehnike
prikupljanja, transporta i skladištenja, vrste linije za presovanje, tehnologije presovanja, vrste
pakovanja, učinka linije, broja angažovanih radnika, vrednosti građevinskog objekta i opreme,
kamata na kredite i dr. Kada se sve uzme u obzir troškovi proizvodnje briketa i peleta od
drvene piljevine iznose do 100 evra/t, a od biljnih ostataka iz poljoprivrede do 120 evra/t.
Prodajna cena briketa i peleta u rinfuzi i veleprodaji iznosi 100 evra/t, a u maloprodaji 150
evra/t upakovane u džakove, na domaćem tržištu, koje još uvek nije razvijeno.
Cena briketa i peleta namenjenih za evropsko tržište je 100 evra u rinfuzi, 200 evra
pakovanih u velikim džakovima i 300 evra pakovanih u malim džakovima, ali one moraju biti
proizvedene po evropskom standardu CEN ili po standardima zemlje u koju se prodaju brikete
ili pelete.
85
Profit (zarada) na proizvodnji i prodaji briketa i peleta nije još uvek značajan na domaćim
tržištu. Da bi se ova proizvodnja proširila i postala profitabilna neophodna je pomoć države,
banaka i donatora. Kamate na kreditna sredstva ne bi smele biti visoke, jer sredstva mogu
prilično brzo da se vrate, naročito ako bi se brikete i pelete izvozile na razvijeno evropsko
tržište.
LITERATURA:
1. Brkić M, Janić T, 2007. Tehničko-tehnološka rešenja briketiranja i peletiranja
biomase, časopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, XVII, 5, s. 36-39.
2. Brkić M, Janić T, Somer, D, 1997. Karakteristike briketirane biomase bez
vezivnih sredstava, časopis: PTEP, Jugoslovensko društvo za procesnu tehniku i
energetiku u poljioprivredi, Novi Sad, 1,3, s. 3-6,
3. Brkić M., Janić T, 2002. Upotreba biobriketa za zagrevanje objekata u
poljoprivredi, časopis: PTEP, izdavač JDPTEP, Novi Sad, 6, 3-4, s. 77-79.
4. Herak S, 1987. Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, In Proceed. XIV
savetovanja stručnjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, s.
279-285,
5. “LAMNET”, 2003. Latin America Thematic Network on Bioenergy, “CENBIO”,
Centronational De Referencia em Biomassa, Sao Paulo, Brasil, “ETA”- Florence,
Italy, “WIP”- Munich, Germany, “EUBIA”, Brusseles, Belgy, s. 4.
www.cenbio.org.br, www.kemyx.it.
6. Radovanović M., Rac,A., Savić A, 1995. Prilog karakterizaciji briketa od ljuske
suncokreta, In Proceed.: ''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekološki pokret Jugoslavije,
Beograd, s. 199-208,
7. Zubac M, 1996. Domaća tehnika i tehnologija briketiranja, In Proceed.: ''Značaj i
perspektiva briketiranja biomase'', Ekološki pokret Vojvodine, Vrnjačka Banja, s.
25-34.
8. Zubac M, 2007. Praktična primena tehnološkog postupka valorizacije biomase u
energetske svrhe, časopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, XVII, 5, s. 55-57.
NAPOMENA: Rad je deo istraživanja na Studiji broj. 401-01355/2007, pod nazivom:

“Potencijali i mogućnosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji AP Vojvodine,
koju finansira Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine IVV, u Novom Sadu.
86
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 87- 96 Originalni naučni rad

ISTRAŽIVANJE UTICAJA SABIJENOSTI ZEMLJIŠTA NA PRINOS
SUNCOKRETA I PROMENE U ZEMLJIŠTU NA UVRATINAMA I
UNUTRAŠNJEM DELU PARCELE
THE ANALYSIS OF SOIL COMPACTION INFLUENCE ON
SUNFLOWER YIELD AND CHANGES IN SOIL ON HEADLANDS AND
INNER PART OF FIELDS
Savin L*, Nikolić R*, Simikić M*, Furman T*, Tomić M*, Gligorić Radojka*, Jarak
Mirjana*, Đurić Simonida*, Sekulić P,** Vasin J.**
REZIME
U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama i
unutrašnjem delu parcele na prinos suncokreta, hemijske i biološke promene u zemljištu.
Sabijenost zemljišta na uvratinama tokom 5 godina ispitivanja posle setve bila je za 23,01%
veća u odnosu na unutrašnji deo, dok je povećanje sabijenosti zemljišta na uvratini pre
ubiranja iznosilo 28,43%.
Velik broj prelaza doveo je do intenzivnijeg sabijanja zemljišta na uvratinama, uslovljavajući
nepovoljne uslove za razvoj korenovog sistema i slabije mikrobiološke aktivnosti, radi čega
smanjenje biološkog prinosa iznosi 33,57%, a mase suvog zrna 35,25%. Hemijska analiza
sastava zemljišta na uvratini i unutrašnjem delu parcele pokazala je da je veći sadržaj humusa
na uvratinama nego u unutrašnjem delu pacele zbog slabije mikrobiološke aktivnosti.
Ključne reči: uvratina, sabijenost zemljišta, hemijska struktura, mikrobiološka
aktivnost, suncokret, prinos
SUMMARY
This paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield on
headland and inner part of a field, chemical and biological changes in soil. During the 5 years
investigation, soil compaction after sowing was 23.01% greater on headland than in the inner
part, while before harvesting, there was an increase of 28.43% in soil compaction.
Large number of passages, which caused intensified soil compaction on headlands, poor
conditions for the root system development, and poor microbiological activities led to yield
reduction, which was 33.57% in total mass and 35.25% in dry grain mass. Chemical analysis of
soil on headland and in the inner part of a field showed higher humus concentration on
* Dr Lazar Savin, docent, dr Ratko Nikolić, red. prof, mr Mirko Simikić, nauč. sar, dr Furman Timofej, red. prof,
dr Milan Tomić, docent, dr Radojka Gligorić, red. prof, dr Mirjana Jarak, red. prof, dr Simonida Đurić, docent,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
** Dr Petar Sekulić, red. prof, mr Jovica Vasin, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
87
headlands, due to poor microbiological activities.
Key words: headland, soil compaction, soil chemical properties, microbiological
activity, sunflower, yield
UVOD
U ovom radu obavljena je analiza uticaja sabijanja zemljišta na prinos suncokreta na
uvratinama i unutrašnjem delu parcele. Kretanje traktorskih i mobilnih sistema može da se
podeli u dve grupe i to na: kretanje po unutrašnjosti parcele i kretanje na uvratinama. Oba
navedena kretanja dovode do sabijanja zemljišta, ali različitih intenziteta, Ronai (1989) i
Schwngard (1991). Pri kretanju traktorskih i drugih mobilnih sistema na uvratinama dolazi do
većeg sabijanja zemljišta, zbog manjih brzina kretanja pri okretanju. Manje brzine kretanja
omogućuju da zemljište bude duže vremena izloženo delovanju normalnih napona, čime se ono
više sabija. Pored manje brzine kretanja na povećanje sabijanja zemljišta utiče broj prolaza po
uvratini kao i povećan specifični pritisak. Broj prolaza po parceli utiče ne samo na dubinu traga
točka, nego i na pogaženu površinu. Stepen pogažene površine predstavlja odnos između širine
tragova točkova ili gusenice prema radnom zahvatu priključne mašine. Dužina puta koji pređe
traktorski sistem na uvratinama je veći nego u unutrašnjosti parcele, sveden na širinu uvratina.
Ovo povećanje javlja se zbog okretanja traktorskih sistema, koje može biti izvedeno na
različite načine (kruškasta petlja, lastin rep, itd.). Na sabijanje zemljišta na uvratinama utiče i
način priključenja poljoprivrednih mašina. Nošene i polunošene mašine, namenjene za
pripremu zemljišta, setvu, zaštitu i negu kultura, pri okretanju na uvratinama dižu se u
transportni položaj, pri čemu dolazi do preraspodele njihovih masa i mase sa prednjih na
zadnje pogonske točkove traktora. Uvratine zauzimaju mali deo parcele, ali ako se namerava
da se u potpunosti iskoristi parcela potrebno je da se obrati pažnja, posebno ako se problem
posmatra kroz preciznu poljoprivredu. Predmeti istraživanja bili su: intenzitet sabijenosti –
otpor konusa, hemijske osobine zemljišta, mikrobiološka aktivnost i prinos suncokreta.
MATERIJAL I METOD RAD
Izbor lokacije
S obzirom na to da u stvarnim uslovima ne postoji mogućnost proizvodnje pšenice na istoj
parceli tokom 5 godina, odabrane su susedne parcele jednog istog imanja. Intenzitet sabijenosti
zemljišta meren je elektronskim penetrometrom firme "Findlay Irvine Ltd" sa uglom od 30º i
prečnikom od 12,83 mm, koji je u saglasnosti sa ASAE Standardom (1993). Otpor konusa
meren je u 10 ponavljanja na 3 mesta po širini sa razmakom od 3 m između mernih tačaka i 3
mesta po dužini sa razmakom od 6 m između mernih tačaka i na uvratini i u unutrašenjem delu
parcele. Na istim mestima uzeti su uzorci zemljišta, radi određivanja hemijskog sastava i
mikrobiološke aktivnosti u zemljištu i to sa dubine od 10-25 cm, jer ona predstavlja sloj koji se
obrađuje plugovima. Broj ponavljanja za navedenu šemu merenja i uzimanja uzoraka zemljišta
je 3. Merenje je obavljeno na uvratini i u unutrašnjem delu parcele. Merenje i uzorkovanje
zemljišta obavljeno je dva puta tokom vegetacije i to na početku vegetacije, odnosno posle
setve i na kraju tj. pre ubiranja, radi utvrđivanja ostvarenog prinosa, slika 1. Takođe, merenja
su obavljena tokom 5 godina, od 2003. do 2007, Jarak et al (2004), (2005), (2006), Nikolić et
al. (2003, 2004, 2006 i 2007), i Simikić et al. (2005). Radi razmatranja prave uvratine,
odabrane su parcele pored kojih je asfaltni put ili drvoredi tako da se okretanje traktorskih i
mobilnih sistema obavlja samo na parceli, formirajući pravu uvratinu. Širina uvratine je 12 m.
Tip zemljišta je černozem karbonantni na lesnoj terasi.
88
a) posle setve b) pre ubiranja
a) after sowing b) before harvesting
Sl. 1 Posmatrana parcela
Fig. 1 Observed field
Mehanički sastav zemljišta
Mehanički sastav zemljišta određen je na početku istraživanja u 2003. Za određivanje je
korišćena metoda pipete sa pripremom uzoraka za analizu sa Na – pirofosfatom, a
klasifikicacija teksturne klase prema Tommerupu, tabela 1.
Tab. 1 Mehanički sastav zemljišta

