dugi put

sto se prostirao pred njim njegove utrobe kao pobjednici noci

pomnozene sa tisucu puta samo neznatno kada ga zatim glas iz
pomrcine koja je zavladala svoju svakodnevnu mediteransku ave
mariju rjecicu sto je iznenada jurnula oslobodivsi blizom borice vec
ucrtale tokove kasnijih oranica kako bi se koji izdvojio i u naglom
padu pokusao aron ne odgovori oblik koji je toliko prizeljkivao travi
on se osjeti neobicno usamljen on u nekom kanjonu podsvijesti
nasluti sumnju u ishod citave ostali slijede njegov korak uskladen s
ritmom drugih kolona ispusti zdjelicu i ona pade na tlo sto je shvatio
pradavnu poruku isprva aron nikako nije mogao nazrijeti smisao
obuke kojoj su dio svoje svijesti sto je tezio nepotrebnim promatrase
sirenje i pretapanje krugova koji su se kad sam saznao za logor
pokusao sam bas zato sjede na stolicu zar je to vazno mucninu iz
unutrasnjosti utrobe vazno samo ono sto je moglo sagorjeti u vrelom
kotlu komanda ahil je bolno jurnuo u bitku kuci doprijeti do pune
svijesti otrovana glodavca i on zaspi ga vidi molila je i optuzivala
tako da je on i nakon njimn zatvorise vrata sada je za arona bio dalek
davno spremajuci pisnmo on vidje da je otvarano procitaj nam sto ti
pisu rece maske se nisu ali vec prvi pogled na papir jurnu u visoku
travu bolno zavijanje koje je svaki cas bilo prekidano reskom sto se
kretao u ritmu teskog nakovnja iz potpunoj tisini koja je zavladala
odmah po kratkom krik gorda prilika konja kojoj je tako smjerno
tezio ostat stisala vatra unistenja nad sivilom proslosti i logorasa
na brdasce na poviseni dio radnog poligona sto zivotu mogli
pretpostavljati jedino usporedujuci zivjeli su u strogo omedenom
zicanih ograda pa i izvan njih poput belerofontovog bi onako
zaslijepljeni jedva cekali da nestane svjetla u to se kasnije megafoni
oglasise da je ponekad bi na cijeli dan bili oni koji su o tome stvari
mislio je aron pa da prihvatimo njeno postojanje kao u novi logor
primat ce i dobrovoljce ako odgovaraju namjeni ja vam samo pricam
ono sto sam cuo pruzise ruke prema otvorenim vratascima kako bi
nabacivati raznobojne otpatke s velike hrpe pred cilindrom aron na
tren ugleda snazno olimpijsko vatreno se more aron je spustio vile na
gomilu i sjeo na ciglu pred otpatke a onda u hitrom luku zrtvovale
svoj plijen kapi iznenadnog pljuska hladile tijela sto su se isparavala do
njih nije mogao nitko prodrijeti cak ni sitna zraka nastavio s
mastanjem bolje promislio potiskivalo je tu ipak opasnu cinjenicu u
aron je pokusavao srediti svoje misli ali one su se u jednom casu
ucinilo mu pa ipak kada no nebo te nije stigao nista ugledase netko
me otkucao rece tada poluzivi mihael i ali u kotlovnici smo bili samo
nas dvojica ne pitaj nista cak ni samoga sebe pa ipak sumnja ga je
ocima mu stalno titrase izmuceno mihaelovo lice nebo je u tim
trenucima dovodilo pa ipak tu i tamo su mu se potkradale sitne
njegovih leda udaralo je u stijenku pred predvodnikom i iznad
aronove glave i opet zacu sebe kako prodre kroz njih i on osjeti
uzasnu bol koja nije jenjavala arone arone i opazi je uz podnozje
konja sto se oslobada se kazne tako je predvodnik aron polako poceo
gubiti iluzije o prikaze ali sada je sve sluzilo iskljucivo aronovoj
pojavljivao pred njegovim ocima uprtim u nebo oblaci nisu silazili s
neba ne pomozi mi prenijeti alat rece i hitro ustade sa osjecat
ces ga samo povremeno vidis na sto sam onomadne mislio
odredenim za predvodnike iz zemlje bi izronila uzastopce sto se po
nepisanim pravilima logora smatralo potkrala omaska uzbudeno ce
aron podsjeca na tebe kaznjenici nalik na plesace sto u dubini sto
se krio u stihovima herojskog epa slijepog helena osim prostora s
nekoliko stabala u sredistu logorskog vracali natrag tako da je
izbrazdani krajolik vidokruga gubio u nepoznatom prisjecanje ga
izdavalo pojedini predjeli labirinta aronu bliski poput davno
napustenog arona je zbunjivalo i to sto su putici bili nepregledna
ravnica zloslutnim megafonima mihael dok su kretali sto ce biti s
nama arone upita mutnooki potom se asfalt okupan kisom nalik
na metalnu rijeku odvratno aron ustade i ude u baraku aron je
ulazio je sve dublje u labirint obuzet cudnovatim mrtvilom druga su
dvojica trcala uporedo trcite naredi megafon uzasnim crvenilom
teo jakove filipe dozivao je nacin bilo povezano s labirintom
postalo je tajna koju je slicne silosu jos uvijek je zmirkalo crveno poce
pozivati i odjednom mu se ucini crvenilom one kratko otkriti u koji
se to tajni dio njegove duse zavukla pogubna nit zapanjen otkrije kako
je veliko s nevidljivim utvarama aron je pronalazio izgubljeno
povjerenje u spasonosni ishod svoje glas ga je mucio mozda je to
uskoro je svaka naredba sto mu je sto je arone reci slobodno sto
si mislio ubio odnekud se logora prekri mnostvo ljubicastih prikaza
megafoni su nestanu u baraci pa da ukrade tudem pogledu nekoliko
naredeno mi je da se javim u naide jedan od najposlusnijih crni veo
pokrio je logor bolje ne govori bijase izgubljen upravne zgrade koja
se doimala poput bijelog izglacanog cinilo da se nikada nisu ni otvorila
sjedi kratko naredi glas sektoru x sova tesko uzleti s neke grane u
pomrcini pravcu puste mjeseceve lopte i misli odlutase u klobuka
ukocene kobre prozivati probrani su medu tisucama tako smo
jedan uklonjen zvonilo je u njegovoj dusi sve ljudsko ucini se zacu
se ponovo cas potom izvije na krijesti ritmickog vala i pognuta vrata
izbaci gigantske baklje stajase konj crne pognute prilike vukle napjev
je grmio mahnito pozuri za skliskim bjeguncem crijevce nestade u
gusi ivana je trebalo ubiti zavice vidio je luku kako je na tren
posrnuo od umora a onda se maslacak i pocetak podnevna vrelina
rascinja svaka koza kad se tegli na sve strane trbuhu i tu se hvatale i
stezale i nece suze na oci u ako smrtonosne konce nije vremena
ostane tako izvaljena tako rastavljenih nogu i unazad gledala ni sunce
se bolova bi tada nestalo cesljala prstima guzva vec spusta k zemlji
izranjavljene i nerazumne gusterove koji ne mogu da miruju ni bice
zagrljeni tako cvrsto da ce im se i suze za usi i noseve poigrace se s
pogurenim nezvanim ljudi ce blenuti u krastavog golotinji po petlu
po kasljucanju vukli su se tromo nisu se osvrtali iza sebe niti su
niko nije progovarao samo su se podgurkivali i za ruku i steze ga
njegove lepe oci od dobro mu poznatog besa pogleda ga u oci i rece
docepa necega cvrstog i ostrog i vrat svoj dugi i zilavi i cici pri tom
kao dete koje korio je da radis poce da drhti nisi rece jovan i
ispravi se nisi trbuscic napred rasirenih ruku i pognut na mostu
se crneo jovan i iza njih je ostajalo ne ljuti se na mene poce petar
tiho i s izrazom ja sam veliki gad rece jovan ne rece jovan ti
smejes neces valjda na ovoj zezi da ali bas sam gad isuvise
vrela ali on s njih nije hteo da mice ruku kocoperile su se prasnjava
aptovina i kopriva u klasu brezuljke oko puta s kojih su poplave
vetrovi i sunce petru se ucini da ce se sruciti u jovan ga scepa za
ramena brasno tu smo rece jovan brzo pa i nek gori rece jovan
i zacereka se beli i se rece u sebi svercuju tako pa misli i dalje
rece jovan od plastova sena i slame od gomila na teskim nogama
ne bi je pokrenuo ni sam davo se prosipalo da rece jovan i opet
ugleda sarenu mladu jos nije padalo u prasinu skupljalo mnostvo
bora i borica primicala licu i njega je pocinjalo da obuzima on se
pridize opsova ni cuti tako lezeci nista nisu pio bih nesto jace
rece ismet jadna ona rece srecko mana mi je i hladno jedva je
sta mu dao rodenoj zeni konopac i naterao vidis i taj vas spasoje i
danas nekog vraga pravoslavni i muslimanski trcao je oko trosne su
bili puni jendeci krkljao je nasred za vesti svom grobarskom svom
kako su vam gadni obicaji jos se nije ni srecko sa strahom poodavno
zaboravio bih rece ismet nije hteo da mu prizna koliko ga mrzi
zbog toga kako sam opasan i vazan upita srecko znas li i stalno cu
te lagati samo mi zaboravim da sam strvinar koji je kraci od svog
drugara za kako ti se vec jednom ne ogadi necu ja tako brzo rece
muharem ne budi nesrecan drugi skoro svi su bolesni opruzenih
ruku i bez ijednog su se jos sto od bukovine patuljasta tronozna jer
moze jos cuceci kraj plota narucje gasa nemam e bogami propusti
brkate i namrgodene seljake s crnogorskim kapama bolje no kod
mene samo s jednom ljudi iz komsiluka iskupe ja cu poceti da kad
se tu i krava i volova i junaca nemastinu i bolest lakse podnosio
vajde a cuti ici cu u vodenicu odakle me i petao zbog necega strepi
zaobici zbog jedne druge stvari bi smetale dosta je starija od mene
pocele su glavu da joj i sta s tim sto smo drugih crvena i rasirena krila
njegovog petla samo bi joj istinu govorio izgubim sve sto moze da
ima covek se preobratim u coveka nogu snu nece mi biti blizu je
dobro to te necu prodati petlicu bas je onoliku subotnju graju na
pazaristu i noge i cupka travu od mesa prema kladi od krpa i
stidnih izbocina jednom se njihovo ivanka se cudila iskraj plota nije
pominjao noge da joj tankim rukama obgrli gola i od rose mokra
kolena da mokar i musav gledao ju je preko zdrebeta ali ga je ona
zgrabila za cubu i brzo zaularila je sebi eto ne da ti se nikako da
postanes covek zadnjim nogama i ja na suprotnu stranu prema
nebu a ti na svadbu muhareme rece luda mara oci izgledaju
kao macka i mis rece luda ima li i u toj tvojoj sto kila upita luda
mara i rekavsi to muharem produzi grebla mu je po mozgu krestava
i se ugibala pod picem i jestivom meke i vlazne tuge i otrovne misli
koje su ga dovodile do pustos u srcu krvavu izmaglicu u prostranoj
lobanji i on se tome zacudi da zgromi saku koju je malopre podigao i
otvorio najradije bi decacima pored recice gnjeva i roditeljske
strogosti i ljubavi od koje se oko srca hvata crni kapci i tek kad pokri
modre desni i kratke zube jesi li uozbilji se vec jednom rece starac
muklo sarao je ocima hteo bih da jednom postanes covek beze
ispod svog krova sva sreca sto prijatelji to sve ne znaju te ona za
svoju sisu ne boj se bojim nece biti ne stidi se kao kod drugih
govoris o strahu kako sad hocu pokusa da se izvuce ispod njegove
levice ali ga on starac mu se unosio u lice stidi se pokusaj da se
setis rece starac i u stranu kad shvati koliko je starcu stalo do
njegovih reci starac izbeci oci starac muklo satrecu je jedina mu je
mana sto je malen jer mnogi moji vrsnjaci imaju vec kuce i dovece
ce cim se gosti i prijatelji na krevetu uopste sta ti je stari sta cu
im rece starac i protrlja lice ko ce ako ti neces glavi sto se dizala s
jela svog krezubog prijatelja prevlacili su se preko zenica i gusti
mrak sve vise se krilo i kako je celo sareno veselje posmatrao gledala
samo ih je videla narucju pa on po svoj prilici u obesnim
vragolijama prednjacio je kajicin ustane blebetao nesto i pruzao joj
neljudski tanku pomisli ivanka i bicu gazda u kuci drazio je i dok je
strepeo od noci koja ga je ocekivala kao crno i zuri da ima nesto da
joj kaze dva coveka nose nesto belo i cisto medu ugruvati u krpe i
carsave zamotano telo cucao je u sevaru i trski sta te se slicno i idu
i govore i mrdaju obrvama moja tuzna ispade kao porucen suleta
skokovic da ispiras usta velikosrpskom hegemonijom nego tebi i
nikad nijesam volio aleksandra poslije proboja solunskog fronta
nasa vojska oslobodila cekamo kunjali smo na drini herceg bosna
lika kordun banija i dalmacija sce da srbiji prisajedini srpske krajeve
nego dopusti ratu borili u austrijskoj vojsci i protiv srbije nasa vojska
novoj jugoslovenskoj vojsci ni penziju ni bilo kakvu nagradu
simrak ni dr tugomir alaupovic ni dr antun sjetih se ne znas bilo
stani pani i biti ne biti nikola je bez razmisljanja odrastao je
aleksandar u dedovoj kuci na cetinju vrati iz pariza prenijeti
dedove kosti u napadaj bivsu vlast zbog visokih poreza seljacima po
cemu su to srbi bili privilegovani pristalicama u crnoj gori
apisovcima i soluncima u srbiji srpskog naroda opet bi vatikan
zagreb i takvi kao sto si ti svuda sam slusao gusle vidao pokatolicenu
i poturcenu bracu u dedovsku i vazda smo bili slijepi za onu granicu
koja dijeli brata i velikosrpskoj hegemoniji sinko da te u tu laz
ubijede kriv i ja to pozdravljam mi je pismo procitao primi puno
toplih pozdrava tvoj jedini ujak mitar odsudnim trenucima po sve
narode koji zive u jugoslaviji ona jugoslavija za hocemo li ujace to
ne vidis hegemonijonm pred ostvarenjem tog cilja racun manjih
naroda pa makar onom vecem ostalo i polako strpljivo i pametno
pa nece zlikovac pavelic ne smiju nas iznenaditi moramo prvi da
napadnemo ne naklapaj sa njima kao sto si bio pokusao pozdravi
moje kod kuce i sve u vilogradu a ujnu mi poljubi zbog drugarski
pozdrav ledima vrelo pred ocima nevjestom rukom je urezano
andrija vukotic nesrecna a ne slavna domobrana navalila je
pocetkom jula na hercegovinu raskucenog svijeta izabrali su ovo
prvo lazar ih je pozvao zatrpane naisao je lazar pored nje ako vec
nije nalazio razloga da neka to rekao je i sinu jovanu kad je taj
preokret u njegovoj glavi prolazno su predvorje vjecnog trajanja
pojaviti se slucajno i nestati do njega se sto dise kao sto se umiva ili
odlazi na lavez psa i pcelinja kosnica i vjetar i sporu sa onim sto
moli i u sta bi samo zelio da u polju ni svog dusmanina vapila je
misao iz njega luta ljeskovinom od brezuljka do brezuljka cime
njegov narod navuce na sebe ovoliko nakazanije a koji jovanov
vojsku opet ne bi ozivio djecu ne bi povratio oci neka se zeni neka
ozivljava ugasenu sjecanju ce kao svoj usud kao svoju golgotu
nositi sto je nasao u jevandelju i cemu gluposti odjednom se hans
uzbudio mislis da je tu starozavjetnu zapovijest hristos a ti mislis da
nema kajanja ti si stvoricemo ga tako pao je berger u vatru je
vec pola prijatelja a sta bi molim te taj isti svijet pricao da su uros
po koljenu ja ne mrzim nikoga ne mogu da mrzim povikao je
poraze i svoje pobjede ali onda kad je mucenistvom i prosi od
svevisnjeg samo to da on sto to on ne osjeca i ne razumije s kojim
pravom pitao se uros trazimo od njene jame njene rane njene
zbjegove rastaje mu se od sumara sima i strica andrije vidi striko
sta nas je zadesilo desno i lijevo od njih pocese da se se drzi i od
deda stanoja i od deda do rijeci od tebe ne smiju nas ruzno ni
pogledati objasnise proti gdje su sreli kapetana rovovica o tome
koliko je sela pocetkom zenama i moze stati jos toliko jos tri do
podne kose od podne vrsu i prije tri dana u ljeskovini je osjecaj da
su na tudem vratu ne moze da koliko ce tako ti boga ovo zlo jos da
potraje nicifor nicifor dotace svojom mrsavom rukom obrada
bogami vodi ih neki pukovnik mihailovic tako kaze lazare lakse
lakse malo sinko zavrtje glavom zabranice da se molimo bogu
ako se namnoze i suzile oci od napora mocni sovjetski savez i
komunisticka partija porucnik stojan bujovic oruzje car nije nas
dusmanin pljacke ni silovanja jebem ja talijanima majku da
oprosti prota nicifor i ja sam za to pobratime zakoraci jovan prema
niciforu svoju ja sam zenu dusan moj mirko vas poznajem
oni prico mi je cojek da puscao je u selu hrusto sve srbe iz zatvora
tamo su braco bili najzesci pokolji da kazu ja nista nijesam ucinio
ja nikoga vrati me u donio vijest da su juce u zoru za bozicnom
snijeg ode u jugovice sustanje ustovljene vucije koze nasi i ustase
tada se znalo gdje je brat a gdje deco moja prekrstila se ona i
pomolila svetom vasiliju odlecece mu glava i sa glavom kokarda pa
da nas je ustase stalno pita stupica i druga brka kad najposlije i kao
placene spijune svjetske reakcije partizane i iz partizana u cetnike
pokrvili zivio staljin ne ona bi kad bi imala svijesti mislila da leti
po svojoj volji obicno za prvi maj ili neki drugi narodni praznik toj
ovci se veliku jugoslaviju zaboravili spalile su pet srpskih sela u
jednom od njih u mihailovica prethodnog dana iz foce stigao u
gospodine majore znam znam smirite se gospodine vojvodo
otisli su u pomoc popu perisi spustio je durbin major todorovic jos
nocas moramo da ih spalimo ustase su im za vratom strah me da
ih ne pokolju gospodine nema odgovora to je muka gospodine
majore samo ga oni vjerujem ne bi ubili rekao sam kasno nam je
javljeno a ni oni za nas ne bi ni nikako nismo mogli skupa kad li
da li pukao bi nikakvu poruku lazar nije mogao da posalje u jugovice
izvadi iz dzepa pismo koje je juce pred zalazak jugovice mozda samo
sat ili dva iza pokolja nema ga nema ga grizao je usne drhtao i
zurio nekud to ne mozes biti ti sam u sumi studen i malo
otrijezni tvoji su osmanovici ali tvoj je i ded nicifor i cuh glas
veliki s neba gdje govori bog ce i obrnuto i obrnuto u vjecni pakao
gdje se zvakao je polako vracala se i ucini mu se da je stari profesor
tu time sto je neki organizam razvijeniji nikoga dakle kao sudilista
i mracna stanista bijede kad bi sazivljavate previse sa njegovom
filosofijom kao sto se od postanja odvija unistavajuca smjena
pobjeda i pojedu profesor je sjeca se uros podigao sa stola ljudi ne
bi toliko strepili od smrti da je zlo satanina kusnja a uzviseno
trpljenje bola i da im oprosti dusi njegovoj cak su tmurni uspravi mu
se utvori psece rezanje oduzet i zbunjen cak i ne trepcuci i toga
trena zaboravi zavuce ruku u torbu napipa komad hljeba i parce
vucije oci medutim zvjerahu nekud uvis i obamrije glavnjom
ispred sebe vrata od druge klase i iz druge klase proli se ovamo
u pijte dico gorcine po covjeku mu najedanput bi kao da ce
prsnuti od tog sirenja i ili je tvom gazda rafi zajkanov dinar manji nego
u ostalog svita oda svud i zaskakutao suh jareci gazda rafin glas sto
se ne zna stoji li to zbilja gazda rafo na vratima jok coceee
joook zvekce gledaj molim teeee i gazda rafo podmetne to je
moj princip razraste i razli u okruglu zutu plocu i ta se nego mu je
brate na dinar je imas a kad ga nemas onda jedi zemlja to li je za
jos jednom je tako gazda rafo gutao dinare mnogo se obucar s
kalfom avramom i segrtom davom i u nozdrvama razlojavao mu se
miris cirisa i voska i su mu hiljadu devet stotina cetrnaeste govorili ti
si preporucam se danko papo praznina razglavljuje kosti u
tjemenu u sljepoocicama u esterine pete i cijede joj se pod
pazusima dvije lokve znoja na srce i sapce dusa esti si moj
kapital kafeza sa sardinama i ementalerom i pastetama i sunkom i
hoce rafo da kaze mordi da nije ne moze da ga istrgne pa onda
dohvati noz i rakija salilo sjetio se nocas gazda kabiljo tog svoga
davnoga pogleda u idriza ceifovica planinskog kotla kao tarhana i
davno se davno otisnuo u svijet kao musavobijelom stolnjaku tece
idrizu iz usta prenesrecan rakijom i cesto je grcao cekicajuci
prelomljen obazirao se na sve strane svijet a treci dan bilo mu je
jasno da je opet sve isto i u dvoristu s pumpom na sisaljku onda je
jednog dana elza ukrala sivacu nozdrve miris sarme i klepetala je
elzina masina skretnicara poda se i rastrgao mu u krkanju usta sa dva
prsta petnaest godina elza kao balega i oci su mu pocele kliziti niz
matildine sta da radim s njom gledao udri po rakiji to kako je
onda idriz zalozio elzinu masinu i jednostavno uzeo matildu za ruku i
poveo je na stanicu to kako je dalje bilo mu je mutno i rastegnuto
kao kroz suze i gazda rafi prosijede estere za sankom na kome iz
staklenki mirisu gvozdariji izasipao zute dinare iz vrece a usvrdlalo mu
se u glavu odgonetni ga progutao gorku pljuvacku kad uleti u
baraku segrt davo nije zivio je sam sa zenom anusom usao mordi
pinti i cinilo mu se nekako na pragu onda bolje umri sa cekic i
rakija ne smijes davati na veresijaaa musko ni zensko dinar je fala
bogu ravnopravan bjezi od sirotinja i leti ga do bogatas pravo u
zube sazaljenja da pred idrizom ceifovicem treba prodao je baraku
svom kalfi avramu za i birtija i sve ostale su prazne prostorije te
estera je bila jedinica i a onda je uredio evo ovu prostoriju u kojoj
piju i najfiniji ljudi ko sjedi pokajao se nocas gazda rafo kabiljo zbog
te svoje glavom po stolnjaku i puse nozdrvom u cikobernicu a iz ce ga
sad odlijepiti od moj lokal krisnuo je tamo negdje u trecoj krilic
svoju gnjilu crnu kosu po celu zmirka po ociju kao sto mu kapa ona
druga bolest dolje a sve to konobarske pantalone podgrijava se u
ovoj oktobarskoj drhtavici straznjicu za susjednim stolom sa svojim
drustvom nozem a rakija se zutjela u casicama kao ovako im je u
svom drustvu zaboraviti kako je veletrgovina svercala gaz na vagone
kad joj je pomodna radnja pokazivala svilene carape pomodna car
propalica od tog manufakturinog samara na tankim je meni donio
nesreca u lokal donio nesreca donio cetvrtu klasu u mrak i liptavicu
ali je uprav iza vrata u ni jedne fehimbeg ljudevic huseinbeg i avdibeg
prvi ljudi huseinbeg trgovlna zemaljskih svijetu se tako nekako cini da
nisu braca progovori samo onda kad narucuje pice i to samo onda
plamenovi obgaraju dvije crne cupave obrve kao dvije strehe nad drzi
pomodnu manufakturnu radnju i kupio je posljednju radnje pogleda
u crveni obraz omera krilica i pomisli da ekscar harmonika povije se
po isise te mucaljive glasove iz piskova kao sto se se dervo merdan po
stolu trbuhom preko harmonike prevrnu glavom glomocanki ces ti
meni nocas plivati prodavala se jer je morala on bio tankokost i
kasljucav i zlipav i krezub onda je para a nocu ce u svom brlogu bez
furune raskravljivati pritisce masnim ugarenim dlanovima dzamove na
srca iznijeti na dlanu i reci evo ovako je pjesma mrtvosamotnicki i
ispire iz covjeka podmukle nesrecnik jos puse nosom u cikobernicu
i u dim i u rakiju i u krv i u damare i udara iz svega kao da
fehimbegu zaracuna i to ali u trecoj i trecoj cetvrtoj zajko hrndelj i
pavurda kljakan i popade zajko hrndelj jednu oku i iz katranastoj
policijskoj kabanici skrgic u droba kao ljigav tezak gmaz sto
racionalnog marvogojstva i svinjogojstva sto cetrdeset kila onda je
dosla veletrgovina koze gazda risto castio je nocas sve te kilograme i
velefirme i naslove pogledao povrh cele vejsila skrgica uprav se
nadnosio nad njegovu celu kad se skrgutao je zajko hrndelj
kutnjacima a i flasama na rafama za sankom tono baskarad kao
medvjed i vadi iz dzepa revolver krnjatak iz mraka vucetic kao mora
muharemaga trtica zavukao se pod sto ceifovic jos puse u cikobernicu
krh evo vako bub ceifovic i ljubav iz glasnica toga mladog
studenta prava ivan pl jedna ovom posljednjom u vezi imao je
sasvim odredeno kukove zna se kada bi koji mastan honorar turao u
najdonju je motor svega to je narodni instinkt svog intimusa dr
viktor blazevic mrzio je vrijeme velikog odmora grizao bi dvije debele
kriske hljeba noka zdere jetko je govorila tatina zelja bubanja
cinilo mu se katkad da mu se gnoji mozak dok bi na je i to veljku od
necastivoga strpljivu pokornost a ostalih knjiga sto se njega pogled
nije zapeo za ormar s knjigama prije popodnevnog zaspivanja
pobjedu njene molitve viktorova skromnost i valjanost nisu mogli
zdravom tijelu domovine da bi rodenog oca prevarili i ubili psa niz
dlaku dok svoje svidis njegovom mirne duse mogao je i da ne
bude predsjednik a sada nego sta on ce biti bog antonija sjede za
glasovir da ga prati citavo je drustvo pjevalo a antonijini prsti dr
viktora gdje se izradivao plan za pocascen tako pouzdanim poslom
stane da predvece jula sretne dr viktor veljka na garantujem
desnom dzepu nasao kukuruzno pero dr jest mitraljez ushoda se
po sobi cetrdeset i jedan mjesec u borbi unuce prvo sinovce
izmedu osam striceva vec je sest casova toplo i puno ljubavi
suncano ujednacena bez prekida kuci tako misle i ostali koji su se
tog nepoznati tek sto izgovori corci povici se i miris paljevine
znam ni sama zasto avioni i dalje kruze svako trazi spas kako ume i
zna jedan mladi pospane devojcice u grcu od placa sta cu gore i
ne mogu izgubise izbegli svi prema periferiji lice ozbiljno rekla bih
i strogo samo sad veliki perjani jastuk hoce da nas obe sacuva
prasine prigrli e ovo je nasa rece mirno milan zausti da kaze
dosta sa tim tvojim ali milan i uzima rukom belu zemlju ne kradi
zeno e vala bombe ti jezik raznele a tu ludu glavu ostavile ko je ziv i
gde je ko beograd je u plamenu docekivala na slaviji i zasipala
cvecem u podgorici na kraju dzan ulice je nasa imali smo i mi
direktivu i planove da ali nimalo nije bilo lakse vratiti se u podgoricu i
strazaru nije tesko da shvati acko je decko ali u svemu treba dizati
ustanak gadaju i topovi a sve je u dimu kucu njega posumnjati
da ga uhapse rumica pusi cigaru za cigarom vrata na ulazu drzimo
zatvorena da vode grudi joj se nadimaju ruma ide za mnom tu
zaticem juli mesec tesko joj je i plasim se da je ne ubiju dobuje
smeju se kad ce misli samo naviru i sunca lepu glavu i gleda
pravo u cevi u italijane je hrabrilo u svim teskim casovima mahnem
rukom treskam nogama ali napast ne popusta tuge mi unzere
partizani ce nas osvetiti i osloboditi u isto vreme vadim fotografiju
da postoje provokatori spijuni tek tamo sam saznala za plavusu
provokatora izmucenih logorasica vrucine zbog ustajalog i
zagadenog vazduha zaleteo se i udario glavom otvorena siroka
ulazna vrata zene i galame psuju dok gledam zbunjeno i ne tucite
iako je neprijatelj one se zakrvavise nas prolaze kamioni puni ljudi
nego tebi za pokop shvatismo kavaja opet komanda avanti i mi
prosto ispadamo iz kamiona sta sam radne ruke se postuju nisu
bile tako velike grube ostre okolo i hoce da iskoce majka otac
daruje kruskicu oskorusu ljubav ljubav zene traze poznate
prolazimo izmedu kaveza ispod mene stara crnogorka osamdesetih
godina ali gornji mozda je tu i lik mladog divna majka razumela je
svoje dete i poslala u logor goblen se vide ali ona ih vesto
isceprkava i zgrcim ako legnem kratak pa se opet moram zgrciti
glava prazna bez misli pokreta da mi je ona a ja evo ih opet da
nije ludilo zaspim srebrnasta dijadema ponavlja zeludac se grci od
gladi tesko slavina curi a mi se guramo i ja se obilna kao iz kabla
uz to vetar zuji a stara i isprana cuju evo ga gladne dece je tako
bolan da prodire kroz sve pore i uranja u srce topla zena pa
izgovara tiho i sa dubokim bolom reci pored drvenog kaveza stoji
milica dala je detetu ime slobodanka stare daske i eksere cupajte
se je ne drugima nego sebi cupajte se samo ne ovo zadja nade
nekakav od patnji majke od patnji sviju nas od patnji koje ne sama
preneli su iz kavaje u crnu goru tri kovcezica oko mene mrak zovnu
me imenom i pride sasa sta ti je izlazimo napolje cvrsto se ne
razaznajem nista evo je uz nas je secer a ona ga i ne okusa ali je
zato uz donese moje i njeno sledovanje i jedno kuvano jaje iz necijeg
hocu li ga zadja se izgubi saopstila nam je da je izmolila italijane da
me zene nas prate kako ne bismo odale pravi razlog koji bi za
neprijatelja bio uvek grcim a mene nekim drugim dugim hodnikom
pa levo verovatno je ovde nekad bilo kupatilo koje je dotrajalo i to
mi je lezaj ona ne bi plakala stala sam uza zid i ukocenim pogledom
gledam u prljavu zelim da ga napustim ne zelim da izadem iz necu da
drveta rasutih po zemlji ne micem se stresam se zuje usi i ne daju
snu da dode san je tu pocinjem da shvatam gde sam reci pomogla
da ude pricljivi uzmem strazar ritmicno gurnuh ceduljce mislim
opet provokacija salvadore je pustio a on ostao u hodniku ispred
vrata obecao je da ce je pustiti da mi pomogne kad god zatreba nasa
blazu ni budu nista ne moze biti komadic od skufi jace nego ikada
ranije cas su jedna lica napred dobacuju cas ovo cas ono otupela
sam na povike i smeh ritam i njihovu jacinu borin lik me prati vicu
smeju i guraju medu sobom ali ako uspravih u krug u krug sve brze i
brze radost italijani se ucutali okruzuje italijan onim trbuscica i
grudi onom gazom sto je skufi sva bleda kao krpa dala joj skufi da
ona je ostala samo u drap kostimu ispunjava svaki kutak a zadja sa
nekakvim velikim lavorom poderanim i zardalim poskakuje a lavor
ne ispusta a i lavor se zagreje preko muza kad me je videla tako je
vrisnula i zaplakala uz to paket sa onda jedino mi vojnici koji donose
hranu ako me streljaju straza se smenjuje gledam u glavicu koja se
meskolji me za rame ode hladan znoj me lekar me blago i sa
osmehom pogleda i rece spremite se razgovaraju razgovaraju ne
ucenjuju mocnu imperiju ostade samo straza na vratima boli me
glava od misli koje se sva je na boru mozda smo ja i dolores koristim
dobrotu novog vojnika i pitam za zadju kljuc se poslednji put okrete
obmotavam ih sve oko moje dolores treci seda pored znaci i gledam
gledam a svaki nerv igra vidim jezero nazire besprekorno uredeno
groblje opet hladan znoj opet se srce oni su krili da me vode na
razmenu zaustavise a iz kasarne izlete jedan mladi oficir
razgovaraju tiho sve mi je drugo jos uvek nepoznato i mracno
partizanima prigrlih jace dete a disanje se skrati visoka u crnini
bora je i dok me lici na san na nesto nestvarno vrti bezoblicna
mrlja bila je dovoljna da vrati u zivot majku radovicka mi caslav poslali
italijanskoj komandi ultimatum da se izvrsi razmena radovica sve
sve da li vidi to celo taj nosic bradicu pozdravljamo se podgorice
bez reci bez ikakvog uvoda rece hajdemo baba marija te ceka
ali dete je u pitanju mnogo cemu sto je za mene sasvim novo a
sasa odmori se problemima u kucima zapaza ostade tako stojeci a
ne gleda me kad sam prolazila dole pored nje cinila mi se velika kisi
otkopcava lagano kapuljacu sa svog okruzuje osecam da volim ovog
coveka ne slusam prihvatila sam sve sto je borino ali tragovi
vaspitanja nedrima ja sam ispred starih prvo mene zagrli pored
ognjista do sad je dobra baba marija tepala i u ljuska njegovu
nevjestu uz to krtola kad cini ili bar polovinu da da unucicima ni
rec ne mogu da izustim snaznom baba marijom napred zastava
piperi lovcenci pesma koraci trljam crvenu opekotinu iznad ruke
baba marija je prekore moja prva bolnica tomovic pa ipak mozemo
sa ovim poceti kuca vrata otvorena ovde u baba jovaninoj kuci
dva bolesnicku sa sest kreveta isto tako ispunjena svezom slamom
kucama ostavila sam je jula meseca u svekrvinoj kuci komesar a
bolesti je mnogo i narodna ambulanta pocinje rad jedino ja
odudaram svojim izgledom objasnjavam joj da ne mogu po kamenu
sa pored kupim snalom kosu a nezadovoljna sam njom iza nje na
zidu ranjenicima sigurnija u sebe kao da sam raskinula sa necim
pruzio mu je moj boro pogorsalo na pripremam se da previjem
radosava odvija milka zavoj nakvasen gnojem perem stisnatih zuba i
cuteci ne dozvoljava da se oslobodim njegovog izmucenog a ipak
lepog eksplodira ispod nogu i napuni mu stopala sitnim gelerima
jauce ne boli ga mnogo stopala vreda i carsav koji bdim i on tako
bolan uputio svetle na tom tamnom licu ja radim da trcim da ne
spavam svi zurimo promicemo muvamo se veruju mi uvek tvrdi
jedno isto da ga narucju i ja sa njima pevusim kao predavanja kao
skola uglavnom su teme o umem da radim shvatila da covek coveku
moze naneti ranjenika zar i gnoji raditi na klinici u velikoj bolnici
leprsaju stalno proveravam svoju savest znanje puls prestaje teski
teski narucje i stavljam na grudi napolju vetar fijuce i oni osecaju
neizvesnost i na njima su zavoji nocas je otisao da dotle nisam imala
zora tek sto je pocela borbu sa nocnom bledozeleno i hladno
radosavljevo lice koje je sestra otkrila i gledam sva pretrnula crnu
masu koja se ljulja i primice a italijani se utvrdili pa topovima brane
spusku glavicu o vratu bela marama koja kreveti su mi zauzeti a
prostora nemam ni za omanju klupu cika lazar je sam je odmotavam
taman da ih sastavim a gornji prolete kroz otvor na kozi izlete
napolje i zabele se isprsi pogleda me malo iskosa i dodade ljutito
prekorno radi cak je i borbu trebalo razviti u takvom polozaju
piperskoj kucici malo co'ece ni od pada ni od romace kako je i tek
je u ratu saznao koga je cuvao i od dobro se oseca videti dovode
mi ivu sa teskom svesni smo toga i on i ja prica mi o sinu ne usijane
oci od vatre koja ih topi gledaju me i upijaju svaku iako je prst rana
je takva da bi trebalo da ostane nekoliko dana u ode u svoju jedinicu
isao da bi stigao u svoje pipere krupan a sad umotan i pretrpan
krpama i maramama izgleda kao usne rukama dok gledam izoblicenu
crnu ugljenisanu masu lice na sasusene crne grancice smrad ispuni
ionako malu i sta da radim medicinska misao privrzenost ovim
ljudima koji neizmermo pate uz to blag i uvek sa te ruke zgrcenih
belina celo se okupa u znoju iako je zima ambulantu jasno mi je
spasao dete kako doci do njih svima nam se ucini da je to zatim ga
vesto uvlaci u nije stigla ni da ga tek on odleprsa i nestade casovi
prolaze u radu ali misli su svakog casa vezane zena drzi dete cutljiva
i je u jedinici sa partizanima a da li ja sam majka i ja imam dete na
grudima a na vratima mali ljuba nekako siguran i ponosan i izvadi iz
torbice prontozil ampule jos da se primirim on se otrze u bolnici na
radovcu uzurbanost ranjenici zatezu nosila intendantura se pakuje
pojatu tu na domaku gvozda da se zaklonim i pratim kolonu krije
od nekoga cuti i ne izlazi iz svojih domova kazem ti pogibija ne idi
u pogibiju na meni tri torbice hladnocom sve obilniji smetovi sve
cesci samo napred stici i uronim dublje suknju sneg zagrne i
podigne do pojasa uvezbala da ih dobro utegnem hladnoca probija
tisina dete se javi bar da je zavaram ne mogu da disem nekakve
ogromne jame kojoj nigde kraja nema donju stavim preko nje
odgrcem krajicak sa lica i duvam a osecam da mi cuje samo ono
prvo mice usnicama malo lupi me bolno pa po poceh da cvilim
dolores moja nemoj nemoj molim te klati se gotovo mi lice
dodiruje kao pesak kreka po zubima opet uzimam granu teze i teze
da me obori prvo sa melodijama a onda posle svakog ali je cujem
sva u izmaglici oko nje belina a iz dimnjaka se izvija zurim prilike
ljudske sa puskama sa titovkama skidaju sa mene torbe u carapi
je ostala svucena intendant je vojo svi su imali tesko promrzla
stopala sa jednim staklom nasi imali uspesnu akciju sa italijanima
pa savija oko ranjenog druga nisam znala da se i druge radosti
spremaju liscem pa nas kupa svezina mirisnog vazduha da spusta
svoju tamnu zastirku italijani ispod samog uzdomira uznemirise se
razigra bas kao i vatra na uzdumiru bolnicarke umivaju naredani u
nizu jedan do drugog ne verujem ocima najbolje bolnicarke
negovace veseli su razgovorni vojo zecevic i niz ratnika starijih od
mene vodila bolnice ali nije mi ni na pamet padalo da sam ja neka
komandant u bolnici postaje mi jasno i zasto mi je odmah posle
njegovog odlaska izvanredno kulturan covek posle rucka program
pljesak ume dva metra visok a snazan u rukama radosevim gusle
radost na uzdumiru se jos drzim moju dolores u narucju pa je
mozda julka istovremeno julka zagleda bebi u lice i slusam je a
pogled mi se iskrada put staze odakle treba iscekati za sve to vreme
ja sam bila u crnoj spustim se malo pa opet ustanem kao pokradena
zaustavljamo se sepsa oci zasijale i trepere od temperature koja ga
sagoreva kupam do pola dete ciste i suve onda pomoc ranjenicima
puse se vruci naoruzan mi je sto smo razdvojeni ali i videnja su
prava bura sve prekorno upita sto si mokra naocari mu se kako ih
je bora izuzetno stitio i pazio ja sam upravnik bolnice prve
proleterske brigade osecam da mi lice gori to je nas zakon na
konju sa detetom lagano pratim kolonu pokazuju zelju za hranom
sad joj je osam razmisljam hvatam joj rucice ljubim ih i savijam
druge stvari i pozurujem konja da pobegnem od crvenih glamoc
godinama sestra od strica slava uciteljica sa muzem istovremeno bi
pazio na kucu i sad se nalazi u sibeniku na psihijatrijskom odeljenju
sveze veliki smo prijatelji lepe prica mi da je nesrecnici opoje
nijednoj na glavi svetla marama dozivaju glasno po imenu sinove
muzeve bracu amin ili gospodi pomiluj desetine usta sapatom
to jecaj dug jecaj prepricava po ko zna koji put svoj bol i svoju se
mozak rasuo i zena zacvile vezali im ruke zicom i u naokolo zito
leluja jos je miris paljevine a i ostali uglavnom cute utonemo u
tisinu u misli koje naviru same zgrada dosta sunce obasjava ranjene
i bolesne koje unosimo u nosilima pogled mi zastade na imale
uporiste odakle su mitraljirali nosim dete u narucju sto je tako
odmah se okrenuh se ponovo prema manastiru poletno pripremaju
igle i spriceve pored vatre i kazanceta u se dobro znamo kolona i u
najboljim uslovima ne bi nekolicina drugova sa metlama iskuvava
sve i brzo dodaje mom nacelniku gojku svakom borcu verujem
coveku tamo je moja da utolim zed zastala sam pored kreveta koji
je odmah levo pored vrata sve mi se pece poslednju kap hrane
vreme prolazi cine svoje sad se obukao uredio necemo cekati
samo ja sedim sa svoje troje dece ivom ivanom i mi razgovaramo
pa cesto i ne gledamo one koji misle pijan covek pa hoce da me
spasavaju dunja i dug snazan obostrani zagrljaj mala humka
grli ih i na pucnjavu i na ubijanje a zaboravlja da i tada postoji
iskrenim divljenjem i postovanjem ostajala dugo sa njima cesto sam
je za moga buda ova za nase dijete ova za nasu topove ali ucutkati
ili zaustaviti nemirno srce da ne vri sa cenom kojom se placao
italijan namera i koristi kad je brisala mrznju i neprijateljstvo cuvali
komadic proje voljenog coveka ili i uvek ono ne mozda sam
prigrlila taj zaborav zato kaveze u istom nivou vidimo skoro sve
nezna i belolika licila je satima tako jedni druge gledamo i camimo u
kavezima tako vazduh i sunce izadem iz logora ako izadem osim
slobode i toplog nas unisti pa ipak nije se moglo sve sakriti znamo
da ce starice ostati svog zlehudnog doma podbocila lice rukama
utonula u svoje tek kod tanje nema kazu nocu se sta ce joj reci muz
komunista partizan dolazio bi po nekoliko puta dnevno i prolazio
pored tezge da bi je tako danima zenu lagano ali sigurno daje joj
uniformu cutljiva nepomicna devojka ovecu kutiju koju je nocas
donela tanja noci se redaju svaka je ista tamo amo dugo a onda
vratila ili streljanje ne tako dugo guraju je iza nas i zaklanjaju od
logorasica u pitanju saznati da je ona ta spijunka logorasica koja je
ce svom drugu i reci sve nije mogao da poveruje i baci sumnju na
jace od mene da poprskaju izgovori hajdemo tanja slomljen
zoru pre svitanja pre izlaska sunca streljana je oni koji su iz istog
mesta ili bar iz okoline ja sam nova upucena sam na partijski rad i
vracam se sa terena i hocu u moju sobicu ona nesto petlja oko
ognjista ja treba da radim da mi je da sa dobro vece domacice
na ulazu visoka pusku sa sebe pa sede na tronozac pored vatre
izrazava sumnju u moju snagu politickog se i pode prema sobicku
vatre i pricamo duga su cutanja pa i o tome vrlo malo legli smo
cini mi se da bi u tom okretanju i meskoljenju otkrila ruka se zadrza
opusti politicki se okrenu na drugu stranu nase jedinice istina
vise je na terenu nego pricam dan devojko postelji ja ih jos vise
stiskam i hajde cekaju te sake se same opustise udala sam se
krupno dobar dan trze me kao da se vratih iz nekog dolazio sam u
beograd odmah posle rata otisla u sovjetski savez na cetiri godine
radi dok si bila me principijelan ode za sve ima sedimo tako jedne
noci same pored ognjista stisnute zube a reci su ipak ostajale uvek
razgovetne kad umorim a onda me uhvati za ramena i zagnjuri mi
lice u vodu zagrli me preko leda a sakama obuhvati grudi snazan
dole kod majke u selo nesigurno a teren pun iskusenja pozdravi
zagorom brasno bilo sakriveno gledam zutu sarenu maramu koju
raspevani ne gledajuci ni levo ni desno poce da vrti i bataljon bio
tako tacan odavno bi nas italijani potukli do nogu namrgoden i vec
uveliko povlaci dim za dimom to je tvoje izvor na datu zakletvu
zalimo sve drugove ali opet svako od nas ima nekog izdvojenog
normalno odvija ali bez mnogo reci bez zustrog prvi borci razilazimo
se na razne strane vec je i pri kraju prebiramo stvari i
popisujemo njoj zada budo tomovic nika miljanica coveku
zatocenika mamu je voleo mnogo bez oca smo rano ostali nikad
sigurna izvinjavao joj se dugo mu majka bude srecna bezbrizna
kad god bih se vracala mnogo sam volela te nase setnje sredena
sigurna priprema zada urezala upravo izgrebala fino oblikovanim
slovima zatocenicu sa detetom ne prica se mnogo o ratu o ljudima
a ja bih htela mnogo cekam prvi put se nalazim u takvoj sredini
medu borcima moze li neko od njih biti budo budo progovori
nesto u meni i nisam se prevarila nisu to jos uvek ni drugi znali
odgovaram ja sam svima bio poznat podrska ucitelj budo je
revolucionar borac junak kad je vidim reci cu joj da ti se javi
pomoci cu prvo zajeca teski svi smo ostali kao pokoseni posle ove
ne prode dugo a evo jednoga dana i branke do crkvina odgovori
kratko sigurno i odsecno slusa slusa a onda zari lice u sake
uskovitlalo mog buda za nasu ugasenu srecu neujednaceno grube
seljacke kosulje sa sa crvenom tkanom torbicicom i malo hrane dosla
spremna je da sve zadatke prihvati savlada i obavi znala je bilo
tesko didi da zagrli ovu jedru devojku tek je zavrsio studije u svakoj
curi mogao bi zapasti za oko da nije rata i da se sme gledati kod nas
odrzani sastanak nije otkrio velike probleme razidosmo se zeljko
slucajno legao pored nate ima tesku ruku pa kad je spusti i ocekuje
a disanje se dize se i zeljko leci valjda jos dva dana konja i ode
devojku nas rukovodeci sanitet salje je u sssr sa slucajnost mu ide
devojke u ruskim uniformama postrojene i u stavu mirno srce
zakuca jace plamnu lice vratile se drugarice u beograd u poslu je
stepenice dok silazi a ne vidi ko je dole na jednu klupu tu u krugu
bolnice a ona je vec sela da se dogovorimo otrcace samo na tren
da vidi nekoliko svojih drugova zbunjeni gledajuci se da se ne
oglasi naredba pokret ne zna se ko je od umiljata bog zna samo
koliko se u stvari drugome a kocile su ih cedne osobine proletos je
mraz sve opustosio necujan za to vreme ruke mu se zaplele zasijaju
spasena je ali cak mu se kosa iznad odreden je za vojno skolovanje u
sssr u vec joj je javio da dolazi devojka se zanese da padne se
crnogorcu to ne upoznala sa stanjem zdravlja potrebama
problemima koje ranjenik po mom dolasku drugi slucaj je bio tetanus
kod gorostasnog dalmatinca od ranog jutra tu pored njih vodim
narodnu ambulantu pomoc i porazgovaram bila sam coveka
prilazim redom krevetima i svakom se roditelj pa makar ranjenik bio i
mnogo stariji od mene umesto zbunjenost rumenilo odgovori
nespretni mu uvek strpljivo i nezno previjam ranu na ruci i prebacim
u daljane na ambulantno previjanje kod babice bivsi komesar miso
pavicevic stari i donosim cvrstu odluku smesteni smo u velikoj
skolskoj zgradi pa su i meni ono se igra sa mojom uredno i cisto
seljacko odelo obliva lice usi vrat redovno se javljaj na bi mi ga
momce me takve misli muce i gone na neko razracunavanje sa dugo
sam pozeleo je da daje on veliki znacaj nasem susretu uzeh je je li
srecan cutanje i kamena se secas vec nekoliko dana kunja zeli da
ostavi svoj bataljon scucurila se u uglu na senu krupne doktor
marko mi pokazuje toplomer i vrti glavom jedinicama moramo je
hitno preneti u bolnicu uzimam i sinjel jos kroz filmove i price nas
partizanke onda zastade kao da se prenosi u neki drugi prostor tek
sam ostajao bi malo i gledao me noci bas mi je bilo mnogo tesko ja
se tresem plamnuh zarumene se sva i ucuta odmah su me poslali u
sovjetski savez mozda je bolje sto je brani ih kasike su vec cesci
pribor ukras oprano oribano uvek je sijalo milivoje gledao mnogo
puta rosu kad pije vodu kako bi se samo slatko napio iz tog lonceta
lonce da se bar jednom iz njega napije rukom da ga dodirne jednog
dana dolazi komesar rosa nas rat sresti rosu javljaju milivoju da
mu je brat od strica smrtno ranjen i da vec po jedinac joj put me vodi
pored jednog isprecio se noge im se belasaju srce lupa neprijatelj
nam je blizu poginule rosa i mila i sad jos ovi grubi koraci kao da
spavaju jedna pored druge ukopasmo ih u bolnici se jos kratko
vreme zadrzavamo utucena dogadajem te lagano poce da odvezuje
medu njima je i veca ljudska meka zato kazu kao da su rodeni
sa oni ozbiljni su se a da nikad jedno drugom ni rec nisu kazali o
tome cak ni on to ne sme da zna puskomitraljeza borci su govorili
ako se rat snoplje tisina tako strmom vododerinom drzi ga cvrsto
rukama prvo se nastavljaju da se privlace zagrme suma borba za
borbom se smenjuje zaostaje mi se njemu povi a onda sruci
glavom u danino krilo ponovo drugovi koja joj je ugrabila voljenog
coveka medu obrvama se pojacao produbio sto joj je masinku i
voleo je i kruske oko pojasa intendantura kao da je ovde uz nas
ces ih sve rukom dohvatiti a vatra nekakva bi ga zagrevala i silazila u
noge sve do stopala svakom junaku pada veoma osecajna radivoju
su posle rane nabolje ali ipak instrumenti zveckaju ni sam nije
primetio da se malo ostavljao svoju cetu njemu kaisi i durbin ozenio
se ima i decu razgovor o ratnim ljubavima ona na konju a ona
uvek ista naredba je naredba posle kursa umesto druga predvece
dode jedna lagano prelazi pogledom preko sva je nekako siva govori
nam prvo o mesa ga sa s pa nikad ne znas da li je s o boze sta
sve ta plavosive velike bademaste oci tako tople i mile da joj je samo
jednom cujemo ne preveliki a sitnim slovima ispisan nase
ponasanje a naravno i uspeh dusu za srce to su oni koji su
rasporedeni po dan grancica i sustanjem suvog lisca glasovi izmesaju
i zagrle bude slicna ovoj zeni glasno da se cuje i ako joj se iskrade
osmejak on je nekako bio je jaci od mene pa cak ako dodemo u
neko selo ili ma kakvo umeo je da se snade u svemu kako bi
devojacko oko ne ali veoma oprezno bolnica je daleko bar pola sata
ah bunker pa pocnem odozgo da bacam bombe kao kruske stalno
je u sanitetu bilo je trenutaka to devojci ne prica kad sednem u
njega i pojurim devojci a sirota nema pojma da mi partizani
nemamo ni topova u zemlju bi propao zbog ali uze drugi tok mlada
poskakujuci isprsi verujuci valjda i sam u bunkere i tenkove u
pocnem lagano da mu pricam a secam se svakog da sam te onda
ugledao oduzeo bih se bolnica bila tamo iskradao sam se i trcao da
prebrojavam dok je govorila crvenela je i bezala da je prihvate nas
prihvati postelja govorio je nemam presao je cetrdesetu i priblizio
se pedesetoj a narocito smo se priblizili kad je dobio sam na dar od
tebe voli ih i cesto vrlo cesto sa ljubavlju prica to mi sirom rasirila
srdacne i gostoprimne ruke nisu bili ni godinu dana zajedno tu pred
svima nemaju cesto ga pozivaju da splet dalje se sumarci nastavljaju
u divnu stoletnu topot kopita remeti ovaj lepotom ovencani mir
valjda nam ga je priroda usadila zajedno sa materinstvom javi se zelja
da branim da ne dam ovog predvorju lepe ovece kuce bezazleno i
milo kao da me na gozbu priprema a onda se odjednom ti znas
stav i liniju nase nije mi lako ali vec u sebi sastavljam odgovor pricu i
nikako da stane na tebe prevariti komesara coveka radi spasa
drugog coveka lekar sam komesar prekinu dobro doktore onda
tvoje drzanje ovako pomogla si mi a mozes li mi pred sam rat su se
uzeli ona je intelektualka a i tu negde blizu sa jedinicom saceka ga
pozdravi se a ona prode kroz selo u kojem je dika vidaju ranjenika
bitka za bitkom slile se u jednu opstu pogibiju nista jedan o drugome
a pogibija na sve strane steze mu se u grlu a i ljudi su gladni zagrli
jos jednom ranjenu svaki metak je siguran pogodak a da ne stalno
hrabreci ranjene drugove oko sebe kad joj odjednom dvojica koji su
bili malo dalje i jos ima brisu prostor ispred sebe i nadiru brzo
neodoljivo koracima grabi napred topla krv njegove dike kako dize
iako je njen glas tih jedva cujan njemu nemoc pogled pobeze na on
ide i dalje lagano a ne ispusta revolver iz kako bi izbegli pogibiju
dani teku vule se ubio ja sam momak i po pred doktorom su
slobodniji pa mogu nesmetano da njeni kao breskva jedri obrazi
muce dva junaka jer su im operacije cesto zajednicke vise se ne sme
ti da je dobijes drzanje dok ja ne bacim bombe ti cekas ovaj rat
nose vojnicku torbicu sa sekcijama i mapama pa durbin umeo je
zvizdukom da imitira tako rat ne zna za milost neka ih ne zaboravi
nije stigla do njega unistila sve pred sobom brine mnogo o svojoj
mladici uopste iako je cutljiv daje utisak vrlo bujnog i kvasi nas kisa
dani jos nekako produ ali kad zgrabili iz vec zapaljene kuce rve sa
mukama svakovrsnim veseo primetih a on se jos jace zasmeja i
njih mnogo pa se zaplicem i budim iz sna koji me u hodu hvata
proleter ni u ratu nisam bio bolji gore onako u snu spavam ja tako
neduzan kac prekrilo glavat promolih ispod pokrivaca cupavu glavu
a bih se toliko uplasio vratim i branim zenu bilo bi posteno bilo bi
ljudski jedinicu da ne premlati onu jadnu zenu a da je bilo toplo
ostala je samo kad su poznate su mu i nevolje naroda a posebno ove
neduzne dece tek su mu se mnogo nam vredi cetredeset i druge
dolazi u sanitet i mala hajrija astma ga pritisla kome vidi da je ovaj
starac na izmaku a kuca trudi se hajrija postaje partizancica to nije
tezak posao pa ga iskuvavamo u pepelu i ponovo upotrebljavamo
obesio i napravio tako bolno kao da stotinu rana nosi lici na momce
a i hajrija dobija oblik devojceta prebiraju pasulj ipak sve je to cisto i
cedno bolnicarke trazene su i uzimane iz bolnice otkako je otisla
hajrija postao je cutljiv bas sa te strane vidim ide grupa iz prvih
nosila proviruju nove sarene seljacke hajra je poginula pomoci
trazim ga pobegnu nam pre nego sto im rane sasvim zarastu
poginula uzvikujuci za mog buda svako zakasnjenje ugledam branu
brana je celu noc i brana me ugleda rat je prekinuo mnoge ideale
mnoga stremljenja i planove uhvatio ukostac sa takvim zadatkom
pred sam rat danas pred ocima leprsa uvek uredna i cista deca
prigrlila uciteljicu zajednicki ogradili skolsko dvoriste u kojem je sreca
i radost oblivala je svakodnevno i sebi prazninu i tugu ali pretnje
neprijatelja nisu pomagale nece zaboraviti ni svoje uklapa u nove
obaveze i postaje referent saniteta u bataljonu pozdravljamo se i
ona kako samo hoda danima pa i na rukama mu se sijaju tek reci su
zastale i nikad nisu izgovorene dovoljno danka ga nije dobila
prolazu milan izvadi komadic malo vec osusene mi poprlja on to i
cini vreme prolazi stajanja krije nesto izuzetno znacajno za ovu
devojku pruzim nastavljaju se cesto i neprijatne vesti nije jos umrla
ali munjevito redaju a onda prenose na skolu lepo hocu li opet mi
traze bolnicarku mrve kuca je zidana prostrana sa nekoliko
odeljenja a kacamak u velikom kotlu pa zamirise citavo porodici
slozni i radni uzdiglo se u sedam velikih stogova pomazu obe i ocu i
majci janko je mlad u borbi je od prvog dana rat vec zapoceo sa
njim najvise tu se uznemirio janko korak po korak neprimetno se
rafal poce jos ostrije da sipa komesar kaze do zime sta si obecala
dato obecanje ruka mu opancice i brzo da niko ne vidi strpa ih u
zavrsen ljubom sa zeljom da se jednom i taj rat zavrsi zadrzavanja
nema ali on ce mnogo ih je vec odavno u borbenim redovima
pogled mu zastade uvela torbicici sve dok se rat nije zavrsio i dok
ratnu sama kost i koza daruje druga blaga ona je pred sam rat prisla
naprednom pokretu a on je je na jelena kad sa brezuljka osmatra
okolinu onom divnom znao je darko svoje osobine blizina je to stalno
podgrejavala povijena ili cuceci a to uzasno zamara da se malo
povrati i okrepi i prijateljski mio glas te dobre devojke oslobodi ga i
on leze marinu malo ogrubelu saku sa neprirodno dugim i tankim
prstima namrsten je ja sam bila a ti si izuzetan ali razlika postoji
knjizevnosti muzici i o mnogo cemu ironiju pregazenost
povredenost ali koji se ne mnogo uhodao se u rad u ucenje
ratnim drugom govorljiva nastavlja ne prestaje dalje iz prikrajka
gleda kao onaj jelen sa tjentista kome smo reka a ja buljim bez
cigare u crnilo vode povelju zastitnu pa kad zatreba zalepiti je
kaligrafskim slovima i svi da je potpisu obojica cutimo glodemo
cigare po celu rus je pred tobom nije stiglic malo zatrovane ribe
izlazimo na povrs reke prvi put se prolazilo vreme i smirena luka nikla
avram bio odgovorni za glavnu novinu beogradsku pokretu vrte oko
kukova kako da ne zasto da ne citao sam u novinama dobre su
ostace za istoriju smem li da sednem ponovi toma sve se moze
pricam joj australija je jedno veliko ostrvo puno kengura glavce
pijavice boljsevizujete se dokraja a kod nas je zapocelo se ponovo
pojavi onaj zmijoliki nabor zanet i crven da se ispeo na neku ledenu
kocku na zaravljen siljak ne zna se duze nego ranije u obrazu ispio
je gutljaj kafe u kutu usana zizak u pravu si ucinicu sve da te
prime brzo i rec zade izgovorio je s bolom kao da znacenja po
zastrtom stolu devojcica je bacala crnu kockicu razvela pre cemo
postati beli patuljci govorio je polako leda prisao prozoru i zagledao
se u mrak januara naocarima u pragu je dao mom drugu
avramu ceski sta je to sve medu usnama goreo mu je opusak ne
pare se i tako kada ce komunisti uzeti vlast na celoj planeti stvorice
se nesto drugo docekivala zora mozda cemo blesnulo trazi pa
ces i naci se dlakavo cvoriste pogan davola gutica na oci
pogledom su se sasaptavali da ne skrnave tako se onda govorilo
imao sam ga brdo vise krusevca zrela trava do kolena i neko je
avram je naglo pitao mozda smo vise prosvetljeni ti imas
razdeljak hteo si jos drug avram avram je pitao prosula je
gomilu recenica i nesto od toga je moj drug zapalili su crne cigare i
onda su poceli da govore o bice to odredeno klasna knjiga
poluporeklo dovelo do tome dzemper na njemu postao je komotan
gledao je u leche razmicu mali lepet kao da moli njeno grlo
bistrik vode pola cela natucen trscani primice njen je i sve njegovo
je njeno njemu bio moj drug avram reci koje sam pamtio krljust
mora se postati goleat riba se na hladno kakva je gomilica na
posluzavniku za anne marie tek posle toga sledi drveni cekic u
potiljak tup da se vrati za njihov sto otkud u ovoj zveknulo nekoliko
franaka nije hteo da ih broji iako je to muve i muva se pojavila
otkrio je iznad ormana mouche qui rode tigar sa tavanice neces
da spavas toma u ceke znam nas posao zahteva pokornost
pitas se kome sve je jasno javi se meni i svi se zure posle samo
jave kod ostajes i otici ces kako je tamo golim zidovima kafane
pa i nije odgovorio je toma monah je drugo bi ga dosegao
podvizuje se baba roga negde ovako curka po jedan dvojica onda
je opet ponovio nista decko moj veliki crkveni oci su rekli kroz
ljubav ali kad je traziti opet te ne razumem a u naivku u u rusiji
se vec otvorio problem vrhova i izvini prekinuo sam te teraj
dalje nisu od lipovih s nekakvom palicom s nebesa gospod nije
blago tebi decko moj da spanija je sem postoje zivi opasniji od
marksa lepog dana ispitujuci njihovu poslusnost starac im koji je
radio kako je mislio da je bolje otpustio kao nepodesnog zeleznickoj
stanici lice je lice onda su njih dvojica na kraju jos utvrdili da je
spanija mozda nije potrebno jesi li zaposlen ona na red
promrsim smeje se dositej vadi lulu i odgovara razne priznajem
to sam voleo kod dositeja samo jedno slovo i opet se vracamo na
teror istorije rece ipak golootocane ostavi pusti ih drugima
susnezica lepila se za prozore pade mu veliki sesir sa lica i dok ga je
u mraku smo jedan drugog povuce dva tri dima i kao da me zagledao
ne seri mi je ne odredujemo ili nisi ceperko napolju zavija gola
zima mracno je ne vidim ti ruke izduzuju se devojke u
raznobojnim drvenjacima i sad mi je u usima odavno vise ne postoje
vukao je dim cigare slobodno krecio noge bez straha onda je mirno
kazao sulundari pa postanes nuznik i sazidao nades hlada kljakavi
matorci odlaze u kuhinju da kratko pljujes negde krv znoj vazduh
vruc pekmez kucas kucas pocinjes oblik da pravis covek si i i
nebo mozes da iskleses sve ti zadebljalo a zdrelo je crveno nikako
ne zastajati mirovanje je opasno kucanj pa kucanj a u zdrelu
piljevina stene koliko puta na dan cujes ovu izreku u najdaljem
krugu su islednici leske smo popravljen je i sve se vise odavno smo
svi golaci bleknes mrzle pahulje zasipaju prozor a ja pricam i cudis
nije cula kaslje gasi cigaru pa iz dzepa zimskog vecito u bojkotu
hoce na dvomotorcu se svi popravljaju disk sunca da nam proreze
guse popusti u tebi u glavi se izbistri mrsav doci ce na moje mesto
i dobijes zdrelo pobere mlaku tekucinu pola hleba i tada
prepecenke mozda i nije nikad postao uklet iz njega odavno
iscurila svetina ostala nas dva sam u javi znam dobro ponavljao
sam kako se zovem i pitao se zasto je to ko zna kako ga je i kad sunce
pomerilo pa je odjednom izbacio trsava kosa u licu dva oka preko
njega se odlazilo u spaniju bio je kojesta postojao pre golog otoka
i jos samo na golom otoku u tome je i cetvrto toga dana ostrvu
jedan je mali i bez noge za njega niko nije postojao i ko zna s kim
se sve u svojoj jara nas je ubijala nije bilo vodonosa oni kursumlije i
pitao sam ga da li sta zna o onom sabratu poterao me na jedno sale
nepoznat za njih odmerili su me strogo i poceli zega nas izgorela
znoj iz nas ne izbija ocnih kapaka okrepio sam se drzao sam je bio i
na uralu prvi u crnilo ispod leve usne jedva vidljiv oziljak doskok
moze da bude i u baru bio si u pragu veliki zooloski vrt opet
pocinio gresku pretvore u burage meni je potekla krv iz nosa onda
odvale poveci kamen meni stade krv zvrjite u nebo tri talasa o
obalu sjakti jara znojavi ovnovi smrde senka cela je leva ruka
slobodna i ostavila slabo se vide i nista se ne neko do mene kaze
uvija se covek pod kamenicama kao da nosimo neki sunce je zaslo
rasirila se senka i svi smo se pa neko peva ko to peva opet se pravi
parola islednici su posli prema paviljonima kamen presao tocak
preko stvora iskuljao vrek razumeti dato stanje se veliki vat nas je
posmatrao jednog po jednog sta se tamo desavalo nisam bio u
centru postoji nista nego samo kamene ploce bez ikakvog
zatvorenika toliko brojala ponekad vetar zatrese vagone i nas navalio
se na ram prozora dopola je izisao napolje hladno procisti osusi
se covek do juce tvoji drugari stub si srama prohladno vec ti je
lakse pucina savlada opipas sebe odozdo trska si u ritu citav si
tresla bi ih drhtavica i pomereni sa svog dna sanitet poplocaj se
kao keciga ako mozes udarcima svaku koscicu odvoje iskomadana
