Professional Documents
Culture Documents
Технологија - Википедија, слободна енциклопедија
Технологија - Википедија, слободна енциклопедија
org/sr-ec/Технологија
Технологија
Технологија је употреба знање алата, техникe,
занатства, система и метода организације. Овим се
контролише и прилагођава околина. Технологија је
последица развоја науке и инжењерства, иако су неке
технологије напредовале и пре развоја ова два концепта.
Технологија је термин са етимолошким пореклом у
грчком језику од речи technologia (τεχνολογία) — techne,
τέχνη („вештина“) и logia, "λογία" („наука“). Међутим,
стриктна дефиниција је елузивна; технологија се може
односити на материјалне објекте, као што су машине,
хардвер или алати, али се може односити и на шире теме,
као што су системи, методе организирања и технике.
Термин се може примењивати генерално или на
специфичне области, као што су „конструкциона
технологија“, „медицинска технологија“ или „врхунска
технологија“.
Парна турбина са отвореним
Реч технологија се може односити и на прастаре изуме,
кућиштем.[1][2] Овакве турбине
као што је точак. Једна друга дефиниција — у употреби у
производе највећи део електричне
области економије — сматра технологију као актуелно
енергије коју људи користе. Постоји
стање наше способности комбиновања материје да би се знатна корелација између потрошње
направили пожељни производи (и наше знање о свему електричне енергије и стандарда
што се може произвести). Следи да се могу видети живота.[3] Сматра се да је
технолошке промене када се унапреди наше технолошко електрификација била најважније
знање. инжењерско достигнуће 20. века.
1 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Донедавно се веровало да је развој и примена технологије концепт, који је везан само за људска
бића, али недавне научне студије показују да и други примати (као што су шимпанзе), као и
неке заједнице делфина, развили једноставне алате, те су научили да пренос то знање на
следеће генерације.
Садржај
Дефиниција и употреба
Наука, инжењерство и технологија
Историја
Праисторија ( — 5000. п. н. е.)
Антика (5000. п. н. е. — почетак нове ере)
Технологија древне Кине
Технологија старе Грчке
Технологија старог Рима
Модерна историја (Почетак нове ере — садашњост)
Филозофија
Техницизам
Оптимизам
Технологија у идеологији
Види још
Теорије и концепти у технологији
Економика технологије
Референце
Литература
Спољашње везе
Дефиниција и употреба
Генерално гледајући, „технологија“ је однос који друштво има на својим расположивим
алатима и вештинама, као и до које мере друштво може да мења своју околину. Међутим,
2 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Технологија је често последица науке и инжењерства, иако технологија као људска активност
претходи обе области. На пример, наука би могла да проучава проток електрона у електричним
3 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
проводницима користећи већ постојеће алате и знање. Ово ново пронађено знање могу
инжењери користити за израду нових алата и машина као што су полупроводници, рачунари и
други облици напредне технологије. У том смислу, научници и инжињери могу се сматрати
технолозима; ове три области се често сматрају једном за потребе истраживања и давања
препорука.
Историја
4 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Даља унапређења довела су до развоја пећи, које су омогућиле топљење и ковање метала (који
су се јављали у природи у ралативно чистој форми).[14] Злато, бакар, сребро и олово су били
неки од тих метала. Предности бакарног над каменим, коштаним и дрвеним алатима су биле
очите раним људима, те се бакар почео користити од раног неолитика (око 8000. године п. н.
е.). Бакар се не јавља у природи у великим количинама, али бакарних руда има много, из којих
се, загријавањем и топљењем, добија метал. На крају, рад са металима довео је до проналаска
легура, као што су бронза и месинг (око 4000. године п. н. е.). Прва употреба жељезних легура,
као што је челик, датира из 1400.тих година п. н. е.
У међувремену, људи су почели владати и другим формама енергије. Најстарија знана употреба
снаге ветра је у једрењецима. Најстарији податак о кориштењу бродова нађен је у Египту и
датира још из око 3200.те године. п. н. е. Од праисторијских времена, Египћани су, вероватно,
користили „снагу Нила“, годишње поплаве, како би наводњавали своју земљу, да би постепено
научили да је контролишу преко изграђених канала за наводњавање и базена за акумулацију
воде. Слично, народи Месопотамије, Сумери, су научили да користе реке Тигрис и Еуфрат за
исте сврхе.