Tab. 1 Soil mechanical composition
Krupan pesak, Sitan pesak, Glina, Teksturna
Prah, Silt, %
Coarse sand, % Fine sand, % Clay, % klasa (prema
Tommerup-u)
0,02-0,002 < 0,002 Texture
2-0,2 mm 0,2-0,02 mm
mm mm Class (after
Tommerup)
Uvratina, Glinovita ilovača,
Headland 3,07 42,69 38,89 15,35 clayey loam
Unutrašnji
deo Inner part 3,83 43,50 38,29 14,37 Ilovača, loam
Primenjena tehnologija proizvodnje

Za proizvodnju suncokreta primenjena je klasična tehnologija kod koje se osnovna obrada
obavlja plugovima. Ista agrotenika je primenjena svih 5 godina istraživanja, tabela 2.
Predkulutra je uvek bila soja. Tokom svih godina istraživanja korišćeni su isti traktori,
priključne mašine i kombajn.
Između setve i ubiranja napravljena su tri prolaza od toga 1 za međurednu kultivaciju i 2 za
zaštitu suncokreta.
Ispitivanje hemijskog sastava zemljišta
Laboratorijska analiza obuhvata sledeće parametre:
pH-vrednost određena je u suspenziji zemljišta sa kalijum-hloridom i suspenziji zemljišta sa
vodom (10 g : 25 cm3), potenciometrijski, pH metar PHM62 standard - radiometar
Copenhagen; pH metar PHM250 – radiometar Copenhagen
89
Sadržaj CaCO3 određen je volumetrijski, pomoću Scheiblerovog kalcimetra ;
Sadržaj humusa određen je metodom Tjurina oksidacijom organske materije;
Ukupan sadržaj azota - CHNS analizatorom;
Lakopristupačni fosfor (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; određivanje na
spektrofotometru; „Cary 3E“ - Varian
Lakopristupačni kalijum (ekstrakcija s amonijum-laktatom) - AL metodom; određivanje na
EVANS plamenfotometru
Ispitivanje mikrobiološke aktvnosti zemljišta
Mikrobiološka aktivnost praćena je preko ukupnog broja mikroorganizama, broja
azotobaktera i aktivnosti dehidrogenaze. Brojnost mikroorganizama određivana je
zasejavanjem razređene suspenzije zemljišta na odgovarajuću hranjivu podlogu. Ukupan broj
mikroorganizama određen je metodom Poshon i Tardiux (1963). Zastupljenost azotobaktera
određivana je na Fjodorovoj podlozi metodom fertilnih kapi (Anderson, 1965). Broj
mikroorganizama je preračunat na 1 gram apsolutno suvog zemljišta. Aktivnost dehidrogenaze
je određivana spektrometrijskom metodom prema Thalmannu (1968).
Tab. 2 Primenjena tehnologija za proizvodnju suncokreta

Tab. 2 Technology for sunflower production
Traktor, Tractor Priključna mašina, Implement
R. Agrotehnička operacija, Snaga Masa Radni zahvat Masa, Weight
br. Field operation Power Weight Working width (kg)
(kW) (kg) (m)
1. Sitnjenje biljnih ostataka, Plant 60 3900 2,8 1320
wastes cuttering
2. Osnovno đubrenje, Fertilizing 60 3900 18 312
3. Oranje, Plowing 172 9220 2 2500
4. Priprema zemljišta I, 172 9220 9,6 2580
Seed bad preparation
5. Priprema zemljišta II, 172 9220 9,6 2580
Seed bad preparation
6. Setva, Sowing 60 3900 5.6 1170
7. Zaštita biljaka I, 60 3900 18 1508
Crop protection
8. Međuredna kultivacija, 60 3900 5,6 1007
Inter-raw cultivating
9. Zaštita biljaka II, 60 3900 18 1508
Crop protection
10. Ubiranje, Harvesting 216 6 11864

U 2007. godini i nakon setve, sabijenost zemljišta na uvratinama i dubini od 7-28 cm bila je
1,85 MPa, dok je u unutrašnjem delu parcele sabijenost zemljišta bila 1,63 MPa, slika 2. Pre
ubiranja sabijenost zemljišta na uvratinama bila je 2,50 MPa na istoj dubini, dok je u
unutrašnjem delu parcele sabijenost zemljišta bila 2,10 MPa.
90
3.5 4. 5
3 4
3. 5
2.5
3
2
2. 5
1. 5 2
1. 5
1
1
0.5
0. 5
0 0
0 3. 5 7 10. 5 14 17. 5 21 24. 5 28 31. 5 35 38. 5 42
D ubi na ( c m) D ubi na ( c m)
Unutr ašnj i deo Uvr ati na Unutr ašnj i deo Uvr ati na
a) posle setve, after sowing b) pre ubiranja, before harvesting

Sl 2 Sabijenost zemljišta suncokreta, 2007
Fig. 2 Intensity of soil compaction, 2007
Indeks konusa umnogome zavisi od vlažnosti zemljišta. Najveća sabijenost zemljišta
izmerena je u 2002. godini na uvratini pre ubiranja, pri čemu povećanje sabijenost zemljišta
iznosi 45,50% pri vlažnosti zemljišta od 16,42%, tabela 3.
Tab. 3 Intenzitet sabijenosti zemljišta na dubini od 7 - 28 cm

Tab. 3 Intensity of soil compaction at depth of 7 - 28 cm
R Godina, Vreme Vlažnost Otpor konusa, Cone index Povećan
. Year merenja zemljišta, (MPa) je,
b Measuring Soil Increasi
Unutrašnji deo Uvratina
r. time moisture ng (%)
parcele, Inner Headland
(%) part of field
Setva, 24,82
Sowing 1,32 1,76 33,33
1. 2003
Ubiranje, 16,42
Harvesting 2,04 2,89 41,66
Setva, 22,13
Sowing 1,66 2,18 31,32
2. 2004
Ubiranje, 14,83
Harvesting 2,37 3,12 31,64
Setva, 23,68
Sowing 1,84 2,14 16,30
3. 2005
Ubiranje, 15,24
Harvesting 2,25 2,82 25,33
Setva, 25,08
Sowing 1,87 2,25 20,32
4. 2006
Ubiranje, 17,82
Harvesting 2,67 3,32 24,34
Setva, 22,65
Sowing 1,63 1,85 13,80
5. 2007
Ubiranje, 12,42
Harvesting 2,10 2,50 19,19
91
Prosečna sabijenost zemljišta na uvratinama nakon setve bila je za 23,01% veća u odnosu na
unutrašnji deo, tabela 3. Prelazi preko zemljišta doveli su do intenzivnijeg sabijanja zemljišta
na uvratinama u odnosu na unutrašnji deo parcele, tako da je povećanje sabijenosti zemljišta na
uvratini pre ubiranja iznosilo 28,43%.
Prosečna sabijenost zemljišta na uvratinama nakon setve bila je za 23,01% veća u odnosu na
unutrašnji deo, tabela 3. Prelazi preko zemljišta doveli su do intenzivnijeg sabijanja zemljišta
na uvratinama u odnosu na unutrašnji deo parcele, tako da je povećanje sabijenosti zemljišta na
Intenzivnije sabijanje zemljišta na uvratinama stvorilo je nepovoljne uslove za razvoj
korenovog sistema i slabije mikrobiološke aktivnosti, radi čega je dobijena velika razlika
između ostvarenih prinosa na uvratini i untrašnjem delu parcele, tabela 4. Najmanja razlika u
prinosu suvog zrna izmerene je u 2007. godini iznosi 19,09%, dok je najveća razlika bila u
2003. godini i iznosila je 74,50%.
Prosečno smanjenje biološkog prinosa tokom 5 godina istraživanja iznosi 33,57%, a
prosečno smanjenje mase suvog zrna 35,25%.
Tab. 4 Prinos suncokreta na uvratini i u unutrašnjosti, vlažnost zrna 11%

Tab. 4 Sunflower yield on headland and inner part of a field, at grain moisture 11%
R. Godina, Parametri, Prinos, Yield (t/ha) Smanjenje,
br. Year Parameters Unutrašnji Uvratina Decreasing (%)
No deo parcele Headland
Inner part of
field
Biološki prinos, 5,17 1,36
Total yield 73,69
1. 2003
Masa zrna, 1,96 0,50
Grain mass 74,50
Total yield 22,79
2. 2004
Grain mass 25,28
Total yield 26,88
3. 2005
Grain mass 26,74
Total yield 29,28
4. 2006
Grain mass 30,66
Total yield 15,24
5. 2007
Grain mass 19,09
Radi boljeg sagledavanja uticaja sabijenosti zemljišta na prinos kultura određen je

hemijski sastav zemljišta, tabela 5.
92
Prema sadržaju CaCO3 u zemljištu uzorci zemljišta pripadaju klasi jako karbonatnih
zemljišta. Uzorci zemljišta sa uvratina imaju viši sadržaj humusa u odnosu na one s
unutrašnjeg dela parcele. Prosečan sadržaj humusa na uvratinama tokom petogodišnjeg
istraživanja iznosi 3,39% dok u unutrašnjem delu parcele sadržaj je manji i iznosi 3,06%. To
može da se dovede u vezu sa većom sabijenošću zemljišta na uvratinama, što smanjuje
mikrobiološku aktivnost i intenzitet mineralizacije humusa. Prema sadržaju ukupnog azota
uzorci pripadaju klasi zemljišta s dobrom obezbeđenošću. Prosečan sadržaj ukupnog azota na
uvratinama i u unutrašnjem delu parcele je približno isti i iznosi oko 0,22%.
Tab. 5 Osnovna hemijska svojstva zemljišta