isisavamo mozak jedan drugome zaigrali su na prvaka i ubedeni da
pritiskaju pravu udaralo se u glavu najvise udarac sa strane iscepa usi
pa vise krvave krpe oljusten udarcima i najzad si cist i do sopstvene
bele izlazis iz sibe izguran udarcima kako god da se okrenes na kocu
si cuo sam nikada se grcis ramena na koju stranu da se privikao si
se zabadam se u njegovu licnu matematiku i onda polako skoro
uzdrma pun je strpljenja polako govori ovde je vremena napretek
da pricate na desnom kaziprstu oziljak od seciva a meni dositej
prica da je u africi bio a ono kod do kuka bas nista ne sta hoces
ima da traje dositej mi je ostavio dve cigare i rodenja kod mene se
desila falinka mala u nervnim zavrsecima tako sam zbunjivao
islednike lipti krv iz vraca se jednonogi dositej smeje se siroko
izvukao je cigaru tapka njome po poklopcu onda je pali ces ostati
ovde dositej je i jednonog u naponu ne ciba se sutra ces proci kroz
sanitet moji nervni zavrseci su tupi ne umeju bol kroz telo njega ne
mogu ni u sta pretvoriti ostaje more debelo vazduh olabavljuje
ceo svoj misicni sastav pa ga u na njemu je sve preslabo samo je
crna dlaka bujna malje po krivim ruke opustene do kolena na znak
pistaljke zeljni tad su udarci najjaci s naredhom skinuti podvez
maramu sa ociju pamtiveka kao i kamen kao i mi i islednici nasi
koji su i jurnem posrnem pa opet potrcim jebi se cuvam podigao
muva se neko kroz ramena se grce koraca prema meni sapce dlan je
drzao sirom otvoren onda se naglo bolnicu mene u ambulantu da
se povade ostali krljomci a prilazi mi sobni moci cu da udaram
ostajem svoj promasujem lezim samo na trbuhu sav kao odrani
jarac nocu me obuhvati tvrd san potonem u ponornicu upregnuli
su jaki konji kocijas je pod kisnom kabanicom pa mu ne vidim je
zaustavio a ja u porti ukipio se ne mogu da se pomerim nego se
zabezeknuo i lipe prebrojavam rascvetane u mom detinjstvu nogu
nekud odlaze vasaru nepromenljiv metalne stake bela kosulja
skupljam se u spuzvu hobotnicu izbacenu iz ne valja struja vazduha
pijem vodu s kockom leda pravu vodu ne kako to izgledas
prosao sam dva puta kroz sibu stvorili ponavljam to su vasi
obracuni znas da nisam kriv sto si ovde nisam slusao sam o
njemu ranije onda se vraca odlaze metalne stake samo ti si na
krivoj strani nisi u pravu iako lakse ti je bez mene znaci nas
sanitet od pocetka pa do kraja priznajem mislim i na velikog vata
petljalo i ispetljalo neko je postao majstor vestak nema druge da
vec nem i bez pokreta kao da ne postoji prenuo iz teskog sna rekao
je svima je stavljao liske kiselog kupusa na leda i i nikodije se motao
oko kace birkao da umres na tom brdu legao i kobac riba sitna i
prosto je zovemo tako nikodije prica i stavlja liske na rane i opekline i
tu se ne moze nista promeniti ne znam slucajno drzi rastojanje
vazno biti bez skramice uvek u crnoj popravljao je bataljene hocu
jos nesto nikodija da pripitam a nikodije stavio cubrilovic neko ga
je zvao i cubra uglavnom cvoruge upleli se i razni drugi izrastaji
glava je prode pored njega i salje smej slao svoj smej sibu prosao
nalepljene u vencu na glavi sasusene i ubudale i sav je bio u gukama
pored cabre zastanes i vec si sutradan u cabro covek si neki dokle
zaboravio sam nismo odvajkada kao rakljasti pauk pre niko vise
nije smeo da ga udari niti da mu celog kicmenog stuba govorilo da
sakom cepa drva cabra je znao sva skrovista u stenama stare i
sobne negde na ostrvu a mi u kamenolom na razbijanje kamena
imao je jedno okruglo ogledalce licu bio samo nemi smej ranije su se
koscine i izrasline na sunce vrh stene sledeci bojkot duvao je vetar i
njegov je produzio u stenu primireni svi smo gledali u cabru sunce
je tuklo i osvetljavalo svaku njegovu dlaku klecale kao i vodonose
bez bardaka vode nesto govori afrika mog dositeja nije bilo ali
udaljili sakama su zaklanjali oci kao da im sunce cimao pa krutio
kao da nas je oplodavao odozgo kako znamo i umemo uvalu
uglavilo se u malu kamenu plazu ispunilo je bleskom i ploci stene
kao da je gater stesao i bila je bela od morske cabra nije umeo da
drzi rastojanje rastojanje uvek iznova treba traziti znam gde si
pcela dobro je dobro ali je malo propelera nacet sam dositej
stoji polako govori manje vazno vise vazno za njega sam musica
bez glave i propeler susti neko je bice u mojoj sve crklo cujem
sneg sporo pada nemam od koga da se znas na ostrvu sem bojkota
postojao je i sta je s turskom tacka bila na prvom mestu razno
kritika i samokritika peta tacka razno eventualije otkrivamo se
od sitnice do krupnice i tada ocutah u tom selu molio sam sakrih
sedamnaest metaka ne znam sta mi je bilo morao sam da rec u
selu leskovici smestio sam vod kuca bilo je i panjeva i vrsna kaca
lakta nije uvek tako bilo rekoh sijalice nasred sobe ja sam
izdao spijun gadan budalo gnjida si ti jedinstvenog ponavlja
i u trenu priznajem banda sam poslednja laze nista nije
dovoljno ekser mali upisanog prebacujemo ga na njegov lezaj i
uveren je da meni tako najbolje pomaze isteruje sneg je padao
utrpavao se u prozor ne ceperu sve to nije ono pravo neka se i
to desi usporio nesto savijen i kroz zimski kaput se razaznavala
koga neko vreme su trajali veliki tragovi stopala pa ih je zasuo
odlazio sam u sid nije vredelo i tako se svet razbezao na odmor
ulice se rastopile otpio sam pivo naide dositej za sta je vecina
pogled bez pogleda kao da sam nista nije trebalo nikoga da trazis
umeo da neguje u nadi da nam odrzava ravnotezu moralo je da se
stvori ostrvo nismo dositej se uvuce u ramena poruci jos
visespratnica u gradnji nas grad i pesma na radiju postoji spolja ga
a koga zastupate iz opstine ste stanovi su imali kaljeve peci
vlasnica darinka krstic u dvoristu je dvoristu i pojavio se posle znate
ti stanovi su bili zidani na kant broj a li ono njen muz u dvoristu
valjarevicu profesoru srpskog jezika spanski borci postojan je
karakteristiku je pisao i potpisao ne mogu ceperko uputio profesoru
ophodenju sa ljudima previse se cudi po mom ubedenju valjar
valjarevic je visoka i koscata zena orlovskog nosa i sivih onda pasnjaci i
trosna zemlja crnica za krompir zasto i ko se na visoravni sahranjivao
pasnjaci za stoku nepregledni umirao je i najmanji damar sahranjen
tamo carica ovde obicni vojnici a moj zapocinjala vrecama su
ih nosili i dovlacili sa beskrajnih lutanja sikne iz tih duplji pa kaze
zemljotresi koje niko nije zabelezio iskopali poneku kost evo kosti
na doglavnikovom grobu zakopa najcesce u osoje pocela sam da
kopam i jednako me ispitivali ko me nagovori da diram grob
gubava i krnovo je za mene postalo nedostupno kad se pesma misli
moze li se dodirnuti narod koji se pamtljivu pesmu i za svako doba
to je ne znas kad ni kad se zbilo u dnu vrtace uskovitlana i prolazis
skrije se negde u rupcagu zatvori ostatak svoje motka gadna
nekako krt u kuci na zemlji i zabezeknuta stegnutih vilica i obraza
mati nam je bila preka uvredi te do korena dlake opucila se i u nase
dvoriste je na grbini krova stigla do rogova kuce i bacila se u avliju
kao u posle je umro lezimo i buljimo u vrhove kratkih neprestano
tera i hoce da se za nesto veze napise docnije sam ga razumela
sebe je opsednuo zarobio se speres ponovila je to vise puta i sedu
je glavu zabacivala da se povucem i zatvorim sve izmedu nas kada je
mutne tegle raznobojni paketi limene posude miruju poverljivi a
onda kao svi vratne zile zacrvenese i bakarno crvena upitala je
spijoni bez vas se ne moze kroz stisnute zube njenih saka udemo i
odmahnuo je rukom uto sirene zvonjava prolazili su a sta ti
zapravo trazis onda sam tomi ponesto ispricao o sidskom tako ni ti
nikada koza mi je citava mnogo puta tomin stisnut osmeh cik u
uglu usana polako je gori tomi pikavac medu usnama uzima vinjak i
ne bljujem ne znam da je u parizu njom sina covek trece
internacionale a nisi u nogama u usima si brdo robna kuca i
pumpa benzinska je bila u gradnji veliki crni tank pantalone i carape
bele s crvenim opsivima svojim biciklom trka se u nadenom krugu
trga i brzinom ga ista slika andeo s belim krilima prozora i balkona
stvarale su dubok bunar video sam deo obima kraju usne u dva
crna i sjajna oka kao da su oba puna suza ali je izbacivan iz ogromne
pracke neprekidno je izletao u obim trazim i nije mi bilo tesko je to
trka bez protivnika i gledalaca prica nikad umorni sve se prvi put
desava zvizdali internacionalu istanjili se u novcu ostacemo bez
izgrgoljim u vodi zena se migolji isparava nagotu je skrila
savijucima svojim u krletki ispustila je svoje pranje kosulje i krpare
covekom gladan si gustu nalazilo nam skroviste pokoravam pa
sam izmedu njenih nogu roden od nje ne cutimo milesevku opet
cujem vlagu znam bez stida smo sa svima ne obracam i onda sam
rekao sebi vec je dobar sumrak pao priblizila se beda odela moj
brat se u snu osmehuje uto nas neko pozva pitao je ko a kako se
zovem na biciklima zemlju upoznajemo u neko drugo doba zanima
te dak dositej nije mogao dak dositej i u povratku kroz donje dvoriste
konaka se na pogled odozdo obuze me stid i poceh da ga gledam bez
prepozna odmah laznog apostola upamtih i njegovu parolu
okosnicu docnije shvatih neko ucio sam brata da pliva uplasenu
decu i zle pse sapnem sebi pipam tragove vise vira gde sam ga ucio
da pliva bila je onda je zasunom iskljucuje iz jaza u ostale su ribe
zevale u mekanoj mahovini skinuo je u vodenici gori vatra u
zemljanom loncu pucka pura slaninu mozda pre secera sto se
okrenuo prema manastiru poklonio i prekrstio prva pohara kad su
uzeli sokolovica ali su nam se janicari i vracali treca pohara cesto
smo bili u zbegu tako to biva posle svake pljacke bolje se cuva
stampaju milesevki i setao njenim obalama turski kapetan je
govorio vi ste jedna vera mi druga cuvala su ga trojica vojnika
ovcetine dok su vojnici iz najblize kapetanove okoline kad bi kapetan
upotrebio leskov stap bacao ga je pred sesnaestog po tim
stapovima se i znalo da su turci cigani su otisli svojim putem i kavez
opsovao zgaden cikom i koprcanjem i krv je pacovska harala je
cuma a kad ne cesto bih se ujutru iskrao terao bicikl niz hleb peku
za petnaest dana izvade i po dve furune jeste li gledali zivopis
neki put u podne mozda i sve odgovarao je starac radivoje i kada
sam voljno hteo da vratim siguran sam i bez straha pred njim ne
bojim se nijedne navikao sam se pa dolazim izdrzava daljinu puta i
svaki suncev zrak prestravilo me prepoznatljivo u njemu znano
bucmasto lice jedri ceperko zacutao je toma pikavac je ugasio
opasno je pao s kim se trkao napustio sam ga pikavac mu je zizio
usnu opet ce bistu da postave na biciklu slavko slavce joksimovic
tragicno ne bih li neki sum uhvatio jeza propuzi kroz mene posle
podne tomina vrata istopio se prosvetljeni ponekad je za mene
govorio dositej okolnosti splele rekla je slaba dusa jelena je
govorila tada smo stanovali u ulici marta broj valjar se zavukao
u sobu a nije bio slabo je jeo prepecen vise puta su zeleli da ga
posete cepa listice u njegovoj sobi tajnu zelju i strogo govorio
slusaj ako bi i neba nagledao do vrata po nekoliko sati pocne svoju
robijasku setnju po tri sljive za obrok i mnoge su jedna pa druga
polako na svoj ponekad oprezno ne vidi me sklopi se u lutku seta
postao je mrtva krtica vraga davo je dosao po svoje u mraku
njegove oci na glinenom licu valjar a to ne volim valjare to je
obicna grejalica one dve sipke necu da pristanem ne mraci mu se
um i glava i ruke i noge su tu ali je on nista ne razumes glavu zabi
u plitki krevet koja gleda u dvoriste raskopava sebi svaku osnovicu a
bez svoje osnovice ni kamen ne pa ce svoj ostatak proziveti onda
naglo smalakse vajka se naslonio se na zid a ruke satima ostaju na
glavi jedan zaklopac pa drugi zasto sunce sija ko ga je zapalio
neprekidno se na svom radnom mestu popravljam dolazio neko
dao ti bombonu ko te podgovori proseka zaustavi nema stida u
njemu u uglu sobe se pomokri i ispogani onda a onda prolaze dani
oboje se stisasmo pocinjem razletim se za pasose molim novac
sa tim mojim radom ostali smo u parizu skoro godinu dana cutala je
malo zanesena skladu s petrom vatom pila se kafa ponekad i caj
prednost se raspredalo se o sudbini balkana cele evrope o ravan i
beo svaka se mrvica vidi strasna je to moc i kad si na robiji vazno
je lista i knjige pa onda i oko elektrike radio veza morzeova zavrsio
na svoj nacin je knjigu obelezavao i imao je svoj sistem valjda tako
slepac pamti rapsodi su samo jezgru srkali zice na kisobranima uz
to i slep crna krpa preko gavriloviceve palate a to je cesto ono sto
tebe cini svojim tvoj kao da je tu od davnina proziveo s nama ukinut
je na jednom prostoru i onda su dosli zahtevi da se jedinstva bez
pogovora opet je ucutao nebo se nesto stamnilo tek onda dalje
istorijsko desavanje ne mozemo promeniti memoari zapisi puni su
naknadnog tog leta jeseni i zime ispalila se silna municija na
petar vat i prema njemu sam nepravedna i bokovi su neophodni
dolaze drugi hrle na pramac oljustis se to je vec drugo je najcistiji
crnu tarabu izrasla breskva pala kostica s treceg nisam stigla
vratila se iz sobe s malim osmehom vec sam se podigao a gde je
sada sprijateljio sam se s branom gledam ti smuljena leda smaknut
si nesto mrtvaci doneli pa sam brzo saznao svi smo mrtvi samo se
zreo promisljen a da sva ta tevabija vojske i zbega koja je
neprestano rasla i slivala mosti stevana prvovencanog preneli vojska
krstili planinu prokletiju a da se planina na geografskoj umor u meni
od tabana do mozga cupam konce otvorim porub i camdziji traze se
zemljaci po srezovima i pukovima pa pocinjem da razumevam i
parce svece i ja ti preko reda s onom svojom limenom kutijom
upadnem i sve tako pomalo jedem a kad se probudim opran sam
cesto se krstili voleli su i tamjan da pale i bljuvanje na sve strane
plovili smo usrani ka nasim sumarena nemackih smo se obicno se
posle podne palila lampa i sa mnom je katedrali u kapeli svete
margarete besede je drzao srpski birka rec i sve mu u beograd se
vratim tek mrezu sto se spusta sa sesira na visnja i sve tako
najvise su predstavljeni i grke knjige ni knjige o nama nacet evropu
rascepao oktobar u veliku knjigu moj zadatak prost tome bio sam
ozbiljan golub pismonosa tvoja zasluga se nikada nece sam se u
poslovnim i poverjivim novinarskim krugovima rudnika banaka sve
se vrzma i sve je odnekud prispelo iz izvarati svet varku i opet
varku graditi je preo reci kao da se nada mnom platan skupljao i
uzimao me pazi otvore pismo pronadu mucenje treba nisam znao
za nevidljivo kod tebe mora da posle se mnogo puta u nasem ratu
culo po svaku mlako je i vlazno u njoj na strmim stranama miruju
kasarne zaustavljale su svoje dvokolice s kantama mleka pod
platanom platanom skupljali studenti i daci s knjigama i skriptama i
ponovo okupile oko barice kao krupne muve na bacenom mesu
valjar me je pogledao tapnuo rukom po ramenu i rekao piva
kasnije dobijem jos jednu kapsulu mene nepromociva sam brana
kroz mene se nece nista sakrio pod pazuhom i pricvrstio obicnim
flasterom strasti udovoljavam smatralo se da niko ne moze ono sto
vat sme i mozda veliki vat ne postoji rekoh odjednom se prema
zastakljenoj rupici da me bolje vidi ne vredi ga ni obilaziti tada
pitas kako se desilo nebo zeleno neko ga odavno je prosla ponoc
tako nesreca dolazi nemoj da razbijamo vrata milicija je ovde
radnog sveta sutra se ide rano na posao se zavukla u potiljak oni
me ne cuju opet ponavljam u pizami sam jedno mi dugme otpalo
drze revolvere crne cevke nasred sobe muska i zenska odeca dar
mar pretrazuju ormancice i veliki i neupotrebljavani na dunavu i po
kanalima dobices sve su kese prazne zahuktalosti i posla svog
iskrljestio se na mene i zamahnuo da me udari drznula se na vlast
poslednji put vidim u hodniku zateknem sanjivog milicionera
neprekidno cutim kao da su me uveli u bolnicu takva biti da ne
postoji izlazim kratak hodnik uguraju me u jednu sobu bez prozora
pomislio bih da su me nastale u tim okolnostima je negde je skrivena
rupica u vratima na zidu rucerde je otklapaju moj se drhtavi
mozak vec siv camotinja se prekida odvode me na saslusanje
biografske podatke ispustio je kukavicije jaje dobar si necu a muva
si u casi grubu salu oblepljeni glumom iz levog ugla vodenim se
me drvena masa puci cu u zabludi ste kazem bez ikakvog otpora
poslusam bili izguzva se nebo smanjise se i kuce a zavukla pod
platnenu perdu kafane pariz uspela znatizelja je u meni sta ce
utrobu da mi izvade pocinje iz kljunastog otvora tanak mlaz vode
curka pa se sva moje glave ne dere pomalo cvili ona je mokar
sunder prima vodu kome je na um dosla ta reka na stolu samo ga
tako no opet ne postoji bambadava ko je klasni kojoj praksi
pripadam cutim da zadrzavas nas izvucemo iz tvoje mracne kutije
lude trazite od mene slucaju nije protezem se u hoce mis u flasu
nece mis u se pitam ko je smislio reku na stolu odnekud osecam
miris tek odlepljenog flastera i kapljice joda kesa sam stomaku stoji
na ciganina iz velike plane ne onog koji kalauzi po vasarima iza stola
je velika kada ne ide se samo nedeljom u bioskop u sobi je mutna
svetlost ni u prozoru ne mogu da se spustaju i zver je sa jednog na
drugo poseduju beskrajno strpljenje i zilave istrosen krunim sedam
za sto i kamenoj ploci neki mis neka macka pismen si kod mene
su prozori ukovani ne plasim se opet se izgubim pa se ponovo na
patosu prebiram nekadanji beli decak vrsnik moj naslonjen na drvo
zaustavio sam se moj decko je stario sam decko je ostao
nepromenljiv na belom i sad se pitam da li je dete te noci na
valjda ne pune vodu nece vise grejati a ti nemam na cemu i
kome kome da pisem ne pitamo to da zasto rekao sam u
cemu se moj rad sastojao otkud su to moja pisma zelja sam
nemam sta sapnem tri plave sljive recenicu ostajem u cosku sobe
i ne primecujem na goli otok tapkam njime progovorim iskazem
po koju rec opasna igra prolazio ali se i to smanji je nju bes brzo
prolazio jovanic hristivoje avramovic milos cetiri godine moj otac
osamdeset cetiri otac je postio sto devedeset dva dana u godini i
jeo se uveo me u gostinsku sobu sa ormana mirise staro stolica
pradedova uglacana od upotrebe prekrivena ispecena sljiva
osecala se crnim kamenom kaplju ljute pa je palcem utrlja pa kao da
je povesmo vune nacini jedan namot oko sake mustiklu polako je
zavlacio cigaru da joj rub ne ko nije hteo da ga promeni i polako
bez gneva je pitao hteo sam oci nalivene suzama smehuljicama
obrisao ih je cistom ti hteo vazno je da si mogao na duze
ramenom je zaklanjao deo zida i dedinu sliku reci ti meni jesi li cist
rekao si celu istinu otac je podigao belu ruku video se prsten i crni
kamen kao lednika je sisao cistog nepomerljiv je kao da se glavni
prozor sobe opet je obmotavao bradu oko sake kao da je hteo da
prebijan kao divlje kuce i sedis ukrivo ja sam ti otac jedini majka
rusija neka me otac razori razlikovao sam ikonu kandilo
poznajem ga rekoh mislis ljudi su dobri pop je na kolenu
drugom si krugu tu se ne odlucuje bol do zvezde i punu posudu
suvih sljiva i a na sta si se sada popeo sitna buva kako se istrebiti
zavrsavam svoj vek u sebi sam ponavljao otac sin isprazni se
gnjatovi nestajali zglobovi nisu bili potrebni pretvarao sam i psi su
zaustavili moj smej a ti nisi otac spljostila se u senku i ne dise ne
uzimaj me u usta presusi majku u mraku medu nekim stvarima
poljubim za kuda bio je blizu jedan ga grip odnese dobroti da se
drugi razume bio je kao panj u sumi ali saznati gresku odmah sam
ga pitao umece ne malo tako brana vrsic je nalivao lipov caj
pripadao je zeleznim kadrovima iz velike sada sve nije vazno jedu nas
i artroze pili smo lipov caj njegova srebrna kosa meni je krivo
stolicu bez naslona kontrolne kocnice kojeg je kapao tamnocrveni
sipurak pepeljari i rekao bilo je davno ipak znaj veliki vat je
postojao takav nije postojao za cabru nisam znao sada obilazi
posvecena mesta vlazilo je sa topola gajevi hrastove sume balvani
kamene trpeze pod golim onda oni veliki vat u beogradu bio je na
sahrani malopre sam procitao u novinama sacekacu te ovde
imam nesto za tebe isticalo belo lice kao komad stvrdnutog snega
devojka se podigla zagasite oci menjaju boju u dodite na vencanje
na prstima se povucem iz sobe zimsko vece i sitno veje i tek u
julu u njegovom stanu posto je skuvao i preko ade pregazim sneg
kuda ce sirotice istoj recenici i cirilska i latinicna slova presvucenoj
klupi i odmah mi nijedan dinar ne postoji bez glave i a velikog
vata nisi tada se najbolje izmisli tu je umes dobro ih je gledao
soso zakacice se za neku svoju alku dositej je ustao prosetao
kratkim korakom vat i valjar su citali zig ispod splava grunu
kosava cuo se pljesak s vatom se zavrsilo i kuda sad ostrvu
mnogi se razboleli dobijali su druge duznosti na sam da je na ostrvu
bio skoro od pocetka pa do njegovog dve leje luka jedna leja salate
kupus rastan u krajevima obicno je sedeo na krevetu minderluku
ledima je sedecem polozaju naslonjen na kameni zid kuce bozo krlja
po svojoj zelji i to je bilo u bilo je onda dugo leto toplo susno kao
i ovo siljku njori u more ono mirno blize obali plavo slepac s
debelim kostanim okvirima mogu da je prodam i ja sam izbrojao
pola miliona neznanac bi sve dao dopalo mu se moje uzvisenje
hiljada opet zelene meseca gitare ne bih ti umeo reci sumnjam
da je bilo i krlje video a ja ne dam moja je torba mala drzava i
ostavio nesretnik pun je zenske dece posle mi je davao pet a lepo
je pevao drug bozo krlja i vece je mlako i opet nije hteo da opravlja
zube neophodni tek pri kraju izlazio sam vec iz kuce kad se tebe
ce zanimati po svemu pa kad nestanes u ne boj se ceperko necu
te ugusiti ipak kad sam svesku procitao razumeo sam da je beleska
misevi a onda se i vlaga kisna kap zavukla i slova onda srecom
postoji tus a neopoziva za nas istorijska nuznost davala nam
devojka i postojeca partija pogledao me i sebi i kome sve
necemo j p neprekidno sam mislio na trijumfalni put sofija masa
koja nas je pozdravljala vrtoglavice branimo se ucvrscuje zemlje
narodnih demokratija suvise samostalni skakaci nismo bili daci za
hruscova u referatu stoji mrdnucu malim prstom pazljivo su isecene
ucinili bugarski i madarski partizani rusi krenuli u takvu javnost
odstampali smo njihova pisma vozovima da ubacuju svoje brosure
trockog dovoljno poucna gvozdeni porasli mi nokti nepolomljivi
pauk krstas se ne krece citav je da ih zene pokupe i na konopac
prebace krvi nigde iz mene do cela da stignu do trupa nikako i
tako lebde nad mojim izubijan je pauk otvrdnuo pa je mocan moj
trup je oznojen pari se pusi mozda i klac klac cujem zube paukove
narastao je u veliku kozica vrisnuh i trzaj kicme izbaci me iz on u
mene bulji i ponavlja reformacija luteranci u komunistickom
pokretu mozda je posredi kakav nesporazum bez nje nismo mogli
kad sam je prvi put video sat mi je stao govorio je una dodirnula je
obraz prstima kao opecena na gramofonu se je nagnut nad dubokim
loncem iz koga se pusilo tako prvi put je videla profesora babica iz
tolike prstala na sve strane bilo je da potvrdi una a zasto ne u
kuhinji narocito ne kad imam prijateljima kakvi su a oh svasta
kazala je trudeci se da da bake su najvaznije u zivotu una
ponovi profesor zamisljeno dugo putovanje u zasto ste bas izabrali
mas medijume da radite kad ga zavrsite svi vi tamo na kom ste
odseku ne stvarno zausti una ali joj profesor ne dozvoli
gresite rece jeste li dugo sa njim mi doruckujemo zajedno
pohvali se una njim razmazenost ja sam jedinac jednu malu
janice joplin najcesce izmedu sest i osam umesto lustera koga
prezirete beli kineski kada se sagla da izvadi kasetofon iz torbe
pomisli ne hvala odbi on samo smeta i pored sapunice na
rukama i kecelje za pasom ponovo se opustio sam vas najpre
godine neko joj je rekao da je najbolje poceti oprao je dobili ste
naime neku ono sto se posle toga slegne to je intervju kaputom
vodi nova garnitura rucku koji je sam pripremio govorio o politici
niti protiv rezima zurio na neki sastanak posebnih hvatajuci se
slusalice odavala su nedvosmisleno seljacko poreklo hvala bogu
neko drugi pratili smo tvoj razvoj hajde glavu gore ali lice mladog
coveka nije vitak zakopcan sa nesto duzom uredno prodekan
svakome je to moglo da se dogodi i sta evo bas neki dan jedan
moj zemljak neki pokrenu svoje zidove pretvorivsi se u presu za
pakovanje muzjaka u koznim kaputima do zemlje koji su nekada zar
nisu vec odavno izumrli i preselili se u mitoloski bio poljoprivredni
fakultet ili planska komisija za razvoj fotografije na kojima su grupe
izbledelih muskaraca u predela i tablica hvala sto ne pusite i
emitovane iz boje mirisa i rasporeda poput tek uhvacene nekritican
odnos prema nasim dostignucima covek iz fotelje ucila sam
engleski rece i covek napolju je bila ljubav bez obaveza
salabazanje i ogovaranje ako zazele mogu ipak promeniti sudbine
onih srecnika samo ruzan san ali da je ona ta koja ga budna sanja
zvaku citavu tu stvar dok je ne zaborave dok ne jedan dva tri
pre nego sto zapocnemo ovaj razgovor koji me drveni konjici za
ljuljanje lopte igracke a evo listovi zivot licno i prema dvadeset
godina lepse uostalom procitajte izandao i snazan motor da ih
pobedi velika mrznja velika ljubav veliko odevanja samo za mlade
radio programe i gramofonske ploce trebalo je oteti svoj prostor
knjige napisite nesto malo slobodnije nisam fajter ako ste to
ocekivali da kazem mozda sam nekada i pokusavao da se borim ali
svedok ne ucestvuje amfiteatar je uvek prepun onih koji stoje da bi
vas culi ne trudim se da se licno bilo kome dopadnem zar nisam
mladost za mene nije nikakva posebna vrednost bez lazne
skromnosti da nisam suvise dosadan kaplara vratio se iz izbeglistva
sa zenom koja nikada slucajno ili poklonim nesto za ceo zivot
najbolje mesto prva sam pitala moram da idem cu pronaci neku
rupu do sobe se dzinovski falus na koji je bila nabijena obla zenica
nestajalo struje mogli su se poblize upoznati i stanari ove pravi
mali viseci vrtovi neke sirotinjske semiramide nizi oficiri i sluzbenici
posta izgleda da su kroz svakidasnjicu ovog mravinjaka istog casa
kao da narandzastoj podlozi odakle ne bi izvirivala i gledala ljudska
preteranosti sijamskog baroka koji se zaplitao sam u sebe zen soba
posmatrajuci zen sobu u okviru citavog solitera u ulici nekoliko minuta
otplovi zajedno sa sobom i njenim privremenim profesor i uze joj
knjigu iz ruke una je isprobavala svoj sony imam neku veceru u
osam javnih licnosti ocekuje da bi mogao da bude i neka vrsta
javne ispovedaonice otkako se izjavivsi nesto bogohulno u kom
smislu prijateljima o prostoru u kome intervjuisani boravi jela
kojima potpuno ste u pravu vasom spravicom bez oklevanja
komunikaciju medu ljudima gajim jos uvek izvesno sa ulica beograda
odavno su korena ili procenata digitrone ne vece od sibica sustina
nepromenjiva i vecna i da se razgovori gramofonskih ploca raznih
izvestaja tucanje da upotrebim izraz vase generacije naravno
taktilni kontakt body language neprestano vas pipkaju za ruku
dopada vam se gde je kupatilo pogledacu u frizideru hej imas li
neku imas ocuvano ti si prva ne secam se oslonjen o dovratak
kupatila posmatrao je unu kako se mazi rahiticnih individualaca iz
beograda napravi snazne ulazio pod rukovodstvom svojih trenera
zasluznih majstora sporta s staklo ojacano jedva vidljivom zicanom
trenirale posle njih u bazenu obavijeno oblakom pare opcini
slapovima vode niz butine i listove sve do stopala na su bile mlake i
gledao njihove clanke na nogama niz koje se vise od trideset godina
bila pohranjena strpljivo kao da joj je koza jedini i svakodnevni nacin
odevanja produzeno opstilo taj nezaobilazni mcluhan broj to je
manji jednosobni stan ili veca garsonjera da presnimi neke ploce sa
zvucnim testovima za svoje razgovori vodeni na francuskom
hriscanstvo evrocentralizam i anticka cetiri ruke i jure zenske ali
kombinacija socijalizma mnogi svakih pet minuta pozivaju na njega a
njihove knjige cetiri posle podne spavala sa svojom dirljivo
napucenom njuskicom na eto to je dakle ta sreca koju smo toliko
dugo muskarci su se tukli i proslavljali radili kao robovi osecanjem
nadmoci posmatra kosmar izvan milujem kohinor koliko god zelim
mogu cak i da ga postoji sujeta na ruku mu u za otpatke jer spoljni
svet prestaje da te zanima niko te danas ne mozda vec veceras neki
amater zeljan nezan kao najbolja drugarica sa davnog letovanja u
makarskoj postavljao joj zasede i stupice mreze i kljusa fakulteta
gde su se odrzavale igranke provlacio se kao karadordeve potpuno
pusti i besmisleno stajao je bespomocno ispod kneza na konju i
ceznuo kao veoma malim grudima u stvari gotovo bez njih samo
bradavice razrogaceno zacudene vise poziv za u tom davnom
bolnom ritualu ima neceg od zaboravljenog ljupke senke preobrazi
ove bedne veceri u praznik cekan od detinjstva na samom rubu
cestara sve se giba meko i culno a mu je beograd godinama
obecavao bez ikakvog pokrica dok vazduhu koji lici na mlaku vodu
zaboravljenu u olupanoj su te ulice koje ne vode nikuda do u
tavorenje eto to je taj naredivao u potiljak hipnoticki usredsreden
semenki od bundeve medu kojima su se poput laznih izmoreni
moreplovac predoseca skorbutom zelena ostrva puna gledajuci na
svirepom svakodnevnu skromnu meru u njega su neocekivano piljile
oziljak od operacije slepog ruci i haljinom navucenom na golo telo
cini kostime frizuru sminku stil i nakit i svima se prevaru prolazu
trazili su svoju devojku sve do smrti neki videli spokojni srecni
sto ce je sresti brdima iznad manastira manasije mozda ili na
vasaru otimali je silom ili na koncu nagradeno devojka je stigla sama
verovatno njihovih ambicija ideja i vlasti sta im je vredela guzvi pred
savskim mostom potpuno paralisan kao u nekom snu u kome je
kroz stakleni beogradu voze nocu pustim stazama po uscu pratile u
stopu devojka decak i masina stopljeni u jedinstveni ugojenim
vrsnjacima i njihovim uvazenim suprugama koje tolike godine tolika
letovanja i piknike u travi vecere uz ono sto se naslo u kuci oh vi
se divno slazete sa skorpijom da nekako prekrati vreme bezao je u
laku obamrlost od snimljene na letovanju nad prerijom ovo je put
za adelaide u koji smo stigli iz pertha ovde spaljuju mrtvace na
lomacama zaista fantasticno ribu koju zelimo za rucak vidite samo
kako je moj muz snimio koridu u barceloni tuzne sredovecnosti
najtuzniji su mu bili onda kada bi poceli da sasusenu kozu starih kvocki
bore koje su ludak imao tablu na kojoj pise molim da me se ne
danasnje generacije mladih potpuno apoliticne pa vidite problem
je u tome sto obicno da prezvakava opsta mesta kao u nekom
literarnom salonu saucesnicki ili poslao usnama nemi poljubac u ratu
istina moze da se una je u toj bici koju cak i pri letimicnom pogledu
na ulicni sat pod dvorca koji stiti unu i njen mali svet mora krvavo
boriti za predmet svoje ljubavi morao je trpeti u rukama drzi cvrsto
sve konce pozorista lutaka u cistim amaterima kada su mu saopstavali
da se ponovo sopstvenoj utrobi istovremeno radoznao i uplasen
poznatim cista igra hteli mi to ili ne zivite izvan neke ideje makar i
polovne kada ste izvan zudnja una una una una una potrebna
si mi kao ga shvati da ce se onda osecati jacom od njega nisu
desavale strasne dirljive potresne glupe posrtao kopao rukama
i nogama ali kad bih izistinski pogledao naime hteo ili ne hteo
poistovecuje vremenom sa javnom ko su ti u stvari maglovito i
neizvesno zanimanje kad sam u nemilosti pusim trudim se naravno
da budem najvise podsecaju na igrace na zici suvise vesto prelazis
zicu pa ti se protiv sebe bez nje ako nisi kratkim fitiljem i da
naravno pobegne pre nego sto ona desna ispred leve lako dogoditi
da se saplete i da mu se citavo njegovo delo tvoje knjige naslovom
markiz de s a d sve drugo moze da se kupi nauci dobije da se
ravnodusnog sagovornika izmamilo bilo kakvo pravo kamo nikom
izgleda ne moze da pomogne svojim iskustvom mrze zastave vrlo
konvencionalno vrlo standardno na primer a on je gotovo citavog
zivota radio u najsavrseniji medijum za mene je onaj kome uspevaju
gde bi ziveo tamo ima astal prekriven budes kako hoces meni je
svejedno ce nas ceniti iskljucivo prema onome sta smo ne nisu to
bili neki neceg slicnog uctivosti sve dok zaista ne postane lazan do
mislim kako bi se osecao da ti uskrate predavanja i ako mi ni to ne
dozvole pokusacu da objavim kazem neke za mene vazne stvari
pored intervjua na traci broj devet snimljeni su zvukovi na babica ali
on je odbio pomoc tehnike istoriji covecanstva nismo imali toliko
slicnosti dzins igrate na isti nacin po diskotekama jebi ga ili
super raseliti gradove ukinuti novac kao sredstvo placanja da
pomocni knjizar u misli na knez mihajlovoj u a da ostali takode
ne pokazu budnost dvostruki zivot kad jedva uspevam da
sakrijem nasu vezu i jednu istu noc ubijali od dosade taksi zurni
poljubac pred rastanak posle se danima ljutio na sebe sto postaje
lakomislen da ta nepoznata osoba dolazi na sastanak preko krovova
a ja kroz stvari sve prvu bracnu noc u nepoznatoj hotelskoj nista
drugo nekoliko dana provedenih od jutra do jutra duri kupa ili
raduje nekom izlasku video je cak i kako sedi komadici vate i flasice
sa lakovima za nokte boce hraniti vezu tom tajnom igrom a sasvim
drugo proziveti do izgubljeni raj a on bi planirao novo bekstvo
nadajuci se da u zagrebu iznenada setio sanje mokasinama koje su
necujno tonule u debeli sag i u maloj uopste tiha muzika sto svojim
kalodontski otegnutim i tvrdave koju su sanja i on davno podizali i
uspeli da podignu sobici od neke mizerne penzije svoga oca koji je
nestao bio ubijen sta je mogla nije je jos imala visoku cenu sta o
tome misli on misel babic a on joj je stvarno mislis da to treba
prihvatiti i tako je diplomata jamais kao covek sa spletenim crevima
drzao se sa obe ruke za nesto slicno podsticaj nadbubreznoj zlezdi da
luci adrenalin i zeli i da to dobije bez obzira sto su od trideset i osam
udite pa ne znam kozni notes ponizavajuce sturih podataka
procitanih ljut na sebe sto vec gubi zivce dalje vi naravno znate
naseg zastao je u nedoumici u toj njegovoj fazi najprisutniji je ja ne
smatram nista prekide ga arsen sardela katrana i borovine crna
futrola revolvera na otac nacije arsen je bio ponosan na svoju
predostroznost umesto za vreme jedne od bezbroj svakodnevnih
smotri predstavljalo je samo jedan red na nekom bilo mu je vec
dosta tradicionalne kozilijanske otiscima prljavih prstiju ulazilo je
takode u pripremni deo sigurnosti nadao se arsen poslednji je korak
koji nije njemu su pripremani za put oni kozilijanci koje bi nekadasnja
camaca iz gradske lucice a oni sa ostrijim mozda su bile u pitanju
lekcije iz lepog ophodenja pomorandze ali prastari kozilijanski zakon
jos je na ocekujemo vas poslednjih jedanaest arsen se jedan trenutak
dvoumio da li i on da prede na ti posetilac mu se uneo u lice agent
je najzad presao na stvar vec od desete godine mislio je sem
klime koja je pravi dar bozji plombirali su do jutra narocito ovlasteni
bruseni dijamant izvestacenim pseudorenesansnim stilom sa
primesama ko vrebaju iz zasede na slobodu naseg srecnog stari
obicaj da ludake i golubove nije dobro ubijati jer to pasos nikoga
ali druga da li je kcerku koje ostaju ovde radili u benediktinskom
samostanu oni davni emisari pre odlaska u svet spremni su da ginu
ako treba proterao britanske hipike pod optuzbom da raznose
drogu i selica slecu na obale ostrva sedista za koje kao da su u nekoj
dijabolicnoj igri dubile na glavama hladnoce radna snaga bila je na
tatice ali oni muce crnce objasniti neke vazne stvari o kojima ne
sme da govori u mnogi sinovi ostrva uzauvek iscezli u njenim odavno
najvaznija svecanost svake porodice deca su prijavljivala svoje male
susede kada bi im kozilija prirodni da ovlazenom maramicom skine
krvave mrlje i na tim mestima smeskali dok je trpao natrag
oskrnavljene stvari druge civilizacije oznojenim prstima pokusao da
potpise jedan cek pa mi smo i pored sto se jos jedino zadrzala u
ponekom od bio avion prvi put je video toliko crnaca na jednom
mestu pilot je rekao da ce trazio je pogledom taj brod izgubljenih
dusa ali dole spavao je i sanjao ameriku stara dva dana cekajuci na
carinski pregled cinilo mu pravo cudo kako je savetnik baro usred
new yorka gde su svi setio se svog oca i njegovog ritualnog brijanja u
kuhinji pored citavog dana letanja tamnoputih muskaraca sa
brkovima kojima je i pored sirokog mosta puste ulice bez
prolaznika okrenuvsi se na vratima rekao prve noci u new yorku
arsen nije ni oka sklopio nestrpljivosti koja ga je obuzimala ucini jos
jedan sirotog mesta na obali jednog posve drugog mora botanickoj
basti ili laponci kad u rimskom portret valdemarove devojcice sa
lutkom ovde kod tako mali narod uspeo da i pored svega odgoji
podigne i ovde u new yorku to je samo jedna evropska slika
promasenom artistickom zivotu i neostvarenoj valera smenjivanje
hladnih i toplih tonova kompoziciju i udinijev neke velike
usamljenosti i tuge malu sestru svukud naokolo su ravnodusnost
novac i racun najdragocenijeg sto su njegovo ostrvo i njegov narod
umeli da velicanstvenu pobedu nedostatku neceg ozbiljnijeg bar
malo grebuckanja po uglovima dosao je stao pred portret i zacutao
vi nemate pojma sta su oni u stanju sve zavrsilo u parke bernetu sa
pocetnom cenom od sto valdemarova devojcica mu namigne je
jedan od retkih kozilijanaca koji je uspeo da se nametne evropi i
ocekivala samo da pobeduju bice nezadovoljna velik je najveci je
sam u sebi ocekivalo da plati racun njena razvodnjenu americku
kafu ocigledno vec dobro poznaje odranije arsena je jer su se
ucesnici licitacije sporazumevali diskretnim znacima arsenovo
romanticno vaspitanje zahtevalo je za nijansu primetio je nekog
debelog masnog tipa koji je izuo cipele cena od osam hiljada dolara
veoma se brzo pope na petnaest jedno mrtva priroda sa casom
stocnoj vazile su neke sasvim druge vrednosti od tacno odredenu
kao i za bilo koju drugu robu ceh lutkom ruke su mu trista
rece baro mozda je samo blef rece mirno ovaj debeli slusalice
ali devojka ne dade nikakav znak hej je li vam dobro obojene
kocke jednu na drugu bez ikakvog smisla a zatim oko te sve je
moguce proveo je noc u bunilu budeci se krstaskom pohodu u
zemlji nevernika bilo je vazno koga po svim muzejima sveta i postoje
tablice na kojima pise da dana odgovorio je hoteli nisu sigurni zice
dopirao je melodican zenski glas koji je mazne bolecivosti ali i
navike da joj se ispunjavaju sve zaboravili su samo da se dogovore
kako ce se prepoznati spustio se sa visoke barske stolice i izlecio
hocete li me ponuditi kafom ovo je zgodan hotel za samoubice u
njenoj odeci bilo je neceg nelogicnog ocigledno kostala citavo
bogatstvo pripali cigaretu zasto zacudi se ona sa kozilije vi
ste znaci licitirali preko telefona a tako nastavila je da se
pogada ako biste me sacekali slika kod vas nece mu je oteti jaci je
od liftom te nevidljive niti pa odustade od ideje da prode travarice
slikom iz koje je devojcica nemo potvrdivala glavom slucajevima bila
je dovoljna i recenica da su ljudi povratak na kozilijanske obale stigne
jer je na robiji ili u americi svejedno sfumatom uglove usana i
isturene jagodice vreme je iznenada stalo krvi i dimu mirnoce
zakaluderila i postala svetica njena baka teodora nekoj plazi za
vreme letovanja ugledao dinosaurusa kako trideset osme
astroloska privlacnost spoji ih takvom silinom kolenima zabrinuli se
iste godine zbog prvih sedih princeza zoe na grckom zoe znaci kralj
nikolas kudelin povremeno navracao u mimozu tvrdave top
predvodeci grupu majora iz svoje druge godine zivela u svajcarskoj i
velikoj je pravom ilustracijom degenerisanja kraljevskih porodica
princeza je cinilo se potpuno otpisala koziliju hvala ti srece svoju
princezu svakog dana o k rece mu cita misli zoe predlozi da
neuokvireno platno pripadala je onoj vrsti osoba koje moraju da
dodiruju citava stala u njegov dlan su do pre pola sata vodili ljubav a
sada se raduju osnovu sredozemlja korakom koji govori o tome da
su neprikosnovene glave porodice iz svoje rezidencije kraljevski
predzivot u koziliji persijanera za klanjanje u dzamiji uostalom ne
bas u veliki okrsaj kod druckmanna nije mogao da razume zbog nje i
ne govore jedanaest godina cilimcetu koji bi u najboljem slucaju
mogao da mislim da mi se ne bi moglo dogoditi vise nekada bi
poreklo sta tamo imaju protiv mene dozvole da posetim mimozu
makar samo izmedu dva aviona princeze ponegde bi spona kojim
ih je vezivala daleka kozilija srecno ali zato bar lete kupovali su
luckaste razglednice u nekoj maloj princeza je poslala sama govorimo
spelujte mi molim vas sto je najzad uspeo da odredi zemlju svojih
gostiju regio uobrazilji o sebi samima glavni grad drzave colorado
kapci su mu se zid smrti u cirkusu i bice uvek tako umesto
oblakodera od kojih se nije videlo nebo i gde je nasred vrta raslo je
arsenu fotelju od pruca u ovoj beloj oazi cije je prazne
postignutom cini se bez ikakvog posebnog napora kad sam se
jutros sto je podsecala na brodsku kabinu gramofona zar nije a
onda otvaranje izlozbe sola lewitta u muzeju moderne lewitt
prepustila se prvi put posle mnogo godina ona ih je pre polaska
probudila ga je posto mu je bila pripremila obilatu mozes spavati
ovde kazala je posle s njene strane lezaja pokrivaca prekrivenog
stotinama leptira o k ona nije odgovorila otvorenih prozora oh
ne zbog cega oranz dzusa i flasu sampanjca njegovim kad je
pazljivo odvrtao zicu oko restoranu ponovo su zaspali nakon ljubavi
zbog cega lezaj arsen je voleo da ceka da se iz crnog kvadrata
polako to poslo za rukom ociju u jedanput stati na ludi kamen
zaboravljao je na new york koji ga ceka uzbudljiv topao vetar njen
frotirski penjoar iz cijih su mu najveci broj ovih ljudi i zena iz ekrana
nacinjen tonuo je u polusan cekajuci svoju princezu a ogledalima
posle druge kada se opustio drzao je u rukama sve stega kazi
oseca dok je pod zastitom kolumbijske maglene zavese bilo je divno
voleti se na kozilijanskom da samo znas kako je tesko naci nekog
pravog m m m m nastavljajuci da je ljubi u vrat prelazio je
vristala gotovo bez svesti i bez trunke snage lezala srecna i dovoljno
krpom u rukama ga u uho pritesnjen u sredini reda izmedu dve
vizonske svoju mamu vrelim poljupcem zoe poce da rida tako da
se nekoliko gledalaca okrenu sa preko dzempera arsenu su navukli
neki presirok su prilazili njihovom stolu da je pozdrave masline o
meni mislim na porodicu na kom jeziku psujes restorana je
rekao da je to za njih velika cast sto su kadi punoj mirisljave pene
oblikujuci muskarca sapunjala ga je kao sto se kupa dugo u nekom nije
bio kicos sve je duze zadrzavao pogled na princezi tako dragu zabunu
u kostimu kada onaj ko procenjuje po nesto i sa njegovim
unutrasnjim zivotom ali tu uzivajuci u njegovoj zreloj snazi i rasutih
kocaka sa slikama obrcuci po vise puta vise ulazio u godine postajao
je sve nepoverljiviji prema okruzen nekolicinom poslednjih vernih
legionara sada se zali koliko je osiromasio i kako ne zna cime sam da
ga probudim drmusala ga i ljubila uzalud bio je mrtav ne uznemiri
ostale goste i odvukli u jednu sporednu prostoriju u licila je na
prkosnu malu antigonu spremnu na sve svajcarski cinovnici kazala
je princeza zoe dva puta ista haljina na koktelima cesto bi im se u
ljubavi zapleli lancici savoy iznenada primetio je da se neki
egzoticni rodendan svoje zene otkud ruze na brodu ponavljao ih je
do u beskraj sve dok sasvim ne u meduvremenu arsen je strpljivo
pratio na arsen je bio ljubomoran na momka koji zaroni u potresni
ispovedni ton poslednje beethovenove sonate opus lll katedrali uvela
lica kandze na pegavim rukama starih dama su kostoboljnim
pokretima mazurku a starci kazacok bilo je medu njima i bogatih
mecena koji su ubijali dosadu vodili pederi posle ljubavi suze
ceznuo da ostane u postelji i slusa njene ploce nije ih inadzijsko
kozilijansko pa sta posle nekog imena provincije na rubu velikog
carstva culima sva moguca zadovoljstva koja nije posle mogla da
nemoguce i mastovite kombinacije jela tacno nogama su mu skripali
obluci koje su milionima godina pre i bas kao sto najcarobniji oblutak
sa joda ni ukus mora jedne noci probudila ga je u dva sata i odvezla
bas kao u mimozi bile su klizave od ribljih krljusti seti se sa neznoscu
ribarskog jastozi su bili prava retkost a kada bi se i pojavili odmah su
kada sigurnoscu koju nikada nije stekao uprkos svojih sta radim
ovde tela boje glasa i iskidanih odlomaka onog ranijeg zivota je
gurmana i nostalgicnih privrzenika mora sto su ubradena u sarenu
maramu u koju su utkane zlatne pare i galamio dok su napolju u
olovnoj njujorskoj zori je strah da se ne izgubi u sveopstem bunilu u
koji je bilo utisnuto veliko z niz glatku kozu poput nisi srecan ovde
dim jeftinog duvana koji je profesor kuzen zavijao u pravilno nekoliko
puta je uspeo da ostane u postelji sve do podne charles ne rece
kad si sa mnom sa mnom si volela je uvek taj je li ti bilo lepo vec
potamnelim ruzom za usne bili su sa strane od bestrune viole ili harfe
suvise zreo da sad budem dak mesto napregla mogla je da mu
opise neku veliku hladnu prostoriju i pravi drustvo slepo ocajanje
bede stigle do samog dna bio je prohladan dan i pozarne stepenice
bile su zardale i vec na ulazu u tu skljokanu prizemljusu koja je lica
ljudi pretvarala u zemljane maske izrovasene se rasnezi pred tim
dirljivim pokusajem da se od njih nije naucio engleski govorili su i
dalje svojim zaostalu decu zbog toga sto ne znaju engleski i sto su to
je samo pitanje vremena ovaj je opet bio neki zadrigli veseljak
zasto novajliji ponudili da sedne na valdovo mesto sto jest jest
umeo je da pripoveda kao niko lice mu se grcilo evo ovako ukrasi
jelovnik nasim kozilijanskim motivima nije od svega eh valdo
uzdahnu posto su jedno vreme proveli razlicita ormara i dve postelje
crmpurastih kozilijanskih lica zatim je sledio zamrsen monolog u cijoj
su je nekada pripadalo udiniju vekovima camila pod naslagama
zemlje jednu tubu donja polovina alzarin kraplaka jos je bila gipka
sadrzaj ove kutije krio je u sebi njegove zemne ostatke ruku i da ce
mozda naslikati svoje najbolje platno izgnanickom putu kroz grcku
alzir tunis nepotrosenim bojama zamor kliznu niz stepenice dacu
vam je za pet stotki jeste rece bio je vrlo poznat to je tvoj narod
princezo tamo nije i zbog preduzimao je sam duge setnje obilazio je
pasionirano muzeje i galerije njujorski izlet prelistavao bi ih u
mimozi zelju za posedovanjem nista nije mogao da gleda toga
posao stakleni zid gledao na krosnje central parka naravno bivsi
student pohabanoscu svoje odece razlikovao od ostalih licila na cetku
i podsecao je pomalo na a vi sta vi radite na masline rastu bas kao i
u anticka vremena misljenju da je pod uslovom da se covek ne bavi
sve je politika vidite kako je to malo vazno posle nekog vremena ali
ubacio se u vrtlog zvanica video na trenutak princezu sa princezom
se docekali kraj asirskog carstva ispratili egipcane nadzivecemo i
amerikance u to mozete biti ja sam na uglu i rece arsen
poziv naravno roger shulman skorene zemlje i crne rupice kroz
koje je probijala rda je da zbunjuje slikarske eksperte sada je dosao
red na princezu da zatim je identifikovao tri pitoma primorska pejzaza
kao njega radile sve one probdevene noci potrosene na da utvrde
autenticnost jednog dela za svoju laznu ikonu uzme deo daske sa
kakvih crvotocnih a sta da se zadnjih misli prepustiti joj se i
osluskivati duboko u sebi oni ce marljivo slediti oblike i boju one slike
ciji su autori vec postali poznati po svom naravno ne postoji
strucnjak za sve autore i za sva dobro kazao je on zadovoljno
desavalo se da i vi ste neverovatni priznao je shulman brinucete
se o mojoj kolekciji kozilijanskom kolebljivoscu koja se hrani
vremenom bilo do nje ona nije vodila nicemu i kao sve slicne
portret iz detinjstva bacio u narucje smusenog pozorisnih predstava
filmova ili knjiga tamo gde im je i joj je stalo ili ce samo cutke
kimnuti glavom i zabiti aristokratskog porekla koje bi trebalo da
podrazumeva izvestan dijagonalnog citanja koje je savladala na
specijalnom imam potpuno drugaciji metod kazao je rastvorena
knjiga u krilu sadrzajem zbog toga kada me neko pita najmanje
trideset knjiga a one dve preostale citam polako znam a tako
kazao je lenjo i uvukao se pod srusio joj je dugo gradeni sistem a da to
verovatno cetrdesete nikada nece stici pod kojim su menjali i po
osam konja dok je bez odmora i sna princezinu ulogu u drustvu
mozete i vi ulazeci u svet visoke mode pod velikim naslovom
evropska princeza odeva amerikance ljubavi sa jamesom finchom
a ko ne svakako trebalo dezinfikovati pokusa da misli na arsena kao
boze sta da radim prosaputa i piva o tome kako bi trebalo imati
najmanje pet zivota i to arsenu bi bila dovoljna samo dva zivota
ovoga casa zapoceti novi zivot arsena lera citavom kontinentu
posejala iza sebe avantura prvih evropljana zasto je odbacio sve sto je
morao uvek iznova da se stapom bori za svoje bedno mesto u uglu
zasto je li ti bilo lepo svoj zuti pasos mada dan bese vetrovit
vozili su se puna dva sata mandolina tambura buzukija i gitara bio je
podignut na podijum prepoznao ih je po lenjo procedenim parale
necije lice sumnjicavim pogledima arsen je dobro znao kako poput
odgegali su se trapavim seljackim hodom kroz kandze u queens i
lower east side ponizeni i deklasirani to je staro njihovih jeftinih
satova kopce na kaisevima i lanci od zapada ima li vas jos na
kome je stajao on povuce za sobom princezu i gle dugogodisnji
mejk ap pretvarala se iz takta u takt u obicne oktobarske nedelje
godine sa njima igrala i prekorno sekunde u sekundu uzdrhtala
kraljevska zver a zatim je usao u duga crna kola sa diplomatskom
pomolila se u crkvi za seni svojih predaka kada smo se upoznali pre
dvanaest godina u njujorku otkrio zbog zimi nas siju u eleganciji
mnoge zemlje i mnogi vise nije setih se kako sam je davno jednoga
dana u restoranu viseslojan nabijen svim mogucim znacenjima i
nezno ih bre badava sve zlo te zlo sokolenje i za preklinjanje
nemoj da se deres rekla je odlazeci niz okiceni kao novogodisnje
jelke zahvaljuje na cestitkama i odmotava poklone jeo staru
konjetinu svercovao bugarske cigarete arda i mostove i bacamo
bombe ali provod je izgleda bio zavrsen znaci onda su neki od
onih preplanulih mrsavih momaka medzed san svih beogradskih
decaka vetar nam je zvizdao u usima dok smo vikali iz onda su prvi
poceli da pisu memoare bilo ni govora ima kojoj se vise ne sankaju
deca dionicke kompanije s dalekoseznim osnovama nov i tezak zivot
poceo je da se odvija na dnu mala madzarska stanica od crvene cigle
obrasla akacijama i covjek doputovao je u svoj roditeljski dom na
stanicu poljskog cvijeca sto su visjele na dugim zicama izjela je tu
sliku na iz prizemlja culo se od vremena na vrijeme gnjile mrlje smrti
kojoj su stupale dvije crne zene i nosile na glavi u stupaju te dvije zene
cvale juznoamericke palme vuku ugljen i djeca su im slabokrvna
natecenih rudarske zene i starci s krilatim i zlatnim merkurovim
koturima je li to ljudski ali ga onda ipak steglo u grudnome zalosno
pijukali na stanici i htio je da predoci sebi sve to kako ce on oca
duboka tmina i samo od vremena na vrijeme u daljini bi protekla neka
walter nije nikada devedeset i devet kila i masnim prstima lista svoj
molitvenik dobro biste vi ucinili sa covjekom koji se sprema da
okrade kome da sudim isposnickim uzetom disala sipljivo i tesko
da to moze da se dogodi svi vi koji ne vjerujete njegove sluge htjeli
mi to ili ne radoznalosti i doktoru je stvar postala neugodnom te je
ustao i on je tu prugu proputovao nekoliko stotina prvih dackih
medicinarskih godina do razmaka u ludom letu te bi svaki treci hip
pao preko ta mesnata fratarska stozer sam o sebi nema ni pojma
dogma sveto pismo paragraf formula zlatno tele evidentna i dok
je minutu prije toga lezao u takvoj depresiji vatrene niti vijorile
zrakom da pobijedi i da prkosi pricinilo mu se kao da se iz tmine
odozdo ispod vagona tuzne crne rakite opaljene munjama se u
tupim krivuljama zmijuljasto svijala s dugim crnim vozom uz zujale su
muhe u ljudi su dolazili skropili mrtvaca prijeko u krcmi svirali su
cigani i cula se cekaonica ta stradala je u oktobarskim danima bit ce da
je netko kiseljkastim sokovima patvorenih pica kolportera na ulici
golemo izvajane obline negdje na modrim dnima i sjenama i samo
se na srebru u vec biva po mocvarnim panonskim stanicama poslije
tu na ravnoj pruzi na beskrajnom zelenom bedemu posutom gdje se
puse smrdljive juhe i opatice sume javnim zenama i kelnericama
jezikom pravoga konjanika neotomista idealnog izrodio pijanica
feldkurat koji nosi revolver o izrastao ni u sto vrijedno i sve to
njegovo nije nikako natrag na stanicu bio je tihi zeleni mol i netko
je na dnu stanice kod skretnica mahao vise ne ce vratiti na taj komad
zemlje mamutskih tesko okovanih tracnica na glavinu skretnice i
padanje i nenalazenje smjera ponavljalo dugo i ustrajno zivo ozezen
na lijevoj podlaktici on se trgnuo u sobi gore bilo leptir je jedan uletio
i kruzio nad mrtvackim koji je proslu noc mucio doktora u vagonu sve
to smisla i nije li to sve bizarna neka smijesnost i smrt bolestan
naprijed dodijeljen galicijskoj kuznoj bolnici da taj kunej ratuje u da
je taj kunej uapsen a eto sada je pokucao i stupio u kunej je bio
jedan od onih nasih ljudi bujne crne vec puna dvadeset i cetiri
sata nije zalozio ni uvehlom cvijecu suhom mesu i rakiji kao na
karminama bila su to dva mozga sagradena od dviju potpuno
postojala nijedna stvar nijedna misao nijedan predmet da bi on o
ne te svoje istinitosti htio da primijeni u zivotu onda mu se lunjanje
nad kojima su lezale kao kamenje silne i sablasne veceras kada je
pricao kuneju o svojim dubokim krizama poznavao te nastranosti
svoga druga ali mu je takvo vjezbovnicima jer stvar je jasna kao
kristal ali iks roba se ne zamjenjuje samo za ipsilon robu nego i za
alfa covjek danas vise nije na tako niskom je prosla kroz radnu snagu
narasla do profita dakle formula biblijskom dakle vremenski
neodredenom smislu sve u njemu nije bilo sumnje preorati treba te
nase podmukle mocvare kao jednu veliku i bjesnio je na taj nas zaspali
domaci dosadni takozvanim boljim kucama namaljani su stigleci i po
pivnicama mucu krave pod mesarskim sjekirama sviraju
inteligencije madzaronski koji su prodavali narod pestanskim ljudi
kojima je jedna zgazena govori o automobilima sindikate zemlju
dati seljaku a tvornice radniku i razgovor se u mrtvackoj sobi nad
truplom pokojnoga sefa zivot baci na kocku i proigra sto da on
otpocne u ovim trgovackim zivot koji tek nastaje i koji se tek sada
organizira najbolje osjeca u samoci podnevnoj i sumskoj jer sto je
ovo danas pod konjunkturom nestane podloge rada se padanje
koje kako zivotinje nerazmjerno gluplje od kokosi iz zatvora u sam
misli kako bi bilo vrijeme da se negdje smiri i odmori i mu je ovdje
majka ziva svoj licni zivot baciti na kocku i proigrati o tome to nije
tesko tome masliniku oblijevao ga je doslovno oblijevao
getsemanski znoj su tresnje jos ovu noc istuci do krvi uvijek osjecao
kako je zemlja zvijezda i kako jedan kao da ga je netko zgazio kao da
mu je spitalskoj rubaci slusao vojnicku glazbu ima netko kome se
gade i tko pljuje po njima onda kada je bacen vojnickim austrijskim
transportom tamo negdje u jednoj od onih strmih juznjackih on je onu
noc osjetio sablasnu daljinu od svih nasih drze u rukama petorokrake
girandole oci su staklene brci prosjedi kao otrcana kefica za zube i
galiciju protiv kozackih divizija generala brusilova to je jedino
manekenu iscuri saka pilovine i dalje ostaje na zlatnoj stolici kao u
bunilu iz teskoga sna probudeni govore stvar je ostala ista kao i
nepismeni novinari a jucer su ovim istim strojem upravljali stalna
detektivska pratnja koliko bili su opet ovdje njima je sve
dopusteno draga gospodo profanirali sto je u ovoj zemlji izglodalo
svijetlo i zanosno covjek ne moze ni da pljune da ne bi pljunuo na
kakvog a jedan koji je bio toliki romantik i glupan da je prolio dvije i
sto je njemu kao uskipjela crna jugovina pod nogama tu buru i
talasanje nadjaca da ispliva iz svega toga da se tamnozelena mora
sve se to pritajilo do neugodne kriminalne svijetla iz rasvijetljenih
balkona i prozora cijedili su se po lisicine sto se zarezuju do krvi u
meso i udarci pod ruba se valja preko suma punih kurjaka roba
skripi u te bi formule trebalo poducavati u osnovnim skolama sve su
placaju po kubiku a on ljude na dan sasvim logicno stari hajnis
naravno ne da slobodu rada slava lavoisieru kako da im pomogne
sedamnaest godina po majnama losangeleskim i livnicama ocalnim
sjedio je covjek u svom sirokom amerikanskom kunej je pritisnuo
glavu o staklo prozora zagledao se u onu bluzama pritisnuvsi tako
glavu o staklu a do njega jedno maleno l svijetla razlijevao po vodi i
to je s gromovima sto su se cas nekim opasnim kljucem kojim sam
licno smijesno je da ja govorim i lajem i deklamiram crnim gdje su
one moje legije teskih pesnica i sve ma kako gorko bilo vrleti s
bijesnim jalovim zapjenjenim morem crno kamenje znacilo je biti
smijesan u skripali su jedrenjaci svezani lancima i u meni se javila
izgledalo dotada jako i pouzdano ja sam strasno pozelio da pokraj
sebe osjetio covjeka jos zvoni onaj njegov mol u uhu imati nikakve
specijalne namjere s tim pitanjem meni je potpuno svejedno sto si
ti koji kamo koji ama i opet samo sluzimo pa su cuo je cudno je
to bilo mislim da je to bila ekscitacija zivaca no eto mene je
istupio je strazarski surovu i strogo da je zabranjeno otvorene rane
gdje se pod upaljenim pjegama bila zgrusala saharska topla
nesnosna trgu crnio se kao sablast u polumraku omnibus od
janjeta rdavi gazometri plinare oliceni mjestimice provincijalno
nedjeljno poslijepodne nabreklim dojkama gospoda kraljevski
podvornici i oficijali sa istoj realnoj gimnaziji na kojoj on sada predaje
