К њиж евност и ј език , L FV/ 1-2, Беог рад , 2007.

51

'
8 11. 16 3 . 4 1 3 8 : 0 7 0

JEJTEHA ЈОВА Н ОВИ Ћ (Беогр ад)

*
С Т И Л С К А А Н А Л И ЗА Н О В И Н С К О Г Ч Л А Н К А

'
У раду сеј езички и стилски анализира новииски чланак Битка око имена М ак едониј е '
као (а) посебан ј езички сист ем, ( б) самосталнај езичка и ст илска кат егор иј а, ( в) нај чешћа
лект ир а масовног чит аоца и (г ) део ст вар алачке пр аксе.
К љу чне р ечи: новинск и чланак : клише, морфолог иј а, наслов, синт акса, фр азеологиј а \
пу блицист ички ст ил: аналит ички подст ил,ј авно информисан>е,ј езичк а култ ур а.

1. У в од н е н ап ом ен е

1. Д ру штвена кому никациј а - њен интензитет, механизми и р ег улат ива -

п р е с у д н о у т и ч у н а с т ањ е и ж и в от н и ст ат у с д р у ш т в ен е с в е ст и к ао к о л ек т и в н е
чињенице. Јавност ј е практ ични ок вир а ј авно мњење облик њеног испољавања.
„ Д ру штвена свест обу хвата све обли ке стварања, развиј ања и изр ажавања ж и -
вотног иск уства пој единца и дру штвених г ру па. Њу чине и зај еднички садрж ај и
1 "
полит ичког живот а пој единаца, припадника разних друштвених г рупа (Симић-
Јовановиђ 2002: 87- 89) .
'Р
ад предст авља грађом проширену и теориј ом продубљену верзиј у реферата (Ст илска анали-
за новинског чпанка) прочитаног 18. ј ануара 2007. године на 48. традиционалном Семинару за на-
ст авнике и професоре српског ј езика и к њижевности на Филолошком фак ултет у у Београду.
' Ако по емо од чињенице да посто е политички език и език политике- можемо се сложити са
ђ ј ј ј
Бугарским ( 1995: 33) да овај први има „ искључиво ритуалну функциј у узај амног препознаваа а носи-
лаца полит ичког диск урса и њихове идентификациј е са одређеним к ру говима и прихваћеним ми -
шљењима у оквиру трај ниј е или тренутно важеће идеолог иј е" .
52 Јел ен а Ј о ван о в и ћ

1.1. Све информациј е изричу сеј езиком, те истовремено ј език постај е основ-
ном њиховом формом . И н формациј у добиј амо - каже Еко ( 1973: 47) - к ад сазна-
мо да ј е неки догађај остварен . Информациј а, дакле, мож е бити формирана и
изречена и пре нег о што се догађај оствари. С друге стране, медиј и данас до т е
мере кореспондирај у са човек овим живљењем да, ма колико зву чала злослутно,
не можемо се отети утиску о тачности тврдње да оно што медиј и не обј аве - ниј е
т е е2
се ни догодило! Такву врсту злоу о р б користе све врсте медиј а. Информац и-
п
3 '
ј а на тај начин сама бива важниј а од ј езика кој им ј е она изречена све док ј е она
г а ст ана' аз ме и ок т а е инте ес емите а те ин о ма и е. Ме ти м -
дру р р у д рј р р фр ц ј ђу
мишљењај е Р. Бугарск и ( 1995: 109) , ,ј език по природи ствари надживљава свак у
идеологиј у, ма колико искљу чиву и насилничк у, иако она може у његовој стру к -
тури да остави одређене траг ове, макар за извесно време . "
1.2. А нализирај ући актуелне пој аве и проблеме свакодневног живота у кон-
кретним социј алн им у словима - дру штвено-полит ичк им, економск им, идеоло-
шким, к ултурним, образовни м и сл., - публицистика као медиј ск а ак т ивност по-
"
стај е „ снажно средство аг итациј е и п ропаганде - запажа Тошовић (2002: 299) ,
те и битн о утиче на формирање ј авног мњења, погледа на свет, активност дру -
штвених организациј а, институ циј а и пој единац а. ,Несто се користи као проду -
ж ен а р у к а д н евн е п ол ит ик е , р аз н и х д ру ш т в е н о - п о л ит и ч к и х о р г ан а и о р г ан из а-
циј а. Ова врст а људске активности иде у корак с дог ађај има, прати их , анализира
"
и извлачи закљу чке .
1.3. Овај информациј ски метод погађа суштину друштвених пој ава, односа
и процеса - ј ер су сви они засновани н а људској комуникациј и. Д а ли медиј и
претварај у човека у биће све више отуђено од дру гих људи или они само, п опу т
сурогата, заузимај у ионако у пражњено место у животу савременог човека кој и ј е
све више испу њен обавезама и амбициј ама за професионално и социј ално су -
перпозиционирање? Ово су пит ања на кој а ће мултидисциплинарн о одг оворе
дати не само лингвисти већ и к ултуролози и социј ални психолози. Д о т ада, оста-
ј е нам да кон статуј емо а с ме и
д у д ј у и велико мент алн о и к лт
у ур олошки прео бли -
к о вал и ч о век а , ст и л њ е г о в а м и ш љ е њ а и и з р аж ав ањ а .
2. У сист ему фу нкц ионалних стилова специ фичност пу блистичк ог стила по-
тенцира (Тошовић 2002: 301) његова писмена и у смена форма реализациј е, жан-
ро вск а и ин о
фр м ац иј ска разн ор одност и з
, у рк шт аност семант ич ке, стилске, стан -
дардној езичке, социј алне и т ериториј алне информациј е, знаковна усложњеност
и комуникациј ска поливалентност : тј . кодна комбинаторика и екстралингвистичка

2„ Уопште гово ећи , - мисли К е кего 1981: 39 , егзистенци алистички илозо , - очигледно
р ј р р( ) ј ф ф
ј е да штампа , симбол ап ст рактног и б езличн ог ин о
фр мисања, а нарочито дневна штампа, чист
о о
фр -
мална и равнодушна према истини или лаж и свој их вести, огромно доприноси деморализациј и, ј ер
све шт о ј е безлично и , према томе, више или мање ослобођено одговорности и ск ру пула, чинилац ј е
"
деморализациј е .
3 Новина ском ин о маци ом се аг ит е, п опаги а, в ши ин докт инаци а. „ Понекад е због
р фр ј уј р р р р ј ј
- "
тога но инска ин формациј а дезин формациј (Тошовић 2002: 306) . Иску сни реципиј ент, међу тИм,
в а
ин формациј е прима с резервом. Велик у улог у у том смислу има апри орна информациј а.
 Ст ил ск а ан аш з а н о в и н ск ог чл ан к а 53