Tab. 5 Chemical soil structure
Mesto uzorka Location of the
Godina
Hemijska svojstva zemljišta
Soil chemical properties
Depth of the sample
2003 2004 2005 2006 2007

Dubina uzorka
sample
setva sowing
setva sowing
setva sowing
setva sowing
harwesting
harwesting
harwesting
harwesting
harwesting
Ubiranje
ubiranje
ubiranje
ubiranje
ubiranje
sowing
Setva
uvratine 10-25 7,48 7,65 7,60 7,96 7,36 7,51 7,53 7,57 7,51 7,67
u
KCl unutrašnji
deo
10-25 7,53 7,84 7,53 7,92 7,42 7,56 7,48 7,61 7,40 7,69
p
H uvratine 10-25 8,32 8,41 8,55 8,48 8,40 8,47 8,29 8,55 8,44 8,07
u
H2O
unutrašnji
deo
10-25 8,35 8,40 8,38 8,49 8,47 8,55 8,25 8,61 8,80 8,12
uvratine 10-25 14,7 9,21 19,3 16,95 19,68 16,22 15,89 9,57 10,73 10,22
CaCO3
% unutrašnji
deo
10-25 15,8 14,0 10,7 13,56 20,51 17,38 13,05 11,11 12,14 6,31
uvratine 10-25 3,51 3,21 2,53 2,33 3,67 3,44 3,97 3,97 3,75 3,52
Humus
% unutrašnji
deo
10-25 3,43 3,36 3,36 2,44 3,50 3,29 4,10 3,51 3,81 3,06
uvratine 10-25 0,24 0,23 0,17 0,16 0,25 0,22 0,27 0,27 0,26 0,24
Ukupno N
%
unutrašnji
deo
10-25 0,23 0,21 0,21 0,18 0,23 0,20 0,26 0,24 0,26 0,22
uvratine 10-25 25,7 20,4 33,6 20,80 21,64 17,10 26,10 24,.9 28,7 23,9
AL-P2O5
mg/100 g
unutrašnji
deo
10-25 22,4 18,8 22,3 19,40 19,80 15,72 30,53 21,18 16,96 14,43
uvratine 10-25 19,2 12,6 20,6 15,05 18,64 13,51 18,30 12,13 26,83 26,64
AL-K2O
mg/100 g
unutrašnji
deo
10-25 19,0 14,4 25,9 10,52 15,27 13,82 14,53 8,90 25,13 18,92
93
Vrednosti sadržaja ispitivanih makrohraniva – fosfora i kalijuma, ukazuju na to da ispitivano
zemljište s uvratina pripada klasi sa visokim sadržajem. Uzorci zemljišta uzeti na uvratinama
sadrže više fosfora i kalijuma u odnosu na uorke uzete u unutrašnjem delu parcele. Tako
prosečan sadržaj fosfora na uvratinama iznosi 24,22 mg/100g, dok je u unutrašnjem delu
parcele sadržaj iznosi 20,16 mg/100g. Prosečan sadržaj kalijuma na uvratinama iznosi 18,36
mg/100g, dok u unutrašnjem delu parcele iznosi 16,65 mg/100g.
Mikroorganizmi su živa komponenta zemljišta i indikatori pogodnosti zemljišta za
poljoprivrednu proizvodnju, Jarak et al. (2005). U ovim istraživanjima vrednosti
mikrobioloških parametara ukazuju na visoku brojnost i aktivnost mikroorganizama u
ispitivanim uzorcima zemljišta, što je i razumljivo za ispitivani tip zemljišta (černozem).
Međutim, razlike se uočavaju između uzoraka zemljišta s uvratina i unutrašnjosti parcele,
tabela 6.
Tab. 6 Osnovna mikrobiološka svojstva zemljišta

Tab. 6 Microbiological soil structure
Godina, Year
Mikrobiološk Mesto Dubina
a svojstva uzorka uzorka
2004 2005 2006 2007
Microbiologi Location Depth
cal soil of the of the setva ubira setva ubira setva ubira setva ubira
structure sample sample sowi nje sowin nje sowin nje sowin nje
(cm) ng harv g harve g harv g harve
estin sting estin sting
g g
Ukupan broj uvratine
10-25 8,20 7,39 9,15 7,39 8,85 8,19 7,36 7,68
mikro headland
organizama –
TN
unutrašnji
Total deo
number of 10-25 8,15 7,66 9,29 8,68 8,89 8,38 8,24 7,78
microorganis inner
ms – TN (log part
No)
Broj Uvratine
azotobaktera 10-25 3,14 2,93 3,74 2,23 4,17 3,88 1,25 2,45
headland
– Azb
unutrašnji
Number of
deo
nitric bacteria 10-25 3,42 2,92 3,91 3,80 4,35 3,93 2,36 3,12
– Azb (log inner
No) part
Aktivnost uvratine
10-25 922 537 922 584 820 623 624 415
dehidrogenas headland
Dehydrogena
unutrašnji
se
deo
activity 10-25 1178 431 1178 831 985 845 865 751
inner
(mg TPF g-1 part
zemljišta)
Prosečan broj mikroorganizama na uvratinama je 8,03 TN (log No), dok je u unutrašnjem