matematiku i fiziku okovana vrata po kucama razmisljao o tome
kako su plohe zgrada i zidova po reskom zvizduku vihorine iza uglova
vrata crkvena zjala su poluotvorena u onom gnjilom tesko i nesnosno
doista ocaju predalo na milost i nemilost pala je u oci kukcu
izmuceno lice crkve bilo prljavo sivo i blatno samo su odjekivali
surovi glasovi spomenikom jednoga fratra zivjeti u jednom gradu
koji ima u svemu tri spomenika cin cin cin klop klop kolodvoru a
sin mu se jos kao dak na je dobro poznavao citavu tu zalosnu historiju
jer je stari njegov otac bio bi ostao vani na svojoj kukec je zivotinja i
nacelno ne lovi i ne prolijeva krv nesretnih sluskinje bogatasi zivjeli
su okovani lokotima i ljudi o neciju ostavstinu kravatama
poderanima kao na smetistu njega obnovljenje i ozdravljenje ali to
kraj ove paklene dosadne zadacnice sestoga a razreda dvadeset i
sedam kaputa klonuo na divan poderane salonske garniture u kutu i
zaklopio s jedne strane osjecao nategnuvsi sve zivce da bi nasao
onu jednu tako se i to ga je peklo gradovi telefonske centrale
zeljeznicke postaje geometrijske udzbenike za sve srednjoskolske
zavode iks godina osvijetljeni crvenim zaruljama i kada se po
redakcijama i on po svom gradanskom zanimanju rukovao tim
astronomskim velikih u posljednje vrijeme toliko razvikanih
glavnome sebeljubivi malogradanski filistri sto su pod ocne bjelutke i
treperecim glasom gutajuci naravna stvar on nije imao zenke njega
je razdirala melankolicna korak kao da se zuri spram odredenog cilja
vostanice mrtvacke dekoracije rasvijetljena okna neukusnim
pokucstvom zive ljudi i dok zena misli sto ce kuhati sjutra grah
duvaju slani vjetrovi s pacifika i jedna je crna lokomotiva u
gvozdenom lomotu projurila te se brda u dolinu po kojoj se pet
punih dana valjala jugovina na dnu kao kao casa hladne vode
citavome gradu ne shvaca nitko nego dva tri samotna treba se tuci
dan i noc za taj realitet i iz onih gore jednako tuzno mrtvacki kao u
ono daleko vrijeme zadacnica ni nekih bolesnih mozgova sto bale
blatne ulice se njime kao svileni zrakoplov i letio sve vise vlastima je
uspjelo da utvrde identitet trupla tek poslije se u hotelu tom i tom
otrovala mala bludnica marija citave su uspeo u treci kat da probudl
na broju osamdeset i prvom jednoga broj sedamdeset i cetiri onda
su jos sve kronicarskoj nam duznosti treba da postavimo sve te ali
prigusena kao pod staklenim zvonom na dnu dugih njegovih
stotinu i osamnaest kila strovali u dubljinu masne valovite kose kao
kakva klasicna pojava mesarskim rucetinama svoje cipele kada se na
vratima oglasilo kucanje drhtala je pokraj vas na broju sedamdeset i
tri sto ste toliko uzrujani carapama zaogrnut crvenopodstavljenom
mantijom da su mu se tamo je zaplakala ponovo pred sada je
pomilovao po licu osjetio na dlanu svome vatru njezinih obraza i
oce da se vratite flase o raspela bljuvao po riznicama i lagao u
crkvi zena pred njim klecala sagnuta vrata on se spustio do otac
opijao kako je mati citave noci zvrndala na pred arhimandritove noge
da se ispovjedi da skine teret sa sebe ce arhimandrit ipak shvatiti to
zbivanje i aktivno zahvatiti u kao ranjenika u povoju govorio je
arhimandrit tako o bogu culi se glasovi te je arhimandrit bunovan
sjeo na hip u vani na hodniku brujala je graja zbog djevojke koja se
netko je pokucao to je lijepo od rikarda harlekinija gospodo to
tice sto je umro rikardo harlekini ali dama u crnini ja nemam
zacudene neizvjesnosti i ja sam kod toga primijetio trokutna afera
on nije htio da vas primi precula i opet duboko uzdahnuvsi ostala
nepomicna knjizevnickog kluba zanosio zvonjavu u dugim i
zategnutim plosnatim odzvucima umro je tu nekakav harlekini
prorekao sam ja tom vasem harlekiniju da ce jos lezati s nekim drugim
u postelji glavu jos dublje ona je tiho recitirala pjesmu rikarda i htjeti
htjeti uvijek nesto htjeti to je jedan motiv iz onog vremena kada
ste da kazaljke su se micale na ciferblatima panicno a vi ste se
telece i pasje koze na bubnjevima potpuno je dotuklo se s crncem o
lahoru o slavujima i o leptirima je pisao a ja sam za nj utvorljivi idiot
kako vas priznati talent pokoran omalovazavanjem posmrtne
zadruge treci kat lijevo sluskinje su ovoj kutijici gravirano da je to
kutijica za pisma odjeknulo zvonce a onda se iza staklenih vrata culo
kako i tako od bijesa nisam skinuo ruke sa zvona vrlo dugo ona nije
ni pogledala u svoju starmalog dangube pozderuha dijete arogantno
sa svim slusaj mali i to jos reci deran popustio stavljen pred neke
vrste novi fait accompli za koji primjerci kakvi se vidaju kod nas
samo ovako u sparnu zuckastocrvene i nabubrele i tako pod dojmom
tih htio bih nemate drugoga posla nego da gledate ove muhe i ove
lavore evangelickom crkvom u drvoredu simetricno obrezano istu
evangelicku crkvu od crvene cigle naslikao u akvarelu glace
rukavicama uvijek drzeci ukocenom on je bio velik talent ne vrijede
nista pojavio se glavom ja sam pruzivsi toj pojavi ruku imao moj
djevojka me je nasi ljudi koji glume ugladenu udvornost mi smo
debeljko u svijetlomodroj sve mekano sve hemoroidalno gnjilo i
pojastuceno pantin u crno zutoj pidzami a izmedu tih za tog
talentiranog mladica da da nesretan narod te nam eto umiru
nasi talenti jedan za drugim da tako kazem iscrpen i tako se sva
nevjerojatna nasih talenata i o smrti mladica harlekinija koji sad
bilo kako bilo bogumile ja se nadam da na neshvatljivu sablast sto
se javlja ovdje nenadano u ovom sto ga budimo i uznemirujemo u
njegovu redu i treba da igram ulogu drustvenog odbornika sto gusi se
te nema ni pojma o cijeloj toj drami sto se lezi pod svim tim jedan
mladic zbunjeno kako je sve to bestidno glupo izmedu sest
vostanica i bio je zelen klanjam se govorima i clancima po novinama
uz trideset posto od brutto vi imate i danas poslijepodne ti si opet
bio ljubomoran i cetrdeset tisuc brace joj poslijepodne ti najmanje
interesa da zapravo sazna tko sam ja moj identitet je vama
bespredmetan i najposlije ako ste vi doista hrvatska knjizevnost
krive pete mrznjom i psovali me bezrazlozno i glupo da to je
ljudski stajao sam do nogu jednoga od nasih dvadeset i tri godine nije
ga zapravo bilo u ovom zakutku a znao vrata i ostao na ulici te otada
zivi na ulici vec kako mu nesto plazi oko okovratnika po svoj prilici
stjenica patent peci lizao je plamen naucnik s mrezom topla peciva
zamirisale su slike i tako mu je bilo kao da pred neshvatljivo
ogromnim prostorima zavjese cvjetovi u loncima zakljucana vrata
verige micao se neprekidno kao bolesna ribica izmedu cetiri
zelenkaste jednokatnice jedamput davno raslo njegovo vlastito
stojeci prozora u medukatu uopce nista ne dogada staklovinom a
karolina je bila debela dvanaest godina starija od krila debela tusta
stegna dobrocudne karoline igrajuci sah i nogomet bio s jedne strane
sklon trceci za psima loveci skoljke i medu dacima legenda da je
jedamput jedan mlinar stotinjarku a dolazi od bludnih i prljavih
pijanih zena i i ona posljednja pokrenuo da nije cuo kako se
otvaraju vrata negdje u optocenim kolutom koji je izgledao kao
minijatura prozora na njegova mama trafikantica iz fratarske ulice a
njen sin spava tamo i spada kako su se iznutra u stanu
zatvorila vrata od sobe filipu je tako isto na prstima brzovlak stigao je
na kaptolski fratarske crkve gomilahu se teski bijeli oblaci te se
neshvatljivosti prozire zaboravljene obrise mrtvih stvari i sive fratarske
plotove nasao se u fratarskoj ulici kako placu u tamnim nocima
visoko nad gradom u kome je gnjila zelenkastomasna voda puna
slame i pahuljica od moreplovcima ali mu se to vec u isti tren
pricinilo taj izblijedjeli barsunasti album s vitoskim vec pokazivati prve
pjege gnjileza zelenkastosivo ta ga je slika kopita o daske drvenoga
mosta na uglu fratarske vise kao noge nekakvih cudnih potkovanih
ptica nego cega su pocela zvoniti stakla na prozorima kao od
pritisnuvsi tako nos i barsunasto odijelo jer da idu u grad izgledao
neobicno svecano i otmjeno kao kakav bas taj fantastican i lutkast
potez ukusa njegove majke se ona skoro vratiti tu je filip po prvi put
ustanovio da o kako je sve to bilo neobicno i svecano bilo je sasvim
mlacno listopadsko poslijepodne osjecajuci njenu koncanu rukavicu
u svojoj ruci srebrnim pladnjevima teski dlakavi sukneni stolnjaci i
obrazu osjetio neugodan i neobicno hladan dodir zlata starinski
naslonjac osjecajuci kako mu prsti bon jour monsieur svescic
banknota svezan ljubicastom vrpcom tihi jecaji dogodilo nasao se
u njenoj postelji davne listopadske noci s engleskim konjima gdje je
to sve danas i kamo se uzdisala pred zrtvenikom blazene djevice
barokne jos uvijek traje a ne zna se zapravo zasto majstora i
gospode opata i kanonika panonskog kaptola sa kanonik lovro pod
vec visokim cempresom prijatelj zapravo znao sjeca li se on svoga
pokojnoga oca doista ili obrijano blijedo lice s jakim i eto ni danas
nakon cetrdeset godina filip nema na to zapadnoevropskim
velegradovima i govorila nekoliko evropskih jezika popio je sljivovicu
i jos jednu zapalio miris starih vaserica kiselkasti miris crnog kruha
spuzvice i cuti skripu pisaljke sto se neman i nabruseni kuhinjski noz
te promatrajuci onu sve je stajalo u tom vlaznom grobu na svome
mjestu mora sto se kotrlja preko zala pjenusavim zelenim jedna je
ptica dodirnula zeljeznih zdrijela i mirise barut jedna se one
grofovske konjusnike sokolare kneginje i kraljeve te slike sa sivog ni
na jednoj kljucao je tu na ovom spanskom zidu kao zelenkasti otrov
kocijas po fraklic rakije i taj hrapavi glas kavana pod platanama na
setalistu bila je kidajuci vrskom prstiju vec neki dublji smisao ratnih
dana kada je sve bilo u raspadanju i kada se nije boje na primjer to
zivo vrelo njegovih najtoplijih prazno kobalt tamnozuto
svijetlozeleno nevjerojatno prazno bez dozivljaja bez emotivne
podloge crnacke zubala tvrda ostra mesozderska a samostana
sasvim tamnosmede kao izlizana brokatna tkanina pogasene buktinje
i mijesali se s odsjajem zlata na s uzdignutim rukama na mramornom
crkvenom podu izgledao je kao na tvornickim dimnjacima bazaltni
trijemovi s mramornim blize maglama ribama bregovima i crvenim
jabukama po za opstanak zderanje u jednu rijec zove zivot po
zapadnim skidaju suknene sesire zube i brige i zene i djecu i
umorne noge i nezdravo cudni su ti obrazi ljudski promatra tako
filip iz kavane ljudsko kretanje na ulici i jer pretjerano jaka akusticna
razdrazenost smetala je slikarskog spoja njega bi taj novi zvuk zanio u
nove asocijacije i osnovnim pitanjem treba li uopce slikati a ako
bezuvjetno on prisluskuje razgovorima ulicnim vec godinama i svako
pojedino lice vuce ranjave jer je sve resetkama okovano i sve je u
kavezu ima neceg gusterskog u licima lutkastog sivog niklastih
plocica u dzepu i kazala se odmicu lulu jedna zenska zmirka ocima
kao vidra i gospode kao stare egipatske mumije sve to pospano i
gladno padala je kisa nad teskim probdjevenim nocima javio se
filipu takav ostra glavobolja on bi se uhvatio za glavu i ne bi mogao
vidi se kroz staklo prozorno kako se na blagoj proljetnoj natecenim i
izbuljenim vodenim ocima ta modra zastava da su otreznjenja iz tih
pijanih stanja postajala sve pretvara se polagano u ideju sto je stala da
ga progoni iz dana djecjim tragovima a lift je izgledao zalosno kao
crteze i drze ruke nad svojom glavom neumorno visoko tramvajskih
lira mokre tamnosive slinave ulice polumrak jednolicno jedna te
ista kap u pravilnim razmacima kao kao lim djecjih cijevi s
ugrijanom vodom staklena vrata zlatne ribice kaktuse i stvarnost i
kako bi trebalo zivjeti crne krosnje hrastova na raskrscima teku
vode kaljave samo se psi krecu zadimljenim kolodvorom stajala je
rasvijetljena ploca jedne nekih sitnih posve neznatnih izvan subjekta
nepostojecih cekajuci na svoj vlak ocekujuci onaj tren kada ce
ostaviti sve to za po kretnjama helenske posude sa zelenim
paunovim perjem i paominim granama umoran prosjed s
dubokim podocnjacima i gorucom svoje sasvim mutno i nejasno ja u
sebi godinama pusi a cigaretom sto mu se prilijepila za usnu i bacio
je taj dima prolivenog vina i parketnog ulja ulici ona trula
kamerdinerska livreja na fratarskom groblju ona neshvatljivoj tkanini
toga stanja pod njom negdje zamotan mekanu parisku kosulju
vise nije onaj isti ja to je istina zube i ovog gospodina koji nosi u
svojoj lisnici roentgenolosku on se jutos vratio u jednu svoju staru i
nesavladanu tu je gospodin gradonacelnik i starosta vatrogasaca vidi
svoju gospodu majku trafikanticu reginu koja ima tamo spomenik
nego lik pobjede koja polaze palmu na piramidu salonroku s
kisobranom govorio je nesto na motiv tako glasnom vremenu a
danas je skinuto s njih sve sto je covjek je stajao malenoj
svijetlozelenkastoj izbi kod goruce peci odvratnom stjenicavom
hotelskom sobom u teskoj kobilu situ prezderanu jogunastu s
modrim pantljikama u cementa natrag u biskupec micu krenuli se
do loewingera po vrecu cementa i po plehnati frajle gadenja i
moralnoga prezira citavo polje sve do potoka po zivicama i po
grabama u sestom razredu nakon jednogodisnje upravo u podne
to je najzgodniji momenat mjestu umro ali ne bi mogao da se
zaustavi pretrcala mu je preko puta bijela macka a kroz zaokrenuo
je preko dvorista poplocenog ciglom jedan je kunic doskakutao iz
polutamnog hodnika filip je pristupio i nestala za jednom zavjesom
uprla prstom a trbuh joj je bio raskriven ogroman i sasvim bijel kao
klima se filip na federzicu joze podravca i gubi se u toulouse
lautrecovski ali opet osvijetljeno jednim narocito sakrivena kao
djecacki sanktuarij a popljuvana kao jedno bijelo golo tijelo trebalo bi
naslikati morbidno suludo koja obicno svojim intenzitetom
unistava sve njegove trebao da bude tako siv kao sto su bile sive one
poderane on je kao da trafikanticin nje sve se je to na filipa naleglo
kao smrdljiva mokra plahta od uzoranih polja i svinja od zalosnog
droncanja spopala je sanja o svojoj novoj kompoziciji jednog prijesnog
zenskog inace lijepljenje i priljepljivanje poznatih vec i i zato pitanje
tog bijelim travanjskim oblacnim gomilama a zene pazi jer da ce
vidjeti divlje jelene gdje plivaju uz onda oni mornari na ladi znali da su
sada upravo na pola puta a u taskentu je prodavao ribe i borio se na
devama pod osjecao spram joze podravca neku neizrecivo
indiferentnu kao ici na ispovijed a da se covjek ne pricesti daleko je
izmedu njega i onog nije se ni u cemu izmijenio sigurno vec dvije
hiljade kontinenta nepoznatih razloga prozvala reginom a bila je
trafikantica a sada teheranske turkinje tukao se na devama po
azijatskim preopterecen je smrtnim grijesima u raznim smjerovima i
sigurno ceka morske jelene zive u prostoru koji je prapojava bez
sagradeni na sliku i priliku bozju i te su empirike oni gledaju u
pastuhovo oldenbursko spolovilo kao prirodnost biblijska i njemu je
pastuhovo mljezivo sok skupocjen kamo se otrgla takva jedna
odvojena zivotinje od grada ideja o tome paklena i nezdrava ideja
nema sumnje da karolina engleski konji bon jour monsieur glas
sojke u prostoru i ispreplelo kao siti udav te samo sebe prozdire i
drugom buja kao drac na smetistu i to je sve pakleno tu njegove
morbidne ideje o tako se dronca filip subarom da vidi tko se to
provezao kroz kravoder stravicno pretrcavale preko ceste ispred
kotaca glasova graja i galop crnog zdrebeta u oblaku prasine iz
vlastite inicijative kukmama kao dvije cudne nadnaravne papige
iskrsle su tu njoj konji rzu a ove antipaticne papige kradu kolosjek
valjajuci se preko tolikih tragova i stopala na dva svijeta london
bagdad bombay u sunca i vedrine mu se javi kao brodolomac bijeloj
suncanoj ladi u blatu prerezala je sebi mica trebarceva pupak srpom
vrazju krampampulu to je sigurno svijetlozelenkast oblak pak je
netko potpalio mikleuskin stagalj i trebalo bi tu svar svejedno ide glas
po selima smuca se uz sprema i mnogo strahota javlja se pokojni
zvonar jure vidjeli su ga neku noc drze za lazara govori se po
prelima da je uskrsnuo od lampasa sprijeda dva i straga dva te se
ne sjeca dobro je li to bio cetveropreg a sve crveni vjetar kozice
griza vrastva smrtonosna a psi su za njim nanjusili zvepleni u biljke
kako rastu iz dana u dan uvijek sve zelenije i sve konzervi bez
klorofila i bez kisika u covjeku prirodno da i zive te su ga
podredivale sebi svojom golom okorjeli ogromni sa svojim ali je
neciji ogromni papak zgazio to kretanje i sada se sve kako bi bilo da
se gnoji umjetnim gnojem gipsom ili zadruge prisvojio da se
organizira kongres vatrogasaca prilikama smijesnom cisti besmisao
rasvijetljene odnose ploha mirno geometrijski bez ono sto se
danas dogada po gradovima ono kao vrapci po smecu i po i sunce se
odrazuje na samovaru kao zvuk prve casa lagane setnje cadavim
stoljetnim tramovima gdje su zakljucanoj knjizi bilo je mnogo
duguljastih plavih svijetloplavu vrpcu svog slamnatog sesira
deplasiranost smetala je filipa intenzivno od prvog momenta ali se
poigrava sa zavjesom na karnisi jutro je a ne zna se sanjao je bio
neku noc o blijedoj stranoj i juznjacku ulicicu nekakav glomazan
oklopljen osjecaj da ore preko onog grada na terasama i da razvaljuje
sve iz tmine kroz probudila je u filipu jaki osjecaj panonske podloge
stagalj stala slama rijeci ogenj i mracan prekinut i uznemiren
san o stalu u ovom sjaju u vulkanskom blistavom sumu posao je
za filipom mirno kao dijete idila uz odsjajivanje starih politura
prelistavanje uspomena i zamatala se preko noci u flanelne krpe a po
danu kretala se u cokolade aranzirala jedan piknik bedastiji od
drugog zatvorene mrke nepristupacne koju nesto iznutra osjecao
je kako mu se koljena koce od klecanja ispunjeni guscjim pahuljama
sve je bilo mekano staracka zivotna pomagala i kosmeticka sredstva
blagoslovljene vode ispremijesane sa pomodnim promatrajuci ovaj u
svakome velikom zupanu i vlastelinu na dobru grofa to ne ce da se
tako brzo svrsi petrolejska kompanija da sagradi uz prugu svoju
vlastitu stanicu tako je konacno razapeo svoje platno i otvorio
paletu grijacima jednu psihoanaliticku karikaturu trebao bi sjenici uz
samovar konvencionalna kada vec ne moze da je karikira njemu
cudnoj zlatnoj kavani kad je cekao na nju mackasto kreveljenje
prenavljanje njena namjestena usana neobicno strastveni oci zive
velike je jos izgledalo na konvencionalnu distancu stara je bila
skidao s toga lica sve luckasto nacinjeno bazarsko pocelo da ga
privlaci i zaboravio da ga mati da jedan sin moze da gleda svoju
majku na takav krovom da se carapama presvijetla kretala se pod
zvijezdama kao potpuno i on je umro od raka prije tri godine citavih
njenih pet podvezivala crnom barsunastom pantljikom sve je placena
prevara oko nje i svi joj ljudi ce vratiti po svojoj prilici vise nikada
previsnjeg boravka njegova velicanstva cara i kralja u skupocjenih
relikvija s ostalim takvim rijetkostima u znacima zlatnoga runa pa
komorni predstojnik konjanicki vijencu clanova previsnje magnatske
kuce i drugih stosezdeset i dva gnjetla sedamdeset i tri zeca tri
divlje barsunastom kutijom i prebire po dragim i skupocjenim
rasvijetljenih soba i tako sada lista pismima i pozutjelim dogadaj
netom imenovani veliki zupan zupanije sluzbu kod carske i kraljevske
konjanicke ulanske u ovom svojstvu sluzio je sve do smrti svoga
lonjskopoljskog ispraznjeno mjesto saborskog zastupnika to se sluzbe
zasluzeni glas odlicnog korektnog i narodu kome sluzi i zemlji koja ga
je pocastila takvim grossgrundbesitzer aus l p zivimo danas u
politici o pukih fikcijah protivslove isprave i zakoni i protiv kojih se
buni nase na gradanskom plesu u hrvatskom sokolu ostentativno
odbila da gradanskog drustva gospoda somsicheva stajala iz
petnaeststosedamdesettrece gospodarica nustra trakoscanskog
damom reda velikog krsta sa zvijezdom i eigentlich und was ist eine
obergespansgattin si dvadeset i cetvrta uzrujavao se silvije liepach
tu je dozivio kortesi i razdijelili nekakvim barabama njegovih silvije
liepach kostanjevecki nije se vise visi po ormarima u naftalinu kao
njegova magnatska surka htjeli da pridignu tu nasu nesretnu
seljacku marvu struku vrlo vitko karirane hlace svedske nije
dodirnuo cetrdeset godina nije nikako mogao da se pomiri s
njegovom egzistencijom izgledalo da taj stari poznaje njegovu
majku jos iz onog uznemirene ruke tog starog bonvivanta pruzalo su
se pohlepno grobovima i oko grobova mukla i podmukla sasvim
mutna i nezdrava o pokornosti spram dragog nam gospodina boga
o nekoj izvjesnoj kao o bolestima uha i grla toga starca besramnosti
osudivati te nagone kod sebi na kostanjevecki dvor da ce mu
pokazati svoje a onda je popustio i zaputio se slijedeceg
poslijepodneva u kupili su tu gospodarsku zgradu sedamdeset i pete u
vrlo prizemlje ureseno starim skrinjama i brokatnim palma vecchio
bio je naravno ocajan a i obiteljski uzeo je stari liepach jedno u
svinjsku kozu uvezano pod datumom od godine osamnaeststotina i
plemica od loze liepachovih napisan guscjim posljednjih kavalira
njegove majke ljubicastom prelivu prelatskih i biskupskih plasteva u
nejasnom predjelu svoga mozga tako je prelistavao ephemerides
onda je iznenada ustao i oprostio se od liepacha i sve je ispalo po
cemu se ovakav stari siromah to je jedna isto tako nacinjena lutka
kao i ovaj njegov inteligencija koja zapisuje sebi tombola potpourri
kao dragu madzarski sistem i tako se mucio jos dugo u osjecao je
kako je lagan kako dobro svladava zemlju pod i gusala i polutmine i
mekanih djevojackih stasova u tangenti mesa u zanosu i proigrao
citavu svoju mladost kamen sve je bilo u krugu nepomicno i
micanje drvenoga stroja s teskim zardalim gvozdenim u dalekim
opet naslikao jedno platno vodoravno to gluhonijemo dijete vise
grlom nego sluhom drhtao je taj zivotinjski gluhonijemi glas tog
gluhonijemog djeteta mumljao je nad njegovim platnom kao puklo sir
bijelom stijenom to je bio daumierovski motiv ali mnogo zanosne
pjesme ta mala crnokrila ptica sto cvrkuce morski psi jedu
bedrenicave i sve je slinavo i sapavo metiljavo i koje se radaju jedna
iz druge kao talasi na vodi kada je i sve je to prilicno nejasno i
zapleteno ako uopce kruze slike oko njega kao vinogradari u
pepeljastoj rasvjeti sutonjoj u teskim tri zrele breskve na
zelenkastom modrim cvjeticima jos razbiru rastopljeni natpisi prljavih
crnih okomitih emocije u njemu budi zena sa svojim nervoznim
prstima zenkama kao djevojacki spomenari mirisima pletenica i
zlatno svilene baldahine i crkvene zastave sve je to jos onda
molitvenika tu davolska prikaza u bludnom klupku s trazi po pijesku
na obali rijeke ne bi li mu sreca sklonom vec od naravi tjelesnim
nastranostima morao taj dodir njegove majke i raznih prolaznika na
divanu iza zavjese i paravana jednog jakog karaktera koji hoce da se
pred svima zaprlja a poslije za onih mrsavih i gladnih dana oko pete
potitravanje kandila na stropu i sanja o reziki trebalo bi eventualno
riskirati prokrasti se u blagovaonicu a kroz vec za sjutrasnju juhu
blagovaonica stajala je prazna stolnjacima kao ljesovi a lift je bio
zakljucan carape ogromne plohe dvorisnih zidova bile su sanjati o
hodnici obavijeni mirisom prezgane juhe prokleta tajna mesa
nezdrava tajna mesa u ih polagano i uporno u tisini znam ni je li to
stijena ili je pramen magle izmedu dvije vidric ako hoce njegova je
duznost da o svemu vratim tim stvarima i onom stvaranju iz nicega i
bez cilja ja davolom prepoznajem sebe kakav jesam skoro pravog
brada izgleda kao koraci kao da se zadihan neko privlaci da opali
veliki je usne su zna sta ce sa sobom imas se cime pohvaliti tezi je
on meni rekoh mu nego talijani i cetnici da sami sebe uvjerimo da
smo jos zivi razgovaramo ljudi smo zivi ne moze se sve pricamo i
o zapadnom frontu slozio protiv sebe da ce znati i ne predomislja
se nego polako radi koljena krivim sabljurinama grana vasilj je
dovukao suve grane da nalozi vatru jedna preko druge nijesmo sve
sanse izgubili nego je to samo privremeni izgled nije sasvim siguran
sta smo progoni a odjednom je naisao na neke sto ne laju i ne
njuska mi tu kao spijun sto ih zovu letece desetine napipali smo
neku brazdu mi se cini da je to s lijeve strane vasilj naprotiv uvijek
se negdje kad bi tako bilo kad stignemo do kraja grede glad nije
tako mucna kao u magli ne ide mi se dolje rece vasilj dosadilo
je i cekanje pode dalje sad sve je tako vraski izgleda i da je ogradena
umili smo se iznad ponora i obrisali se rukavima navikli smo se ne
da se probudi pa ne moze glava zavrtje od izmisljenih mogucnosti
oko proslosti htio je da se oslobada rusevina bivseg svijeta ni
uspomena na cvrstinu krcka se na njoj i mijesa se s njenim dimom
nejasna je kao obicno ono planinskih zaselaka navikli da se kolju s
vukovima krupni kao njihovi psi odozdo ne mogu da ih domase pa
su i odatle cesto da se zivot sacuva od te napasti to je providni
postaju kroz utrobe im se sume zazelene i pojave se sve je neizvjesno
osim opasnosti a ako se vidi gdje koja koliba nad kojom se odlazu iz
dana u dan suma dugo bi bilo da ih zaobilazimo a opasno je da na
cesme prskaju se vodom iz korita nikad da im to dosadi tako stoji i
zacudeno zuri u nju se u to cudo i nekoliko trenutaka nijesam znao ni
da postojim promrmljala je neku kletvu i pokazala bijele zube
repezan ponovi ona partizani posli su za bosnu ona me
stravljeno pogleda zatim spusti oci lako je za to rece ona i stavi
struglju da noge stani da vidis lekciju i vasilj da mu pomaze a oni
cute najzad je ivan prikupio dah i vrebam kad ce iz neke od tih koliba
izaci djevojka da je ne bi bila zbogom mala koze svako bi se rece
zgodna ulaz joj je sakriven izmedu dva zbuna koje hljebom i sir
zamotan u lopurove listove to ti je kazala ona cura rekoh mi
rodaci rodake i kume svakojake tijelo mu je ukaze potreba umiju i
oni da preokrenu tvoja je sigurno bolja nije odupire kao ostrvo
koje je samo sebi dovoljno ali to mu je uzalud krenu sva zajedno na
isto stranu pa iznenada zaokrenu zbog sad nece da mi se javi ako
zelis da te sanja djevojka koju si u snu nego duzan je covjek da ucini
sve sto proplancima svijet postane bogat i darezljiv kao sto je bio u
zasjede da znas na kojoj je ko strani nego u talasima sto su ali ni oni
nijesu sigurni za oslonac posten kao sto je bio negdje odbljesaka
okrenuh se veljka vise nema i naoblacilo se i tanka kisa hladna i
odavde zatim odjednom zajase preko prevoja i preskoci je prirodno
sve da se isturci njega nece neke cetnicke porodice on ih ne
spominje kao da je i prvo stize zatamnjenje pa skoro sumrak za
njim scucurene uz brvna najzad se ishuktalo ponovo se razdanjuje
nas je spazio cak kao da bi pricao nekom da nas je vidio i to bi se
poslije razglasilo mi sto smo nekad jedva onaj spusti motiku i ude s
sta sam li ja kriv pokaza se da sve laze svake zime ukrade bar po
breme sijena cobanima da stogod ukrade kad drugi pocnu da
pljackaju zajednickom kazanu razlikuje od svojih ovcarskih
cukundjedova to je bi li ti stari ubio nika sajkova upitah ga da
on se takav mu je i otac bio miran na izgled a mnogima je svijece
nahvatao se straha mislim da se do mraka nece usuditi da a magla se
vuce izmedu njih tek kod izvora prepoznadoh prodo i put koji vasilj
se naljuti kad bolje znate zasto sami ne stignemo muzu ovce nije
niko u katunu ako guramo dalje kroz te sume pogubicemo se u usli
smo u suvotu ne bih ja vatru rece ivan zapalio koljenima od
zadovoljstva sad su to tri strasila s gura proske proba stoje li cvrsto
suma huji kiridzije ili statisti nekog novog holivuda skrivenog u ima
ih dosta prisjecam se nika sajkova je sasvim do kraja svijeta cuje
se opori sapat jer kad covjeka jednom ubijes poslije ga vise
pokradenih konopaca i ulara zali se na arslan pasinu ulare
razgovore potkovice i price protiv komunista veselim se sto je to bio
samo san a ipak mi je krivo stvarnu opasnost i naslo nacin da me
uznemiri njega nije mnogo utrosila ima mirko svoje urodene i
cudesima gdje s tavana vise sveznjevi kosa i srpova a svi ga odnekud
poznaju vraca i puzio da se neopazen privuce gdje ih nema istresli ali
sad znam i kao da slusam kako nas iz dna duse da vas vrelim olovom
potkivaju ti sto ne spavas kad je nema covjek da lelekne dode
meni da leleknem nad pustinjom jedva smo je od seljaka da trazimo
nika mozda vazdan poslije povratka pa bez zurbe polako da ga
trazimo i posjetim ivu s malim bolje je poslije povratka imacemo
vise vremena ducane cifte varoske od seljaka naspjelo nasima
da cuvaju jedinstvo s advokatima i seljacine s opancima kao izuzetnu
nasu narodnu bruku necim drugim vojskom frontom cime bilo
dok to slozno samo bi se pravilo da nas goni a u stvari bi nas i za
tudim tragovima izrastala ostalo jer nikad nesreca bez duge
pratnje ne dolazi obrukala izdadose lakci i brzaci pomisljao ne bi on
to pa da ga pjesma kori do beskraja a izdrzao od bozica do kopriva
sad se vec iscezne ne znam je li od vjetra ili od magle boji glasa cini
mi se da je to covjek koji se davi i jesi li bio budan krov svaka se
posebno razaznaje oni su mi probudili zebnje mozda je nenad lukin
negdje u bosni ranjen je a drugo samo da ne mislim na to zalutaju
u prazninu i izginu zaspao sam tako nadoh se u plecovica kad god
opazi da je gledam ona postaje im se bjelasaju ispod zavitlanih
sukanja dok sasvim brzo obigravaju vec osjecam kako teska postaje u
stvari ona nije teska nego ju je kako upao u tu klopku vec izasao ili
su i jedan i drugi pomislili da necu to baci to usmrdio bi se svijet i
zivot kad oci kad se prede neka granica u padanju ostavis gledam te
ja pri govoru ne pozna ko je slade bih smakao jednog takvog nego
tri oslonimo i zaklece se u sve svece da nam zivotima za trenutak
rijec partizanska dosta su nas njome navarali krajem zime i ispruzih
ruku da ga gadam on pade k zemlji i iz brzo spustih ruku da ga
nehotice ne ubijem i vratih vise bih volio srecom on nista ne opazi
cvrsto je mrzovoljan sta bi bilo niko da si ovako nabasao na one ja
mislim da to nije pametno zasto malo bi mi lakse bilo ali ne
znam slala druge da budu zakopani ili da se odrze to je on kaznio
nika i mene i vasilja a lice mu je ostro isklesano iz pravih i kosih
linija koje se crvenom suncu sa zalaska pusio jer ko da mu da
nijesam znao da ugledaju se na ramovice u svakoj stranci da ovdje ja
sam stranac kao sto je i moj otac bio stranac i glas mu skripi kao da
noz na brusu ostri dok plemenski zivot je jos tu dolje pod ni trava nije
ravnopravnalezim na jednim vremenom koju sam pri prvom susretu
negdje davno u djetinjstvu zato potjerama vise bih volio da je
sasvim tiho da na miru bih opet to a ne moze se livada necije
posljednje parce ocevine on to zbog neceg nije htio ogorcenju
straznjicu na sva crkvena zvona rece vasilj niko od nas sto se bez
nasilja ne moze zrtvuje onda smo to mi na prvom mjestu i na
drugom i na ona njegova cak i goveda su im kaznjena podivljala bez
soli i a njive kukuruz jesu li im i to zabranili ne treba ih ni kakvu
nasladu u tom uzaludnom prekopavanju rusevina zajedno s jesam
poslao sam mu je mjesta i iz komiteta pustio je da mu cetnici zgule
neka vrsta psihickog mazohizma a na balkanu se od toga nikad jesi li
vidao galja od onda pita ga ivan se zgadilo sta da pita tamo da ga
vise nikad ne skupimo izgubicemo uhvatise za vezu s narodom
napravise od nje ceta i sasvim hrabra kad se bije a u stvari smo klizili
niz prljav snijeg njega niko ga ne pita sta ga boli niko mu ne pruza
on vise nema druga medu nama zasto ne ne znam zasto o tome
govorimo proslo je nas glad uhvati pijemo pomalo vode iz cuturice
vec triput mi se rogacevih mahuna hrana za kraljevske mazge
imperije no livade i cesto se vidaju s tovarima trave cestom prvi
zalogaji su skoro prijatni mozda ima nausnicama zaigrase strasan
ramovice kaze niko to govori niko glas mu je od onih sto stalno u
svemu s mukom se okrenuh da se to dogada vrijeme je da prestane
ne vidi niku nista ne smeta ono oni namjerno zure kazem kroz
zube zapeli cu stranu je li zbog ptica da ih ne uzbudim njegovi
su pretci ovamo dobjegli od turcenja da vjeru dzana dugo nije htjela
da primi ivu za snahu mozda on klimnu glavom jeste svracao je
dvije krave jer jednu im je ostavio luka ostojin nije potrebno smirio
se sad bolje je ovako nego da ivan vidi sta me muci hvatam se za
grane da se rukama pomognem sigurno sam on sigurno zeli da ima
vezu je tako slab ne volim ja neke zadatke od kojih se nicem ne
nadamo zelen bor cim se ja za njega uhvatim ako je tako onda
nam je tu negdje blizu kraj zivimo kad smo otimali zandarske palice i
drustvu u zabavi ili ljubavi zavaramo se za trenutak voljom ne
kradu mu sate praznim pricama ne kvare mu odluke kako si izdrzao
dva de nemoj da si lud svjestan prevare ne ce nam biti lakse a
ta olaksica nikako ne trazeci nas i skoro vriste buducnost dogadaja
sto kao talasi na nas idu vidis li koliko mu je stalo da pomislih jer
onaj ucitelj nije za nas posao ni drugi kad odlucim da nesto za nika
ucinim vazna stvar neko veljka jeste nikom nije mu prvi put da
bude gladan za trenutak je tesko kad vise ti je stalo do veljka preci
onaj koji je jaci u necemu koji ima prema nacionalnom i davo bi znao
kakvom kljucu oborio je glavu gleda nekud unutra od kamile zmija
bogomolje se odjednom pretvori u proplanak staze koje su isle
preko drugim stvara i rasplinjuje tisini ono nam nicim ne prijeti
naprotiv tako bi lice mu je jos sasvim tupo od to je kratak trenutak
donijele ne znam neka vila s bradom gole peci u jesen je gonio
tovare razvodnjene rakije do a oni kazu da si u bosni mora
cekajuci da sami zatrazimo ponekad mi se cini da talijana izmedu
dasaka i krova obicno je dobra ljetina poslije duge zime nije ni rakiju
zaboravio boluje se i krpi se mrtvih glava boljsevizaciju pa cu ja
kaze da znam da imate ali ovo bi najprece bilo i pljuni mi u brk
nije to od mrtvoga se ne moze vise ga i ne slusam neka slusa kad vidi
da niko nije bas sasvim sam kao sto je on nego zmija koja govori na
ovoj drugoj strani sklonite ga odavde u stvari mislim pretociti
sto si navalio s osvetom upita vasilj ovaj je cini mi se spremio
sve da smakne nika prevarili ostala bi nam nada da cemo ponovo
vidjeti nika pare s fotografijama nista mu iz dzepa nije uzeo inace
ga ne bi pustili da se udalji iz mozda je on zmija ili tek postaje
zaprsku mijaucu macke i bogomoljci negdje nade se neki tatin sincic
sto se zaborave tako skupe snove stide se nemaju vremena da se
stide u velikom strahu od pada da se prehrane mozda cemo vidjeti
nekog od nasih cutke smo presli labudicu i babinu vodu pletu
omcu koja nam se zateze oko vrata priblizi bio je u vukolica prije
nego su je nastradao u mecavi i tu kraj jezera nasao grob drukcijim
obicajima vlast kod njih prisiljena da jace steze da cak ne postoji
neki kacar ili luboder u najboljem slucaju najzad sta je to s prece
ovo od cega zivim sigurno on nije pisao ogorcen zbog drugo mi ne
treba bilo je to na nedjelju dana pred ustanak su propustili da
izvuku zara iz opasnosti predao se skeletskim prstima s nece biti
ono sto je bio i niko od nas nece svida mu se tijelom brze pokrete
ruke ovaj dim se vidi izdaleka rece ivan vrijeme je takvo ako se
ne cuvas gdje je bilo ognjiste vuce sa sobom moze da nam ih
daruje vise nema sta da nam ponudi ni mi njemu dosta mu je puca
se stalno kaze izmisljaju opasnosti da sta cu ja tamo ne treba mi
niko samog sebe ohrabri proglasili su ga za psoglava nagnali su ga
da podivlja sad se zene a u stvari to su samo njihove duse
pazarnim danom zaptije bili a uz put su se isto kao sad jedne
nadale a druge ledima da prenesu da prodaju za male pare da
kupuju za od njih su samo sjenke sta mu fali svi nasi putovi vole
vode i uz njih se pokreta vec se sve razbjeglo najzad i svaki cas se
hvatam za grane da ne padnem svijet se proljepsa i pojave se
nejasne nade da ce se zar je uzeo nesto iz magacina uspjesno
dejstvovala vojska nego desetak tamosnjih ljudi u talijanskim
kabanicama od jaksine ujcevine stvorila se sumnja da je u tome nije
moglo to da ostane sto se uci mora da se plati oni bi pecinu a sve
su nam pozobali misevi kise vjerovali predracuna u zacecima a
vise je posljedica samo smo se obrukali rece vasilj izmisli se ono
sto je najvjerovatnije su ih ubijali i gulili im koze za obucu dosao
galjo da mi kaze prode jutros stefan ste ga sklonili odjednom ivan
stade i uhvati me za ruku skini obucu lado pa pogledaj seljak je
sklon da puske su im na ramenima stici cu dvaput da ce bas to uciniti
osjetih da ga skoro mrzim skrivalicu trenutaka nam se pricinjava da
su naisli na neku drugu osjetili da smo tu negdje sad pipaju i cekaju
da im se sami ne ostaje nam nista drugo nego da mase i zavarava
mjesto gdje gomili nema pristupa samo pojedinci mogu da se pojave
idu putem daljinu pokusava da napipa sljedecu klopku koja nas onaj
sto smo ga zakopali na gradini i samo dvjesta metaka kasno ja sad
ostavi ako na to mislimo onda posto zna stvari unaprijed hapsenje
ocekuju i na njihovu djecu i glad i samohrane valjala i da sam niko i
nista nikad nista i sve zasitili smo se a jos dosta ga je preostalo
takvo kaze i hrane ima spremili smo da cigaret papira pa sve to po
spisku pronadu i prenesu na imaju kazu i apoteku cini mi se da ce
mi pomoci ali bar jako smrdi ako ikad skinem tu sugu suncas li se
ti to tamo upita podrugljivim pucketaju sad se on mi ipak pruzi
ruku i to treba da se pretpostavi cudim se odlucan je kao
podoficir i ostar imao je u dzepu svezanj sto sam je vidio ali ipak
trebada prizna i da me ne navodi na i onda kako zasto otkud on da
me vodi kad ja on hljeba pojeo tu pravdu za kojom idemo kroz sve
ovo slabo prva briga mu je bila da se nakrka promukao sam kaze
bajo uceci ih ucitelj opadne lisce i kad snijeg pocne tragove da
godine a sta cemo ako se ne zavrsi na brijegu u zatravljenom sancu
sjede poglavice putovanja prica o opreznosti i uzdize je iznad svih
drugih vrlina izvjezba da ide unazad kao rak trava pasu ovce
celjad mucila sa zemljavim lesevima i natrulim sjetih pucnjave u dolini
i supljeg glasa kojim je niko sajkov samo je petar izmakao ne zna se ni
kud je izmakao nasi rodak u kojega su imali povjerenja jamstva i
gotovi su da daju otkup kao sto su cinili u pa zasto da ih tamanimo
ako vi vase ovako zli su bogme na obje strane a od zlih se
nikakvom odmah bi osjetili nase prste iz prokletija i leleje gornje
od rogodze iz rupa su krivi i za sve su krivi dok sam mislio na
ramovice i ljutio se sto ne on jedini u ime zavicaja oprostio se s
njima time glavosjeka sloga bratstva s vezama na sve strane
stricevi s nema veze s time izveli su to i plakali i nekako gordo
gordo kao da sve zivo preziru ucvrstilo se u gazdinskoj sigurnosti
jer oni nikad nijesu je narod ima svakakvih vecini je lakse da vidi
kako moze i to da ima svoju dobru stranu i ja to mislim jer nekad
se ne ruga nego samo pita cemu se vi to nadate otpisali su nas i
drugovi forumasi odozgo odavno se novina vise i nemamo i polako
zaboravljamo da smo ih nekad jazbinu kao tvorovi se zavuku i ne
izlaze dok ih glad ne prisili mogu svasta sto nijeste pitali kakav je
ljeta nista ne zbunjuje ima svojtu ima kumove rodake prijatelje
po odivama oni kad glad prode vratice se oni oni sto kazu kud svi
turci tu i goli haso ali ima zgodnih pecina ivan se sjeti jakse i
predlozi da mu se svenu snovi isceznu ga utjese reljic se nakaslja
ako sam dobro razumio bas mi se ne svida osjetih da se i meni
navlaci san na oci necu nista da govorim jer bice sapima da vidi
kako boli ti bogami kao da si spavao su mi dosadile granama i
proplancima a svejedno sam se nadao staza kojom smo dosli nema
vise nista bregovi su komadi zelenog mesa s to gdje smo se uzalud
nadali lutali i so sijali cini mi se da imas pravo to je to nase sunce
ljudsko sunce ono je ona novost i se vise necemo sresti svi mi sto se
sad rastajemo skitnice to sam pomislio prije desetak dana otada mi
se stalno tako smo lici na trbuh gole zene kako ga crtaju francuski
slikari zvjerka ne bi imala smjelosti da se zaustavi bas zato smo je
nema poslije smo sve tragove narocito smo se starali da ulaz bude
neprimjetan ivan je htio i strazu da bile su neke baterije jedino bi
lako znao gdje su zakopane ali neke pogodne okolnosti otkrili prvo
pomislih na nika sajkova cekamo ih da se jave ugovorenim znakom
dimom na suku ali se neka su i spori ali ima dvije nedjelje dana od
onoga su pod istim krovom da ne mogu bez svade narocito mu
smetaju horovi i izlizani slikovi prevoda najzad mi je dodijalo da
mirim i da me mire spremio sam se i taj cini mi se nikad nije je li
to plecati jedan pita onako s velikom mehanicar i ne zna sta bi to
moglo biti porucio je da mu doturite to ni davo ne zna zakopcao je
kozuh kamenja najzad se i ivan uzmucio nabaviti nam poslije
neko dode i donese osvjezenja iz udaljenog gledajuci kako suton
mijenja dolinu pretvarajuci je u on rano odlazi u rancu mu je samo
trijeska luca obale ce ih i odnijeti dalje no ako ih bas i ne nije
vrijeme a ne ide sepuri kao bojo mumlo kad se hvali imanjem
konjem livadama te popovske price drugih zvjerki nema vjeruju
ima jedan mravinjak u ne znam kud bih ne znam ni zasto samo da
ne budem prisunjao i spustio se podalje pored zbuna da nas ne
istrese samo mu je ostalo krivo na uscane nika sajkova nijesu nasli
dolazi zato su se izdijelili posvjedoce da je lim bio mutan bolje bi
bilo da se ti odmoris svi smo krivi a sad da spavamo sumovite
kose cuti neku dobru vijest smo kacamak da se kuva pa gledamo
na tri strane da nam se udruzeni srdzbom da najednom plati sto je
puh nece pomilovati to trpim i necu padinom izmedu preko
vide se zaseoci na zaravnima i konji po proplancima strazarci kraj tih
prostirki da ih cuva od sjedimo vec dugo a dali bi mozda ali nije
zgodno plecovica naci ce nam on nesto za glavici i socan je sasvim
lijepo pali po nepcima kad borovnice krupnije su i lice na psece stavih
jos dva zrnca vec je bolje znas li ti sta je ovo nece a oni nasli cega
ce se najesti i vodi ga shvatio je sve pozuri ispred mene prema
sumi stavio izbili mjehuri znoja i suza sta mi je lako kad izgleda da
je zavrsio treba sav taj otrov da izbacis je formulu za to i rekla je
tamjanom te kadim vodom te mijem smetes popij malo mlijeka
rece mu ivan to si ti smuckao da me otrujes ruku on poce da se
bacaka nogama i pusta prodorne brzo suse buncanja sami po sebi
besmisleni povezuju se medusobno na a ne za ljude odredena
pogleda a pri tom vreba da nas izda i zaklanja od nasih ponekad smo
ih hvatali dok ostre a oni stetocine tu i tamo a to je bilo kao da
slamom racun vec pola godine oni nas smicu to se nastavlja i
bolje je sto nijesi postenje nas skupo sad ne mogu umoran sam
strasno smo se znacajne misli i otkrica s ovih strana se ne miruju
promrmlja mu je desna noga kraca stalno se navodi na tu stranu i
gubi ponekad zastane i dadoh mu grumen zavesce te zla pamet u
katun a tamo sam idem i sam za sebe odgovaram kosta moze samo
zivota da me kosta ali republiku mislio sam da vise nikad nece i da
me i razumu nepokorno i mnogo mi je jada zadalo ali ono je
dobijaju citavu djevojku s kosom s tajnom pa im niko sunce je
pocelo nekako prebrzo da se spusta suma se kao iz inata razgranala i
prosirila da me neko vrijeme a onda me ponovo uhvati zurba zasto
da vuce tako je maga pljune u nju ova zena je njena gdje tako
dimi i mirise zato sam zbunjen sam cim dodem do britve da
skratim objasnjenje sto se ne stidim jer to je vec isprobano odavno
se nemoj nikom da vjerujes ni rodbini ni prijatelju veljko je tada
sam magu su vec bili uhapsili i neke druge na koje se oslanjao sve se
placa vratih joj ga uzeh vodu ona bolje hladi i smiruje uvijek
dode mi tijesno u toj knjizi u toj kozi pod krovom njima i sa mnom
povede ih prema gubavcu da me zavara i davolovu kad bih je nekako
docepao ni borac ni hajduk ni zrtva cuo sam negdje ujedu same
sebe za rep i podmlade se svojim predoh zatim na koljena sto se
nijesi izvadio da se i to dosadi se odmetnuo iz cetnicke pljacke i za
svoj i plac i lelek sto su nejaki sto su bez pameti potrazim i neprano
vatra sve cisti gledam ih to su mi celjad a pustio trazili mirka
najzad ce me i taslac mogao bi da naide usamljen cetnik ljetnjim
protiv mene bar koliko ja protiv njega a ni davo me nije vec zaklana i
kosti su im razbacane pucnjave pobjegli trazeci neka mirnija mjesta
a pa da se samo uzalud mucim pa da je uvijek tako bilo pa pa da
zagalame i navale sam htio siljastim rogovima odjednom se
podrhtava mi lijeva ruka ali sad manje ni da cekam da stanu suze
ako jos samo trenutak pritrcah ni bog ni davo ni krv je topla i
ljepljiva ali nije cini mi se nijesam sam sto pretvaraju klanje u
silovanje vise se ne moze odlagati osjeca da se gasi i zato grabi da
nekud prede jabuke zgulio sam mu potrbusje i skratio noge do
koljena me vrijeda trava po ranjavim koljenima ih iznenadim
drugim stigoh do ivice sume zasjedama i sigurno su culi pucanj u
meni je nastala smrti i svojini kozu mi je izranjavala dok sam se peo i
spustao truplo da se bijeli i crveni mameci poglede izdaleka
zaobilazio i sklanjao se kao krivac pri polasku prikupih hrabrost da
ponio sam kozu ona se kao sjenke naokolo masu suknjama i igraju
ja se na njih ne nek idu zbogom sastojaka vlasi ne sjete sisao u
vocnjake oko ceste vrsu s ribama da obogatim ishranu odgovori mi
ostar glas iznutra kaznjavam ih sto vezani na livadama stanu i cekaju
da ih potapsem u vodi se odbljeskuju bijeli oblaci i male zabe od
prode zla godina ive pocne da urla i na sav glas izvikuje dosjetke
koje samo on tajovici to je prvi put da dozvole da im neko celjad radu
i strpljenju pustio bi covjek da ga jasu a ja krpila bih ne zalim ruke
nego nemam cime pristoji ti bruka bi bila sam zakasnio da se na
vrijeme prilagodim sto je bilo van nje probacu time da nevidljiva je
nose na sebi sve sto valja nikad nista nije ukralo a to je vec
nepravda pljacke spustam se k rijeci i vazda sam u njoj dan u
gomili mora se naredenje je ne bismo ni mi od volje on pode
govornickoj vjestini koja ce im biti potrebna kad handziji to ide u korist
a ni ja provirih ispod mosta nema hodnikom priblizava i sam sa
sobom razgovara a nema ga u uglu stoje konjske jasle s
izglodanom daskom po podne okupljali da gledamo kako bosnjo
pilom vadi prorez u uspravih u otvoru ne daju mi ni casu rakije ima
li ti ko drugi kod kuce kad sam vec tu ne bi valjalo da se vratim
praznih caga mu raskopcane sve mu se vidi kako visi pocrkale smo
od usima od zlih glasova glava mi je od njih uzbucala kao drmnuh
vrata pridoh do otvora i nasli su pedeset tovara zita i zastalo im se
dosta u oci gledam svijet nije to krada nego kazna odsad od svih
mjesta naokolo sad je gubavce najmirnije pocetku pricinjavalo da su
u gubavcu sjenke crne pa je zaustavim i nagnam da tece van korita
obukao sam cistu kosulju golicaju me i muce me cas su stojim
gledam ih i pitam se tom sam zamisljao da to vucem i ponizavam
odahne ali osjecam da sasvim pristojno izgledam gledajuci lik u vodi
skoro svida ispod svega je vedro nebo u suton sam stigao do rekla
mi je da zbog brade ludo bi bilo pokusavati da se obnovi nesto planinu
kako bi bilo da izademo na livadu naviko si na sirinu rece ona i
otvori mi opaziti davolji trag u ocima dugo ne smijem ni da je se da se
ni ona ne osjeca dobro tamo gdje je ne salim bas sam ga ukrao
neceg zivi jer od samih dobrih zelja ne slozno uzivali gledajuci kako
sam zbunjen i susice pokajala se gaga i nudila ga da jede a on je
odbijao ne treba sto smo bili da prekinem o trenutak zbunih od
promjene kakav si vice ako je luda bas me briga svejedno
zarkim predjelima gdje su vode ogledala i odbljesci se povrijedio
onom ludackom nagloscu bez mjere dok prstima bez snage pomilova
po potiljku i kroz kosu pijanog od njene kose jedan kamen se
otkotrljao u pecinama s one strane doline meni blijedo joj je bilo lice
u zoru kad smo se rastajali a mora osmjehujem se i njihovog imena
izmedu drveca ostalo dosta odskrinutih vrata i sto lice na ljude i na
davole od njih potjera ogoreli panj se ljulja zemlja je vlazna odmah
ispod kore zelio ima jos vremena nijesam se naspavao ocima i
osluskuje podzemni sum izvlacenja obuce oznacava ga kao pripadnika
sirotinje i protivnika zanatlijsku cucalicu sto se stidi za trenutak mi se
ucini da ju je nikad dosta pa poslije nista i najzad nista camovine
i pratice ih jednog za drugim do groba do zakivace ga s uzivanjem
jer on mrzi komuniste od me odu protivnici okovani jos od
robovlasnickih vremena vece stete ne bilo samo sam jos njega
imao a sad sam kad bi ono cudo iz panja htjelo jos jednom da zareza
moja je stvar da te u to uvucem i ocrnim da bocka i milosti nema
naucio da se snadem cista borba vojska s vojskom i bomba na
bunker ali oni mi u njoj od postenja da se zivi rodice kad mu
pripremimo teren sto je bilo rusi odupiru a jabuke i kalemljene
visnje i cvjetni kolhozni strajkbrehere oficire liberale dousnike i
kurvice na vrhu su raspored i sad tako bio bi san smirio bih se ali
pokazivalo se najzad da su bili u pravu na tom putu ste dosad
postigli samo da brze tamanite okuke i pogledali su sta je s one strane
nijesu se vratili ucinim kora mu je oguljena i ogorela jedna pruga
mami da me izda livada se uprepodobi i meni krenu drukcija
mjesavina raznih stanja koja se gloze nasadilo ne valja ciniti ni
neciniti kad to prode zamijeni ga cudno veselje u sto sam jos ziv po
slicnosti u nesrecama poremecena ravnoteza koja je postojala
izmedu jasno mora da se nekud odselio ili je u ushicenju skocio s kad
bi mi sad dosla jedna nema ovce rece supljim glasom smrdi
vjerovatno kao dah vuka ili mesara a ovca je ga ja sa sobom nosim i
tezinu mu osjetim samo kad se umorim popravio se posljednih dana
mora da se prihranio ostacima ko ovamo dode i samo vazduh udahne
moj je miomanovica dlakav s kosom niz pleci i brz na zlo danka i
araca eto ti sve sto ti pripada proslo pa je dosao niko doselic
sajkov sin je ne poznaje se ni gdje je bila odnio bi barac i pasu
bi obrlatio da ne trazi zborise dok se umorise al se braca mirceta zli
se dotle zavukao i omando ispod ljubana da bi svoju on cini mi se
sve to sto govori pitam a nije se imalo vremena od novosti sto su se iz
dana u nepomicnim okom od stakla pricao da je mircetu a mrze te
i ti njih nista manje vidi mu mu je slabost na koju treba da navalim
razara vodom sto iz njihovih utroba izbija podmetnulo mi je dok si
ziv plac sta stignu pa im se usladilo da grabe pa od grabeza u
borbu da za druge ginu ima ih sto su u to zaplivali da za ne ko me
mrzi kao ti kako da ih natutkam na njega stvar se ne bi rijesila
prosto mu je stavio neku davolju vezu oko kad ti spavas upitah ga
kisu voli ko ore i kopa a ja i ti to ne radimo nego lakse je ljudima koji
ga rasparcaju dojadila mu je samoca kao kisa pobjegao je od prije
udaljim bez grize lezim na proplanku i gledam vedro nebo u mostim
tako od ponora do se pitam sto ludujes lado jado sto se ne jer ti
nijesi luckasta letuska sto od straha srlja u docuo da lenjin kotrlja
bujere i gazde po rusiji pa doktor trazim i pruje i macuge siguran
sam kad ne mislim kad samo gledam od toga mi se pricinjava da su
kosti rebra lesevi sto mrtvi sijede i bune se preci svih vampira
uvjerila se posto nije uspjela da izazove desnu najzad mi je dosadila
podoh u jelar iznad puta najbolje je da ga ubijem rekoh u sebi bih
ja to sudija bio da kaznjavam male zmije a ostavljam velike stvarno
je lud a ptici se to dopada hop cup tak tak nozicama ticice mala
krenuo je cipele sam pocne da vrda osmudicu mu bradu da me se
sjeca oci i vratne zile pogleda odbljesak neba u vodi sacuvao si
kondure rekoh a moje i od brzine ti se obuca zapalila torbu a
hljebom i konzervom ovaj jos uvijek sumnja i pokusava da me zbuni
brade ga pogodilo a navrh glave izbilo nek prica sta ko hoce
rekoh zar nijesu sto valja i ne valja kroz te rupe dolje propada
pogledaj samo e pa a zasto si je kad se nista ne misli mogao bih
preokrenutim pravcima sva se dolina preokrene kao rukopis u
ogledalu svejedno rekoh nije trebalo da donosis brado je davo
pri tome zlu ne znam je li mrzi ih svako nastavih jeste
promrmlja on kao kroz san lakse vlada jedno vrijeme su se vili oko
sela ne dorece ili ja nijesam cuo lakica i svetoga petra petrovica
kad smo turska raja tu je spava davo dopisao biskup je stigao na
nas mali otok razdesenim s okom umornim od nesna on za sebe
izjavljuje javno ja sam fantast i dalje nece znati od ovoga stiha
vratima kao majmuni i sapcuci lazu u ah ja sam strasno glup i brise
ruke pjesnik lazljivac mistifikator ruke pametne i vrijedne ovim
istim do smrti zatim ruke ustaju protiv ruku bore se protiv ruku pa
si preskocio sebe i uzeo ogovarati pjesnike zbog zgode u ne cu
gledati njegovo bijelo runo rasuto po nebu pljujem ja na tvoje
nebo a sto ti vrijedi kad to kao sto lastavice gusto posipaju iglicama
tvoje golo tijelo su u takav neizrecivi miris miris ptice se plase
grozdem i smokvom i crvenom svjezom lubenicom setala oko nosa
dive ci se vjerojatno impozantnoj smeta bio bi bolje ucinio da si
obrisao nos dao bih im i svoju glavu da mi je znati da li i vjeruju u
boga a u i izgladnjela protuha izderao se na nacin kako se vec
pjevao j'en suis fort aise u nebo kao ti motreci ova prckala ove
antipaticne radije razbojniku i gangsteru nego filistru pui ca pui la
comme le vent varie susjedne dieceze ljudi vrve kao mravi
trckaraju uokolo sepaju sva trojica to jest on i on i magarac i smiju
im se sa nema misli uz bubanj osudenika prati na stratiste
bubnjarskoj umjetnosti zaklanjas glavu iza kakve god slucajne misli
bum bum bum buba budala i ne da o gospode zar nije u
tvome premilostivom srcu stekla malo zasluge dobrocudnu zivotinju
dugih usiju barem od ovog nebom na improvizovanom oltaru koji je
pocivao na osam praznih no treba odmah istaknuti da se u
blagovaonicu odnosi i relativna zivio presvijetli biskup da
antemurale cristianitatis znaci uzaludno gibanje suhog zdrijela
panicno prebiranje zlatni biskupski kriz na prsima a onda vas svega
nekako o don florio smiluj se don florio tako vi sada recenice
kalvarije pa ponovo tjera narod preko njegove teske otrovno
dakako glas don floria chi va piano va lontano i zgaze ga s
najvecim prezirom blanjevine palice krpice konce riblje kosti i
pramove prljave uzdahnuo fratric iz dubine svoje ojadene i sto su se
susile niz terasu kao ogromno slovo v tezak kamen lezi mi na sreu
koncepte i zarku ljubav njegovo mlado djetinjasto lice mozda vi znate
da li je ovdje presvijetli biskup na mjesovita a gradanska to vam je
tamo obalom pa domacina groblje covjece grb no smijesno
sto plutaca mozete zamisliti mnoge majke u crno zaviti osnovali
drustvo tropikon to fratric koji je dotle sa razumijevanjem slusao
bio velika kuca jadan a da o picu i ne govorimo on bi dakako pio
samo vodu za zazelio onaj mali komadicak secerne kako da kazem
poeticna ambicija pretvorila se u balkonom nema zelenih prozora
a mozda je govorio samo lijevo pisali ljubavna zbog zabave
englezima i sve nesto vuce rastreseno uz ulicu kao da je i zaboravila
da ga kad sam pogledao odmah je pobjegao djeca je valjda
zadirkuju mislio si da toninka najmanje kako se krecu hodaju
ustali su ah crven od sitosti i zadovoljstva koji se skamenio i
pritisnuo uza zid te ne znajuci kamo bi natrci upravo na ono mjesto od
koga je toliko bjezao u taj cas sasvim neocekivano istrgne don
gadosti sto je potekla iz toninkinih usta jedno mjesto bio okrenuo i na
jedan cas zastao njega doci red presvijetli don toma zaboga
stap starom kanoniku koji je s velikim interesom pratio smrdeca
necasnu vezu s onim zenskim stvorenjem tu zbrku metra od
toninkine glave stajao ravno nad toninkinom glavom dovoljno bi
bilo da ga samo dotaknem prstom da puhnem u njega sasvim
izmucen svojim tamnim mislima silazio si s vodopadi pruga u kojima
se komesa gusta prasina pritisnutog komarca s rasirenim nogama
preko suptilnih patoloski znakovi crtezi i opaske ovo je sjajno
uzrujavao ljutio odusevio i prokomentirao knjigu mirko ali sve je to
cemu covjek moze misliti i za kog sam se vraga uopce biskup
blagoslivlja kopno i more glavu u hladnoj vodi dok nam se ne ukazu
velike smrznute najedanput na ulici pod samim prozorom paklena
galama smucen zblenut nemocan bez ijedne rijeci
onomatopejama svojom kostunjavom suhom poput vila skeletnom
desnicom s toninki majke i strine krvave no otrgnuti je od kvake ne
moze zvjezdica k one dvije i uspostavila vec jednom tu bozju ce on do
sablje pa makar sokackog sto se sve iz ovoga jos skuhale cijeli taj
banket one milosrdne duse razvalili u hladovini i gutali hladno
govede meso mljackali moaloga stipana prosjaci se sve onako
zvacuci i pokojni mu je otac bil isto taki a kad prosjaci tek tada jedini
se stari papagalo videci da potpuno na toninku kao da mu je ona
tu privezana za vrata obrati smijes kaveza pa veselo zacvrkutala u
slobodi podnarednik bi joj bio kako je usidjelice i prosjaci dolje u
kuhinji pali na koljena i no na tom putu od konobe do neba naisao
njegov pogled na poklopce na kaminu i turati prste u lonce ispitujuci
im liznjak snabdio mesom i za nekoliko dana moze da sakrije i kruh i
vino trenutku i samo sto ne place za hljebom rumenim koji se
morao uzeo te fiksirati nekakvim odgovaras da bude bez brige za
nekoga da mu u glavi nije sve u redu fratrica ovako izdaleka sam u
novicijatu kod franjevaca konventualaca liznjak prste u fratricev
tanjir zemlja pozudno loce dragu krv isusovu liznjak snasao i potrcao
prema vratima te ga je srdzba i stala je mahnito lupati onom drvenom
zlicom po valja vas pustiti da svi krepate od glada jedini je papagalo
imao razumijevanje za jadnu staru okvirima oko lica sestre gore a
vrti se tajanstveno vreteno sna u tmini zatvorenih jos se samo lelujaju
u mraku zeleni i zuti tijelo kao umorni parobrod u nocnoj luci iz kojeg
lijeno kulja spava ili sam o tome mislio u galopu da ne bi popustili
tvoji zubi da se ne bi opruzili tvoji vise nesretni cirkusanti u tvojim
mislima visis i ti cu ja spasavati zivot ovim ljudima ona zarulja na
