Supsidijarna primjena Zakona o upravnom postupku u pravnoj zaštiti

U postupcima javnih nabavki prvenstveno se primjenjuju odredbe Zakona o javnim

nabavkama („Sl. glasnik BiH‟, br. 39/14) kao posebnog ili lex specialis zakona. Međutim, u
praksi javnih nabavki se često postavlja pitanje kako postupiti u situacijama koje nisu
propisane odredbama ZJN ili podzakonskih akata.

Piše: Ilija Ignjatić (časopis “Javne nabavke”, nov.2018)

Zakonom o javnim nabavkama pravna zaštita je propisana članovima 94-121, ali je iz

navedenih odredbi očigledno da nisu sva pitanja u pravnoj zaštiti regulisana ili su samo
djelimično regulisana.

U tim pitanjima se supsidijarno primjenjuju odredbe Zakona u upravnom postupku („Službeni

glasnik BiH‟, br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16) kao opšteg ili lex generalis
zakona, odnosno primjenjuju se kao dopunska procesna pravila, pa se može zaključiti da je
postupak pravne zaštite po svom karakteru poseban upravni postupak.

Supsidijarna primjena Zakona o upravnom postupku

Zakonom o javnim nabavkama u članu 117. je propisano:

„(Supsidijarna primjena pravila upravnog postupka)

 Na postupak pred KRŽ-om koji nije uređen odredbama ovoga Zakona primijeniće se
odredbe Zakona o upravnom postupku.‟

 Iz navedene odredbe Zakona o javnim nabavkama jasno i nedvosmisleno je propisano da se u

postupku pred KRŽ-om, u svim pitanjima koja nisu uređena Zakonom o javnim nabavkama
primjenjuju odredbe Zakona o upravnom postupku.

Međutim, postavlja se pitanje da li ugovorni organi supsidijarno primjenjuju odredbe Zakona

o upravnom postupku, s obzirom na to da je ugovorni organ prvostepeni organ u postupku
pravne zaštite.

Odgovor na to pitanje daju nam odredbe Zakona o upravnom postupku.

Naime, članom 2. Zakona o upravnom postupku propisano je sljedeće:

 „Pojedina pitanja postupka za određenu upravnu oblast mogu se samo izuzetno, posebnim
zakonom, urediti drugačije nego što su uređena ovim zakonom, ako je to nužno za
drugačije postupanje u tim pitanjima, s tim da ne mogu biti protivna načelima ovog
zakona.‟

Članom 3. Zakona o upravnom postupku propisano je sljedeće:

 „U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak, postupa se po

odredbama tog zakona, s tim da se po odredbama ovog zakona postupa u svim pitanjima
koja nisu uređena posebnim zakonom.‟
Iz navedenih odredbi može se zaključiti da su i ugovоrni organi dužni primjenjivati odredbe
upravnog postupka u svim pitanjima koja nisu regulisana Zakonom o javnim nabavkama, a
što i jeste logično jer je ugovorni organ prvostepeni organ u postupku pravne zaštite u javnim
nabavkama.

Primjeri supsidijarne primjene Zakona o upravnom postupku

1. Kopiranje ponuda drugih ponuđača prilikom uvida u ponude

Kopiranje ponuda drugih ponuđača od početka primjene Zakona o javnim nabavkama

prouzrokovalo je određene probleme u praksi javnih nabavki. Često se dešavalo da neki
ugovorni organi dozvoljavaju kopiranje ponuda drugih ponuđača, a da neki ne dozvoljavaju
pravdajući takvo postupanje time da to nije propisano Zakonom o javnim nabavkama,
odnosno da je ponuđačima data samo mogućnost uvida u ponude drugih ponuđača.

Naime, činjenica je da Zakon o javnim nabavkama nije propisao mogućnost kopiranja ponuda
drugih ponuđača u postupku javne nabavke, međutim, kako to pitanje nije uopšte regulisano
Zakonom o javnim nabavkama, u takvim situacijama se supsidijarno primjenjuju odredbe
Zakona o upravnom postupku.