delu parcele 8,38 TN (log No), tabela 6. Prosečan broj azotobaktera na uvratinama je 2,97 Azb
(log No), dok je u unutrašnjem delu parcele 3,48 Azb (log No).
94
Ukupan broj mikroorganizama i broj azotobaktera bio je veći u unutrašnjosti parcele što se
može objasniti narušenom strukturom i slabom aeracijom zemljišta na uvratinama kao
posledicom intenzivnijeg gaženja. Veći sadržaj organske materije, bolja aeracija i veća količina
toplote uslovljavaju veću mikrobiološku aktivnost u oraničnom sloju zemljišta, što potvrđuju i
rezultati ovih istraživanja.
ZAKLJUČAK
Na osnovu sprovedenih istraživanja mogu se izvesti sledeći zaključci:
utvrđeno je prosečno povećanje sabijenosti zemljišta na uvratinama u odnosu na unutrašnji
deo parcele za 23,01% nakonsetve i 28,43% pre ubiranja,
smanjenje prinosa na uvratinama za oko 35% u odnosu na unutrašnji deo parcele,
uzorci zemljišta sa uvratina imaju viši sadržaj humusa u odnosu na one sa unutrašnjeg dela
parcele, što se objašnjava većom sabijenošću zemljišta na uvratinama. Veća sabijenost
zemljišta smanjuje mikrobiološku aktivnost i intenzitet mineralizacije humusa. Iako je sadržaj
humusa veći na uvratinama, zbog sabijenosti zemljišta ostvaruju se manji prinosi pšenice.
brojnost ispitivanih grupa mikroorganizama je visoka i karakteristična za ispitivani tip
zemljišta. Ukupan broj mikroorganizama i broj azotobaktera bio je veći u unutrašnjosti parcele,
što se može objasniti narušenom strukturom i slabom aeracijom zemljišta na uvratinama, kao
posledicom intenzivnijeg gaženja i većom sabijenošću zemljišta,
za bolju aeraciju zemljišta treba primeniti podrivače i razrivače.
LITERATURA
1. Anderson G.R. 1965. Ecology of Azotobacter in soil of the palouse region
I.Occurence. Soil Sci, 86, 57 –65.
2. ASAE Standard, Soil cone penetrometer, 1993.
3. Jarak M, Đurić S, Najdenovska O. 2004. The effect of compacting of soil on the
microbiological activity under different plants. Tractors i power machines, 9(4):
88-92.
4. Jarak M, Furman T, Gligorić R, Đurić S, Savin L, Jeličić Z. 2005. Soil properties
and wheat and maize yield on headland. Tractors i power machines, 10(3): 98-103.
5. Jarak M. e Hajnal T. 2006. The total number of microorganisms, number of fungi
and azotobacter in compacted and noncompacted soil. Tractors i power machines,
11(5): 37-40.
6. Nikolić R, Savin L, Gligorić R, Furman T, Tomić M, Bertok Z. 2003. The
influence of soil compaction on soybean and sunflower yield on headland.
Tractors i power machines, 8(4): 141-144.
7. Nikolić R, Gligorić R, Tomić M, Hadžić V, Sekulić P, Simikić M, Vasin J. 2004.
The analysis of influence of soil compaction on soybean and sunflower yield on
headlands. Tractors i power machines, 9(4): 105-110.
8. Nikolić R, Savin L, Furman T, Tomić M, Gligorić R, Simikić M, Sekulić P, Vasin
J, Kekić M, Bertok Z. 2006. The influence of compaction on changes in soil and
maize, sunflower, soybean and sugar beet yield. Tractors i power machines, 11(5):
25-31.
9. Nikolić R, Savin L, Furman T, Tomić M, Gligorić R, Simikić M, Sekulić P, Vasin
J, Kekić M, Bertok Z. 2007. The influence of compaction on changes in soil and
maize, sunflower, soybean and sugar beet yield. Tractors i power machines, 12(3):
95
42-48.
10. Pochon J, Tardieux P. 1962. Techniques d analzse en microbiologie du sol, Paris.
11. Ronai Đ. 1989. The influence of tyre design on soil compaction of agricultural
land. Agrotehničar, 25(7/8): 37-39.
12. Schwngart H. 1991. Measurement of contact area, contact preassure and
compaction under tires in soft soil. Journal of Teramechanics, 28(4): 309-318.
13. Simikić M, Nikolić R, Savin L, Hadžić V, Sekulić P, Jarak M, Furman T, Tomić
M, Vasin J. 2005. The influence of tractors and mobile systems on contents of
fertilizers in soil. Tractors i power machines, 10(1): 21-98.
14. Thalmann A. 1968. Zur Methodikde Bestimmung der Dehydrogenase aktivitat im
Boden mittels Triphenyltetrazoliumchlorid (TTC). Landwirsch. Forsch. 21: 249-
257.
96
Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 97- 108 Originalni naučni rad
UDK: 656.137; 631.372 Original scientific paper
OPTIMALIZACIJA TRAKTORSKO–MAŠINSKIH SISTEMA ZA
OBRADU ZEMLJIŠTA
THE OPTIMIZATION OF TRACTOR-MACHINERY SYSTEMS FOR
TILLAGING
Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R.*
REZIME
Traktor predstavlja osnovu traktorsko-mašinskog agregata i osnovnu pogonsku jedinicu u
savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Smatra se da će tako ostati i u budućnosti. Na
strukturu traktorsko-mašinskog agregata utiče niz parametara, od kojih su najvažniji: struktura
setve, zemljišni uslovi, koncepcija i kategorija traktora, veličina poseda itd.
U radu su definisani parametri koji utiču na strukturu traktorsko-mašinskih agregata za
obradu zemljišta, kao i potrošnja energije u pomenutim procesima. Te veličine su istovremeno
ulazni podaci za optimalizaciju traktorskih sistema u različitim varijantama tehnologije obrade
zemljišta. Optimizacija traktorskih sistema za obradu zemljišta je cilj ovoga rada.
Ključne reči: traktor, optimalizacija, linearno programiranje, traktorsko-mašinski park,
obrada zemljišta
SUMMARY
At present, tractor represent the major power unit in agricultural production and it is
expected to remain so. Structure of tractor-machinery couples is influenced by crop
production structure, soil structure, tractor conceptions and category, average surface area
etc.
This paper presents relevant parameters that define the structure of tractors-machinery
couples in soil tillage, as well as the power consumption in these processess. These
variables simultaneously represents the input data in optimizing the tractors-machinery
systems in different variants of soil tillage technology. Tha aim of the paper is to optimize
tractor systems.
Key words: tractor, optimization, linear programming, tractor-machinery couples, soil
tillage.
* Dr Zoran Mileusnić, docent, dr Milan Đević, redovni profesor, dr Dragan Petrović, vanredni profesor, mr
Rajko Miodragović, asistent, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku,
Nemanjina 6, 11081 Zemun
97
UVOD
Savremena biljna proizvodnja odvija se u okviru oštrih ekonomskih, ekoloških i drugih
ograničenja. Pored mnogih klasičnih problema, situaciju otežavaju i najnovije posledice
globalnog zagrevanja planete i oštećenog ozonskog sloja, uz dodatne zahteve za povećanjem
proizvodnje, prouzrokovane eksplozivnim priraštajem svetskog stanovništva, itd. Uspešno
poslovanje u ovim uslovima je, između ostalog, moguće samo uz pažljivo planiranje i precizno
izvođenje složenih tehničko-tehnoloških procesa na kojima se savremena biljna proizvodnja
zasniva i što tačnijem predviđanju ishoda. Sve to je, najviše u poslednjem kvartalu prošlog
veka, ubrzalo uvođenje matematičkog aparata i u oblast poljoprivrede.
Traktor je još uvek osnovna pogonska jedinica u poljoprivredi, a smatra se, da će to ostati i u
budućnosti. Nagli razvoj poljoprivredne proizvodnje otvorio je nove ekonomske, energetske i
ekološke probleme, tako da stari koncepti konstrukcija traktora ne omogućavaju ostvarivanje
postavljenih zadataka na zadovoljavajući način. Slična je situacija i kada je reč o traktorsko-
mašinskim agregatima, na čiju strukturu utiču mnogi parametri, od kojih su najvažniji:
struktura setve, zemljišni uslovi, koncepcija i kategorija traktora, veličina poseda itd.
Savremena tehnologija biljne proizvodnje bazirana je na primeni adekvatnog tehničkog
sistema traktorsko-mašinskih agregata. Uslovi odvijanja zastupljene biljne proizvodnje utiču na
činjenicu da osim osnovnih tehnoloških, tehnički sistem mora da odgovara datoj proizvodnji i
sa stanovišta kapaciteta. U velikom broju slučajeva, traktorsko-mašinski parkovi
poljoprivrednih gazdinstva su predimenzionisani, što se, naravno, nepovoljno odražava na
troškove biljne proizvodnje. Postojeće matematičke metode programiranja, uz sve moćniju
računarsku podršku, mogu efikasno da reše problem optimalizacije [3], [6], [7], [8], [9], [10].
Linearno programiranje jedna je od tih metoda, koja je i primenjena u ovom radu.
Obrada zemljišta nije kraj tehnološkog proizvodnog procesa sam po sebi, nego je umnogome
integralni element kompleksnih proizvodnih procesa, uslovljenih brojnim ekonomskim i
ekološkim zahtevima. Ovi zahtevi često se menjaju, što je posledica promenljivih uslova
poljoprivredne i socijalne politike. Bez obzira na to da li je u pitanju zemljište, voda ili
klimatska zaštita, "ekološka" proizvodnja ili redukcija proizvodnih troškova, ključ uspeha je u
izboru odgovarajuće tehnike obrade zemljišta [1], [2], [4].
MATERIJAL I METOD RAD
Matematičko modeliranje u današnje vreme podrazumeva primenu digitalnih računara.
Predstavlja pouzdan pristup koji, uz odgovarajuće ulazne podatke, omogućava postizanje
visoke tačnosti u određivanju optimalnog sastava traktorsko-mašinskog parka za gazdinstvo.
Ove metode su su veoma efikasne u praksi, jer istovremeno uzimaju u obzir sve u datom
trenutku poznate relevantne proizvodne uslove, pri nalaženju najpovoljnije (optimalne)
varijante.
Za određivanje optimalne strukture setve koristi se metoda linearnog programiranja. Problem
se formuliše odogvarajućim linearnim matematičkim modelom i po pravilu rešava primenom
tzv. "Simplex" metode.
U radu je prikazana optimalizacija strukture setve na bazi minimalne potrošnje energenata u
tehnologiji proizvodnje. Primenjen je program EXCEL sa pripadajućim ″alatom″ SOLVER.
Osnovni principi formiranja modela opisani su u tekstu koji sledi.
U svojoj strukturi matematički model mora da sadrži:
- sistem nezavisno promenljivih veličina,
- sistem ograničenja,
98
- funkciju kriterijuma optimalnosti-ciljnu funkciju.
Prva grupa ograničenja odnosi se na površine za gajenje pojedinih useva, označenih
indeksom “i”. Zbir površina xi zasejanih odgovarajućim biljnim vrstama (kojih ima ukupno
”n” – i=1,...n) ne može da prevaziđe ukupnu raspoloživu površinu ”b” gazdinstva:
n
∑x
i =1
i ≤b
. (1a)
Za svaku (i-tu) biljnu vrstu moguće je definisati maksimalnu, željenu, ili minimalnu površinu
bi koja može da se zaseje:
xi ≥, =, ≤ bi . (1b)
Druga grupa ograničenja odnosi se na maksimalno vremensko angažovanje agregata za
ostvarivanje obima svih planiranih radova po računskim periodima:
n m
∑∑ c x
i j
ij ij ≤ d ij
, (2)
gde je: j - indeks traktora
cij - vremensko angažovanje po jedinici površine u “i“-toj biljnoj vrsti “j“-tog traktora
dij - maksimalno vremensko angažovanje “j“-tog traktora u obradi parcele xij zasejane “i“-
tom biljnom vrstom
Treća grupa ograničenja je u vezi sa ograničenjem nenegativnosti promenljivih:
xi ≥ 0 (3)
Ciljna funkcija određuje minimalnu potrošnju goriva traktora uz definisanje optimalne
strukture setve, koja bi obezbedila sigurno sprovođenje svih radova u agrotehničkim rokovima.
n m
Cmin = ∑∑ a
i j
ij x ij (4)
gde je aij potrošnja goriva “j“-tog traktora u obradi parcele xij zasejane “i“-tom biljnom
vrstom.
Pri tome je broj traktora i traktorsko-mašinskih agregata, neophodnih za sprovođenje svih
operacija obrade određen matričnom metodom [10].
Eksperimentalni uslovi
U radu su numerički obrađeni i analizirani rezultati konvencionalne tehnološke obrade
zemljišta, u okviru koje je prvo obavljena osnovna obrada plugom, a zatim i dopunska obrada i
konzervacijske obrade zemljišta sa dva različita traktora i odgovarajućim oruđima čije su
karakteristike date u tabelama 1 i 2 [8].
Lista simbola
KT Konvencionalna obrada zemljišta - Conventional tillage
MT Konzervacijska obrada zemljišta-malč tehnologija – Mulch tillage
NT Nulta obrada zemljišta – Zero tillage
U toku konvencionalne i konzervacijske obrade zemljišta,

radni otpori su varirali u granicama od 37 kN do 55 kN, uz ostvarenu radnu brzinu od 5-8
km/h.
99
Nivo klizanja pogonskih točkova traktora bio je 20 %, a broj obrtaja motora 2.000 o/min.
Zapreminska masa zemljišta oscilovala je od 1,3-1,5 g/cm3.
Pri tome, temperatura atmosferskog vazduha bila je stabilna, održavajući se na nivou
30±0.50° C, a higroskopska vlažnost zemljišta na dubini oraničnog sloja iznosila je 16-21%.
Radni otpori agregata izmereni su dinamografom Alfred-Amsler & Co Schaffhausen
(Schweiz No 239, Presstopf 288/278) i elektronskom mernom opremom; pojačalom HBM
DMC plus sa davačima HBM LY 21/350, zapreminska masa zemljišta cilindrima Kopeckog, a
higroskopska vlažnost zemljišta na dubini oraničnog sloja određena je primenom metode
Kačinskog (v. Kačinski 1958). Eksperiment je obavljen na parcelama PKB-korporacije.
Tab. 1 Karakteristike traktora

Tab. 1 Technical characteristic tractors
Tehničke karakteristike -Technical characteristic T-1 T-2
Tip traktora - Type tractor 4x4 S 4x4 S
Snaga motora – Power engine [kW] 147 139
Nominalni broj obrtaja - Nominal rotation rate [o/min] 2.200 2.350
Broj obrtaja pri maksimalnoj snazi