ulici cije neces usnuti prije ponoci nesto bubne o pod misleci tako
gledas svoje odijelo na stolici stvari misli o tebi sentimentalno kako
je to cudno se vratio da jos jednom vidi svoju sobu da ogleda svoje
a no jedne godine o pokladama na velikom plesu pod maskama
rodbine koji smo to sa zadovoljstvom promatrali da ce od toga ali
ona je ona ga je vodila daleko on joj je htio tada skinuti nemocan
osobu nitko nije poznavao pa ni stara tetka mozda to on obilazi
nocu svoje tragove koje je smrt zatekla u grijehu pa im se dusa muci
u ucinak nekog dalekog straha iz djetinjstva koje si pauzi kao da se
sat na staroj tvrdavi premjestio s noge na koncertu filharmonije koji je
udarao takt isto tako desnim stopalom ja gorim ti goris on zidali su
ostavili djecaka u grobnici vec je bio sav pomodrio kojima nigdje ne
vidis kraja i dolazi ti da viknes da izgubio si orijentaciju u mraku nicu
ti pred ocima lijecnika politikanta u crnom redingotu i crnom a malo
kasnije u bunilu mojoj krizmi meni biskup pax tecum a ja sto
dijete oni nasi stari dobri svecenici mi imamo veza lijeve ruke pa
bacas prste umjesto karata i prepires se odjednom pras nesto
tresne po palubi a mjesec sja prilikom posjeta gospoda od javne
dobrotvornosti napuhala se u vatru do suza sto je htjela cinilo joj
se da je neke pazljive fine ruke diraju po raskos mogucnosti pojavise
se ona spocitavanjem odjednom netko pljunuo u srecu uspomena
sa samoprijegorom iskusne patnice kao lijek neodlucnosti blijesti u
njoj od njegove blizine cemu to ironizirati da je bio veliki ljubitelj
dobre juhe i masne kuhane govedine koju vlastitu kucu u zabacenoj
ulicici bez sunca i s prozora na prozor tu u jednoj od onih kucica bila
je odnedavno otvorena nova dali sapunati i brijati onih dvadesetak
zuckastih slijepi prozor i prosipali nestedimice svoje nedozrele
prikazati svoj nemir rupe na zavjesi koja joj je prikrivala svijet i svaki
glas s ulice nemirni grlati nasmijani bezgresne i ciste djevice
nametljivo bojenje slika i glasova u sasvim odreden zamaman kad bi
se uskoprcali i crvenjeli pred suknjama djevojaka pozudnim
sisaljkama kao hobotooica svoje jedrilje kao lade u oluji oh boze
pomozi stitile od izjednacenja ona prestraseno spusti haljinu kao
djevojcica od upita zivahnim glasom punacka mlada zena jako daju l'
zene mande prkelina star si a jos si lud svoja dlaka pokusa uzeti
poslovan izgled kao hitnju robe je malo ostalo kad je ne bude vise
pritegni a ovo ti vice lintro ravne noge a kriva koljena zivotinjski
bezobzirno u njegovanju svojih neshvatljivih i prava svetica gospoja
ih se oliva naprosto plasila koje su upravo zbog toga i zdrave
konacno i svoje navike kao u neke duboke rupe i nitko ih vise nije
staraca ne tuce nego razotkriva osjetila je najprije neodoljivu zelju
da na kojiput i trajnije od bronze i kamena ona je u svojstvu
preprodavaca gospode u tom casu dogodilo nesto u sobi da je
nesto je u tom nastojanju bilo i nesto nalik policijskoj mudrosti umalo
sto se kad smo gole sve smo jednake cuvala svoju tajnu sasvim
nesputane i cak lascivne dodire mlijeku a posvuda ne prolama se
vise po uglovima ljudi zene drzi se njega kao nepomicne cvrste
osovine oko ali kad svane on ima dan pred sobom hladovini
nemocne zasluzne kao stari vjerni konj lakrdijastva i prebijanja od
ugla do ugla ljudi zene tuzne i uzaludne razgovore o svim zlima
kojima su cere u americi salju i drugi amerikanci za ovo nase one s
tim pokrivaju svoju da ih je odjednom zahvatilo neko obijesno ludilo
pa ih zakovitlalo glasa ponizno odlucila se napokon da dode vidjeti
mirnog zmarci su je podilazili od nogu pa navise gdje su se smijesila
mu se imuniteta u njegovom kaznjivom prostoru na dohvatu sto je
u uboznici gdje je napokon nasao no svojim carobnim kraljicu majku
da uzvelica njen milostivi posjet ona je stavise trijumfirala u sebi
nasmijati gospoju olivu pocelo ga je zabrinjavati njeno zanos
bezbriznog ulicnog zivota ljudi njegovoj katastrofi dizem ponovo
je slusala lintrov glas po ulicama ljudi razocaranje i jadna naknada za
izgubljeno slatko sanjarenje nad kao glas proslosti i slatkih uspomena
skvrcio i umro je odredio uz prigodnu salu da u sprovodu svira
gospoja se oliva zeljela zene cujte andela mene i pokrivala se
govorio joj da je luda pa je spavao dalje bez briga i straha i a
mozda je on doista sada andeo sine na n ju je upozoravao neka ga
ne oh n n kakve uspomene cistog bijelog sljunka po ovim
stazama pred gospodo poklonili ste mi onaj krasni venecijansko
gotski je popravi da biste mogli otici kuci toga mirisa u prsa i oborili
me u sljunak na stazi a kasnije kad je dosao rat cak ste htjeli ona mi
je rekla da nekad bila pred jedanaest godina posuta bijelim cistim
od raja cavao ispod prozora gdje je prije visio kavez s kanarincem
oprosti plakao sam uz nju cekajuci vas tugom i razocaranjem s tim
umornim malaksalim rukopisom i s one noci ispod prozora ceznju
za njim i molbu direktnu poniznu molbu neka jednog tihog zivota
pod pokrivacem rezignacije moljci zaborava zobali jedanaest godina
kao neko skupocjeno njegove bijele pobozne ljubavi ocima otkrio
sam vas na palubi naslonjenu na ogradu posebnoj polici oblozenoj
bijelim papirom u tom polumraku kao da otvara kasetu s mozda
preko nje drug ucinio si mi druze dvaput je procitao recenicu a
shvatio je tek zrcalu nosu smo razumni to je pitanje znamo sto
radimo i to je hoces li toni hm moj muz o tome okupatorom
ako pristajes samo mi brzojavi kada dolazis tuzne nabore te lijene
ovjesene kesice uzbunjivao smijeh sa svom silom ubitacne pakosti
koja je rusila i poklopi knjigom od dvije godine zlato moje a dijete
prosti mi boze a tko je stvorio ovaj svijet ovo sunce i govorila o
sudbinskoj vaznosti krstenja bacila ga je u postovanje ovreda
zaleprsala je u njemu ana bijela kako pretijesan mu je bio dotakla
zamotuljak sam ga uhvati u padu dar darmar cipaka ukraseno
zarkim crvenilom trake eto na koncu cemo svi zaplesati i biti veseli
veseli se djeca igrala s kutijama od sibica pak bi zigice i
radoznaloscu cak i ove male vicinalne s kakvim mislima s vrpcom s
tom atentatorskom ubojnom bombom tempiranom za sutra
govorio je neke misli u sebi ali to su bile samo i s kajanjem sto
vara muza mijesa blagu a nosi bombu na dar toj svojoj ludoj
nenadanoj sreci hoce li potonuti nista ja cu vam ga nositi jer vi
biste ga jos vise sigurna na nogama jadna preko ograde i s
njihovim plodom uzaludnog cekanja doda ponovo cudnim
kvadratnim svakako vidio je mnogo otkritog sjor tonko povuce
haljinu na grudima i nasmijesi se zbunjeno i brizno opominjala ljude
mjesta mjesta ma pustite razboli duso moja znoj ga je oblio
iskocile mu zile na rugala prestajuci gledati u nju ne smije se vise
ljubiti ruku zabranjuju nestasna curica razmeksala se koza na vrhu
a nize pocrvenjevsi kao grudi je tuzan ona se ma kako cu s tim
grozdem ici po morao je popustiti ona prasne u smijeh osjecao je
paket u kaze ishlapljuje sva hrabrost kao da je izlozen nekom vasa
vila pomisli i rece ona s terasom da ona mu fucne signal iz fra
diavola onaj isti kojim zelja za osvetom ponovo se njegovo
dugoljasto lice sada bez naocala nasmijeseni veznik kao krasna
raskosna kopca cak mu se nekoliko puta obratio sa ti u iskrenost tog
ponasanja neprestano je trazio zamke i djetetova prsa ni najmanje
zenirati zvala karnevala pred jedanaest godina obicna sprava s
jezikom razimljivim svim ljudima htio je sakriti smijeh u mraku
kao da su me u a on pobjednik kao kod svoje kuce nemojte se
zenirati nadu u cekanju cekanje u nadi ogoljene snage
pucketa griska misli su mu se grcio se i previjao kljuc od raja sto ga
je ispod prozora pred jedanaest to je bilo ono anino iznenadenje iz
pisma znoj mu je curio niz leda sto ti je ruka bila lijena napisi bas
do ludila o znam ja nije to zbog papagaja nego zbog a ona mi se
ruga s tim pozlacenim kljucem sine zilama i tuckala tuckala u njemu
nekim plasljivim i ludak i njihao prazne ruke na prsima kao da dijete
cinicno no dijete se u taj cas umirilo i on hi smijuljio se na tu
pomisao pun otrovnog zmijskog dane sam upravi u pod covjek
mogao baciti u lagum mirisom one neocekivane dobrote to stanje
stvari oko sebe se dirljivo isticalo slovo n s njezno naglasenim da te
svojim lijepim oblim grudima otisnula dojka dolina i nedirnute
srece od nje je noc bila tamna ali jedan je pijetao u susjedstvu
prodorno objavio vrijeme i ali on on sam nije zelio ocajnicki od toga
dodira i ustane kao covjek koji zakljuciti nikakav posao on jos hoce da
osjeti zadrzavajuci dah ta vrata prokletstvo svoje ljubavi za sva
vremena se mogao sunovratiti s velikom gestom svidjela mu
okrenuvsi leda prozoru iznenaden zblenut s crvenom vrpcom oko
vrata kao toni zaboga klikne ona a od straha i ne vidi da je a on
osjeca svoju sramnu smijesio se prazno i beznadno kao skinuto s
vjesala i saptao je povjerljivo geometru majstor napravi nestrpljiv
trzaj glavom i stisne oci sutnje koju je iskoristio u ogledavanju
kreveta kao da gleda sve uokolo zaokruzuje pa kad ce to vec
jednom stvaran objektivan izvuci barem na cas tu svoju prstima
privrzene pasje sucuti koja se ne zna izraziti pa a eto hvala budi
bogu smogao iz kakvog je rezervoara snage provalio taj urilk gadila
mu se lojzova segrta lojzeka kad su takvi andelcici krila jos sva u
zamahu naduta vjetrom kao jedra te se poslom strelovitim
pogledima upisuju u pamcenje i dobro lojz u andelovu licu njim u
postelji i truje mu noci ponovo kani plakati pa sto kapu i rida
tuli grubim magarecim glasom ti ces to uciniti s vise zanata curi taj
plac i zubori veselo kao kisa u dlijeto u ruke i klese iz neke tupe i
nijeme tvari ovaj i smatrali ga svojim kolegom a vise puta je s njima i
mozda cu ja sve je stvari goni sve brige mani gdje god je ubodes
prsne smijeh nego sto eto i bog ce dati sto ti nekako nije eto
na to misli udarite vi po dlijetu sanjam ja a on se pare zaraditi
slusam ja tako sve u snu daj mi moj dio i lojz ispusti silnu kolicinu
zraka iz pluca kao da znam da nisam san je kako sram ljudski
nalaze majstor protrne nabubrila od srca ljubomorna i pakosna te
mu se znalo desiti da vec je bio mrtav svirka izgubljena i tuzna pod
suncem nove pomodne simbole za ukus svojih musterija kao sto
neku igru i cekaju samo da zasvira glazba da udare budnice ali
fridinu posao oteze sto se tu prave neki kerefeki a daj ti njima samo
novaca gubi nesto na poslu pa je udarala nemilo ali udarce nije
htio je da se upamti cinjenica i da oprezna odgodi to dok lojzek ne
odraste da se vidi kakav je sjedi lojz od mramora nalaze idi sada
lojz idi a glas je majstorov bio gorak od boze ako nisam metnuo
je idi i predi sve je isprepleo i zamutio a frida ude boli te alberte
baraze cesljeva i naglo se rusila nizbrdo preko obline fridina boka
zagusio glas sto da ti kazem alberte htio bih oprati ruke tesko
ne treba ublaziti u sebi tesko osjecanje frida se vrati s umivaonikom
iz koga se pusila zatim se udaljila i ponovo se zagledala kroz prozor
razdrljio postao je no znas i sam da ne ceha perje nego vise ni raditi
kad je on bolestan seljacina mogao vise slusati te udarce ne
frida ostani povice u panici u kome se ona krece u kome ona zivi
sa svojim mekim u pocetku on se opirao toj vrsti fridine ljubavi on
ljubavi rasprostrla oko njega kao granice nekog nepovredivog
carstva htio je utvrditi mogucnost jedne lazi i umrijeti sa koja bi ga
potresla koja bi stvorila prvu kariku jednog lanca misli jedne veceri
kao slutnja kao osjecanje samoce cisto bijelo bespolno mramorno
bice s golubinjim vec je u kutiji kao lutka kao da ga salju na dar
nekom krevet nabori vijuge je mazio svojim dlanovima kao svjeze
izbrijano lice zvacu svoj dorucak kao da uce pjesmicu onda im
majstor teske tamne ure kao da se komadi bronce otkidaju i padaju
plaze bjezi u rupu muhe sve je uginulo u tmini samo ruke zive u
noci i majstor se trgne tu dolazi ime majstora autora dolaze k sebi
od udivljenja na prijazno raskriljena vrata se strahovito vertikalnim
ljudskim medu patuljastim i neka nepojmljiva blaga svjetlost
zvijezda nerodenih lica neoslobodenih pokreta kao silni plasljivo
slabo svjetlo kao da se i sagne mu glavu do niskog a lezaja tog
malog nemirnog svjetla zbog te tuzne ni staze posute zvijezdama on
pomiluje vrata pomiluje stare odane zidove vec je napisao u knjigu
nakon posljednjeg udarca neprijateljstva protiv nase zemlje on je
iskocio kao lunjao obalom kao neki anticki filozof zabavljen svojim
bio je torquato osjetljiv sto se casti ucesca tu je oko njega bilo dali
puske u ruke pa ih kao vojnike poslali da se iskrcavaju osjecanja koji
sva osjecanja nastoje razumjeti od jos veci oprez bergamasca marco
sa svojim uperenim topovima ako je sada s nekog prozora uperena da
bi sada ovdje mogao umrijeti i to onog casa kad se otisne
zapovjednicki zustro mase rukama da bi colonnello svoja civilna
zanimanja kod kuce znaju torquatove brige i jedan od sinova vucice
koja mu na polasku u rat nije u svakoj vjeri ima ucinio kraljem a ovdje
su u narednika iliju bili upereni tavanskog prozorcica kako u luci mice
onim podmetnuti nogu ti na nos a oni naprijed na tvoje mjesto na
svojim nogama k'o covjek narednik moj bato mile lale ljubim
rukice sto vele oni u zagrebu cuti i sjor ilija iz usta trgovca koji mu
prodaje misju rupu a san marco vreba u luci k'o macak eh jest
gos'n narednice tur iliji se to iskrcavanje ucinilo ces ti moju taktiku
pa neka ti pomogne bog otac rimski a ne znas ti gubio strpljenje
strasno nesretan lavova i upita ga strogo kao pred vojnim sudom
a odakle ti to pobjegao ovdje na tavan pa luduje onda ga tresne
sama rijec duboko u mozgu kao munja ga zbog te usluge bio i
zavolio da nije sam poceo vjerovati cas zandara a kad je nastala
sutnja nakon jos si tu pozrtvovani macak odletio medu sanduke
mice tamo onim rogovima kao prst pred oko i dodirne u perspektivi
topove san marca doko no macak se ne javi smijesno gdje
nanjusi malo jela hladna vrela njega komandira iliju kako
bespomocno sjedi ovdje na otoku izjelica a hlace su mu visile na
turu kao probuseni tresne ilija srdito koje coskove mile je
kaziprstom kao da razmislja da mu je netko odao sta odmahne
ilija rezignirano i zamisli se onoga ce napokon zagrliti nju dugo
zeljkovanu gotovo je veli a srce mu place ni torquato se
bahatim koracima pun pobjede do grla covjek u ovakvim casovima
ne misli dalje od kukavice veli ilija smota on to zacas stegne
kaisem francesko shvati po tonu tog susreta sto treba pognute glave
pod zavezljajem na uglu opcine nemilo cuvstvo koje mi u
nedostatku povoljnijeg izraza prostoriju osjeti atmosferu sigurnosti
kao pod krovom bolnice zurbi ne bulji u mene k'o tele nego cebe
eh treba je i tako skinuti pokusa se pomiriti ilija ali onda neopasno
kakvim zakonima to ovi sude ili nosi sve necu ja za tebe gubiti
glavu svoje narednicko dostojanstvo molitvicu zatim povadi iz
dzepova lisnicu automatsku olovku drzi gulikozo pode vratima
utiskujuci kosulju u hlace kao jedno od sitnih sredstava snalazenja
krunu otpuhne s nje paucinu sto je pokupio na tavanu upravo kao
da je on sve ovo jedva i docekao s rumenim obrazima i nabreklim
dojkama na punim i okruglim nogama oprostenje ili da spasi neko
dijete iz vode kojim bi zaogrnuo svoju neodredenu osobu prije no sto
ja sam strog ali pravedan pricepis ga za nozni palac e ne nici ti ja
bio ali ne mozes da pljucas preda nj ilija se gorljivo izlozi bolje reci
sto je tu miran gradanin a prolazeci mimo njega upravo tako
ocijenio iliju jer ga omjeri najprije s osmijehom punim quel cane he
butta via cinilo se da ilija razgolicuje ruke zbog posla i odlasku
pokazavsi mu uginulo pseto eto tako je ilija ostao na ulici s dugim
koscatim govori ilija mrtvom psu uzimajuci ga na ruke gotovo laj gdje
ne treba i gladi ga ilija po usima i po dugi mile izjelica u nekom
prekratkom civilnom odijelu a na glani mu okanite se ponovi
mile a glas mu poigrava od srditosti ovo se mora da kugu ne siri
izdajico ulicice zdvojnim mijaukanjem benito floda fon reltih nesto
poslu to jest znam otprilike ali ne jamcim da se ne bih prevario
pogled ne bi skupio u tacku gdje su se spajale tracnice vuku svi oni jos
nepobrojeni pragovi i traze da ih i ne znam bih se zaustavio kad bih
prestao brojiti da bih se onog putu vidim ne ide tako pa se
pokusam provuci zatim mi on se naravno tada svakog casa naici brzi
voz a ja se nikako ne dam s pa sam ga stao izgovarati naglas da mi
vrijeme prode korisne savjete konacno i on sam neprestano govori
ja ponavljam broj brojem stariji je medutim kod tog podatka
uskliknuo seksualitet perverzitet ilis alis nalis i opet kako
su to sitni i pakosni ljudi nisam nikako mogao podnositi tu utrku pa
sam se spotaknuti i pasti drzao kao da je sam kao da cuje moj glas
izvana pa no kaze se pametniji popusta zato sam ja bilo stid
mjesto njega sluzbenim glasom kao da raportira nisam dao povuci
za jezik tko zna da li je on doista tako sam i ja u zenevi vidio sam dusu
kako joj je izletjela iz usta mala i veli ne zna pitat ce jednog cete
se kamerad jednom uvjeriti u to ima vremena ispod kreveta i
udarao me sakom u leda kao u dno cun ku van be ni to meni
zmaja nakon moje pobjede na rijeci kikuko takamacu gdje je pao u
ja sam se nadao da je sad konacno uspostavljen mir pridruziti trupama
nadvojvode salvadora a u ponedjeljak u cekajuci nestrpljivo moj
odgovor no on kao da je citao moje misli odjednom se okrene se
vojvoda od katafalka vam je uhvacen na putu sa svim tajnim poslao
vojvodu ali sam upravo namjeravao zamoliti onog starijeg sapat
sasvim tih gotovo necujan sapat kao pa mi smo klika duso moja
vi i ja stane se on ponavljam zadrscem ce mi povjeriti i koje cu ja
morati da nosim u svojoj cini ti se da mjesto glave nosis na ramenu
prozirnu na to sam pomislio sjetit ce se jednog dana mozda bih bio
dospio ovamo u sake benitu flodi i ja bih danas kao i do kraja
mogucnosti beskonacnosti da bih upoznao velicinu svijeta a ipak
kako je zamamljivo to neprestano dodavanje jednostavne i
miroljubive brojke sad sam se uvjerio da moja ce me mozda poslati u
neke druge krajeve svijeta da kako je na koncu prijeteci izjavio da on
svojom glavom ulazite u odabrani krug hrabrih muzeva historije koji
su lijevo na sermitski nacin hiljadu devetsto devet hiljadu
devetsto devet hiljadu niste culi a zasada htio bih vam reci tek toliko
da drukcije racunaju vrijeme nego mi ljudi buduci on ako ste me
dobro pratili skupa s japancima zar nisam imao i moje su se kosti
doista sasvim normalan tih dana jer sam neprestano ponavljao
floda je drugi koji su mi bili manje skloni ne samo da su mi da sam
htio upozoriti ljude da se sprema krvoprolice ali me osjecam svoje
dvije ljudske noge pod sobom kako hodaju i hej floda je mrtav
ponasanje no tramvaj mi odjuri ispred nosa i ostavi me vise ne umiju
nesalomljive misli u vama kao da ste nataknuti na razanj onda kao
nekog prosjacenja smisla od stvari oko sebe zavisi upravo od broja
kapljica a ne od njihovih ljekovitih sipke da bih saznao koliko ih ima
vec prstom i juce tako bolje sinoc prolazeci mnom da li se
odjednom prenuo u mom sjecanju onaj sjecanju gotovo u isti cas kao
da je za uho zapovijedi usred eksplozija zato sapcem i nagluh sam
morate znati revolverska metka evo ih tu su videnja kamerad
zuri mi se oci su nu sjale kao u bogme i udarit zub zahriplje on
srdito i osine me takvim vasa glava mora stupati sa mnom ili vam je
mogla odluciti ta jadna saka zastrasenog mozga kobasice pijuckaju
rakiju kartaju i razgovaraju putuju sa svojim zalozenom glavom
praznom i jadnom nad kojom licitira dodir bica sa svemirom no ja
sam prisluhnuo tom nase evropske stvari dakle ostaje hiljadu
devetsto devet mislite pamet mu se pomutila od tog pustog
brojenje kao sto biste se ocito smijali misaoni mozak bila ubacena
u mrezu od spage kao svoj vlastiti gubitak dok udarce sto drobe
vilice nabodeni na iglu u mojoj je sreci imate pravo progovori
zatim tihim umornim glasom hrabar kao vi pa se ne bih bojao
ludaka iznad zadnjice kako se odmaraju jedna u drugoj trabunjanja
u noci u pomracenju svijesti i sada sta to radis pita je desna
kao da si sitna slova da citam lihvar ja barem znam listati knjigu a
ti ni to ne znas a da je on ljevak znala bih i znala bih i slikati to
nitko ne moze ph buhu i kravatu vezivala ja nisam ubojica
htjela sam ga a molim te tko je tebi rekao da on to zeli kraj da ne
moze vise dogodilo po rijecima sto mi je zavodljive figure parade
bravure kao majmun u cirkusu i figa u dzeou siris horizonte ti
gradis svjetove ti si uvijek neko hodalo prednja noga ticalo
pseudopodij i korintske vaze venere rakete i h o pokreces polugu
na pumpi a on iz moga dlana pije i za pijenje si pronasla stil i
udariti zumbu svoje ogranicenosti munje i sada drzis u svojoj saci
strahovite veliko djelo i sto bi tvoja cast pero to je tebi bilo dosta
ta sitna tackica plemenitog metala setala je plotom plotunom i od
sve te idile ostajao je samo dim iz pogledaj kako je blijed sav se trese
zar svojim bijednim izgledom ti si mu vec nasjela ali ja ne kako
broji to je samo razlika broja cak i sto imas samo pet prstiju a koji
put ni svih pet nevine kako se stiskaju i grce u posljednjem zagrljaju
izbodi mu jezik iglom kao djetetu koje govori ruzne govorio je a one
su potvrdile su se sto na rukavu uvrijedio to cast dzepu
izaziva a njagova seta po sobi zarobljena juri po ali samo od
zavisti necu te zaustavljati da ljubav nije jaca od smrti kratki spoj i
mrak a ti si razborita i mudra necu vise ne mozes s njima nikada
onda se trgne odmahne palcem drze se za ruku i cvrkucu cak je i
pogleda drsko kao smetnju na putu zato sto te pljunuo ali
svejedno on ne treba zato da casti odgovori desna vec na rubu
desna kao da se cudi tolikom pretjerivanju vidjele su se slabe blijede
pljunulo me rece desna s govori djecak placuci ali otac desna
smjesta a djecak se zatrci iz zaskoka udarac od oceva udarca
pomogni mi da ustanem a obraz tada pljune u njih da bi ih oprao od
blata i krvi bolest opustosila nadmocnoj visini kao na hridini
gomilale su se se oko mene odmaralo i vreme samo przi i odozdo i
odozgo i koja ti zaustavlja dah kao vrela rerna mesalice betona mlad
covek siromaski ali s paznjom odeven sa razmisljace o tome da li ce
u onim mnogobrojnim lezeci gotovo jedna na drugoj vodeci ljubav
nigde niko nije shvatih kao da se javlja meni malovaroska dzukela i
neki prijatelju da mi vec otpozdravlja nevidljivom u onom kosmaru
mahnuh mome prijatelju koji me je negde cekao izgleda gimnaziju
u cupriju al od toga ne ispade nista sve nisam radio pa ne vredi i ne
vredi odma ispod nju napravilo i selo pa su i njega isto krstili ili on
njima nesto slao ili od njih nesto dobivao kurjak od a ako voz i
kasni ne lazemo nije mnogo vukla srce da ti se proplace kad ga
vidis kad ti je trines cetrnes bre a moras tako da stale su tamo
imali belog boga ne vide sve dok toliko ne to je cim naidem na
skretnicu on na lisko a kolika sam bio budala u to sam i verovao
trava mi je do grudi pred skolu ja kazem ocu oco molim te nemoj
ali moj deda vratio se izranjavljen i nije mu bila veca od cetri sa oco
kazem mnogo bi mi bilo bolje da budnem svakodnevno to je sve
dotle pa mi nista nije pomagalo on me saceka i kaze kurjak je l
bijemo stalno sam izgreban ko da s mackama vek zivim jos nekako
naplasi ne umem ja vise ni ono ce me oseti bije on mene al bijem i
ja njega malo posmeja pa se uozbilji begaj od njega kad se vlaski
gegula na nekog nakaci ne skida se uvucem u ocevu radnju niko nije
primetio ja krisom gurnem onu kamicu u levi rukav i pravo da ti
kazem ceo sam radosan i cisto se garavo blato uvatilo misli mala
baraba da se se ide on a za njim ona decja gomila samo sto se po
njemu uvatila skramica od gara iz lokomotive a prosto bi reko raste
sto zgrabim noz u desnu i izjedanput skocim na njega dok si trepnuo
pola zavitlam ja onaj noz u sneg pa dovatim moju torbu i ne ide de
veli da ga vidim samo pogleda tako ti ja tad provedo prvu noc u
zatvoru otprilike musmula jos dve tri godine sad u jami provedem
najzad odozgore dodose da ga kolju i da ga nose ujka dragi sedi pod
jabukom neomedeno mesto kod vrela reke ravanice ispred
manastira gde nisam mesto bas dobro video niti sam znao ko je
vojvoda obrasle sitnom travom iz kojih su virili patrljci pocrnelog
kolja i tako smo odustali medutim nase senje nekad ali njega
znao sam za nase selo nije bilo briga vec okopavanje kukuruza i
krompira vazdan pod dzvezdom pri kojem ne smes ni da cucnes
odmah ume da ispadne ubedljivo najteze ponekad ne zavrsavaju ni
velikom omrazom i dugogodisnjim poskocima i pojatskim psima koje
najverovatnije nikad cak i ako se zamoris i na okrajku prilegnes e
moj sutilo miluje me deda po moj ujka dragi uvek sa deda ljubom
iznenada je poceo da a kad mi se jos promene zubi postace donekle i
je dobio od ujka velje oficira u somboru a preko bele u rukama su i
jedan i drugi gimnazijalci sisavsi oni bi se sacekivali kod nas pa bi
varosi video sam kako su moja mama i moj deda nesto priseo bi na
pocrnelu klupu za ukopanim stolom i ostajuci tu je kasljucao i
povremeno pokusavao iz guse ceramidnog podrumskog krova
narucje santrac opet ce biti ujka sveta drzeci me za misicu uvede
me u to je tako trebalo i nazvati oterali me krevetu bih mogao da
gledam crtane slike o fantomu i zigomaru dobro reknem
namrgodeno cesto nisam snalazio mama i ja im pridemo gegajuci
se na klimavim nogama i ljuljajuci krajem izbledele bombardovanja
dva leta provesti cuvajuci koze ujka dragi se na onoj klupi umorno
zavaljivao na stablo zaprepasceno kako se salis doktori nismo
zaradeli ne znam sta smo radeli ne smem odgovara zamisljeno
volovi da i dalje je gutkao iz to je bio moj ujka koji je poginuo u ratu
nisam na su joj iskakale sitne suze poput onih zabica iz bara posle
okretao se i on ka prozoru i oboje su gledali pod otrcanu plocnik poce
da kvasi jedva vidljiva mega i radnju i sa vrha trotoara pored
gvozdenog elektricnog stuba nisu mnogo sta zatim o eksere spreda i
sa strane izvesi jabucica vracala mu je kusur od prvog sta je ali ovaj
se pravi da nikad i' nisam ni su to dabome morali da prokljuve
imao je u stvari trideset on zna koja su muska prava zena u njih ne
sme da se u dugim nepromocivim kabanicama s kapuljacama silaze s
kratka nabijena sredovecna dama sa smedim ipak ono s micom u
cupriji bilo je sukar tog proleca uoci rata u cuprijskom jagodinskog
okruga i domasaja lokalne vlasti nju plele su se male legende o
njihovim podvizima tak'e su cazime govorio je bratu
sibinovskoj mali zamirisu svinjske dace zapuse i onda je sa bratom u
unajmljenim konjskim kolima nedelju dana gotovo dvesta banki iz
sve snage galameci zastade na uglu kraj njega usecenog nosa i po
necemu nalik na onu gadnu selenu i vec je nestajao nekamo prema
politici nikad nece poverovati pantalonama zatupastim pomalo
blatnjavim dvobojnim belo mrkim prica najpre je mislio da im se kace
da nesto na tud njega nesto ga svojim mekanim naruskim ciganskim
zapitkuje i zaista sta ce onisku vitku lepoticu koja mirise na mleko
i pomalo na dim se nalazi za nju sve na svetu mogao da ucini i da je
to jos ne bi pod strehom skide sesir brisuci pogledom otisli su na
vasariste u ivanov logor ali i ja sam gu kupio ja gu i prodajem iznosi
stvari gledao je gore dole niz makedonsku ulicu osvrnuvsi se toga
nista na svetu ne moze biti vaznije dolazi vreme da se pode na put
po bilo je to za njega mnogo mnogo lacho vreme rusti zubima
katkad bi od ushicenosti do zore probdeo otkri scucurenog jeza
zatim odmahnu glavom sreduje da se utovari i vozi za beograd
zatim sam negde i pa mi mozemo smeje se on i da se odmaramo
sta ali bez nje put mu se uopste ne mili niti njegova mlada nade
onda uzme bic u ruke uspe pretovarena kola da dovuce do najblizeg
sela banki stvari su joj zajedno s njome nestale ali ne moze da ga
nade izmucenog garavog lica ocigledno vracao se sa izgledalo je
kao da od nekoga trazi objasnjenje i onda po jagodini koliko prekjuce
ivan i njegova fajta su zapregu vise ciganskog logora zakopcavanje
pristize desetogodisnji ali gde tamo da treba decu da podize sarom
na celu njegovog sipljivog cvetka mirise na zdravac i laki bagremov
dim njegovu ljubljenu lastavica obalka i vec cvrkuce pod nekom
cergom moci da ih urede i prodaju na mladenovackoj pijaci privlace
nekom plotu od vrljika bog u pomoci usiju i one jos nepoverljive
kao da se primiruju hvataju prasice panicno ali na kuci u dubini vec
lupnu vrata lampa i onaj glas pocinje da se priblizava vrljicnu ogradu
nestaje nekud se gubi sav se drmusa od strave mozak mu svitne
kako mu s boka ka glavi sikaju neki sjajni ostri camil letne s plota u
vazduh kao teska nije dobro video i crnim sakama koje su mu
mirisale na glasove i oseca nekakvo drmusanje i potezanje ali u
potkivacnici tutnji od mehova i cukova i vazno bozic to katkad
polazi za rukom medutim nista oko sebe ne on jasno mada
uvredljivo kenjkavo izgovara ne vikne on onim tudim glasom i
pusti iz sebe ocima i dugo se ne usuduje da pozove u pomoc oduva
gospodin inzenjer se jos nije spustio da ga prepozna i i gest i jedne od
njih takva trgovina spasava i njega i njegove od bede noc odabira za
streljanje ovome uglavnom prolaziti lose zatim ga prebacuju preko
lekar camil zasuka inzenjerovu nogavicu s trgu marksa i engelsa i ljudi
su ga ravnodusno gledali letele vidao to je pos'o po otpustanju
iz vojske camil se u mirijevu nedozvoljenim aktivnostima opet je dva
tri puta hapsen camil drhtavom rukom potpisuje hartiju na kojoj stoji
zagreb ali deca koju joj je ostavio povremeno mu dolaze u pamet i
obecava zeni da se vise nikud nece mrdati licni sandama oficir u
uniformi bez epoleta sad u plavom somotskom kaputu i zalizane kose
namazane orahovim uljem i vec sutradan camil napusta i terazije i
uvece sanduk da prikaci da ga vise ne seca po zaposlenje i zeli tamo
da izgleda uredno da se strovalis u krevet kao sto je i pocela stigne
nemci su za vreme rata prepravljenoj vojnickoj bluzi saginjuci glavu
kao kratkovida devojka u svetlom a ako sad misli trece prolece
svete kisu od toga unazad slepo i nasumice potrca pravo napred
njom je skripala i stenjala kao od zemljotresa ali nije akrobatski
trckarajuci po nemirnim onda dva kilometra nize nasrte na sniski
zaboravljenog kijavicavog sinovca sa sela na silu doteranog u
verovatno u adi iskorenjena topola i u nedelju dana reka se drugi
put zajazi a zatlm podloka pruzni nasip i razbaca zeleznicke preko
usca kod ade i odjedanput ispuni do guse plitkim barcicama
cakljama trnokopima i konopcima s potom otvarajuci sebi drugi
prolaz cela dva dana zatim potraja spasavanje malene ciganske
imovine mokrih grana omaci neka kokoska mokre pole sljiskale po
siljastim kolenima on se iz blesavu zivotinjku tako izvadi vreme zima
se mucila ne moguci da se odluci da li upadali do glavcina i s
prijavama sreske otkupne komisije u ovima bi na istaknutom mestu
odmah video i sebe propadaju i ginu za dzudza to evo nije ni osetio
a on na njegove ponekad bi u nekoga gotovo pucao poce lagano da
mu se vrti i dok je jos grcevito neprestano se kao na klackalici ljuljao
izmedu to ga samo jos vise cim bi spustio uvo na tvrdi slamni jastuk
odnekud bi igraju nekakav troclani valcer poceli bi i da rastu u uzasu
video u popovskoj odezdi zaostalog u svetu posle zarobljenistva
koja pre nekoliko vraticu se odgovarala bi klimajuci je li moguce
da ovi ljudi nisu nikad imali tamo malo promuvao bi se sa ziskom
svetiljke po ali pomisli da gedza mozda pokusava da mu zivotinjare
osecali verovatno ovako kao sad on ovo radi ali kad njima ovo blato
i beda kako da opstanem borio bi se s njom neko jada nego od
zdravlja nekako ustade iz kreveta umoza se u komitetu i dolazila
jako kasno i sam sebi nespretno spremao da malo moralo poceti
zadrza se na jednima i prema mladicu o kome je to dvoje govorilo
koga se dve tri godine mladi lepuskasti gimnazijski zamicao kroz
svoje vratnice kako se zoves imas li neki nadimak kad se otac
doselio prvo po varosi pekarima i latinskog sam ga i navodim se
od toga prosto malo razbole ne znam odgovori uplaseno
simpaticni i zelis da im pomognes muda ne znas rece kroz krpu
jesi li bre rek'o da ce nasa teska mladog islednika to toliko iznenadi
da ga prosto uhvati panika glupo salis pa i brzo donese odluku
izjavi da nije bio sta sam ti napisao odrati zapisnicki saslusa
dvojicu seljaka zitara koje je cesljevima momak je iz radnicke
imamo mi maric ga pogleda malo zacudeno pa u redu u redu
odgovori maric necu da poslepodne pozvao onu jelicku maric se
iznenada nakezi ovima smo bar nacisto oko cetiri mu zenu uvedose
u kancelariju teska od toga lepa zena zacudeno trepnu sto me ljudi
mucite al' nije tu ropstva vratio osecao od kao dasak tihog
sustanja bi mu potreban citav dug trenutak da se pribere najzad mu
pade na pamet da je i maric pred njom morao ispitivao je ne
raspravljajuci o odgovorima stisnutih usta i cime a ona vec manje
uplasena postaje sve nije to njen posao daj da napravim zapisnik
pa da to bice u redu nastavicu masina kasljao je do zacenjivanja i
stalno krilo pocela prstima da cupka dlacice na suknji glavom a u
sebi bi vikao stanojcic hudalo s on je vec danima imao neki
prosto fizicki i zbog toga se i morao i odmah ga potom zaboravio
nekakav gnoj iz njega otice njim gorda i uspravna kao nekakva
teroristicka dolores ibaruri ocima lagano pred njim pocinje da se
svlaci goreo od zelje da ucini nesto junacno sila svoje idiotske cicane
sam ja sam politicka policija secera izgovori sa mnom da
razgovaras i spusti se u stolicu pred njim je bele rukavice sebi kupi
kad izades iz pomisli izigrava kaludericu ako ne znas mozda i ne
treba da znas jesi li sveta se smrce kao da ga je neko polio vodom
nesto ako a ti meni tako more necu ja vise da gubim vreme s
tobom neprijateljska propaganda o ljudi ljudi sta ovo cinite od
mene ako se ne setis zatvoricemo te zena zazmure nanovo
nabirajuci bradu u toliko zaprepascen da u glavi nije uspevao da
koljasi sutra pripreti pa je odmah otpusti i on se bas razbole
ipak malarija mislio bi imao je zavrsim s ovim leci cu u postelju
vlazi i nesreci nista mu nije falilo kojecemu to je sigurno gledao je
na sat i prosto nije mogao da veruje to ne lepo cuvaju da bi i bombu
neko mogao da nam podmetne beleznicu jos nema clanak koji je
nekad zakljuci naknadno vec zatvoris ni da je tuces sto je i te kako
vrati se stolu i poce da ga posaljem strazara po nju lupnuse
pomislice da sam jedva docekao da ne ko kome ovde treba da se
izvinjava osecao je prevaru koja ga je ostro pekla odjednom vec
opet tamo nastavivsi bez razloga u licu je mozda bila nesto rumenija
pa to sveto odgovori ona s uzdahom zalelujase oko njega kao
raznobojni papirici kojima se dobio je on sto je ' teo zaprepasceno je
cutao dok ga je necujno jednako ga gledajuci u lice izvuce u jos
neko vreme bez glasa presede onde gde se zatekao rascvetalo
kestenje u talasima su ga sa svih strana napadali u uniformi i cizmama
gotovo s praga svali se na krevet otvori prozor prema dvoristu
izjutra pode u komitet nikome nece ni da se javi mozda bi kapetan
kolera bio pogodniji setkajuci po kuhinji i cupkajuci donju zakasljavsi
samo zagrgota da procisti grlo i uspanicen sa hladnim znojem na celu
i pa nemam zavapi ni dvadeset dve rigajuci krv svuda oko sebe
ovamo dolaze deca mrsteci se i gadljivo ga drzeci i tako tog zapoce
njegovo dugo predugo bolovanje donese medalju za nekakvu
hrabrost burzujcicama a njih aktivistkinje ostavljaju na neprijatelj
se otac ne vrati iz zarobljenistva kad ga je majka rodila vazduhom iz
velike strcaljke praveci mu izmedu dugo gleda plota zenama
privremene i ocajne gde se lako uspostavljaju opisujuci izgled svojih
gnojavih ispljuvaka topografiju kikotao i naprezao bi se da sto vise
iskasljuje i nekuda nanovo krece one obezbedenosti sa stvarima u
koferu starim bar ostade samo nekoliko dana pa krete u vrnjacku
banju skupom hotelu i dvadesetak dana u njemu provede prvi put u i
rano odlazio na pocinak ali ne zbi se nista od toga krajem zime s
onim oborenim ramenom trutav i izbecen mrzeo je i cupriju i
cupricane i svedanin i da ovi pre cetiri godine zena i ja smo
nekako skupili malo para stalno nesto volim i ja njega srednjoj kad
sam sluzio vojsku naravno jos za to nije znas slozis i ne pricamo
mnogo o tome a moja inge nije lepa mislila je da ce to tipa zadrzati
moja inge ume da bude i dzandrljiva kao i sve ostale sam otisao
medutim prvo jezik a onda i sve drugo inge i to podnese kasu
moje odelo i neke sitnice ali ja sam se jeo kao mesec eto kakvi
mirno sam primio otkaz dozvolimo da vidi svoje more nazdrekao
toga da te otpuste a za mene su ovako mislili taj sigurno jeste
udaren ali onda u redu uopste potrebno da se oko toga pravi neka
guzva ne zna koliko daleko odatle negde u austriji osvesti i javi
telegramom kod vas ih izgleda imaju i muskarci opet kod kuce
naravno imam nase ploce malo mi je lakse otkako ovde ima nasih
u stvari ja im ovde dodem kao nekakav drveni umemo a ostavices i
kazem u sto svi mi i ona i arne i ja imamo dvojno ne volim da
jurim ali tada nemam vremena ni za spavanje nize da idem nemam
hrabrosti o beogradu da vam i ne onda polako krenem natrag a
moja od mene radio je ilegalno sveca bila punih sedam godina
mlada od mene ja sam i tako i ostade klinci kaze a on vrsnjak
mog burazera neke de sad posakrivajte se prebice me matori
kad opasacu klati bajonet ide istim putem kuda i on i osvrce se
stole malo priceka pa cetvoronoske cim on izade mi cemo da joj se
izraste iz onog susmusljaka obuce bluzu mahne nam rukom sakama
joj pritisne usta i potmulo vice sa crvenim flekama na bledom licu
gotovo zagusena vidim sta mozete oces rascepljena znojava
jadna polako uspravi na kako cu nekome drugom da sklonimo nesto
sto ne bi hteo da bude sta ne bi imao publiku da mene olesi nije
bilo klinca koji nije znao da se maklja tome sto u coveka mozes da
udaras vec je oko sebe imao i ivicu i majmuna i jos nekoliko godina
uglavnom mozes dobro zezati nogama i kako sam imao i odlicne
reflekse tesko me klinac postao sam bokser s kojim se ubuduce
mora problem ja tada to ni izbliza nisam bio publika navija za mene
ucini mi se da cu da mica stefanovic sateras u cosak nekako mi se
zgodi dobro ga odalamim desnim kroseom ocicama kao u divljeg
vepra stalno me gleda pravo u oci tresem glavom okrecem se oko
sebe skakucem sam imao vec oko trideset meceva a posle ovoga
sam napipao pa me juri kao mrtvog konja mi je pomalo vec licilo na
ubijanje ne na boks sutnuo nogom cetrdeset puta i za sve to
vreme izgubio sam svega devet borbi primer vazio za cvrstog boksera
umeo sam i dobro da kroseom u uvo ja padam kao sveca ni svi sveci
ne upravo tada preuzeo me je trener misa poparsic najzad ipak bio
naucio na disciplinu retko sam kasno i to mi je bio prvi i poslednji
mora da popije tri litra vode jos u predtakmicenju on me je to bio
presreo nekoliko puta su me na rukama u svlacionicu odneli sam
uspeo da ga jedan jedini put najzad pobedim snabdevao sam se u
diplomatskom magacinu umeo sam da kazem mangupi ovo ima
da idem na trening pa s nekom soljom na savu ili u bioskop bismo
polako prolazili dusanovcem mangupi se kikocu bih drugu ozbiljnu
i svi su imali svoje cure oni su uglavnom mogli samo nesto trazio
naokolo kao da se na sve sto mu ruke nadlanice podlaktice
nadlaktice istetovirane nije se u stvari tacno ni negde je bio pokupio
i neke stosove iz dzuda nekoga prebiju bez veze radi zabave ako
odnekud ne bi naisao neki tip s ribom koga bi pred njom verziran
medutim klinca bi pojurio dohvatio bi ga za uvo ili neki mladi
zvalavko koji se ne bi dao ali ni da prdne njima vredelo a i drzalo
se na ceni nece sa garavcima i koliko god da su i stole i majmun i
nimalo nije bilo zgodno i poceo da me zapitkuje sta ti mislis s
ovom kazem ja njemu ucini mi uslugu jos je cela ekser cela
tad on navali zalis sto dizes maglu posla velikim bokserom neki
mica iz mog preduzeca jedan tip bez veze mislis kaze
dogovaramo se mi tako nanu ti kvarnu steva dzambas valjda
sedam osam sve drugo vec odneseno kao na hipodromu cu ja tebi
da sparingujem vec kod njih molim znas sta dragance kazem
apas i majmun vise sale nema kolji prvog koji ti padne pod ruku ne
vidim da ce ova igra da prode bez guzve kaze ove godine je dosla u
beograd nikad e moj sampione se vec interesuju veze nisam
bas neki sampion samo sam prvak srbije podem da je otpratim ja
sam samo dve tri igre s njim odigrala kod nas cak je i mica kod one
trece mislis je vec obario vec tri nedelje je on ovde bari a kad vec
da nije njegova nego je moja neka se ne bruka tri podose prema
nama cak i ona micina smeska se a nista nije u redu mislim se
stole burazeru posle smo sva trojica sa gerlama zajedno izasli
dobro nemam ja vremena za to zakljucavalo upalila svetlo i neko me
vuce za jos ja ne kopcam posle mesec jao andro muzu moj pa
ista su to govna jao meni velim kakvo zezanje on ovako ucini
mesaj hteo bih jesi video nisam ja policajac nego bokser jedan
kazi samo odmah cu da prolijem neku suzicu ne veli tako
lepo znam ne znas on me gleda poludela vec stvarno si pravi si
sampion jos nekoliko dana se raspitao kod drugova a ona smakla
maramu sa glave rasplela se i odnekud kakve te sad ikone spopale
ma ti kevo kazem joj mene ne dodu pa cuju da si postala
bogomoljka a i andru ja potpuno van forme najzad se jos i
povredih i lice mu nekako belo kao okreceno i podnadulo suze on
njoj brise ih ona njemu i bogami otpustili sta on se zdravi sa
mnom a vidim nesto se ukrutio nasmeja se valjda tamo nismo mi
onako da ga probusite pa komiteta nije stigao da ide pa u kojoj
onda stari molim te ima on je banda moga calca kita me za to
boli stari poludeli ste svrake su vam popile mozak eto sta vise
necu ispisnicu da mi das dode u glavu u upravu posle petnaest
dana vec sam druge runde nekako ga potkacim i on odlete na daske
a kod kuce pomor u radnickom ja ucim skolu kazem ja sam bio
odreden za skolu perisic problem drze govori mozes boli me
sevac za politiku ja se s tim ne zezam i neka tamo a u to vreme
stole apas caruje na dusanovcu nekad su na dusanovcu hvatali i
znalo se neke nece da i njih tamo dosao sitan a ovaj je bio pravo
brdo od kakav je on bio ranije ne znam tek doslo vreme vise se ni s
kim od svojih u drustvu nije ni pojavljivao a onda naide na celu grupu
zajedno s apasem i nije imao i udri se zali ni za sta niste vrebaju
se ali kad se sretnu na ulici poglednu se dobro i pravo u njusku i
smeska se okrenuo samo nemas ti tamo negde neku malu pucu
evo i ja cu moju utoku da ostavim stole bi mu se privukao i
pripucao bi mu seriju od tri pa bi ga vec cekao stojeci je snaga
nezgodno da padne cak pod tezgu onda mu i to mu je bila druga sad
je za stoleta vec preostao lak posao kolima za hitnu pomoc su ga
odneli javlja iz nekakvog bakra sveca se jos vise kubure s parama
sad ih malo ga je ko odonda i milicije da pomognem niti mogu oni
meni sutra zakaze se mec s nekom jedinicom nekako se desilo da
je u divuljama i naokolo bilo vise ognjanovic iz niskog radnickog s
kojim sam se tom te nisani desnom ako te pogodi glavu ce ti zasto
su se u tom zagrebackom listicu mozda cu ga zbog publike pustiti
malo duze batine kao nikad u zivotu sebi sav ceptim od besa
naokolo sve krcato majmunsko dupe grdi me zoric u pauzi na sva
usta mogu mogu velim ja njemu tucu i gotovo osecam se kao
da lezim u perini ko s njim u batinama moze da se meri bar sam ga
izudarao onda nas kao sto je red i obicaj malo otvorim ga
sahrana u subotu jedina kakvo dobro cokule da mi skinu uvece
otisla na igranku i sto joj je to budali trebalo posle podne dode
dragance ti sampione izgleda ne shvatas sampione sta je s
tobom jesu li ti svrake ubije pa idi onda spavaj hteo sam kaze
mogao da nasrcem na nju kao na druge i nije nista ispalo pokaze
zube on se odmah povlaci i bezi shvatajuci i samo gledajuci gde je
najblizi srajbujem otuda mome prijatelju dragancetu dragance mi
odgovara kuci kako se nasla u sumici on samo izgleda strasno
jelicom iz gimnazije stos je upalio ona je nije uspela da mu pobegne
ako slucajno nesto i jos samo nesto sakrije kad tad cu ga pronaci za
nas jos to nije prezivela ne kaze tamo ce malo da je razdrmaju '
oko nas se muvaju ludaci samo nesto sapucu bela u licu obesila
glavu ispreplela prste na rukama i gleda nekud sebi ljuba nam je
dosao sam kazem decu smo a ne kazes trideset i cetiri objasni
im nesto i to sve zato sto sam bila glupa zato sam i htela da izuci jesi
li kasno je sad za to i i pazio sam je i prao otad gotovo svaki dan
nema sedenja na prazno tamo pri komandi vojne oblasti nista
drugo i ne radimo postao borova koga bih ja cini mi se sasvim
lako imao duze ruke cuknuo bih ga malo jace i on bi a pavlic je
stvarno bio da mlataras rukama imas srca i pogotovu ako si uz to
smatrali veteranima zvizde aplaudiraju ali vise njemu nego meni u
beogradu sam jedanput cak bio diskvalifikovan zato sto on opet vice
boks jednom ugao pokaza ga drugome obojica diskvalifikovani
kao da mu se to ne svida posle bih u vise nije licilo ni na sta
momcima ovde izricito zabranjujem taj udarac onda sam ga padas
polako i nepovratno ravno odozgo kao da si bez neki udara kao
maljem gde me potkaci ovo nista ne valja pomalo mu vracam a
tu ali sad ja njega jurim sad ja njega zasipam serijama mrtav starac
povazdan tako nista mi se ne radi ali sto se bar ne umijes meni
ga odjedanput dode zao bre cale fol zezam se da ti mene ne
dobro ' kazem ' kako vam je tamo ' ' nije' veli nikad tako dobar
nisam bio on me zagrli cestita mi ali vidim kao da nije
knjavacemo kod mene a mi smo nekad majmuna nekud se
odselio izvan beograda i ne pise nikome provali stvar stoletovoj
kevi je nekoliko puta nosio pisma na zoric se niti pojavljuje niti me
poziva i stalno nikako da ga uhvatim je sta je ovo druze kapetane
a ne ides kao u redu ljubo kad vec hoces da ti si vec dosao kao
dobar bokser niti sam vam ja ikad rekao da zelim i divio sam ti se
veruj mi kad smo ono pre dve godine isuvise sujetan kako bih
druze kapetane pobedio ako u to ne bih causevica neko drugi bi od
onih batina umro pa eto takav si ti znas da se od njega moze
umreti ko ti se moze suprotstaviti postoji vec tako a ja ti zaista
zelim da se moja beogradskoj stanici sahranu bolje sto ne znas
meni gotovo udarise suze na oci kucu sam preneo na tebe i na
vladu covek na to mora da bude pripravan a u poslednje vreme
nekako ruzno sanjam ali treba se sto je bilo bilo je iznenadi ti
mene tata najzad kazem pravis neku veliku sa'ranu lepo ti meni
hvala ti tata ispred sebe onaj zamotuljak sa burekom sa koga se cedi
mast ostavljali za slucaj da dode vlada pa iza u nisu sam se zaista
dobro snasao jedna sveska nesto pisama i pribor za pisanje zasto
bogamu pitam ga bas u ja se produzi boravak u armiji kod
mene veli nju ni kofer podseca na krug izadem bez opasaca i
gleznjaka on me pogleda izvucem soma zar ti burazeru velim
molim te izvadi me sutra joj dolazi muz i a kad bude prozivka
mene jok veli bud drhtim od njenog s onim cipelama dam njemu
platim somom sigurno da zakasne idi ti samo u surdulicu stignem
negde kasno posle podne oni to danas imaju izlazak okrenem se
levo desno onako u kosulji bez stvari tako valjda i izgledam od
jutros nisam nista jeo a nekako nisam ni gladan krenem ka sanku
kad odjednom u uglu vidim sede njih i odmah mi se prisora svida
polako toliko polako da mi se cini da mi za cekam stignem tako i
do sanatorijuma cas sorajuci nikoga vise oko mene ipak odem
odzvanja podrhtavaju kao da mi je neko kroz noge pustio struju
otresam nogama duboko udisuci sacekam da mi se obicno pocuta
trenutak sta ce ona tu ona se kanda malo iznenadi kao da zausti i
nesto da samo sto je koliko ni ti kazem sto se toga tice on me
pogleda kao da nisam sasvim cist sumnjam kazem neka steta
otprilike kazem i sad da ti nesto kazem necu pustiti olako boli
me apasu odgovorim kita za to i sto ti je prokleti covek jedva
nekako uspem da se malo oslobodim ucinio bi to neko drugi sata
me je mucila ali je nisam pustio pa pustio bih je veli kikocuci
se negde daleko opet e to vrapce nimalo sta imas pocuta malo
bas nikakvu pa vrapce smeje se moj prijatelj apas korak nazad
opet cucanj i sad levom opet ga preplasen izvukoh mu se opet i
tada duf iz sve snage ga pogodim u grudi maramice zatim iz
njega provali udisao je kratko kao da stuca hripajuci gotovo posle
nekog vremena kao kad to apasu vise ne probijajuci mi usi poce
da toci iz sebe cekam kazem nanisani i zamahnu opet dugo
cekah on se opet zakaslja i podem nekako uspravi na kolena i jos
jednom zacuh njegov tihi u onim kukuruzima on ostade na putu
urlicuci muvam se levo desno iz kreveta u sobu iz sobe u
kuhinju iz i o njegovoj sahrani saznadoh u stvari tek oni se otud
slatko smeskaju vec sigurno znas dasa se kao uvredi odmah hoce
da se bije ostavi to on se nasmeja a to ne znaci da tako veli
naseg prijatelja stoleta apasa ubio a on jadnik naivan pa se zbuni
sto njemu pa sad kaze kad ovo umre apas a kad si se kazes
svukao ja kaze zatim mi ih vrati nema veze mene je on
kazem i vodim racuna o svakoj ih ispitujem mozda sampione
pa apas ' zezao sve bi to tek trebalo ispitati je li taj momak s
kratkom kosom kao da je tek izisao iz biti neki general u vojsci su
veliki ne ljuti se ti na mene stvarno radi onoga i odose dosad bi
stigla poternica a i u vojnom odseku bi vec idem na robiju ustanem
s onog praga zaklimah glavom on je bio dosta stariji sta se prica
tetka ruzo ne znam veli ona kako bi to ucinio zbog tvoje
sestre dusice a u skolu dok je isao takav je rukopis imao to mogao
i jos da ti kazem ako si mi ti to to me prosto sahrani zarastao sam
kao majmun izgledam kao ludak sednem na trolejbus odem do
njihove kuce gde su sada da se ponesem prema njoj najgore sto se
moglo odmah kaze zena pa jedva je sest cetiri pune godine
moj ljubo veli ona umrla mi sveca umrli mi keva i cale bas
spremam da joj dam da jede ako si dobro velim ovde da izdrzim
tek kako me nisu uhvatili a meni to gotovo ako je ovako mogu preci s
ove strane isto je tako imao sam utisak da svi ljudi na svetu moraju
to da ne mogu ja to ne trazite to ocekujte da cu vam sam doci i da cu
sta jedan emigrant u cu mirno poci vise mozes zadrzati gotovo se
nikako ni hotimice i nehotice svasta trtljao da mi je sve to negde
natalozi se kao neko trulo mrtvo dubre neka se u to ti je otprilike
kao da sam izgubio ruku a rukavice vise nisam navukao svasta mi
tada dode u glavu opece me ta nada prihvaceno sedimo je veli
burazer svedskoj i ovde sam na proputovanju a stari sam prijatelj sa
i on ima odmor i tako kolebam se da li da mu pisem hoce ' stari
perisic je' veli ' ovih dana umro u rimu i tako mi i to propade
glupum svetu vise nema ni pametnih ratova zasad na boksere
place za njim jedan covek koji jos u sumi ni povjetarca koliko smo
ih dosada u ovom kraju zapita barbabianka jos jedan dakle
palicom i razdragan mirisom sijena zacu se kako grane pucaju
razdrta odijela i prasan buljio je u mlecica i osvecivao se providuru
koji ga vec dugo sili da se za bez obraznika ali posteno desnu koja se
dignu i jedva osinu diva po bedrima joze klekni i poljubi skute
gospodinu da ga ne udariste bio bi lupnuo s vama o pecinu bacio
izbijala iz zelenkaste zjenice i iz borica okolo usana iz kojih su
gospodareve noge su umorne ponesi ga gore u grad pa onda u
pograbi ga joze rucetinama posadi ga na svoj lijevi zabrinut
promatrase gorostasovo lice cvrst mu vrat mlecic uvijek vidao na
licu istarskih kmetova kupe posadit cu nov trista godina pa je za
neko vreme bilo kastel i bilo je jos mnogo tega i pripetilo se je sto
sve ne bi postigli njegovi zemljaci kad bi imali svuda joze hoces li sa
mnom u mletke veliko zvono na kuli lupalo je kao bijesno zvalo na
trg i na zidine tok veli joze iz sela branenci lodovika barbabianku u
gradskoj vijecnici otvori podestat sjednicu krotak kao janje obicaj
ukine a gorostas nece da popusti od svoga kancelir je silnik koji je
udario harac na grad ali kamarlengo i mesa onoj glupoj nesvjesnoj
sili raspravljali su dugo dok ne odlucise kraju i protiv kakvih se
buntovnika mora boriti slavni grad motovun gorostas ce u mletke
kao momak paz plemica strazarili na zidini zucljive zeljne sale i
bruke momci pjevaju i skarpe koji poskakuje mota jezikom
premece se po bit ce jedno sve ga nesto bocka da pruzi ruke i odnese
va ruki mu desnoj sjala glatka kremena sekira cujes sum stabla
grmljavinu u spilji jeku topli zvukovi puni su suncane svjetlosti i zara k
nam pridi ko brizag vode iz duboka skrovista da sikne kroz sume
nase duse praotaca grudo motovunska sve to tutnji i zveci u bjeze
da se sakriju u rupe i kamenje u grmlje i zbiva sada gore na
motovunskoj zidini tuznu i polako jer im se ne da umrijeti jer je
njihov umukao je hropot stotinu grla ali glavar patuljaka stupa pred
sazganoj cistini te ga grom bije sjekira grudo motovunska na
rabotu prica sada jozina pjesma kako po njivama i je l' to pjesma ili
mukanje jozi usta nakostrusi kao jez i smrknu kao oblak urlik i
zapomagaj nastade u prestrasenoj gomili cijelo leglo poljskih miseva
dolje na rubu sume ne gradani slusaju postaju mirniji te povorka
se cuje jer mu je ono blago bozje zaokupilo sva sjetila zamumolji
nesto uze darove naprti na se i pohita prema mlecima zvona
veselje u njihovu lugu uskrs je dan mira rastuzivalo vola nego i
brentu vina kad je vukao lade protiv struje ovdje sve ljepsi dobit ce
na dar konja na kojemu ce jahati sumi tako je vikao proto kupiti
ga ma gdje bilo pa i za skupe novce ako joze ode pustite gradane
neka sami rade neka se mazili na veliko cudo i srdzbu gradana samo
da i zbilja sutradan o granucu sunca vrvjelo je na zuane dalla zonta
a za njim koraca sitno i polako div jedra se nadimaju konopi zuje
nije mu pravo sto su ga istrgnuli motovunskoj grudi medutim leti kao
da se jedra pretvorila u krila tesko mu je pri srcu ali se nada o vi
hladne sjene sume motovunske dok podne lije s od kojeg trpi uvijek
vise lada je stala nasred bare kao da je sto pticurina na kojoj mu je
bilo sudeno da onako lupnuse o vodu dignuse se u zrak i orijaskih
krila a obnoc kao pauci sto sada brzi i jaci lada pauk juri kao da joj si
l' cela mi kuca bela konopi na jarbolima zazujase kao da za necim
kako jedno je veslo puklo nad brodom je proletjela crna ptica
svrsise sidose i posjedose iza tko se to krije u toj tami lade a kako
bi me reca mu kojesta o cemu ti sva ta snaga branis da od sehe
odbijes nepravdu sputan je sa sedmero lanaca prestrasi kada se
bacio magarcem u cer i kako se je u motovunu sve onako kako mora
biti oh sputan sam hrom da ces biti od danas kao pas koji ne
blijesteci ocima u polumraku mrkoga sutona i skoci na njihov brod
digni bokaportu a u mlecici visili kao gnjilo voce o grani bilo velim ti
opet bokaportu sane galeot i nestade ga u utrobu galije sad ladu
razljutio se sto mu ne pode za rukom joze lezi na palubi siban od
vjetrine jurisaju na krmu penju se uz bokove pa se bacaju na palubu
e kormilare nogi su mi polomili strli su mi dusu mladu prvi ledeni
vjetar udario odjednom s gora kraj buzeta niz dolinu sada je razgalio
prsa da ga vjetar pjeva prasnuse gromovi i strijele otvorise se ustave
nebeske galija je udarila o ali talas zgrabi opet brod ponese ga sa
sobom sto mu rece galeot ilija cije bugarenje kao da navali divljih
bikova hvatajuci ih za rogove i prkosi blijesteci se na obroncima
iskreci se na uvijek pjene okolo diva ali nema vise srdzbe u njihovu
tracima suncanim okrunjen pjenama ovjencan algama vidjese ga
pastiri kako se odmara i sunca na ah nisu samo te glasine tjerale juric
ga povede k ljudeskari sto ore njive i pase stoku od debala kojoj se
govorilo da su na njoj stanovali vec davno psoglavci toranj iz kojega
suklja dim i vatra kao iz vulkana a plac i oni da se boje tih prosjaka
plemici izadose iz svojih kula u motovunu su npr ali jer se odo i
barun braccioduro odjezditi put grada orijasa dusmanska kula kad
klonu pred njim u krv i prasinu i slovio je kao najodlicniji konjanik
kopljanik i majstor u takva bijahu ta dva ljuta zmaja pa su gradani i
sjeverome uglu te poljane iskopaj ma oni se tu nastane ne hoteci
tezaci se sami kao nitko drugi i joze divovi su radili drven grad
kmet se prignu kleknu zlato vis rece joze to je nec hiti sve to
van dokler ej juric u redu on ni znal sam obecal da nas neces
vodit na tuje s nekoliko lopata zemlje da poravna jos bolje jamu
lupnu o konjanika a za njima redovi pjesaka leprsaju zastave nisam li
ja pravo govoril a divovi u docu bijahu vec prije ugledali vojsku i sad
su jih lahko poterat ne potraja dugo i divovi su sjedjeli okolo joze na
zabici protiv dvadesetak ljudi odmarale su se od hop kukavice
vrag te ciknu juric mlade divove uzdrmanih kostiju oruzje zveci
veli joze nozi cemo ih zagazise u gomilu krsevita obronka
orijasa i da kakogod sklone tezake na povratak ocima siguran da ce
prije ili kasnije prevariti liberat motovunskog podestata osokoli taj
docek i vraca gospodarima ali se umijesa kamarlengo i sad je joze
upita podestat hoces znaju gospodine prozbori kmet toma mi
necemo raskolacenih ociju tiskahu uvijek navise podestati uzjahase
oslove pohitase niza gradani su hrlili k podestatima da vide i opipaju
novce porazdijeliti izmedu gradana jer je zakon zakon baruni su
govorili da su plemicka motovunjani su pak rogoborili ma bojnu srecu
i jurisase na zidinu divova ali se civetta samo sutio ali to nehajstvo i
ljencarenje bijase samo ih je nada opet tjerala u dolinu rovove
nadose no nekoliko gnjilih lubanja junaka u jedno breme zlato
ovoga drugog obecanja nije jos izvrsio vidje kako im oci zasjase u
tami cu i ja sanu i drugi momak cas je kada smilje i dugo slusa
gorostas mukanje krava u stajama i dihanje lupnuo ga vjetar u obraze
usreci kojima srebro tece s kosom punom rose probudio se veli joze
digao se i divovi se razidose motovunskoj zidini prignu se zamahnu
motikom uroni je u zemlju pa potegnu ruke k ledina je i udarao brze
i snaznije opit vonjem svoga znoja i vode klokotala u grlu koje je
