Statički proračun u 4 

koraka
Čim ste ugledali ovaj naslov prva pomisao vam je verovatno bila ‘ šta će mi to?’….

E pa ako hoćete da u skorijoj   ili daljoj   budućnosti šetate vašim (ili nekim
drugim) gradom pored objekata koje ste BAŠ VI proračunali i za čiju stabilnost ste BAŠ VI
odgovorni, da se pritom osećate PONOSNIM i ZADOVOLJNIM jer ste BAŠ VI ostavili neki TRAG
vašeg POSTOJANJA na ovom svetu, predlažem da odmah krenete u avanturu zvanu IZRADA

STATIČKOG PRORČUNA 

PRIPREMA

Pre nego što krenete u izradu statičkog proračuna treba da znate sledeće:
 STATIČKI PRORAČUN JE NAJVAŽNIJI DEO PROJEKTA KONSTRUKCIJE.

Projekat konstrukcije je naziv za deo tehničke dokumentacije kojim projektant- statičar dokazuje
stabilnost i sigurnost objekta.

 PLAN POZICIJA JE SASTAVNI DEO STATIČKOG PRORAČUNA.

To znači da ne možete raditi statički proračun nekog objekta ukoliko prethodno niste uradili plan
pozicija. Plan pozicija predstavlja podlogu na osnovu koje radimo statički proračun.

 KORISNI SAVETI
Da biste lakše i brže uradili statički proračun pogledajte donji link.
Mali saveti – velika pomoć

ZAKLJUČAK:

Plan pozicija sa statičkim proračunom  čini celinu  i  oni nemaju primenu kao odvojeni delovi.

Ako smo se dobro pripremili možemo krenuti u izradu statičkog proračuna u 4 koraka.

VAŽNA NAPOMENA:

Sve što će ovde biti izneto se odnosi na gradivo III i IV razreda tehničke škole građevinskog smera
iz predmeta beton – savijanje silama nosača pravougaonog poprečnog preseka bez uticaja
normalne sile. Učenicima bi trebalo da olakša izradu statičkog proračuna porodičnog objekta
(rađenog u okviru predmeta razrada projekta).

1. korak – Analiza opterećenja

U ovom prvom koraku treba sagledati sva pripadajuća opterećenja neke pozicije. Ovaj korak je
jako važan jer od njega zavisi ispravnost proračuna i stabilnost projektovanog nosača kao dela
konstrukcije celog objekta.
PAŽNJA:
Ukoliko niste uzeli u obzir sva opterećenja koja deluju na jedan nosač isti može da izgubi stabilnost i

izazove štetu kako materijalnu tako i ljudsku. Posledice po vas su srazmerne nastaloj šteti 
Ukoliko ste usled nepažnje ili neznanja nosač proračunali sa većim opterećenjem od realnog, nosač neće
izgubiti stabilnost a štetu možete pretrpeti samo vi ako investitor sazna da ste ga ‘ bacili’ na nepotreban

trošak    

Pre početka obratite pažnju da li se radi o linijskom ili površinskom nosaču. (Više nego očigledno
je da ploče i zidovi predstavljaju površinske a grede i stubovi linijske nosače.)

Pitate se zašto?

Zato što se analiza opterećenja za linijske nosače vrši po metru dužnom (m’) a za površinske po
metru kvadratnom (m2).

Ako sam vas zainteresovala možemo dalje. Na linkovima ispod možete pogledati prezentacije u
kojima je detaljno objašnjen način izrade analize opterećenja za linijske i površinske nosače koji
su predmet proučavanja u srednjoškolskom obrazovanju.

Analiza opterećenja za linijske nosače

Analiza opterećenja za AB ploče

2. korak – Određivanje statičkih uticaja

Ukoliko se radi o statičkim sistemima proste grede, konzolne grede, grede sa prepustima i
kontinualne grede, opterećenih  samo jednako podeljenim opterećenjem opterećenjem ili
koncentrisanom silom ili kombinacijom ovih opterećenja, možete koristiti tablice ili jednačine
ravnoteže.

Na donjem linku možete potražiti koeficijenate uz pomoć kojih ćete sračunati statičke uticaje bez
jednačina ravnoteže uz pomoć gotovih formula. Vaše je samo da pronađete vaš slučaj statičkog

sistema i opterećenja iz tabele i primenite odgovarajuću formulu 

http://imksus.grf.bg.ac.rs/nastava/beton/PRILOG

Tablice se mogu naći (između ostalog) i u prilogu Pravilnika o betonu i armiranom betonu.

3. korak – Dimenzionisanje

Statički uticaji su određeni i šta sad?

Sad sledi najvažniji deo – dimenzionisanje tj. određivanje dimenzija poprečnih preseka nosećih
elemenata i površine potrebne armatre kako bi naš nosač, bez obzira da li je greda ili ploča, dobio
potrebnu stabilnost.
 AB nosači kod dimenzionisanja treba da zadovolje sledeće uslove:
− da imaju dovoljnu sigurnost na lom,
− da je zadovoljen uslov ograničenja pukotina za radna opterećenja ( trajnost),
− da ukupne deformacije, sa uticajem puzanja, skupljanja i temperature, ne izazovu nepovoljna
dejstva na konstrukciji u eksploataciji (upotrebljivost).

U većini slučajeva u inženjerskoj praksi najkritičnije je stanje granične nosivosti – loma pa ćemo
ga ovde prikazati.

Prvi korak u dimenzionisanju ab nosača je određivanje graničnog momenta loma Mu i granične

transverzalne sile Tu.
Mu=1,6xMg,max+1,8xMp,max
Tu=1,6xTg,max+1,8xTp,max
Drugi korak je određivanje površine potrebne armature.

Za to postoje 2 načina odnosno obrasca.

Prvi obrazac je dobijen preko jednakosti momenta sprega unutrašnjih slila i graničnog momenta :

Aa = Mu / ( z x σv   )
pri čemu je z ≈ 0,9xh,  σv =40kN/m2 za RA  i    σv =40kN/m2 za GA, Mu se unosi u kNcm a z u
cm, a

Drugi je dobijen iz jednakosti unutrašnjih sila i glasi :

Aa = (b x h x fb x μ (%)) / ( σv x100)
pri čemu je b širina poprečnog preseka, h statička visina, fb računska čvrstoća betona,  μ  (%)  je
mehanički procenat armiranja.

Prema graničnom stanju loma razlikujemo sledeće načine dimenzionisanja:

 Vezano dimenzionisanje kada imamo zadato opterećenje, MB, dimenzije preseka i vrstu čelika a
određujemo potrebnu armaturu
 Slobodno dimenzionisanje kada su zadati opterećenje, MB, i vrsta čelika a treba odrediti dimenzije preseka i
površinu potrebne armature

4. korak – Usvajanje armature

5.    Ako vam se sve ovo prethodno učinilo nedovoljno preglednim i jasnim ja vam umesto zaključka nudim tabelu Umesto
puškica gde sa jednog mesta možete pristupiti svim materijalima potrebnim za proračun (tabelama, tablicama, primerima,
raznim podacima).
Umesto puskica

Izgled tabele
Advertisements

SKINUTO SA:

https://jasminarmus.wordpress.com/2012/03/18/staticki-proracun-u-4-koraka/