Proizvodnja

Prof.  dr.  Mugdim  Pašić  

1  
 Inpu7  (Klasični  pristup)  
1.  Materijal  (M):  
̶  Sve  ono  što  možemo  naći  u  prirodi  kao  što  je  voda,  
zemlja,  minerali,  naGa,  gas,  itd.,  kao  i  procesirani  
proizvodi  nastali  iz  prirodnih  resursa  (aluminij,  papir,  
čelik,  drvo,  gorivo...)    
2.  Radna  snaga  (L):  
̶  Usluge  zaposlenika  u  vidu  implementacije  njihovih  
kompetencija  (znanje,  vješ7ne,  vrijednos7  i  fizičke  i  
psihičke  mogućnos7  zaposlenika)  na  radnom  mjestu  u  
procesu  proizvodnje  proizvoda  ili  usluga.  
3.  Kapital  (K):  
̶  Inpu7  kao  što  su  objek7  (objekat  fabrike,  prodajni  
salon,  ...),  oprema  (mašine,  ...)...  Ne  uključuje  novac.  
2  
 
 Proizvodna  funkcija  
•  Cilj  preduzeća  je  da  maksimizira  profit  π.  
π = R−C
•  R  =  ukupan  prihod  
•  C  =  ukupan  trošak  
•  Uslov  da  bi  preduzeće  maksimiziralo  profit  je  
efikasna  proizvodnja  
 

3  
 Proizvodna  funkcija  

Inpu7  (L,K)   Output  (Q)  

Proizvodna  funkcija  
Q=ƒ(L,K)  

4  
 Proizvodna  funkcija  (PF)  
Specijalni  slučajevi  -­‐  primjeri  
Q=L K 0,5
•  (Cobb  Douglas  PF*)  
0,5

Q = min(L, 4K ) •  (Wassily  Leon7ef  PF**)  

Q = 4L +10K •  (Linearna  PF)  
Q = ...

α β
*    Opći  oblik  Cobb  Douglas  PF   Q = AL K
**Proizvodna  funkcija  sa  fiksnom  proporcijom  inputa   5  

 
 Inpu7  
•  Inpu7  mogu  bi7  
–  Varijabilni  
•  Lako  se  mogu  brzo  promijeni7  (npr.  broj  sa7  rada)  
–  Fiksni  
•  Teško  se  mogu  brzo  promijeni7  (npr.  veličina  objekta  za  
proizvodnju  

6  
 Dugi  i  kratki  rok  
•  Da  bi  promijenio  proizvodnju,  proizvođač  
mora  mijenja7  inpute  
•  Ali,  proizvođač  mora  uze7  u  obzir  ne  samo  
inpute  koje  treba  mijenja7,  nego  i  vrijeme  za  
koje  je  ta  promjena  moguća  da  se  uradi  tj.  da  
li  se  inpu7  mogu  brzo  promijeni7  ili  ne  
•  U  tom  smislu  razlikujemo  dugi  i  kratki  rok  

7  
 Dugi  i  kratki  rok  
•  Kratki  rok:    
–  Najmanje  jedan  input  ostaje  fiksan    
•  Pretpostavljamo  da  je  K=const.,  a  L  je  varijabla    
•  Kako  se  mijenja  output  Q  sa  promjenom  rada  L,  Q=f(L)  
•  Dugi  rok:    
–  Svi  inpu7  su  varijabilni  
•  U  dugom  roku  svi  su  inpu7  varijabilni;  K  i  L  su  varijable  
•  Kako  se  mijenja  output  Q  za  različite  kombinacije  rada  
L  i  kapitala  K,    Q=f(L,K)  

8  
Proizvodna  funkcija  Q=ƒ(L,K)  
Q
Q = LK

K
L
0
9  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
•  Najmanje  jedan  input  ostaje  fiksan    
– Pretpostavka  u  kratkom  roku:  K=const.,  a  L  
je  varijabla    
– Q=f(L)  
– Kako  se  mijenja  output  Q  sa  promjenom  
rada  L  
•  Output  je  moguće  poveća7  samo  dodavanjem  
rada  L  

10  
Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
K=const,  Q=f(L)  
Q

K
K=25   L

0 11  
Proizvodna  funkcija  (PF)  u  kratkom  roku  
K=const=25,  Q=f(L)  
Q = LK Proizvodna  funkcija  Q=f(L);  K=const=25  
40.00  
K = const = 25 35.00  

Q=5 L
30.00   Tehnička  efikasnost    
25.00   (tačke  na  PF)  

Q  
20.00  
Ukupni   15.00   Tehnička  neefikasnost  
proizvod  rada   10.00   (tačke  ispod  PF)  
(Total  Product   5.00  

of  Labor)   0.00  
0   5   10   15   20   25   30   35   40   45   50  

L  
•  Proizvodna  funkcija  (PF):  
–  Pokazuje  odnos  između  proizvedene  količine  Q  kao  
zavisne  varijable  i  rada  L  (npr.  broja  radnika  ili  broja  
sa7  rada)  kao  nezavisne  varijable  kada  preduzeće  
efikasno  proizvodi.   12  