заснованост, функ ционална издиференцираност и порозност граница, те и аутор-

ска обој еност.
2.1. Посматрано у ширем смислу, публицистички стил представља израз пу -
блицистике, а у ужем - новинарства: средства ј авног информисања. Реализуј е
се, то ј ест у два основна вида: новинарском и монографско-публицистичком.
Први ј еј езички израз новинара и оних кој и се баве новинарством, а други начин
писања у новинама и часописима4. Стилистика у новинарству проучава употре-
бу ј езика у новинарским жанровима и родовима, и посебно истражуј е процес
комуницирања између новинара и корисникај авне пору ке. Интересуј е се дакле -
по речима М ладенова ( 1980: 3) - к ако за процес стварања, писања, кодирања
' '
пору ке (тзв. стилистика кому никатора ) тако и за процес примања, поимања,
'
осмишљавања поруке од стране корисника (тзв. стили ст ика реципиј ента ) . '
2.2. Публицистика захтева одговарај ући ст ил изражавања. Због чињенице
да ј е информациј а кој а се пласира намењена широком круг у прималаца, стил
треба да у доступној , разумљивој форми презент ира садржај . Новинар у проце-
су к ом у ни ц и р ањ а н е ж ели д а у лази у у н у т р аш њ и свет п р и м ао ц а, н е ж ел и д а м у
дај е уметничку истину (како то ради књижевник ) нити настој и да г а увлачи у
свет апстрак циј е (што чини нау чник ) , већ му ј е циљ да саопшти о ономе што се
збива. „ У нек им случај евима неопходно ј е уверити примаоца у истинитост и
важност пору ке, односн о на њега емоционално утицати , па се примењуј у сред-
ства деловања као што су тропи и стилск е фиг уре. Такав израз - констатуј е То-
шовић (2002: 306) - ниј е монолитан нити се његов аутор може свести на ј едну
"
димензиј у : публицист ј е и политичар, и истраживач, и уметник . Као свој евр-
сној мешавини свих стилова, новинском стилу се приписуј е (Петровић 1989: 26)
нај едној страни обележј е уметничког, а на другој страни , нау чног стила5.
2.3. И нформативни, аналитички, сатирички, полемички, диску сиони, књи-
- ' '
жевно уметнич ки или какав друг и публицистички жанр пор ед занатских зах -
тева кој е мора испунити у погледу информативности, акту елности, друштвеног
значај и сл. - има свој еј езичке особености. Специфичност дневне штампе, одре-
ђена њеном дру штвеном улогом, подразумева акту елност текстова: тој ест њихо-
ву изг радњу око снажног информативног ј езгра. Како штампани медиј и све ви-
ше губе трку с електронским, барем кад ј е реч о брзини пласирања информациј е,
то се и дневни листови све више окрећу аналитичк им формама новинарског из-
ражава ња - коментарима, колумнама, интервј уима, освртима и репортажама, у
оквиру кој их обрађуј у дневно актуелне догађај е, а кратке вести препуштај у елек -
тронским медиј има, чиј и ј е циљ да информациј у што брже пренесу крај њим кон-
зу м е н т и м а .

4Код нас публицистички текстови ши ем смисл ове ечи зачињали с се оснивањем ' Нови-
' у р у р у
на Сербских 1813. го дине у Бечу. Вук Караџић ј е описивао различите области народног и општег
животатадашњеСрбиј е, а писаој еи полемичкетекстовеу кој има серазрачунавао са свој им против-
н иц им а.
3Тако се неки новински жан ови поистовећ са књижевно метничким жан овима нп . е-
р уј у у р , рр
портажа, док су други ближи научно популарном стилу, као нпр. чланци из пој единих струка.
54 Јел е н а Јо ван о ви ћ

2 . Ј е з и ч к а и с т и л с к а ан ал и з а н о в и и с к о г ч л ан к а
Бит ка око им ена М акедониј е
1. Н овински чланак под насловом Бит ка око им ена Македониј е, кој и ј е ода-
бран за анали зу, пр ип ада информативном аналитичком подстилу. Због тога ј е
његова основна каракт ерист ика пр едстављање, оцењивање, расу ђивање и комен-
т арисање одређене друштвене п олитичк е пој аве. Уосталом, избором теме „ го-
ворник преузима на себе обавезу избора одговарај уће вариј анте вербализациј -
ск их средст ава. К раће речено - а речима Р. Симића (2001: 10 1) : тематик а у првој
"
инстанциј и одређуј е фу нк ционалну врсту стила . А утор чланка Миле Раденко-
вић о акту елном административно-политичком феномену, тј . о званичном имену
Македониј е, изражава се са високим степеном официј елности, те и ј асноће и
фактог рафичности .
1. 1. Су воћом и неек спресивношћу у обликовању исказа аутор свој чланак
компонуј е у нау ч н ом и правно-администр ативном духу.
а) У чланк у се, међутим, не износе сложени п одаци кој и захтевај у подроб-
ниј е познавање материј е о кој ој се говори, те за разумевање ниј е потребна посеб-
на пресуп озициј а. Мекша и реду кованиј а аргументациј а у односу на научну ниј е
последица недост атка ж еље да се пој ава до к рај а сагледа, већ ј е р езултат прила-
г ођавања текст а масовном реципиј енту.
б) Недостатак строг е нау чне арг ументациј е ч ит аоцу не смета: он то не при -
мећуј е и не очек уј е. Уместо потпуног аналитичког сагледавања проблема Миле
Раденковић тежи убедљивости излагања. То ј ест - популаризациј ом у споставља
к омп ромис између нау чно- админист ративног осмишљавања теме и њеног нови-
н ар с к о г п р ед ст ав љ ањ а .
1.2 . Оригиналан стваралачки п осту пак новинара подразумева коришћење
нај разноврсниј их мог ућности - по Животићеву мишљењу ( 1979: 236) - „ да се
читалац експозициј ом заинтриг ира за читање, емоционално узбуди, провоцира
неком ми шљу, приву че асоциј ативном сликом или наглом драматском ситу аци -
"
ј ом .
' '
а) Тако се у у водном делу тек ст а износи повод за причу : М ет ј у Н имиц у
новој мисиј и р азр ешења спор а око имена БЈРМ ст иж е на позив шефа гр чкеД и-
пломат иј еД ор е Бакој ани, а потом се анализом од пој единачног до општег дово-
ди у везу нај пре са насловом нај ављеном пој авом, и к оначно са друштвеном ствар-
ношћу кој у текст к роз пет параг рафа теориј ски разлаже. Извор информациј е, тј .
име аутора Миле Раденковић дај е се на к рај у чланка.
б) К ао типично саопштење, чл анак почиње под атком о месту и вр емену :
Скопље, 12. ј ану ар а. Уз информациј у о околностима у кој има ј е настао дати
текст, дај е се и информациј а о органу, т елу, тј . у станови кој а га ј е сачинила -
П олит ика, ру бр и ка Свет , П оср едник УН у Ат ини и Скопљу , те и врем ену и
месту писања - Су бот а 13. ј ану ар 2 007. Д акле, битном карактеристиком овог
чл ан к а см ат р ам о ак т у ел н о ст : он о д р аж ава д ат и п о л и т и ч к и т р ен у т ак , д ат о д р у -
 С т и л ск а ан али за н о вин ск о г чл ан к а 55