Član 72. Zakona o upravnom postupku („Službeni glasnik BiH‟, br. 29/02, 12/04, 88/07,
93/09, 41/13 i 53/16) propisuje sljedeće:

(1) Stranke imaju pravo razgledati spise predmeta i o svom trošku prepisati potrebne spise
ili fotokopirati potrebne spise, a organ je obavezan to omogućiti. Spisi se razgledaju i
prepisuju ili fotokopiraju pod nadzorom određene službene osobe.

(2) Pravo da razgleda spise i da o svom trošku prepiše ili fotokopira pojedine spise ima i
svaka druga osoba koja učini vjerovatnim svoj pravni interes za to.

(3) Zahtjev za razgledanje i prepisivanje ili fotokopiranje spisa može se staviti i usmeno.
Organ može tražiti od osobe iz stava 2. ovog člana da pismeno ili usmeno na zapisnik
obrazloži postojanje svog pravnog interesa.

(4) Ne mogu se razgledati ni prepisivati: ili fotokopirati zapisnik o vijećanju i glasanju,

službeni referati i nacrti rješenja, kao ni drugi spisi koji se vode kao povjerljivi, ako bi se
time mogla osujetiti svrha postupka, ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom
interesu stranke ili trećih osoba.

(5) Ako se spis predmeta vodi u elektronskoj formi, organ je dužan osigurati tehničke
uslove za njegovo razgledanje. Organ može osigurati dostupnost elektronskim
dokumentima na internetu, ako su osigurani uslovi za zaštitu privatnosti stranke.

(6) Stranka i svaka druga osoba koja učini vjerovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao
i zainteresovani organi, imaju pravo obavještavati se o toku postupka.

(7) Protiv odbijanja zahtjeva dopuštena je posebna žalba i kad zaključak nije izdat pismeno.
Žalba se može izjaviti odmah.
(8) Žalba se može izjaviti odmah po saopštenju, a najkasnije u roku od 24 sata od
saopštenja. O žalbi se mora odlučivati u roku od 48 sati od sata izjavljene žalbe.

Praksa Kancelarije za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine

Kancelarija za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine, u postupku rješavanja po žalbama

ponuđača, a u vezi sa žalbenim navodima koji se odnose na nedozvoljavanje ugovornih
organa ponuđačima da kopiraju ponude drugih ponuđača, u dosadašnjoj praksi ima pravno
shvatanje da  se ponuđačima mora omogućiti kopiranje, na osnovu člana 72. Zakona o
upravnom postupku, koji se supsidijarno primjenjuje.

 U nastavku izvod iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH. 

Rješenje broj: JN2-03-07-1-307-10/17, od 27.04.2017.godine

Izvod iz obrazloženja:

“Žalitelj također osporava da ти ugovorno tijelo nije dozvolilo kopiranje određenih

dokиrnenata.

Člankom 72. Zakona о upravnom postиpkи propisano је da stranke imaju pravo razgledati
spise predmeta i о svom troškи prepisati potrebne spise ili fotokopriati potrebne spise, а tijelo
је и obvezi to omogиćiti. Spisi se razgledajи i prepisиjи ili fotokopirajи pod nadzorom
određene slиžbene osobe. Pravo da razgleda spise i da о svom troskи prepiše pojedine spise
ima I svaka drиga osoba koja иčini vjerojatnim svoj pravni interes za to.

Imajиći и vidu navedene odredbe ZUP-a, ovo tijelo је mišljenja da је иgovorno tijelo bilо
obvezno dozvoliti kopiranje traženih dokиmanta, jer i prema odredbarna Zakona о javnim
nabavama ponиditeljima se poslije odlиke о dodjeli иgovora dozvoljava иvid и ponиde,osim
onih dijelova koji sи označeni kao povjerljivi. Međиtim, člankom 117. Zakona о javnim
nabavama је propisana sиpsidijarna primjena Zakona о иpravnom postиpkи ВiН, te sиkladno
tomи иgovorno tijelo је bilo и obvezi postиpiti и skladи s odredbama članka 72. Zakona о
upravnom postupku BiH I omogućiti kopiranje. Prema tomu, navod zalitelja је utemeljen.”