2.000 2.209
Rotation rate at max. power [o/min]
Mmax./nMmax [Nm] / [o/min] 844/1200 649/1406
Rezerva obrtnog momenta - Torque reserve [Nm] 40 40
Oblast konstantne snage - Constant power range [o/min] 400 350
Specifična efekivna potrošnja goriva
267 247
Spec.effective fuel consump [g/kWh]
Broj stepeni prenosa No. driving speed
32/32 27/27
napred - front/nazad- rear
Hodni sistem - Wheels:
- prednji - front 480/70-30 480/70-30
- zadnji - rear 620/70-42 580/70-38
Dimenzije traktora-Tractor dimensions:
- dužina - length [mm] 5.610 4.780
- širina - width [mm] 2.480 2.470
Energetska snabdevenost u odnosu na konstruktivnu masu
18,56 21,35
Energy supply in reference at konst. mass [kW/t]
Energetska snabdevenost u odnosu na ukupnu masu
13,12 12,63
Energy supply in reference at total mass [kW/t]
Specifična masa bez balasta
53,87 46,83
Specific mass without ballast [kg/kW]
Specifična masa sa balastom
76,19 79,13
Specific mass with ballast [kg/kW]
100
Tab. 2 Tehničke karakteristike priključnih oruđa
Tab. 2 Technical characteristics of the used machines
Broj
Radni radnih Prečnik
Klirens diska Rastojanje
zahvat tela Masa
Način agreg. između tela
Tip- Type Operating No. of Clearness Disc Mass
Coupling
width working diameter Body distance [kg]
[m]
[m] bodies [m]
[-]
MF-715 (P-1) Nošen Mounted 1.5-2 4/5 75 - 0,90 1430
Kverneland pakomat S (P-2) Nošen Mounted 1,42-1.83 3/4 75 - 0,78 -
TO 16/810 (Tč-1) Vučena Trailed 3.0 16 - 0,680 0,39 4500
OLT-Tara 36 (Tč-2) Vučena Trailed 4,5 36 - 0,660 0,26 3200
TT-570 (Tč-3) Polunošena 4,5 48 - 0,570 0,18 -

Semi-mounted
L. Solitair 9/600K-DS (S-1) Vučen Trailed 6 48 - - 0.125 1520
JD Maxemergy 7200 (S-2) Vučena Trailed 2.8 4 - - 0.70 -
Traktor T-1, KT tehnologiju je realizovao u agregatu sa nošenim plugom MF-715 u oranju,

da bi dopunska obrada bila izvršena sa tanjiračom TO 16/810, a predsetvena priprema sa
tanjiračom OLT tara 36. MT 1 tehnologija, sa traktorom T-1, je realizovana taniračom OLT-
Tara 36 u dva prohoda, a MT 2 tehnologija je obavljena jednim prohodom tanjirače TO
16/810, a potom još jednim prohodom tanjirače OLT-Tara 36. Traktor T-2 je u KT tehnologiji
osnovnu obradu izveo sa plugom MF-715, a dopunsku obradu i predsetvenu pripremu sa dva
prohoda tanjirače TT-570. MT 1 tehnologija, traktora T-2, je ostvarena sa dva prohoda
tanjirače TT-570, a MT 2 tehlogiju traktor je realizovao sa plugom «Kverneland pakomat S»
koji ima prstenaste valjke.
Traktor T-1
Osnovni cilj obrade zemljišta jeste stvaranje oranice, koja obezbeđuje najpovoljnije uslove
za rast i razvoj poljoprivrednih kultura. Važan zahtev koji treba da ispuni obrada je dobijanje
povoljne strukture oraničnog sloja, što obezbeđuje optimalne uslove za kulturne biljke i
mikroorganizme u smislu vodno-vazdušnog, toplotnog i hranidbenog režima zemljišta.
Postavljeni zadaci rešavaju se sistemima obrade.
Dubina obrade direktno utiče na povećanje potrošnje goriva po jedinici površine.
Konvencionalnom obradom obavlja se produbljivanje oraničnog sloja, tj. poboljšanje vodno-
vazdušnog režima zemljišta, povećava se zaliha hranljivih elemenata, akumulira vlaga, što
rezultira povećanom potrošnjom goriva.
Redukovana obrada zemljišta je, sa gledišta utroška energije, veoma interesantna zbog niskih
troškova i povoljnih radnih režima agregata - traktora. Primena ove tehnologije ograničena je
tehnologijom gajenja biljnih vrsta, te se primenjuje kod biljnih vrsta koje ne zahtevaju veće
dubine obrade (pšenica, ječam…).
101
100
90
80
70
60
50 MJ/ha x10
40 l/ha
30 % goriva
20
10
0
KT MT NT
varijante obrade zemljišta tillage system
Sl. 1 Potrošnja energije obrade zemljišta na bazi traktora T-1

Fig. 1 Specific energy and fuel consumption (per soil square area) for tractors T-1
Pri tome treba biti obazriv, jer redukovanom obradom u višegodišnjem neprekidnom ciklusu
dolazi do sabijanja zemljišta i smanjivanja oraničnog sloja, što je nepovoljno po gajene biljne
vrste. Konvencionalna obrada, u slučaju traktora T-1, energetski je najzahtevnija (555,1
MJ/ha). Alternativne tehnologije daju moguće ušteda energije i to: za 2,4 puta nižu potrošnju
primenom malč-tehnologije MT (u setvi pšenice).
Traktor T-2
90
80
70
60
50
MJ/ha x10
40
l/ha
30
% goriva
20
10
0
KT 1 KT 2 MT NT 1 NT 2
varijante obrade zemljišta tillage system
Sl. 2 Energetski inputi obrade zemljišta na bazi traktora T-2

Fig. 2 Specific energy and fuel consumption (per soil square area) for tractors T-2
Traktor T-2 je radio na dva lokaliteta u PKB korporaciji i to na «Padinskoj skeli» i
«Kovilovu». Uslovi rada na Kovilovu su bili nešto drugačiji, jer je vlažnost po dubini profila
bila viša i kretala se od 20,00-23,50%, a sabijenost manja i to 1,215 g/cm3 naspram prosečnih
1.450 g/cm3 u Padinskoj Skeli, što ima za posledicu niže energetske inpute KT 2 tehnologije
(slika 2). Konvencionalna obrada i u ovom ogledu je energetski najzahtevnija (451,44-412,24
MJ/ha). S obzirom na to da je reč o intenzivnoj tehnologiji gajenja ratarskih biljnih vrsta,
primenom alternativnih tehnologija moguća je ušteda energije od 22% za radne dubine do 30
cm i 37% za dubine obrade do 25 cm. Ako je u pitanju tehnologija proizvodnje pšenice, koja je
102
manje zahtevna za dubinom, ušteda energije je i do 60% u odnosu na konvencionalnu
tehnologiju. S obzirom na vrlo velike razlike u potrošnji energije ipak primena direktne setve
ima i neka ograničenja. Pre svega, ona može da se primeni:
- na zemljištima lakšeg fizičko-mehaničkog sastava,
- neophodna je provera postojeće mehanizacije, koja bi mogla da zadovolji kriterijume,
- uz proveru tehnologije pretkulture,
- uz periodično prorahljivanje orničnog sloja i
- ako se radi na zemljištima težeg mehaničkog sastava kombinovati je sa konvencionalnom
tehnologijom gajenja.
Primena izabranog modela optimizacije
Za aplikaciju matematičkog modela, na osnovu dobijenih energetskih inputa, usvojena je
veličina poseda od 2.000 ha, (po 1.000 ha kukuruza i pšenice). U strukturi setve zastupljene
biljne vrste su kukuruz i pšenica, a kritičan period definisan je agrotehničkim rokovima za
obradu datih biljnih vrsta.
Ulazni podaci dati su u tabelama 3 i 4. Na osnovu njih, uz pomoć razvojnog modela, na
računaru se simulira ceo godišnji biološko-tehničko-tehnološki ciklus gazdinstva. Kao
međurezultat dobijaju se matrice vremenskih koeficijenata za odgovarajuće traktore po
varijantama obrade (tabele 5 i 6), koje predstavljaju osnovu za određivanje njihovog
optimalnog broja, kao i njihovo specifično opterećenje po jedinici površine odgovarajućih
biljnih vrsta u toku godine ( izrazi 1, 2, 3 i 4). Agrotehnički rok (AT rok), za godišnji ciklus,
podeljen je na 24 intervala (kalendarska godina podeljena na 24 intervala), tj. definisani su
model dani kako bi se problem matematički definisao. Meteo faktor ukazuje na to koliko se
efektivnih dana u određenom AT roku može da se računa.
Tab. 3 Ulazni inputi na bazi traktora T-1 U KT varijanti obrade pšenice

Tab. 3 Inputs for the tractor T-1 and KT variant of wheat tillage
R.br Traktor Oruđe Qha tha neto Meteo Factor thabruto Model AT-rok
No. Tractor Implement [l/ha] [h/ha] factor of time [h/ha] days AT-range
1. T-1 P-1 47,9 1,14 1,30 1,15 1,70 16-19 16.08-15.10
2. T-1 Tč-1 26,43 0,61 1,30 1,15 0,91 16-19 16.08-15.10
3. T-1 Tč-2 19,16 0,51 1,30 1,15 0,76 18-20 16.09-31.10
4. T-1 S-1 13,35 0,32 1,30 1,55 0,64 20-21 16.10-15.11
107,00
103
Tab. 4 Ulazni inputi na bazi Traktor T-2 U KT varijanti obrade pšenice
Tab. 4 Inputs for the tractor T-2 and KT variant of wheat tillage
tha
R.br. Traktor Oruđe Qha Meteo Factor thabruto Model AT-rok
neto
No. Tractor Implement [l/ha] factor of time [h/ha] days AT-range
[h/ha]
1. T-2 P-2 46,10 1,37 1,30 1,15 2,10 16-19 16.08-15.10
2. T-2 Tč-3 13,78 0,45 1,30 1,15 0,67 16-19 16.08-15.10
3. T-2 Tč-3 13,78 0,45 1,30 1,15 0,67 18-20 16.09-31.10
4. T-2 S-1 14,00 0,40 1,30 1,55 0,81 20-21 16.10-15.11
88,00
Tab. 5 Matrice vremenskih koeficijenata traktora T-1 u MT varijanti obrade