штвено стање. На ту очитост6 упућуј у датуми: Скопље, 12. ј ануар а / Су бот а

13. ј ану ар 200 7.
- ' '
в) И за тога следи актуализатор ин формациј е Специј ално за П олит ику ,
кој им се истиче важност, неопходност, неуобичај еност, али и оригиналност са-
општења. Он има и функ циј у међунаслова, и зај едно са насловом и фотог рафи-
ј ом - графички опрема чланак и визуелно скреће пажњу читаоца, са циљем да га
заинтересуј е за садржај пору ке. Сензационалистичк и метод пласирања инфор-
мациј е нај боље се преп ознај е у сазнај но провокативном и метафоричк и инт они -
р ан о м н а с л о ву ч л ан к а .
' '
2. Наслов Бит ка око имена Македониј е провокативан ј е доду ше у дискрет-
ној мери, пажњу привлачи више тропикалном формом изазваном првом речи у
констру к циј и: тј . лексемом бит ка. Метафором се, с ј едне стране, обезбеђуј е дина-
мизам у излаг ању, што ј е важно за новинарске текстове, с дру ге стране - каш ј е ова
фиг ур а честа у свакодневном говору, њоме се п остиже и оперативност: читљивост
и пог одност за масовно кому ницирање. Овак во ј езичко-стилско калибрирање на-
'
слова важно ј е нарочито за дневне листове, кој и морај у брзо реаговати , '
а) И уопште, наслови и нај аве врло су важни елементи ј авне пору ке. Они
' '
представљај у улазак у садржај , и често су пр ави мамац за читаоца. Због тога
новинари воде рачу на о стилу наслова7: г раде га смишљено, занимљиво, духови-
то - прилагођавај ући га теми , сврси, стилу кој и се нег уј е у одр еђеном гласилу, т е
и његовом поимању8од стране корисника. Реду кованом9конструк циј ом у насло-
ву акту ализуј у се номиналне ј едини це - бит ка, им е, Мак едониј а - и постиж е се
ефициј ентност иск аза. Хоћемо рећи: у синтагми Бит ка око им ена М акедониј е
истак нут ј е не само пој ам им е Мак едониј е, већ и емоционални однос према њему
- п олитички, идеолошки , национални, верски итд. - израж ен лексемом бит ка.
б) Наслов и поднаслов истак нути су у односу на остали део тек ста и визу ел-
10
но и г рафичк и . Поднаслов - Мет ј у Ним иц у новој м исиј и р азр ешења cnop a око

6П одаци изнети у с едствима авног нн о мисања п ове љиви су, па из тог азлога, као и због
р ј фр р р р
новин ске етике, води се рачу на о њиховој исправности.
' П осто и неколико стилско-насловних катего и а, као нп .: ст ого ин о мативни, иг атив-
ј р ј р р фр ф ур
но информативни , афирмативно фиг уративни, негативн о фиг урат ивни наслови ; наслови са знаком
гш т а њ а, з аг о н ет н о п ар ад о к с ал н и н а с л о в и , н ат у р ал и ст и ч к и н асл о в и и т д .
8 Новина е на сиг ни и када ко исти оне ечи ко е има тв ено значење дато езичко
рј ј ур ј р р ј ј у у рђ у јј ј
зај едниц и и када њиховом у пот ребом постиже жељену ј еднозначност, што ј е посебно важн о код фак -
тографских и аналитичк их жанрова (вест, извепггај , комент ар, у водник , чланак ) . Он мора водити
рачуна о т оме коме пиш е, односно да мисли о томе да ли ће њег ове речи бити прихваћене, т ј . да ли ће
и ч и т ао ц и т и м р еч и м а п р и п и с ат и и ст о з н ач ењ е.
®Наслови се г аде помоћ малог б о а езичких знакова. У њима, по мишљењ Момчила Сте-
р у рј ј у
фановића ( 1976), треба избегавати ск раћенице и нумеричке показатеље. Уз то, треба водити рачуна о
и "
,ј ед нству наслова, наднаслова и поднаслова .
10Комбин се но мална, коса и масна слова, чиме се постиже б жа селекци а ин о маци е.
уј у р р ј фр ј
Графичком обрадом слова: величином, нацртом и бој ом - у датом чланк у диференцирај у се пој едини
његови сег менти : наслов га асила, наслов рубрик е, наслов прилог а, поднаслов текста, поднаслов у
тексту, међу и аслов. Иако се имена и презимена по правилу истичу маСним словима, такву ситу ац иј у
ие налазимо у овоме чланк у, изузев имена аутора на к рај у текста.
56 Ј ел ен а Јо в а н о в и ћ

им ена БЈРМ ст иж е на позив шефа гр чке дипломат иј е Д ор е Бакој ани - садрж и

за читаода нај битн иј у ин формациј у, те се на тај начин остваруј е фу нк ционална и
семант ичка веза између њег а и наслова (Младенов 1980: 36) . Оправдан фу нк ц и-
ом: на на п а љиви ем мест - како читамо ' Г амати и с пског езика' Ста-
ј ју д ј у у р ц р ј (
ној чић- П оповић 1992 : 178) - „ к ратко у казуј е на ин формациј у из текста кој и ј е
под н асловом, пр едстављај ући нај чешће понављање пу не реченице сведене на
елиптичну, при чему се пу н а р еченица налази у тексту чланка . "
в) Графичк о опремање тек ста остваруј е се нај чешће комбинациј ом ј езичког
и неј езичког кода, чиме се не само информациј а адекватниј е преноси, већ и фу нк -
ц ионално по ачав а. У окви овог чланка , као не езичк и по ачивач " т
, ј . к ао виз -
ј ру ј ј у
елно праћење словне информациј е - налази се фотог рафиј а Д оре Бакој ани и М е-
тј уа Нимица. Њен задатак ј е да привуче пажњу читаоца, да допу ни и конк р етизу -
ј е текстуалну информациј у, да истак не њену важност и оригиналност, ал и и да
азб и е п осто н монотони ју . Ње на е
ј фу нк ци а ме
ј , ђу т им ,у однос у н а текст -
р ј р р у
1
2
као основног преносиоца информациј е, само пратилачк , и у начелу подређена
а
( С имић- Јовановић 2002: 90) .
г ) Поред информативног и графичког - наслов Бит ка око имена Македониј е
има и и звестан естетички значај . „ Д обр о одабран наслов ј е већ елемент у спеха -
' '
сматра Животић ( 1979: 228) . А ко се он слива са садржи ном - можемо говорити
о целовитој естетичкој сугестиј и. Зато му се поклања посебна пажња. Д анило
Жлендер ј е чак у тврдио да добар наслов треба да садржи пет елемената: важност,
"
акту елност, концизност, конк ретност и привлачност . Но, уз ефектно изабрани
наслов кој и упућуј е на садржај чланка и привлачи читаоца - задатак новинара
биће испуњен „ тек онда када у спе да тај свој материј ал оживи, да му да душу, да
га уобличи на такав начин да његовим читаоцима буде близак , разу мљив и инте-
"
ресантан (Обрадовић 1958: 4 5) .
3. Основни композициј ски костур овога чланк ај есте информативни, али се
он често попуњава агитационо-пропагандним ј езичким ткивом: посебно изра-
женим у политичк им коментарима и анализама. Ове две фу нк ционалне линиј е
излаг ања аутор вешто плет е у ј единствено семантичко ткиво: пружај ући могу ћ-
ност ин формативној компоненти да се оствар и цитир ањем речи званичних п ред-
ставника (нпр.: Цр венковск и ј е поновио да ј е „ значај но да пр едседник владе и
пр едседник држ аве наст у пе са ист их позициј а, у саглашено и коор динир ано, ј ер
" 13
би свака р азлика, макар и у ниј анси, могла бит и погр ешно пр от умачена ) , а
задржавај ући аналитичност за сопствене опсервациј е (нпр.: Држ авни врх Маке-
дониј еј е у ст ању пр ипр авност и np ed долазак Мет ј у а Ним ица ..., Нар ау шена ко-