Mišljenje Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine  

Agencija za javne nabavke Bosne i Hercegovine u skladu s članom 92. stav (3) tačka d)
Zakona o javnim nabavkama ima nadležnost za pružanje tehničke pomoći i savjetodavnih
mišljenja ugovornim organima i ponuđačima u vezi s pravilnom primjenom Zakona o javnim
nabavkama i podzakonskih akata.

Na osnovu navedenih nadležnosti Agencija za javne nabavke na internet-stranici

www.javnenabavke.ba objavila je mišljenja koja se odnose na kopiranje ponuda prilikom
uvida u ponude.

Mišljenje Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine, objavljeno dana 12.07.2017.

godine.

Шта подразумијева увид у понуде и могу ли се копирати, фотографисати или снимати

подаци из понуда других понуђача?
“Одредбом члана 11. став (3) Закона о јавним набавакма (у даљем тексту: Закон) је прописано
да након јавног отварања понуда ниједна информација у вези са испитивањем, појашњењем
или оцјеном понуде не смије се откривати ниједном учеснику поступка или трећој особи прије
него што се одлука о резултату поступка не саопшти учесницима поступка.
 
Даље, у ставу (5) наведеног члана Закона прописано је да након пријема одлуке о избору
најповољнијег понуђача или одлуке о поништењу поступка набавке, а најкасније до истека рока
за жалбу, уговорни орган ће по пријему захтјева понуђача, а најкасније у року од два дана од
дана пријема захтјева, омогућити увид у сваку понуду, укључујући документе поднесене у
складу са чланом 45. став (2) Закона као и појашњења оригиналних докумената, у складу са
чланом 68. став (3) Закона , са изузетком информација понуђача означених као повјерљиве, у
складу са овим чланом Закона.
 
Из напред наведеног је видљиво да законодавац дефинише увид у понуде свих учесника у
поступку јавне набавке, али најкасније до истека рока за жалбу. Изузетак су само
информације означене као повјерљиве. Повјерљивим информацијама не могу се сматрати:
укупне и појединачне цијене исказане у понуди, предмет набавке, односно понуђена роба, услуга
или рад, од које зависи поређење са техничком спецификацијом и оцјена да ли је одређени
понуђач понудио робу, услуге или рад у складу са техничком спецификацијом, те потврде
увјерења од којих зависи квалификација везана за личну ситуацију кандидата/понуђача, без
обзира на то јесу ли означене као повјерљиве или не, а у складу са чланом 11. ст. (1) и (2)
Закона.
 
Исто тако, из напријед цитираних ордредби јасно произилази да законодавац не дефинише
копирање понуда.
 
Наиме, суштина права на увид у понуде других понуђача јесте омогућивање свим учесницима у
поступку да се упознају са свим чињеницама које су могле имати утицај на резултате
поступка. На основу информација прикупљених увидом у понуде других понуђача, сваки учесник
у поступку требао би моћи указати на евентуалне неправилности у понудама, неусклађености
са тендерском документацијом, односно на погрешке и пропусте уговорног органа приликом
прегледа понуда, и све то употребити у жалби.
 
Из свега наведеног произилази да се право понуђача у конкретном случају исцрпљује у ручном
биљежењу података из понуда других понуђача, односно из списа предмета. У ситуацији када
су рокови за жалбу прилично кратки, а о „техничким“ условима под којима се могу
прибављати подаци релевантни за жалбу зависи и дјелотворност тог правног средства,
правдање постојећег приступа на увид у виду ручног биљежења података, у пракси се
показало као непримјерено, те нема разумно и објективно оправдање, а на шта ће Агенција
указати приликом прве измјене закона и предложити омогућивање копирања, фотографисање
и сликања понуда.
 
