Štitna žlezda – hormoni štitne žlezde

utiču na rad svih ćelija

Šta je štitna žlezda?
Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu,
specifičnog izgleda u obliku leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem
delu vrata. Poznata je još i pod nazivima štitasta ili tiroidna žlezda.

Hormoni štitne žlezde, koje ona stvara i luči u krvotok, direktno utiču na
rad skoro svake naše ćelije. U pitanju su hormoni tiroksin –
tetrajodtironin, T4 , trijodtironin T3 i kalcitonin.

Hormon štitne žlezde T4 sadrži četiri, a T3 tri atoma joda, za čije je

stvaranje neophodan jod iz hrane, kao i endogena jedinjenja: protein
tireoglobulin, tireostimulirajući hormon (TSH) i enzim tireoidna
peroksidaza.

Značaj hormona štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde neophodni su za pravilan rad svih ćelija
organizma.

Veoma su značajni za:

 Pravilan metabolizam. Oni pospešuju stvaranje toplote, podstiču

sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera,
rad srca.
 Doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola i održavanju trudnoće.
 Podstiču sposobnost učenja i pamćenja, utiču na emocije.
 Ključni su i za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu.

Simptomi oboljenja štitne žlezde

Najčešći oblici bolesti štitne žlezde su hipotireoza, kada ona proizvodi
nedovoljno hormona, kao i hipertireoza, koju karakteriše preveliko
lučenje hormona.

Hipertireoidizam – pojačan rad štitne žlezde

Hipertireoidizam nastaje kada se pojačano luče hormoni štitne žlezde,
a karakterišu ga simptomi kao što su:

 gubitak u težini sa povećanim ili čak očuvanim apetitom;

 umor,
 slabost mišića,
 pojačano znojenje i osećaj topline
 ubrzan rad srca i paltipacija
 suvoća kože i kose,
 poremećaj menstrualnog ciklusa,
 nesanica, anksioznost, razdražljivost, emocionalna napetost
 izbačene očne jabučice
U slučaju pojačanog rada štitne žlezde snižen je TSH, a povišeni su
nivoi hormona T4 i T3.
Hipotireoidizam – smanjen rad štitne žlezde

Hipotireoidizam je predstavlja stanje u kome je smanjeno lučenje

hormona štitne žlezde.

Većina simptoma nastaje kao posledica usporenosti metabolizma, a

simptomi po kojima se prepoznaje smanjen rad štitne žlezde su:

 porast težine uz slab apetit i opstipaciju.

 zamor,pospanost;
 stalni osećaj hladnoće,
 zaboravnost, usporen rad srca,
 bleda, natečena koža, osećaj oteklina
 poremećaj menstrualnog ciklusa,
U slučaju smanjenog rada štitne žlezde je TSH povišen, dok su
hormoni T4 i T3 sniženi.  

SAZNAJ VIŠE:
Saznaj o uticaju ishrane na rad štitne žlezde – Štitna žlezda i ishrana.

Uzroci poremećaja rada štitne žlezde

Čest uzročnik smanjene funkcije tireoidne žlezde jeste hronični
autoimuni tireoiditis Hašimotov sindrom, koji se potvrđuje testiranjem
antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg).

Pored autoimunog procesa i nedovoljan unos joda putem hrane jedan

je od najčešćih mogućih uzročnika hipotireoze. 

Manjak joda je najčešći identifikovani uzročnik hipotireoze širom sveta,

naročito u planinskim područjima.
Dejstvo pojedinih lekova i prisustvo infektivnih bolesti, kao što su:
fibrozna upala šrtitne žlezde, hemohromatoza, sklerodermija,
amiloidoza, mogu da uzrokuju hipotireozu.

Autoimuna bolest poznata kao Grejvsova bolest  (Bazedovljeva bolest) je

najčešći uzročnik hipertireoze u svetu, posebno kod kod dece i
adolescenata. TRAt treba određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu
bolest.