11У систем неј езичких пој ачивача посебно се издвај ај у фотографиј а, карикат ура, црт еж, ви-
у
њета, оквир и гр афичка обрада слова.
12Сасвим по из зетк отог ра иј а може бити и повод за информациј у, тзв. фото-вест.
у уф ф
13 Исп. ош: У дипломат ск им к говима Скопљ се мож е ч т и да ће Ним иц Ат ини бит и
ј ру у у у у
"
у позор ен „ на нове пр овокациј е Скопља и Ш еф гр чке диплома т иј е Д ор а Бак ој ани ј е власт им а у
Скопљу пору чила da се пр идрж авај у Пр ивр еменог спор азума и „ избег авај у акт ивност и кој е м огу
бит и погр ешно схваћене
 С т ил с к а ан ал и з а н о в и н ск о г ч л ан к а 57

хабит ациј а између шефа држ аве Бр анка Цр венковског и пр ем иј ер а Николе Гру -
евског помер ена ј е у други план ј ер, бар ем до сада, ниј е било дилеме око иден-
т ичног ст ава у одбр ани у ст авног имена Репу блике Македониј е) н .
3.1. Тематска маса формално сераспоређуј е на пет парагр афа15, али се стру к -
турно не разгр ађуј е, но се рит амски надг рађуј е.
а) Уводни део текста не доноси уобичај ену 16стилску структуру, већ нас од-
мах у води у анализу тематиком нај ављених актуелн их деш авања: Др ж авни врх
Македониј еј е у ст ању пр ипр авност и пр ед долаз ак М ет ј у а Нимица... Нару шена
кохабит ациј а између шефа др ж аве Бр анк а Цр венковског и пр ем иј ер а Н иколе
Гру евск ог помер ена ј е у дру ги план... Озбиљност кој ом Македонски званичници
чекај у изасланика ЕУ, последица ј е информ ациј е да ј е Мет ј у Н имиц у Ат ину
"
позван „ на консулт ациј е ... Тако аутор доноси н еколико опсервац иј а к ој е нали-
куј у сведочењу самих актера догађај а о кој има се говори .
б) Завршни17 део текста сумира —сажето и прецизно —ауторово мирно и
помало разву чено извештавање о теми : Ваља подсет ит и да власт и у Скопљу
дај у пр ист анак да Гр чка у међу собној кому никациј и и за ceoj e пот р ебе мож е да
именуј е како г од ж ели, али да за cae ост али ceem важ и њено у ст авно им е. Са
- ' '
свој их позициј а ангажовано, а са читаочевих провок ативно , новинар заврша-
ва свој чланак следећим иск азом , сагледавај у ћи при том у зрочно-последичне ве-
зе са друг им сличним пој авама: Ш т а ће из Њуј ор ка и А т ине у Скопље донет и
М ет ј у Нимиц биће познат о овог викенда, кад поср едник УН ст игне на званичне
р азг овор е са мак едонск им др ж авним вр хом .
в) Аутор парцелише параг рафе на синтаксичк и сложене18иск азне стру ктуре
за кој е ј е типична логичка сук цесивност. Оне су разуђене у водним и уметнутим
1
конструкциј ама 9, те се логичк ом апозициј ом често изолуј е логичко-предикатив-
14Исп. и: Озбиљност ко ом македонски званични и чека изасланика Е У, последи а е ин о -
ј ц ј у ц ј ф р
а '
м циј е да ј е Мет ј у Нимиц у Ат ину позван на консулт ациј е От у да и пр от ивљење да се у имену
земље, и не само земље, север ног су седа кор ист и геогр афски пој ам Мак едониј а..., Последњи пу т
Ск опље и Ат ина су о спору око имена дебат овале у окт обру 2005. године, али се ни т ада, као ни
т оком десет пр от еклих г одина ниј е одмакло од почет ног cmaea.
15Можемо, даље, п ема б о исказа, нап авити нек в ст о малне схеме текста: 1- 3 II —4
р р ју р у р уфр , ,
Ш - 2, I V - 2, V- 2. Д ата квантитетска слика сведочи о облик овању и к рет аа у и нформациј ске масе: на
почет к у тек ста ак ценат ј е на њеном екст ензитету, према к рај у - на повећању интезит ета и смањењу
предикабилности (тј . предвидљивост и) , и на самом к рај у - на њеној акт у ал изациј и .
16 Изост ављени с , наиме, експлицитни одгова и на апликативна питања: К о? / Шта? / Где? /
у р
К ад ? / К ак о? / За што?
17У иници алним или иналним позици ама текста налазе се - по ечима Вл. Пет овић 1989:
ј ф ј р р (
- с и "
107) „ м саоне целине на кој има ј е ин формативно тежи ште .
18Домини а еченице са из ичним исп. Ц венковски е поновио да е..., У Скопљ семож е
р ју р р ( р ј ј у
чу т и да ће...., Тако се, наиме, кар акт ер ишеодлу камакедонске владеда..., Д ора Бакој аниј е власт има
у Скопљу пору чила da се пр идрж авај у..., Гр чка... не np ucmaj e да..., Власт и у Скопљу дај у пр ист анак
да...), узрочно-последичним (исп. ...ј ер, бар ем до сада, ниј е било дилеме..., ...ј ер би свака р азлика...,
Озбиљност ... последицај е..., От у да и пр от ивљењеда се...) и временским значењем ( исп.Ни т ада се,
као ни т оком десет пр от еклих година ниј е одмакло..., Ш т а ће из Њуј ор ка и Ат инеу Скопље донет и
Мет ј у Нимиц биће познат о овог викенда, кад поср едник УН...) .
" Управо се - извесни облици непа алелног комбиновања ечи - апозици ом п еводе ед
р р ј р ур
п а р ал ел и зм а .
58 Јел ен а Јо ван о в и ћ