 
 Proizvodna  funkcija  
•  Proizvodni  set  je  skup  tehnički  mogućih  
kombinacija  inputa  i  outputa  
•  Sve  kombinacije  inputa  koje  rezul7raju  količinom  outputa  
na  i  ispod  proizvodne  krive  
•  Proizvodna  funkcija  pokazuje  tehnički  moguće  
kombinacija  inputa  kada  preduzeće  efikasno  
proizvodi,  odnosno  kada  preduzeće  proizvodi  
maksimalni  output  Q.    
 
13  
 Proizvodna  funkcija  
•  Tehnička  efikasnost:  
–  Kombinacije  inputa  koje  rezul7raju  maksimalnim  
outputom  Q  
–  Proizvodna  kriva  korespondira  tehničkoj  efikasno7    
•  Tehnička  neefikasnost:      
–  Kombinacije  inputa  koje  rezul7raju  outputom  Q  
koji  se  nalazi  ispod  proizvodne  krive  

14  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
K=  const,    Q=f(L)  
L Q
0
1
0
76 Posmatrajmo  proizvodnu  funkciju  
2
3
248
492
!! = ! −4!! ! + !60!! ! + !20!!   !
Proizvodna  funkcija  
4 784
2,500  
5 1.100
6 1.416 2,000  

7 1.708
1,500  
8 1.952

Q  
9 2.124 1,000  

10 2.200 500  
11 2.156
0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12  

L  
•  Proizvodna  funkcija:  
–  Pokazuje  odnos  između  proizvedene  količine  Q  
kao  zavisne  varijable  i  rada  L  (npr.  broja  radnika  ili  
broja  sa7  rada)  kao  nezavisne  varijable.  
15  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
Prosječni  proizvod  rada    𝐴𝑃𝐿  

•             𝐴𝑃
         𝐿      -­‐  prosječni  proizvod  rada  
!
!"! = !
!
•  Odnos  između  outputa  Q  -­‐  ukupnog  proizvoda  
rada  (proizvedene  količine)  i  broja  jedinica  rada  
L  (npr.  broja  radnika  ili  broja  sa7  rada)  
 

16  
 Proizvodna  funkcija  
2460  

1968  

1476  

Q  
984  

492  

0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  
  L  

!! = ! −4!! ! + !60!! ! + !20!!!

! 492
•  Za  L=3,  Q=492,  pa  je    !"! = = = 164!
! 3
•  Nagib  prave  povučene  iz  koordinatnog  
početka  tako  da  siječe  proizvodnu  funkciju  u  
tački  (L=3,Q=492)   tgα = 492 = 164
3
•  Pa  je        AP
       L    =      tg
     α          nagib  sekante    
17  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
Granični  proizvod  rada  -­‐  𝑀𝑃
  𝐿  

•  U7caj  jedinične  promjene  rada  na  promjenu  

outputa  Q    
•  Npr.  u7caj  jednog  novog  zaposlenika  (∆L=1)  na  
promjenu  količine  outputa  (∆Q)  
•  Granični  proizvod  rada  označava  se  sa    𝑀𝑃
         𝐿    i  računa  
 

se:         ∆!
!"! = !
∆!
∆𝑄
•  Potrebno  je  uoči7  da  je                    nagib  proizvodne  
∆𝐿
funkcije  Q  
•  Pa  je  𝑀𝑃
           𝐿    mjera  nagiba  proizvodne  funkcije  
 
18  
             
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
Granični  proizvod  rada  -­‐  𝑀𝑃
  𝐿  

•  Za  infinitezimalno  malu  promjenu  rada:  

  !"
!!! = lim !
∆!→! !!
•  Odnosno:   !"
!"! = !
!!
•  𝑀𝑃        𝐿    je  mjera  nagiba  proizvodne  funkcije  
 

odnosno  nagib  tangente  

 

19  
19  
 Q,  APL  i  MPL  
𝑄   =   −4𝐿3   +  60𝐿2   +  20𝐿  
Proizvodna  funkcija  
𝑄 2500  
𝐴𝑃𝐿 =   ⇒   𝐴𝑃𝐿   =   −4𝐿2   +  60𝐿   +  20  
𝐿 2000  