У циљу осигурања адекватне правне заштите, мишљења смо да уговорни органи требају
омогућити копирање, фотографисање и сликање понуда свим заинтересираним
понуђачима који за то покажу интерес, осим оних података који су означени као
повјерљиви, а у складу са цитираним чланом 11. ст. (5) Закона.
 2. Obaveza ugovornog organa da žalbu riješi u formi upravnog akta  

Članom 100. stav (3) Zakona o javnim nabavkama propisan je postupak ugovornog organa
kada usvaja žalbu u cjelini ili djelimično, tj. propisano je sljedeće:

„Ako je žalba blagovremena, dopuštena i izjavljena od ovlaštenog lica, ugovorni organ,

razmatrajući žalbu, može utvrditi da je ona djelimično ili u cijelosti osnovana i svojim
rješenjem ispraviti radnju, preduzeti činjenje ili može postojeću odluku ili rješenje staviti
van snage i zamijeniti je drugom odlukom ili rješenjem, ili poništiti postupak javne
nabavke, te o tome obavijestiti učesnike u postupku javne nabavke na način određen ovim
zakonom, u roku od pet dana od dana prijema žalbe.‟

Naime, iz ove zakonske odredbe sasvim se jasno zaključuje da je ugovorni organ, kada žalbu
usvaja u cjelini ili djelimično, obavezan donijeti odluku ili rješenje.

Međutim, ni navedenom zakonskom odredbom kao ni Zakonom o javnim nabavkama nije

propisan sadržaj odluke ili rješenja kojim se žalba usvaja u cjelini ili djelimično.

S obzirom na to da navedeno pitanje nije regulisano Zakonom o javnim nabavkama,

supsidijarno se primjenjuje član 197. stav (3) Zakon o upravnom postupku („Službeni glasnik
BiH‟, br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16) kojim je propisano:

„Pismeno rješenje sadrži: naziv organa, broj i datum, uvod, dispozitiv (izreku),
obrazloženje, uputstvo o pravnom lijeku, potpis ovlaštene službene osobe i pečat organa. U
slučajevima predviđenim zakonom ili propisom donesenim na osnovu zakona, rješenje ne
mora sadržavati pojedine od ovih dijelova. Ako se rješenje obrađuje mehanografski,
umjesto potpisa, može sadržati faksimil ovlaštene službene osobe.‟

Praksa Kancelarije za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine

U praktičnom dijelu koji se odnosi na pravna shvatanja Kancelarije za razmatranje žalbi

Bosne i Hercegovine na postupanje ugovornog organa u odnosu na obavezu donošenja
upravnog akta u postupku rješavanja po žalbi imamo sljedeći primjer:

– ponuđač je izjavio žalbu na tendersku dokumentaciju,

– ugovorni organ je po žalbi donio akt izmjena tenderske dokumentacije u kojem je naveo
da se žalba usvaja i mijenja tenderska dokumentacija,

– ponuđač je na ovakvo postupanje ugovornog organa izjavio žalbu.

U nastavku izvod iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH.

Rješenje broj: JN2-03-07-1-627-8/18 od 06.06.2018. godine

 Izvod iz obrazloženja:

„Ovaj organ je uvidom u dostavljenu dokumentacija u predmetnom postupku utvrdio da je

žalitelj izjavio žalbu na tendersku dokumentaciju 24.4.2018.godine. Ugovorni organ je
postupajući po navedenoj žalbi donio akt Izmjena tenderske dokumentacije za nabavku roba-
kancelarijiski materijal, broj 01-14-35-1834/18 od 26.4.2018. godine, u  kojem je naveo  da 
se žalba  žalitelja  od  24.4.2018.  usvaja  i da se mijenja  tenderska  dokumentacija, te u
prilogu navedenog akta dostavio Izmijenjen obrazac za cijenu ponude (Prilog III) tenderske   
dokumentacije.