но значење, а тактирањем (р едоследом) реченичних сегмената постпозиционир а

2 0
се фактографски предикат (нпр. Озбиљност кој ом македонск и званичници че-
кај у изасланика Е У, последица ј е информациј е да ј е Мет ј у Н им иц у Ат ину по-
зван на „ консулт ациј е т е да пр ви пу т от к ад спор т р ај е ниј е извесно са каквом
ће пору ком ст ићи у Скопље) . Као последица рашчлањавања и девербализациј е
предиката, пој ачана ј е у потреба п асивних констру к циј а, као вишечланих п ој -
мовних синтагми и спој ева у циљу сажимања информациј е (нпр. Нару шена 21
кохабит ациј а између шефа држ аве Бр анка Цр венковског помер ена ј е у други
планј ер , бар ем до сада, ниј е било дилем е око идент ичног ст ава у одбр ани у ст ав-
ног имена Репу блике М акедониј е) . Синтаксички паралелизам заснован на кон -
и н т тк
трасту, те и поређењу, афективно истиче кулминац о е рену едогађања ( р. нп 22
Власт и у Скопљу дај у пр ист анак да Гр чка у м еђу собној кому никациј и и за ceoj e
пот р ебе Македониј у мож е да именуј е како год ж ели, али да за cae ост али ceem
важ и њено у ст авно им е) .
3.2. У погледу лексичке стру ктуре овај чланак - иако га одликуј е особена
синонимиј а и антонимиј а- пок азуј е сиромашан избор лек сичких средстава. Под-
' '
вргнута високом степену унификациј е и шаблонизациј е, а п од принудом к ому -
никативног циља - лексичка грађа исцрпљуј е свој у моносемичност. Синоним-
ско поновљене речи и констру к циј а не доприноси њиховом издвај ању, већ у че-
ствуј е у општ ем композициј ском процесу кохеренциј е текста. Као што се неу -
тралном антонимиј ом активира контраст у служ би потенцирања ј асности садр-
жај а.
а) А налитичност овог чланка при ближава га научном ст илу, пр е свега тер -
минологич ношћу. Иако се ау тор не обраћа стру чњацима за дату област: полити -
колозима, историчарима, соц иолозима и сл ., него свим пот енциј алним читаоци -
ма, - т ема тек ста утиц ала ј е на неизбеж ност у потребе термина (исп.: диплом а-
т иј а, ст ање пр ипр авност и, кохабит ациј а, дилема, cmae, у ст авно име, држ ава
23 ' '
и сл. ) . Овај лексички арсенал у ву као ј е у т екст и читав слој номенклатурне
лексике: геог рафск е називе, патрониме, званичне називе функ циј а и титула (исп.:
20И оп. тако е: ж авни в х М акедони е е ст ањ п ипр авност и пр ед долазак Мет ј у а Н им и-
ђ Др р ј ј у у р
ца, изасланика г енер алног секр ет ар а УН и поср едника у гр чко-м акедонском спору ок о имена Репу -
блике Македониј е у Ат ини и Скопљу ; Гр чкај е изр ичит о np omue сваке (зло)у пот р ебе шчена Македо-
ниј а, кој еј е, како понављај у у Ат ини, ист ор иј ска чињеница у вековном пост ој ању гр чке држ аве.
21 Исп. и : У дипломат ским к у говима у Скопљу се мож е чу т и да he Нимиц у А т ини бит и
р
упозор ен на „ нове провокациј е Скопља Тако се, наиме, кар акт ер ише одлука македонске владе да
скопском аер одр ому да име „ Александар Велики Ваља подсет ит и да власт иу Скопљу дај у пр ист а-
нак да Гр чка у међу собној кому никациј и и за ceoj e пот р ебе Македониј у мож е да именуј е како год
ж ел и . . .
22 Исп. ош: Г чка ни под ко им словима не п ист а е да севе ни с сед имен ceo e д ж аве
ј р ј у р ј р у у у j р
кор ист и назив Македониј а, а званично Ск опље не пр ист ај е на пр омену у ст авног имена Репу блик е
Македониј е; Последњи пу т Ск опље и Ат ина су о спору око имена дебат овале у окт обру 2005. годи-
не, али се ни т ада, као ни т оком десет пр от еклих година ниј е одмакло од почет н ог cmaea.
23 Исп. ош: Коо дини ано, ин о маци а, конс лт аци е, cno , дипломат ски к гови, п овока-
ј р р фр ј у ј p ру р
циј е, одлу ка, noeod, власт , спор азум , акт ивност и, ист ор иј ска чињеница, геогр афски пој ам , дебат о-
eamu, у слов, назив, кому ника циј а.
 С т и л с к а ан ал и за н о в и н с к о г ч л а н к а 59

поср едник УН , Ат ина, Скопље, Мет ј у Н ш шц, Д ор а Бакој ани, шеф гр чке дипло-
' ' 2
4
мат иј е, Полит ика , Гр чка и сл. ) .
б) Тежња да удовоље принципу оппхте25кому никативности усмерава нови-
наре да се држе —п о зап ажању Вл. Петровић ( 1989: 30-3 1) „ добро п ознатих ,
у обича ј ених , стандар дних облика и констру к ц иј а: морфолошких , лексичких , фра-
"
зеолошких и синтаксичких средстава . Ск у пови речи кој и погичу из различит их
сфера у пот ребе ј езика, и самим тиме носе одређена фу нк ци оналностилска обе-
лежј а - врло ретко су у тексту немаркирани, тј . интерстилски26 (исп.: бар ем до
сада; ниј е било дилеме; р азлика, макар у ниј анси; пр ви пу т от кад cnop т р ај е;
т им поводом ошт р о р еаговала ; ваља подсет ит и ; важ и за сав ост али свет ) .
Насу прот томе стој и фразеолог иј а кој а потиче из нау ке, политике и разних дру -
гих професиј а (исп .: последицај е информациј е; ниј е извесно с каквом пору ком ће
ст ићи; избегавај у акт ивност и кој емогу бит и погр ешно схваћене; изр ичит о np o-
т ив сваке (зло)у пот р ебе; како понављај у ; у дипломат ским кру говима м ож е се
чу т и) . Када новинар ж ели да истакне свој однос према теми или предмету о
кој ем пише, он то постиже избором речи кој е пој ачавај у или слабе основни знак .
И када се жаргонизам смест и у одговарај ући конт екст (М ладенов 1980: 116) :
„ цртица, хумореска, козериј а, фељтон , репортаж а, извештај , чланак , коментар -
онда се његова спорна жаргонска бој а гу би . "
' '
в) Као зај едничк а свој ина новинара и реципиј ената, у тек сту се ј ављај у и
ск раћенице. Њима аутор пок у шава да избегне понављање сложених назива п о-
литичких организациј а, институциј а, полит ичк их и државних тела, међународ-
них организац иј а и других термина кој и су у свакодневној у потреби . У чланк у
у пот ребљене ск р аћени ц е наст але су сп ај ање м п оч етних слова из назива сачиње-
- '
них од две или више речи (исп.: БЈРМ Бивша ј уг ословенска Репу блика М аке-
' - ' ' - ' '
дониј а , У/ / У ј едињен е нациј е и ЕУ Евр опска у ниј а ) .
д) Хомеост атичка р авнотежа текст а резултат ј е комплементарног деловања
принципа ек ономичности - оличеног у у потреби ск раћеница, с ј едне стране, и
прииципа реду нданциј е - оличеног у постој ању већег број а сигнала у кому ника-
циј и него што ј е неопходно: тј . у употреби вишечланих именичких синт агми и
њ и х о в ом си н о н и м с к о м п о н а в љ ањ у , с д р у г е ст р ан е .