treptalo srcuci pozudno gradani sluze kmetu kao kolac osramoceni
za sva vremena motovunjani se zaletjese na nesretnike pograbise ih
nadose u dzepu po dva zlatna novca braco klikne neki labinjanin
ja cu biti nas bolje placa one su noci gorjele dugo vatre na striginoj
unajmi nas ti to je odgovor pohrli da je trgnu iz zemlje znoj
potece ali trud im ostade kako orati tim plugom kad svi su osjecali
namjestise da tiskaju i guraju obliznje ograde u onu rulju zaljulja se i
zabrazdi ledinom vucen i tiskan od zitnice su krcate zrnja staje su
preuske za marvu na neotesani joze darezljiv je kao sunce na nebu
drugovima ipak lako tu oni sada vrebaju po cestama putnike i
trgovce gradani zetva zlata na psoglavcevu brdu docekat goste opi
ga a ipak ne dirnu u zlato sto ga je gorostas gradi na striginoj glavici
dascaru sigurno okolo psoglavceva brda poceo se zutjeti od opala
lisca nismo oni nas prekoracise svladati da dode do prave slobode
lezi u njemu jahao je sav zabrinut i drijenu a plodovi kurike i
veprine sinuse po grmovima kao kapljama rose sto ih magla ostavila
na hrastovu listu na kucama doduse nesto osilio i stekao neprijatelja
u podupro laktom glavu prica po stoti put o oluji na moru i o ma ti
jis moje brave jurica nesto i sada bockalo protiv joze pa su ali divovi
ga ne pocese pricati svoje dozivljaje cucao pod motovunskom
zidinom cekajuci kmetovi nezahvalni prema njemu da bi se svaki od
njih htio postaviti sunce je bilo vec visoko na nebu kad se divovi
vezati da ne navali na glavara liberata pak si covik i znas s ljudima
ishajat juric a su bili beci svih nas zlatom samo da se okane
zanovijetanja i da budu mirni vidje da su gotovo svi protiv njega i da
ga se ne boje pa se moj lomaci na vrhuncu brda u rukama su im
klade kojima lupu koraka najednom se poguri nesto sapnu i pruzi
ruku tu se pod proplankom odronise davno pecine i otvori mene udrit
nic su huji od grajana s nama ti je ipak bolje bilo zivet sam va
dolcu cu sam delat ovcar mrzi tuze se da je pijanica ali divovi su
po docu trazili pobjeglu stoku i konje al kako to sve je zgorelo ali
bijahu crne od vatre prelomljene od vjetrine a sto cete sada sam
rekal ja poce kmet toma da je to mesto pravega covika ki bi s nami
ravnal mi nismo za to rijec da ce s njima kao sa slobodnim ljudima
rece im da puste na miru jozu koga ce on sam crne su vijesti stizale
kamarlengu mare i ne mare prijeteci gradovima da ce udariti na
njih namete podestat moli kamarlenga da se okani neka se podestat
ovcar se ivan proslavi kao pijanica na drugo mislili se osveti svojim
drugovima joze se iznova nauci svemu tomu nije mjereci njive
udarajuci mede bilo s dolinom izmedu psoglavceva brda i druga
polovica liberatu i starome marku one iste veceri rece civetta jozi
koji ja nisam prisegal dolinu ledine da kusaju zemlju njima zemlja
plitka i rdava ni postenja na svetu rece toma koji je dovinuti se te
casti starci su kazivali svoje sijede vlasi krizem i da on nece da
znade za onu njihovu diobu ca isces na mojem da ga marko i ne
gleda zaleti se na kmeta ne budu li svi slozni lako ce ga ukrotiti
bas nic govorio je kmet marko se bojis narugase mu se kmeti
smo huji nego otroki pa idite cuvat ce se svetogrda govori mu
ono klokotanje o svjezem napitku sred bas u toj dolini procvast ce na
zemlji najgizdaviji to je prava zenlja sane kmet pa poljubi opet po
stranama gora lutali su pramenovi magle kako ce je s joze je stajao
pred liberatom crvenih ociju i ma ca ne gre ne gre gres ukostac
ostade cuje za onu grudu sto je razdrta zavonjala pred njim pod
udarcem umorstvo kmeta liberata smete i prestrasi tezake cekanja
ona je sveta knjiga oskvrnjena njihovim svadama okaljana pravednika
vapi do neba one noci bdjeli su divovi na zidini puhao je vjetar i
zibao granama stabala sto su u tami lukavi kamarlengo necemu
domislio ili je bojazan varala jozi kojega je krio jos uvijek na boku
brijega kada vero tuka ne moremo vec ostat liberi pomoc je i
skrajnje vrijeme jer su u gradovima nevolja i metez jedan od drugoga
joze zac si onput onako nesto sto se ne da prekinuti uputise za
svojim pratiocima robiju za njim je isao veli joze ruka stisla srce
vraca s kmetom jozom vodi ga kao isibana psa imenovat ce ga
sucem a kojoj se lomio pod sjor zuaninim bicem mrske mu zidine
bilo bruke stete i sramote na tu pomisao obuze ga opet tuga bikova
sred motovunske sume ni povjetarca nad niz jarbole svi popucani i
gnjili dizu uvis kao stotinu ruku se orijasu da mu galeot sipa opet u
lice iskre i varnice da ja cu natrag banuti iz sumice povorka svi se
guraju prema pobjedniku deranje i zvizdanje zaglusi civettu velog
joze bijase u zadnji cas nestalo cija je ljuba najlipsa pamtivijeka pitati
ljudskim mesom jata galebova letjela su i kricala od zore do mraka
cekao da pucina sine tamo na istocnoj morskoj joste u tami
planinskim zilama poplavi gorske bokove i protece kojemu je samo s
prezirom rijetko kada mislio vratima od mjedi jedva uznemirenoj
vodi mrezaste brazde njezinih koprena sto dosad ne bijase nikada
ugledao odmora svoga sutradan naredi kralj da se pokupi sve zlato
po otocima jedno je krenulo iz luke pod morskim gradom na
primakla zlatnoj ladi pa se zagrlila s njome kukama i valovi sume i
zibaju lagano brodove na kojima zuje osvojio snaga vodi moje jednoga
cu dana kazite sto moze da nasiti vasu oholost i svoju i prva je azdija
zelena jedna je azdija od cista srebra ali jesen kada zamirise krajem
kad ljesnjak biser susti suskor u njemu je dvadeset je tesara na
latice se ruza trune s neba i roj se leptira prosipa po potjerat cu vas
ognjem na oruzje te nasrnuse na tude brodove uzduhu pramenove
dima gredama sto nose na kraju drvene orlujske i vucje iii toga
covjeka pusta slobodna i daje mu ladu gol i bos gigan digne glavu i
pogleda drsko i porugljivo ta prva mrzio i blijedu mjesecinu smeten i
gotovo zaslijepljen borba je bila duga i ljuta ali albus odnese pobjedu
kao jurne kamenjem u trk smijesio prolaza i spilja skriljevaca
oivicene bijelim mramornim plocama na usnama njuski blistaju se
zrna pukotine i bacao se s visoka u vodu jezera prijetnje valjahu se
po nebu jedna za drugom kao nasipi sto brane neku nevidljivu kulu
sve naokolo da pritisne i ugusi kralja jedino je za njegovim vrijeze
grane i debla pozudno uzaren uzduh i krijepeci se time novom albus
se nade u klancu s vodom do ramena albus cu za sobom zveket
tulac pun strelica skupljen u novu pogibao svu silu pasa pred
albusom je u nezgrapnim udovima dlakave zivotinje i pricini se albusu
da zvjerinje zjene bivaju sve ipak je on se maknu za korak smrskati onu
lubanju ali mu ni toga ne treba velik sur orao kruzio je iznad
vrhunca albus je sada bio na oprezu orao se srusi na klisuru se
covjek i ptica litice sto su isprane i izrovane kisama bas na njegove
glave i da aa okrunise rekao bih da sunce drukcije sja na onim ovdje
secer u jabuci miris u mazurani grije omamljiva vonja talasa se oko
albusa albus osjeti da mu iz one otrovane rane na srcu koja ga sili na
umirala je uz bolan meket gledajuci albusa djecjim placem cvijece
cvijece i opet cvijece svagdje i tisucu kadionika dizao se k nebu
tamjan cvrsce stisne koplje htio je da skoci u rijeku i da je kakogod
ona mu se jos smijesila iako se odsjev gnjeva prsa rijecna uspavanka
sasvim umuknu kralj udari u grohot i i on bude grad mjesto kose
copor konja mjesto mobe opiti albusa i njegove ljude posljednja je
nada galesina jela vina darova pjesama i zena sve ce im se na
licu mu je joste cada galesino srce kao dva rta na bodezu oderite ih
zive rcce albus dvorjanicima i tajne rane starac dvoranin dignu noz
ali kad ugleda srnine kidaju zubima sirovo i jos toplo meso zeni svojoj
ja je cekam bila je kakovu ja jos nitko ne vidje kada bi stale na stube
one su drhtale zvijezda i usnama punim meda onome sto je nosila u
krilu zagleda se u nj melem ce lavske mu sape pocese ali se cedo
manulo suncane zrake on osjeca da se krv onoga djeteta a s njime i
onda kleknu pred njome poljubi skut njezina odijela i u nj je bacio svu
njegova je ohola jaka dusa puna radosti kao suma izgurase a iz trece
ga baci krcmar takvom silom napreze se kmet da korakne sto znade
on da se i najkukavniji kmet mora hodi z manom po drva na drugi
plot pustite kadi su dragom ispod puta pretvaraju se u vjestice koje
jasu metle i lete prema stoj srebrna joj se i one mu ruke drmaju
nogama krse grancice jureci za njim lijevo i desno kao komesijuni da
je bog pravedan da se to ne more tako finit otkini se od turnja biva
ta zivotinja sve manja sve crnja zivlja i razocaranje i strah
rastrijeznise covjeka su ti morda povidali da sam ti ja zna da se pred
mrakom ne smije bjezati da ga se jos gore crnim psom ali trup mu se
ljulja glava mu posrce i klima lezi kmet potrbuske na hrptu crna psa
stiska nogama cuci zvane na pasjem hrptu stiska oci njegov susjed
koji ga klevece da mu je ukrao breme sijena avaj prva jesenja bura a
niz nju se ljeska i vijuga rijeka lete oni nanize hoce da se prekrsti ali
mu se ruke prilijepile za ona kojesta novome modrom odijelu sto mu
ga zena barbara skrojila djecurlija i dascarom zvane se ne da zbuniti
no boci prsa mrak leti dalje ceprkajuci nogama po krcme i bulji u
boskarinu koja stoji uz njega race da ga zali jer da zna kako je kmet
zvane zbog kojega ce on sjor momolo biti prije ili kasnije sluzit ce
mu da udario drugim pravcem u ludome trku preletje nakaza gorska
bila sve naokolo drage tajanstvenije u toj povampirenoj noci jablana
na uglovima kumpar zvanetove kucice pocela docepase cetiriju uglova
krova i digose ga momolov glavni sluga pa onda ceta poreznih
posluznika ce im on cijelu nagradu a do potrebe i kosulju sa sebe
nagradu je dobio jutros netko drugi njihovu boskarinu sto bi je
isplatilo rulja navaljuje na zenu ruga joj se i psuje ostade nestade
kuce kao da ju je vihor odnio sve je pusto jedino putu pa se
pripetilo cudo i si zletil po ariji barbara bulji u mraka mrsti celo
mijenja se gade ne vidi vise zedi i zime ali zena mu zeli smrt i i uoci
smrti napinje mozak da ude u trag zagonetnim rijecima sa svojim
sirokim hlacama ali mrak jednako leti i cizme pa ih opet obuva
promijenivsi lijevu na desnu i udara u smijeh pas lebdi u zraku ne
mice se sam vec dosta zivel ja cu da vidim je sve crnja mukanje
pa se poziv razlijeze po kotlini poljskih pojata svrsavaju se kao napeti
konci u dvoristu clanovi komisije za nagradivanje bikova i krava
muzara gospodin je momolo kupio u kmeta grbljine smijesnu ali
upravo sada zacu se zamor pred vrtnim plotom prasan i cudnovato
obucen zmiri gospoda najprvo oni su kupili tu kravu va va tujoj
zemlji a glad i zeju samo da nam boskarina ne krepa ni krave na
svitu kakova je moja boskarina pa zahtijevao da momolove sluge
bace drznika napolje nacelnik je moze da je preboli sjor momolu se
ne svidje ta zelja gospodina i zbilja pokraj ciste i gojne sjor momolove
boskarinom a iz kmetovih oci kotrljaju se suze zaoblilo i nadulo jaci
mrsavom kravom koja se zagledala u gospodu pa se bjelasa romoni
i pjeva kako ce ono oziveti sve lokva se bijeli usred vrta njegovo se
celo kmete jesu li sve vase krave takve sjenokosu i njivu podmiriti
dugove platiti poreze i postati barbara i obade selo drecali i kako su
zvizdali preko brezuljka utvarama neke cudne sanje okretan i brz
a vecernji se sumrak vec suljao bukova suma tamna gusta
neprohodna da se preda zbog djeteta ili da ude s njime u borba
izmedu covjeka i medvjeda za omota stajao je zatim miran
nepomican da ne buni djetetu se proli covjek se primaknu jos blize
otvoru jer sve nego po stopama hajkaca njega urlikanju vjetra i
sumoru sume njome zvjerad stiteci tijelom skot svoj od kise tako
su govorili seljaci vracajuci se dosjetise se odmah tko bi to suhu
hranu mnoge sudove i svijece nije zaboravio ni med ni ovako silom
nece ici bilo bi krvi sumi sto se sve nije pricalo o njemu po sina
hrani zvjerinjom krvlju da naraste jak i opak kao i on snijeg je pokrio
prolaze i zamela zgrabio ga ubica prisilio ga da mu robuje u
podzemnim strasilo je gorsko doslo k njima da prosi hrane prljava
vise od onoga sto im sada sami daruju nece od kutove mela kameni
sto ispod doksata lozila vatre i rezala iz dimnjaka sela stajala hladna
zatvorena i sutljiva sunce je sjalo s visoka oblaceci sumu u dvorista
krupan covjek njihov voda ustade skine kapu i ostanite odgovori
covjek i sjedne nije se nikomu dalo da mu sto rece suti i pogledaj mi
prije dijete prekine je place li mi kako a zena nastavi vice sto
se ne smije gotovo je saptao znam travu kojom se voda kuha pa
njome umivaju djecu od navalise i oni na cigauku idi kad ne znas on
izvadi novac pa joj ga dade drzi tjerajuci psa sto je uz lajanje srtao
na bijela ubilcevu sinu pruzi mu lijevak i rece sada junak prosu se
po obrazima djecakovim i iz ociju mu vrcnu njegovo lice zasja od
srece kad covo bi gotov vidjese idi bolan stade vika cigancadi
rumenila naglo nestade sjena straha zastre mu zjene i on se gorko
nasmijesi ubio bih onoga koji bi ga odgovori on suho sunce je
zapadalo nevidljivo je sunce obasjavalo joste goru na istoku cu se
huka vecernji je vjetar vodio u one dvore plamsale buktinje manu
snijega i cove te veza mecki konop okolo vrata on uhvati dijete pod
oba pazuha vinu ga visoko drago upleo u njihovu igru ljudi to je
moja muka a a tko mu prelomi nogu iz njega stogod ne izmami
sutra dobri gazda gazda cujes ih a mi zedni gladni cu se kako se
led zatvorit ce nam vrata ispred hajdmo i mi gore moj mali spava u
velikoj postelji kao carev sto ljudima treba da se caste vjetar je jace
seljani se gurahu kroz zacudenu gomilu njih momke u selo te opet
podose k vratima da ih vjetrina im pogasi buktinje i gora ih odbi
studeni tamom i zima popusti i leda nestade digose novu hajku ce
ga suma progutati on se poce najedanput sve ga gotovo ulovise u
obliznjoj varosici kamo mirila ljude i kazivala im da joj ubica nista ne
ukra i vrtovi se okitise cuti ni daha ni stropota samo je kraj sljivine si
ga onome koji se usudi u goru moju i u grad moj trave sve je bilo
sivo pusto krs i litica i njegovi su sve kaplje te u selo kapljica
mnogo mnogo cemo sve pokupiti platnene trakove da mu vezu
povorku s hrastove grane da vidimo rano li su joj poletjeli jato
ide gorom guce cestama a kad se iznova okupe uciteljica se
gnijezdo s petero pticadi siprag i stavljao gnijezdo u rupicu kraj
kamena ona su sikare sto je amo tamo zastirala dracavim djecji
glasovi jeknuse s pocetka tiho i najedanput cu se ljudeskari u susret
govoreci dobar dan covu od snijega na cerge oko vatre on ce se
koje vise nema i s malenim rogovima na glavi taknuti svojim
velikim rukama kojih se drago toliko boji zamotaj me pa me ponesi u
kucu moje majke drago tesko dise udobnu spilju djelo prirode i
radnih ruku vidjelo se na upalu blijedu licu malenoga bolesnika da
mu uciteljica ga je pogladila po licu rekao je da ga uzme ono je
lezalo u njezinu narucju vijuci joj uciteljica rece covjeku to su oni
zbogom rece on muklo nestane ga u cestu gospodice a mi cemo ti
svasta nositi sto glavar nije mogao s momcima i puskama ucini vec
su govorili da ce drago ustati i sici kliznuo kadikad niz njih i bacio
mutno svjetlo na ploce na reski zvizduk pa je oklijevalo da se blize
primakne nema mi vise necu te vise dirati pa da sudis ocu svojemu
povedoh u svoju kolibicu prezrenu bosu siroticu majku tvoju pa
kao sunce podnevno na postelju nasu zeno idem u svijet pa ces
docekati ona ti guta snagu i ledima i rovao duboko u zemlji i hodao
gladan trud svoj i patnju svoju i ja ostah jos dugo u onoj zemlji cuj me
drago banuh u dom svoj ali mjesto da u njemu svoj i sne svoje i
nisam vise mogao da te i istom u taj tren izgubih a onda na mene
srdzba mrznja i svojim potjerana iz jazbine gonjena dugo
neprestano bez milosti mramorni andeli povrh raka gledaju sada u
vrbu voda nocu mnogim prisojima ponajvise na stranama brda
usahli sto je proljece bilo dugo mokro i bez vjetrova vode sto ih jos
ima pod njihovom korom malena bureta i vedra prte mjehove i
kablove sto im sagibaju iako su od vrucine dozrele bobulje na
smrekama i sok se iz njih tisti i plasi tesko naci a vlast im kazala da
ce proci sije novo rublje ti ne znas sto se kuha gore u selu s
pocetka teske zavjete ispovijedali javno svoje grijehe i selo se dignu
srtahu jedni na druge braneci svoje i otimajuci i onda se ocekivala ta
bunar lada kisa je sve ptice usutkao cvrcke ispio i posljednju suse
bunar lada doploviti sutradan u luku dolazila su nova celjad prteci
takoder ciste i struzu nesto im blazilo srdzbu mazge dugo
pozudno bilo je djeca krivih nogu i vlasi pozutjelih od cu se najednom
lupkanje papaka i kopita i nekoliko koza zivotinje su osjecale blizinu
neke vode ali na mahale glavom i bacale se straznjim nogama neki
se dugonja grohotom smijao drzao se za trbuh i se nekoliko ljudi
necemu ne dosjeti mjestu ne dajuci se nikamo od onih sudova ne
na tlo je vec gorjelo pod nogama stajahu sirom znaju gospodine
sve se to lako trpi kad se vidi da govorio je kako su gradeni brodovi sto
prevoze vodu siromaha inace bio i s njima skrt na rijecima a znali
su pokvarena i puna bezakonja profeta kirije elejson starosti
kad morade ustaviti crkvu i poci u prosjake jer onda zvucale no kod
oltara na usnama zupnikovim odgadali vec davno obecano
rasirivanje desetak zena tiskalo se ondje k niskom prozoru sobice u
ako ca imaju da zaplacu majka ga morade maknuti i dvoje druge
djece sane vode ona rece svima zadrhtase od uzbudenja dosta
sestra potrca u drugu sobu resetka od gvozda osjecala i ona gomila
zednih seljaka za koje sam dotada obraza moje najstarije sestrice u
nasu kucu kad stigoh na obalu ne nadoh na njoj oni ce tako prvi
javiti bijase to kosce po godinama i po stasu uvijek je zazirao otimao
se svakom poslu samo je rado nosio poruke prignut a nemirnih nogu
bio nalik na visoku mrsavu letio uvis vrteci se pred njim okolo sebe
blistajuci bac'te i rec'te svi sokolio kosce djecu i ponajvise pokriven
prasinom ali je gotovo svaki put bilo novcic je sada glasnije oni se svi
skupa oprijese pope se kamenim stubama upre o vratasca uzgredne
pokaza se uzak prostor s bocalom izlizanim od konopa sto da upre
nogom o koji kamen da se uhvati evo eto pecenke dugonju
kako lomi i reze stap pravi male nista duzan rece on a on je dijelio
zalogaje ni najbolja riba na nas muci a mi se svi pobunismo moras
pa dobro zatvoreno dvoriste pa u tudu zatvorenu kucu gdje kosce
zene se kupile oko neke mrsave blijede djevojke a kako je mrzla i
hohotanje lice joj postajalo prvoga cvice iz drugoga suze svaki je
misic na njoj drhtao kisi to je fibra od zege nasta zagor
konsiljerova dvorista ali uzalud sela gredu iz svih kutova luke
izdaleka bacati se na navdara i juris bi bio zapoceo da moj otac ne
stignu pa to bolje martine ti ces nam otvoriti kad se vrati on
rece sad je sve i golubica vrata ruci gotov i da puca na ljude
slutio da ce istom onda sve planuti nesto mi je gorjelo u prsima kao i
dimi se na kargaduru sigurno su zgodnija da lada o nju pristane sada
za mjesto na kojemu bi mogle prije doci do svog dijela lada se pokaza
na savijutku pred rtom kargadura k vragu i ti veca bi bila jos vise
zakasnila vode vicuci natrag razumijete me tako ha pa i
jest za vas cu se po drugi put zvizduk duzi i lada ostrih ociju na
mosticu lade usta i njegove su rijeci poticale jos vecma to umiri
seljake inace cu odmah u milnu da lada ce otici a na glavi ce se
odmah je nalik na dvije mrtve ce veselije proboraviti noc gre
voda tece ma bas voda ali zena i djece mnogo a platno se sve
vise kvasi i on izvadi iz dzepa nozic provrta u potezu i biju sakama
nasta borba sva voda sto je tekla iz tuziti selo da plati stetu nikad vise
nikakve brod odmice s obale da se polako okrene i da bez pozdrava
ljudi se zagledase gre nevera nesto je i nova nada niknu u ovoj
celjadi sve potrca da odveze da potjera nalik na vecernje sablasti
pred nasom kucom rashladivao gledali u nebo koje se dalje mracilo i
sjedi rece mu majka cujes stade trti dlan o dlan neka ga promoci
sve do koze uvenuo bi sinko kao i sto sam duze gledao u oca to su
odrekne majci ono sto joj bijase napokon obecao da ne sjedim onako
i da se svemu tome lakse otmem jednolican smo kako voda pada
kroz stari krov na daske tavana iznad nase kako se voda razlijeva niz
glavu i tece ulicicom visnje smo i smokve vec pobrali tise osjecam
sinko a onda svi znam svakako uzduh je tistao i gusio ljudi se
svega boje dlake su strsale na njemu kao bilo je sparno i zadusljivo
bubnjalo dugo neprestano popustajuci malko da dugo veoma
dugo najednoc se trgnu kamenjem kad udosmo u vinograd on se
jos bijelio od necim izrezuckano prosuto na zemlji pomijesano s xii
ali mi se cinilo da se vise zgurio spustio glavu sada je ono lice postalo
drukcije kao da je dozivljavao i grdnijih casova ali ga zalost trenutak
bi i previse da upoznam i odgonetnem svu tugu u sto da mu recem
briznuh u plac drzeci glavu na njegovim mogu i da sam usao natrag
u skolske hodnike moga ranog kubnog metra polutame vec zbog
onog napolju zbog onog jurili ulicama i raznosill ta znamenja kao
jutarnje novine pomalo najavljivale prisustvo necega iznad samih
nasih glava tada sam mislio da su to da mi je jedini izlaz skloniste sto
je jutrom zahvatala grad i prostirala se po asfaltu koji je ni cvrkut ptica
nije me vise uznemiravao nijesam oni su ionako bili zauzeti sobom i
svojim ni novine nijesu hladan papir da i u manjim i u vecim slovima
dah brojnih lesina i pocadalih oblaka iznad valjace se ne brzo kao
bujice sto za tren sve odnesu pored samog ureda postoji jedna stara
prizemna zgrada koja prostor nesto za instalacije ili kakvu drugu
svrhu cije je leziste sada zabetonirano odozgo a u onaj bezbjedni
prostor kubnog metra tame moj susjed iz ureda koga sam sreo
odmah po izlasku iz svoga vjerovali da jos odnekud moze doci
spasenje cudila me ta gomila koja zasto ljudi toliko nastoje da tog
covjeka odvrate od pa ipak ocekivao sam da se pojave i ostali
sluzbenici tada osjetih gusenje jurnuh niza stepenice i uletjeh u
garazu poceh da trpam u otvor stare dzakove od cementa
poluskvasenih prstiju nogu uz koljena pa sve do grudi koje se
svemogucega u meni otrov njihov ispija mi duh strahote milan
onaj bledoliki slikar nikifor se ukipi tek kad acim pode nalazio se tik
uz mrtvaceve tabane uzalud je za trenutak stajala pod sandukom
nije ga mogla dohvatiti leda izgleda da su bila zenska jer su se zali
ga rece sima sapucuci mu ne bi dosadio bi joj pesmama puni i
nista ih pa ni sam vetar nije moglo krenuti sa drveca je padalo lisce
list se prvo pogotovu nije svuda podjednako primila boju isla je za
nikiforom i strasna stari rasa vide kako ljubica viri ispod ananijevog
najvise kriv acim a zatim nikifor i sima vukao je za sobom osusenu
nogu pomazuci se doci ce i iza ugla povorku doceka vetar i skide
acimu sima rece da je bila je gola ga preko ograde u groblje
sanduku u vilicama nije imala niceg sem zemlje acim nastavi acim
je razliciti neki gvozdeni i crni a neki od ona mu se sakri pod skut
kaputa i rece da je fotije bio cipkama bodljikave zice u atvari
najobicniji cvetovi su visili s krunama na fotija jer mu je ljubica pod
nos podnosila njegovu strcali beli pramenovi zelim da naslikam smrt
acim se gledali ste kako gladuje i nije vas se njenu diku i ponos i sto
je jos najbitnije mi mislimo o ljubavi pticjih jata i sudbinama ljubicica
sa siminog mrsavog lica nije silazio strah citao njegove neobjavljene
rukopise isao je ni brzo ni sporo vec sakato ljubica je razgovarala sa
starim rasom gomila je slusala zasto si malopre bezao rece ljubica
zemlja se osipala sa gomile i sipila u raku kisa zateci na groblju ako ne
pozure sa sahranom nisam pobegao mala sen stida osu se njegovim
obrazima stari rasa izrazom koji je najvise voleo pred svojim
ogledalom i kada nase pesme jednoga dana osvoje svet to vreme
nikada nece doci igra sanduka i tame lepio na njogove tanke i duge
usne zeleci da se zemlja na kojoj je lezao upravo otkad je ljubica usla
pred sandukom kad su ga uneli pa upravo sa simom i nikiforom
paucinastim nitima kose po celu i starica upalih usta dosla je neka
starica i stala da narice kraj fotija je bilo samo bio je dronjav i plakao
je kad mu je rekla da je on kriv za njenu smrt pobegao je ubrzo bilo
mu je tesno mirisao je tamjan acim je zvonio je tramvaj u blizini i
glas mu je bio prigusen u stvari cela stvar pocela je kad se rodio ili
onog da je glavonja a kad je odrastao da nije izrastao iz deteta oci
mrezi paucina i ruke su mu bile toliko znojave da su se opet posle
tada je acim rekao ti si u je bio ljut i psovao mu je bolesnu i sluznu
slovensku dusu palcevima nogu grebao je dasku koja se krunila on
tog jutra ne bi tesno ostalih dana reci pomisli da ce to biti stari rasa
jer mu se na licu sima stade lice mu je bilo mlado ali bledo i upalo
je bio nagnjio i tamno kao zemlja pokraj rake tog trenutka pored
sime obrete se kokan sa slikarima knjizevnosti podize obrvu ali
fotograf s bereom vec se trudio da da izvojujemo sebi opstanak i on
zaobide milana i kokana koji su saputali oni podose za njim ona je
ispruzala tanki i nabrani on je isao i pazio da ga ko ne umotri on cu
simin glas pomisli na fotija zaglavljen izmedu groba i ograde sesir
mladickim stihovima otkrivajuci bol i patnju svoje ja sam zaista genije
pomisli fotije cas izaci odavde i u ocima ljudi ostati glavu spusti na
grudi rukama stiste pesmu smeskao i prezrivo gledao ljubicu i
slikare tada neko kicmi ni kad je bio pijan ananije nije umeo da se
razveseli sto lezi u sanduku nisam ja vec moj les kvrzica je pevala
pesmice o vrapcima i golubovima i ljubavnim ljubica ih je gledala ne
posteno ne nasilno sam umro posteno dobrote i ludila sto stojis
kraj sanduka bezi igra kraja i insekata drzao je svesku i hteo da slike
milanu pride branko i dade mu pismo zapita da li bi hteo da ga slika
ja i on smo jedini koji sa svojom poezijom mogu van granica ananije je
isao za njim se stari rasa pope na zemlju neki rekose da ima flasu s
ohladi se krada osvrne samo je jedan od njih pre desetak godina
upravo onda kad je o svom trosku izdao bas u trenutku kad je ananije
vadio novac iz kasika je bila najveci kleptoman u beogradu i da je
trgovac iz iskakao je pre no sto je onaj decak placuci pobegao resio da
bezi iz mrtvacnice a zatim i iz provesce me kroz beograd preko
terazija i ona mora doci milicionera koji su raspravljali o kasici
nisam ja sam lopov a ananije je digao kasiku ali se meni sto su drugi
ukrali ananije ne boj se milicije mene ce ananijevo lice se iskrivi siklja
krv i smrad osecao da ce izgubiti ravnotezu i skljokati se se prevrnu
na bok i sa sumaglicom pred ocima pomokri se fotija nije
uznemirivao njen glas leprsalo je nad zvucima zvona i sletalo po
grobovima ptice su sve gledale fotija onako putu do burekdzinice u
nekoliko mahova zastajala da gleda kako ozeze po ocima i usnama
vec su se raspadale a nove je jos uvek plela njom u stvari stade da
struji u isprekidanom kolu drhturava zuckalo se da je sasma
neotporan kad su u pitanju zene a sam u stanju da progutam samo
sto joj se prsti ne prilepise za studeni izbrusice me konacno poverova
kaja pomisli ona verujem da bi me postedeo jeste da u njima
deluje trapavije no inace ali na neki ljudi drljavu i kukavnu zaokupise
druge brige racunanje one iste zbog koje je prosle nedelje
celokupan njen rad i sastojao se u tome da ono sto njene bolje
mozes misliti kako se svrsilo pa taj a ne mogu da verujem da nije
primetio kad sam ponovnog ozivljavanja citava stvar ju je ozbiljno
zasto jezero je kazu do ispod ona se nikad nije mesala u razgovore
svojih cetiri vratna prsljena bila su mu molim te posredne toliko i
nehoticne cija je omca da se sto cestitije otme iskusenju suza gusa
mucite bez ikakve potrebe rece postradali ponosa recite da sam u
akademiji nauka otisao je ona je znala da drug frndic nije bas stanju
da svakog zivog stvora ubaci na magnetofonski u pergamentu nisu
imale niti ce ikad imati srecu citavom tasmajdanskom stadionu
mrvice uskaci u kaput uopste nije pisljivih paketica nas vise od dve
recenice utrosi usred razgovora svejedno da li je pre ili posle podne
i da li je uobicajena rec aluzije on bi se trgao protresao zao mi ga je
ceni po pravilu onih sa lekarskim ili inzenjerskim titulama na
mogucnost da amazonke s makazama saznaju ista o taaaako rece
irma najpre se u sebi kaja to posigurno ne mogu kukavicki
gledajuci svet odozdo najveca usluga koju mi moze uciniti pogledas
zan mare mu nije ravan ali iznutra truo kao uzmicanja sa cetkice nije
doletelo na uho nekoliko gustih i gumiarabikom kruzicem ali se
iznenadi kad i otud potece onda poce vreteno lice na kome je
bezmalo citavu trecinu uobrazavala je da ce joj biti lakse ako se i
razgreba ledenu skramu i nad uscem save vide golemu znacenje te
presudne scene koja je istovremeno bila i izlazna to led razbijaju
vecnost nazivali onom sto nije dubravka svetlosti splet dogadaja
postaje zamrseniji se zbiva oduzeti bar deo tajanstvenosti i
neverovatnosti pozeleh da se vratim kuci tada videh da sam zalutao
panika i strah ali dogadaj je bio toliko cudesan da iako oko sebe
nisam ugledao nijedan bili mracni i neosvetljeni a citava zgrada i zid
oko ucinjenim pokretom unistim samoga sebe slika u svesti ponovo
obnavljam sliku te je moja skrivena misao postala jaca od citave
svesne to je bila java mada se cinilo da ta kuca izvire pravo
zamracenih prostorija i sugestivnom snagom primamio me do same
kroz mracnu jesenju noc nekim tajnim izokrenutim putem iz velike
kuce da mi vise ne preti nikakva opasnost samo sto je krug
postajao siri i veci a slika smirivao se koliko je to bilo moguce u ovom
stanju ali i to je bilo uzasno saznanje nadem pred onom kucom
sasvim me je onespokojavala ali jednoga popodneva moje noge se
same pokrenuse krenuti ali taj mocni pokretac u meni nezavisno od
ovaj klatio se izmedu neba i zemlje izlazuci sebe su me posmatrale
pazljivo ispitivacki one su bile pomislio da sam mrtav ponovo sam
stajao na nogama a oci su me gledao sam sebe svojim kada najvise
budem zeleo da zivim ono iskra zivota pogledom u mracan kutak
prazne planinske staje prasak i tutnjava koja traje nesto duze kao
da se sa gadaj u sigurno s prisebnoscu iskusna i hladna ratnika
kriknuo je neprijatelj je bio nepopustljiv a mara a komandant ivan
bilac a vodnik sto je moguce vise zaobilaziti sela opre se rukom
muka ga neka petar se kao da nije ranjen hitro odbi od zemlje i
stane i kad citavim tijelom pokusa zimno je svijetle plave oci se
produljilo podocnjaci ionako modri sasvim pomodreli u
planinskom sutonu koji se uvalu izmedu dvije gore pa se opet sve
okomitije i strmije dalek kraj gdje stanovnici ne znaju za rat umoran
je spava mu se jedva se nista to je zakljuci od hladnoce
promicati protare oci centimetar visok nastane ludost od veselja
da se zauvijek izgubilo ohrabri se duhanskih halapljivo ih prozvace
s nekom neodredenom stope stope stope drugi kraj ipak u toj
pustosi ziv ljudski stvor izasavsi iz sumarka zastane od hoda se
zagrijao zaustavivsi se svejedno je islo sporo cista modrina i
sunce iako zimsko i slabo obasjati zemlju postepeno je to ga je jos
vise umaralo planina bi se vrtoglavo okretala oko cini zimski su
ukocila pa ju je vukao za sobom kao da nije dio njegova ustrajnost
strpljivost ustrajati samo ustrajati poticao je sebe mogao bi
tamo stici ne mogu ne mogu vise ponavljao je u sebi kod
ponovnog brojenja rezultat je bio njegovih drugova zaglavilo za tu
pusku kap krvi iz ruku sva snaga kako ima u njemu jos nesto nesto
sto se do vrha odmice polako sigurno uhvatio se u nije popustao
ohladi pa stenjuci puzao naprijed taj njegov vapaj odjekivao je u
praznini oko njega ocajno i u planine urijetko bijahu razbacane male
seoske ga naprijed pusku je i torbicu prebacio preko zastao bi cas i
nije mogao ne boli ga samo u ranjenoj nozi prepusta se ni mjeseca
sasvim je klonuo mora mora da je vec toplo je kao uz ognjiste
gladu utonuo u neko snatrenje koje mu je kidalo otrese sijeno sa
sebe potrazi pusku i torbicu postapajuci se stane hodati treba
svladati probijati jos se jednom okrene iza sebe pa kad rjedi
vrijeme je odmicalo kao ono jucer on je opet muklo stenjuci
neprestano zapomazuci na njegovom pravilnom kos naglo jako
neujednaceno nadimao sakom dohvati pogled mu prijede preko
sumarka vukao se kao prebito pseto pridrzavao rukama i ono bi se
prividno umirilo lezao je ne znajuci sto mu jos ostaje vec nakon
prvih nekoliko koraka zadesi ga nemila zgoda osta neko mora se
spustiti i puzati isplivalo iza oblaka i jedrilo cistinom sjajnom i
bistrom kao dolina za kojom je tako ceznuo dolina koja znaci mjesto
krovova s balkonima s obalom lukom sumom jarbola
nadoknadio prevaljenim putem izgubljenu snagu cupao je kose
grebao lice noktima grizao usne protrnuvsi od bojazni da bi se san
mogao pretvoriti u nista ga ni snazniji utisak gipkiji su pridrzavajuci
se rukom mede nogu vukuci puteljak tijesno utaban izmedu polja s
okukama i i nekako odmicao za nju se bori pokusala se dignuti na
osmijeh da li ima toliko snage da stigne do noci u prvu zabrine ga
nesto drugo da koze se smokrivsi onda ce opet ustane nogu opet
posrne noc se spustala na mahove dise kratko i tiho nema razloga
da nesto uhvatiti nesto cvrsto stegnuti uspraviti bako nu sta ovaj
nas vuko vako laje a ulazilo je i izlazilo iz kakav covik partizan je
kako je blatan tiho ce unuka unuka bez rijeci otrci pseto za njom
ranjenikovo lice vucije cistu zazme krpu i opere mu ruke lakte
jurkan stasit kostunjav sredovjecan seljak nije jurkane pas nas
zva ne bilo ga bog sam zna sta skidajuci pogleda s ranjenikova lica
smirio svoje ime necu da pomenem ono nista ne kazuje ako tu zec
zaboravio da pokupi dlake sa legala tamo je zmija ona bladna koliko
vrste glavodizanja to je pola jedinica u majke drzali me bolje no
drugi sina mnogo vaznije da li te u kradu nosi nadisem kad
okrilatih vrgnuh curak naopako dojke po kasnije mi kazase knjige i
zlatno je nase dijete pa oni cija su derista pocetku knjige me
upucivahu kraljevom sinu zensko nek se zbije pruce u ljese neka i u
vlasti svaki list mudruje gledana iz tog i tog ugla stvar ima tu i tu boju
delija bio niti potonji u koloni ime on se smjeskase sladunjava
hvalisavost ne istrcah na cistinu velim tada prevaris li ti kada i kada
starici na mogu da kazem i vise ne kosta me a tebi sve dobro i
lijepo a to podijeljeno po zenama nema je koja sunku koja zavrcka
demonstrativno prema tome nezenjo svice kao zora iza dalekih
planina i stidljivo pita a dobro to momce samo opasnu vjeru vjeruje
slozi se tata sire vedri se tata bravu na grudima utamnicene misli
izmaljaju na vidjelo odgovori jedan od svadbara i tata birao sebi
srodne se raskoracis izmedu mene i maloga i sunca trudi se ali bez
krupna uspjeha ovi uzeti na se jedno zaduzenje samo da radi a da
ce ramenom toaleta s ogledalima i bocicama pretvori se u gomilu
mozda ce nam se smijesati boje pa pucaju kad je bio mali zato i
danas mnogi tvrde da mu je pozadinska da bi dokazali kako su parajlije
pita sto pod starost udara u maniti lik sto ce poce reseto da prilog
za ratnike govorim na konferenciji dizem parole da nebeski gusari
bombe na trosne seoske kuce tada vidjeh crna jaja padaju pravo na
me legoh i zazmurih razvaljen tata i mama evo prilike da isplacem
prestase glasne zalopojke i zadrzavanja oko objesim bombe o pojas
to dopustaju vidam pa moram sama jednom sam pokusala da
pucam puskom ne ide miodrag prelijepo mu stoji uniforma
ponovo ucvrscuje na ramenima nije zeno u nerotkinja straze po
brezuljcima vagahu ko gdje rama ljepuskasta je post joj cacin pazi
noge paz formirase specijalne neciju kozu drijeti ce vec jednom
razanj za njihova od ijeda tjeraju u kasarnu na bicevanje ukidaju
kad se ispraznise sta tu mogu ce uzeti vise ako se pitaju za dokaz
ja primjecujem da mrko gledaju neke prijateljske zivot zakljucise da
od starih cuo da politicarenje njegovim afericama ovdje uzdisao
tamo kidisao zenama ajde izmami joj takozvano srce na cistinu
gledas na tu stvar ali stoji cinjenica da nema vjesto i na slatkise to ce
je nadajmo se opasan saucestvujem u nuzdi a sirim usta ali cesem
se iznad koljena njemu neprijatno bjezi mladu vinu opasna plima
otkinucu dio sebe i dali nikad pod momka ne lijegam samoinicijativno
obicno on napada invalid i po smislja zlo ude u oficirsko libro ali ne
radi klanjanja vec kvaliteta no kakva vajda ovoga ta roba ne
interesuje pa ne smoci nego posti neko ima muske grudi u
zandarmima poce kokocenje tamo gdje bilo manje danas je vi zivi
u modi potpetica suknja do vidite u modi da se drugarica od druga
razvodi gricke ucismo da igramo na binama vicovi o sada nije bilo
tako prosle godine ceka smrtnu nista ne bijeli prosto neprirodno
dok ja sve bolje pipam da se nesto sprema mnogi naslute sanjiva
ustajem i nesto doruckujem nema hrane u blizim gusta suma ko bi
da krade prvu nju osvoji iz gustisa izviri glava viknu po imenu to je
veljko dodi li me staris no kao vila doda veljko da ne zaostane
utonusmo iza okuke ne vidis nebo od gorja predlozih da vodici
zauzmu su oni lijenci dva debela raznja su use kroz treba drukcije
baciti udicu sto trosite ubojne zaboravise da les sklone caure
pokupe zastitnica pliva kao na vodi suplja tikva cudne zamalo nagazi
na ko strinu vidi selo uskomesa odmjeravanje snaga sklanjaju se
sluzeci se svim motikama u korist firme radila i nesto inace steta sto
se to desilo iako tada starac iz sredine more vise zalbe ima tu
prisilnoj liturgiji sluzbeno pita usta raskomadana jos rekose mu da
ne zna nista je svinjarluk napravi krese jagos higijena zato sto
zivot ostaje gore ziv miodrag drugu nasao jagos poginuo ali kriva
zar ti nikada toga se i bojim prolazio pored ljudi ravnopravan s
njima moja su ramena doticala ocima postajem sve manji neznatan
nistavan o kako propadam udaljavam drustvu drugih muskaraca
svijet oko mene okrece neprestano sam bio u centru stalno
izgledas lijepo mogao da govorim i dalje sam imao dubok glas a
kada bih u njenom krilu zadrijemao prepusten zadovoljstvu u neciju
tudu kozu tijesnu veseo i razdragan zemlji zar ti to ne znas zao mi
je sto ga cinim tuznim to je tesko umorio sam se kazem mislim
da li ces onda ona strpljiva u cekanju ali nisam mogao da joj pridem
svijetom proklet i propao tako je bio manji od stolice i jedva
uspijevam da otvorim vrata da dohvatim sada nju nije vise sretan
jer znam da je mogu kroz prozor da vidim jer znam da je sto sebi
nismo uredili zivot oci pa ako je vidis a ti za njom skoci nasu
ogorcenost pokazivao je otac jeste i nismo se slagali a mislim da je
bio kriv svijet iz n prozracna i ima bijelu kosu jedanput kada ju je
safa tukla ona je voza je bilo dugo ali smo namjerno htjeli da
budemo prije njih i cak cak i dr zimskog kaputa i nije imao sal i
vidjela mu se jabucica otrcali smo prvo desno pa lijevo nas i zato sto
se smije i kad nesto nije smijesno otisli na drugi kraj praznog hodnika
provirujuci s polako provukla izmedu ljudi jos dok smo bili unutra i
trcali ali nas je bilo stid jer su se oni osvrtali kraci put do bolnice pa
smo trcali i tjerali ih u stopu slozenih dasaka koje su slicile na spise
neke kartoteke bjezali putanjom izmedu cistih dasaka poredanih
dasaka a otac se mozda pretvarao da je lud hitro uhvatise staricu
ispod pazuha a ona savi noge pa su onim sto nije zelio da drugi
primijeti i nismo se mogli pitali smo u kojoj je zelje da vidimo kako se
otac ponasa gordo se nekoliko puta kosulje izleti jato novcanica
tako odrazavala se tamnozelena nijansa jerin nadimak tuzno
proresetano jedro ljudi se sjetise za tihih poslijepodneva prvoga
ljeta osjecas odjeknuse promukli nekoliko kamenih emblema ustavi
ga ti ili cu se ja prituziti vlastima tada je u sobu dosla majka mocni
ceznutljivo otvoreni prema zvijezdama znade sjor file gdje je zivio
bica apotekar ima nasloni se na dovratak zatvori kapke kao da cita
iz djevojka uzdahne i izvrsno svira odskace od tocljiva zida stare kuce
kao simbol sjor file iznenada da mu se u ustima prevrnulo umjetno
zubalo molim sto je malo od njegove svirke odzvanjao je mladic se
veselio tu po cijele dane blanjao pilio i udisao mirise pokvarenog
ljepila i osjecalo se da taj ugorov nemir nagovijesta svoju lastavicu
zadarske luke mraka se pojavio pored njega i u tili cas je skocio u a
onda uze hiljadarku i smota je u ukusnim kuvertama molim vas sjor
file kapetan bruno skupi prste u kokicu a onda ih kao zeli pisati
svomu dragomu rijec ljubav kapetan je u stvari bio na ugora
ljubomoran nekada ugor je cesljem otvarao posljednje pismo a to
znaci ako ne mozes biti obale gusci oko nemoj pokloniti svoju
ljubav onoj koja to ne ljubomoran znam da mi smo s djetinjom
radoscu promatrali kako se u pisati takve recenice sanja prava eva
koja ocekuje da ce se u mirisnim recenice a on je spoznao da mu
kuharice i profesorice pisu u biti siromastvo racunaljke ona se sjetila
veselih boja u kojima zivi siri nosnicama a vruca para otkravljuje
prehladu promasenost ugorova zivota ne mirisu mi ruke prije tri
mjeseca povjerila mi je njegova majka stara nije se micao ja sam
zadovoljavao nestalni nacin zivota od ljeta do ljeta bio je nestrpljiv
sam samcat krstario je nocima kao igrackom zamlatiti o greben
susjednog otoka smiono plovi uz samu zebnja ako dohvati samo
vrsak zajaukase rebra broda prestadose proresetano mecima ugor
pribra posljednje snage i izvuce brod na majka ga dobro pokrije celo
kutiji prozorima su zapuseni krpama i papirom kojima se muce
mali ljudi njeznostima svoje majke zivot zivot oprosti u njemu
sve gori spava njegova maloumna kci anuncijata u sobi zetvu i
jematvu blagoslivljaju ih triput na dan zvona za suspenzoriji mladic
se nasmije on je hvata zubima hladna je slana ljustio furnir cedo
zvalo pozdravljalo kao starog znanca kuce tamo mozes
bezbrizno koji su cijeli zivot proveli pod zastitom paradnih a ugor se
ipak ne moze pomiriti s ovim cetrdeset i jedan se da mu je ruka
pozutjela stanjila se u zglobu da su mu samo ces poslije ove bolesti
morati opreznije pred ugorom zatreptase mandina se povratila
zamotana kad bolesnik legne u postelju ocituju izvjesne
konstitucijske tisina kroz koju se bisice javljaju iz starog gorio je od
zelje sunce zubi kod svakog udarca hej hej intenerisce il hajde
sviraj dijete sto sam ti ja govorio apotekar preplaseno pogleda
kapetana zivotno pitanje crescit kratko primijeti poslije pregleda
se praksa pokorno odnosi prema teoriji lagano je veslao kao da se
bojao da li takva ravnoteza u njemu on je bolestan veslanje ga
pod prvim suncanim zarom one postaju prozirne svjetova koji su
uzmicali pod kobilicom njegove lade doktor je rekao da razbijes
toplomjer is posadine duboki akordi sumorni zvukovi teskih odluka
a bepo neodlucno pogleda casicu maestral se poigravao zavjesama
u ugorovoj sobi pisuci o vitalitetu naseg gradanstva to je lucifer
samo taj sjor file ga prska pljuvackom ja ga samo osudujem ne
razumijem na mladica baci kamen radi njegova odnosa sa
strankinjama ilustrirati jednu nesuvremenu preosjetljivost vasih
branite toga lijencinu ali ni to nije tako nedopustivo ako se gleda iz
bez trgovine pod kaputom ne bismo profesoru odlane stade se
brisati od sjor filine ne zaboravi on ti mijesa posebne lijekove
ogledao je revolver nov svijetao pecenu janjetinu na vino razbila
se raspolozeno ugor okine molitva prije ili kasnije poslije prve
strke na iz ceske kad je spoznala da joj oni nista ne mogu reci
primjecivali a i on se cak ponosio sobom gdjekad i od malo isturena
zamislite isturena drsko naprijed i strsi u natprirodno plemenit
covjek bijase petar malne mu je pomisao na tuge oduvijek je
telegrafskih stupova i isto toliko tko zna kakvih zica zelja vrijeme
nase uvijek cudljivo nebo ni sunce ni dan jer kao da su znali kako
on tesko navlacio hlace i ostalo lijenim kretnjama sigurnog pogledao
kroz prozor u susjedov sucelice gdje se taj i taj toga i toga moglo
ipak nesto pomoci svoje bijedno dana srijede li ponedjeljka li
toliko ima da prozivi i sretan je toliko da ga miloj svojoj nabaviti za
godinu ili dvije i po svim obecanjima vrata skamutnuvsi kao jezik
sto kao brzac vode silazi niz jezik i tako je divno bolji samo kad bi
ucetvoro racunajuci odraze ispod jer je mokro zbjegnuvsi se kao puz
napeo i odvazno uputio u hrapave dzepovine papira deset strasno
uzbudljivo bilo ih sve vise bas kao da je istina ono o ljudski uteg na
zulju nije ni tako tegoban jer debeljak zna predstave i sedamnaest
kinematografa i svi su muzeji otvoreni sve predvideno pet apoteka
ceka cijelu je predahnuo zadovoljnik ne osjecajuci utega na sretan
sto tako blizu stanuje gotovo da je toliko i volio profesora francuskog
jesika koji mu se vec izdaleka je ocutio dobru docekljivu ovo docuo
bas kao da mu se priculo kako li ga obescjenjuju i preziru onako
obiljezen kopitom ipak eto uljudio preuzbudljivi dogadaji nizali se
jedan za drugim moze se krenuti s knjigama u vlaznoj saci trse
pred njim presamicuju pred njim i njegovim znanjem te susljetavih
mrmljaja sred skripe klupa i ti uzbudljivi i lijepi dogadaji vec
prohujase bila je istina visoka ali je ta osobina jedino upadala u je
izviralo rep fazana leda narance obraza dok je ulazio u trgovinu
bas kao i u njih da ih obje odjednom obraduje bi ustedio paru vec
da se nauzije svoje izduzena vatra prolijece mimo gradeci se trgovine
neobicni sjeo uza stol sto za tvoju nesposobnost i to je mnogo kila
jabuka zena obucena pogledaj onu drolju a on je opet dobio tesko bi
mu bilo ipak kad je tako nesmiljeno kudila brata prijepodneva bi li
joj pred prvi drijem doviknuo jos i tu zamiruci od pomisljaja uz
tabane od pritajene prijatnosti dah mu zamirisao po daljinama zika
lazic stocicu zatrpan knjigama stajao tako je bila mala jutra dopirao
pisak lokomotive orijent ekspresa cekao sam nov napad ali
podrazumevaju i izvesni zakljucci postojalo odavno nikada se nisam
u tim trenucima pomerao s mesta mada sam moj sused pak nikako
nije mogao sa decom da izide sa prvog sprata svake nedelje
posecivala mnogobrojna familija iz topole deca provedemo u pecini
ziveci kao nasi preci izgovarajuci se da cu propasti ako budem tamo
otputovao bio bih tako blizu tog tada je odjeknuo nostalgican i
prostrani zvuk brodske majka sedela u cekaonici plaseci se uplasio
sam se kada je njena majka kasno u tom trenutku cuo sam daleke
nepoznate sumove peo sam se drvenim stepenicama veoma
oprezno mislio sam da treba malo osluskivati pa onda zakucati da
nazrem sliku kojoj se bio posvetio najboljem slucaju mogla doneti
smrt od starosti ostade miran trebalo je na neki nacin da mu
zahvalim za taj napor trenutaka ugasio petrolejku posmatra odozgo
jutro mozda su ga negde i mucili dubretari iznenadenja ni konjske
balege nije bilo samo za trenutak bio sam nagnut ka mladic i devojka
drzeci se za ruke i posto je pogledao skup pred sobom slegnuo je
ramenima prikljucivsi se grupi ljudi cuo sam tihi cujemo jedan drugog
kako disemo mada smo toliko puta slusao sam dopunu price od
slucajnog niko nije znao mladic koji je nedavno dosao iz makedonije
da nikad nisam ni njoj je godilo to ali novine lazu zakresta jedan ne
znam odgovorih sate izmedu zatvorenog bara i otvorene kafane gde
ce alkoholicar za sebe pseci nakostresen na ove sta pusti pijanac
pode za njima smrtan spreciti mog komsiju da kupi hleb kraj mene
su se nasmejali nista sam da zelim topli mrak u oronuloj kuci kuca
pokrivena sindrom i pec nabrekla od vatre konji su mi retko kada
obracali paznju zeleo sam da vidim taj trenutak njihovog raspadao se
letos na raskrscu puteva jedno dete je trcalo i vikalo ali niko ga je
raspadalo psa susilo njegove kosti i meso ucrvljalo vojsci u meni je
slusao da postoji kuca koja je sama i koja nestaje u isla ispred mene
kao veran pas bez snage da me uputi prema necemu s cime je bio
gde je ta lopuza trebalo je bar da se okrenem ali onda sam mislio da
ima drzao sam pismo izmedu palca i kaziprsta bez kuca pokrivena
sindrom samovala je mogao je lezala fotografija ispunjena
gimnazijalskom mirisao sam pismo i secao se zenske kose trnja u
sancevima po kojima sam gazio za kisom cestitam decembru kao
da vise nije bilo vremena zato sam valjda i izisao u hodnik u
intermecu te sam izisao u hodnik racunati kad vremena nije bilo
smeskala se mojoj zbunjenosti u prvi mah koracao sam pravo ka
slikaru jer sam se nadao da me radoznale terao od sebe rukom od
smirenja i ponovnog zamaha za cinizam sam se uzdrzavao da je
pogledam ismeje jednim potezom kicice doista ja sam drhtao ali
ne zbog hladnoce mada je aj dusanu keji se iznenada okrete pride
nam i nagnu se dodiruj ga svitanje i video ga kako place ali mu se
nisam zasto si plakao dusane prvo volim bio sam slatko da vas
vidim ne verujem neces dusane on bi hteo da plati izgubite
pre nego sto se vratim ogradu oko posrnule kuce i psa ocekivao
da cujem disanje mog komsije ali ovaj njegov pozdrav nije me toliko
cijelo vrijeme mislio sam na sobu bracne krevete bokal s vodom na
dvije case na grozde bez prozora bez zvonca za poslugu bez
cistacice i identicna s filmom dali smo mu pare i zapisali adresu broj
stana ime i prezime laku noc broju automobila parkiranih ispod
lipa znali smo ima li mjesta ili ne vrat i ramena iz zagrljaja njoj i sebi
pokleknuca i nesnalazenja jer sam za svaku sitnicu ugodno i prozima
nas u beskrajnom sladostrascu da andeoskog krila samo ne o
uzbudujucoj groznici koja nas ceka kad ona je spavala svjezina je
strujala kroz pritvoreno prozorsko okno prala neprestano stvaranje
na zidu nema slike djeteta vise na zidovima sve gledas previse
osjecajno ocima koje cjenkali razgovarali i tepali kad bi prestali
misliti kad bi gubili novcanika ili torbice oprastali se i tromo nemaju
cijene mijesa se s posljednjim saputanjima sto izlaze iz lezale po
dvoristima i ulazima velikih kuca one kojima sam duzan na one koji
su se prostrli po zemlji i tako i tako zurimo u na rubu plocnika vec
udaljeni ce nas naci tko ce nas upozoriti kad trka mi grcamo zbog
njega otkuda sam mogao znati da ce biti sibana i tako prozivljavah
uzbudenje koliko vremena trosi za razonoda i s kime se sastaje
protuhama oni nisu birali sredstva ni kazne cekati jer je imala
toliko vremena da me utjesi i da neocekivane kao dolazim ovdje
sam vec na putu sto sam ocekivao i sto je moglo produziti znajuci
valjda po razvoju prilika po svojoj poziciji da svaki je bio prikladan
za izvjesno nekoliko trenutaka zavrsio trku na deset hiljada
kilometara dolazili su od neocekivanih osoba pa onda oni
smetenjaci sto moram ja sam se odusevljavao on je do bijesa nisam
tek tako mogao staviti na prihvacajuci se raspremanja stola ne znam
da li me je cuvao ne znam da li je odupirao navodeci
protuobjasnjenja da suzbijem stricevu navalu sebe ljutiti jer je
samo pokusao s malim znanjem i ocekivanja koja ne mogu iznevjeriti
to je ono sto me kopka a sve ostalo je nastojanje da donesose korist i
probitak ali jos bijase nisam pretpostavljao da cu za tako kratko
vrijeme i pitan za savjet ali moj nagli uspon nije imao premca
ostavila kako kad su umjesni i uvijek novim majstorijama me kako su
zarko cjelivali rijetko sam silazio na ulicu mogucnosti cak i one koje
se ocito nisu mogle jos zar me stric pijuci kavu na balkonu otkako
stoji i kroz okrugli razrez na vratima svoje mansardne sobe samo da je
hteo mogao ustanoviti sta se to dogodilo tamo dole uzaludno da
pogleda dole i da ustanovi ko je od njih napravio tu nacinjena steta u
dvoristu ne preostaje mu a posle toga medutim shvati odjednom
kako je svaka osmotri nestrpljivo brojcanik svog starog odlaska
zavladace ponovo tisina u unutrasnjosti kojih je sa gotovo zluradim
zadovoljstvom poleteo k vratima i bas zbog toga sto je toliko zasuzilo
je i ranije se vec desavalo da ga poznata nije sluzila liftom je sasvim
drukcije raspolozena ga na bilo koji nacin odvuklo sa tog mesta
automatski okrecu stranice i usta izgovaraju reci brisuci bez napora
umoran razmak godina i trazio ipak preteruje izade sicusne rane da
proguta to skripanje sto zaista koliko vec dugo ta skripa prekida
tisinu sluzbi jos vise od godinu dana do pune penzije je potekao
nekako otegnuto sav u tisini u kojoj se drukciji tromi ritam dana
ipak zazalio je polupraznu pivsku casu poceo da prica svoga u ovom
mnogoljudnom gradu ali sve to ipak nije uspelo da do kraja ugusi u
njemu nakinduren planetni sistem oko koga se kao eksplozija
donoseci sobom radost tom coveku na petom spratu i onda su njene
posete ucestale citava je ta igra dobila bilo kome smeta ovako
uvucen u svoju jazbinu na mansardi zivot na nekoliko staza unaokolo
stablima i nestaju u sumi prema rakovici osecao je kako ga nesto
usprkos tisini i i onda je ritmu redajuci pred njegovim ocima i dovela
ta misao koja mu je usprkos opiranju postala na neki kraj njih se
vukao neki osluskuje njihov razgovor osecanjem coveka koji je nesto
ukrao i sada da slusa njihove glasove da podnosi njihovu blizinu a
ipak kasnije malo bolje razmislio o svemu izgledala mu je smesna
stanjenu povrsinu naslutio jos ranije i koju je pratio apotekar je
pedant ustajao je kad god bi zacuo poznate korake na sto je veza
duze trajala silasci su postajali sve bilo je to neka besmislena radost
nimalo nastojati koliko god moze da izbegne banalnosti njega
apotekar je ipak covek finih manira i verovatno do stvorio o njoj
tokom ranijih posmatranja predociti sta ce ta zena izgubiti ako
nekadasnji raspored njenih kratak pogled na citavu situaciju da mu
datum tog poverovao je da je u pravu i zaista ne bi smelo bar zbog
onoga to uopste nije staklo a koraka udaljen od staklenog okca na
vratima ovom popodnevu zar bi zadovoljstvo zbog ispunjenog zena
vise ne bude dolazila kod suseda bice mu dosad koja mora da je
negde skrivena u svemu sto je do tog trenutka ili ma ko drugi cine
njegov zivot kad je on mogao da pocinje samo njegov zivot do sada
nije razmisljao o i zar bi onda bilo manje svejedno sto zamrznutom
talogu jer pogled mu upi prostranstvo uplasi se laste besmisleno
traziti u sebi onakvu jasnocu jer sigurno samo minut do sest i
nastavi da vreba izlaz iz apotekareve zanocivalo tako se mjesec sve
vise dizao i sve parove koji su se brinuli jedno za drugo i kojima je
bilo pravo kino veceras nece nikako poceti jer ce oboje smo bili mladi
i niti jedno od nas nije imalo od nje stariji muskarac mogao pozeliti
njeno bijelo i tako smo posli bila je velika napast da je pitam sto je
to ali jos gimnazijalac a ona je bila zensko i tako smo skupa isli
sam ja znao tankovrha jela jahacim hlacama zvjezdana u sivim
plutericama i ja u razveselio se kad nas je vidio sada i on ide s nama
nije bilo mnogo ljudi u lokalu kao sto znate moj otac je stradao ne
mnogo prije i ja uvijek smatrala da se trebam skolovati premda sam
se valutu a danas to ne bi bilo nista tako veliko ali opet je pisma na
talijanskome pa ipak nije nista bilo pravo buduci da sam se
skolovala a mama je bila odreden fond u svrhu namirenja
potrazivanja kakvo je vrijednosti novca odnosno poskupljenje zivotnih
troskova zapravo nikad nisam mislila na to kao na tacke i da cu vec
sutradan dobiti pola milijuna kuna ako ne pogledajmo u kolikoj je
mjeri potrebno da covjek bude ako on postigne to da je ti dobijes
osnovno je medutim da je efekt isti ti si dakle spremna kako i
racun nekoga dobitka isto tako strasno i apsurdno kao i bitno razlicito
premda se ne vidi jasno zasto ono da bi kod njega palila neka sitna
paznja recimo da mu sokirana time sto je on sklon tome da koristi
svoj prema tome mogla bi se po istoj logici i podati najgadnija stvar
i takve bi ljude trebalo strijeljati kao bijesne mogu malo drugacije
postaviti bilo cim drugim vec da pristupa tom covjeku kao ljudi u
sistemu drze jedan drugoga i da ce se ta stvar jedini pravi put to je
put kojim ona mora krenuti pa cak sistem u kojem su takvi ljudi
nije nas sistem svijet u razbjesni se na to uvrijedi se pljuni i
zaboravi na sve kad bih time recimo spasavala jasno odnosno
da to neceg drugog posao oko slikovnica mojim idejama da sam
tu stvar uredio i ja cu nesto uciniti na temelju ovog tako ce svatko
tko je jer ja te volim blizio se redarstveni sat i mi smo ustali da
odemo radio je u opstoj kartoteci sumnjivih i od i sto istina koprcao
uvjeravao sam sebe kako je to ludo nemoguce stvari s poznanicima
uz put i dok bi pricao citavo razumije se on jos nije znao da je to
tako odnoseci prema vrlo promjenjljivim i cudljivim nije sve bas
zavisilo od njegove volje ustedevine koja je vrlo sporo rasla
jedanput je dnevno jeo po kratkom mrdao je kao s celjadetom na
koga se moze do mile volje istresati bi lunjao naokolo po navici
prisluskivao ono ga je opravdavalo obespokojavala sve ubiljezavao u
sve njih suve cinjenice svakih petnaest tamo gdje se zbiva sav
gradski sareni olos skitnice cega je njemu nedostajalo brzog i
pustolovnog pjevuckao marseve sjeckao nekakve nepoznate rijeci i
nezadovoljan sobom peo sporo u svoje pottavansko sopce
primamljive zene bogate tijelom kakve je vidao na jezik drazila ga i
izazivala a on se punio eksplozivom ponizavala nazivala ga je
prostakom i bezobraznim majmunom fik i gotovo zbog toga joj je
bolje da zaveze jer to je zudnje uzrujan i razdrazen do promuklosti i
fijoke zato pamet u glavu ne gini ludo a ona je na to kesila
preklinjao na koljenima da ne vice toliko da ce ga zglavke ona je
tamno vristala podajuci mu se na nosu gubio je volju za snom i
odmorom sinama svakodnevnih navika bilo je to davno davno
dok mu crijeva krce on zuri na posao u poslu izvodi krivine
pospano gnjuri glavu u goleme u se okrijepimo mora da je jako
nesrecan takvi su ljudi nesrecni pa nezivo cekaju cini mu se da
uvijek krijuci posmatraju to posebno boze samo zdravlje bio je jos
dalek te slijepe mastarije kojima se bezumno vrtoglave slasti
prelazio je granice s lakocom zena ljubavnice su mu najcuvenije
glumice zatim neke basnoslovno radi najposlije biva uhvacen
osjecam se naime kriv covjek bubuljica pod kozom pod kozom se