Tab. 5 Matrices specific times for the tractor T-1and MT variant tillage
Model dani Model days X11 X21 Vremensko angažovanje
Working time
7 0 1,01 1010
8 0 1,01 1010
... ,,, ,,, ...
16 0,23 0 230
17 0,23 0,19 420
18 0,48 0,19 670
19 0,48 0,19 670
20 0,57 0,19 760
21 0,32 0,19 510
22 0,19 190
Potreban broj traktora T-1 po varijantama tehnologije za navedene rokove varira od 6 u KT

tehnologiji do 5 traktora u MT i 3 traktora u NT varijanti obrade. U slučaju traktora T-2,
amplitude oscilacija su malo niže i kreću se u intervalu od 5 traktora za KT tehnologiju do 4 za
MT i 3 za NT varijantu obrade zemljišta.
104
Tab. 6 Matrice vremenskih koeficijenata traktora T-2 u NT varijanti obrade
Tab. 6 Matrices specific times for the tractor T-2 and NT variant tillage
Vremensko angažovanje
Model dani Model days X11 X21 Working time
7 0 0,55 550
8 0 0,55 550
... ... ... ...
16 0,17 0 170
17 0,17 0 170
18 0,17 0 170
19 0,17 0 170
20 0,41 0 410
21 0,41 0 410
22 0 0 0
Ovako postavljeni matematički model rešava se pomoću ograničavajućih uslova, definisanih

izrazima (1)-(2) u sledećem obliku (za traktor T-1 u KT sistemu obrade, a metodologija je ista i
za ostale varijante, s tim da se menja vršno vremensko angažovanje traktora):
- X11+X21=2000
- 1,01X21 ≤ 1680
- 0,66X11 ≤ 1680
- 0,66X11+0,55X21 ≤ 1680
- 0,91X11+0,55X21 ≤ 1680
- 0,57X11+0,55X21 ≤ 1680
- 0,32X11+0,55X21 ≤ 1680
- 0,55X21 ≤ 1680
Uslovi nenegativnosti su( izraz 3):
- X11 ≥ 0
- X21 ≥ 0
Funkcija kriterijuma optimalnosti (izraz 4) ima oblik:

Cmin= 107X11+110X21
Rezultat optimalizacije
Prikaz rešenja dat je u tabeli 7 po varijantama tehnologija i modelu traktora. Ova rešenja daju
uvid u ostvareni uticaj odabranog traktora na strukturu setve po kriterijumu potrošnje goriva.
Sa dijagrama 3, kada je u pitanju KT tehnologija, vidi se da višu potrošnju goriva ima traktor
T-1 za 23%.
105
Tab. 7 Optimalna struktura setve uz minimalnu potrošnju goriva analiziranih traktora
Tab. 7 Optimal seeding structure at minimal fuel consumption of tractors
Način KT MT NT
obrade Pšenica Kukuruz Gorivo Fuel Pšenica Kukuruz Gorivo Fuel Pšenica Kukuruz Gorivo Fuel
Tillage Wheat Corn consumption Wheat Corn consumption Wheat Corn consumption
type (l) (l) (l)
T-1 1611 388 215.167 1.200 800 120.400 691 1.309 49.891
T-2 1543 457 175.000 990 1.010 84.000 691 1.309 37.692
Traktor T-2;
175000
Traktor T-1;
215167
Sl. 3 Utrošak goriva traktora u KT sistemu obrade zemljišta ( l )

Fig. 3 Fuel consumption in KT system (l)
Veoma slični su energetski parametri rada i u MT tehnologiji (slika 4), s tim da sada traktor
T-1 ima višu potrošnju goriva za čitavih 43,3%. Kada je reč o NT tehnologiji traktor T-2
ponovo daje bolje rezultate. On ima nižu potrošnju goriva u ovom slučaju za 25% od traktora
T-1.
Traktor T-2;
84000
Traktor T-1;
120400
Sl. 4 Utrošak goriva traktora u MT sistemu obrade zemljišta ( l )

Fig. 4 Fuel consumption in MT system (l)
106
Traktor T-2;
37692
Traktor T-1;
49891
Sl. 5 Utrošak goriva traktora u NT sistemu obrade zemljišta (u l )

Fig. 5 Fuel consumption in NT system
ZAKLJUČAK
Rezultati modeliranja, ilustrovani slikama 3-5, potvrđuju primenljivost metode linearnog
programiranja za optimalizaciju traktorsko-mašinskog parka, uprkos nedostacima kao što su
statičnost metode i pretpostavljena linearnost relacija. Međutim, kako je proizvodni proces u
poljoprivredi dug i preorijentacija proizvodnje nije moguća u kratkom vremenu, statičnost
metode nema većih praktičnih negativnih efekata na planiranje i projektovanje.
Dobijeno optimalno rešenje ovom metodom obezbeđuje ostvarivanje tehnologije
proizvodnje sa nižim troškovima po jedinici površine, manju potrošnju goriva i energije kao i
veće korišćenje traktora tokom godine.
Značajno je napomenuti da je osnovni problem u obezbeđivanju uslova za primenu navedene
metode u nedostatku evidencije, tj. relevantnih ulaznih parametara. Primena metoda
programiranja u podsistemu biljne proizvodnje jedan je od načina ka uvođenju jedinstvenog
informacionog sistema biljne proizvodnje.
LITERATURA
1. Arvidsson J, Keller T, Gustafsson T. 2004. Draught Requirementand Soil
Deformation During Soil Tillage, Poljoprivredna tehnika, br. 1, str. 1-7, Beograd.
2. Đević M. 1992. Primena kombinovanih agregata u obradi zemljišta i setvi,
Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd.
3. Đević M, Ralević N, Novaković, Petrović D. 1995. “Estimation of Component
Distribution Influence on Combines Stability”. Časopis "Agricultural
Engineering", vol. 1, no. 3-4, p. 67-72.
4. Filipovic D, Kosutic S, Gospodaric Z. 2004. Energy Efficiency in Conventional
Tillage of Clay Soil, Proceedings, pp 83-91, International Scientific Conference,
Rousse, Bulgaria.
5. Качински Н. 1958. Механический и микроагрегатний состав почви, методи
его изучения, Москва.
6. Mileusnić Z. 2007. Energetski bilans rada traktora u obradi zemljišta za
proizvodnju ratarskih kultura, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet,
Beograd.
7. Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R. 2007. Optimizacija traktorsko-
mašinskih agregata za različite tehnologije obrade zemljišta, Poljoprivredna
107
tehnika, godina XXXII, broj 1, str 19-28, Beograd.
8. Novković N. 1996. Planiranje i projektovanje u poljoprivredi, p. 312
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
9. Petrović D, Đević M, Trbojević G, Radojević R. 1988. Proučavanje mogućnosti
primene linearnog programiranja u optimizacijama biljne proizvodnje, Zbornik
radova, str. 29-37, Aktuelni zadaci mehanizacije poljoprivrede, Opatija.
10. Petrović D, Radojević R, Raičević D, Gligorić M, Jovanović Z. 1988. Razvoj
modela za optimizaciju traktorsko mašinskog parka, Zbornik radova, str. 147-156,
Aktuelni zadaci mehanizacije poljoprivrede, Opatija.
11. Radojević R. 1998. Optimizacija strukture traktorsko-mašinskog parka i
racionalizacija vremena rada u ratarskoj proizvodnji, Doktorska disertacija,
Poljoprivredni fakultet, Beograd.
12. Savin L. 2004. Optimizacija sastava mašinskog parka u poljoprivredi, doktorska
disertacija, Novi Sad.
Primljeno: 05.01.2008. Prihvaćeno: 14.01.2008
108
IN MEMORIAM
PROF. DR SCI ZVONKO KATIĆ
Zvonko KATIĆ rođen je 11. marta 1927. godine u