5 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Технологија старе Грчке је у току читаве антике била потпуно одвојена од старогрчке науке и
филозофије. Стотине малих нових технологија и техничких побољшања се појавило током
1200 година антике, попут ножног кола доданог лончарском колу, али се у целини технолошки
темељ производње није променио током целог раздобља. У неким се гранама технологије,
попут рударства, појавио индустријски стил производње, а постала је уобичајена и трговина на
велике удаљености. Но већина производње је остала заснована на занатству и локална, а
занатлије, традиционално склони скривању свог умећа, су настојали да монополишуи своје
вештине, не ослањајући се на писану реч, науку или филозофију природе.
Технологија старог Рима је дала највеће техничаре и инжењере античкога света и неки чак
кажу да је сама римска цивилизација једно велико техничко постигнуће. Чињеница да је стари
Рим дао нама познате инжењере, од којих су неки писали књиге (што уопште није било
уобичајено за инжењере), попут Витрувија и Фронтина (око 40—103.) сама по себи сведочи о
важности инжењерства и технологије за римску цивилизацију. Грађене су поплочене цесте,
јавне зграде, спортски објекти и аквадукти. У том раздобљу није било већих открића у
технологији, али су постојећа умећа и направе развијена и побољшана за упорабу у великим
размерима. Римљани су били велики импровизатори, битно су побољшали постојећу
технологију, али су дали тек ретке нове изуме. Мање узвишен изум, али не и мање важан за
римску цивилизацију, је цемент, који је био кључна нова технологија коју су увели Римљани, а
која је градњу од камена учинила много једноставнијом и јефтинијом, што је дословно
зацементирало ширење Римскога царства. Док је римска технологија цветала, римске науке
готово да и нема. Врло је мало дела преведено с старогрчког. Римљани нису ценили грчку
математику, науку и ученост у целини. Рим није дао научнике. То збуњује оне који сматрају да
су наука и технологија увек и нужно повезане.
6 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
У алате се убрајају и једноставне машине (као што су полуга, вијак и котур), и сложеније
машине (као што су брава, машина, електрични генератор и електрични мотор, рачунар,
радио, те свемирска станица, као и многе друге).
Филозофија
Техницизам
Оптимизам
Курцвеил је такође познат по својој историји универзума у шест епоха: (1) физичка/хемијска
епоха, (2) животна епоха, (3) епоха човека/мозга, (4) епоха технологије, (5) епоха вештачке
интелигенције и (6) епоха свемирске колонизације. Прелазак из једне епохе у другу сам по себи
7 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
је Сингуларност, а претходи му и период убрзавања. Свака епоха траје краће време, што значи
да је цела историја универзума један џиновски догађај сингуларности.
Неки критичари виде ове идеологије као примере сајентизма и техно-утопијанизма и плаше се
појма унапређног људског организма и јединства технологије и човека који подржавају. Неки
су чак Карла Марка описали као техно-оптимисту.
Технологија у идеологији
Често, кад је нешто ново, сматра се бољим у технолошким и инжењерским круговима. Појам
одговарајуће технологије се развио у 20. веку да опише случајеве или када није било пожељно
употребити најновије технологије или те које су захтевале приступ некој централизованој
инфраструктури или опрему и вештине увезене од негде другде. Еко-сеоски покрет (eco-village)
је нарастао делимично као реакција на ову бригу. Средња технологија, више брига економике,
односи се на компромисе међу скупим, централизованим технологијама развијених земаља и
тих технологија које су за земље у развоју најделотворније за употребу, имајућу у виду високу
незапосленост или мањак средства.
Види још
Бернард Стиглер Главни списак: Теорије технологије
Златни чекић
Погодна технологија
Висока технологија
Дифузија иновација
Историја науке и технологије
Постхуманизам
Иновација
Принципи мера опреза
Интернет
Стратегија технологије
Економија знања
Техно-прогресивизам
Луис Мамфорд
Технокритицизам
Лудизам
Технолошка еволуција
Техника
Технолошки детерминизам
Технолошка процена
Технолошки сингуларитет
Историја иновација
Технолошко друштво
Технолошка конвергенција
Технореализам
Технолошко стабло
Трансхуманизам
Наука и технологија
Телеметрија
Економика технологије
Технокапитализам
Теорије и концепти у технологији
Технолошка дифузија
8 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Референце
1. A Stodola (1927) Steam and Gas Turbines. McGraw-Hill.
2. Britannica, Encyclopædia (11. 02. 1931). „Sir Charles Algernon Parsons (British engineer) -
Britannica Online Encyclopedia” (http://www.britannica.com/EBchecked/topic/444719/Sir-Charles-
Algernon-Parsons). Britannica.com. Приступљено 12. 09. 2010.