1500  
𝑑𝑄

Q  
𝑀𝑃𝐿 =     ⇒   𝑀𝑃𝐿 = −12𝐿2 + 120𝐿 + 20   1000  
𝑑𝐿 500  

0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

           Tačka  presjeka  𝐴𝑃𝐿  i    𝑀𝑃𝐿 :   L  

𝐴𝑃𝐿 = 𝑀𝑃𝐿   MPL  i  APL  
400  

 −4𝐿2   +  60𝐿   +  20 = −12𝐿2 + 120𝐿 + 20   300   MPL   APL  

MPL  i  APL  
200  
8𝐿2   +  60𝐿 = 0   100  

0  
𝐿 = 7,5   -­‐100  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

-­‐200  

-­‐300  
L   20  
 𝑄, 𝑀𝑃𝐿  i  𝐴𝑃𝐿  
  •  Kada  je  𝑀𝑃            𝐿            >       𝐿  raste
       𝐴      𝑃    𝐿    ;      𝐴𝑃  

Proizvodna  funkcija   •  Kada  je      𝑀𝑃            𝐿       <  𝐴𝑃𝐿 ;   𝐴𝑃𝐿  opada  

2500  

2000  
•  U  tački   𝑀𝑃𝐿 = 𝐴𝑃𝐿 ;   𝐴𝑃𝐿  max  
 

1500  
   
•       Kada  funkcija  Q  raste    𝑀𝑃          𝐿       ˃  0  
Q  

1000  

500   •       Kada  funkcija  Q  ima  max,  𝑀𝑃            𝐿      =

       0  
                           
0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  
•       Kada  funkcija  Q  opada    𝑀𝑃          𝐿      ˂  0      
L    
Ovo  je  irelevantan  dio  proizvodne  
MPL  i  APL  
funkcije  Q.  Nijedno  preduzeće  neće  
400  
  zaposli7  toliki  broj  radnika  da  
300   MPL   APL   funkcija  Q  opada.  Proizvodnja  u  ovoj  
MPL  i  APL  

200  

100   zoni  broja  radnika  nije  ekonomski  

0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  
racionalna.  
-­‐100  
       
-­‐200  

-­‐300  
 
L   21  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
𝑀𝑃𝐿  i    𝐴𝑃𝐿  
 
•  𝑀𝑃            𝐿      u  tački  maksimuma   𝐴𝑃𝐿
             𝐿       kriva  siječe    𝐴𝑃
   

•  Dokaz:  Maksimum  funkcije  tražimo  preko  

prvog  izvoda:  
𝑑𝑄 𝑑𝐿
! 𝑑𝐴𝑃𝐿 𝑑𝐿 𝐿 − 𝑄 1 𝑑𝑄 𝑄
!"! = ! = 𝑑𝐿 = * − + = 0  
! 𝑑𝐿 𝐿2 𝐿 𝑑𝐿 𝐿
𝑑2 𝐴𝑃𝐿
•  Uz  uvjet  drugog  izvoda   𝑑𝐿2 < 0  
𝑑𝐴𝑃𝐿 𝑑𝑄 𝑄
•  Prvi  izvod                      jednak  je  nuli  kada  je   𝑑𝐿 = 𝐿  
𝑑𝐿
•  Odnosno:      𝑀𝑃
  𝐿 = 𝐴𝑃𝐿  
 
22  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
Proizvodna  funkcija  
MPL  =  APL    
2500   •  Povući  tangentu  na  
2000  

1500  
grafik  proizvodne  
funkcije  iz  
Q  

1000  

500  

0  
koordinatnog  početka  
•  Dodirna  tačka  sa  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

L  
koordinatama  (L,Q)  je  
MPL  i  APL   tačka    
–  Gdje  se  sijeku  MPL  i  APL,    
400  

300  
MPL   APL  
–  tada  je  MPL=APL  
MPL  i  APL  

200  

100  

0  

-­‐100  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   –  A  dokazano  je  da  je  to  
-­‐200   tačka  maksimuma  APL  
-­‐300  
L  
23  
 •  1.  Dok  u  početku  L  raste,  
AP  -­‐  Uoči7    
L prave  povučene  iz  
koordinatnog  početka  se  
Proizvodna  funkcija  
ro7raju  ulijevo,  odnosno  nagib  
2500   7h  prava  se  povećava,  tj.  APL  
2000   raste.  
1500  

•  2.  Za  L=7,5  prava  povučena  iz  

Q  

1000  

500  
koordinatnog  početka  je  
tangenta  na  proizvodnu  
0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

L  
funkciju  i  u  toj  tački  APL  ima  
•  Ro7ranje  prave  u  smjeru   maksimum    
suprotnom  kazaljke  na  satu,   •  3.  Za  L  ˃  7,5  prava  linije  
APL  raste   povučene  iz  koordinatnog  
•  Ro7ranje  prave  u  smjeru   početka  se  ro7raju  udesno,  
kazaljke  na  satu  APL  opada   odnosno  nagib  7h  prava  se  
smanjuje,  tj.  APL  opada   24  
 MPL  -­‐  Uoči7   •  MPL  je  nagib  tangente  na  
proizvodnu  funkciju  
Proizvodna  funkcija  
•  Npr.  u  tački  L=1,  MPL  je  
2500   nagib  tangente  na  
2000  

