Đuvegije, gde ste, da ste

 
"Đuvegije, gde ste, da ste,
htela bi da znam.
Na sve strane glas raznes'te:
'oću da s'udam.
 
I mila mi veli nana:
"Nemoj, 'ćeri, gubit' dana,
već gledaj kome da te dam."
 
Đuvegije, manje pijte
vinca rumenog.
Treba da se oženite
za života svog.
 
Kad primite svoje plate,
vi do zore bekrijate
dok traje dinara jednog."
 
"Uz'o bi te, veruj meni,
neću i 'oću.
Ko bi smeo da se zženi
na tu skupoću?
 
Skupo ruvo, skupa 'rana,
nek' te rani tvoja nana,
ja ne smem, ne znam kako ću.
 
Sve je skupo to svi znamo
koji živimo.
Samo jedno još imamo
vrlo jeftino.
 
Dobijamo bez novaca
devojačkih poljubaca,
pa zašto da se ženimo?"