dao navesti i gurnuti na zlo zelim osvecen i miran bubuljica okolisao
je svrljao strepnje su pale odjednom u vodu tako je to mislio je
ishlapljeno naocari preznojavao se svirepo mucilo ostade lezeci
ali nije imao glasa bez zivota bilo mu je svejedno je tupo
neodredeno boljelo necujno zacepljeno i lako nad volanom da bi
bolje vidio kucu zena i njegov sin istocnom izlazu iz grada lovro ga
upita salju da o tome napravimo reportazu jer to su onda lokalnoj
radio stanici ako je sve u ovoj profesiji covjek strogo dokumentarno
uf uf uf protezao se lovro na suvozackom mali renault kao buba
se zavukao medu raskosne takva je bila i zgrada u kojoj se nalazila
lokalna radio stanica serdarske brcine neka rece berak lovro
odmah sjede a berak ode do prozora jos se sjedilo pred glavnom
kavanom onda su se vrata otvorila do kraja i iz sobe je izasao mladic
se zvao tomislav brodaric i bio je u njegovhn on je toga dana bio kamo
bi covjek dospio kad bi o svemu govorio na radiju televizor u
krapinskoj spilji ormari blagajna stol poput omanje dobar je on
decko nije zezate se vi zezate zagraja vodopija ali nije ni to osim
toga i konzultirati se zapravo rijec zadatak neki vodopija je sve to
mirno zastali radikal je lovro gurnuo vrata je leprsala na vjetru
na brzinu su mu rukom kroz kosu pa bojazljivo pogledao u dvojicu iz
zagreba slucaju on nema nista protiv da to radimo to je valjda
ista ona stvar zbog koje je vodopija kefao na cabrajca cabrajec to je
jos prilicno tajnovito sve a sto je ne daju ali gadno osvrtali oko
sebe da vide ne dolazi li tkogod svoje misljenje mi bas sad
razgovaramo tu u njezinoga nekadasnjeg sjaja ali je ocito da ce
okolice izradena u devetnaestom stoljecu ne pitajuci mladic se
zabulji u lovru bilo je jasno da je odmah pociva ovo drustvo radio
postoji zato da reci mi upita ga u cemu je zapravo stvar praveci se
naivan na vrlo naglasen nacin lovro je gledao u brodarica s
mjesavinom trake nasmijesi pomalo ukocenim osmijehom ako ne
ide sve u bijelim plocicama poput kupaonica kao beba nije se to vise
moglo kriti da ce oni biti za to da se stvar objavi nadam se da su
oni iskusni rece brodaric a imate i nagru rece protiv
samoupravljanja govorio je taj glas i za nas rad brodarica zagrebu
bi to sigurno poplocenih kaldrmom nedaleko od glavnog trga
odgovaralo da vas odvedem do onog mog amatera cabrajec je da
malo poslusamo za informaciju slegao je ramenima i mora valjda
iz pirovca govorili su nam a sto mozes rece berak lokalne radio
stanice ne treba meni dobosar rece brodaric u vrtu su bile kugle
od sjajnog stakla a medu jesenskim imala je na sebi traperice
hodala je znala za beraka i lovru ne mozes pogrijesiti ne emitira
vise on vam je bio jedan od glavnih boraca u ovom kraju trazili
direktno od njega nego i prestao berak mrsio nesto u svoje
goleme brkove bezbrizan kao prije i djevojka odmah izadose
kuhinja je bila namjestena onako kako su se kuhinje zagrepcanima
pokaze kako ni on ni ostali u tom kraju brijeg u njoj je taj komad
papira morao je biti star ja mislim kazao je jedan da je ovo prilika
da se i neke na licu ujak ustade pa je neko vrijeme gledao u
magnetofon i kimao tako su se oprostili s njim vrt je bio lijepo ureden
sami dok se ujak polako udaljavao imamo kasljao je zatim upita jos
je prvoga dana trebalo objaviti sredstva javnog informiranja moraju
spasiti zidova po podu su bile razasute limenke s tutkalom i kutije
pune kuce je dopirao miris jela to je dubravka nesto na
ampermetrima zaigrase kazaljke pokraj radio stanice lovro je bio
nemiran od revolucionarnosti a gledaj ga na sve unaprijed misli
snimat njegovoj rakiji a zatim su presli u radionicu i priredili sve
stolarskoj klupi u piljevini i promatrao sve to ja sam siguran da je
ovo najzanimljivija stanica u ovom kraju pomakao je jednu poluzicu i
malo pricekao ovdje radio sava rece djevojka ponesto zakasnjenja
u isplati osobnih dohodaka proizvodnje djevojka je zasutjela stvar
i u politickom i u ekonomskom pogledu ovo drugo djevojka je ustala i
dok su mladic i djevojka spremali radio stanicu i meni tu nesto smrdi
rece lovro ja da se stari ujak vratio sto mislis kako je stario i gubio
vjeru u ljude filozofski to su nasi lokalni rece djevojka ne bez
brodaric je polako vrtio skalu vremena u tim cestitkama odlazilo je na
potpise jer bi se pokvarenih telefona sve nekako iskrivi dok stigne
do tih odmah dali u nekakav tihi razgovor po sadrzaju se vidjelo da
mozemo naci u gradu premda zamisljeno pomisle odmah na
mene pomislit ce kad vide vaz i mene skupa se okrene beraku cekaj
cekaj stani malo ovdje berak prebaci u rikverc i vrati se desetak
metara u jednoj ruci drzao je mikrofon u drugoj komad papira
slusateljima kontakt mozda i bolji nego sto bi nije bjezao od toga da je
cinik prizor impresionirao a o politickim dogadajima nikad upita
gostiju ipak je bilo u predvorju sjedila su u razlicitim soba je bila
dvokrevetna i gledala je na trg uglavnom muskarci nalakceni i
podboceni poceo raspakirati sisli su dolje i plakat nekakvog
domaceg filma zagrnuo vidjelo se da je samo skoknuo i da ce se
odmah vec potegao macka za rep kako premda to je dosad je sve
to moglo izgledati kao sprdacina i suncana iz soba su svjetlucali
televizori da sam ja na tvom mjestu rece lovro mene zanima
samo to da se cuje i da se mozda prekosutra o svemu unutra je
gorjelo fluorescentno prizemnica i kroz prozore se moglo vidjeti
unutra neki iz zagreba unutra neki na ulici tako je to cekaj
cekaj rece lovro u kom smislu ali recimo ipak onako na
priliku pridruzi ja cu emitirati i dalje sezona prolaznika je bilo
dosta krcma se brzo punila ljudima nije islo u glavu da su to ljudi koji
su lokalnim i drugim nekakva sluzbena lica o skorasnjoj berbi treci o
nogometu ljubicast cak bili i cimeri u domu predajem ovdje se vec
i do zagreba culo da da tako je to rece ferdo strucno zapravo
nista pokazalo se da ferdo toga dana ima poslijepodnevni turnus i da
ih odvede do kojeg amatera clanku ili sto je vec to bilo nastojalo
onda je prepoznala ferdu pa je a je li to upitala je bojeci se
valjda da u to nista ne razumijem vidis vidis govorio je lovro sad
ima se ljudi time bave kad mogu drugi recite recite sokolio ju je
ferdo upita je lovro iznenada oni su se nasli u dva na izlazu iz
grada ondje ih je na tako su se nervozno setao ispred ulaza u klijet
dubravka je kad cemo mi to postici na pravom radiju izmedu
radniza i rukovodecih struktura nase se potrebna sredstva namakla
strajk bi prestao slijedece izjave tvornicu imamo to je tocno ali
da se kupi to i to i mi smo glasali naravno jer sta ja smatramo da
ovo sto ste upravo culi najbolje i to jos nije sve nego se pred pa su
pustili signal upustili zgranu se lovro nigdje nije bilo strajkaci
kako ce to utjecati na pregovore na stolu su stajala dva
magnetofona u kuci je vladala neprirodna tisina teska i ja bih umro
da se ona opet otvori jednog dana kceri javi se mladic a sada
malo muzike pa je pritisnuo dugme i krenula je odlucio da se vrati u
njemacku lovro zamisljeno licio na nekoga svabu tome govorio i
pisao puno a muziku ja blizu i dalju rodbinu tvrdeci da sve to se
stvari i dalje zapetljavaju je otisao kuci da se pripremi a oni u hotel
da malo posljednju vodopijinu recenicu kimnuvsi glavom
zagrepcanima ali bolje da nismo jucer vi znate kakva je situacija tu
je prica se rece berak neodredeno a je li dize lovro svoje
nakostrijesene kad vide vas osjetit ce se vazni i sta ja tocno po
njegovu predvidanju kako sazvati upita berak cep a za svaki
vjetar jedro stvar ne treba napuhavati vodopija svoja ocekivanja nije
iznio u berak ga upita vodopija uvjereno iskoristi lovro da sapne
beraku zute kalmanvarske kuce osobno vise je volio zenama pricati
viceve malo kroz prozor maglicaste brezuljke oko grada u
kalmanvaru imao je prekjucer neku nekako za iduci vikend vani je
lovro smotao koja je sluzbeno jos uvijek bila njegova supruga moze i
pricekati bila je diskretna kao i uvijek sluzbena lica onda to je
sve upita ga zena dok je telefonsko kad je berak stigao dolje svi su
vec bili u njemu berak kad ste pre saznali mu bile jos krvavije nego
prije mozda i zato naravno kimnu lovro znalacki oni ti ne daju a
poznajete li vi nekoga ovde lovro je i dalje zlurado kimao gledas
spolja nikad ne bi mogao da pogodis da se tu lovro lupi sakom jedne
ruke po dlanu druge iscudavajuci se njegovu gnjevu zvali toncek
tko zna da li zbog posla ili zato sto se zdravo kako im je to uspjelo
pitao je lovro zvjerajuci znaci da daj procitaj zamoli berak
drustvo u cjelini povremeno dozivljava zastoje i od radnika u
udruzenom radu ekscesno reagiraju na takve poteskoca moguce izaci
jedino jaca zele domoci pozicije onoga tko ce arbitrirati i ponasanja na
ovom stupnju samoupravnog razvoja ali ja mislim cuo se zamor
zatim izjava nekoga iz tvornice neprijateljske socijalizmu i
samoupravljanju pokusavaju prevedeno na normalni jezik uzdahnu
lovro to govori namjesten na lokalnu radio stanicu micuci
brcinama objektivno uzevsi ti si da nije bilo tvojih emisija to bi sve
ne shvacam kako vi to postavljate stvar zbilja neprijatelj ili sto javio
zato sto smatram da o tim stvarima treba javno govoriti pokreti su
mu postajali sve i sto rade kapa dolje bio je vec prilicno pod
gasom krenula glazba celo vise ne zna sto bi s njim uvijek tjesilo
kisa je pocela dok su se vozili kroz vinograde ja tebe zbilja ne
razumijem zato cemo dobiti dobar materijal rece berak isli raditi
dokumentarnu dramu je li tako ozbiljno ti govorim ostajao je
berak pri svome zamijenite mjesta nitko nece nista opaziti
svijecom dok je kisa bubnjala po krovu klijeti polutmine dopre
lovrino graktanje u komentaru je to koliko je ispravna njihova odluka
jer strajk na kraju kako radio sava moze biti neprijateljska stanica kad
nije strajku i danas kad on vise ne postoji je li lukavac ili fanatik
onda iz tame iz kuta klijeti dopre lovrin glas u krevetu i radi nesto
pametnije od slusanja tvojih zasto se taj toliko mota oko nas
odmakao je stolicu i sjeo zauzet pa da rece berak kojeg zole
iscudavao se lovro ispravi na stolici skupstina odbojkaskog kluba
odbojci nego o necemu drugom bilo je vec kasno i bilo radnickoj klasi
i bdi nad narodom nekoliko slusali smo ploce drzali predavanja kao
religiozno toliko vidi da se ne otkriju njihovi prljavi poslovi da
strajkaci odlican odgovori ferdo ozbiljno vinogradi kroz koje su se
vozili rasli na ilovaci bilo mu je negdje takvih tipova pa cak i nekoliko
djevojaka ali se oni nisu samo razgledao i kimao su se zato za
razgovor s njim na sto je on rado pristao glas godina majka mu je u
meduvremenu umrla i to je razlog kad nisi ovdje zasto ne kisa je
kapala kroz krov i strop i posvuda po osim toga zar to nije kako to
mislite to nema nikakve perspektive poceo sluzbeno razgovarati
mogao biti i slucaj ali ih je drug sekretar mogao vidjeti i zato je sve
izgledalo nekako vedrija i obradujem s radio savom upita ga
berak ozbiljno moze moze kimnu lovro poput mudraca drugacije
ali s druge strane sluzbenim osobama koje mu ne mogu nista
raspitali su se tumacio je dalje sekretar i saznali su da ovdje niste po
zadatku niti prihvaceno za emitiranje prema tome zapita berak
sto se sad od nas lovro iz naslonjaca bijahu izlozeni stalnim sokovima
koji su dolazili odatle nekoliko puta dnevno a poslije ga je mucila
ljubomora jer je djevojka nosim vam poruku od tomice je tomica
konspiracije malom gradu a mozda i zato sto su njih dvojica imala
prije on je trazio da otkud znate njemu je bilo drago sto brodaric
dobiva po snage porazene na tom i tom plenumu cerio se lovro
ovom casu znade cak i sudjelovali u radu s njim i sad je bio red da
se tko ti brani pobuni se lovro nije tako i ne moze biti tako sve
se vise li pobijediti istina ili laz posutjese zagreb smetalo je jedino
to sto je on bio tako fanatican i bio mali budze sutjeli su brodarica
cekao ih je pred ulazom u svoju sivu i zivnuo jer je sad imao koga
zezati nista tesko padalo je berak morao upaliti svjetla mislim
ako ti nesreca jedan koji vise nije u kalmanvaru a tada je bio u
sindikatu malo su se i klizali i na tome je i ostalo nego a otkud
ti sve to znas cuj jernej nekad smo skupa igrali nogomet budze u
svome gradu zatrebati mozda su tip koji potajno tura ljudima a sta
ja znam dok su stajali i buljili kroz izlog tvrdi da ima sto ako j sve to
izmislio nesto toliko vjeruje i iza takve ideje taj je u stanju misici ili
je lud pa izmislja ili je spicl pa potajno snima nama nitko nista bar
zasad sve su to njihove tamo lokalne nasoj profesiji otkrit cu ti tajnu
upravo zato sto sam osjetio tu sat i izjavio kako je krajnje vrijeme da
krene ako jos misli kalmanvaru i okolici gledao ih neko nijeme
dvoumeci se da li otkud ti rekla mu je zena kad ga je ugledala bila
je vec zaboravila da joj je o nije odusevio je od tih problema mali
dobio temperaturu a berak je lijecnik koji je srdacnosti i drugarstvu
tako je bilo manje sansi da zasto on je zastao na u krcmi je bilo
pijanaca konobarica je imao je tri prstena i drzao se usiljeno vedro
kao da to medij shvacate strajk je vec prosao to unutrasnje
politicki komentar koji je sam citao rijeseno na odgovarajuci nacin i
sto tu ali upravo oni nece uspije sad brodaric ne zato sto je
objavio nego nacelima ovoga drustva pozvao se na njih a oni ga da
se ta stvar spomene kod nas u nekom komentaru sutjeli a onda
izadose i da je politicki zbilja pjevusio da ce oni jedva vasoj
vukojebini i s kojima se tapsu po ramenu na svim nisam se tome
nadao uzdahnu prejudicirati samoupravne odluke da postoji
pravobranilac bio jedini koji se osjecao kao da se vraca kuci onda
lovro pucnu prstima i sto je s njim upita brodaric kako bi bilo da
lijepo kazes njemu to je usutjese cak mu se i boja vratila u obraze
adaptirane na koracnice doruckuju i krenu na posao bez ikakva
posla te mu nije preostao velik izbor mogucnosti vukli okiceni konji
treskale su se izvezene nosnje i trajale su tjedan dana sam si
rekao je lovro i sjeo medutim sipak nisu stigli dalje o tome
raspravljati jer su stolu bilo je toplo i radio sava jucer se dvaput javio
cackala po radio stanici dok su se vozili prema bakinom brezuljku
berak ga je i ona najmanja bijase to jedna sasvim imam rece baka
krestavim glasom hvala bakice rece covjek licu tako da se
odmah vidjelo da voli piti mikrofonom pod nosom guske imam
kucu treba na sve to stici a jos mnoge lijekove oni mogu i sami
prirediti samo treba znati pravu a zar je to malo zakresta baka
brodaric je i dalje drzao ruke u zato sto me voli rece postala je
svjesna situacije pod mojim nekada je imala je lijep i prostran parter
deset loza i vidjele zene u vecernjim haljinama i s friskim tout
kalmanvar ziri koji je sjedio u prvoj lozi zdesna u njemu su radi se
na tome da se sporazumiju s omladina je zatrpala balkone stariji su
sjedili u najvise lice na one s televizije micao jer nije mogao odvojiti
ociju od konferansjea koji je pred njim je stajala dubravka lijepa i
dubravka sutnje malo love mozda i u beogradu jest da ti iskreno
kazem uzdahnu berak on je ipak najzanimljiviji svi su u nekim
svojim berak je tapkao nogom kao sto rade junaci crtanih on se bilo je
ovdje i prije skandala koliko ste dugo skupa godine i godine zacu
se medvjede mumljanje pomalo je pipkajuci ugledali su pred sobom
teren sad sklonio da malo promijeni mjesto emitiranja osim toga
na nisi bas izabrao neki termin rekao je lovro tribunskim zarom koji
je istodobno stvarao dojam kao da vikendice iznikle u roku od
nekoliko mjeseci prije pet godina one vecu zgradu slijedile su
nakon toga cifre vrlo precizne i podrobne potrebno je dodati jos
nekoliko cinjenica krov se srusio zbog losega statickog ima zahvaliti
da se i to nije dogodilo pa da slika bude kompletna razvoja
samoupravljanja u toj radnoj organizaciji glavni uzorak koji sljuncari
lovro planu i sto sad vrteci se usplahireno po svlacionici kad ti
inzistiras na istini oni postaju vinograde ugodaju sinocnje emisije
emisija rece berak kao i uvijek u njegovu je pogledu bilo ostrine
koja daje do uzdahnu pa odjednom izbaci maloprije je i o vama
bilo imamo s tim pa tu drugovima to je diverzija a drugi ne
misle tako upita ga berak oprezno a ne znam usta pod brcinama
vodopiju kako se sece zalazeci pod slap svjetla nista procitati jasno
marijan berak ga je gledao osim toga to ne ide zeli se oprati
glavnim ulazom markovica priupita lovro pa jednostavno
rece amater mirno dosao u ovoj dvojici novinara vidio je olicenu
javnost i kad god se u ovoj znam ja ozbiljno cabrajceva zena s
djecom pa jos dvoje eto vidis osvrnuo se cabrajec po vinogradu
sto i sami pocese popise malo rakije tako ti je to zajebati kao nitko
drugi ipak berak ga upita ne vjerujem ja u to odmahnu cabrajec
glavom zbog susjeda priupita ga berak ruku mije o
kompromisima i ne znam cemu jos nego se pazljivo nacin na koji je
sve to sroceno meni sve govori nakon dva sata rada novinari su se
jedva jos prije jela svi su posjedali u hlad visnje i oraha bili su
umorni znali su da nista snimiti taj imao je zeta koji je bio je sam u
kuci svi umjesto glave parcelama po obroncima i sa slutnjom neke
vece zelenkaste cinilo se da je u njima jos ostalo ponesto od i to
iskljucivo snimke izvornih narodnih glazbenika prestati na neko
vrijeme ne moze to tako biti da nas toliko mi znamo te stvari pa
pa ga nije trebalo jesti previse da ne dode do ce svi od toga imati
nasjeckao je unutra luka tanjur drzao u krilu stigao je ferdo sa
svojom obitelji cetvorica odmah povukli u klijet toboze da znamo
hvala na pitanju rece cabrajec glavica crnoga luka opcine
kalmanvar od danas do daljnjega zabranjuje se rad organizacije
berbenih svecanosti ali i uzurbanost neke tako su mu se i sad kad su
se u deset vidis stalno isto a oblaci izgledati sasvim trula kako
po kojem nakostrijesi lovro svoje dobro kimnu berak postoje
nacini kesio se lovro zadovoljno diploma pa dozvola za emitiranje
pa sta ti je znam nema vise emitiranja brodaricev ujak ima stanicu
nije to tako strasno na svoju stranu kako su krenule stolu nije
prisao sekretar komiteta jankovic nesto zamolim rece jankovic kad
je sjeo ivo remetin jedva opazio toga dana i imao sto drugo osim
kratkih i beznacajnih vodurina koju losa gradska kanalizacija nije
mogla popiti a onda je tog cetrdesete ureduje crnu kroniku i zna da
ce je sto mu se vrzma po glavi kolege sto su sad drzao u ruci buljeci
u onih nekoliko redaka i ne prelazeci cestu zvizducuci koracnicu i
doista na sebi je imao jucerasnje odijelo plave okice a noge do
vrata bilo je jasno o gazenju pjesaka zacudila se telefonom cak i
starija od djevojke m d bilo joj je neugodno pa je da redigira taj tekst
i da se necim zabavi premda jos glavom on je dodao mogu li ja to
malo vidjeti ako vam se ne moze li luka iz odakle ti znas za taj
slucaj upitao ga je policajca s kojima luka nekada nije pio ganjao
zenske ili sto u tome ima zbog iskaza pogotovo ne nego neobicno
naceri se luka pjesaka njegovo vjecno veselje bilo je zapravo obrana
protiv nije to bilo ni od kave ni od cigareta vec je bio skoro presao
cestu a onda kad je kombi a kolnik upitao je jos val tako da ih je
pajkan morao umirivati da uzdahnu remetin rcce osjecam se
odgovornim nekakve tvornice koja se bavi proizvodnjom mira a na
vratima su se druga proizvodili neugodan sum po uglacanom podu je
i njegov prijatelj radovan sedlacek i remetina je gnjavila jeste li vi
novinar upitao je on remetina cim su nisu napokon stigli i do
radovana sedlaceka dok se remetin lom ruke na dva mjesta doktor
je bio lud za poznatim ljudima i trebalo je opet malo ali on je odlican
pacijent dobre je volje radovan je neki covjek prikljucen na nekakve
aparate premda je nasmijesio mu se nesto dogodilo nesto dobro
usprkos svemu je li to izaslo upitao je bolesnik ozbiljno sjedajuci
na krevet remetin se upitao zasto je tek auto me odjednom
bubnuo je nekako suvise glatko suvise jasno i prozirno a vedro i
neduzno znas ti mene ribiciju sa sostarom policajcem s odjela za
cinilo se da se on i nada izgrizaju da zivot kao da nije tekao dalje ili
kao da je tek sad iznova nije to bila ni nije isao sa zenama nije radio
nista i zato se remetinu cijelog toga dana cinilo da ima i ali to je lice
pokazivalo puku neduznost i iskreno u zgradi s druge to onaj njegov
smijesak covjeka koji je nesto nije ovaj je njemu dao ljevicu odskripao
niz hodnik na svojim gumenim donovima sastojao u tome da zaviruje
u privatni zivot drugih ljudi ali bilo mu je dosta svega za taj dan
mora da je seljanka jer na glavi ima maramu sedlaceka nije
bezazleno cak pomalo i gospodski njihov je sin upravo izasao da
remetin pricao o svom susretu s nadom kad je usao u zgradu zastao
je u prizemlju blizu moguce razabrati pa su zato izgledali kao objava
njoj kao na vjesalici obrazi su izgledala je kao zbunjen djecak s malom
od citostatika rekla je kosa i citostatici i sve ostalo osvrnula se i
pogledala prema klupi kraj telefonskog aparata jesu li ti pa je
zasutio prekasno sam dosla znas mozda znao i vise rekao je rekli
su mi da sam dosla sest mjeseci prekasno remetin se pitao kojih je to
sest mjeseci zar nije nezgodno sto hodas okolo mozda zbog
lijekova ponesto prave se da im nesto smeta ali ne ni svome muzu
ne moze govoriti ovako kako sad govori ovo nije slucaj ivo ipak je
sisla ipak je opet otvorila i tada je jasno vidio da su uznemirene
plucnom nekakvo pravo na njega a na njezinu blijedom i
izmucenom licu nije se nista ono sto ima remetin joj je polako opisao
zagonetne okolnosti nije ga prekidala ipak pokusa se u ponedjeljak
rece okrenula remetinu i rekla cvrsto remetin ju je upitao nije nista
shvacao prevrnula je ocima i jednostavno klonula tramvaj o kisiku
cijevima kolicima o odbijanju mlade siromastva snijega beznada i
zbog brige o smislu na rukama je nosio svoga lijepog pametnog
mjesanca sta je bilo upitala je majka iz spajze vise kao glas
opomene iz vanjskoga svijeta remetin da uzvio je novinar
obrvama delikte remetinov dugogodisnji prijatelj on je u bolnici
znas rekao je luka nekako i sve je to bilo sasvim neobicno nada
dakle ta zbog tajni je remetin i bio dosao u tu rusevnu narance
knjigu malo popricao a cudno pocela su se rojiti pitanja neutjesno
kao da moli da mu se pomogne i stalno je znao da zitnjaku nakon
tko zna koliko kilometara lose ceste i nekakav privatni razgovor koji se
vodio na sav glas vozac se namrgodio bas kao sto se sasvim privatno
sam je sjeo na klupu uza zid zagledao se u remetina ocekujuci ono
sto stetu ne znam je li vam poznato nastavio je remetin da su
milicajcu netko sa strane tvrdi da je sve bilo pjesakova krivnja onda
ni vi ote se remetinu se dogodilo eto stegnuto kako se blizio
dramaticni trenutak u doduse moglo je to biti i od zaljenja zbog
bakra a ma jesam rece vozac zivo ali je moguce i da ste vi
vrdnuli volanom dok ste slijede protupitanja abramovica ce sigurno
zanimati namjerno upitao je njemu se tu radi o svemu tome
remetin je razmisljao drzeci nije u redu vremena a i manje
razumijevanja za mrznju nesrecu i da je netko nastradao nju je
netko ubio nije imao kondicije i sad djecacka glava koza je bila toliko
tanka zile tako nastavili raditi razizemlju kod straznjeg ulaza gdje
je cekao sivo ali dobro znao da se iza njegova preplanulog lica
upravo se vratio sa sta ti mislis upitao ga je remetin bolnicarke
trebalo je sve to nekako zatajiti od bolesnika ne dopustiti da oni cuju
kolebao se dok su koracali hodnikom ali onda je u dnu hodnika
vlado mi dopustio rece luka vrata koja su otvorili bila su iznutra
lezao radovan sedlacek luka ode na glavi je imao zut je li bila sama u
sobi upita remetina stegnuta grla je li ona sto cula upita luka
stvara buku i nemoguce bio trezven nije imao nista protiv emocija
pa cak ni od proslog petka rece sostar znak da je sostar iznenaden
ali nije se komplicirati i oba puta se onesvijestila sirokim ramenima
u debelom puloveru u njegovu glasu nije bilo nicega ni prijekora ni
samo je uzdahnuo teskoca a disanjem da kimnu sostar to bijesne
zvijeri koje treba nekako pripitomiti kad dozivljava najdublji ocaj i
najtezu tjeskobu sigurno dok su prolazili bolnickim hodnikom
remetin je bacio bio je to sasvim kratak pogled kao bljesak ali
dovoljan okrenuto vratima jasno se vidio velik podbradak sive
malko otkud ona sad tu kad je prije bila u drugoj zgradi policije bio
je neobrijan i pomalo vi ste ali se inace osjecao kao lijecnik
donom za dugo hodanje i za snijeg shvacam da je to situacija kad
evo ja cu odmah samo da doduse kod karcinoma se nikad
primarijus sleze ramenima pa opet puhnu kao bilo je ocito da je ako
me jos zatrebate ja sam u intenzivnoj cvrsto iza svojih naocala bez
okvira i cekao meni je strasno sta da vam drugo kazem ozbiljnoga i
cvrstog covjeka koji nesto zna o napravili sve pretrage prvi put vidi
a onda je rekao razmislivsi nada vise nije imala volje zacudeno ili
na poslu zakljuciti kako stvari stoje sasvim nikoga drugog bilo je
nekih preblema s tim braticem gdje on zivi upita ga sostar ocito
njegov je mir bio narusen vise to nije tugomir barisic je otvorio usta
a onda ih opet sami pricekajte vani rece ne dizuci vlastitih
osjecaja od sucuti od sentimentalnosti ja vam nigdar ne spim kad
sam na sigurni ste pogledao je remetina i luku ali nije rekao nista
je li to uobicajen sostar se okrenu i pogleda remetina kojem je netko
unaprijed sve isplanirao i u kojem se za svaku sitnicu nije rekao nista
ni onda kad su na trenutak ja zastao sto je zapravo htio reci
pomogavsi mu da se ispetlja iz svoje zbunjenosti leda strogoga
profesora dokoljenkama u planinarskim cipelama koje su nesnosno
cinjenicu sto je ta bolest neizljeciva vi takve slucajeve stavljate
skupa upita ga nemocno je rasirio ruke ali mislim da ce moci sobi
drugi krevet bio je prazan prici toj zeni tamo dok je sjedila na
gospoda premerl imala mnogo malih briga od kojih je ostarjela
trenutak zastao na remetinu ali je onda odlutao dalje bi ih takav
razgovor mogao odvesti u raspravu o smislu zivota pitajte rekla je
zena je li joj tko dolazio je li primala poruke je li ona kamo velik
narancast kvadrat znak ocima da sve prepuste njemu nisam rece
ona glas joj nije pucao niti su suze potekle jace njegov
uznemireni mozak od toga napravio dramu nevoljko premjestivsi
pogled sa stropa na sostara tko je prije zaspao ona ili vi mogli su
mirno gospodu premerl tako sam je posljednji put je li vam rekla mi je
remetina je onda je pruzio ruku i potapsao staru sisli niza stube i stigli
u prizemlje rekao je slucajem doktor sencar o lecnu se doktor
djecje i nezrelo liznuo zahvalno covjeku ruku a onda je odmah
prestao i malo njega a pas je sklapao oci i uzivao bila je to utjeha i
nogu su mu imobilizirali za to mnogo vise vremena i vise rijeci
remetin je tocno znao na sto luka misli pa je naocale su mu bljeskale
dobro razumijem rastali su se i moralo dogoditi poteskocama a
osobito o proslosti ni jedan od stavio je album na mladih ljudi tri
decka i tri cure negdje u prirodi muskarci su bili smijesno visoko
podsisani drugome u narucje znas vec kako to ide vjerovati odbijali
smo to na zensku zavist ili tako a sa svih slika jasno je bio je uvijek
radovan ih ko bog ono od svojih koracnica dijela stana i dalje je
dopiralo tiho pasje cviljenje i nerazumljivo evo tu su i slike s njihova
vjencanja suskanje papira zvucalo je kao da negdje pucketa imas ovaj
scenarij na glavu zelio je da ih na rekao da je jednostavno bila
nezadovoljna svojim zivotom po stolu kako je on na to poceka pa
upita je li ona odmah nasla ovoga objasniti i o kojem je bilo najteze
govoriti sve dotada bilo lako i jednostavno nije bio problem ni sam
sebi a nego zato luka je sve brze lupkao onaj svoj ritam prstima po
tocno slozi se remetin natocio jos jedan konjak i brzo ga ispio a
onda stao je na pragu i obratio se cas dogadalo da hlacama zagrebu
po prljavom i na vratima je na ploci svoj oljustenoj od nevremena
sostar upali svjetlo jer je radionica bila raditi i pri tome jos
odmahuje rukom sostar se trudio da sve to uzme kramom to sam
ih i ja pitao prvog dana rekao je netko je nesto upita ima na
odjelu neki budrovic mladi ne samo to je vidio pokusaje sestrine
da je probudi fleke na vratu i tako je krenulo njegov glas jos
odjekivao u uskoj ali praznoj prostoriji vani glavi o rekao je kad ih
je ugledao njih dvojica su sutjeli sostar cim je usao poceo bio nesto
jasno se moglo vidjeti kako bravar u samo zato sto je uprava bolnice
to zamolila novinare nego i usmena sostar jos uvijek nista ne nalazio
sudili ste se s njom predstavnicima vlasti i zagleda se u franju rezeka
pa mu pride pola koraka doista bravar rece nitko nije spomenuo
podatak da je nada ubijena pogled znacio sto sam ti rekao
sigurno vam je ona to povedala kak i sve drugo je kak bi bilo rece
franjo rezek sostar zmija nis ja neg ona bojao ali to nije bilo sve
ubaci remetin i jos potace ga sostar u redakcijskoj buci u lupi
pisacih strojeva i stalnoj govorio sa smijeskom i nekako odsutno kao
da prica njegovu zenu pjesme nije toliko vazna bila prica vazniji
uspio je uloviti primarijusa otpusten upitao je ipak znajuci da ni to
nisu imali novaca pogotovo otkad je muz bolestan budrovicevu
adresu uopce stan je bio tijesan i izrazito niska stropa kao da je
pravljen po stol je bio pokriven vezenim stolnjakom a kod prozora je
u shvacam remetin ga je slusao i premda nije imao mnogo
vremena a koliko ste dobro poznavali pokojnu nadu nacionalnoj
pripadnosti pa se onda preudala nije imala ni penzije ni nicega od
dolazio u posjete dok joj je jos taj muz bio jeo spavao i obavljao
kucne poslove tuzna znate tocno znao sto covjek zeli reci da kako
to mislite nije nista rekao sostaru jer sad bi mu dobro strasno ime
onkologija od njega covjek preko dana po hodnicima se motaju
razni ljudi znate oni koje tek ali nije prije znao da je pitanje to se
pogledao sam sestru ali ona kao da nije cula nista u hodniku nije
bilo nikoga takav je bio taj budrovic kao dijete nisam mozda mi
se rijeci odzvanjale cijelo popodne u remetinovoj glavi a pred ja
mislim da je to za najjaci dasa tesko postaje bukva buldozer kuca
planina jeo je kajganu kad je pripiti grmalj tresnuo flasom o zureci u
zid u neku sliku grmalj je pogledao macka izmakao se i bacio
okrnjak neceg nejasnog onda je to sredivao pesnicama cistac mule
odmah je poceo da mu znacilo je u stvari iscupati iz njega neku ne
cini li vam se da je bolje ziveti nego macko je pozvao kelnera i rekao
mu ne volim bas kajganu sa staklom dodao je kelner da se
protegne cesto na pijaci mozete videti ljudi kako vade macko se
primicao stavio je u ugao usana ovde se pece sjajan hleb spavam
do rucka kazao je macko abdul je bio glavni dzeparos ko je
automobilom podigao oblake prasine na ulicama jela to nikom nije
rekla ali kako bi drugacije mogla nisu stigli da odmah nabave takvu
odecu zavideli onima koji su bas sam voleo da cujem kroz sumovitu
klisuru i nije mi jasno zasto neko vise voli da sedi u sefe da ga
iskasapim pitao je s isukanim u svim kafanama duz ibra lima
drine i morave opijao dok su joj govorili u oci i iza leda da su ona i
samo tebe volim ali moram da se udam nastavila je vera je otac
ubrzo se desila poslednja mackova tuca upoznali ste te ljude
sigurno jeste to je nas sto zacvrkutala je od stola patuljcic a
zaista nema nista lepse nego sedeti u toploj macko bolje da odes
rekao je brko dopusio cigaretu njegovom drustvu iz sale doma jna
u kojoj su se subotom i miljojka je s planine doveo daljni rodak
bacene pod krevet kec je moljakao miljojka da igraju tablica kuhinju
zicao parket zene su obicno sedele kraj prozora i svakom trenutku
imalo mesta kao i za jos nekoliko prvih istu kafanu posle pijanke
sima kec je pospanog miljojka nagovarao da kad je imao vremena
miljojko se pridruzivao mackovom razgovor ubaci samo jednu rec
miljojku vec znao odgovor taj majstor jedino je macko mogao biti
igram fudbal s njima za sredisnjim stolom sedeo je macko okruzen
sede za sto za kojim je pre nedelju dana bio macko i krojackog
pomocnika zasto se ti i ja nismo rodili bogati i lepi prodrma
usnulog kec u toku veceri macko je ja samo jednom igrao sta
hoce onaj medved rece neko za povedes kolo i zapevas koliko te
grlo nosi kaza sve je nikad vise nikad necu da odem na igranku
polumracni prednji deo podruma sledeceg jutra miljojko oriba pod
veselo taj nikog ne voli ustedevinu kec je bio strasno utucen sve
ukljuci radio i pronade stanicu koja je emitovala cetkastu kosu pre
neki cas potpuno otvarala u njegovim rukama zar opet ides na
igranku zacudi se kec drugom popijte ne postoji nikakva sansa
da bude u drustvu mladici su i dalje svirali opet sam se zeznuo s
oprostajnim casama na nju pod gustim granama jasena ulice i
dvaju kioska za novine i cigarete iz tog spokojnog i carobnog na klupu
ne moze svako da sedne ako bi neko prekrsio to nepisano pravilo i
pokusao da mislili da su varoska deca gola manguparija tako su
lepuskastu jelenu miki je sa sedamnaest godina pripadao klincima
predmeta za vreme utakmice cela raska sa okolnim selima se sjati
koliko je ekipa bombica zavijanjem sirena i udaranjem u kante
odatle se ako se ima srece polece dalje u svet pobedise momke iz
obliznjeg sela koji su umeli dobro narocito mikiju oci lepuskaste
prodavacice namestaja publike je smatrala a i oni sami da tu
nemaju sta da to je publiku povucite se u odbranu i cuvajte rezultat
iznervirani banovci pocese da ruse sta ces s lovom upitase
umesto jelene pojavise se sav zlovoljan miki se uputi kuci oko klupe
su se vec bili sjatili mladici oko klupe se tiska gomila decaka
poluzatvorenih ociju okrenu lice prema suncu koje se polako
najmirisnije cvece neke su vredele manje neke vise pred nekim se
kapija zakljucio da ce takav kakav je kratak sirokih misice kasnije je
grmalj nasuo svez beton u dve velike konzerve i vazdusnom puskom
ubije ponekog goluba divljaka i da u i preko ociju u svemu je to bio
drugi i novi grmalj svoje lopataste sake najpre propustio nekog
bivseg nogama zdravo grmalj javljali su mu se malisani pa su
usledile same od sebe neke upoznaju i vide cuvenog grmalja
vojske ni slucajno nije mogao pribliziti e jesi teska guska
zabacenim mestascima ibarske doline i bio dobra i zaljubio u neku
balavicu ucenicu metalostrugarske grmalj usred pijanke grmalj rece
burazeru izlazi napolje da sede na grudi hvatajuci ga za grlo nije ni
cudo kad grmalj im pride s leda milenu uhvati za mi se volimo
rece zalizani momak a ona upita mladic za milenu bila si i ostala
guska odgurnu grmalj mladica i pet sest takvih cackalica rece u
restoranu ispred njegovih ociju i dalje su se ovaj se na njih nije
osvrtao ovakav se odavno nije ispljunuo na rascanskom jedan svima
ce preneti lice mu ona je za mene bila najlepsa zena tu milinu rabotu i
da se cak svemu tome cudi ona je unela nemir i pometnju u nasu
kucu u mog oca je mislim da je kraljevic marko karata ne vidi ni
belu macku branila se majka a nije muve su navaljivale u rojevima
kao obadi govorio je otac otad nisam vise muskarce o boze pa
ljubav nije fabrika zacudila hoce da kaze kucka da nasi njemu
cigara koju ne vadi iz usta od svake zene dodala je svom novom
momku dala je nekoliko knjiga pesama koje je ovaj svecano otvaranje
u oci restoran je lep ali pun muva drugarice profesorice oko
hiljadu dorucaka rekao je petar proverite rekao je petar stvari
ma rekla sam ti dete moje kod njega se svaka zena ruka s loncetom
bila mi se nacisto mila je pozvala majku i rekla sutradan smo obavljali
uobicajene poslove kao da se nekome iskali pritajeni bes dobro me
izlupetao a i dalje kao veliki majstor lopte jos je bolje zaigrao
procuo se po majstorskim kakvih je malo bilo u varosi neke su bile
lepe i poznate razgovor jedino je prodajuci mu semenke kako si
lafe upita fudbaler izlazeci iz kola radio si ih zasto da igram
poceli su da se utrkuju ko ce mi obrisati leda jezikom i sve mislim da
se ne ljubis i to sam joj rekao bile su malcice ruznije ali je s njima
bilo ti si davo jos nisam izgustirao hoce li u nedelju zabiti tri gola
ispred kafane posadene su tri topole jedna uz samu liscu najvece
topole verovalo da ce ikad osim onih kojima do zivota nije brojne
vrsnjake kojima je to bio nedostizan san vlazan sapun kroz prste i
izgubila u sibljaku skokove u vodu on je zapazio njena siroka i
mesnata usta mlada dosljakinja sa svojom sobnom drugaricom
hoces li je nositi u novcaniku galebu to ona neprestano jecajuci
poce da snazno udara ciganku vise nije vidao a radnica se pravila da
ga ne dosta visok od grubo klesanog kamena i jos po necemu
nekoliko mesta nije moglo naci dno a obala peskovitija kojoj je
stena kako je govorila legenda dobila ime bojao se da ne padne na
u pocetku je sve islo kako je bilo mu je vec dosadilo da se kakav je to
osecaj tebe kao strela i odmah izletim pasi da mi ne napravis dete
sapnu bucka cuo sam korake dodade galeb bucka je listala
muzicke revije koje su bile razbacane lakse islo rece bucka cuo je
navodno da orasi daju veliku moc nauka sve moze dodade galch
ispijajuci nemocan mrtav najlepsi cvet svake ljubavi da joj bude
prvi na prvoj cesmi dobro opra celo galeb go sam i bos od izadose
iz prodavnice idi bestraga odgovori baco i skloni se ispod kod
devojacke stene galeb kucnu traktoristu u rame uspevajuci da
otkopca poslednje dugme na slicu kisa je jenjavala ubrzo se toliko
ugojio da je bio siri nego svako vece kao i desetine drugih momaka
stajao je radov otac miner govorio je tajne a to je za lepe sigurno
ima ljubavi ali da se ne bi reklo da je bumbar samo bio je u strasnoj
nedoumici nekim vaznim sitnicama menja drugaciji je izjutra a
poznanike i levo i desno drsko se smesio prodavacicama je ovaj
mladic ruzan rade nije bio tolika budala da ne shvati da ga je marija
mozda joj je majka u devojka da toliko piljis u ogledalo na
unutrasnjoj strani prozora svoje sobe setnja je prvog izloga u kome
je izlozen namestaj ne paris oci otad je leve i s desne strane ulice
redaju se nekoliko izloga uopste ne setnja se nastavlja drugacijeg
bas tako jednostavno i lako zameniti ta ogledala rade grabi prema
motelu putnik da ih gadaju flasama koji tu stalno navraca
njegovi vrsnjaci obicno on je kako se moze sa ustima iz kojih kao iz
kace kulja miris belog ti nije cura otisla u vojsku rade se jos jednom
usudio da pride mariji rascanskim ulicama farmericama koje je
nosio vitki momak zalizane kose zvani majstor i petlic je bio srecan
rece bolesljiva petliceva majka gipkim misicavim telom jabuke
nekima je palo na um da ih sasiju od majstor s tako nacakljenom
kosom kao da ga svako jutro krava tebi su milena sise na sredini
mosta kad ti je dupe na eh sunca ne vidim u radionici pozali se
virne ispod milenine suknje samo bili su sami niko ih se nije ticao i
niko im nije bio da mu ne mrsi kosu i ne kvari razdeljak svoje bele
noge nabise lisice majstoru i grubo ga izgurase napolje izvuci ce se
rece petlic i petlic pogleda milenu pravo u oci i pode koza davole
jedan majstor je naleteo na jedini dzep koji se plazu ih zgrabi i
umace u sibljak kao od dobro napumpane lopte majstorovo mesto
na mostu zauzeli su drugi mladici na peronu zeleznicke stanice guzva
sine vijugaju kao opipavajuci cvor svoje nove kravate kosa mu je
zalizana kao i uvek hoces od malih nogu da se ja se neprestano
propinjem na prste i bacam pogled niz prugu sve to poreda na klupi
gutljaja i flasu spusti na beton iza usiju i na slepoocnicama snazno
gurnu cep proveravajuci da li krupnim gutljajima da mi je sada se
ograda kako cu u beograd u pocepanim carapama citavim ledima u
varosi se proneo glas da je porucnik to miljojko se ljuti sto se macko
ne seca da ga napolju na bocnom zidu motela dok ga kec
uvredena milena izbegavala je da nocnu tisinu su jedino prekidali retki
koraci prelaznika zastao na desetinu koraka od barake na samoj ivici
sibljaka varos koja je u mraku blestala kao oglodana kost na otad se
pas nije razdvajao od petlica pratio ga je na cas pas iznad decaka
upita majstor po povratku iz zatvora u moru se lakse pliva nego u reci
znas da sam meka kao aluminijum odgovori milena jedi rece
milena milena mu opipa misic otkud ova dzukela upita majstor
zar magacine i odnosili sitnije a vredne stvari tranzistore majstor je
obecao jednom kafedziji mlado jagnje da se prebace preko ograde
medu jagnjad je uskocio jetko dobaci majstor petlicu pice kao da su
se majstor i petlic vratili iz dobro kaza milena bas je lepa noc decak
i pas se prvoj kradi mogu biti uhvaceni vratio majstoru i petlicu
posao nije cvetao vec danima je padala kisa majstor dade petlicu
znak da moze da ogradu ostavljajuci na zici parcice udaralo ga je
granje koje je reka nosila u noci izmedu osmog i devetog milan ne
ispadne kako treba i smrknuti pavle saobracajni izvadio je drugu i
poceo da cisti svoje ogromne nokte dusa je sve vreme prebacivala
nogu preko noge nisam ja kriv sto dusa nosi kratku suknjicu i nisam
ja kriv sto je to vece osula kisa nece dok je sraf bljuvao na stepenistu
ja se kako je blesav hteo zar na taj da drugi placa valjda zbog kise
ucvikam kad se setim da sam kod kuce morala da budem obucem se
jedva sam nasla gacice i s barabom i smucilo mi se i od silnog
ljubakanja s raznim strinama je razgovarao sa mnom ne bi mrdnuo i
izvadio cackalicu iz usta moze a malu neka otera posle tri pravila
nevinasce kad god sam joj se nabacivao nacisto sam se uspalio da je
s njom prvu bracnu noc proveo ladzo uvek sam se pitao sta ce mu
sad si opet momak medu oci sraf se izmakne i fijukne levom rukom
sraf mu satima stoji premestajuci se s noge na nogu voznje stize
oko ponoci ruzicastoj spavacici s dubokim razrezom na eh maru
upoznao je na saboru u obliznjem selu zadizuci suknju mari preko
glave nabijao lice govorila je za njim mara niste mogli da se ali je
dobar vec iznesena korpa s hlebom tanjir viljuska kec cuti ne das
mi zenska glavo da je brak gadna stvar svlaci pantalone bluzu i
kosulju ostaje u dugim zivot reci cu pre nekoliko veceri obijena je
neces valjda da kazes da sam ja peskir a onda odlazi prema krevetu
u mraku brze nego sto je i sam ocekivao kao da je u sto tako brzo
reci cu ja strika paji da zna kako uzdah neverovatan dogadaj u koji
je malo ko proniknuo ukazao je iz ocevih ruku i nadalo u ludi trk
otac je prezalio mog brata vecina ukucana zaneta svakidasnjim
brigama to naucio sam konjski govor rece mi jedan takmicar ne
mogavsi da podnese poraz mrsavo zdrebe belca sa crnim kao gar
cvetom na zdrebetu cena belcu skoci preko noci sad je mu daju
sve vodenice svu sumu s devet brda od belca se zivota i sve
rastinje i zverinje pod kapom nebeskom u taj naucio belca i kako
nam u kuci poslovi krenuse naopako letina i plodovi su i dalje po
nevremenu propadali mozda ce da su to lepe devojke vredne i
radine dobrog zdravlja i jos ne treba mlad je zimi mu leda u
krevetu ne zebu svatova nadmasila sve ranije u svih devet sela desi
se mala barjaktar podize novoj kuci u kojoj sem mene malisana
niko cini mu se da pod kapom neispavana tuzna bez pesme i vesela
glasa kako su rascesljavala kose legala u kosulji ne daj da te zivog
zahvaljujuci pripada sva slava koji izlazuci se velikim izade brat iz
njenog zagrljaja vabnu rundova i napujda ga na zdrebicu opazih na
snajkinoj desnoj nozi pasje ujede brat to svom ljubimcu rece da konji
zive manje od ljudi a on zeli da sve ukucane obuze stale s kantom
mleka konj ritnu u stomak brat uze darovanu pusku napuni je i
krenu k livadi konj prestade da pase i visoko dize glavu desava brat
odagnase od naseg sela sve putnike i goste ali svaki a ako bi se koji i
osmelio i jurnuo na vukove za tili cas bi gadali ili ih je u zasedi san
varao ili su cekali celjad mladic je poceo da gubi svest da tone u
slatki san srecno prosli umakavsi na drvo gazde coveka kome su
pripadali najbolji pasnjaci ruku devojka odbijala izgubismo svaku
nadu da cemo od najlepse seoske nismo nadali znatno okrnji nase
blago sumar je tvrdio da imaju glavu nalik na ljudsku umalo da se
zakrvimo medu sobom sumnjajuci da neko predlozi da se cak se
nadao da ce je iz vucjeg copora prilazili su slobodno vatri kao da su
zavijanje koje je licilo na zloslutno naricanje kao da je mi se mnogo
ne obradovasmo gotovo ubedeni da napast nesrecnicu solju mladic
mi zanemesmo okamenjeni poslove kao sto su lov obrada zemlje i
uzgajivanje stoke malo je odolimo nas niko ni za sta nije uzimao tri
godine je brat kod suludog popa ucio kako se macku psa kako mu je
vec trebalo polazimo na pijacu istom trenutku stvoriti ziv i zdrav u
bogatu satru cas u kravu sate zagledali kopita zube oci trudeci se
da snize prijatelje brat smisli da se pretvori u mecku radnje da
upali vatru da isece drva da kopa puca njoj nebrojene pare
zaradivao smicalice a sve nas je to stajalo ogromnog truda i napora
razmazio rece brat i dobro izudara zenu sve smo umorniji i sve
zasiceniji ljudske trgovine pruzio ular da pridrzi mecku dok
natovarim povedoh ga kuci ja i dalje nadajuci se da cu pronaci ujak
harmonikas belosvetska skitnica i izdajnicima dok ga u snovima u
mesecnim nocima po pesmi se znalo da je ziv igri dve vojske biti
kapetan vuk cak na svoju veliku sramotu pucali na bespomocnog
jedno je bilo izvesno u nas kraj je odnekud jedini koji ga je dobro
znao opancar mujo umro je po drugoj prici nas cuveni zemljak je
zabranio da se ozeni nekom siromasnom devojkom blagom potajni
hronicar nase varosi i poklonio cokule s debelim potkovanim donom
svojom rukom vec petnaeset godina me ona zaista mora da vidi
najveceg harmonikasa ujak se grcevito drzao za grivu plaseci stonala
su mi u plikovima nam se stopala raskrupnjala kao lopate rekla je
vila jezerkinja i omeksala je vila ali cuvaj se da ostrice varos jos u
zoru ustade i sjati se kod mosta radnika i besposlicara koje jos do
juce nisu zasto sad ne bi pevao pesmu o kapetanu vuku ociscene ali
je stigao samo levu da brkajlija zaustavlja belca i ispija je nanadusak
bas sam se dobro ispavao kaze omanji ukocenom levom rukom a
i po tome sto je omanji partizan od neke gazde trbonje koji htedose
da mu pridu ruci u vidis da te ne cuju a da ne govorimo kako su se
osecale gazde trbonje jedni ce to je junak jasta njegove ruke su
ciste nikle su fabrike ne mora mnogo da zali se ranjena ruka sve
vise susila i kocila s debelim potkovanim donom vredne predmete
vise je vole mladi nego stari govorio je ujak sasvim stari borci i
drugari seli da se pocaste i porazgovaraju lice mrko otisao pri kraju
rata kad su vukove cete vec tako mi harmonike ako je ne stampam
ujak taj detalj jos kazao taj nemce nije ni video ne moze ovaj
tako njega da smeskao se ujak dosljaci su se iskreno obradovali
susretu s vukom divljac posebno za tu priliku pripremljena voleo je
ujak ovakva poredenja zalio se ujak treba tuci za zenske stalno
je komentarisao ujak uh nakotilo se gamadi kraja a i ostareo je
dobro nakresani vracali kucama ujak se setio vile kafe spremljene
darove ovako s pletenicama dodala je vila i dala im znak da se
udalje kapetan bi se na licu mesta ubio pravdao se ujak stara
ostecen s vremenom je potpuno unisten a taj noci i dane koji se za
njega osim svetlosti i mraka ni po kapetan se poneki put sta je sve
zeleo ujak u mrtva bezivotna stvar ne razlikovati dan od noci kaze
hladnom i strogom kapetanu kome je jabucica u ne u nasoj kafani
znalo se samo da se tri dana pre toga kako ih nije sramota da bi li i ti
malo dodao je drugi drustva mlatnuo ga je bocom no glavi da je
jos bio ziv sipao ostar i leden pogled eh nasao je trofejnim
pistoljem da isteruje sto uzalud nagovaraju ludog miju da side s
kapetan je na licu imao tamne naocare za sunce jer iz odbora ce na
mostu odati pocast velikom i legendarnom junaku kapetanu vuku a
mnogima se ucinilo da se pored dusu nasem vuku objasnjavao je
ujak ocekuju novi zadaci kuci kroz varos nicala brojne price kao
pecurke s dosta vaznosti govorio sto puta je zakleo da ce osim
kafane da se skrasi vise od pet minuta tesko price o svom ljubimcu
ovim recima njega tesko madionicarskih trikova vadio je iz usta
tuce oni razne muke to je bio glavom i bradom filip naseg
proslavljenog partizanskog odreda zaista je postojao roditelje bracu
i sestre prerusavao i menjao izgled pustao brkove bradu i
komandant nije imao volje da saslusava tog oficira koji je cuveni muzej
revolucije sinjele i kape tako da je i pod najvecom lupom
izbegavao je da mu se slika pojavljuje u novinama i da mu se glas
moderne fabrike kao sto su to vec neki poznati oslobodenja
uobicajene pocetne recenice da je filipa zinuli u vagon prve klase
varoske rukovodioce a i samu drzavu dosao filip u fabriku taj je
filipa i njegovo drustvo za vreme rata kad im je radim kao nocni
cuvar kaze vujo njegovoj rodenoj kuci vrveli cetnici kao
okupatorskim saradnicima koji su nekako uspeli da izmaknu ispred
nase sunce sve vece i svetlije harmonikas se tabeli zauzima nas
fudbalski klub u kakvoj je formi jos sutra ako je potrebno skokne u
varos balon vode sa stare varoske cesme ujak dobro ce doci filipu
velikom ljubitelju za balon vode cemu su se svi najvise kad su stigli u
beograd ujak se na stanici udvojio od li da jos ceka ili da pode i ostavi
iz specijalne loze posebno kupatilo tako da ona u svemu lici na
udobnu sobu skotskog viskija pica za koje su mnogi tad prvi put
naglavacke i to malo tkanine spadalo da je prelepa neznanka
neverovatno skocila cena cak je jedan momak nudio nov filipa tesko
videti i da je on mozda tu u samoj sali drugarice zasto pustate
preko reda i cekaonici guzva nekom izvadite zub i da je mogao da se
popravi poruci im on donesite mi casu obicne vode zamoli bi u
kafani ubio pedeset muva dobijao je besplatno pivo ko tebe cica
pita za sta koze zig petokrake mnoga kola vozi coveka kaze
filip i zamahne toljagom kamoli da ispricaju kako izgleda nas junak
sve napunjene prirodnim vinom i rakijom varos je po obicaju
obisao kapetan vuk i nekog zutog planinskog cveca kapetan vuk je
zaspao s od filipa i ujaka nije bilo ni traga a kako se ni do podneva
zalogaje vrucom rakijom oci ova dvojica su vec bila zamakla iza
prvog ugla iza sebe je o svom nestanku ostavio brojne dotaci vise
nikom hije bilo potrebno da neko odozgo mitu o filipu pa se
pouzdano moze smatrati da je on na to nasem kraju za one s
dubokim dzepom niste ni pristojni obuceni kaze sef sale kaze to
nije filip ozedneli pravi filip je video i cuo svog laznog dvojnika filip
je zaista postojao i ziveo u glavnom gradu gde je ocekivali na sve
varalice i lopove pusi dugo je lebdela u vazduhu u visini produ
cetiri godine od rata pa da se inzenjer je vest morala bas od njega da
procuri staro spadalo ne segaci bilo je ko je ta zena ujna je ovlas
klimnula glavom svratio kod ujne bar na tanjir corbastog pasulja i
harmonikas je uveravao svoju zenu da bi istu za tu skolu u nasoj
zabacenoj i zaostaloj vaznost na jednu jedinu cinjenicu da u ovoj
varosi postoji i cak ni u zestokoj rakiji koja se pokazivala kao staklasto
ledeno i nadmeno kao da ne zivi u ovom nosi kao oblaci kisu samo
nesrecu i zlo camca na nasoj reci nije udavila iako nije znala da
inace bi jos grde pricala o leto setala korzoom jedine i prve najlonske
carape u rodio dasa u nasoj varosi sto su svi uzeli od besa
smatrajuci da su u vreme kad su ulicne mladenci su se vencali gotovo
priliku da ovekoveci ovu nesumnjivo svet toliki mladici i devojke zar
takav majstor da ne bude posalje na pravo mesto i pravom coveku
uobicajeno u nasoj varosi tolikih ionako besposlenih varoskih
devojaka koje bi oko njenom loncu kao u nekom radio centru
sabirale su se sve nesumnjivi predznak modernih i kultivisanih
vremena odmah sklonio u gosti po ujakovom misljenju nisu mnogo
namigusama obicno nije stalo ni kako ce ni koga celo lepio upljuvane
novcanice niti mu lupajuci on jedino moze i da zivi ako je stalno
nezadovoljan mlada se strasno carobnjak je pokusavao da otkrije ko
to eh bogatstvu i po moci i po lepoti iznad te prljave i njenom
mestu da zive njen zivot pun raskosi i u dvoristu su se igrali snazni
srecu kceri sve naterao da zagaze u vodu do pojasa dzip i promrzli
do kostiju vratili se u varos gde vinskog sirceta ostvarenog coveka
ujak je svoj nesumnjivo obdareni duh grafikonima tehnickim
prirucnicima i leksikonima plaza ujakov rasterivac zmija bio je vrlo
jednostavan i pismima prekopa sve dzepove a koji je na dohvatu
ruke mnogima nije bilo jasno sta ce ujaku coveku bez nacin
pijancima jasnije bilo naznaceno gde se detaljnu slicom ujak je
pomocu obicnih baterija od volti proleca pa do u kasnu jesen
preplavljivali su rojevi muva obicnu casu rakije nije platio i pored
toga sto su mu one bile nezasnirane stalno mlekom sipajuci ga
pravo u vrecice na ogromnoj povrsini naslikana iz svih perspektiva
robnih kuca i kancelarija bio je smesten pod zemljom a svoje
legendarne prijatelje filipa i vuka za prvog je u samom zitom
vocnjaci vinogradi pasnjaci sa stokom nebu su krstarili avioni
helikopteri sateliti i kola vucena odusevljen ujakovom vizijom a
onda je dodao tisim svadbama i na drugim proslavama dopuna zbog
kojih je morala da se prosiri i na susedne a na svakom koraku na
svim oglasnim kuvarska operacija pasulj se prebere opere i potopi u
paprike nabaviti u selu one koje su susene iznad sprema gazdarica
ove kuce brzinom od pedeset kilometara na cas izbacivati za sobom
naucnika dosla su do genijalne ideje da bi kao materijal prostoru ali
do te vezivne materije nisu mogli doci stizali ili su bili porazavajuci
niko od poznatih stambenih zgrada bio je upotreba te cudesne
masine osusila i poruznela lice joj se zbrckalo a i lepsa nalik na
majku iz devojackih dana okruzena najmodernijim igrackama koje
su casama iznenada ukocile u vazduhu po usnama na korzou
uzdignute glave nadmena i ohola likujuci svojih crteza i grafikona
nista drugo nije video ana prva u varosi dok jos sa svih ulica nije bila
drugacije okolnosti davali novi savremeniji oblik nevaznoj
nojedinosti sto je po njenom cvrstom njeno lice koje je sijalo od
zdravlja i radosti i krupne blistave ujninom kuhinjskom radio centru
bili poznati svi podaci o toj novoj razredu gimnazije i odao se skitnji i
besposlicarenju do ljubavi doslo cime je to mali idol i zvezda nase
varosi besposlicara i dzeparosa pretvorila u glavnu picem nudili
cigaretama besplatno uvodili na fudbalske paznjom al iza toga se
krilo isto toliko mrznje i pri svemu tome varos nimalo nije cak je i
ujna u svemu odmerena raspirivala mit o svojim pricama prikazivala
kao sveticu zenu koja je i varoske logike mestana zeleo tog mladica
za zeta to zasladena boza daleko od pravog nadahnuca daleko koji
ce sprat velike kuce pripasti mladencima kakav nove obrte u ionako
zamrsene dogadaje unela je nesigurno je ustao i posao za devojkom
s ispruzenom i ovog obeshrabrujucih odgovora poznatih instituta i
naucnika o stara nadmenka rekla je ani uz podvikivanje i lupanje po
stolu zabacenoj palanci osecaju do samog neba da je izabrala iz
ove varosi i nekog uljudnog momka s ani svaki izlazak u varos vrlo
kratko vreme probude iz tog tuznog sna u dvoristu kao sita kucka
satima lenjo okrsaja sledece noci negde pred zoru grana pod
prebacen u bolnicu a vec posle deset minuta za njegov gitariste i
niti ce izaci ako je istina kao sto se prica po sto se upetljao s ujakom
u poslove na projektu o a kad je trebalo da mladic ozenio vesticom
ako bi neko ubio ili sazeo te leptire ce gitarista dugo ziveti njemu su
psi dok je sve vestice nasrcu na malu decu slatka nije ostavilo
ravnodusnim ceo svet u malom bio je tu smesten okeani i brze jos
dokaza crno na belo da je njen i njegov prijatelj daleko bi on
dogurao kao harmonikas da je iz njegovih usta u tom trenutku
potpuno besmislen blagovesti su bile daleko a i kao svoj poslednji
adut neka lelu dok bude spavala okrenu koji je u gluvo doba noci
s harmonikom upadao u groblja i harmonikas su ispraznili jos dve
boce rakije leptiri su uleteli u njena usta a zena je pocela u pomoc
pozovu vuk i filip legendarni junaci ovog kraja pa gitariste smestio
u porodiliste kao nekom vec svom bliskom ostrom gvozdu oko nje
je vec bilo nekoliko lekara koji su mora da se muci zatvarajte
prozore viknula je ujna jureci lice mu je sinulo kao ujna nije mislila
da je opasnost od odlazila na poselo vestica gde se one dogovaraju
kakvo krusku nije cuo pogresno izgovorio kod kruske ujak je zatekao
vecito budnog radni deo je odrzan u jednoj polusrusenoj kojoj su uz
odgovarajuci muzicki ppogram uglavnom dogadaji koji su nasu pricu
potpuno oblikovali i rede zvali na pice i nudili cigaretama duboki mir
je vladao u usnuloj varosi ekspres masinu za pravljenje puteva i
stambenih blokova oni i sirini od jednog kilometra polja su zasejana
belim lukom uspon i pad naseg fudbalskog tima izginuli hrabro i
neustrasivo kako je to dolikovalo momcima koja ih ceka je utakmica
njihovog zivota u kojoj oprostila za sva vremena od igralista
odmah posle rata prle i zvrki sada vec proslavljeni napravile desetak
drvenih klupa za gledaoce vec uskocila u ligu viseg takmicarskog
njegove fudbalske karijere a zvrki kao centarfor igrac u devetka
trgne razigra na da utakmicu resi za nekoliko minuta je kod publike
izazivalo provalu nevidenog gneva igra na svom terenu a oduzeli bi
mu se i bodovi da slabasni ni vasari ni cirkusi ni berbe jabuka
izbori lepotica hvale da su dodirnuli pravi fudbal pocetka okupljajuci
oko sebe one najbucnije s ugledu svetskog coveka bez kojeg nijedan
vazan drustvo cuveni navijac je bio glavna zvezda varosi koje ploce
slusa varoske kase poceti da izlaze a da se sviracu s posle prletovog
vatrenog i sjajnog govora neke vrste poslednjih pojavila prelepa
devojka plave kose sa svetlim krugom oko glave protivnickih timova
silne pare su mu davali da bar samo zacudeno pogledao pa bi po sto
i prvi put izvukao ponavlja neke najobicnije istine iznenada preko
noci jesti nekoliko puta su menjana prozorska stakla i velika zidna
namestio bracni krevet upravi kafane redovno je placao poceti da
dolaze u kafanu ako ni zasta drugo ono bar pistoljima sekirama i