3. Electricity in Economic Growth (http://www.nap.edu/catalog.php?record_id=900). National
Research Council; Division on Engineering and Physical Sciences; Energy Engineering Board;
Commission on Engineering and Technical Systems; Committee on Electricity in Economic
Growth. Washington, DC: National Academies Press. 1986. стр. 16,40. ISBN 978-0-309-03677-1.
4. Lahr, M. Mirazón; Rivera, F.; Power, R. K.; Mounier, A.; Copsey, B.; Crivellaro, F.; Edung, J. E.;
Fernandez, J. M. Maillo; Kiarie, C. (2016). „Inter-group violence among early Holocene hunter-
gatherers of West Turkana, Kenya” (http://www.nature.com/doifinder/10.1038/nature16477).
Nature. 529 (7586): 394—398. PMID 26791728 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26791728)
. doi:10.1038/nature16477 (https://doi.org/10.1038%2Fnature16477).
5. Educational Foundation for Nuclear Science, Inc. (1954). Bulletin of the Atomic Scientists (https://
books.google.com/books?id=rw0AAAAAMBAJ&pg=PA61). Educational Foundation for Nuclear
Science, Inc. стр. 61. ISSN 0096-3402 (https://www.worldcat.org/issn/0096-3402).
6. Jones 2006, стр. 20
7. Brosnan, M.J. (1998). Technophobia: the psychological impact of Information Technology. стр.
155. London: Routledge.
8. Mercer, Calvin. Religion and Transhumanism: The Unknown Future of Human Enhancement.
Praeger.
9. Bostrom, Nick (2005). „A history of transhumanist thought” (http://www.nickbostrom.com/papers/hi
story.pdf) (PDF). Journal of Evolution and Technology. Приступљено 21. 02. 2006.
10. Carrico, Dale (2004). „The Trouble with "Transhumanism": Part Two” (https://web.archive.org/web/
20160908070459/http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20041222). Архивирано из
оригинала (http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20041222/) на датум 08. 09. 2016.
Приступљено 28. 01. 2007.
11. Carrico, Dale (2005). „Technoprogressivism Beyond Technophilia and Technophobia” (https://web.
archive.org/web/20160908070510/http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20060812).
Архивирано из оригинала (http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20060812/) на датум 08.
09. 2016. Приступљено 28. 01. 2007.
12. Smith, James; Nair, Ravi (2005). „The Architecture of Virtual Machines”. Computer. IEEE
Computer Society. 38 (5): 32—38. doi:10.1109/MC.2005.173 (https://doi.org/10.1109%2FMC.200
5.173).
13. Bisson, M.S. (2001). „Interview with a Neanderthal: An experimental approach for reconstructing
scraper production rules, and their implications for imposed form in Middle Palaeolithic tools”.
Cambridge Archaeological Journal. 11: 165—184. doi:10.1017/S0959774301000099 (https://doi.o
rg/10.1017%2FS0959774301000099).
14. Davis, J.R. (1998). Metals Handbook, 2nd Ed. Materials Park, OH 44073-0002: ASM
International. ISBN 978-0-87170-654-6.
15. „Integrated circuit (IC)” (http://www.jedec.org/standards-documents/dictionary/terms/integrated-cir
cuit-ic). JEDEC.