Kad se analiziraju koji hormoni štitne žlezde?

Ako osetite bilo koji od gore navedenih simptoma povećanog ili
smanjenog rada štitne žlezde dovoljno je da uradite hormone TSH i FT4.
Ovo su parametri koji najpreciznije govore lekaru o stvarnoj, trenutnoj
funkciji i aktivnosti vaše štitne žlezde.

Hormoni štitne žlezde T4 i T3 u krvi mogu biti slobodni i vezani za

proteine. Kako su samo slobodni hormoni aktivni, preporuka je da se
laboratorijski mere slobodne frakcije, dakle – FT4 i FT3.

Savremene analitičke metode omogućavaju merenje slobodnih hormona,

međutim, međulaboratorijska varijabilnost metoda prilično je velika, što
treba imati u vidu pri tumačenju nalaza.

Kad se posumnja na poremećaje u radu štitne žlezde, neophodno je

prvo uraditi analize TSH i FT4. Tek ukoliko je nalaz FT4 normalan, a
postoje simptomi hipertireoze, treba odrediti i FT3, jer on pre raste u
cirkulaciji nego FT4.

Kako je najčešći uzročnik hipotireoze Hašimotov tireoiditis, vrlo je

korisno i odrediti antitela na tireoidnu peroksidazu (TRO) i anti-TPO At.

Osnovni Panel analiza za štitnu žlezdu   u Beo-lab

laboratorijama  upravo uključuje ova tri glavna parametra TSH, FT4 i anti
TRO At.
Panel za štitnu žlezdu
Antitela usmerena protiv receptora za TSH (TRAt) nalaze se kod većine
osoba s Grejvsovom bolešću, koja je najčešći uzročnik hipertireoze.
TRAt treba određivati ukoliko se posumnja na Grejvsovu bolest, kao i
radi procene efikasnosti primenjene terapije.
Određivanje anti-TPO At i anti-TG At kod osoba sa subkliničkim
hipotireoidizmom pomaže u proceni rizika za razvoj kliničkog oblika. Pri
tome, treba imati u vidu da čvorići (nodusi) na štitnoj žlezdi mogu
postojati i uz povišene, snižene, ali i normalne nivoe hormona.

Analize hormona štitne žlezde FT4 i TSH nakon

uvođenja terapije
Što se tiče analiza tokom lečenja hipertireoze, po uvođenju terapije, na
četiri do 8 nedelja treba određivati FT4 i TSH. Kad se postigne stabilno
stanje, to jest kad TSH bude u okviru referentnih vrednosti, analiza se
radi na 8 do 12 nedelja.

Ukoliko je pak osoba na supstitucionoj terapiji, testove treba ponoviti za

6 do 8 nedelja, uvek kad se menja doza leka. Kad se stanje stabilizuje,
kontrola se radi na šest meseci.

Ženama se preporučuju češće kontrole rada štitne

žlezde
Učestalije kontrole se više preporučuju ženama nego muškarcima, jer
smanjena funkcija štitne žlezde može nepovoljno uticati na menstrualni
ciklus i mogućnost začeća.
Priprema za analizu hormona štitne žlezde
Za analizu hormona štitne žlezde koristi se venska krv,  a unos hrane
(umeren) nema uticaja na parametre.

Ukoliko osoba nije na supstitucionoj terapiji, krv se ne mora uzorkovati

ujutru, već može i tokom dana, a najbolje je da to bude pre 17 sati.

Rezultati analiza budu gotovi u toku istog radnog dana.

Supstituciona terapija tireoidnim hormonima utiče na rezultate, te je

bitno da se sintetski hormon ne pije pre dolaska u laboratoriju, već
nakon davanja krvi na analizu.

Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate putem

našeg call centra na broj:+381 11 36 22 888 ili pozivanjem neke od
vama najbliže  Beo-lab laboratorije.
Reference: https://www.synevo.bg/shtitovidna-zhleza/