1500  
proizvodnu  funkciju  
Q  

1000   •  Za  L=7,5,  nagib  prave  

500  

0  
povučene  iz  koordinatnog  
0   1   2   3   4   5   6  

L  
7   8   9   10   11   12   13  
početka  (APL)  je  is7  kao  i  
nagib  tangente  na  
proizvodnu  funkciju  (MPL),  
pa  se  te  dvije  prave  
poklapaju,  odnosno  APL  =  
MPL,  i  u  toj  tački  APL  ima  
maksimum       25  
 Proizvodna  funkcija   MPL  -­‐  UočiE  
2500  

2000  
•  Uoči7  gdje  proizvodna  
1500  

funkcija  počinje  ras7  sa  

Q  

1000  

500  

0  
manjom  stopom  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

L   •  Odnosno  uoči7  tačku  

MPL  i  APL  
400   nakon  koje  MPL  počinje  
300   MPL   APL   opada7  
MPL  i  APL  

200  

•  Za  L˃5  PF  raste  sa  

100  

0  
0   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

manjom  stopom  
-­‐100  

-­‐200  

-­‐300  
L  
•  Nagib  tangen7  se  
𝑄   =   −4𝐿3   +  60𝐿2   +  20𝐿  
𝑑𝑄
povećavaju  do  L=5,  
𝑀𝑃𝐿 =
𝑑𝐿
    ⇒   𝑀𝑃𝐿 = −12𝐿2 + 120𝐿 + 20   kada  MPL  ima  
𝑑𝑀𝑃𝐿 maksimum,  a  za7m  
= −24𝐿 + 120     ⇒ −24𝐿 + 120 = 0 ⇒ 𝐿 = 5  
𝑑𝑄 se  taj  nagib  smanjuje  
26  
 MPL  -­‐  Uoči7  
L MPL
1 128
2 212
!! = ! −4!! ! + !60!! ! + !20!! 3 272
4 308
!" 5 320
!"! = !! ! !"! = −12!! + 120! + 20! 6 308
!" 7 272
8 212
9 128
10 20
11 -112
12 -268
13 -448
•  Nagib  tangen7  se  povećavaju  do   14
15
-652
-880

L=5,  kada  MPL  ima  maksimum,  a  

za7m  se  taj  nagib  smanjuje  
27  
 Zakon  opadajućeg  graničnog  proizvoda  
•  Zakon  opadajućeg  graničnog  
proizvoda  kaže  da  ako  
Proizvodna  funkcija   preduzeće  povećava  broj  
2500   jednog  inputa  držeći  sve  druge  
2000  
inpute  konstantnim,  granični  
1500  
proizvod  tog  inputa  će  se  
Q  

1000  
nakon  određene  vrijednos7  
smanjiva7.    
500  

0  
0   1  

L  
2  
•  Opadajući  granični  proizvod  
3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13  

rada  
•  Odnosno,  nagib  tangente  na  
•  Za  L˃5  PF  raste  sa   proizvodnu  funkciju  se  
manjom  stopom   smanjuje  nakon  određene  
vrijednost  rada  
•  Dakle,  za  L˃5  MPL  opada   •  Iznad  5  radnika  MPL,  granični  
proizvod  rada,  se  smanjuje  28  
 Granični  prihod  proizvoda  rada  
 MRPL  
•  Granični  prihod  proizvoda  rada  MRPL      
 (Marginal  Revenue  Product  of  Labor)  
–  MRPL  =  (cijena  outputa)  x  (granični  proizvod  rada)  
•  Cijena  outputa  (P)  =  granični  prihod  (MR)  
•  MRPL  =  (MR)(MPL)=(P)(MPL)  
–  Koliko  će  Q-­‐ova  svaki  dodatni  rad  L  (npr.  jedan  više  
radnik)  proizves7  pomnoženo  sa  koliko  prodamo  svaki  Q  
•  Primjer:  Neka  je  MPL  =  5    i  neka  se  svaka  jedinica  
outputa  prodaje  za  50  KM.  Koliki  je  granični  prihod  
proizvoda  rada?  
     MRPL  =  (50)(5)  =  250  KM  
29  
 Granični  trošak,  granični  profit  