9 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
16. Wylie, Andrew (2009). „The first monolithic integrated circuits” (https://web.archive.org/web/20140
707051552/http://homepages.nildram.co.uk/~wylie/ICs/monolith.htm). Архивирано из оригинала
(http://homepages.nildram.co.uk/~wylie/ICs/monolith.htm) на датум 07. 07. 2014. Приступљено
14. 03. 2011. »Nowadays when people say 'integrated circuit' they usually mean a monolithic IC,
where the entire circuit is constructed in a single piece of silicon.«
17. Horowitz 1989, стр. 61.
Литература
Horowitz, Paul; Hill, Winfield (1989). The Art of Electronics (https://archive.org/details/artelectronic
s00horo) (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 61 (https://archive.org/details/artelectronics
00horo/page/n79). ISBN 978-0-521-37095-0. »Integrated circuits, which have largely replaced
circuits constructed from discrete transistors, are themselves merely arrays of transistors and
other components built from a single chip of semiconductor material.«
Davis, J.R. (1998). Metals Handbook, 2nd Ed. Materials Park, OH 44073-0002: ASM
International. ISBN 978-0-87170-654-6.
Jones, Steve E. (2006). Against technology: from the Luddites to neo-Luddism (https://books.goo
gle.com/books?id=YwPP4pGRAwgC&dq=Neo-Luddism). CRC Press. стр. 20.
ISBN 978-0-415-97868-2.
Educational Foundation for Nuclear Science, Inc. (1954). Bulletin of the Atomic Scientists (https://
books.google.com/books?id=rw0AAAAAMBAJ&pg=PA61). Educational Foundation for Nuclear
Science, Inc. стр. 61. ISSN 0096-3402 (https://www.worldcat.org/issn/0096-3402).
Electricity in Economic Growth (http://www.nap.edu/catalog.php?record_id=900). National
Research Council; Division on Engineering and Physical Sciences; Energy Engineering Board;
Commission on Engineering and Technical Systems; Committee on Electricity in Economic
Growth. Washington, DC: National Academies Press. 1986. стр. 16,40. ISBN 978-0-309-03677-1.
Ambrose, Stanley H. (02. 03. 2001). „Paleolithic Technology and Human Evolution” (https://web.ar
chive.org/web/20070614011947/http://www3.isrl.uiuc.edu/~junwang4/langev/localcopy/pdf/ambros
e01science.pdf) (PDF). Science. Science. 291 (5509): 1748—53. Bibcode:2001Sci...291.1748A
(http://adsabs.harvard.edu/abs/2001Sci...291.1748A). PMID 11249821 (https://www.ncbi.nlm.nih.g
ov/pubmed/11249821). doi:10.1126/science.1059487 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.105948
7). Архивирано из оригинала (http://www3.isrl.uiuc.edu/~junwang4/langev/localcopy/pdf/ambros
e01science.pdf) (PDF) на датум 14. 06. 2007. Приступљено 10. 03. 2007.
Huesemann, M.H., and J.A. Huesemann . Technofix: Why Technology Won’t Save Us or the
Environment (http://www.newtechnologyandsociety.org). New Society Publishers.2011. ISBN
978-0-86571-704-6.
Kremer, Michael (1993). „Population Growth and Technological Change: One Million B.C. to
1990”. Quarterly Journal of Economics. The MIT Press. 108 (3): 681—716. JSTOR 2118405 (http
s://www.jstor.org/stable/2118405). doi:10.2307/2118405 (https://doi.org/10.2307%2F2118405)..
Kevin Kelly. What Technology Wants. New York, Viking Press, 14 October 2010, hardcover, 416
pages. ISBN 978-0-670-02215-1.
Mumford, Lewis (2010). Technics and ***. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-55027-5.
Rhodes, Richard (2000). Visions of Technology: A Century of Vital Debate about Machines,
Systems, and the Human World. (https://archive.org/details/visionsoftechnol00rhod) Simon &
Schuster. ISBN 978-0-684-86311-5.
Teich, A.H. (2008). Technology and the Future. Wadsworth Publishing, 11th edition.
ISBN 978-0-495-57052-3.
10 од 11 17.4.2021. 23:26
Технологија — Википедија, слободна енциклопедија https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Технологија
Спољашње везе
Archaic Human Culture (http://anthro.palomar.edu/homo2/mod_homo_3.htm)
Stone age man (http://www.historyworld.net/wrldhis/PlainTextHistories.asp?historyid=ab10)
Ancient 'tool factory' uncovered (http://news.bbc.co.uk/1/hi/sci/tech/336555.stm)
The Encyclopedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences (http://books.google.com/?id=VANVA
Датум и време последње измене странице: 15. март 2021. у 03:06
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
11 од 11 17.4.2021. 23:26