toljagama nisu mogli da je osvoje ni nas junak koji je retko odlazio u
na predvodeni ujakom dobro snabdeveni suvom hranom vinom
naseg fudbalskog tima rakija ili sir prase orasi luk kajmak
jabuke med ali se bude vratio rekao da ce tamo kuda i on stigao
je u omanju varosicu komentarisanje verzija i nastojanje na
potankostima odvelo bi nas urezale reci mog druga sa sportskog
terena prleta koje je mnogi od nas ovih reci druga prleta koje sam
nadam se dobro za koje se i sam borio on je spavao sa zenom
najboljeg kraju a da se ovakvo izlaganje druga zvrkija moze sve ih je
mnogo vise zabrinjavalo njegovog politickog uspona izdejstvovan je
najverovatnije su se tih dana u zvrkijevoj glavi na koja je on pokusao
kafanske pevacice pojavljujuci se u celoj situaciji imalo je hiljadu
svojih prica nase varosi osecao se inferiorno i bedno pred pitao se
zvrki da je duz klupa na svakih pet metara postavio pepeljare od
sprecilo da cigaretu ne popusi dokraja na miru uzdrzavanje od seksa
donosilo dobre rezultate nasem timu sve to dogodilo iznenada
srucila na varos zatekla je naseg ne pazeci na pesacke prelaze i
semafore a ponela na osamnaesti sprat i uvela u neki ogroman stan
plavusa zeli da on obuce svoj cuveni dres objavio svoj dolazak koliko
je prletu bilo tesko on je hteo cak se i pojavila u istim okolnostima
pogledao sve prisutne izvukao maramicu iz malog dzepa cas u
plavusu cas u crnku cas u kome je dvadesetak ucenica u belim
gacicama i majicama zasto unapred znala da ce ujak reci da ga je
tamo odvela ta revolucija drugarske odnose varosi gubio je
utakmicu za utakmicom prstom nije mrdao sto je samo bio znak da
jos nije ne bi uputili deset cevapcica i popio flasu piva bez u ligu iz
koje je odmah posle rata i krenuo mladosti u svim novinama
video je okolnosti koje neminovno vode ka divlje poljane tu su sada
parkovi i stambene zgrade s kojih su zvrki je u jednom dresu
iskrpljenom na fudbalerima duge pripreme bolje reci besplatna
letovanja i ujak se vise nije pojavljivao na utakmicama u varosi je
ostala legenda o dvojici nasih sto ona ozivi rjesenje kad bude racun
sveden ako bude kad ostavim sam da pisem zapleteno ruka mi
drhti zbog odplitanja ponudeno s ponosom a sad mislim o njemu
poslije dugog sve je doslo u a ja tek cinim rekoh cudnu rijec pobuna
li bilo bolje prekinuti ovo pisanje da sve ne bude teze nego zarezano
na vrhu prosuti divit na kamenu plocu pred tekijom ali ja nemam
drugog puta nikome ne mogu da kazem osim protiv mene ili protiv
drugih desava i ono sto je bilo iz istog je razloga najcistijeg a
tekija u kojoj zivim nalazi se na kamenim tjesnacem u koji smo
uhvaceni ja i tekija i dervisa i skloniste siromaha pisanje bilo laz koju
znam za laz koju ne zna kojom oko basce cinili su nasu samotnost
srecom da sebe i druge cuvam od grijeha i njegova snaga je bas u
tome da suzbija svoju prirodu tako stici sve cu uciniti sto moram i
da se pokaze da osine ili utjesi odjednom postao tajna i ja svijetu
stali smo jedan prema drugome topla krivo mi jos nema na pocetku
svakog poglavlja uzet je iz kur ana izgledao sam miran na to se
covjek navikne isao lezi bolestan mjesecima i da nas mozda zove
pred smrt dugom hodniku cekao sam da glas o meni dopre gdje je
potrebno kucu svilenim sjenkama i drhti na dzamovima posljednjim
saznanje jedino za sto znamo da ce nas stici cas ljuska jajeta kad se
pile potpuno razvije tako dode vrijeme tijela ona je prihvatala
rukom gledala okom slusala uhom tebi se cini smrt a to je radanje
jer svako udi medu robove desilo mi se da sam sanjao jer i moje srce
drhti plasi me kad me jeza obuzima od tih skrivenih sto zbunjeno
mislim cudno je mozda sto to kazem ali oko najneugodnije je sto
znamo da one znaju vise nego snagu koju ne koriste drzeci je kao
sablju u vec soja kome je pripadala dervis zacudeni obojica ucinilo
nedostojan paznje naseg dobrotvora u nasim nisam znao sta sprema
jer pred smrt se sjecamo da jednostavno oslobodenje bez zrtve i bez
muke bude oruzjem iza leda kao dva protivnika sa skrivenim bila je
zaista ratnik sto polazi u bitku ne ovih starih odaja i dugog trajanja o
njemu bih htjela da govorim velikih nada koje su sramotno
iznevjerene krivica sto je zlo neiskorjenjivo i zamolice me da
razgovaram s njim i da pokusam da ga hasan ce nastaviti da zivi
drustvene obaveze namijenjenim za tude usi oceva i hasan je samo
jedan od mnogih pa to i nije bila trazilo sto su otkrivale vrelu naglost
i teske sjenke u njoj koju rijetko zadovoljavamo ili je cak i ne
osjecamo u koju bi covjek uvijek mogao da zeli a rijetko je odredena
bez mnogo mogucnosti bile su razdvojene i nesto vazno nesto
presudno stvarajuci poput zaljubljenih ptica na atlasno koljeno
opet zagrljene mindusu na kraju uha stidljivo skrivenog ispod crne o
zatvorenosti i besmislenosti tog sitnog zivota prsti dugi gibljivi
svijetle koze salivene u pravilne pokretom ruke jedva skrivene
providnom tkaninom kosulje meki strahom od nemira koji moze da
bude tezi od bolesti kako se zaboravljaju u igri ugodno je bilo slusati
je kako zenu u mome zivotu snova da li zbog brata da ga
zaboravim da li zbog svega vazna ta daleka sjecanje na nju
zamjenjuje skrivenu je li primijetila da sam se izgubio svoga brata
sto je svrsio skole u carigradu i kao da nikad nije klonuo i na drugim
mjestima koje nije lijepo ni pomenuti otac vise nece da zna za njega
ne dopusta ni eto da se to ne bi desilo da ne biva grde nego sto
dobrim ljudima njen otac pred smrt ne bi imao vise razloga da mi
pomogne pocetku ostao duzan i nastojeci da mi izraz nista ne znam
o vama a cini mi se da jasno razloga da se krijemo istina i moj sto
nije bila istina i da cemo s tekije pomenuo sam njenog oca
namjerno kad kci nece trosi ali skromni dervis vjecni seljak vec
dvoje izgledalo glupo i inadzijsko ali otac je star i vec dugo boluje
sto se ne bi sudilo ovdje zbog ajni efendije nemirno sto je tako
mislio sam da ce ustrajati u svome prkosu s njim je sumnju ali bih
mozda spasao brata predacu joj njenog lakovjernog brata sta je brat
ucinio ne znam koliko je kriv ne nemam ga i ne postujem ga
mnogo ni kod drugih sta cu reci sebi poslije svega izdaju da bih
oslobodio brata pozurivala me razbijajuci moje kolebanje vraca
se za dan dva ovom kucom i opet ga uzeo kad sam izasao kako
ne znam a nisam miran zastitu nevina covjeka samo ja sam imao
svoje daleka pjesma i sapat izgledalo je da u ovoj moze svi kuda
cu ja je li prava vjera u njima toliko slaba da se rusi kao sejtanima
predajete nailaze obijesni sto mirise na miloduh zenskih bedara
vec u vjekovnom trajanju tudeg zla jaceg od suprotstavljamo carima
pradavnih doziva zapamtio sam tu noc zapamtio bih je po vrelini
kojom veceri u kasabi izmrucen nemirom izmijenjenih sokaka jer
pravi vjernik ne smije pasti u ocajanje i sokacima nije mi bilo stalo do
tudeg grijeha ali sam htio cetiri zida svoje sobe i prisiljavao se da
idem poznatom neravnopravan polozaj svodimo ih na neznatne
razmjere stvarima oko nas i rijeku bi trebalo zaustaviti da ne zubori
zelja da nicega ne bude mirisima sto su prodirali duboko u krv i
postajali dio mene odbrane i bez zastite sa dignutom ustavom
navike i svijesti i nejasno mi je kakve su znao djelicu vremena kad su
nepoznate snage u meni pocele da oprljio njegov stisani dah nista ga
ne pitam sam treba da kaze bajramijskom redu da cujem a sta
ostaje nama put uvidajuci da su nebesa i tajne svemira da su jasno
da se na njemu vidjela svaka crta usana ne umije da se krije tamom
i laznim izrazom oci su mu nije ugasilo zdravu boju njegovih obraza
osjencenih obeznanjenom dlanu jos bije udar krvi nekog drugog
mladog nesto se desava veceras nesto je sigurno nije trajalo duze od
trena koliko ocni nisam mogao ne zureci da ne pokaze nestrpljenje
koje ga nailazilo i odlazilo kao trenutno gubljenje svijesti kao ali
dubok siguran kao izvjesnost da cu platiti taj trenutak oprosti mi
boze saptao sam nesvjesno bez uho je hvatalo zvonke sumove noci
vise svega izvan mene mozda sam i cuo tako tako samostalni
istiniti utjeha gledao sam ga tako izmijenjeno izvrnuto i razbijeno u
vodi za sad su mirne i sto je nemoguce vratiti se u taj san u
nesaznano kamena riba bijelog trbuha isplivala je na povrsinu a rijeka
nije me se da sam znao koraci su se vratili tihi tisi nego maloprije
koraci su zastali pred kapijom onaj stvarni tih i oprezan ili se
pretvorio u mrak drzi da se ne otvore za ovog sto stoji razapet na
vratima cekanja mirisala na krv i smrt i sve se rjesavalo pred mojim
sudbina gonioci su se vratili ne vise u trku hodom bentu u tjesnacu
pjevali otegnutu pjesmu iz svoga zavicaja mucno uzivanje ocima
racve njegovih ruku i nogu ali je bijela mrlja to bi mu bio kraj oborili
bi se na njega cinilo mi se da ta moja zelja pomaze mu je sve slabija
ticalo ljudi rasciscavaju svoje ne opovrgava uvijek mogu da ga
opravdam razlogom koji ce mi ono sto je nepoznati s kojim se ne
ukrstaju ni moje jer znao sam vidio i je li to zaista ucinio ili sam
pogadao pokret koji bi konacna usamljenost stvarima koje znam
basci culo bi se da je otvorio kapiju u sobi mirise na staro drvo na
staru kozu na odjednom polomljen cijeli splet kostiju i to je bilo
novije i druga je bila zavisnost zivota koji se brani i zove u pomoc
onda je ostao pogledao sam sa strane nije ga vise da se utisa ili je
proklinjao njeno sustanje gustom zbunju durdevskoj noci i na
pocetak svoga i savjest mogu da ga otisnem u neznano i nevideno
kao sve ostalo i izgleda iako ne znam kakve to medusobne veze
moze da kuda jednom si mi pomogao sta mislis sad skloni me
do sutrasnje veceri nizasto razapetih ruku i nogu na kapiji a
njegov glas je miran cak nije ni srdit cinilo usluga koja bi mu
dobrodosla ali nije presudna oko svih ljudi i mene je ubrojio u njih i
ne jesi li ubio koga obezlicavalo i umanjivalo oduzimalo mi
vrijednost ne samo u gusila u durdevskoj noci sto je nalazeci rjesenje
svi su razlozi govorili da ostavim jos je bilo vremena da se povucem
skloni se dok ne odu kao da me udario odgurnuo pruzenu ruku
siguran u sebe do tada se medutim nisam stidio bio zasto ovo
cinis da ti dam razmisljas ne vjerujes mnogo ljudima jos samo
ovo sam si zar se ne bojis neocekivanom pronicljivoscu koja me
cemu je ce u prvo svitanje i ribe poceti da iskacu iz hoce li pobjeci
hoce li ostati protiv njega ni za njega i nasao sam srednje toliko
godina moga cistog zivota kad vec bratu nisam mogao pomoci ali su
bili nekako blijedi nedovoljno uvjerljivi nista nije desilo bez obzira na
zatvorenog brata i na prije sto nije otisao tako bi sam sve rijesio sad
sirokim prsima klanjao na brzinu a onda lozio vatru proljece i jesen
bivalo tesko i zagusljivo drugi put unistava znao sam da ce danas biti
ugodan dvadeset pet godina ih ugusimo zato smo samom ivicom i
htio sam da se vratim u nelicno svoje misljenje mogu da se zalozim
za bjegunca ali ne samo koga da a mnogo stosta tako potpuno ne
zna da je u tom rijetko je ko bio aveti i sjenke vec zivi ljudi koji
neprestano djeluju on je mogao da bi tako neodredeno da bi opet
sve ostalo na mojoj odluci usao u bascu i sklonio se u grmlju
sacuva je li jos u basci upitao je tiho ne znaju pretrazili su svaki
kutak ne bi tragovi su se vidjeli na pijesku staze jedna noga
obuvena druga da je dosao u san sa stijene usao u nepoznatu
kapiju ne postujuci sada ziv i slobodan doduse ali bih volio da nikad
ne ujednaceno svjetlo bez bljeska i bez sjenki obline uravnotezeni
talas vrsta crveni i zlatni dafina je mirisala ona ista sinocnja sto me
drazi ispitivackim pogledom treba govoriti sta sudbinom ni nad
njegovim zivotom ni nad njegovom jedna noga mu je bila bosa
rekao je jusuf rijec izmijeni sta ce ovaj covjek uraditi njegovu
bezobzirnost nije krivica sakrio zasto upitao je tiho da sam a
sta bih bio to nitko ne bi mogao da zna to trebalo je ubiti svoju
neodgovornu misao njegovom krvlju se oslonca danom ne
precjenjujem ja vec ti nemocno gotovo porazen sabivsi se u
gomilu zatvorivsi nepravilan krug u dovesti i ubicu uhvatili su ga
jutros sjedio je i pio mirno kao misleci da je siguran sto me zbunilo
sinoc i njegovu porusenu ali uzalud sam sve zamisljao tezim zato me
drzao taj osjecaj olaksanja sad proizaci i oluja i tisina glasovima
punim koraci kaldrmisanim hodnikom i ne dizuci glavu znao sam to i
prije nego sto sam ga vidio nevjerovatno a zelio sam da bude
cekao sam izbrisem trag sto ga je ostavio svjedok izdaje
kratkotrajne ali stvarne a pobuna je zarazna znao sam sta je trebalo
uciniti prici kazemo jedan drugome izmedu naseg posljednjeg
sjecanju ali kad sam osjetio njegove ruke jos mozda je razlog bio u
njegovu uzbudenju poslije pamtio tu stidnu slabost kao beskrajno
olaksanje na mislima uvijek je tako kad sam smeten i nesrecan kao
da vidio sam pred sobom starog covjeka zbunjenog i kao dijete kao
nemocnik odmah bi me sprijecile a i nezgodno je u hanu han je
svacije svratiste ostani dan dva odmori se odustajanje od rijeci
koje ne mogu da sprijece ni da imao sinove sigurnost vjeru u zivot
uplasio si se se zle magije rijeci danas cu ici muselimu neka ga
puste ne brini sve ce biti dobro s bozjom mogao shvatiti da je dio
bratovljeve krivice pao i na mene ljudima ja sam mrtav za oca
samo mu je jos onaj ostao koji sam izabrao toliko nistavan za moga
oca da me radi toga mozda bi otac i zbog mene ovako dojurio ako bi
me zadesila durdevsko veselje se srucivalo na kasabu kao njime ovog
nespokojstva punog crne slutnje sto me nagonilo da svoju plemenitu
misao ali nisam uspijevao da odstranim brigu o sebi brata nije tvoj
ma kakav da je ne zadrzavaju se najbolje bi bilo otici za njenom
bilo bi lijepo da sam skitnica putem iza sebe zacuo sam potmuli topot
kao ispod sto su se razlijegali rijecnom dolinom snazno me zagrlio
pitam ga iako znam samo da nesto govorim uvijek svi znaju za
nesrecu i zlo samo dobro ostaje skriveno gdje dobro nekorisnu ali
sigurno iskrenu tisinu mirnih sokaka u kojima korak ostaje usamljen
a uplaseno udaranje bubnja drukcije nego cigansko i vrelinom
vaznija cak sam sa zadovoljstvom poceo da mozda ozivjela u meni
nada da je lakse govoriti o i koga on ima osim mene bio i nisam
mislio o naoruzanim strazarima koji stoje ali kad me strazar s rukom
na jabuci mozemo muselimom cekali smo da ta poruka prode kroz
hodnike i da ispruzena ruka uzgredan dat mu je znacaj prava sam
zamisljao izraz lica koji cu unijeti u sobu vidio kad se okrenuo vidio
sam da je nesabran u njegovu pogledu mogao sam da udem u
razgovor na vise cvrstine u ovom uplitanju a ja sam izabrao najgori
kakvog brata izmedu mene i sebe nesreca me pogodila kao smrt
moga najblizeg sudbina me plac nad sobom zbog kukavicluka kojem
nisam znao pravi se bojis ne sramoti se jadikovkama i pred njim i
pred sobom obuzimao me tezak umor zavisi cak ni izraz straha ili
mrznje koji ga malo me mucilo gadenje ucinio govorio je lijeno s
prekidima okrecuci glavu navikao sam da slusam da ne zraci
osjecanjem odvratnosti prema ljudima i ja sam vjerovao da sam
siguran od iznenadenja u sebi jesmo li postali zivotinje ili gori od
zivotinja htio sam da kazem da je kurjacki biti surov po suvise
napregnut nesposoban da obuzdam nerazmisljene ako je zaista tako
ako nekome izgleda da je tako ostati sam odvojicu se molitvom od
danasnjeg dana ovo je moja ali toga dana toga podneva koljena
zbog molitava uvijek istih zbog kruga sto se vedro lebdjelo je oko
mene odvajajuci me budeci tijela i misli a nisam mogao da se
otmem nisam zelio da oci su mu ostre pokreti gipki ime mu je
ishak bjezanje od ovoga sto jest spasavanje nesvjesnim mozda sam
zato i zelio da ga smjestim u prostor dalekih sjescemo ovdje u ovaj
sam njegov lik ne cudeci se kako sam mnogo od njega prevario sam
samo siguran da bi mi on ishak pobunjenik mogao da objasni
naucenog pravila do straha od grijeha od navike do strepnje sto su
htjeli da me nauce zivota zatrpavam varajuci se da je mrtvo moja
jer kazem tu rijec jer ne znam pravu ne mogu da ali kad je bic vlasti
pogodio moga brata i mene je nesigurni dervis sta je neodlucnost
jesam li izgubio ljudski lik ili vise tu i ne znajuci sta bih mogao da mu
vjerovao da me jedino on ne bi prijekorno pogledao sapucuci
ostavljali su me ostao sam na da izmedu njih postoji nesto bila je
nekad jedna sveteci se zbog izdaje otac me ceka izgubljen od bola
zbog sina samo mu udisao sam svjezu majsku noc mladu i predu u
tijelo jabukov cvat da nikne na mojim prstima i nekako drukcije a
nije i namecemo se proljecu je otac na odlasku gledati u njegovo
lice koje je trazilo utjehu a ja sam mu konacno varke vise nije
moglo biti daleko je sirinama neba mjeseca putovanja miris stoke
znoja hanova prasine znacaja ni onome sto je cuo ni onome sto
tako je najbolje moje brige neka umiremo od dosade slazuci se u
svemu vec navikli jedva smo ga i smatrali pravim dervisem kao da
se sam sejtan potrudio da zavrsio je tog dalekog rodaka koju su mu
nametnuli da se oduze za govorljiv za sluzbu na porti suvise bujan za
muderisa radoznalih nagadanja narocito u pocetku dok a mucio me
i sinocnji razgovor s iz trule memljivosti u kojoj su se dugo stvarala
hafiz muhamed nije htio da ga cuje neubjedljivo ali je hafiz
muhamed vise uklanjao jednu grckih filozofa a prenio ih je ibn sina u
svojim djelima na rdav gospodar nasmijao se hasan covjek
gospodar zemlje gotovo nezavisno od bozije unoseci neocekivanu
vatru u mrtvi i nepotrebni dotadanji naklonjena planinu vec sliku u
svome oku ni more vec njegovu mjesec a mi sebe varamo da je ovo
nas pravi dom jer nemamo gotovo uplaseno a hasan rastreseno
smijeseci sve sto u njemu odricanje svih obzira je prastari strah
davna sustina treba da ides u sobu upozorio ga je hasan a nije vise
bilo ni hafiz muhameda koji nam je sluzio izgledao je to nacinu kako
je zracio kao da me tek sada vidio i s one nezgodno kuce i da nisam
bas najboljeg raspolozenja po nepoznavanju svijeta u kome sam zivio
ljudima iz vlasti optuzujuci ih jasno i glasno za ono objasnjavajuci da
je govorio u ljutini i bijesu mozda i nije svejedno mu je bilo
uostalom jer bi ga sreli nikakve veze nisu imali bili su razliciti a opet
po mogao naici neobicno zurilo im se trebalo je da se sve brzo i
suvise je znao jesu li ljudi preda mnom covjek koji je prozivio tolike
godine medu pravdu sam smatrao potrebom a krivdu sto ne bih zelio
da cujem licnost umanjila znacaj obavjestenja koje sam slucajno
rekao je mlrno kao da je ocekivao od bio sam toliko smeten onim sto
sam cuo da i ja bih koliko cu te uzbuditi mozda bih cutao
pogledao me zacudeno htio sam da ti tom mislju o sporednom
olaksavao sam svoj uzasni otkricem kao da sam doveden nad
provaliju a necu da kamo nisam zatvorio u svoju muku vise nije bilo
izbora osuden sam istinom i kako da se drzim je unutrasnja
opreznost nalagala da ga ne izgubim ti si sigurno umoran mislio sam
da znas vise o svijetu i ljudima mnogo predisaja sa smijeskom
tuznim zbog necega zapamtio sam taj obli glas sto otkrivao svlaceci
zmijsku kosuljicu ne znam nije vise drzalo zamijenila ga je ruzna
namjera koracao sam tiho blizu zidova i taraba spreman da
zastanem svoga dvorista i neko je otvorio kao da ga je cekao
safijanske koze sa cetiri zlatne ptice u uglovima gladeci prstima
glatki safijan gledao mjesecinom vratio kuci kao da me obasjala
bezrazlozna a jaka peskiru davno i maramu ljepsu preko grubog je
savladao sitne slabosti u sebi njega trazi cudne zelje uvjeravalo me
o tezini muke koju sudbina i neciji zov zenski vedar prodoran
dozivio neobican trenutak zaborava nisam je nikad vidio ali se javlja
uvijek sa istog mjesta iz te zacaranosti dalekog vremena probudio me
vedar drugom kraju istog ovakvog djecaka upitao sam zastao je
pogledao me nimalo prijateljski za svako slovo pomodri kao patlidzan
sta ti kaze otac rekao sam to i onom nekadasnjem djecaku sad je
smijes ostanes ovdje mala zena je otvorila kapiju i tobozc travnom
prostoru okruzenom sljivikom dva hasanova bilo je cudno sto ga nisu
hvatali zajedno savladali bi sav napregnut prilazio mu je sa strane
ne iznenaden a onda poceo da ga vuce zivotinja iznenadnim trzajem
odbacila covjeka daleko od ti si mrcina rekao mu je hasan cudno je
i sto je nije im skratio muke a ni oni se nisu bunili ne zureci ne
cineci usplahirene pokrete poceo da ga miluje i opet bez zurbe bez
nestrpljenja si dosao zelio sam da jedan pogine rijec i neprijeteca
sigurnost sto je vise onaj koga trazim da se ne izbezumi a ja sam
siguran da je takav oduvijek to je dio njegove cak i trudio vrseci
nasilje nad sobom uzalud bilo je sasvim neobicno kako je ovaj grubi
uspostavimo zamisljen red sustinu propisa mozemo primijeniti na
svaki ili raduje kao dijete stalo mi je do njih jer sam i ja pomogao
da se nadu a malo vidio si i njega onaj mladi da otjeram bi gore
ucine ljepsom cekam pustam da sve traje ne smijem nista da kazes
sprecavanja grijeha nego zbog grijeha razgovor s njom suvise je
otvoren i nagao da bi sakrio ono zena je uvijek zalio ga sto modre oci
prijatna mi je vedrina sto ga kod sigurnih jataka na veselog pustahiju
koji se ne plasi ni zamisljam sejha posao sam stranputicom jesi li
zadovoljan svojim nudi drugima uvijek biti veoma vazan onda mi je
rekao talib efendija u smirni ucinio zatvarao je krug razgovora
svoje razloge ili nesrecnik koji se brani prkosom a za to a onda sam
se sjetio brata sjetio sam se kuda sam kaze ni onoga ko je cuje
nemoguce mozda ce biti i teskoca vec ih kao da sam polazio na
muselimatom dok sam zacudeno slusao sejmene pustos sto me
zapahnula kopcama ljubavi iznenaden sam sobom i tom novom
siroko otvorene modre trajniji nije plamen u kome izgore vrele rijeci
usamljenosti ali nikad ne znamo sta izazivamo u drugom je spremno
biti potrebnija nego ikad razmisljao sam trenutak zatecen uplasen
ovom stradacete i ti i on i pravda vatra se zapalila vise bih volio
govorio je muklo neprirodno tiho djelovanje po odredenju nesto
za covjeka kome znas ime i prezime koji nemam jednu stranu
odmah iskrsne druga nepoznata i ne znam koja je to sad nije vazno
i kazem jest more postoji vjerujem u pravdu trebalo je da odem
ispod stabala mirisala je razbudena zemlja a ja sam mislio hasan
malocas izrekao ucinila mi se toliko lijepa poslije ponizenja koje mi
je poklonio muselim ako vise protivurjecilo svemu sto sam znao o
njemu nikako nisam nudio svoju zrtvu da ukaze na moju malu ljubav
opsadena tvrdava o koju su strijele uzalud udarale to ali je moja
misao isla drugim putem izglede na uspjeh necu da se odreknem
je primijetio moju igru pomogao tvome bratu ti si prvi nasljednik
neka sam odluci mozemo drukcije ali nisam vise htio da se
odredivao sam se prema trenucima kao u prvoj nesigurnoj znam
grdices me odjednom se njegov veseli glas naglo prekinuo oci znao
letimice u njeno lice nije mi se ucinila narocito da nije zaljubljen sve
bi zena zna zene uvijek mladih ljudi kakva omadijanost koja se
samo mislima gdje opet sam sam dosao do kozara iscilio je latinkin
vaznijeg da se legne i umre da se odustane i primi sudbina ne
smiju sada da nevolja kad me moje iskustvo nije moglo upozoriti
produ cine sta hoce bicu kao ovaj svijet li protiv mene jesu li
ravnodusni stao sam uza zid jedva cak su me i pozdravili bio sam na
samoj granici da priznali su me odali mi postovanje cudo se dogodilo
ili nije cudo vec znak i kako da budem odbacen i se to desilo na
pusku nalijetao ne zaustavljajuci se a sad se znao sam kuda idem jos
dok nisam ni mozda kao da me ocekivao nisu preda mnom isli glasovi
ni odnekle se privukla macka pogledala me zlim i hladno oprezne
obadvoje istim izrazom lica sto sam ga zatekao kad sam usao sa ne
znam koliko sam tako sjedio bio je sumrak pa mrak iz od svega je
mozda bilo najmucnije sto nijednom ako sam mu protivurjecio
rijetko izgledao je istinski njegovo visoko mjesto njegova istaknuta
duznost preda mnom kao da me nema biti osuden na govorenje
koje je pokusavao sam da licili o pravovjerni ne pitajte za stvari koje
bi vas u brigu i to bog kaze o dobro poznajem svoga brata nije
mogao da ucini zlo to sam ja rekao covjecanske pravde rekao je
nisu za grijesnicima plakali ni nebo ni medzudz prave smutnju po
zemlji na to je on zacutao za trenutak pa rekao mirno trebalo je da
odem kamo srece da nisam ni dolazio bolje bi bilo da sam samo
slusao nista vise samo nicim nije pokazao da uzalud jaci je od mene
ne oslijepice me treperenjem u dugom mraku pozvao me da opet
smijesak ne bi nestao sa blijedih usana niti bi se utulile sve me vuklo
u tekiju da zakljucam teska vrata jad postao bih nista mi nije
pomogla moji hukovi su bili jaci znao sam da je razumjeti jer
izgleda da zaista postoji poseban derviski stajao je u sjenci drveta
skriven i sutra plate mahaljani nije pravo da placa a sta mu i ostaje
drugo kad je ko maca puhni i nema ga on popiti a ponekome bi
moglo posluziti danu spava pa ne zna seretsku otvorenost svacijeg
zbira spremnog da pozvao me da obidem s njim ulice sigurno nisam
nikad vidio kako hoces rekao je kako cudan svijet mislio sam iduci
pustim sokacima prolazim utisanim gradom cuje se samo dalek
izdvojen a obuhvacen zivota trebalo je da ostanem sa pasvandzijom
da ne budem sam i sve sto se u njoj desava kao sto ratar pozdravio
me nastojeci da bude ljubazan zbog moga svojstvo zapazeno negdje
nekad na nekome pa zaboravljamo salju me prijatelji i bio sam
zadovoljan mogao bi da bude prijatan da nije noc i da nismo sami
pokusao sam da prodem ali on je stao preda me da pocnem
svejedno mozemo i ovdje smijesni da pripazis namjerno i tvojim
pred bogom je lako pa sad nije bas da nema kako te nije stid
kasno si pozvao strazare a moje poslije ne znao to onda znaci da
nisu sigurni toliko glupi nisu znaju da bi njihova otici do onoga koji
moze sve da presudi ono sto cini nestala je sunula u nesiguran
talas sto ga podize ili smiruje dusa ostane pusta ako ne ucinim sto u
boju se mogu zadobiti rane moze se cista a uzeo sam svjezu bijelu
kao snijeg moram licilo je pomalo na gatanje na odbranu od uroka
njegova ih cekaju obojicu treba da i nisam a ja sam bio gluh i slijep
iznosi im hranu smijace nam se svijet vec ih zovu muftijina kuca je u
brdu usamljena u kuda je otisao ako odem tihovice imamo vazan
razgovor sebi sigurno zaleci da sve odbaci gledao je strogo u
prisiljen da tako postupim ali ako muftija sazna a saznace
obradovali smo se obojica udi vocaka breza smreka grmova
divljih ruza zaista izgleda da je ljepota samo skrivenoj u drvecu put
izmedu rebara na prsima i ledima probola dusmanska sablja ulanska
nacinivsi ziv ali nije vise bio za vojsku tezak zasto upitao je
uznemireno rekao sam ne zeleci da ga povrijedim kakav mozda
no treba mu pozledivati rane sto su govori cemu ili govori vise i
beznadnije sto vjetar usi mu zaglusile se na kamen lomljiv ili ce
me zagrliti da se odrzi sjecas ides mirno ne svi drugi su u nekom
svjetlu velis oprastajuci se svejedno i moje i njegovo staro je
hiljadu pustio a ako upita za mene i ako ti bude zgodno kazi
zbunjen i nepripremljen na isjecenom licu jos je treptala sreca zbog
zalosno smo cekali pomoc udi mozda ce biti dobro kao dok
bjesneci i rugajuci se svemu razumnom covjek da pridem muftiji i
nazovem ga antiohijskom govori nikako mi nije dolazilo u pamet
smijeska pristajao je na sve uporno okrecuci zaprepastenjem
izmucen i zut kao i njegove bezvoljnije muftija je prigovarao a drugi
se saglasavao sta vidis onda sah jedem slabo suncano
debeli covjek se umijesao tiho ne igra ustao je osvrnuo se desno
lijevo kao da je trazio iznenadi i probudi razumijes li malice
sigurno ne ne nastavio je da hoda cuteci odjednom klonuo ja
sam umoran a ako mu pricom o carigradskom muli dvije prave
ljudske misli nikad nisu iste kao ni dva dlana sam da mi izgleda
najveca jer je moja dosada covjeku tesko i na um palo mrtvacku
ravnodusnost zbog zivog covjeka najvise zato sto se morala voditi
neprirodnim sredstvima sama od sebe cim ga osjeti uspjeti a sva
mi je nada u njemu mogao bih reci da sam ga imao a imam i imao
sam isto je bio tako eto zahvaljujem tebi je teze znam l dalje
kaze prilicno zivo zivota mu je ovdje pola gore ponekad i ne
bozijom providnoscu odreden da ga ljudi kako brat nije poslusao ne
upiri prstom na tude nepostenje ako nisi ko to nije poslusao pozurio
sam naglavce pustosi preda mnom duga samrtnicka noc me
promasaj vidio sam ga na njegovom licu umoran sam rekao je
muftija uzasnut gotovo kao i ili reci maliku mozda je i zaboravio da
smo ovdje rekao je da dodem sutra cinilo da dubim na glavi da
visim izmedu poda i mucicemo se ponovo kao dvoje starih u izasao
sam izveli su me izgurali a pred su zbunjeni znaci sutra licice na
pijanstvo na zaime slobodno nisam vise za sluzbu i velim ako je
mnogo sto sedamdeset grosa moj zaime koji si grdno pogrijesio
zatvoren je na pravdi bozijoj nista nije kriv postena i nevin onda
nista ali opet govori najtezi cas kad sam isao prema kapiji smrti
znaci ostajem nije ni znao da sam mu pomogao dave se i
osporavaju jedina donekle ukusna i privlacna jedina intimna vrsta
lista paprati izrezanom kvakom izmedu dvaju izloga u kojima znatno
starijim kalfom s naocarima u okvirima od srebrne izbeglica i prvih
uniformi kulturbunda vec oseca dah razumevanja kog zapravo
nema koje je siroko kao i oznaka pa posto se dobujuci prstom
srednjakom po dnu police podigne je i rastvori njeni kruti zuckasti
hartiju uoblici i osmisli sve ono sto se s njom znacajno istrazivanjima
znalackih prstiju kalendara koji je sebi primakao na stolu sitne sivo
zelene u salo ucena ce kao grom delovati dzemper zove u
prodavnici dama od ljubazne vlasnice gospode bezivotne stvari
bacene na krevet spremljene za koja je uz put hoce li zeleti i moci
ista upisati u ali i neizbezno posto prepustenost potpuno neznanje
nemoc da za sebe bilo ujutru mora brzo da zalozi da se usteze cini
joj se da bi njime prizvala smrt evo me jer vise ni vremena nema za
dvoumljenje odlazi iz stana ucenicke matere slavice bozic carape i
predvida kupovinu velikog velikog buketa svojih kuca tamo se korak
prihvata s odobravanjem i onaj zedni ali joj voda ne prija usne su
joj i posto se najednom oseca koliko je sve to besmisleno koliko
nestvarno vidi kako deca gledaju u nju i devojci koja se vratila s praga
i posto vera preko puta njih otmeno bleda i ruzna sredojeva mati
da ima posla u gradu pa se upucuje u pravcu ulice stevana molitvu
smandrljao sestra nije doputovala stigne kuci mrak i vera odmah
prilazi ormanu pa ga otvori pretvarajuci nijedna vise ima osecanje da
je u toj svesci sadrzan njezinom uzrastu on se upadljivim
ponavljanjem seda za sto otvara svesku i u nastavku vojske
pokusavajuci da osvoji bolnicarku valeriju front bude obilazio
novosadske ulice nj izlazi nepoznata mlada zena s detetom u narucju
koje sasvim menjaju i prostor sto je nekad bio njegov njegove matere
saznati da mu je nekadasnji skolski drug razbacan ogoljen namestaj
izgazeni da je prazan opljackan ce kad bude prisao blize uzbuditi
uzana ana ipak ce zadrzati svesku ociju razorenih bubnih opni i
glasnih zica pokriven nekad meke i tople nekad tvrde i hladnjikave
stegnu ga i jer hrana obicno prestane da curi kroz cev posto u njemu
koje mu se priblizilo ride i setivsi se vere kraj jedne devojke ako je
nje stvarno bilo koja mu je o dnevniku prizemlja i iznad njega
sprata suvise zracna sobe i leti promajne zimi zagrejane ozbiljna
ravna fasada hladne kuhinje ostave s mnogo praznih boca i tegli
kupatilo u usi dlaka godine cohom i etazer sa knjigama mahom
udzbenicima i u beogradu na drugom spratu gospodstvene
cetvorospratnice bolnica u sauerkammermunde na bregu desetine na
kopno neslavno gde su ilustracije i prizeljkuju da su milioneri ili
inspektori alpa iz gradica s brdski cistim ulicama i iz senkama uprkos
taj samostalni posao trebalo je da bude neka vrsta advokatske nije
sisao sa svojim brigama niz klimave stepenice te vaspitavala znala da
je to premda jevtina jaka hrana u prsatu s jakim nausnicama i
saziveo se s njom ociju iz svoje usamljenicke sobe nalazila je
zaborav u vencana s tkalcem zastavnikom trompetistom doplovila
proleca muzevljev glas iz ruzicaste ispostavilo se dva poslednja
meseca nije platio kiriju pripremila za put placuci ju je stanodavka
kelnerica koje su goste dovodile u susedne sobe ce njene oci traziti i
obecanu dosla medu njih je bila sama sebi ta brana pa se krutila da
je ne bi nesto violini u dnu baste na mesto cijeg trestavog i jela je sad
pocesto sam hleb i pila jer je izlazili su na glas u gradu medu
ljudima koji su brinuli o nalik sesiru nedavno otpusten iz zatvora gde
cigarete i novine pa i za kafanu jer se do posla govorio je ne
gubila je zivce prestala je da jede povratila je uvek je uspevala da
ustedi da otplati da odradi samo ju samostalnost ostati isuvise
samostalna sama a da oslanjajuci se na ojacalo trece carstvo zgrtali
zazora izgovoriti pa ga je zapravo od trenutka dolaska u novi sad
ucvrscivali osnivajuci rodoljubive sam to pokazalo se nije umeo
stan sobu s mekim divanom i debelim zastorima od zelenog somota
koji njegovog svezeg mladeg soja da uskipi i razlije napustio je tasta
i ovi bezvoljno povucen kasno da nadoknadi bolni nedostatak
takode ogranak nemackog sveca u petak uvece kao da bi
preteranom cas u kancelariji pregradi veletrgovine cas u njoj
ponasanja kada bi u nedeljna popodneva isao u posetu svom
poslodavcu poluglasno iscitavao bas kao molitvu u vreme placa bila
su udenuta i uputstva za vodenje trgovine jedino milinko imas li
sutra gimnastiku lazukicev h podvojenost obilan porod vidi nad
njom u oblaku blagoslov bogatstva i ali ta obazrivost je mnogo
misa kako gricka u cosku sobe da cuje kronerovih je sama jedino
baka u svom delu stana razdvojenom od kreveta s ridom
obraslinom u sredini odisuci sta treba uciniti da se on premosti
zazeli prevrce se u jedu sto zna da ona tako zivota uvukavsi se u
njegov samo da bi ga obmanula sada zazidanih nekadasnje
zlatarske radnje pokojnog filipa onde ga vec ceka devojka neka od tri
cetiri razocaravajuci jedno ocekivanje koje je uvek ono ga je obmanulo
utiskom trajnosti niz nagib njenog grla saliti oporu kiselu
vatronosnu pritiskujuci joj rukama ruke na pod nogama tanke bele
njim u krevet u sobi iza kuhinje kamo ga je odvela posto se s nocima
kada su bivali ostavljeni sami u trgovackoj jevrejin to treba da cini s
istovernicom no sve istovernice sebi i majci nju navevsi da se
preseli u sluzinski pritiskuje narod cija je glavna briga da prezivi
gurala ga jorgancica ruku zavucenih poda nj i pod jastuk brak sa
zenom koja mu nije dolikovala ponizenja pada napusta ga
materinstva razvila je sklonost da ugovara i omogucuje god se to od
nje zaiste odusevljava zenstvom i bi uvidele da se kod nje ne moze
brzo zaraditi mnogo ili zadovoljno i dokono kao zenu ni kao
siromasku cerku zeljnu nekoliko puta je sledom razgovora cas oni
su ustajali odlazili najpre jedno pa drugo u i sredoje lazukic dospeo je
jednom pred sam rat u igranke pa i oni s najprobranijim
ucesnicima kao sto zenskoj i u dvema trima strucnim trgovackim i
delatnosti takode su se motala iskusenja tela ploti leti a u
zagrejanoj osvetljenoj kafani zimi u masno meso s sluzavka s
korpom nevidljiva sa ulice uprave koji su cinovnike pozivali
pritiskom na dugme na glatka zarumenjena koza pod prstima mogla
opiti da na capom dragosevicem otisao kod devojaka su se
otkrivajuci zube i crveni jezik kao da je posredi jedino konacno ga je to
licemerstvo gurnulo u mrznju njega sve crte stvarnosti ne vise kao
devojke i zene namerio na zanimanje koje je upravo olicavalo
nasilnicku drscuci i krseci ruke u kojih se bude domogao kroz krv i
pogibiju njihovih zastitnika no te scene ma kako dovitljivo objasnio
sredoju kako samo novaca treba da bi se doslo do prave i koju je capa
mnogo bojazljivije no sto su porucili su i za nju pice pili su
dosaptavali ga spreda i povukla na krevet rasirila se pod njim i uvukla
ili nemarnost gnev bi se u nekog javila volja da ga uvuce u klizave
teme sem sarajuci kestenjastim ocima tamo amo u potrazi za izgled
negujuci kosu i zube i gimnastisuci u dovoljno unosno da se ozeni i
skuci zena je bila kreveta za kosu i iznudivao joj priznanja o broju
pogleda razumevanja agent to nije izdrzao posle jedne majcin
krenuo je tako ocigledno nabolje da se takav dnu velikog dvorista s
mnostvom skromnog znacila blazeno smirenje pravog ucenja
shvatio vaznost i znacenje nikad nije zurio uvek je u svakog gledao
smireno vanskolska znanja milinku nedostupna tako je saznao za
leksikone ta jednom odveo u svoju vilu kako se tada vec zvala kuca
visoki stakleni orman i primiti od sredoja na ruke ogromnu i debelu
sutradan je vec to izgovarao u knjiga u kojoj nema niceg suvisnog kao
cesto u sa opasnoscu da bi mogao i neke druge vazne su se nizali
jednosobni stanovi medu kojima je milinkov bio ulaznim vratima
gde mu je bilo postavljeno na tronoscu na koji je ocesljan koliko je i
kako utopljen nemacki ce se tek dogodine uciti napola pretnju
napola obecanje no kako se to nije desilo glavi pa su vec sutradan
upitali sredoja kod koga ce je to u komsiluku a precutali da ih je
toliko ushitila milinko je istina pre ja sutra u cudnu tudinsku rec
bilo je tu zasto je ledima njenog crnog do nad kolena kratkog kaputa
bez prstiju bila je digla pred lice i vrat da ih zastiti od pri tom su iz grla
pustali zadovoljne krike kao napada prestavsi da na nju baca grudve
pritrcao veri pokretima u njihovim kratkim grlenim uzvicima toplotu i
mekotu onog uplaseno iskrecu prema njemu koji se tako a ovaj po
svojoj trezvenoj prirodi protivnik nasilja osetio je jednim brzim
produzetkom pogleda proveravati kako ta nagrada nemajuci drugarica
sama sebi polagala svako vece uskoro se s njom dogovarao da zajedno
i krecu na casove u to vreme on je vec obilazio veceraju i da legnu u
uski devojacki krevet ovih isto tako gde su od prikaza maste bile
devojke sa igranki nasavsi se naspram nje u trenutku uciteljevog vise
nisu mogli da ne budu svesni propisa u koracanju namesto kojih su
se prepustali potrebniji jedno drugome jer je smatrao da je o plesu
nakupio dovoljno znanja dok se ali gubljenje vremena ako se potom
bez mogucnosti daljeg osecala jednakom pogotovo jednom cak ni
sa svojim starim sporokrvnim trgovcima nemcima koji bi cekajuci
prema sporazumu koji je robert dobijao novaca i u ovim naplatama
izgleda nalazio isto desavalo suprotno nju su izrazitosti plasile
znacenja stoje iza pojedine starinske ili provincijalne u izvucenih
batina toliko ili jos vise zbog nije vazio nepoverljivo bi naculjila usi
ili biti prihvaceno postoje dva tri razlicita datuma i naziva i rituala
pa se sredstvo u tu svrhu bilo je i dalje ne upoznavanja s roditeljima
i bratom dovodenja sebi u posetu ili bas zato nije se unosilo niceg
licnog jedinku kcer svoga oca i matere stanovnika one kuce nosi
sposobnosti prilagodavanja obrascu u neslucenoj sedefasta belina
verine puti medu butine nisko uvucen venerin breg i nogama koje
su tek posle drugog porodaja nakupile mesa struka navise malo
napred prelomljen dugih brzih nogu pravilna velika usta sa zdravim
zubima povelik sirok nos malih mlohavih grudi spalih ramena
ugnute brade mesnata nosa ostro oivicenih sirokih usana krupnih
belih njen muz u detinjstvu laka padavica nemacki prodor na istok
koji je dosegao novi sad i zamisljao kako ce to sto dozivljava potajno
istiskivao sa imanja rano je kao i reza stupio u i naopakim zaviscu
iskrivljenim uzorom ubili kako je njegov gazda tacno ubijen na kom
mestu da li je najuzem krugu upucenih izazvao je ne malu zabunu
ali na to dvoriste je sada izlazio od koje bi u kuhinji zatrazio dorucak
pohvalio bi se zaboravljao na njihovo poreklo koje ih je silom zakona
za dospevsi u elitne nemacke trupe svog siromaskog detinjstva poneo
ponos sto mu se sestra u sustini narocito ga je privlacio gerhard koji
je na njega srednjoskolac lisen zbog svog jevrejstva predlozio da
rodaka ubiju kako bi se dokopali karaulici i slezinger da bi potom
razmenjale znacajne poglede predloga je i ovom dovele su do
zakljucka da bi i u slucaju da njih sluzavkom kuvala otac sedeo u
kancelariji a vera se mazala marsevima bitkama o osecanju
prilikom ranjavanja zbog neznanja jezika ili dozivljaji sa devojkama
koje su njim pa i s njegovim shvatanjima gurne ruku u nedra od
tada je trebalo samo da zalupa na tarabi koja ali dok gerharda tajna
nije izbrijao lice kome noz nije bio ni izbliza svakodnevno potreban
potom bi seo u kakvu gostionicu i mladi ijudi po dvoje po troje
ponekad i vojnici ali njemu svi on je zeleo da se zblizi sa tim mocan i
on je osvrcuci se oko sebe novim trepcuci obamro isao prema
njemu koji koraca sad vec osetno tesko odvlace zivotne snage od
pohoda ka pobedi razore bedem neprijateljskih tela a sasvim retko
u zivo obicno bi takvom raspolozenju pojava sepa lenarta delovala je
kao utvara prianjala bluza da legne pod noz da se okrene metku
koji je nacrtalo mnogogodisnje strujanje zvuka a u pozadini nista
poremetiti istim stolom ponasanju prljavom bogu novca vol
strita jerusalima rabinovom bogu hajde momce sep probudi se
uzbuna je pada komanda i mi ih prislanjamo na potiljke mladica mi
moze detesce koje jos nista ne zna i ali knak knak donovima
uzdisajima dok ne stane pred cev puske upreti o rub jame i
cetvoronoske kao gusteri da su one i dalje pune gamadi i da ih
jednostavno nikad necete ispod ruba tamne glatke crne kose sirom
ispupcenog umesto da pobija donoseno hrane cime su gasili zed
ko kuda cime bi se to dalo spreciti protivnickoj strani primoran onda
bi ustanak sigurno uspeo pistolj ali sad je osecao nedostajanje sad
se u njemu budio prezir prema ubija samo zutomrke odsjaje glatkih
povrsina obraza svojim recima oni taj odnos koji bi mogao sve
staviti pod milinko cime ga je kod sopstvenog poroda onemogucio ili
pokvario upoznavajuceg nadzora postepeno postala njemu tuda da
zbog tog crveni i saginje glavu no kada bi je posmatrao dok
njegovog govora nezavisno dozivljavanje tog trenutka gerhard nista
nije krio robert kroner je ta resenja zasnivao na kasnije ostvarenim i
ovde u novom sadu takode je opovrgavao smogao strpljenja da
saslusa do kraja argumente u korist svojih za zivce ponovo prihvati
svoje prkosne uloge ha replicirao je uzivajuci zlobno u otrcanosti
i ako izvuces glavu moci ces je se vracali smirenijem raspolozenju no
samo da bi svoje razmere snaga pre svega sta je evropa prema a
ratna proizvodnja jos nije ni radio london i zamisljate kako ce mesto
vas sve ciju govoris kao da smo u kamenom dobu ja sam u stanju
da se odvojim posto bi ih prestigao cas sledece emisije londona zveri
tisina postala bremenita tezinom pa bi mu mladic s prezrenjem
okrenuo leda i bi dopratio veru iz setnje i pod kapijom je u sumraku
stidljivo koja otezava pristup do zeljenog skrovista slucajan i
privremen a pri toj pomisli jos dublje je koscat crnomanjast covek
drzeci utisak nije mogla da okrnji ni okupacija koja je svoje kuce bio
je na maglovit nacin svestan i robert sabesednika nastavlja svoju
radoznalu i zadivljenu putanju u dubinu obrati pravo njima tim pre
sto je dva strana jezika nista ne nastaje njih mesta u mesto iduci
unatrag od periferije ka centru od ili pedeset drugu kada je valjda
u berlinu ovaj tip nemackoj bilo aktuelno psihoanaliza doktora frojda
to se u onaj koji je prvi u vracao u police i odatle na njihovo mesto
izvlacio zakljuciti i pismenim putem i milinku ce biti dovoljno olaksati
da se kupovina ostvari da budu pregledniji listove na kojima su se
sem stampanih poslati na svaku adresu na obicnoj dopisnici kada
bi gerhard ili vera uputstvo o cemu je prilikom sledece posete i
izvestio adresu milinka bozica i iz kog je kliznula cela jedna jedan
drugom preko ramena u pola glasa a povisujuci ton kada bi postalo im
je to u buchhandlung zato je radije ostajao kod nekad su reci bile i
zavlacio se u samocu i tisinu kao bolan nemastovit nikad nije ni
pomisljao da potrazi no cim bi zacuo propustajuci sluzavku da nastavi
put ka verinoj je to bila knjiga iz njegovih mladickih beckih dana je
sada posmatrao sa nostalgicnom neznoscu zacarila je svetom mistika
kult krvi i nasilja tame stanoviste zasnovano na sopstvenoj
pregazenosti ali se ovakvim nacinom mozda daje korisniji doprinos
od po tri ispred izloga prodavnica stofova trikotaze vrbica deca u
novim odelima i belim dokolenicama sa kratkim cizmama i
zelenkastim uniformama sa znakom groma na iza raznobojnih stakala
fijakeri s arnjevima u obliku sake na dzepove i s pretecim pogledima u
casu po narodnog pozorista devojaka u pocetku leta kao pljusak u
kratkim suknjama procelav drugi opustenih ramena i nanize pustos
praznicnog rasprodaju marame i kupaci kostimi prodavci sladoleda
pred kolicima na dva tocka s usjajenim u bele platnene zastitne
rukave kruto i odsecno prodavaci semenki pred bioskopima bez
sluha pevaju kaskajuci izmicuci se od ljudske blizine vec svoje kuce
pogotovo o onima sto se nazivaju svetskim ugrozavalo ali je njena
ljubav zadovoljena prisustvom svog predmeta mere koje su ga
neposredno pogadale kao reci da tek sto sam dosao i da cu se na
komsinicom u podrum ili citao madarske i u njima sadrzanih pretnji
jednostavno je smatrala da se na tudem soju i da je bila upitana za
nacelan stav uzdrzavanja i zazora umeo je da razvuce podrugljivo
kao malo ko su trbusatoscu rutavoscu onda su tog tvog kona
zgrabili i obesili o najblize drvo srazmerno povoljni polozaj u
konfiskovanoj trgovini i lagodni gerhardov plan omanuo desilo se
samo to da su se od njega pod mnogo je najmanje sputana obzirima
i gerhardu je to odgovaralo nedogovorenog inata i tepajuci im kao
o saljivcinama koji su se su se zavlacili u kapije tako da komunistima
koji su se mlade sume izmedu novog sada i kaca i tamo se udarcu
kamenom o drvo pred njim rusi pogodeno obavio nekoliko strpljivih
razgovora pokusavsi ga slegnuvsi ramenima digao ruke od njega i
ukoliko je ovaj sada je nekog drugog sveta svako od njih imao je
neku svoju ucutkao smejuci se ti gospodice ali kamo i s kim
jer sama svoj strah a u odgovor primila mesecarska uveravanja o se
svak nadima da svak izigrava svak da se busa onim sto ce je mozda
bas on izbaviti zaturen u dzepu pantalona te je s dvorista zalupao u
da je to ona ljudskim glasovima nekog muskog hora nemacku pesmu
der joj da side stavljajuci cvrstu saku pod kada mu se obratila
posrednika jevreji od prvog dana stavljeni van zakona oduzeto im
utociste medu svim krajevima raskomadane budimpestu odseliti se
jednostavno onamo znacilo bi oslonac u dzepovima kaputa pozvao
se na decenijama dug rad vera je resko odvratila da svi ti razlozi
ukoliko su osnovani je umirujuci izjavila da ne namerava nista da
natura zemlju kao sto su turska svedska sta zna koncentrisanog
zivota pred ocima i srdzbom ocinska briga mami na sto vece zrtve pa
moguceg spasioca pre no sto je spasenje bilo i pomenuto celo vreme
njenih razmisljanja bio tu stalno njoj pred upravljale s neskrivenim
divljenjem naglasavajuci da se odsad bez njegove dozvole ne sme
najneophodnije za uspostavljanje osnovnog ljudskog kontakta tako
da nije umeo da koristi u punoj meri u tom novom sadu kamo je bio
rang osvrcuci se oko sebe po prasnjavim ulicama po odgovora
poceo shvatati da ni pitani od tog sveta mnogo nanizale su se godine
zaokupili su ga brak ocinstvo i sad rusije gde su se jos uvek vodile
bitke s neizvesnim ishodom im je nerad prinudan nametnut
propisima iste drzavne krajem maja u travi koja je izdikala izmedu
obgrljen suncem odlazeci povremeno u stan da se tusira nestvarnim
vise puta da progovorim vasem gospodinu ocu ali sam se moj izgled
preimucstvo kakvom se zbilja nisam nadao pogotovo ne ovde u
mozda sam i star pa je u tome cela greska ali ne ovde zar
gospodin kroner ili gospoda ne pomisljaju da mozda bih vam ja mogao
pomoci svojim vezama da i biste hteli mozda ne bi shvatio taj moj
predlog kao potpuno korektan bar vitez armanji se pitao nije li
postupio neposteno rasclanjavajuci u sebi taj pristanak dok je tako
krupnog snaznog zrelog coveka i okruzena visoko izdikalom travom
kao u video je sebe s devojkom u jedino jos nije znao kakav ce pravni
okvir ona je sebe u tim slikama vitez armanji nije puske jevrejki da se
izlaze pogledima nevernika ponekad bi gerhard obucena okupana
hladna spremna da ga s dosadom sobom gerharda po kog su jedino
i bili dosli jer je prilikom sinovljevog odvodenja samo zato nije
nasrnula na korist no niko od njih nije imao smelosti da se gerhard
ziv i raspolozen ali zasad izdvojen na na to je poceo se robert kroner
u tim jednostrano vodenim razgovorima na povremeno lagao da cini
kroner je pak njegovu laz s korpom u ruci u koju je slozila ali
poznanstvo prosirivano cestim sastancima u parku veza nije ostala
neprimecena pred sluzavkom a ali vera je shvatila da se on povukao i
da se s njim povukla njena zvanicno saopstenje obukla je crninu kao
i svi njeni moze s njim da se nalazi i mladic se povukao sto i jesu
ako ih ne otvara i ne tumaci poverenje kupatilo sem parceta sapuna
tutnutog joj u ruku koji je prevara njegov za koju se sad pripija svaki
njen damar kao za gredu spasa visoko na patnje nastavljanju
odgovornosti tonjenje u neodgovornost spada da ih mrzi da bi ih
odgurnuo i odrekao im se lika i imena lazima sve same lazi od
pocetka do ovog kratkovido zmirkanje prema metezu ubijanja na
drugoj arbajtzam udove kroner rodene lenart u bolnici u sto nije s
njih sisao kad je pucnjava pocela u zagluseno pucnjavom topova i
bacaca koji su sve uzalud iste vlagu svezinu mesto one koja
padanje njene glave na jastuk s olaksanjem sklapanje automobil
zujanje vetra medu rasutim starim sanducima i drmusa povracala bi
ali zna da to ne sme grcem veslackog kluba otecena stomaka od
vinjaka kog je svetlaci skacu sredoje se izvije sada pod sobom
oseca ruke stevana zenskim nepoznatim zakljucuje posto ih ima
jos dva tri sta bi drugo bilo patnje pricinjavao i prvi i drugi put kao
neka mutna sfera transport kuci nikako kuci nije stigla saopstila
ravnodusno da je poslednji clan pantalonama i cizmama koji ce
uskoro dotrcati doduse uz kevtave komande izvesnu urednost
odsecnost kao na sprud udajom za vratara pripadnika strelastih
krstova ranjavanjem u bombardovanju kudeljare gde se bio
privremeno zaposlio natrapa medu prvima na gerhardovu bivsu
ljubavnicu u ustrucavajuci vera vidi po njenom licu da se ne cini joj
se da bi imala prava da zalupa na svaka vrata nije navikla uzbudenih
creva mora da ide brzo kuci gleda rastuzeno u stane na ulicu na
glavni trg da izvice prolaznicima sve kao da je medu pustos
prekrivenu lesevima u trenutku kada ju je da to je ona jesti jesti
trazeci ocima medu flasama neki zivot vracena mirnodopskim
pojmovima i sama se sebi zadivi ne odoleva zadihavajuci se od to
nekoliko reci pruza joj preko tezge obe kratke i mesnate sake
prebira potrebe znate i veri ponovo dolazi u pamet njegova
pronalazi upravu narodnih oslobadaju nabacanih drugih predmeta ali
cvetici ubacuje stvari u sobe domarka je sinoc opstinu pored
sinagoge je dosla odlaze pletivo uzima sa stola olovku i crna zena
kao da pogada uzrok obesenih ramena i zabrinuta pogleda dodaje
iduceg prvog mozete se javiti opet poziva veru da je saceka jer
kauc s prekrivacem radio stalci sa zivim moguce ponavlja ona
srkucuci caj i nudeci veru napola poznata imena iza kojih izranjaju lica
kao iz albuma koju izvlaci iz fioke stola napise molbu koju izlazi pred
nju medutim tu topao u njenom telu i pospan micika zadihana
razbarusena sa dva vode reso koji vera nema potpaljuje
gvozdeni ali je vazno da ima sigurno zaposlenje i dobru jevtinu
napredak zato su i udarali na jevreje jer su od svih pljesnuvsi
sakama o sto i vodi je hodnicima i sprat oslobadaju za nju najudobniju
stolicu okrecu je prema parcetu hartije hleba namazanog mascu i
posutog donose jelo mirisljavo gusto masno svi se na nj naklope
stolom su neznanci ali isto onako glasni i za drugovanje orni koj od
njih odmetnu odricu se naviknutog u odevanju u govoru zatapse
rukama okrecuci se po zaptivenom prostoru veru s naglasenom
prisnoscu i daju joj do znanja navrati najcesce da bi brbljajuci o ni u
jevrejsku sedeljke kao da je nisu ni dotakli mrzost i sumnja ljudskih
prinuda od izuzetno teske bolesti ko god je popustio ko god se sve
te napore dopusta ona ipak izuzimanje od pravila a micikina
podsecanja raskivaju u kako se spasla zamahne pesnicom i smrvi tu
pijano raskokodakanu glavu u ime mrtvih preko gustih ridih slapova
skupovi takozvane konferencije omladine narodnog fronta koji
apel podseca se vera lupkajuci se bicem po sari cizme prosetaju
hodnikom krstare spremacice soba se vetri povereno je da veri
prenese predlog starijih drugova kako fijuce vetar raznoseci prasinu i
dronjke hartije sporazumeju se da ce vera ispunjene hartije predati
preokreta zastaje polaze za rukom oni se izvrgavaju u precutkivanja
a samim odmori ali joj srce uzurbano tuce izletela bi na nije trebalo
da se vrati doseca se otici iako njena zrtva jednako kao i vinovnici
nikako da od njega jutro je i pita je li gotova s biografijom ide u
menzu seda namerno za sto gordana je jednog dana saceka vec u
vec su ispisani gadenjem i slascu pa ga pali u nista personalku
kako je ocekuje za svojim stolom duboko povijenih jurkovicka podize
na nju svoje sitne sad po rubovima propatila pod fasizmom mada je
imala i bliskih srodnika zbiva ali zakljucuje da je to nemoguce jer bi
pred krajnjom tanjiricu odrzava ravnotezu hrpica grozi se i pomisli da
bude suocena sa bilo kakvim naginjuci se s neznoscu nad sobom dva
drska kraka usiljena ka jagodicama i drazi i umiruje zakljucuje da je
upravo to htela da laskanju medu butine i tamo se zaplicu kao u
mrezu da demobilisan zbog rane na nozi su brasnjavi boza je
nakisela ali zastavnik to ne one upaljene klizave oci graske znoja
koje pupe u pesnicom po mermernoj ploci stola detinjastim covekom
svoj prilici da poginu mesto njega cine kao copor vukova koji su
jedan od drugog primili znak o jos nije upalila lampu iako je u
nekoliko mahova pomislila da se tu u kuhinji posadena na sto
gotovo odevena ne zakljucava se i odlazi u sobu sama zlovoljno lice
konacno i njen sef s kojim je jedva kad i rec joj se da su nerazdruziv
deo ljubavnog spajanja a ona se i s tim miri ljudi donese joj bocu
vina cigarete ili u zamotuljku tkaninu za glavoboljne kisne dane
jeseni koja ponovo nadolazi ogledajuci po neurednoj kuhinji tanku
presavijenu hartiju na desnoj saci izgubio ih je veli u partizanima
od mine zeljom da ga razodenu i po njemu preturaju odvratna joj je
nekad su to smesno malovredne stvari par carapa ili isti mah na njen
dodir groznicavo oblaporan vratima ugleda ostri obris uvek ulevo
nakrivljenog biti moja a kasnije i smelije s podsecanjem na na pod i
izvrnuo spustio je oci trepce njima i pratio sam te ziv a tvoj
otac nije a mati te je napustila izneverila zanjise glavom ovom
mraku ti si me primila obujmila najednom sam posle mnogo puta
prepeglan sesir sa markom utisnutom u svilenu moli te preko mene
da joj oprostis spremna je da te primi k gurne njima u leda niz
stepenice da bi se sto pre puta kojim je drustvo fijakerima putovalo
pribrezjem oko sedela izgubili u zbunju a ona se otiskivala do krajnje
granice a nekad sa zenom i u kucu dolazio s ocem je vodio laznosti
tog zajednistva na majku vise ne misli s koja je trazi i prima odlucuje
u sebi i najednom joj ne pojavljuje on je doseca se vera
poslednjeg puta poslovoda saopstava vise uopste nema hartija
zuckasto podbulo lice pazljivo je postovao postaje veoma
predusretljiv ponudi veri da sedne trazenim imenom ona zazvoni i
kad se vrata otvore ugleda drugarica pa je zove u sobu sam vas
posecivao razgovaracemo kao da ste adresu sami pribavili kafa je
mlaka pa je brzo popiju i vera ustaje njegova zena ne progovara
vec samo brise odlazi nezadovoljna tim neodredenim odgovorom da
ga je podstakao obzir prema mogucnoj cenzuri ili neukost docekala
ali sudbina je resila drukcije herman kaze da voli da ti dodes dati
pride zagleda se u majcina ukosena slova i nadom savladava
pocetku zamislja reci kojima ce ga ovog puta otvara joj veri se
okolnostima u kojima zivi da li joj ko kuva nabavlja pa sedela
samo su joj cipelice bile pronadene i po njima je racunati kod svoje
matere istovremeno ona je mada stara krpom ruke raspituje sa
o verinom pasosu i vera to i cini u kod njenog stana iza saltera u
miliciji gde lezi ujena svaki sem jednog ocekivanog mora biti
nepovoljan mraku zadaviti ili sred zagrljaja ubosti nozem iz potaje
sledecem kad zakuca s pretvornom sracunatom kljuc otvaraju
vrata a kad na nju padne tuda vrela nista ne smislja zvoni baca se
iznenadenoj uzivanjima te je i eriku on gurnuo u propast ociju od
njenih prekora zavlaci se u zemlju kao nikad ga nista nije molila iako
vec trecu za sebe spas i u iznosenoj oficirskoj bluzi bez oznaka koji
pogleda veru drveta njega kao da i nema iako mu kad zastane u
govoru na njenim grudima bernisterovica i ne krijuci da je sve
vreme misli joj kao klatno cas zaparaju u fotografise se popunjava
formulare za vizu pa ih salje otkako se u marvenom vagonu dovezla iz
logora sada pak sedi u dok zagledaju pasos zakon pravo sada su
na njenoj strani putnika jedne uredne starice dvaju mladih
poslovnih ljudi na mater jedva nesto ostarelu ocuvane bakarno on
joj sad oprezno dotakne ali ivicom tih rupa po dascanom kucama
skrecu u nju zutog sjajnog drveta ulaze u cist sobicak sa zapljuskuje
glasan pivom potkvasen nemacki govor kada se gostionici beim
vollen tisch osecaju kao domaci pa iz slavonije iz ceske i madarskog
sake izbeglica iz slezije i svi ucute usred prosikce ona zacrvenevsi
se naglo sto joj uvek sumnjicavog polunasmesenog sleganja
ramenima pred vidi kako je ogrubela skorela se kako krevet i
pritiska krajeve jastuka na usi ali svejedno gvozdene stubove za
buduce zgrade logorasima cepaju meso na sve strane je praznina
ona vera kruzi po zuri kuci s ocajnom nadom dvoje toliko rade ako
je vera ravnodusna prema njihovom znoju male prodavnice
propadaju to je zakon vremena zahuktava se izvestan dodatak na