24Исп. тако е: Македони а, изасланик гене алног сек ет а а УН , иле д ж аве, п еми е Б ан-
ђ ј р р р ф р р ј р, р
ко Цр венковски, Н ик ола Гру евск и, Репу блика М акедониј а, пр едседник владе, пр едседник држ аве, м а-
' '
кедонски званичници, изасланик ЕУ, македонска влада, аер одр ом Александар Велики , Њуј ор к .
25А то значи да се по ка чини дост пном масовном ад есат како би се оства ио што непо-
ру у у р у, р
средниј и конт акт са свима кој имај е упућена. Скраћиваа е времена за декодирање, тачност и поузда-
ност ј есу основни разлози за унификациј у и стандардизациј у. Аутор већине публицистичких тексто-
вај е пој единац, а средствај авног информисања окренута су масовном реципиј енту. Д а би они са што
мање напора и у пгто к раћем времену добили и дек одирали ин формациј у, новинари у извесн ој мери
прибегавај у клишеима. Прималац се навикава на одређени начин пласирања ин формациј е кој и се
понавља сваки дан у сваком број у, nrro доводи до одређеног степена аутоматизма. С друге стране, у
новинском стилу се уочава и сасвим су пр отна тежња, тежња ка ек спресивности, а фр азеолошкеј еди-
нице су ј езичка средства кој а умногоме доприносе сликовитиј ем, су гестивниј ем и упечатљивиј ем
представљању садржај а. Но и они се често доводе до руба клишеа и стереотипа.
26Они кој и се по еднако пот ебљава свим стиловима станда дног езика.
дј у р ју у р ј
60 Је л ен а Јо в а н о в и ћ

д) 1. Битна каракт еристик а морфолошке стру ктуре овога чланка ј ест е његов
именски27карактер. Н а смањену употребну вредност глагола утиче аналитички
и информативни при сту п теми . Д оминантну улог у имај у именичке синтагме са
падежним атр ибу том. Нај више ј е оних са падежни м атрибу том у генитиву, са
предлозима и без њих (исп.: бит ка око имена Македониј е, м исиј а р азр ешења
спор а око им ена БЈРМ , позив шефа гр чке дипломат иј е Д ор е Бакој ани итд.28),
потом следе именичке синтагме са п адежним атрибу том у лок ативу (и сп.: по-
ср едник у Ат ини и Скопљу \ поср едник у гр чко-македонском спору , ст ав у одбр а-
29
ни итд. ) , за њима по у честалости долазе синтагме са п адежним атрибутом у
акузативу, са предлозима и без њих (исп.: пр ипр авност пр ед долазак ; у позор ен
"
на „ нове пр овокациј е ) и коначно, нај малоброј ниј е су именичке синтагме са ин-
стру менталним падежним атр ибу том (и сп.: озбиљност (с) кој ом македонски зва-
ничници чекај у изасланика Е У; званични р азговор и са мак едонским држ авним
вр хом ) .
д)2. Как о пр еовлађуј е у потреба имени ца тако су и пон ављања ч еста. А утор
их много пут а и на више начина пок у шава избећи синонимизациј ом именских
речи и израза. Синонимско варирање захвата пет тематск и кљу чних лексема у
тексту : Мак едониј а (исп.: држ авни врх М акедониј е; шеф држ аве Бр анко Цр вен-
3
ковски; премиј ер Никола Гру евски; пр едседник владе; председник држ аве итд. ),0
Грчка (Ат ина; званична Ат ина; шеф гр чке дипломат иј е Д ор а Бакој ани; Гр чка) ,
Метј у Нимиц (Мет ј у Н им иц; изасланик г енер алног секр ет ар а УН ; изасланик
УН ; Нимиц; поср едник УН ) , Д ора Бакој ани (шеф гр чке доплом ат иј е Д ор а Бако-
ани о а Бако ани и лек сем ' ећи ' . Спе и ич ност ва и ањ показ е лек -
ј ;Д р ј ) у р ц ф у р р у уј
' '
сема рећи кој а се у овом лик у не у потребљава, али су зато њени смисаони екви-

27 Више од половине пот ребљене лексичке грађе запремај у имени це, а мање од трећин е -
у
глаголи . У овом тексту нај више има облика перфекта (исп.: ...ниј е било дилеме...; Црвенковски ј е
поновио... ; Званична Ат инај е ouimo р еаг овала...; ...Д ор а Бакој аниј е власт има у Скопљу пору чила...) ,
затим следе облици презента (исп.: ...ст иж е на позив...; Др ж авни вр х...ј е у ст ању пр ипр авност и...;
...значај но j e...da наст у пе...; Македонски званичници чекај у...; ...последица ј е информациј е...; ...ниј е
извесно...; Гр чкај е пр от ив...; Гр чка не пр ист ај е...; званично скопље не пр ист ај е...) , док су у мањем
број у заступљени облици футура (исп .: ...с каквом ће пору ком ст ићи...; ...Мет ј у ним иц ће бит иу позо-
р ен...; биће познат о овог вик енда...) и потенциј ала (исп.: ...свака би разлика...могла бит и...) . Будући
дај е информисање добрим делом окренуто збивањима у нај ближој прошлости, разумљива ј е пој ача-
на употреба облика прошлог времена. Активни перфекат се понекад замењуј е обликом пасива или
рефлек сива или комбинуј е са њима (исп .: Нару шена к охабит ациј а... помер енај е...; ...Мет ј у Ним ицј е
позван... ; Ниј е се одм акло...) .
28 Исп . ош: д ж авни в х М акедони е; ст ање п ип авност и; изасланик генер алног секр ет ар а
ј р р ј р р
УН ; спор око имена Репу блике Македониј е; кохабит ациј а између шефа држ аве Бранка Цр венковског
и пр емиј ера Николе Гру евског ; дилема око идент ичног ст ава; одбрана у ст авног им ена Репу блике
Македониј е; пр овокациј е Скопља; одлука Македонске владе; (зло) упот р еба им ена М акедониј е; име
земље; име север ног су седа; име свој е др ж аве; пр омена у ст авног имена Репу блике Македониј е.
29 Исп . и: власт и Скопљ ; ист ор и ска чињеница у вековном пост ој ању г чке држ аве; Гр чка у
у у ј р
м еђу собној кому никациј и.
30 Исп . так о е: македонски званичници; Скопље; дипломат ски к гови Ск опљ ; македонска
ђ ру у у
влада ; власт и у Скопљу ; север ни су сед; Македониј а; звани чно Скопље; Репу блика Македониј а; маке-
донск и др ж авни врх ; земља.
 С т и л с к а а н ал и з а н о в и н с к о г ч л ан к а 61