•  Granični  trošak  nekog  inputa  je  dodatni  trošak  koji  je  

nastao  angažiranjem  jednog  dodatnog  inputa.    
•  Granični  trošak  rada:  MCL    (7pično  plata,  cijena  rada)    
•  Granični  profit  je:  MπL  =  MRPL  –  MCL  
•  Broj  zaposlenika  treba  povećava7  dok  se  ne  zadovolji  
granični  princip  (MπL=0),  odnosno  MRPL  =  MCL    
•  Prihod  koji  se  ostvari  od  graničnog  proizvoda  rada=    
trošak  koji  nastane  angažiranjem  jedne  više  jedinice  
rada  (npr.  zapošljavanjem  jednog  više  radnika)  
30  
 Primjer  
•  Neka  je  data  proizvodna  funkcija:    Q  =  60L  –L2    
–  Q  je  broj  outputa  po  satu  
•  Cijena  jednog  outputa  MR=P=  2  KM/po  outputu  
•  Cijena  rada:  MCL=  16  KM/satu          
•  Izračuna7  op7malni  broj  radnika?  
Rješenje:  
•  MPL  =  dQ/dL  =  60  –  2L  
•  MRPL  =  (MR)(MPL)=(2KM)(60-­‐2L)  =  120-­‐  4L  
•  Koristeći  granični  princip:  MRPL  =  MCL  slijedi    
•  120-­‐  4L  =  16  
•  L  =  26    
31  
 Proizvodna  funkcija  kao  funkcija  dvije  
varijable  K  i  L,  Q=f(L,K)  
•  Količina  Q  koja  se  može  proizves7  kao  funkcija  
dvije  varijable  L  i  K  
•  Proizvodna  funkcija  omogućava  da  se  inpu7  
kombiniraju  na  razne  načine,  stoga  output  se  
može  proizves7  na  mnogo  načina  
•  Npr.  proizvod  se  može  proizves7  koristeći:    
–  više  radnika,  a  manje  mašina  (labor-­‐intensive  way)  ili    
–  manje  radnika  i  više  mašina  (capital-­‐intensive  way)    
•  Proizvodna  funkcija  opisuje  šta  je  tehnički  
moguće  kada  preduzeće  posluje  efikasno   32  
Proizvodna  funkcija  kao  funkcija  dvije  
varijable  K  i  L,  Q=f(L,K)  
Q
Q = LK

K
L
0
33  
 Izokvante  
•  Izokvanta  pokazuju  sve  kombinacije  inputa  (L,K)  
koje  rezul7raju  jednakim  brojem  ouputa  Q.  

Q Q = LK
Q=15  

K
L
34  
0
 Izokvante  
•  Izokvanta  pokazuje  efikasnu  kombinaciju  inputa  L  i  K  sa  
kojom  se  proizvodi  jedan  (iso)  nivo  outputa  (quantity)  
•  Ista  količina  outputa  se  može  dobi7  raznim  
kombinacijama  K  i  L,  što  se  predstavlja  izokvantama  
•  U  našem  primjeru  uze7  su  nivoi  proizvodnje  za  Q=4,  
Q=6,  Q=10,  Q=15  i  Q=20  
•  Q=4,  K=16/L    (                                                                                                              )  
•  Q=6,  K=36/L  
•   Q=10,  K=100/L  
•  Q=  15,  K=225/L  
•  Q=20,  K=400/L  
35  
 Izokvante   L   K=225/L  
6   37,50  
7   32,14  
8   28,13  
•  Primjer  za  Q=15   9   25,00  
10   22,50  
•  U  tabeli  su  date  kombinacije  inputa   11   20,45  
(L,K)  koje  rezula7raju  jednakim   12   18,75  
13   17,31  
brojem  outputa  Q=15   14   16,07  
15   15,00  
•  Ako  se  nacrta  grafik  koristeći  datu   16   14,06  
tabelu  dobije  izokvanta  koja   17   13,24  
18   12,50  
odgovara  Q=15   19   11,84  
20   11,25  
•  Može  se  is7  račun  uradi7  za  Q=4,   21   10,71  
Q=6,  Q=10  i  Q=20.   22   10,23  
23   9,78  
24   9,38  
25   36  
9,00  
Proizvodna  funkcija  u  dugom  roku  
Izokvante  

37  
 Izokvante  
•  Izokvante  se  nikad  ne  sijeku  
•  Izokvante  dalje  od  koordinatnog  početka  su  sa  
većom  količinom  ouputa  
•  Ove  familije  krivih  se  nazivaju  mapa  izokvan7  
 

38  
 Inpu7  i  izokvante  
•  Ako  su  inpu7  savršeni  sups7tu7  izokvante  su  
prave  linije.  
–  Savršeni  sups7tu7  -­‐  Inpu7  u  proizvodnoj  funkciji  sa  
konstantnim  MRTS  (granična  stopa  tenkičke  
sups7tucije)  
•  Ako  si  inpu7  u  proizvodnji  savršeni  komplemen7  
izokvante  su  sa  pravim  uglom  (u  obliku  slova  L),    
–  Savršeni  komplemen7  -­‐  Nema  sups7tucije  između  
inputa.  Inpu7  se  koriste  u  fiksnim  proporcijama.  
•  Za  sve  druge  slučajeve  izokvante  su  krive  linije  

