Лаза Лазић 

 
Рен
-   Извините, молим,
Станите за трен,
Да ли сте, случајно
Ви господин рен

- О не, не, никако.

Немам времена,
Жжжурим...Уосталом,
Ја са жена рена.

- Ви сте, значи, реница,

Нашег рена женица?
- А ко сте ви, молим?
Пардон, ја сам ренде,
Звано још и треница...
Сузе, сузе, сузе,
Обришите сузе,
Ви млаки, ви јаки, ви
Здрави к’о дрен,
Јер овде се струже
Љути корен
Рен.

Опростите знате,
Због нежнога носа
Нећемо се ваљда
Сви одрећи соса.

О не, не никако,
Ни једнога трена,
Кобасица кувана
Не може без рена.

Краљица Викторија
И Џорџ, кувар њен,
- Учи нас историја-
Волели су рен.

Хенри Осми, зна се

Славни суверен,
Јео је к’о дете
Хреновке и рен.

Али,
Шта ме се то тиче,
Прошлост – то је сен,
Сузе, сузе, сузе,
 Обришите сузе,
Ви млаки, ви јаки,
Ви здрави к’о дрен,
Јер овде се струже
Љути корен
Рен.