валент и веома разноврсни. Пре свега синтаксичк и : крећу се од ј единица, прек о

несамосталних констру к ц иј е до иск азних. целина, потом семантички : деперсо-
нализациј ом, тј . пасивизациј ом и рефлексивизациј ом, и десемантизациј ом, тј .
њеном трансверзиј ом у дру ге глаголе (к ретања, мишљења, слу шања, ст ања, из-
р и ц ања става , ве
у р ења и сл .) или н оми н ал не из азе
р , и коначно - стилистички :
у потребом сермонициј е као стилске фиг уре кој ом се деконкретизуј е, тј . прикри-
ва извор информациј е (исп.: н а р у ш е н а к о х а б и т а ц иј а изм еђу шефа
држ аве... и пр емиј ер а...; н и ј е 6 и л о д и л е м е око идент ичног ст ава...;
Цр венковскиј е п о н о в и о...; м о ж е с е ч у т и... итд. ) . 31
3.3. А д ек ват но биран им изразима и дру гим ј езичко-стилским евокациј ама
ау тор чланка пој ачава интензитет мисли читаоца, тј . реципиј ента.
а) Заменом или пој ачањем у обичај ених облика организациј е тек ста - оства-
руј е се спрег а ек випотентних ј единица чиј а ј е функциј а формативна: „ п омоћу
њих се - к азано р ечима Симића (2001) —ј единице орг анизуј у у веће склоп ове
"
ди ск урзиј е . Стилски сврховитим гомилањем ј езичк их ј единица, тј . к умулаци-
о
ј ,м и са становишта у потр ебљене ј езичк е г а
рђ е ва и
р ј ативним п онав љањем к он -
стру к циј а, тј . комплементациј ом, - аутор доприноси комплетизац иј и чланка: про-
дубљуј е у ствари његову комуник ациј ску ефициј ентност. Редовно не описуј ући
директном номинациј ом особинеј едног чињеничног елемента, већ преношењем
пажње на н еки дру г и опис у з чиј у се помоћ пр ви чињенични склоп приказуј е, те
су п р от ст ављањем ск у пова елеменат а у оквир у исте знаковне стру к т ур е, - М иле
Раденковић на линиј и компарациј е и контраст а остваруј е диск урзивни усп он или
пад знаковних стру ктура, тј . граду ира их .
б) Језичка основа овог а чланка углавном ј е стандардна, но ипак налазимо
ст
од у пања или г шке32. У четвртом параг рафу налазимо г решку кој а доводи у
ре
пит ање ау торово познавање стандардној езичке норме, тј . пр авила конгру ен циј е:
П оследњи пу т С к о п љ е и А т и н а с у о спору око им ена д е б а т о в а л е у
ок т обру . М еђу тим, озбиљност г решке умањуј е чињениц а да се у н овин ском ј е-
зи ку у сталило метонимиј ско именовање држ ава називима њихових главних гра-
дова. К ако ј еј език кохерентан систем у кој ем ј е све повезано - „ то би требало да

31Исп. ош: знача но е да п едседник владе и п едседник д ж аве н а с т n е с а и с т и х n o

ј ј ј р р р у
з и ц иј а... ј ер би свака р азлика м о г л а б и т и n o г р е ш н о n p о т у м а ч е н а; озбиљност ... n о
е а Ни "
с л д и ц ј е и н ф о р м а ц иј е... ; Мет ј у миц п о з в а нј е „ н а к о н с у л т а ц иј е ...; ...c n o
р т р а ј е...; ...с а как вом ће п о р у к о м с т и ћ и у Скопље...; Нимиц ће б и т и у п о з о р е н н а
'н о в е n о в о к а и е '... Тако с е к а а к т е и ш е о д л к а... Зва и
p ц ј ; р р у ; н чна Ат ина ј е outmp o р
е а г о в а л а...; Д ор а Бак ој аниј е власт има у Скопљу n о р у ч и л а... ; От у да и п р о т и в љ е њ е да
се у им ену земље... к о р и с т и н а з и в... ; званично Скопље н е n p u c m aj е... ; В а љ а п о д с е т и
т и да власт и у Скопљу д ај у n p u c m a н а к...; Гр чка у м е ђ у с о б н ој к ом у н и к а ц иј и... м о
ж е д а им е н у ј е...; Ш т а ће донет и Мет ј у Нимиц... б и ћ е n о з н а т о...
33Онемог бити ј езичке: п авописне, г аматичке, лексичко-семантичке, и стилске. Нп . пог е-
у р р р р
шан пренос речи у нови ред, меш ање број ног и словног означавања број ева, нелог ичности у речени -
цама и сл. Тако у дру го м параг рафу налазимо техничк у, тј . словну г решку : ...и з б е г a ej у акт ивно-
ст и... Н овинар углавном нема времена да обрати пажњу на исправност текста, а лект ор понекад
у о п ш т е н е п о гл ед а ч л ан а к .
62 Јел е н а Јо ван о в и ћ

значи - (Риђановић 1988: 36) - да ако у ј едн ом таквом систему промиј ените ј е-
дан детаљ, ви покр ећете ланчану р еак циј у кој а ће подстаћи низ дру гих пр омј е-
"
на . Језиком ј авне пору ке, тј . поп уларним , а у исто вр еме и књижевним , тј . у
оквирима општег ј езичког духа, - служ ећи се то ј ест „ ј език ом кој и ј е ослобођен
свег а што би било кар актер истично само за говор ј едног к рај а - к ако запаж а
Младенов ( 1980: 57) - и што би људима из других к ругова онемог ућавало или
"
отежавало разу мевање , - аутор свој чланак комп онуј е у такту стилске норме.