39  
 Izokvante  –  savršeni  sups7tu7  
Primjer  
•  Neka  je  data  proizvodna  funkcija  Q=50L  +  25K  
•  Nacrta7  izokvante  za  nivoe  proizvodnje  Q=500  
i  Q=600  
•  Rješenje:  500=50L+25K  slijedi  K=20-­‐2L  
       600=50L+25K  slijedi  K=24-­‐2L  

40  
 Izokvante  –  savršeni  sups7tu7  
Primjer  (nastavak)  
•  Q=50L  +  25K  
•  Q=  500;  K=20-­‐2L  
•  Q=  600;  K=24-­‐2L   Q=500   Q=600  
30  
25  
20  
K  

15  
10  
5  
0  
0   2   4   6   8   10   12   14  
L  
41  
 Izokvanta  –  savršeni  komplemen7  
Primjer  
•  Bicikl  da  bi  se  napravio  mora  ima7  jedan  ram  i  
dva  točka.  Neka  je  Q  broj  proizvedenih  bicikla,  
T  broj  točkova  i  R  broj  ramova.    
•  a)  Napisa7  proizvodnu  funkciju  proizvodnje  
bicikla  Q(R,T).  
•  b)  Nacrta7  izokvantu  za  nivo  proizvodnje  Q=2.  
 

42  
 Izokvanta  –  savršeni  komplemen7  
Primjer  (nastavak)  
•  Rješenje:  
•  a)  Q(R,  T)  =  min{R,  (1/2)T}  
–  “min”  znači  uze7  minimalni  broj  od  dva  u  zagradi.    
•  b)    
!
! T!
!
!
!

! T=4!
Q=2!

R=2! R!

43  
 Granična  stopa  tehničke  sups7tucije  
(MRTS)  
•  Granična  stopa  tehničke  sups7tucije    
–  Promjena  (∆)  jednog  inputa  sa  jediničnom  
promjenom  (∆)  drugog  inputa  uz  uvjet  da  se  ne  
mijenja  nivo  proizvodnje  Q  (Q=const.  odnosno  
∆Q=0).    
–  MRTS  mjeri  stopu  pri  kojoj  inpu7  mogu  bi7  
zamijenjeni  držeći  output  konstantnim  
!"#$%&'(!!"#$%"&"
!"#$ = !
!"#$%&'(!!"#"
∆! Nagib  
!"#$ = ! izokvante  
∆! 44  
 Granična  stopa  tehničke  sups7tucije  
(MRTS)  
•  Za  infinitezimalno  malu  promjenu  rada:  
  !!
!!"# = lim !
∆!→! !"
!!
•  Odnosno:   !"#$ =
!"
!

                   je  mjera  nagiba  izokvante  

•  !"#$ !

45  
45  
 Izokvante  u  3D  

Q Q = LK
Q=15  

K
L
46  

46  
 Granična  stopa  tehničke  sups7tucije  
!"
(MRTS)   !"#$ = !" !
! = !(!, !)!
!" !"
!" = !" + !"!
!" !"
!" = !"! !" + !"! !"!
!"š!"!!"#$!!"#$%&'&!!,!!
!"!!"#$%!!"#$%&'(! !
!" = 0!
0 = !"! !" + !"! !"!
!" !"! !" !"!
=− ! !"#$ = ! →! !"#$ = − !
!" !"! !" !!! 47  
 Granična  stopa  tehničke  sups7tucije  
(MRTS)  

•  Pošto  su  izokvante  sa  nega7vnim  nagibom  

MRTS  je  nega7van  i  mijenja  se  duž  izokvante.  
•  Može  se  uoči7  da  apsolutna  vrijednost  MRTS  
opada  sa  povećavanjem  broja  jedinica  rada  L  
•  Ovo  opadanje  apsolutne  vrijednos7  MRTS  duž  
izokvante  sa  povećanjem  broja  jedinica  rada  
ilustrira  opadajuću  graničnu  stopu  tehničke  
sups7tucije.    
48  

 
 Primjer  1  
•  Preduzeće  
proizvodi  na  
izokvan7  Q=15  i   Izokvante#za#razne#vrijednos9#Q#

