,,Моја Стерија’’

Прошло је седам година безбрижног детињства са луткама, слагалицама и

осталим играчкама.Мислила сам, да када кренем у школу више неће бити
толико смеха и радости, али ипак ми је моја школа донела срећу.

Наизглед моја школа није лепа.Стара је више од шездесет година и из ње је

изашао велики број генерација.Учионице и школски инвентар су такође
стари.Ипак, када једног дана изађемо из ње, нико од нас неће памтити старе
клупе и столице, већ ће у нашим срцима остати само лепе успомене и
сећања која смо у њој доживели.

Школа је наш други дом и место на коме прововимо доста времена.За мене
је сваки дан нова срећа.Дружење са другарима, понека чарка која прође са
осмехом и загрљајем.Шетња и разговори на великом одмору, дељење
ужине, тихо шапутање на часу и смејање без разлога.Рекреативне наставе и
излети који су најлепши део школовања.Свако лице пуно топлине које уђе у
разред је нешто што се памти цео живот.Наставници који нам помажу и
уводе у свет знања и вештина.Све је то моја школа.

Схватила сам да ће време у шкокли брзо проћи и зато се радујем сваком

новом дану, јер школа је сигурно најлепше доба сваког човека.