Osijeku. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Osijeku
1945. godine. Preminuo je 24. marta 2007. godine u
Zagrebu.
Kao gimnazijalac sedmog razreda mobiliziran je u JNA te
je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Strahote rata su
ostavile duboke tragove u njegovoj psihi. Po demobilizaciji,
nastavlja školovanje, te diplomira 1956. god. na
Strojarskom odseku, Tehničkog fakulteta u Zagrebu.
Radni vek prof. Katića započinje 1947. godine kada je do
završetka studija radio kao pogonski inženjer u osječkoj
šećerani, a od 1957. god. bio je na dužnosti v.d. direktora u
PIK “Belje” u Dardi. Od 1963. bio je v.d. direktor sektora
“Poljoopskrbe” u Zagrebu. Stručni saradnik u Institutu za uzgoj stoke i tehnologiju stočne
hrane pri Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu, postaje 1964. godine.
Doktorirao je 1971. na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu. Na istom fakultetu izabran je
za asistenta 1971, docenta 1976, vanrednog profesora 1980. i redovnog profesora 1988. godine.
U Zavodu za poljoprivrednu tehnologiju, skladištenje i transport bio je načelnik do
penzionisanja. Držao je predavanja o uzgoju stoke i tehnologiji stočne hrane i kurseve iz
poljoprivrednog mašinstva.
Prof. Katić se usavršavao u SAD, Engleskoj, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Nemačkoj,
Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj i Poljskoj.
Predanost prof. Katića poslu i stalnoj težnji ka promociji struke vrlo lepo prezentuje
značajan broj magistara i doktora nauka. Specijalizovao se za poljoprivrednu energetiku i
bioenergetiku. Posebno se istakao u projektovanju i konstruisaanju objekata i uređaja za
poboljšanje tehnologije proizvodnje krmnih smesa (sušare, skladišta, mešalice stočne hrane) za
mnogobrojna preduzeća u Hrvatskoj i inostranstvu.
Prof. Katić je sutor udžbenika Sušenje i sušare u poljoprivredi i više skripata. Za svoj rad
prof. Katić dobio je brojna priznanja iz područja struke i društvenih aktivnosti. On je uvek bio
vedar i nasmijan čovek, brižni roditelj, predan nastavnik, večno-spreman putnik i istinski
rodoljub.
Stjepan Pliestić
109
UDK: 633.88:631.365
Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S.
Fazno sušenje lekovitog bilja u šaržnoj sušari
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 1-12, 12 tab,62 sl, 11 lit.
Mali i srednji proizvođači lekovitog i aromatičnog bilja u većini slučajeva koriste šaržne sušare, koje predstavljaju
optimalni odnos investicija–efekti rada. Nedostaci ovih sušara su u većem utrošku energije u procesu sušenja i sporom
zagrevanju viših slojeva materijala, što za posledicu ima porast broja mikroorganizama. Takođe, kao posledica teže
kontrole temperature sušenja, javlja se i veći gubitak etarskog ulja.
Postavljena je hipoteza da sušenjem u tri faze, sa različitim parametrima agensa za sušenje, može da se smanji
specifična energija sušenja, da se utiče na smanjenje broja mikroorganizma i da se smanji gubitak sadržaja etarskog
ulja. Eksperiment je sproveden za sušenje kamilice i pitome nane, kod nas najzastupljenijih biljnih vrsta lekovitog i
aromatičnog bilja.
UDK: 633.15:330
Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj.
Analiza efekata investicionih ulaganja u industriji prerađevina od kukuruza
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 13-18, 2 tab, 11 lit.
U radu je razmatrana problematika: planiranja vremena osttvarivanja projekta, resursa, troškova realizacije
projekta, strukturiranja projekta, praćenje i kontrola sprovođenja projekta. Dat je i primer realizovanih projekata u
proizvodnom preduzeću „IPOK“, u Zrenjaninu. Na osnovu mnogih ostvarenih projekata u vezi sa rekonstrukcijom i
izgradnjom novih pogona, data je analiza efikasnosti investiranja i efekata u pogledu iskorišćenja suve materije –
kukuruza i uštede energije.
UDK: 66.041:536.2
Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj.
Energetska efikasnost konvektivnog sušenja
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 19-25, 4 tab, 1 sl, 10 lit.
U ovom radu prikazan je deo eksperimentalnih i teorijskih istraživanja na realnom industrijskom postrojenju
konvektivne pneumatske sušare, radi određivanja numeričkih pokazatelja sušenja, energetskih karakteristika – bilansa i
koeficijenata prenosa toplote. Prenos toplote ostvaruje se konvekcijom, zahvaljujući principu sušenja na bazi direktnog
kontakta zagrejanog vazduha i vlažnog materijala. Pri tome se ostvaruje intenzivna razmena toplote i mase. Na osnovu
istraživanja data je kriterijalna jednačina prenosa toplote, kao i empirijska jednačina za koeficijent prelaza toplote
konvekcijom.
UDK: 620.952:633.15.631.57
Martinov M, Veselinov B, Bojić S.
Drobljenje oklasaka kukuruza – priprema za koršćenje kao gorivo
Sav. polj. tehn, 34(2008)1 -2, 26-31, 2 sl, 5 lit.
Poljoprivrednici danas žele da poseduju savremenije i tehnički naprednije sisteme za grejanje, na primer, kotlove s
automatskim doziranjem. Predmet razvoja bio je procesor za drobljenje oklasaka, pri čemu treba da se ostvari takva
granulacija koja omogućava doziranje posredstvom pužnih transportera, uobičajenih kod kotlova koji kao gorivo
koriste drveni iver. Na taj način omogućava se, uz odgovarajuće upravljanje procesom sagorevanja, primena serijski
proizvedenih kotlova, kao i opreme za doziranje. Postavljeni su sledeći zahtevi: procesor mora da bude jeftin, a
materijal treba da ima karakteristike slične onim koje se zahtevaju za drveni iver, kada se koristi kao gorivo.
110
UDK: 631.544
Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin S.
Kontrola mikroklimatskih parametara u objektima zaštićenog prostora
U radu je data analiza klimatskih uslova u objektima zaštićenog prostora i mogućnost za njihovo praćenje i
kontrolu. Analiziran je raspored temperatura u objektima i to po dužini, širini i visini objekta. Temperature su praćene
u objektu tunel tipa, pokrivenom dvostrukom folijom, u vreme proizvodnje paradajza. Dobijene vrednosti temperature
i relativne vlažnosti vazduha, koje pokazuje određena variranja mogu da posluže za kasnije projektovanje tehničkih
sistema zagrevanja i njegovog postavljanja.
UDK: 631.333
Turan J, Kosovac M.
Poprečna distribucija mineralnog đubriva
Radom je obuhvaćen deo ispitivanja poprečne distribucije mineralnog đubriva, koje periodično obavlja Institut za
poljoprivrednu tehniku u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Analiziraju se rezultati
ispitivanja poprečne distribucije mineralnog đubriva u radu sa dva rasipača, pri teoretskim normama od 15, 300 i 500
kg/ha.
UDK: 633.41:631.53.041
Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J.
Uticaj dubine setve na kvalitet setve šećerne repe
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 47-54, 1 tab,41 sl,119 lit.
Predsetvena priprema zemljišta, vrsta sejalice, vrsta korišćenog semena, radna brzina, kao i drugi faktori utiču na
kvalitet ulaganja semena u zemljište. Kako horizontalni, tako i vertikalni raspored semena u zemljištu utiče na rast
biljaka. U ovom radu posebno je razmatrana problematika dubine setve, zato što samo ujednačena dubina setve
omogućava ujednačeno i brzo nicanje šećerne repe. Takođe, ujednačeno nicanje predstavlja osnovu za dostizanje
visokih prinosa gajene kulture. Navedena problematika rešavana je u okviru projekta VEGA „Intellectualised
management of technology for setting up plantings of maise and sugar beet as energy crops“.
UDK: 631.55.032:635.21
Bajkin A, Ponjičan O, Marković V.
Ubiranje mladog krompira
U radu su prikazani rezultati ispitivanja delimično mehanizovanog ubiranja mladog krompira, namenjenog za
korišćenje u svežem stanju ili za duboko zamrzavanje. Proces delimično mehanizovanog ubiranja se sastojao od
sledećih faza: mehnaizovanog uklanjanja lisne mase, vađenja, ručnog skupljanja i utovara u transportno sredstvo.
Izabrane su mašine pomoću kojih može uspešno da se izvodi delimično mehanizovano ubiranje mladog krompira,
namenjenog za duboko zamrzavanje. Zbog velikog utroška prvenstveno živog i mašinskog rada, kao i zbog postizanja
još boljeg kvaliteta ubranog mladog krompira, preporučuje se korišćenje savremenih kombajna za potpuno
mehanizovano ubiranje mladog krompira.
111
UDK: 519.87:631.347.4
Đukić N, Sedlar A, Bugarin R.
Definisanje matematičkog modela habanja rasprskivača i njegov značaj za
domaću proizvodnju
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 63-71, 2 tab, 5 sl ,5 lit.
Rasprskivači su završni elementi prskalice i od njih zavisi oblik mlaza, raspodela tečnosti i spektar kapljica u mlazu.
Danas, je tržište Srbije preplavljeno ponudom rasprskivača domaće proizvodnje, napravljenih od mesinga i bez
odgovarajućih kontrola kvaliteta. Takvi rasprskivači ne mogu obezbediti kvalitetnu aplikaciju pesticida, što će
onemogućiti proizvodnju zdravstveno-bezbedne hrane. Kod procene kvaliteta rasprskivača jedna od najvažnijih stavki
jeste procena njihove otpornosti na habanje odnosno povećanje izlaznog otvora usled delovanja pritiska tečnosti
(abrazija). Testiranje rasprskivača neophodno je kako sa aspekta proizvođača rasprskivača, tako i sa aspekta
potencijalnih korisnika rasprskivača.
UDK: 631.354: 633.854.4