Član 100. stav (3) Zakona o javnim nabavkama propisuje da ugovorni organ razmatrajući
žalbu može utvrditi da je ona djelimično ili u cijelosti osnovana i svojim rješenjem ispraviti
radnju, preduzeti činjenje ili može postojeću odluku ili rješenje staviti van snage i zamijeniti
drugom odlukom ili rješenjem ili poništiti postupak javne nabavke, te o tome obavijestiti
učesnike u postupku javne nabavke na način određen ovim zakonom u roku od pet dana od
dana prijema žalbe. U istom članu u stavu (4) propisano je da se protiv rješenja ugovornog
organa može izjaviti žalba URŽ-u putem ugovornog organa u roku od pet dana od dana
prijema rješenja.

Članom 197.stav (3) Zakona o upravnom postupku propisani su sastavni dijelovi rješenja, i to
su: naziv organa, broj i datum, uvod, dispozitiv, obrazloženje, uputstvo o pravnom lijeku,
potpis ovlaštene osobe i pečat organa. Članom 199. Zakona o upravnom postupku propisano
je da se dispozitivom rješava o predmetu postupka u cijelosti i o svim zahtjevima stranaka, te
da se dispozitivom može riješiti i o troškovima postupka ili navesti da će se o njima donijeti
poseban zaključak.

Imajući u vidu da je žalitelj izjavio žalbu na tendersku  dokumentaciju  24.4.2018. u kojoj je 
osporio  pojedine stavke u Prilogu III, te zahtijevao troškove postupke iskazane u troškovniku,
a da je ugovorni organ usvojio žalbu i izmijenio tendersku  dokumentaciju ali nije postupio
na  način  kako to propisuje član 100. stav (3) Zakona o javnim nabavkama, nije odlučio u
formi upravnog  akta, čiji oblik i sastavne dijelove propisuje Zakon o upravnom  postupku, a
na što žalitelj  ukazuje u predmetnoj žalbi, ovaj organ ističe da su navodi žalitelja osnovani
zbog čega  usvaja žalbu i poništava Izmjenu tenderske dokumentacije za nabavku roba-
kancelarijiski  materijal, broj 01-14-35-1834/18 od 26.4.2018. godi, te predmet vraća
ugovornom organu na  ponovni postupak odlučivanja o žalbi žalitelja izjavljenoj na tendersku
dokumentaciju od 24.4.2018. godine, u kojem će pravilno primijeniti član 100. Zakona o
javnim nabavkama, koji propisuje postupanje ugovornog  organa po žalbi.”

3. Blagovremenost žalbe 

Rokovi za izjavljivanje žalbe su bitni, jer ako žalba nije izjavljena u zakonom propisanom
roku, ista je neblagovremena.

Članom 101. Zakona o javnim nabavkama propisano je:

(1) Žalba se može izjaviti:

a) najkasnije sedam dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda u
odnosu na podatke iz obavještenja;

b) najkasnije 10 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije;

 c) najkasnije 10 dana po prijemu zapisnika o otvaranju ponuda, u odnosu na radnje,

postupanje, nečinjenja ili propuštanja u postupku otvaranja ponuda;
 d) najkasnije 10 dana po prijemu odluke kojom se odlučuje o pojedinačnom pravu iz javne
nabavke u odnosu na postupak pregleda i ocjene sposobnosti, te postupak pregleda, ocjene
i izbora najpovoljnijeg ponuđača;

e) najkasnije 10 dana po isteku roka za donošenje odluke o pojedinačnim pravima iz javne

nabavke iz tačke d) ovog stava.

(2) Žalba se izjavljuje najkasnije 30 dana po saznanju da je ugovor zaključen bez

provedenog postupka javne nabavke u suprotnosti s ovim zakonom, a najkasnije u roku od
jedne godine od dana zaključenja ugovora u tom postupku.