L=9.  Proizvodna   45#

Q=4# Q=6# Q=10# Q=15# Q=20#

funkcija  je  data   35#

sa      Q      =          LK
 
25#

K#
15#

Izračuna7  MRTS  
5#

!5# 0# 5# 10# 15# 20# 25# 30#

L#
ako  preduzeće  
zaposli  jednog  
više  radnika.  
49  
 Primjer  1  (nastavak)  
Q = LK !! = 9;!!!! = 10!
izokvanta)! = 15!
225 225
15 = ! ∙ !! !! = = = 25!
!! 9
225 = ! ∙ !! 225 225
!! = = = 22,5!
225 !! 10
!= !
! ∆! 22,5 − 25
!"#$ = = = −2,5!
∆! 10 − 9
•  Ovaj  nagib  izokvante  kaže  da  preduzeće  može  
proizvodi7  istu  količinu  Q=15  koristeći  ∆K=-­‐2,5  
manje  kapitala,  ako  zaposli  jednog  više  
radnika.   50  
 MRTS  –  Primjer  2   𝑄 = 𝑓(𝐿, 𝐾)  
Preduzeće  proizvodi  na  izokvan7   ∆𝐾
𝑀𝑅𝑇𝑆 =  
Q=70  i  L=1  (tačka  a).  Izračuna7   ∆𝐿
MRTS  ako  preduzeće  zaposli   izokvanta  𝑄 = 70   ∆𝐿 = 1  
jednog  više  radnika.  
K  
∆𝐾 3 − 5
𝑀𝑅𝑇𝑆 = = = −2  
∆𝐿 2 − 1
Sa  slike  K1=5  i  K2=3  
Ovaj  nagib  izokvante  
a  
kaže  da  preduzeće  
5  
4  
može  proizvodi7  istu  
3   b   Q=110   količinu  Q=  70  koristeći  
2   Q=95   ∆K=-­‐2  manje  kapitala  
1   Q=70   ako  zaposli  jednog  više  
1    2        3        4        5   L   radnika.   51  

 
 Primjer  3  
•  Data  je  tabela  sa  kombinacijama  kapitala  (K)  i  
broja  radnika  (L)  za  proizvodnju  Q=50,  Q=100  i  
Q=150  jedinica  outputa,  kao  i  mapa  izokvan7.  
•  Preduzeće  proizvodi  Q=100  jedinica  outputa  
koristeći  K=6  i  L=3  inpute.  Odredi7  graničnu  
stopu  tehničke  sups7tucije  MRTS  ako  
preduzeće  posluje  sa  jednim  više  radnikom  i  
objasni7  dobijeni  broj?  

52  
 Primjer  3  (nastavak)  
!
Q=50 Q=100 Q=150
K L K L K L
A 1 8 2 10 3 10
B 2 5 3 6 4 7
C 3 3 4 4 5 5
D 5 2 6 3 7 4
E 8 1 10 2 10 3!
!
 
Mapa  izokvanti
12
10
8
6
K

4
2
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
L 53  
 Primjer  4  
•  Data  je  proizvodna  funkcija  preduzeća  Q  =  2KL.      
•  Preduzeće  proizvodi  na  izokvan7  Q=  100  i  
zapošljava  jednog  radnika.    
•  Kolika  je  granična  stopa  tehničke  sups7tucije  
(MRTS)  ako  preduzeće  zaposli  još  jednog  radnika  
(uz  Q=const.=100).    

54  
 Primjer  4  (nastavak)  
•  Rješenje:  
•  100  =  2KL.    Pošto  je  K  na  ordina7,  sređivanjem  
izraza  dobije  se  
•  K  =  100/2L  =  50/L    
•  Ako  je  L  =  1,    K  =50  da  bi  bilo  Q  =  100    
•  Ako  je  L  =  2,    K  =  25  da  bi  bilo  Q  =  100  
•  MRTS=(25-­‐50)/(2-­‐1)=-­‐25  
•  Preduzeće  može  proizvodi7  istu  količinu  Q=  100  
koristeći  ∆K=-­‐25  manje  kapitala  ako  zaposli  
jednog  više  radnika.  

55  
Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  
•  U  kratkom  roku  najčešće  se  koris7  (L,Q)  grafik  
umjesto  izokvan7  (za  svako  L,  odredi  se  Q)  
•  Apscisa  predstavlja  input  (u  ovom  slučaju  L),  
dok  ordinata  predstavlja  output  (Q)    
•  K  (kapital)  je  konstantan  kada  se  crta  kriva  
proizvodne  funkcije  u  kratkom  roku.    

56  
 Proizvodna  funkcija  u  kratkom  roku  i  
Izokvante  
•  Proizvodna  
funkcija  u  
kratkom  
roku:  
•  K=const.   K=const.  

•  Crta  se  
grafik  
Q=f(L)  
 
57  
Proizvodna  funkcija  u  kraktom  roku  
K=const,  Q=ƒ(L)  
Q

K
K=const=25   L

0 58  
 Elas7čnost  sups7tucije  σ  

!
!"#$%&'()*&)!!"#$%&'(!!"#!$%!
!= !!
!"#$%&'()*&)!!"#$%&'(!!"#$
!
!
!
∆ %!
!= ! !

!
!∆!!"#$!%

59  
 Elas7čnost  sups7tucije  σ  
Primjer  
•  MRTS  se  mijenja  duž  izokvante  
–  MRTSA=6  (K/L)A=6   !∆
!
%
!!
!= !
= = 1"
–  MRTSB=2  (K/L)B=2   !∆!!"#$!% !!