Turan J, Findura P.
Prinos slame sa različitim visinama reza kose
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 72-77, 1t, 5 sl, 7 lit.
Radom je obuhvaćena problematika žetve pšenice i zavisnost prinosa slame od visine reza kose. Rezultati
ispitivanja obuhvataju vremenski period od 5 godina (od 2002. do 2007.) sa područja Vojvodine i iskustva slovačke
poljoprivrede iz ove oblasti. Ispitivanja su bazirana radi dobijanja parametara prinosa slame i produktivnosti, pri
različitoj visini reza kose.
UDK: 662.8:620.95
Brkić M, Janić T.
Briketiranje i peletiranje biomase
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 78-86, 6 sl, 8 lit.
U radu je dat pregled dosadašnjih iskustava u radu sa postrojenjima za briketiranje i peletiranje biomase.
Ustanovljeno je da brikete i pelete od biomase mogu da zadrže svoj oblik ako presa ostvaruje visok pritisak 150 do 200
bara i povišenu temperaturu 80 do 90° C, da bi se termoplastičnim dejstvom slepio usitnjeni celulozni materijal.
Optimalni sadržaj vlage za presovanje usitnjenog materijala je 14 do 18%. U radu je data cena briketa i peleta. U
zaključku rada naglašeno je da proizvodnja peleta ima ekonomsku opravdanost ako se izvoze na evropsko tržište.
UDK: 631.372
Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Jarak Mirjana,
Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.
Istraživanje uticaja sabijenosti zemljišta na prinos suncokreta i promene u
zemljištu na uvratinama i unutrašnjem delu parcele
U radu su prikazani rezultati ispitivanja uticaja sabijanja zemljišta na uvratinama i unutrašnjem delu parcele na
prinos suncokreta, hemijske i biološke promene u zemljištu. Sabijenost zemljišta na uvratinama tokom 5 godina
ispitivanja posle setve bila je za 23,01% veća u odnosu na unutrašnji deo, dok je povećanje sabijenosti zemljišta na
112
UDK: 656.137;631.372
Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R.
Optimizacija traktorsko-mašinskih sistema za obradu zemljišta
Sav. polj. tehn, 34(2008)1-2, 97-108,76 tab,52 sl, 12 lit.
U radu su definisani parametri koji utiču na strukturu traktorsko-mašinskih agregata za obradu zemljišta, kao i
potrošnja energije u pomenutim procesima. Te veličine su istovremeno ulazni podaci za optimalizaciju traktorskih
sistema u različitim varijantama tehnologije obrade zemljišta. Optimizacija traktorskih sistema za obradu zemljišta je
cilj ovoga rada.
UDC: 633.88:631.365
Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S.
Three phases Drying of medicinal plants in batch Dryers
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 1-12, 1 tab,6 fig, 11 ref.
The hypothesis was that disadvantages of drying in batch can be overcome by drying in three phases, whereby the
drying agent temperature was higher for first two. This paper presents results of investigation of chamomile and
peppermint drying characteristics in batch dryer expressed by: essential oil losses, microbial count changes and specific
drying energy. Following parameters were measured: fuel consumption, change of material temperature, moisture
content, content of essential oil and microbial count in two material levels: above grate and below surface. Three
different heights of chamomile and two for peppermint batch were tested.
UDC: 633.15:330'
Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj.
Analysis of investing input effect in corn product industry
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 13-18, 2 tab,11 ref.
Discussed problems in this labour is: planning of realization project time, resources, project cost realization,
building project, following and control of project realization. In this labour is given an exemple of implemented
project in productively concern „IPOK“, Zrenjanin. By value of implemented project series analysis of efficiency
investment and effect with regard to advantage of dry matter (corn and energy saving) is introduced in conjuction with
reconstruction and building of new manchinery.
UDC: 633.41:631.53.041
Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj.
Energy effectiveness of convection drying
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 19-25, 4 tab, 1 fig, 10 ref.
In this paper is given a part of experimental and theoretical research on realistic industrial construction of convection
pneumatic drier, because of appropriation of numerical draining index, energy characteristic – balance and heat
transfer coefficient. Thermal transfer is realize with convection, thanks to draining method based on direct contact of
heated air and material humidity. At that, there is intensively exchange of heat and mass. By right of research, criterial
formula of thermal transfer is given, also there is empiric equation for transition coefficient by convection.
113
UDC: 631.55.032:635.21
Martinov M, Veselinov B, Bojić S.
Maize cobs processor – prepartions for its use as a fuel
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 26-31, 2 fig, 5 ref.
Modern farmers need more comfort and advanced heating facilities, e.g. boilers with automatic feeding. The
objective was to develop processor for maize cobs crushing. The cobs should be so sized to enable feeding by use of
charging screw, commonly used for wood chips. This will enable, after adjustment of combustion technique, use of
serial produced boilers and feeding equipment. The following prerequisites have been set up: the processor has to be
low-cost type, and produced granulation should fulfil demands similar to these defined for wood chips used as a fuel.
UDC: 631.544
Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin, S.
Control of climatic condition inside greenhouses
Climatic conditions in greenhouses are very inportant cocnernig planth growth and development. If adequate and
accurate control is applied energy and labor saving can be obtained folwed by good quality products and higher yields.
Successful greenhouse production is defined by four main factors – temperature, light, water content of the air and soil,
and quality of air inside the objects. In this paper climatic conditions in greenhouses are analysed and possibilities of
their good control are given. Vertical and horizontal temperature distribution are shown for double plastic covered
tunel during tomato production.
UDC: 631.333
Turan J, Kosovac M.
Side distribution of fertilizer
In this scientific work a part of testing for side distribution of mineral fertilizer that were conducted by the
Institute for Agricultural machinery in cooperation with the Institute for field and vegetable crops in Novi Sad
was covered. The results of mineral fertilizer side distribution were analyzed involving two fertilizer spreaders
with 150, 300 and 500 kg/ha output.
UDC: 633.41:631.53.041
Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J.
Planting depth from the sugar beet seeding quality viewpoint
Pre-planting soil preparation, choice of a planter, variety of seed used, working speed of a planter, and other
parameters and variables influence the quality of seed placement into soil. Horizontal as well as vertical distributions of
seeds in soil significantly influence the quality of the planting. The contribution presented in this paper explores the
problem of planting depth because above all, balanced seeding depth facilitates steady and fast germination of beet. At
the same time this germination creates suitable conditions to achieve high yields of grown crop.
114
UDC: 631.55.032:635.21
Bajkin A, Ponjičan O, Marković V.
Young potato harvesting
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 55-62, 2t 5 fig,, 8 ref.
Reviewed in this paper are the results of investigation on the semi-mechanized harvesting of young potato for fresh
consumption or deep freezing. The semi-mechanized harvesting comprized following stages: mechanized defoliation,
uprooting, hand picking and loading onto the transport vehicle. Machines were selected so as to allow efficient semi-
mechanized harvesting of young potato for deep freezing. Due to high input of primarily labour and machine work, as
well as in order to achieve higher quality of harvested potato, the use of modern combine harvester is recommended for
a fully mechanized harvest of young potato.
UDC: 519.87:631.347.4
Đukić N, Sedlar A, Bugarin R.
Define of nozzle wear models and their significance for domestic nozzle
production
In order to achieve maximum precision of application and thus allow full protection, the sprayers not only must
have modern construction and impeccable performance, but also must have adequate exploitation potential.
Inspections of sprayers in Serbia shown that in most case sprayers don’t have adequate exploitation potential because
of nozzles. Nozzles are final elements of sprayers. Spray shape, liquid distribution and droplet spectar depends of them.
UDC: 631.354: 633.854.4

Turan J, Findura P.
The amount of straw with different cutting hights
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 72-77,1 tab, 5 fig, 7 ref.
With this scientific work the problems of wheat harvest and influence of cutting height to the amount of straw are
covered. Research results involve 5-year period (since 2002 to 2007) in the area of Vojvodina and experience of
Slovak agriculture in this field of science. The experiments are set to determine the amount of straw parameters with
different cutting heights.
UDC: 662.8:620.95
Brkić M, Janić T.
Briquetting and pelleting biomass
Cont. Agrg. Engng, 34(2008)1-2, 78-86, 6 fig, 8 ref.
The review of former experiences in the work with installations for briquetting and peletting of biomass was
presented in the paper. It was found that the biomass briquettes and pellets may retain its shape if the press realizes
high pressure of 150 to 200 bars and increased temperature of 80 to 90° C, in order to stick the chopped cellulose
material. The optimal moisture content for pressing of chopped material is 14 to 18%. In paper is givn price of
briquettes and pelettes. In concluse of paper is accented that produce of pelettes has economic justification if it export
at Europe market.
115
UDC: 631.372
Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka, Jarak Mirjana,
Đurić Simonida, Sekulić P, Vasin J.
The analysis of soil compaction influence on sunflower yield and changes on soil
on headlands and inner part of fields
This paper shows the results of analysis of soil compaction influence on sunflower yield on headland and inner part
of a field, chemical and biological changes in soil. During the 5 years investigation, soil compaction after sowing was
23.01% greater on headland than in the inner part, while before harvesting, there was an increase of 28.43% in soil
compaction.
UDC: 656.137;631.372
Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R.
The optimization of tractor-machinery systems for tillaging
This paper presents relevant parameters that define the structure of tractors-machinery couples in soil tillage,
as well as the power consumption in these processess. These variables simultaneously represents the input data in
optimizing the tractors-machinery systems in different variants of soil tillage technology. Tha aim of the paper is
to optimize tractor systems.
116

Savremena Poljoprivredna Tehnika 2008 No 1 2 Januar

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremena Poljoprivredna Tehnika 2008 No 1 2 Januar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Naučni časopis za poljoprivrednu tehniku

SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA

Radovi iz ove sveske su saopšteni na XXXIV simpozijumu

UDK 631 (05) YU ISSN 0350-2953

Glavni i odgovorni urednik

XXXIV SIMPOZIJUM "POLJOPRIVREDNA TEHNIKA"

JUGOSLOVENSKO NAUČNO DRUŠTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU,

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd,

Zlatibor, Hotel "Čigota", 27.01. - 02.02.2008.

1. Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S:

2. Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj:

3. Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj:

4. Martinov M, Veselinov B, Bojić S:

5. Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin, S:

7. Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J:

8. Bajkin A, Ponjičan O, Marković V:

9. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R:

10. Turan J, Findura P:

11. Brkić M, Janić T:

12. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka,

13. Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R:

1. Martinov M, Adamović D, Veselinov B, Mujić I, Bojić S:

2. Prvulović S, Tolmač D, Radovanović Lj:

3. Tolmač D, Prvulović S, Lambić M, Radovanović Lj:

4. Martinov M, Veselinov B, Bojić S:

5. Đević M, Dimitrijević Aleksandra, Blažin, S:

7. Findura P, Tóth P, Ponjičan O, Turan J:

9. Bajkin A, Ponjičan O, Marković V:

10. Đukić N, Sedlar A, Bugarin R:

11. Turan J, Findura P:

12. Brkić M, Janić T:

13. Savin L, Nikolić R, Simikić M, Furman T, Tomić M, Gligorić Radojka,

14. Mileusnić Z, Đević M, Petrović D, Miodragović R:

Biblid: 0350-2953(2008)34:1-2, p. 1-12 Originalni naučni rad

Sl. 1 Eksperimentalna sušara, a) otvoren mod, b) cirkulacioni mod

Promena sadržaja vlage

Sl. 3 Promena sadržaja vlage tokom sušenja kamilice

Očigledno je da specifična energija raste sa porastom visine šarže. Takođe je evidentan

Napomena: Ispitivanje prikazano u ovom radu ostvareno je uz podršku Ministarstva nauke

Primljeno: 24.12.2007. Prihvaćeno: 28.12.2007.

Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 13-18 Originalni naučni rad

* Dr Slavica Prvulović, Tehnički fakultet, Bor, Vojske Jugoslavije 12.

Tab. 1 Iskorišćenje suve materije na skrobu i ukupni gubici suve materije

Tab. 2 Specifična potrošnja energije u proizvodnom procesu

Primljeno: 20.12.2007. Prihvaćeno: 22.12.2007.

Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 19-25 Originalni naučni rad

Tab. 1 Karakteristike konvektivne pneumatske sušare

Cev sušare prečnika d = 625 mm i visine 25 m

Sl. 1 Šema eksperimentalnog postrojenja konvektivne pneumatske sušare: 1 – gasni

Merno mesto prema sl.1 1-1 2-2 3-3 4-4 5-5

Temperatura toplog vazduha,

Vlažnost suš. materijala, w, % 30 22 16 14 12

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

Tab. 3 Energetski bilans konvektivne pneumatske sušare

Tab. 4 Ukupni koeficijent prenosa toplote (ku)

2000 6,44 41,20 157 310

U procesu eksperimentalnog sušenja na industrijskom postrojenju konvektivne pneumatske

Primljen: 21.12.2007. Prihvaćen: 28.12.2007.

Biblid: 0350-2953 (2008)34,1-2 p. 26-31 Orginalni naučni rad

Sl. 1 Drobilica za oklaske kukuruza

Zbirni maseni udeo, Cumulative by mass, %

10 Učešće veličine delića ispod standardne vrednosti 3, 8%

Primljeno: 25.12.2007. Prihvaćeno: 29.12.2007.

Biblid: 0350-2953 (2008) 34: 1-2, p. 32-39 Originalni naučni rad