(3) U slučaju dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma iz člana 32. stav (5) ovog
zakona ili u okviru dinamičkog sistema kupovine iz člana 123. ovog zakona, žalba se
izjavljuje najkasnije 30 dana ako ugovorni organ obavijesti ponuđače da je ugovor na
osnovu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine zaključen u odnosu na
postupak dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine.

(4) U slučaju pregovaračkog postupka bez objave obavještenja i postupka dodjele ugovora o
nabavci usluga iz Aneksa II Dio B, žalba se izjavljuje najkasnije:

 a) 10 dana od dana objave dobrovoljnog ex ante obavještenja o transparentnosti, ako je

ovo obavještenje objavljeno;

 b) 30 dana od dana objave obavještenja o dodjeli ugovora, ako dobrovoljno ex ante
obavještenje o transparentnosti nije objavljeno.

(5) U postupcima nabavke male vrijednosti iz člana 88. stav (1) tačka a) ovog zakona žalba
se izjavljuje u roku od pet dana od dana prijema odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača.

(6) Žalilac koji je propustio izjaviti žalbu prema odredbama st. (1) do (5) ovog člana gubi
pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istom osnovu, u kasnijoj fazi postupka.

Veoma bitno je naglasiti da je stavom (6) propisano da žalilac koji je propustio izjaviti žalbu
prema odredbama st. (1) do (5) ovog člana gubi pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istom
osnovu, u kasnijoj fazi postupka, a što znači da se propuštanjem roka za izjavljivanje žalbe
gubi prvo na ispitivanje zakonitosti po istom osnovu.

Praktično, to znači da se, naprimjer, u žalbi izjavljenoj na odluku o izboru najpovoljnijeg

ponuđača ili odluku o poništenju postupka neće moći osporavati zakonitost tenderske
dokumentacija, jer je na te eventualne nezakonitosti privredni subjekt ili ponuđač trebao
ukazati ranije, odnosno mogao je da izjavi žalbu najkasnije u roku od 10 dana od dana
preuzimanja tenderske dokumentacije, u skladu s članom 101. stav (1) tačka b) Zakona o
javnim nabavkama.
Ipak, treba naglasiti da KRŽ može i u ovakvoj situaciji poništiti postupak javne nabavke u
cjelini ili djelimično, zbog bitnih povreda zakona, a sve u skladu s članom 103. Zakona o
javnim nabavkama.

Već smo naveli koji su rokovi za izjavljivanje žalbi prema odredbama Zakona o javnim
nabavkama, međutim, računanje roka, odnosno na početak i tok rokova za izjavljivanje žalbe
primjenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o upravnom postupku, preciznije članovi 92. i
93. kojima je propisano:

Član 92.

„(1) Početak i tok rokova ne sprečavaju nedjeljni dani, odnosno dani kada se ne radi i dani
državnih praznika.

(2) Ako posljednji dan roka pada u nedjelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi
dan kad organ kod koga se radnja postupka ima preduzeti ne radi, rok ističe istekom prvog
narednog radnog dana.“

Član 93. 

(1) Podnesak je podnesen u roku, ako je prije nego što rok istekne stigao organu kome je
imao biti predat.

(2) Kad je podnesak upućen poštom, preporučeno ili telegrafski, dan predaje pošti smatra
se danom predaje organu kome je upućen.

(3) Ako je podnesak poslan elektronskim putem, smatra se da je blagovremen ako ga je

informacioni sistem za dostavljanje i obavještavanje primio prije isteka roka

(4) Za osobe lišene slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se te osobe
nalaze smatra se danom predaje organu kome je upućen.

(5) Ako je nadležni organ odredio dan kad će se raspravljati o podnesku koji je stranka
dužna podnijeti, pa pozvao stranku da podnesak dostavi do određenog dana, organ je dužan
uzeti u razmatranje podnesak koji je primljen prije početka raspravljanja. 