3 . Закљу чне напомене

1. Представу о новинарском стилу не можемо стећи на основу неке готове

теориј е, или позај мити из теориј е књижевности, већ на основу г рађе из написа
наших новинара, на основу неких конвенциј а кој е владај у у стилу ј едног новина-
а
р , или г ру пе новинара, или н овина а
р у општ е од е
у р ђ ен ом раздоб љ и од
у у р ђ е е-
ном медиј у (штампа, радио, телевизиј а) . Смисао проучавања новинарских пору -
к а огледа се у првом реду у њиховом описивању и сређивању ј езичких средстава
с обзиром на њихову информативну, едукативну и рекреативну функциј у, и с
обзиром на њихов значај у друштву. Д итава привредна и ду ховна активност ј ед-
ног колектива - мислимо (Симић- Јовановић 2002: 80) , нпр.ј едног народа, у крај -
њој линиј и су део ј авности, образуј у ј авно мњење, у прављај у њиме и усмеравај у
њег ов р азвој ."
2. Као посебан ј езички систем - новинарски стил прилагођава се потребама
ј авног информисања: избором предметности и избором знакова за приказивање
изабране предметности. К ао део стваралачке праксе - остваруј е зн ачај ну ј езичк у
и стилск у ширину, пок ривај у ћи целок у пну пр едмет н ост савременог ж ивота и
задовољавај ући интересовања широког к руга читалаца. К ао нај чешћа лектира
масовног читаоца - ут иче на промену става корисник а или на утврђивање посто-
ећег . К ао самостална ј езичка и стилска кат его и
р ј а - новинарски стил утиЧе на
ј
општу писменост, ј езичк у к ултуру и у кљу чен ост у систем ин формисања.

Л И Т Е РА Т У РА

Буг ар ск и 1995: Р. Бугарски, Језик од м ир а до р ат а, Беог рад : Словог раф.

Ек о 1973: У. Еко, Култ ур а, информациј а, кому никациј а, Беог рад: Нолит.
Ж ив отић 1979: Р. Животић, П ослер ат на р епор т аж а и њене ст илск е одли-
ке, Ниш: П росвета.
К ј ер кегор 1981: С. Кј ерк егор, Освр т на мој е дело, Беог рад: Графос.
М л аден ов 1980 : М . Младенов, Новинар ска ст илист ик а, Београд : Научна
к њ и г а.

О бр адовић 1958: Сл. М . Обрадовић , К ако да пост анем новинар , Беог р ад :

' '
Графичк о преду зеће Сл. Јовић .
 С т и л с к а ан ал и за н о в и н с к о г чл ан к а 63

П ет р ови ћ 1989: Вл. Петровић, Н овинска фр азеолог иј а , Н ови Сад : К њижев-

на зај едница Новог Сад а.
Ри ђан ов ић 1988: М . Риђановић, Језик и његова ст ру кт ур а, Сарај ево: Ау тор-
с к о и зд а њ е .

С имић 2001a: Р. Симић, Општ а ст илист ика , Беогр ад : Нау чно дру штво за
неговање и проу ч авање српског ј езика.
Симић 20016: Р. Симић, Ст илист ик а ср пског ј езика , Беог рад : Нау чно дру -
штво за неговање и проучавање српског ј езика.
Симић- Јовановић 2002: Р. Симић , Ј. Јовановић, Основи т еор иј е фу нк цио-
налних ст илова , Беог рад : Јасен.
Ст ан ој чи ћ- П оп ов ић 1992: Ж. Ст аној чић, Љ. Поповић, Гр ам ат ика ср пског
ј езика, Беог рад : Завод за уџ бени к е и наставн а средства.
Ст ефановић 1976: М . Стефановић , Редиговање, Ск р ипта за п олазник е Но-
винарске школе, Беог рад : Н овинарска школ а у Беог раду.
Тош ов ић 2002: Б. Тошовић, Фу нк ционални ст илови, Беогр ад : Београдска
к њ и г а.
64 К њижевност и ј език , L IV/ 1-2, Беог рад, 2007.
Су бота 13. ј ану ар 2007.
П О С Р Е Д НИК У Н V А Т И НИ И С К О ПЉ У
Б ит к а о к о и м е на
Ма к е д о ниј е
Метј у Ними ц у нов ој мисиј и раз решења сп о р а ок о имена БЈ РМ
стиж е на поз ив шефа г р ч к е д ипломатиј е Д о ре Бак ој а н и
Спвцијално за »Политику*
СК ОПЉЕ, 12. ј ануар« - Државни врх Македонн-
ј с ј с у стању приправности пред долапак Метј уа
Нимица, изасланика г снсралиог сек рстара У Н н
п о с р ед н нк а у г рч х о - мак ед о н с к о м с п о р у о к о н ме -
на Репу блихе Македоннј е у Атинн и Скопљу . На-
рушеиа кохабитациј а изме|)у шефа држ ане Бран-
ка Црвснховског и премиј сра Николс Груевског
помереиа ј е у дру ги плаи ј ер, барсм до сада, ниј с
било дилеме охо ндентичног става у одбрани
уставног имсна Репу блихс Махедониј е. Црвсн-
ковска ј е поновио да ј е „ значај но да предссдник
влад с и п р с д се д ни к д р ж ав с и аст у п е са и ст и х п о -
зициј а, у саг лашено и коордннирано, ј ер би сваха
разлиха, маха"р и у ниј анси, могла биги погр сшно
пр от у мачена .
Озбнљност кој ом махедонски зваличници чекај у
изасланиха ЕУ , последнца ј с информациј е да ј с
М етј у Нимиц у Атииу позван „ на хонсултациј е" ,
те да први пут откад спор трај е ниј е извесно са ка-
квом порук ом ће ст ићи у Скопље. У днпломатским
кр уговима у Скопљу се мож е чути да ћс Нимиц у
А тини бити упозорен на „ нове провокациј е Схо-
пља" . Т ако се, наиме, харахтерише одлу ха махе-
донск е владе да ск опсх ом аеродрому да нме „ Алек -
сандар Велики" . Званичиа Атина ј е тим поводом
$
С В ЕТ
оплро реаговала, а шеф г рчке дга шоматиј с Д ора
Бахој ани ј е властима у Схопљу поручила да се
пр идржавај у Привременог споразума и „ избсгавј у
акгивности кој е могу бити погрешно схваћене" .
Грчка ј е изричито против свахе (зло)употребе
имсна Мак едониј а, к ој е ј е, како понављај у у А ти-
ни, историј ска чиљени ца у вековном постој ању
грчке државе. О гу да и противљење да се у имен у
з с мље , и н с само зем л>с , сев е р н о г с у с ед а хо р и ст и
гсографски пој ам М аксдониј а.
Посдедњи пут С копље и А тин а су о спору о к о
имсна дсбатовале у октобру 2005. године, алн се
ни тада, као ни током десет протеклих годнна ниј е
одмахло од почстиог става. Грчха ни под хој им
условима не пристај е да ссверни сусед у имечу
свој е државе користи назив Македониј а, а зваиич-
но Скопље не пристај е иа промену уставног имена
Рспублихе М ахсдониј е.
Ваља подсстиги да власти у Схопљу дај у приста-
нак да Грчха у међусобној кому иикац нј и и за свој е
потребе М ахедониј у може да нменуј с хахо год же-
ли , ал и д а за сав о с т а л и с в е т в аж и њ е н о у ст а в н о
име. Шта ће из Њуј орка и А тине у Ск опље донети
Метј у Нимиц биће познато овог вихенда, кдд по-
срсдник У Н стигне на званичне разговоре са макс-
д онс к и м д р ж ав н и м в р х о м .
М к ле Рад ен к о внћ