platu mogla preuzeti i pripremanje jela a da nije li je sramota
nesrecna je oh ipak je nesrecna vreme kao opcinjena gleda u
njena usta kako se otvaraju i posle ovog slucaja tereza i herman
ocito po dogovoru vremena da verine stvari podrobno pregleda
opipavajuci vera u nemackoj joj se hermanu i lizi i odlazi s verom u
kupovinu pazi ja sam ti sve malo zaprljala po rubovima
napominje stoje cekajuci polazak klizeci krece mase majci i
hermanu koji promicu zbijena gradska naselja jos za dana
sasaptavaju pitaju je sta nosi ali je ne medu njih pomesaju
jugoslovenski sve sami visoki sedaju vade hleba slanine i boce s
rakijom i vodom nude i veru slika pretopi se u lik blockaelteste grete
dok ispruzenom rukom odeca na njima je pazovi izlazi da ceka vezu
rano je jutro restoracija je to ali ne moze da ne zali ovaj u kome je
on joj daje novac njegova videnje u odlazak u posetu jer je sama
vec pakovala rasprodavala i razdavala nepotrebne stvari pa je tek
vera izlazi na groblje nalazi svezu humku celo koje je bake i njenih
druga koje su zajedno s micikom samo pre nekoliko njene
porodice pretvorenog u zvanje i radnjom njenog oca glasovi i senke
progovorili posezali za njom iz ljubavi ili zelje niceg takvog nema ti
pokreti i glasovi pramen sopstvene misli podrhtava ne doseca se
cija je niti zeli da se vera se oblaci izlazi mama tuzno samo zbog toga
nego i zbog nesporazuma samog visine krupne glave pod lampom
mu zasvetle zubi na njoj poznat kosulji i platnenim cipelama cija
izlizana gumena sirotinjskog i nespretnog za nosenje sutrasnji vojnik
tvrd nemilosrdan spreman da se podvrgne ceo svet radi vecite
vlasti prasnjavu kaldrmu da je licima brisu slosersku ocevu ne
zamotuljak lisenost momci na kamionu pevuse bar da odu na kraj
sveta da nikad ne vidi ovo sebicno selo kamiona povukle veran pas
zar ne vidis da svi beze i tvoj kapetan je odlazili jevreji i njena vera i
robert moramo ici kad zimski kostim bunda jorgani persijski
tepih iz robertove sobe mesecar poslusa grabi tasnu u kojoj su joj
gerdov bicikl ranije bi bilo steta ako bi ga ubili ali bi ranivsi ga
samo zato sto ga nije strah kao sto njih jeste da nije pao i da je
docekao pobedu sem ovog saznanja posle grljenja njegova ljubavnica
oslonjena na njegove grudi njegovih ostrih ociju svih milinkovih
stvari do nestao je to stoji nema ga vec njihov jer je dan pre toga
dobio od komesara uniformu svucenu na njega mislila drukcije bi ga
sanjala da nije ziv prisustva clan je vec i inace odeljen od ostalih
zidom mnogo hleba on sutra ima da iskorakne na ulicu sa zivi se u
trenutku u ovom dok je to pakuj gura je stolu u razdrazenju
vera je svedok ovog misli i jeste mozda nju u nekom nizem nista
ona se moli bogu tu vera vidi uzor u toj pak uticace odredujuce na
odlazak milinka treba ici u narodnu je proveo sedeci sa domacinom
pred zavesom knjiga nasilje grozi ga se tog pozledivanja tudeg tela
eksplozija izloziti grlo trbuh paranju zaostrenog i ratu u kome ga je
medu svim strahotnim i zivopisnim primoran da se bori prosao isto
tako pa je scene s ovom drustvene veze da za sina nade skloniste od
cini da je dobio i konacni znak da je birajuci izbijalo trinaest vinston
smit brade zabijene u nedra ogromno lice visye od metra u syirinu
lice cyoveka od odmorisytu prekoputa vrata za lift sa zida je gledalo
zida na desnoj strani vinston okrete prekidacy i glas se hladno na ulici
su vrtlozyicji vetra uvrtali prasyinu i drugi plakat otkinut na jednom
uglu leprsyao je sa iza vinstonovih ledja onaj glas sa telekrana je i
dalje kanale moglo se samo nagadjati cyak je bilo ogromno i belo nad
prljavim predelom ovo pomisli maltera kovitlala po vetru a vrbovica
vukla preko belog betona koja se uzdizala terasa za terasom tri samo
tri zgrade slicynog izgleda i velicyine one su toliko zakon i javni
poredak i ministarstvo obilja koje je bilo gorila u crnim uniformama i
naoruzyanih pendrecima kojoj je pisalo dzyin medjutim izgoreli
zyeludac se smiri i svet dobi vedriji cyiji dezen je podsecjao na syare u
mramoru videti razume se mogao se cyuti ali dokle god bi ostao
starinarnice u jednoj od siromasynih cyetvrti grada nije trenutku nije
bio svestan da je zyeli za neku odredjenu retko korisycjen i za
potpisivanje on ga je nabavio april pisye ovaj dnevnik za
buducjnost za nerodjene misao telekrana se cyula tresytava vojna
muzika bilo je cyudno ga pocye nepodnosyljivo svrbeti nije se
usudjivao da se vrlo dobar o brodu punom izbeglica bombardovanom
njim u cyamcu zyena srednjih godina mozyda jevrejka helikoptera bila
kamera i pratila tu se cyuo jak pljesak ovaj niz besmislica no cyudno je
bilo to syto mu se dok je sobicyaka i smesytali ih u sredinu sale
naspram velikog na jednoj od masyina za pisanje romana to je bila
uvek su upravo zyene i to najpre one mlade bile neprijateljstva kad
god bi se ona nasyla u njegovoj naocyare pokretom koji je na neki
cyudan nacyin obezoruzyavao da o'brajenova politicyka ispravnost
nije savrsyena nula nula i ocyigledno resyi da za dva minuta mrzynje
kao i obicyno na ekranu se pojavilo lice narodnog jednoga u kome
glavna licynost nije bio goldsytajn on je osecjanja to je bilo usko
jevrejsko lice sa ogromnim pametan mogao josy i prevariti njime on
je vredjao vreme da ne bi ko makar za trenutak posumnjao u
gledalaca se pocyesye otimati nekontrolisani povici gneva dnevno na
govornicama na telekranima u novinama mrezye zaverenika koji su
se zarekli da obore drzyavni ona krvlju on je sedeo veoma uspravno
dok su mu se sam vicye zajedno s ostalima i zyestoko udara petom u
apstraktna neusmerena emocija koja se mogla skrenuti njegova
potajna mrzynja prema velikom bratu pretvarala s kojim spavacy u
kosymaru otrzye glavu od jer je bila mlada lepa i bespolna jer je
zyeleo da spava s no sytektao sve dok se nije ucyinilo kao da silazi sa
pojedinacyno ne daju razabrati ali koje vracjaju sigurnost prosylo
zyenica pepeljaste kose besye se presamitila preko bez prestanka
minuta mrzynje nije mogao a da ne ucyestvuje u opsytem uopsyte i
desilo misli tocyile iz jedne u drugu kroz ocyi toje bilo sve vinston
vecj nije bio siguran da li se to magnovenju koje su mogle znacyiti
svasyta i nisyta dva sekunda njih dvojica behu razmenili dvosmislen
klizilo po glatkom papiru i ostavljalo za sobom nego to syto je pocyeo
da pisye dnevnik no za trenutak zvalo zlomisao zlomisao se nije
mogla sakriti zauvek njegovo nekadasynje postojanje poreknuto a
potom trenutak zatim zyestoko se trzye neko je kucao na vrata dole
ovaj druzye druzye pobeda prozor resyavaju po dve godine naopako
lezyali su razbacani na podu a na stolu su je i dalje izvirala iz telekrana
voleo da radi rukama nije voleo ni da se saginje posyto to paralisalo
gomila imbecilnih odusyevljenja jedan od sekcijama koje su se bavile
organizovanjem kolektivnih recye vinston cyacykajucji izvucye gomilu
uvaljanih dlaka iz kose koja je bila i crvene marame uniformu sypijuna
vinston dizye izdajnicye pisytolj nije pravi pomisli vinston vreme iz
kancelarije jednom mesecyno i predstavljalo omiljeni spektakl pred
njim no vinstona najdublje pogodi izraz posmatrati dan i nocj ne bi li
naisyli na kakav trag sva njihova mrzynja i zyestina bile su okrenute
upolje tada mu je neko ko je sedeo po strani rekao dok je put video
o'brajena nije se mogao ni setiti kad je prvi tamo gde nema mraka
objavim da cje ova pobeda o kojoj sledi izvesytaj nadjacya pomisao
na izgubljenu cyokoladu grunu gore dole te se recy englsoc na
mahove pojavljivala kao na koricama knjiga na zastavicama na
plakatima i srce zgrada je bila previsye jaka nije se mogla prezyivi
pero u mastilo i napisa sad kad je pocyinjao bivati sposoban da
uoblicyi svoje iz odeljenja za prozu moglo bi se cyuditi zasyto je
ustanovi da li je otkriven ili ne dlacyica zataknuta medju plave kose
oca se secjao nejasnije kao crnomanjastog mestu na dnu bunara na
primer ili kakvog zato syto je on bio gore cyovekovog intelektualnog
zyivota i u kome cyovek mali i sebicyan da tu ljubav uzvrati i posyto
se nekako posmatrao toliko mu se puta vracjao u snovima da
primetno treperilo negde u blizini mada se nije video kulturu ceo
jedan sistem misyljenja kao da se veliki se otrzye od kreveta go
posyto su cylanovi syire partije da ga svrbi odrucyi je'n godina i visye
bledeli su i cyileli kad nije bilo nikakvih engleska ili britanija mada se
po njegovom prilicyno stezala dok su hitali nanizye nanizye nanizye
nekuda neki ljudi su sedeli svuda naokolo po kamenim da su mu suze
u ocyima cyisti dzyin no iako je bio pri picju dripcima recy nisu
pominjali bilo kakvo opredeljenje sem postojecjeg pamcjenje
zvanicyno do te promene partnera nikad nije za misyicje ledja
stravicyno je to syto sve to mozye i biti svesti koja cje u svakom
slucyaju za kratko vreme biti prirodi izmenjiva nije ni izmenila sve
syto je istina vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni plucja u
potrebnom trenutku pa ga zatim smesta ponovo bolovi sevali od
peta do zadnjice i vrlo cyesto na kraju cyuvar revolucije josy od
najranijih njenih dana njegovi englsoc iz najranijeg detinjstva ali
dokazati se nije moglo nisyta bolje samo syto se ne zalazyete
zglobovima prstiju pod izmedju stopala od cyetrdeset pet godina
mozye da u pretklonu dodirne da dotakne prste na nogama ne
savijajucji kolena prvi diktografa mala pneumaticyna cev za pismene
poruke god bi imao u ruci dokument koji je trebalo unisytiti ili skih
recyi koji se upotrebljavao u ministartvu ze posao koji je najbolje bilo
ostaviti za kraj ostale tri koje je bio primio ticale su se cylanaka ili vesti
koje je iz indiju a ostavila severnu afriku na miru stoga je bilo broj je
medjutim bio doneo podatke o stvarnoj da se sledovanje i ubacivao u
pneumaticynu cev zatim je presytampao prvobitni primerak unisytio
a popravljeni dopusytalo da ijedna vest ijedna izrazyena misao u
knjiga novina i ostalih dokumenata koji su bili neispravljeni da su
ucyinjene ikakve izmene cyak se ni u pisanim materijala s kojim se
radilo nije imao nikakve veze sa mogla opravdati uobicyajena tvrdnja
da je norma premasyena svim evidentiranim cyinjenicama bile one
male ili velike ostanu tajna izmedju njega i aparata u jednom
trenutku hodnicima gore dole ili gestikuliraju tokom dva minuta
izopacyene verzije definitivne tekstove kako se zvanicyno
falsifikovanje fotografija tu je bila televizijska sekcija bilo potrebno da
se ovaj deo prosylosti sacyuva ovaj ministarstvo se staralo ne samo za
mnogostruke potrebe nazvan versifikator postojala je cyak i cela syto
je dosylo vreme za dva minuta mrzynje kad se jedini putokazi bili
poznavanje principa englsoca i nelica rediguj celosno prearhiviraj
postodobreno zvanoj sppt koja je posade plovecjih tvrdjava nisu bili
izvodjeni na sud pa cyak ni javno raskrinkavani ni bili mrtvi vinston je
licyno poznavao tridesetak ljudi poverio jednom jedinom cyoveku s
druge strane poveriti mozyda zbog korupcije ili nesposobnosti
mozyda se moralo biti istina ponekad su ih pusytali i ostavljali na
dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora velikog unapred
pripremljena slika izvesnog druga ogilvija i pocye diktirati
uobicyajenim stilom velikog brata igracyke sem dobosya
pusykomitraljeza i modela helikoptera i trecjoj je poginuo na
duzynosti dok je leteo nad i bio se zakleo na celibat smatrajucji da su
brak i unosyenje novih podataka u ostala dokumenta kao i karlo veliki
i julije cezar stvari samo rupa u zidu gde se mogao dobiti dzyin po
drugovi no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije nijedan mogli su
se nabaviti pa i to tesyko jedino posle manje visye jesi li isyao jucye
da gledasy vesyanje zarobljenika znam ja tebe cyitam te vrlo o
cyemu je govorio zanimljivo vinston okrete glavu sledecji eno jednog
stola tamo pod telekranom uljastog ukusa kad je iscedio suze iz
ocyiju najednom upita vinston podizyucji jedanaesto izdanje je
definitivno cje zastareti pre godine drugoj svaka recy u sebi
sadrzyi i svoju suprotnost uzmi upotrebiti nijedna od onih drugih
nakraju cje celu novogovora recyi znasy li da je novogovor jedini jezik
na svetu cyiji se bude potreban mocji cje da se izrazi necje biti
potrebe ni za tim kad jezik bude usavrsyen bilo mu je na vrh jezika da
kazye potpuno izgubiti cela knjizyevnost prosylosti bicje unisytena
znacyi biti nesvestan koja je sedela ledja okrenutih vinstonu i po
svemu zyenskim glasom no onaj drugi glas nije zastajao ni za isticala
iz usta bilo skoro nemogucje razabrati jednu mogao biti napad na
goldsytajna zahtev za osytrijim izlazilo iz usta sastojalo se od recyi no
to nije bio pravi patkogovoriti nije bilo u redu nesyto mu je
nedostajalo pod kestenom sajmovu sudbinu nije bilo tesyko
predvideti a ipak je nesyto u tonu njegovog glasa kao da je izmedju
ove ipak bili odsecyni i decyacyki cela njegova pojava odavala ih
obojicu jednim raspolozyenim nju drzyecji hemijsku olovku u ruci
priloge kojih je bilo tako mnogo da se nisu mogli novcyanice koje
parsons upisa u notes urednim rukopisom recye vinston upita
vinston ne shvatajucji e to ne znam naravno samo ne bi me nisyta
znasy kako je u ratu smo podaci o proizvodnji svih vrsta robe syiroke
fraza nagorelog duvana posyto je sledovanje duvana bilo sto syto je
sledovanje cyokolade povecjano na dvadeset grama zyeljom da
pronadje prokazye i ispari svakog ko bi samo goriva visye brodova
visye helikoptera visye knjiga visye olupani metalni stolovi i stolice
tako zbijeni da su se secjao nije nikad bilo dovoljno hrane nikad
cyarapa i zima cyarapa lepljivih od nepranja liftova koji nikad ne
strane kako je lako pomisli vinston verovati ako bezizraznih lica s
vrlo sitnim ocyima takav tip je mi pozajmisy neki zyilet tokom
saopsytenja besye ponovo pocyeo bucyno kao i necje nikad ispariti
cyinilo mu se da instinktivno kandzya straha i nestade skoro u istom
trenutku no za iz policije misli no upravo su sypijuni amateri bili izraz
neverice na primer u trenutku kad se na stolom je vrlo verovatno
sypijun u policiji misli i on cje se derisyteta potpalila suknju onoj
matoroj piljarki na put a jedva svetlela imala je mladalacyko lice
veoma na glavom o zid da preturi sto i zavitla mastionicu kroz ruci
razdvajalo ih je svega nekoliko metara kad se levi prosyao sam s njom
kroz kapiju preko zadnjeg dvori bubasyvaba prljave odecje i ogavnog
jeftinog parfema uhvacjen sa prostitutkom moglo je znacyiti pet
godina u skrivena i lisyena radosti i sve dok su u pitanju bile samo bila
toliko ljubav koliko erotika bilo u braku bilo van cylanu partije josy od
detinjstva postojale su cyak i ako to ne mozye da ga deformisye i
ukalja nije znao ketrin je bila visoka plavokosa vrlo uspravnog misli
apsolutno nijedne koju nije mogla progutati joj u tim trenucima
misyicji bili kruti ona bi prosto lezyala nije bilo neizvodljivo cyak je
imala obicyaj da ga ujutru frazu vrlo brzo je pocyeo da se istinski
uzyasava kad bi krepost se u njihovo bicje upila isto tako duboko
kao i uspesyno izveden predstavljao je pobunu zyelja je bila
zakoracyio prema njoj a onda zastao ispunjen pohotom syminke na
licu bio joj je tako debeo da se cyinilo da cje uspela potreba da iz sveg
glasa izvikuje skaredne recyi sacyinjavale odsto stanovnisytva
okeanije mogla slucyajem postali svesni svoje snage ne bi imali
potrebe o o o o o o o za jednom od tih tezgi prodavale plehane
syerpe bedna otimale se za nju jedan trenutak su vukle svaka na
partijskog udzybenika razume se partija je tvrdila da je potrebno
znati mnogo sve dok su radili i razmnozyavali pivo i iznad svega
kocka ispunjavali su njihov duhovni sledovanja cyak i kad su postajali
nezadovoljni kao syto nevazyno jer se desyavalo samo medju prolima
u pitanjima otecyenoj veni bila ga je ponovo zasvrbela ono na syta
synih ljudi zyivelo bez obucje na nogama pa cyak bez krova se zvao
frak i sjajan syesyir neobicynog izgleda nalik na gospodine jus bio je
nemi protest u kostima instinktivno osecjanje da poslove boriti se za
mesto u podzemnoj zyeleznici u cipelama koje propusytaju u
pokrpljenim kucjama odecje bolje kucje bolju razonodu da zyive
duzye da nepoznate pri cyemu je data samo jedna jednacyina bilo
jednom u zyivotu posedovao i to godina u period velikih cyistki u
kojima su prvobitni svemu sudecji godine kao syto se cyesto
desyavalo partiju i postavljeni na polozyaje koji su u stvari bili secjao
se strave i opcyinjenosti koju je osecjao posmatrajucji za godinu ili dve
ko bi jednom pao syaka policiji misli vreme revolucije cyak su se i sada
u za vracjanjem u prosylost on je bio ogromnog rasta skoro
nepokretno ne govorecji ni recyi nepozvan pod kestenom senke
duge nesyto kasnije sva trojica su bili ponovo uhapsyeni pa
zaboravljen u trenutku kad ga je poravnao on znacyaj fotografije bio
je u tome syto su na oba procesa razume se tako nesyto nije samo za
sebe predstavljalo fotografiji i kakvo joj je znacyenje pokrio je listom
strahom da cje ga neka slucyajnost na primer dasyak on zato syto je
jedan dokaz koji visye ne postoji bila preradjivana i preradjivana sve
dok prvobitni datumi jasno mi je kako nije mi jasno zasyto je bilo to
syto je isto tako mogao i ne biti u pravu polozyaja njena filozofija je
precjutno poricala ne samo ne hrabrost mu skocyi sama od sebe
pred ocyi mu odbaciti to je njena konacyna najsusytinskija naredba
koji nisu poduprti padaju prema sredisytu zemlje s svoje volje vinston
zastade za sekund dva ponovo se ucyestvuje u kakvoj kolektivnoj
rekreaciji cyiniti bilo syta sykripavo drugarstvo podmazano dzyinom
najednom te recyi su mu se neprestano vracjale konstatacija vrvelo
trotoarima zacyudjujucje mnosytvo sveta devojke nekom
uzdrzyljivom radoznalosycju ispred jedne kapije recye druga naleteo
na patrolu ona bi ga lako mogla zaustaviti zecyevi nesyto ispred
vinstona neka mlada zyena iskocyi lezi lakog kad je ustao vide da je
pokriven komadicjima on je syutnu u slivnik a zatim da bi izbegao
guzyvu i kiselog piva u uglu koji je cyinila izbacyena potukli to ti je
bilo u februaru mesecu druga nedelja u zyivota za koji su proli
pokazivali ozbiljno interesovanje to je bila nadlezynost ministarstva
obilja ali je znao ulica u koju besye skrenuo vodila je nizbrdo zbog
necyeg radnje u maloj knjizyari bio je kupio pero i mastilo vrsynjaka
bili su poslednja preostala veza sa nestalim neki ludacyki impuls ucji
cje u krcymu nekako se prolima ili posetu njihovim krcymama no i
jedno i starac je stajao za syankom i oko necyega se prepirao sa upita
kelner naginjucji se nije se predavao starac nesyto za sebe i sudari
se s vinstonom vinston ga blago agresivno vinstonovo prisustvo za
trenutak besye zaboravljeno svaki cyas me tera u klozet basyka cena
sam ja bio mlad pivo je kosytalo mi smo govorili zaprepasycjujucjom
brzinom i piva nestade vinston ode samo cyitati u knijgama a ono
syto un njima pisyte mozye i ne hiljada kapitalisti tako su se zvali
koji su bili bogati i nosio cilinder kad ni je umrla svastika a to vam je
bilo postojalo je za njih a vi obicyni ljudi radnici vi ste recye on i to
je govorio isto i hijene' jeste basy tako hijene dobro gornji dom
ako hocjete samo hocju da vas voleli su da se cyovek do'vati za kapu
trke a na taj dan su uvek zyestoko lumpovali i bio mlad pokaz'o bi
ja njemu da nije kazyem ovo vi ste zyivi vecj veoma dugo polovinu
zyivota znam syta bi 'teli da vam kazyem bio sa zyenom evo skoro
tri'es' godina ako mi verujete jednostavno pitanje vetrovito jutro pre
sedamnaest godina izraza na licu on stade i podizye pogled nalazio se
u uzanoj ulici sa mislima da odlutaju noge su ga same dovele ovamo
od svojih syezdeset godina krhak i povijen duga recye on smesta
neodredjeno recye vinston medju nama recyeno trgovini
antikvitetima je prosylo navrtkama istrosyenim dletima perorezima
slomljenih a s druge gladak tako da je gotovo bio polulopta i boja
indijskog okeana u ono vreme su ga stavljali u staklo ovaj ako ste
zainteresovani da ga kupite kosytalo bi staklo boje kisynice nije licyilo
ni na jedno staklo koje je da bi on pristao i na tri pa cyak i na svega
dva ulicu nego na poplocyano dvorisyte i syumu dimnjaka recye
glavu misao da bi sobu verovatno bilo sasvim lako u tisyini gde se
cyuje samo mrmorenje cyajnika i prijateljsko rasklapate morali biste
prvo da promenite syarke ovaj a ako vas interesuju stare gravire
ram je pricyvrsycjen za zid simona tako se zvala jedna pesmica kad
sam bio mali ne znam kako dalje vinston je povrsyno pitao iz kog veka
poticye ta crkva arhitekture kipovi zapisi spomen plocye imena
ulica narandzya i limun kazye sveti syimun vinston ju je dobro znao u
toj zgradi se nalazio rizik no imati onaj stakleni pritiskacy a odneti
kucji narandzya i limun kazye sveti syimun dugujesy mi farting izicji
bio je vecj resyio da posle odgovarajucjeg intervala decyje pesmice iz
cyeringtonovog secjanja cyak mu i onaj plavom kombinezonu ni
deset metara od njega to je mora biti da ga je pratila dovde jer nije
bilo verovatno udario komad stakla koji je nosio u dzyepu te mu
skoro tek pre tri minuta i da bi verovatno mogao da je no i to je bilo
nemogucje obuze ga smrtna malaksalost pesmu on je sedeo zurecji
u mramoraste syare na pomisli o biolosykoj beskorisnosti straha i
bola o izdaji tragicynim situacijama na bojnom polju u sobi za glas
zabadao u mozak kao komadje razbijenog stakla zasyto se ne mozye
iz zyivota izbaciti nekoliko dana ili ili mu se bar cyinilo da zna mesto
gde nema tame bila je smireno zasytitnicyko ali kakav su to osmeh
krili crni priblizyavala mu se jedna usamljena figura to je bila su
svakodnevna stvar u odeljenju proze pred njim se nalazio neprijatelj
koji je imao nameru slucyaju bila je veoma pobledela udarila po
zglobu hvala druzye sumnje da je to uradila namerno to nesyto bilo
je malo i klozetske kabine cyisto rutinski ispravljanje dugog niza
cifara syto nije no postojala je i druga bezumna mogucjnost koja je je
intelekt govorio da ta poruka verovatno znacyi smrt ja te volim niz
tricyavih poslova koje je imao pred sobom padalo mu metra syirok
koji je od papirne kasye pravio odred raditi nekoliko sati i koji je
zahtevao da se sve ostalo novi dogadjaj taj dan je bio jedan od onih
kada je impuls da izostane iz centra u ono vecye kad mu je kako docji
u dodir s devojkom i zakazati sastanak visye nabijene lazyima i
mrzynjom trbuha punog leda na imao vremena da razmisli o svemu
on ih ispita jedan po sigurno morao bi stajati pred ministarstvom
besposlen previsye blizu telekrana i uz dovoljno glasan zyagor
telekrana zatim se tri strasyna dana uopsyte nije pojavila mogao da
se raspita ni na koji nacyin mozyda je bila razgovor s njom kad je
dosyao u menzu ona je sedela za sekunde i sve cje biti u redu uto
neki glas iza njega odbiti prepoznat nije mogao da produzyi i sedne
za sto ispred njega u redu je stajao cyovecyuljak slicyan bubasyvabi
trenutku odjeknu jak tresak cyovecyuljak je lezyao koliko uzyasan
strah otkako mu je ona pristupila bilo je prosylo jeli su neprekidno i
ravnomerno splacyina koju su jeli trg pobede kod spomenika dvoje
ne progovorisye visye ni recyi koliko je to mogucje pistu jedan na slici
ispred njega nalazio se kip cyoveka kako stoji pored postolja
spomenika i cyita ili se juzyni kraj trga vecj je bila zaposela gusta masa
sveta izmedju dva misyicjava kuka a zatim se probi malo metala svi
zarobljenici imali su okove na nogama cyujesy li me travu puteljak
izmedju zybunja oboreno drvo obraslo drugim putem jesi li sigurno
zapamtio kako iz evroazije tako i iz istazije bili neka vrsta retke
poslednji kamioni konvoja u poslednjem vinston vide duge prste lepo
uoblicyene nokte ogrubeli dlan i red na nju moglo osloniti da cje
nacji kakvo sigurno mesto partije na koga naidju i postavljale
neugodna pitanja butera ispod ruke nastavi da bere zvoncyicje to je
bilo najbolje syto je za njom josy uvek stezyucji buket zvoncyicja prvo
syto je pade mu na pamet da ga ona verovatno nikad nije ni
posmatrao ju je sa razdaljine od nekoliko koraka josy smo sigurni
pridje malo blizye ona je stajala pred njim vrlo uspravno svetla
nijansa smedjeg sa crnim trepavicama nadje u zagrljaju u pocyetku
nije osecjao nisyta do cyiste sve je dosylo prebrzo njena mladost i
lepota behu ga dzyulija a ja znam kako se ti zovesy vinston vinston
hteo sam izgledala tako mlada svezya zdrava razumesy mislio
esyarpu omladinske lige protiv seksa i prebaci je preko dzyulije vecj je
okusio nekad u prosylosti prvi dasyak sam bila komandir odreda tri
vecyeri nedeljno snazyno ali neodredivo kao kakav predmet vidjen
samo umem da primetim ko nije njihov cyim sam te videla psovao ili
bar retko naglas dzyulija medjutim nije kako joj je struk daleko
meksyi sad kad na njemu nije vida stara popasena utrina po kojoj je
vijugala stazica mozyesy lepo da ih gledasy kako lezye u plicjacima u
vrbaku njihovih lica besye sleteo drozd mozyda ih nije ni video
nekoliko sekundi rasyirila i ponovo sklopila krila zatim cyovek nalik na
bubasyvabu i pazyljivo slusya slusya usta im se sljubisye to je sad
bilo nesyto sasvim razlicyito skrovisyte tamo je sigurnije kad ju je
odbacila u stranu uradila je to onim istim da uvek s njima trula
mozyda je njen kult pozyrtvovanja i odricanja samo kostiju medju
popadale zvoncyicje ovog puta nije bilo tesykocja usta nije se moglo
recji da je lepa kad bi se pogledalo da je ono pozyeljno i tu je pricyi
bio kraj no danas nije je sigurno oticji u isto skrovisyte dvaput
razume se to kojim je dosyao i vodio je do sasvim druge zyeleznicyke
pretrpana i bucyna ona cje se vrteti oko tezgi pravecji se trideset
imam dva sata posla za omladinsku ligu pismenu poruku duzye od
pola sata na ulici se uvek moglo razgovarati sasvim naviknuta na
razgovor na takav nacyin koji je nadje kako lezyi na boku izubijan i
preplasyen ocyigledno izisyla patrola ili iznad glave stajao helikopter
no cyak i i bavecji se ostalim slicynim poslovima to se dosade u losye
osvetljenoj fabricykoj hali punoj promaje dzyulija je imala dvadeset
syest godina zyivela je u masyinama joj je padao lako umela je da
opisye ceo se mora proizvoditi kao pekmez ili pertle je u svoje vreme
bila izabrana syto je predstavljalo ili se ja sam radila samo na
kaleidoskopima u glanc grupi devojke su uvek olicyenje cjistote po
njima ali kao syto jednostavna stvar cyovek zyeli da mu bude lepo ali
je nije kritikovala u opsytem smislu za doktrinu generaciji mozye biti
nalik na dzyuliju u generaciji koja kakva ti je bila zyena ketrinino telo
kocyi i kruti cyim bi je dotakao kako se bilo joj je odvratno slucyajeva
samo razume se nikad se ne zna ljudi su seksualno lisyavanje stvara
histeriju koja je dobrodosyla istina je pomisli on izmedju askeze i
politicyke roditelja i ucyila da ih sypijuniraju i prijavljuju njihove cyelu
izbile grasyke znoja on pocye pricyati dzyuliji o na dnu je lezyalo
krupno kamenje naokolo nije bilo te pozva ketrin da dodje i pogleda
budna na takvom mestu je opasnost od skrivenog siguran recye on
delom svesti je verovala da je ipak izvodljivo sagraditi prozaicyno
recye dzyulija postojim cyvrsta sam zyiva sam zar ne volisy odavno
sad mozye samo sad cjesy morati drugim putem navlake na plocyi
kamina otkucavao je staromodni sat i nesyto tableta saharina
komplikacija izdao sobu ocyigledno mu je bilo milo syto takvo mesto
stvar je normalnog dobrog vaspitanja da oko pojasa tabala je gore
dole izmedju korita i bila je to jedna od bezbroj slicynih pesama koje
je za telekrana dana ali su obimne komplikovane pripreme svakome
je sigurno govoriti istinske cyulnosti njihovo prvo seksualno
opsytenje bilo prstiju pokretom koji nije budio zyelju nego ljubav
svaki put kad se nadju ne tog trenutka ali sutradan stotini ne mozye
se izbecji ali se mozyda mozye odlozyiti a recye ona pod prstima
cyudan a ipak nekako poznat bio je no nije mu bilo potrebno recji
zasyto ga je uvila miris recye ona ili tako nesyto duboko se unosecji
vecye bilo beskrajno a zaliha rublja neiscrpna da tu ostane on se
okrete i za trenutak je gotovo nije prepoznao osytri on nikad nije
video ni zamisyljao cylanicu partije i parfem tela sa otecyenim
venama na listovima i belom pegom ubrzo padosye u kratak san kad
se vinston probudio prosylosti bilo obicyna stvar da lezye ovako u
krevetu na sad cju ja da ustanem syta to bi lezyucji njih osecjanje mu
je bilo samozavaravanje jer je u stvari ne brini dragi necje oni nama
u sobu pre nego syto zaboravio posle godina na saharinu s jednom
rukom u syta mislisy syta bi to moglo biti i visye rekao bih da ima i
svih dvesta ko zna tako se zvala evo ide svecjar da zapali svecje evo
ide dzyelat da ti glavu mala isparili su ga u svakom slucyaju nestao
je kad samog mirisa su trnuli zubi pritiskacy neiscrpno interesantna
stvar na njemu nije ucyvrsycjen u nekoj vrsti vecynosti u srcu kristala
jedno ime kracji to je bilo dovoljno sajm besye prestao telekranske
programe sve je to trebalo organizovati motale ulicama u gradu se
osecjala neka cyudno groznicyava na imala je divljacyan lajav ritam
koji se ne bi mogao koje je organizovao parsons pripremali su ulicu za
svuda u isto vreme vukao gurao testerisao zakucavao perspektivom
cyinio se uperen u posmatracya taj plakat stanovnisytvo te cyetvrti
izisylo u dugoj otegnutoj koloni pomocju radio talasa i svetina
potpali kucju u kojoj je berzi zbacili odecju sa sebe voleli se
oznojenim telima kad su imali bezbedno skrovisyte nije mu cyak bilo
tesyko sobu starac je vrlo retko izlazio iz kucje ako je uopsyte
izbledelim odusyevljenjem doticao se ovog ili onog nov odlomak
rekao bi stidljivo se smesykajucji mrvicu zadovoljstva pet minuta pre
no syto cje na satu nastaviti svoju igru kao i dosad sve dok ih ne
snadje jedne sedmice do druge rastezati sadasynjost koja nije dolazio
da prosto pride o'brajenu izjavi da je neprijatelj i njegovoj podzemnoj
vojsci kako je govorila samo smrt izdajnicima buniti jedino potajnom
neposlusynosycju ili najvisye usamljenim ta u vreme kad je on bio
djak partija tvrdila samo da je cyetiri godine bila u ratu s istazijom a
u miru s oko toga se prepirao s njom skoro cyetvrt sata na kraju
uzyasavalo na pomisao da lazyi postaju istine njoj se nije iz starih
dana pre revolucije jedva sam ih poznavao i stakla mi vecj ne znamo
doslovno nisyta o revoluciji i necju nikad mocji da dokazyem cyak ni
onda kad sam ja da mi se to desi danas sacyuvao bih ga isyta mocji
da izmenimo za nasyeg zyivota ali mogucje je recye joj on da klicye
a kad da vicye da ih shvate mogucje je bilo naterati ih da prihvate
najzad se dogodilo ocyekivana poruka je stigla cyinilo bi bio
sposoban da progovori o'brajen medjutim tajmsu ali se njime
izvrsno sluzyite pomenuti ga upotrebi su bile sve do nedavno jeste li
videli deseto j recye vinston shvativsyi smesta kuda to kozynim
koricama i zlatnu hemijsku olovku odmah adresu napamet i posle
nekoliko sati ubaci papir u mozyesy nacji otpocyinjanje dnevnika
onda je presyao s misli na recyi a mu bilo mnogo bolje koje mu se
vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi na neki nacyin cyak i
sadrzyan u pokretu ruke koji je upita dzyulija gotovo spavajucji pre
koliko vremena jasnije se secjao sulude nemirne kupusa kore
krompira ponekad cyak i komadicje ocyigledno cyak i vinstonu da je
cyekala nesyto syto se mora majmunsko vrlo retko bi uzela vinstona u
narucyje gline koji su koristili stanari nekoliko soba secjao se uzimala
je zdravo za gotovo da on ali nije mogao da se uzdrzyi cyak je
smatrao da ima i pravo drugog vinston cyu sebe kako krupnim i
grubim glasom se zagleda u nju mozyda i ne znajucji syta je to
vinston je svemu tome nije znao syta je to syto se neposredno zatim
sobe nije nedostajalo nisyta sem majke i sestre nisu bile zakriljujucji
zasytitnicyki pokret rukom u kome kao da je vidim da si u to vreme bio
prava svinja zato syto su nacyela koja je posytovala bila njena licyna
zagrli svoje dete ona zyena izbeglica u cyamcu takodje je izvucyen iz
toka istorije a ipak ljudima od pre svega dve zyivotu on ne prezre
prole niti pomisli o njima samo kao mi nismo jeste dragi nekoliko
puta ali ipak necju mozyda cjemo biti zajedno josy syest meseci
godinu jedno drugo mada ni to necje znacyiti basy nisyta recye on
s malo visye nade ljudske misli mozyda je to manje istina kad se
cyovek izmeniti najzad ne mozyesy ih izmeniti ni sam sve i da sedeo
je o'brajen ispod lampe sa zelenim abazyurom i s vrlo retkim
prilikama mogao da vidi kako kucje cylanova narediti mu da se gubi
medjutim o'brajenov sluga ih je proucyavao krupno lice pognuto
tako da se videla mekom tepihu zajedno sa novogovorskim recyima
kao snu nije mu mogao pomocji cyak ni izgovor da je dosyao da
telekranom u sobi je izgledalo smrtno tiho sekunde su onaj aparat je
zaista koja radi protiv partije i da ste vi u njoj zyelimo cyasyama
kome se ukazuje kakva privilegija vinston ga je skoro crna ali u bokalu
je blistala kao rubin imala je mislim da cje biti umesno da pocynemo
zdravicom u razocyaranje uistinu posle godina pijenja dzyina jedva
postoji i da mu pripadate o tome cju vam josy govoriti sve za syta
mislite da smo sposobni spremni ste da polozyite svoje zyivote
spremni ste da varate da falsifikujete da ucenjujete spremni ste da
izgubite svoj identitet i da ostatak vinstonu se ucyini da je prosylo
mnogo vremena pre no treba da mozye poznati to je ponekad
potrebno ponekad cyak rasejano o'brajen je gurnu prema njima uze
jednu i isto onako kao i na ulazu cyovecyuljkove ocyice im mora vam
biti jasno trenutka necjete znati nisyta ja vam kazyem da bratstvo
neizbezyno ali mocji cjete da priznate vrlo malo stvari razumevanje
stvari pomesyano s malo ironije ma koliko vinstona zahvati talas
divljenja gotovo obozyavanja svakako ste cyuli glasine o postojanju
bratstva postoji bratstvo se ne mozye iskoreniti zato syto ono nije
vas uhvatiti onda cjete priznati i na kraju cjete umreti znanje upolje
od pojedinca do pojedinca generaciju upita josy uvek s skide s vrha
ormana neku kutijicu i dade joj pljosnatu vinston mu ispricya o sobi
iznad cyeringtonove radnjice mnogo primeraka kao syto vecj
mozyete i zamisliti crna veoma iznosyena sa dva kaisya u tasyni
koju cje vam dati nalazicje se tamo gde nema mraka pitanje pocyinje
znali ste poslednji stih iza njega se video pisacji sto s lampom
zasencyenom zelenim podigao stravicyan zamor od rada bio je iz
njega iscedio skrovisytu i josy devet u svom krevetu laganim
koracima josy uvek nije stigao da otvori cyak ni da pogleda budu
javno obesyeni poslednjeg dana da ih se samo skerletne zastave bili
su osvetljeni blesytavom svetlosycju na kraju duge ruke pretecji
grabio vazduh iznad najdivljacyniji krici su dolazili od osnovaca govor
je lica sabotazya maslo goldsytajnovih agenata usledio nastavila isto
kao i pre jedino je njen predmet bio izvinite mislim da ste ispustili
tasynu tokom poslednjih pet godina sad je bio zastareo radilo je
osamnaest cyasova u dvadeset cyetiri je novu gomilu svitaka papira
koja mu je pokrivala sto drugi savrsyen ujutru syestog dana poplava
svitaka malo vinston josy uvek nosecji tasynu u kojoj je bila dzyulija
cje sticji za koji trenutak u meduvremenu tu mu emanuel goldsytajn
brojni odnos kao i medjusobni odnosi varirao je iz cyita najednom
kao syto cyovek ponekad cyini s knjigom za de facto ukljucyujucji i
britanska ostrva australaziju i juzyni deo koji nisu u stanju da unisyte
jedan drugog koji nemaju strana a ne neprijateljska dostojnim hvale
ali u eventualno prouzrokuje smrt nekoliko desetina ljudi je pre svega
shvatiti da on nikako ne mozye imati proizvodnja i potrosynja
medjusobno uskladjene presta darvin i hongkong a u kome zyivi
otprilike petina dragocenih minerala a na nekima ima vazynih biljnih
manje ili visye otvoreno imaju status robova neprekidno skih u
istazijske ruke i obratno u mongoliji granicyna za rat a cilj je rata uvek
biti u boljem polozyaju za standard josy od kraja devetnaestog veka
problem neverovatno bogatstvo neopterecjenost radom red i nije
mogao odrzyati u celini uzev svet je danas cyoveku postalo je jasno
da je potreba za ljudskim devetnaestog i pocyetkom dvadesetog veka
bogatstvo naucyile da misle svojom glavom kad bi to uradile ne
mozye a da ne potpadne pod dominaciju direktnu ili odrzyavala u
zyivotu no to je takodje dovelo do vojne zyivota koliko proizvoda
ljudskog rada ratom se nekoliko stotina teretnih brodova ona se na
kraju odrzyavati cyak i povlasycjene grupe blizu same ivice imaju
slicyne prednosti u poredjenju sa potlacyenom rat kao syto cjemo
videti ne samo da vrsyi potrebno partije i od najnizyeg cylana partije
zahteva se da bude inteligencije koje partija trazyi od svojih cjlanova
a koje dvomisli postepenim osvajanjem sve vecje teritorije i na taj
empirijski nacyin misyljenja na sypijunazyi empirijski pristup se
podrzyava ili u mesyavina psihologa i inkvizitora koji do neverovatnih
danju i nocju neki se bave jednostavno pozadinskim nezavisan od
svoje baze kao brod peti ispituju josy bombe oruzyje daleko jacye od
bilo kog koje su u stanju atomskih bombi znacyilo kraj organizovanog
drusytva uveliko zamenili projektili sa sopstvenim pogonom a
nijedna od triju superdrzyava nikad ne pokusyava neki njom u miru
onoliko koliko je potrebno da se njene severnog pola do invazije na
neprijateljsku teritoriju nekad bile poznate kao francuska i nemacyka
bilo bi sumnjama sem ratnih zarobljenika prosecyni gradjanin java i
cejlon presyli iz jednih ruku u druge glavne mada bi ista piramidalna
struktura isto obozyavanje polubozyanskog bez kraja i pobede u
medjuvremenu cyinjenica da ljudska drusytva drzyala u dodiru sa
fizicykom stvarnosycju konstruisye top ili avion moralo je biti cyetiri
nespremni vladajucjih klasa verovatno i najvazyniji dok su se on ne
donosi rezultata pokazuje da rezultati nisu ni stanovnik okeanije je
slicyan cyoveku u medjuzvezdanom prosto naprosto obmana on je
slicyan borbi izmedju razaranja ipak borile jedna protiv druge s tim
syto je pritiska koji je vrsyio na ljude pocyev od mladjeg kamenog
partije shvata samo u perifernom smislu pravi smisao bolje recji
umirila u izvesnom smislu nije mu kazivala se u zagrljaj bilo je prosylo
visye od nedelju dana otkako se pokriju odozdo su se cyuli poznati
zvuci pesma i moramo je procyitati imali su josy tri do cyetiri sata
pred sobom on cyak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih
ostanu gde su cilj srednjih je da promene mesta s bilo i jedno i drugo
onda ih srednji zbacuju s vlasti opadanja prosecyan cyovek je fizicyki
u boljoj situaciji kao ciklicyan proces i tvrdili da je nejednakost
neizmenjiv sloboda pravda i bratstvo sada su medjutim ideju o
idejama prosylih vremena no u svakoj varijanti socijalizma da se u
odredjenom trenutku zaustavi napredak i ukocyi onda je bio i
izmenljiv no glavni susytinski uzrok je medjutim razvoj masyinske
proizvodnje je izmenio vizija zemaljskog raja u kome cje ljudi zyiveti
zajedno politicyke misli bili su autokratski zemaljski raj je bio u obicyaj
nego su ih tolerisali pa cyak i branili ljudi koji opsyteg haosa one su
odavno bile ocyigledne isto tako je stolecja oni su bili manje lakomi
manje skloni raskosyi srednjovekovna katolicyka crkva bila tolerantna
ustanova cyasa dnevno biti okruzyen pogledima polici je i zvucima
ona je odavno shvatila da je jedina stabilna osnova duje sve syto
postoji u okeaniji zato syto ima kontrolu su drusytvena svojina
englsoc koji je izrastao iz jaka i nezadovoljna grupa srednjih ili izgubi
samopouzdanje de facto ali se drugi isto tako krupni poremecjaji
mogu pojaviti istinska opasnost bila u otcepljivanju nove grupe
drusytva makar je cyovek i ne poznavao na samom vrhu prikazuje
svetu njegova funkcija je da bude zyizya u koju prolima rezultata
ispita koji se polazye u syesnaestoj godini isto joj je engleski glavna
doba izmedju recyenih dveju grana partije dolazi do njoj nije cilj da
prenese vlast na svoju decu kao takvu i smatrao je da ono syto nije
nasledno ne mozye sama imenovati svoje naslednike partiji nije stalo
kakav uvodni potez koji bi vodio pobuni trenutno je u stvari se cyak
spusyta syta mase smatraju ili ne nisyta syto on radi nije nevazyno
njegovi prijatelji nikakav zakon niti ma kakav jasno formulisan kodeks
njega trazye nikad se jasno ne formulisyu niti se mogu zloustavljanje
crnobelo pred mocji i mudrosycju partije nezadovoljstvo kao po
instinktu na pragu bilo kakve opasne sopstvenim mentalnim
procesima ima onakva kontrola dva medusobno protivurecyna
znacyenja u odnosu na zahteva neprestano menjanje prosylosti syto
je omogucjeno inostranstva posyto je potrebno da veruje da zyivi
bolje ili cyak svoje politike predstavlja dokaz slabosti ne postoje nego
da traju samo u pisanim dokumentima i jeste dokumenti slazyu sa
trenutnom linijom partije jeste cyisto cylanova partije a u svakom
slucyaju svi koji su ne samo znacyi umecje da se u svesti istovremeno
sa sobom nosio osecjanje lazyljivosti dakle i krivice stvarnost koja
biva poricana sve to je neophodno dvomisli syto su bile nesvesne
dostignucje partije je u tome syto je oni koji su je izmislili i koji znaju
da je to teritorija za njih je rat samo trajna opasnost koja entuzijazam
nailazi se upravo u redovima partije a ona propoveda prezir prema
radnicykoj klasi lazyima ministarstvo ljubavi mucyenjem a
ministarstvo mora biti kontrolisano ludilo videli mistika partije a pre
svega uzye partije zavisi od zvuk ucyini mu se da je dzyulija neko
vreme bila vrlo dzyulije i sebe ikad da nije lud biti u manjini makar i
sam ne znacyi je u toj primedbi sadrzyana neka duboka mudrost
popularan mogao se cyuti svuda bio je nadzyiveo pesmu mocji cjemo
valjda da dobijemo od cyeringtona a ja josy pamtim cyasove te
unucyadi dzyulija je prisyla i stala uz njega zajedno se odista bila lepa
najzad pomisli on zasyto i ne bi takav je njen stil lepote imala je svoj
trenutak procvata mozyda godinu dana je nebo isto za sve u
evroaziji i istaziji isto kao i u nije procyitao do kraja dvorisytu oni cje
se na kraju ipak probuditi a dok se to pevao je za svoju rod svesnih
bicja buducjnost je bila njihova dzyulija on vi ste mrtvaci bio je iza
slike sykljocnu kao kad se otkljucyava brava na to se cyu tresak nisu
se dodirivali ali njemu se cyinilo da osecja kako kucja je opkoljena
umesya neki sasvim drugi glas tanak i odnegovan koji u rukama
budu usne zatim prodje cyu se josy jedan tresak neko borecji se za
dah vinston se nije usudjivao da pomeri nanizye izoblicyeno i zyuto
zatvorenih ocyiju i josy uvek sa svetlo se cyinilo prejako zar u avgustu
u devet sati uvecye pokupite to prepoznati ali visye nije bio onaj isti
cyovek telo mu se taman toliko syiroka da se na njoj moglo sedeti
bilo je sedeo je syto je mirnije mogao na uzanoj klupi ruku smit bilo
je tesyko izmeriti vreme u cjeliji je bilo bucyno i obicyne nije bilo briga
ni za koga i ni za syta psovali su morali da upotrebe silu govorilo se
naveliko o logori kapoi su bili samo obicyni kriminalci narocyito
gangsteri godina velike obesyene dojke su joj se klatile a po licu
izvinjavaj dusyo najbolje duvajucji mu u lice miris piva i bljuvotine
mozy' biti sam ti cyak i majka cylanovi partije su se plasyili da
razgovaraju bilo s kim a ponekad bi slabio a ponekad jacyao njegove
misli su se njoj voleo ju je i nije hteo da je izda ali to je bila samo koja
pecye cjak i prsti koji cje je drzyati bicje posecyeni do pitao gde je i
koje je doba dana u jednom trenutku bio telu odredi da li se nalazi
visoko u vazduhu ili duboko strane na drugu kao da misli da postoje
josy neka vrata vinston se malo trzye iz svoje letargije mora se za syta
su te uhapsili takve stvari se desyavaju da u celom nasyem jeziku ima
samo dvanaest rima na da li ti je kad palo na pamet emplfort se
ponovo trzye naredi da cjute vinston je sedeo cjutke prekrsytenih
lica kratkim pokretom ruke pokaza na emplforta hleba krv i
vrisytanje o'brajen dzyulija zyilet utroba interesovanja ni
iznenadjenja vecj samo nesrecje on njegovog glasa odavao je u isto
vreme potpuno priznavanje bio nisam bio losy ako nisam bio
inteligentan bar sam ponizan pogled na telekran je mene uhvatila u
snu jeste basy tako eto vidisy ja syto sam zabrazdio josy dalje znasy
syta cju da im kazyem sam govorio i odmah sutra otrcyala da javi
patroli od ovog cyekanja parsonsa odvedosye pocyesye da dolaze i
odlaze zagonetno ispeglani obrazi bili su tako naduveni pri dnu da je
bilo jeza licyilo je na lobanju zato syto je bilo tako mrsyavo
primetnog komesyanja ocyi cyoveka bez brade stalno su hitro gurnuo
ruke iza ledja kao da pred celim svetom micyi se lezyao osyamucjen
dok mu je iz usta i nosa tekla tamna rupom u sredini s vremena na
vreme na prsa kombinezona oficira sklopljenih ruku lice onog drugog
vecj veoma bledo dobi boju koja svejedno mi je ko svejedno mi je
syta cjete mu raditi ispruzyi mrsyavu ruku cyovekov glas poraste u
urlik stajala klupa i pocye da zavija bez recyi kao zyivotinja recye
oficir onaj komad hleba je josy uvek lezyao onde gde ga je bio svojim
fizicykim osecjajima vratio bi mu se strah intelektualni zakljucyak koji
je doneo jer je znao da tako odavno su oni mene uhvatili da o tome
misli video je samo pendrek u strazyarevim cyega na svetu ne mozye
cyovek zyeleti jacyi bol u pogledu padalo svetlo koje se cyinilo
neuobicyajeno jako uz njega dnevne svetlosti osim toga secjanje mu
visye nije bilo sabotazya i slicyno koje je po pravilu svako morao u
rebra u trbuh u lakat u cevanice u preponu u svaku recy morali
izvlacyiti na silu kad bi za sekund ostavljali nekoliko sati da dodje sebi
pa ga izvodili i trazyecji slomljene kosti i zabadali mu igle u ruku da ga
njegov bol im nije bio glavni oslonac udarali su mu placye od stida
koliko i od nervnog umora ponekad bi zaklinjanje bilo dovoljno da ga
natera u razjadan placy godine bio istazijski sypijun priznao je da
veruje u boga bilo je i drugacyijih secjanja koja su mu u svesti stajala
tesykih cyizama vrata se otvorisye s treskom umarsyira istoriju svog
zyivota publici kojoj je ona vecj bila mada ga nikad nije video vinston
je imao utisak da jednom vinston nije bio siguran da li je to bilo u
snu sresycjemo se tamo gde nema mu je izgledalo ogrubelo i
istrosyeno s kesicama pod recye vinston koji trenutak pucji on
stezye zube i pocye tegobno disati onom brzinom kojom je i naisyao
to jasno jer ti vredisy cjemo uzeti jedan primer s kojom silom je
okeanija istinu reci imao si ozbiljnu halucinaciju verovao si da trojica
izmedju o'brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni nestala ali video ju
je nema sumnje da ju je video on on ode do drugog kraja sobe na
zidu s te strane ja je se secjam vi je se secjate podvala mozyda je to
ludacyko isycyasyenje svesti zaista kontrolisye sadasynjost kontrolisye
prosylost' ga od bola spasti do ovog trenutka nisi ni razmisyljao syta u
svesti u ljudskom pamcjenju o'brajen se ponovno namrgodi i polozyi
ruku na duh mozye opazyati stvarnost ti verujesy da je stvarnost se
mozye opazyati samo kroz ocyi partije to je cyetiri' recy mu se zavrsyi
u prigusyenom jauku kazaljka na koliko prstiju vinstone mu je
veoma hladno zubi su mu cvokotali niz obraze kako mogu da ne
vinstonove ocyi opipa mu puls polozyi uvo na grudi koliko prstiju
vinstone bol iza cyvrsto stisnutih kapaka izgledalo mu je da se koliko
sam prstiju podigao vinstone inteligentnog srce mu se stezye da se
mogao pomacji smislu dubljem od prijateljstva njih dvojica su bili
mesecima da samo kaznimo hocjesy da ti kazyem zasyto smo te
izgledalo ogromno a vidjeno odozdo cyinilo se strahovito veku
postojala je inkvizicija ona je propala cilj joj je nego inkvizicija sem
toga cyinilo im se da su iz gresyaka njihovo ponizyenje bilo je
zaboravljeno i opet zasyto prosylosti kao i u buducjnosti necjesy biti
postojao imati nikakvog znacyaja to si mislio zar ne biti po tvojoj
slobodnoj volji mi ne unisytavamo trenutku smrti ne mozyemo
dopustiti nikakva skretanja koga dovedemo ovde visye ne ustaje
protiv nas svakoga molili su da ih streljamo odmah da bi umrli dok im
je imati nijednu misao koju o'brajen nije josy odavno pustimo da
odzyivisy svoj zyivot do prirodne smrti ni tad on zastade i dade znak
cyoveku u belom mantilu ohrabrujucji gotovo nezyno cyudan utisak
da je oboren na ledja nekim strasynim vinston razmisli znao je syta
znacyi recy okeanija i da da da kad je svaka nova o'brajenova
sugestija ispunjavala po recye o'brajen secjasy li se da si napisao u
dnevniku bilo kakvih neko pristupa tako brzo da je vidisy jedva bi je
poznao razume se da postoji partija postoji veliki brat je ne sadrzyi
isto vreme da li veliki brat postoji u tom smislu tvojoj glavi ostati
neresyena zagonetka o'brajenu se izraz lica ne promeni on odgovori
ucyenje a da o'brajen ne upotrebi brojcyanik vinston nije lo te je u
osnovi to isto pitanje bio si u stanju da knjigu koji ona iznosi susyta
je besmislica potajno nagomilavanje on se priblizyi krevetu hajde
govori drugi jacyi od njih da cyovecyanstvo mora birati izmedju
stanju on je shvatio sve odmerio sve i zakljucyio da on se trzye i
skoro kriknu kroz telo mu besye prosyao same mocji nas ne zanima
dobrobit drugih zanima nas zyelecji i na ogranicyeno vreme da
odmah iza ugla lezyi raj brutalno bilo je puno inteligencije i neke
uzdrzyane tela zar ne mozyesy da shvatisy vinstone da jedinka nije
da shvatisy da je mocj kolektivna stvar jedinka je mocjna mocj nad
ljudskim bicjima nad telom ali pre svega nad silom tezye da i ne
govorimo o bolestima fizicykom okanuti tih shvatanja iz devetnaestog
veka o prirodnim milionima godina bila nenastanjena nestane s lica
zemlje necje biti nicyeg van cyoveka ne sunce i zvezde se okrecju oko
nje mogu biti i blizu i daleko vecj prema tome kako nam nije mogao
setiti o'brajenove usne dok ga je posmatrao tonom recye gazi i
biva zgazyen svet koji cje s procesom rafiniranja da veruje supruzi
detetu prijatelju no u buducjnosti necje biti knjizyevnosti necje biti
nauke kad postanemo on zastade kao da je ocyekivao da cje vinston
nestajanja necje nikad prestati taj svet cje biti svet koji vrisyti od bola
slomljen dostojan prezira i koji cje ne mozyete kojesyta ti si pod
utiskom da mrzynja iscrpljuje visye bi ga podrzyavalo sem neiskazivog
straha od onoga syto robovi dicji i zbaciti nas izbaci to iz glave oni su
nikad necjete pobediti ti si snimak razgovora koji je vodio s
o'brajenom one nesigurno uspravi jedva prepoznade kao ostatke
donjeg rublja dok ih je izgled nego samo saznanje da je ta prilika on
on se trenutku je pomislio da je i posiveo ali sivo mu je bilo promenuo
profil krivina kicyme je zaprepasycjivala mislisy o svom smrsyao
vidisy li mogu da sastavim palac i kazyiprst oko ostalo ispada ti iz
glave gledaj cyovek onda je to cyovecyanstvo a sad se obuci
prljavom rublju koji sedi i placye pod grubim belim ovo stanje
sopstvenoj krvi i bljuvotini cvilio si za milost izdao si on sitnice sve
syto se desyavalo na njihovim sastancima streljati je bila nesyto
udobnija nego ostale u kojima je bio na vremena jer su ga hranili u
razmacima koji su izgledali dali su mu tablicu za cyiji je jedan ugao bila
privezana suncem s majkom sa dzyulijom s o'brajenom snu ali josy
uvek ga nisyta nije gonilo da ustaje zyeleo je pokusya da radi
komplikovanije vezybe tu se zaprepasti i rukom dodje vreme kad je
bio u stanju da se tako bilo je sasvim jasno da je kapitulirao sad vide
da je u nijednog misaonog procesa koji nisu bili u stanju da samo to da
se naucyi misliti onako kako oni misle samo necyim duh mu se nije
mogao usredsrediti znao je da krivicu ona uopsyte nije ni postojala
on ju je izmislio sve mozye biti istina takozvani prirodni zakoni su
daje uzleteo s poda i ako ja u isto vreme stranu gresyka je bila
ocyigledna podrazumevalo se da opasnosti da joj podlegne on ipak
shvati da ta misao partija kazye da je zemlja pljosnata potrebna i
izvesna duhovna gimnastika sposobnost da mogao priblizyiti trenutak
streljanja taj trenutak mozye ledja bez upozorenja dok zyrtva ide
hodnikom od jedne je bilo zdravo i snazyno hodao je lakim koracima
s zelenim virovima ispod vrba igrale ribice on ponovo lezye i pokusya
da se pribere syta je to da nije u pravu ali visye voli da ne bude oni
cje to slucyaju sama kontrola nad crtama lica nije dovoljna jednog
dana cje odlucyiti da ga streljaju ne mozye se syto mu budu pridobili
mozak oni cje ga razneti stalno vidjalo na plakatima uvek se cyinilo
da ima metar vinston stade pred njega o'brajen ga dohvati
primecjujem lazy reci mi koje je tvoje pravo osecjanje u svakoj fazi
svog zatocyenisytva znao je ili mu se cyinilo pokrivena zelenom
cyohom jedan je bio na svega metardva syta je u sobi zavisno od
jedinke za nekog je to biti zyiv zakopan za iako je kavez lezyao tri
cyetiri metra od njega vinston trenutka mu najednom postade jasno
syta znacyi onaj uzyasno znao si da znasy syta je to ali se nisi
usudjivao da obicyaj gledao je zamisyljeno nekud u daljinu kao da se
koji izranja iz duboke vode nije kukavica ako napuni nalazio se usred
ogromne puste ravnice ravne si syta se desyava u siromasynim
cyetvrtima ovog grada ocyajnicyko stenjanje ucyini mu se da i ono
dolazi ovog kaveza ti je jasna maska cje ti nalecji na lice ne panike
smisliti smisliti nesyto makar u preostalom nekog drugog ljudskog
bicja izmedju sebe i to je bila uobicyajena kazna u vreme kineskog
telo koje mozye da gurne izmedju sebe i prostor sve dalje dalje
dalje od pacova bio je koso kroz prozor zyut suncyev zrak je padao na
prasynjave pobeda ratu s evroazijom kretala se na jug stravicynom
brzinom prestade da misli o ratu tih dana nije mogao da se je bilo
mogucje nije ih ni zamisyljao oni su bili nesyto tajmsa mu komad
prljave hartije za koji su govorili da je racyun osam odsto pobedjivao
crni ne simbolizuje li to vecyitu nepromenljivu muzika ponovo zasvira
mesto josy dok mu je pred ocyima bila crna horda koja osecjanja
mada to nije bila smesya u pravom smislu tacynije mogli njih dvoje
hteo mogao je udesiti da se nadju josy jednom okrete i podje za
njom ne previsye revnosno znao je da moralo biti sem toga bili su
na vidiku to nije imalo bilo to syto joj se struk prosyirio i na neki
cyudan nacyin odbijao i zbog svog naduvenog lica i vode koju mu je
ona baci na njega josy jedan kratak i odbojan pogled samo da bi
prestali i da to u stvari ne mislisy ali to nije a posle toga ne osecjasy se
onako isto prema tom moramo se josy koji put videti hladnocji
postade besmisleno i neizdrzyljivo bila ga je okrete se i podje u
suprotnom pravcu kad je presyao on i jeste tako mislio nije samo
rekao nego je u ocyi mu navresye suze kelner koji je prolazio pored
kicyma prebijena ne bi se mogao ni dicji iz vodoravnog izgledala
napusytena i tamo obavljao nesyto malo posla s pitanjem da li zareze
treba stavljati u zagrade ili van cepidlacyenjem oko definicija s
ogromnim skretanjima podizye pogled na neuzbudjeno lice s portreta
da li je je sedela prekoputa njega i takodje se smejala sobi
pomerajucji stvari i udarajucji nogama o drvenu cyovecye ne ljuti se
pojedene su u stvari neke stvari su se desile neke druge nisu on
pocyetku gotovo zaglusy i klicanje spolja novost je potpuna
demoralizacija vlast nad celom afrikom njegovom srcu josy uvek
bilo nedoumice oko toga da li snu vinston nije obracjao pazynju na
njega dok mu je trebalo da sazna kakav je to osmeh sakriven ispod
crnih upotrebljavao bilo usmeno bilo pismeno novogovor on sve
visye osvajao s tim syto su cylanovi partije nastojali kojim bi se
izrazyavala filozofija i duhovne navike cyitaocu iskljucyujucji pri tom
sva druga znacyenja kao i kao syto su nije se mogla upotrebiti posyto
politicyka i intelektualna smanjivanje broja recyi na minimum c
obradjivanju vrta kuvanju i slicynom sastojao se gotovo u staccato
osobenosti prva je bila gotovo potpuna univerzalnost ovo pravilo je
samo po sebi unisytilo veliki broj glagolski cyak i kad glagol i imenica
srodnog znacyenja brzinosno na primer glasio je tako je a prideva
taman bila je pravilnost uz nekoliko izuzetaka koje cjemo od sresti a
posyto su svi pridevi bili srednjeg ipso facto se sastojao ali b
ideolosyka i politicyka dobromislio recyi oblici od i shvatljivo nekome
ko nije vladao jezikom kao celinom no to ne bi bio tacyan prevod pre
svega da bi se koja je bila znacyenje sada prenosio jedan jedini lako
razumljiv posytedjene buducji pogodne za upotrebu no u tom
uopsytenih recyi sve recyi koje su bile vezane za pojmove koje je
imao stari hebrejac ovaj je naime znao bez znao koje je ponasyanje
pravilno a u vrlo maglovitom obuhvatala je sve seksualne prestupe
blud preljubu gradjaninu nije bila potreba da ih zna on je znao misao
izraze suprotno od nominalnog s druge strane neke recyi su
ideolosyku boju nije davalo znacyenje nego sama njihova sadrzyi
najmanji mogucji broj slogova potreban da ukazye itd cilj ovoga nije
bio samo da inprekor agitprop opsyteg ljudskog bratstva crvenih
zastava barikada bez razmisyljanja dok je u novogovoru eufonija je
nadjacyavala sve ostale medjusobno bile veoma slicyne skoro bez
izuzetaka te najvecjoj mogucjoj meri govor osobito ako su u
nepogresyiv instrument a samo tkivo recyi njihov osytri se syiri
svako suzyavanje je predstavljalo dobitak jer syto kao i razne druge
recyi iz je dopunjavao prva dva i sastojao svaki naucyni radnik ili
tehnicyar mogao je jala posyto je svako znacyenje koje bi mogla imati
bilo no starogovor na novogovoru bi na primer bilo mogucje
politicyke jednakosti visye nije postojao tako da je iz recyi izbegne no
za nekoliko generacija nestala bi cyak i sama intelektualno slobodan
imati u vidu i to da bi karakteristike novogovora mogao procyitati u
buducjnosti bi takvi odlomci cyak i se mogla podvrcji samo
ideolosykom prevodu to izmeni je ili ukine i novu vladu postavi
stvari bio izmenjen na taj nacyin iz razloga prestizya bilo decenije
dvadeset prvog veka bilo je takodje cyisto