Praksa Kancelarije za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine

U praktičnom dijelu koji se odnosi na pravna shvatanja KRŽ-a BiH na postupanje

ugovornog organa u odnosu na obavezu računanja za prijem žalbe, odnosno početka i toka
roka za izjavljivanje žalbe po odredbama upravnog postupka, dajemo primjere pravilnog i
nepravilnog utvrđivanja blagovremenosti žalbe.

Primjer pravilnog postupanja ugovornog organa 

Rješenje broj: JN2-03-07-1-1281-6/16 od 19.01.2017.godine

Izvod iz obrazloženja:

“Ugovorno tijelo je Zaključkom broj:683/16 od 05.12.2016.godine odbacilo žalbu žalitelja

kao nepravovremenu iz razloga jer je žalba izjavljena·izvan zakonskog roka. Naime, uvidom u
dostavljenu dokumentaciju ovo tijelo je utvrdilo da je ugovorno tijelo Odluku o izboru
najpovoljnijeg ponuditelja broj:662/16 od 21.11.2016.godine poslalo svim ponuditeljima u
isto vrijeme putem Pošte___________,dana 23.11.2016.godine, a
ponuditelj”_____”d.d._____ je istu zaprimio dana 24.11.2016.godine, što je vidljivo iz
priložene dokumentacije. Imajući u vidu činjenicu da je prema pouci o pravnom lijeku žalbu
trebalo izjaviti u roku od pet dana od dana prijema Odluke, dakle zadnji dan za izjavljivanje
žalbe je bio 29.11.2016.godine·, a kako je žalba izjavljena dana 02.12.2016.·godine ovo tijelo
utvrđuje da  je ista nepravovremeno podnesena, te je ugovorno tijelo pravilno utvrdilo
činjenično stanje u pogledu nepravovremenosti.

Također, napominjemo da prema članku 92. Zakona o upravnom postupku na početak i

tijek rokova  nespriječavaju nedjeljni dani, odnosno da nikada se neradi i dani državnih
praznika. Sukladno tomu navod žalitelja je neutemeljen”.

Primjer nepravilnog postupanja ugovornog organa 

Rješenje broj: JN2-03-07-1-351-9/17 od 05.05.2017.godine

Izvod iz obrazloženja:

“Žalitelj je preuzeo tendersku dokumentaciju 16.3.2017.godine. Žalbu na tendersku

dokumentaciju izjavio je 27.3.2017.godine, koju je ugovorni organ zaprimio
29.3.2017.godine. To među strankama nije sporno. Ugovorni organ je donio Zaključak
broj01-14-8/2017-3 od 29.3.2017.godine kojim je žalbu žalitelja odbacio kao
neblagovremenu. U obrazloženju zaključka ističći da je rok za žalbu na tendersku
dokumentaciju 10 dana od preuzimanja tenderske dokumentacije, a da je žalitelj izjavio žalbu
1 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije.

Žalitelj osnovano ističe da je njegova žalba od 27.3.2017. neosnovano odbačena kao

neblagovremena. Član 43. ZJN propisuje da na rokove kojim  su posebno određeni tim
Zakonom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku. S tim u vezi članom 92. Stav
(2) Zakona o upravnom postupku propisano je da ako posljednji dan roka pada u nedjelju ili
na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ kod koga se radnja postupka ima
preduzeti ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

S obzirom da je u konkretnom slučaju žalitelj preuzeo tendersku dokumentaciju 16.3.2017. I

da je deseti dan roka za izjavljivanje žalbe padao u nedjelju 26.3.2017.,rok za izjavljivanje
žalbe je isticao prvi naredni radni dan,a to je 27.3.2017.godine. Kako je žalitelj žalbui zjavio
27.3.2017.godine, ona se u skladu s članom 101. Stav (l) tačka b) Zakona o javnim
nabavkama, a u vezi sa članom 92. Stav (2) Zakona o upravnom postupku smatra
blagovremeno izjavljenom žalbom, te se navodi žalitelja smatraju osnovanim.”

Primjer nepravilnog postupanja ugovornog organa

 Rješenje broj: JN2-03-07-1-1286-10/18od 31.10.2018.godine

Izvod iz obrazloženja:

“Uvidom u ožalbeni zaključak, ovaj organ je utvrdio daje ugovorni organ u dispozitivu naveo
da se žalba žalitelja broj 1121/18 zaprimljena kod ugovornog organa 31.7.2018.godine
izjavljena na Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača odbacuje kao neblagovremena. U
obrazloženju zaključka ugovorni organ navodi daje žalitelj zaprimio obavijest sa kopijom
Odluke 20.7.2018.godine, a da je žalitelj žalbu dostavio na protokol ugovornog organa
31.7.2018. godine, te daje utvrđeno daje u skladu s članom 101. tačka d) Zakonao javnim
nabavkama neblagovremena.

Među strankama nije sporno da je žalitelj Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača

zaprimio20.7.2018.godine godine.

Članom 101.stav (l) tačka d) Zakona o javnim nabavkama propisano je da se žalba u d)

izjavljuje najkasnije 10 dana po prijemu odluke kojom se odlučuje o pojedinačnom pravu iz
javne nabavke u odnosu na postupak pregleda i ocjene sposobnosti, te postupak pregleda,
ocjene i izbora najpovoljnijeg ponuđača. S tim u vezi, ovaj organ ističe da je rok za
izjavljivanje žalbe u skladu s citiranom odredbom Zakona o javnim nabavkama žalitelju
isticao 30.7.2018. godine.

Ovaj organ je uvidom u Potvrdu o prijemu pošiljke utvrdio da je žalitelj pošiljku broj
RB323505019BA upućenu ugovornom organu predao na poštu u _____ 30.7.2018. godine.
Uvidom u Obavijest o prijemu pošiljke, utvrđeno je da je ugovorni organ pošiljku broj
RB323505019 zaprimio 31.7.2018.godine.

Članom 93.stav (2) Zakona o upravnom postupku propisano je da kada je podnesak upućen
poštom, preporučeno ili telegrafski, dan predaje pošti smatra se danom predaje organu
kome je upućen.

Imajući u vidu daje utvrđeno daje žalitelj predao žalbu (pošiljku broj RB323505019)
30.7.2018.godine na poštu, te se u skladu s citiranom odredbom ZUP-a žalba smatra
predanom ugovornom organu 30.7.2018. godine, a ne 31.7.2018. godine kada je pošiljka
otpremeljna s odredišne pošte ili zaprimljena kod ugovornog organa, ovaj organ utvrđuje da je
žalba žalitelja blagovremeno izjavljena.

Dalje ovaj organ ističe da ugovorni organ neosnovano navodi da je žalitelj ako je imao
omotnicu s prijemnim pečatom trebao dostaviti uz žalbu, budući da je ugovorni organ koji
jedini može imati omotnicu, jer je žalitelj žalbu u omotnicu poslao preporučeno poštom na
adresu ugovornog organa te se ne može od žalitelja očekivati da posjeduje takav dokaz.
Ugovorni organ u obrazloženju ožalbenog zaključka navodi da je žalba predata na protokol
ugovornog organa, međutim iz priloženih dokaza ovaj organ zaključuje daje žalba predata
preporučeno poštom, a ne na protokol ugovornog organa. Zbog svega navedenog, navod
žalitelja daje blagovremeno izjavio žalbu smatra se osnovanim.

Zbog svega navedenog, ovaj organ ističe da su navodi žalitelja osnovani, da je ožalbeni
zaključak donesen pogrešnom primjenom Zakona o javnim nabavkama u vezi sa Zakonim o
upravnom postupku, zbog čega usvaja žalbu, poništava ožalbeni zaključak i predmet vraća
ugovornom organu na ponovni postupak u kojem će odlučiti o žalbi žalitelja broj 1121/18 od
30.7.2018. godine izjavljenoj na Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača broj 02-25-
6956/18-3 od 16.7.2018 godine.“