•  MRTS=  const  (linearna  izokvanta)   !

!∆ %
–  %∆(MRTS)=0   ! = !∆!!"#$!%=∞"
!

•  Kada  postoji  fiksan  odnos  inputa  (Leon7ef)  

!
–  ∆(K/L)  %=0     !∆ %
! = !∆!!"#$!%=0" 60  
!
 Prinosi  na  obim  (Returns  to  Scale)  
•  Interesantno  je  istraži7  kako  se  mijenja  output  
kada  sve  inpute  proporcionalno  uvećamo  
(uvećanje  svih  inputa  za  is7  faktor  λ>1)  
•  λ=1,1  znači  da  su  svi  inpu7  povećani  za  10%  
•  U  proizvodnji  “prinosi  na  obim”  (ili  prinosi  s  
obzirom  na  obim)  podrazumijeva  promjenu  
outputa  kao  posljedica  proporcionalne  
promjene  svih  inputa  (svi  inpu7  su  uvećani  sa  
is7m  faktorom  λ)  
61  
 Prinosi  na  obim  (Returns  to  Scale)  
•  Pretpostavimo  da  svaki  output  uvećamo  za  faktor  λ>1  
•  Konstantni  prinosi  na  obim  (constant  returns  to  scale)    
(CRS)  ako  je  ƒ(λL,  λK)=  λ  ƒ(L,K)  
–  Kada  inpute  uvećamo  za  faktor  λ,  a  output  se  poveća  tačno  
za  λ.    
•  Opadajući  prinosi  na  obim  (decreasing  returns  to  scale)  
(DRS):  ako  je  ƒ(λL,  λK)<  λ  ƒ(L,K)  
–  Kada  inpute  uvećamo  za  faktor  λ,  a  output  se  poveća  za  
manje  od  λ  
•  Rastući  prinosi  na  obim  (increasing  returns  to  scale)            
(IRS):  ako  je  output  ƒ(λL,  λK)>  λ  ƒ(L,K)  
–  Kada  inpute  uvećamo  za  faktor  λ,  a  output  se  poveća  za  više  
od  λ   62  
 Konstantni  prinosi  na  obim    
CRS  -­‐  Primjer  1  
•  Q  =  2K  +  3L.    
•  Uveća7  proporciolano  inpute  K  i  L  i  odredi7  novu  
proizvodnu  funkciju  Q’.  Za7m  uporedi7  Q’  sa  Q.    
•  Q’  =  2(λK)  +  3(λL)  =  2λK  +  3λL  
•  Q’  =  λ(2K  +  3L)  =  λQ  
–  Nakon  faktorisanja,  zamijeni7  (2K  +  3L)  sa  Q,  što  je  
naša  zadana  proizvodna  funkcija.    
•  Pošto  je  Q’  =  λQ  može  se  zaključi7  da  se  sa  
povećanjem  svih  inputa  za  λ,  proizvodnja  se  
uvećala  tačno  za  λ.    
•  CRS  -­‐  Konstan7  prinosi  na  obim.  
63  
 Opadajući  prinosi  na  obim    
DRS  –  Primjer  2  
•  Q=K0,3L0,2    
•  Q’  =  (λK)0.3(λL)0.2  =  λ0.5K0.3L0.2  =  λ0.5Q  
•  Pošto  je  λ  >  1,  tada  je  λ0.5  <  λ    
•  Može  se  zaključi7  da  se  sa  povećanjem  svih  
inputa  za  λ,  proizvodnja  se  uvećala  za  manje  
od  λ.  
•  DRS  -­‐  Opadajući  prinosi  na  obim  

64  
 Rastući  prinosi  na  obim    
IRS  –  Primjer  3  
•  Q=0,5KL  
•  Uveća7  proporcionalno  inpute  K  i  L  i  odredi7  
novu  proizvodnu  funkciju  Q’.  Za7m  uporedi7  Q’  
sa  Q.    
•  Q’  =  0,5(λK)(λL)  =  λ2  0,5KL  =  λ2Q  
•  Pošto  je  λ  >  1,  slijedi  da  je  λ2  >  λ.    
•  Može  se  zaključi7  da  se  sa  povećanjem  svih  
inputa  za  λ,  proizvodnja  povećala  za  više  od  λ.  
•  IRS  -­‐  Rastući  prinosi  na  obim  

65  
 Q=f(L,K,M)  
•  Proizvodna  funkcija  preduzeća  je  Q=f(L,K,M)  
•  Npr:  Cobb-­‐Douglas  PF:     ! = !! !! !! !
•  Tada  je    
•  Granični  proizvod  rada:  

•  Granični  proizvod  materijala:    

•  Granični  proizvod  kapitala:  

66  
 Vježba  
•  Proizvodna  funkcija  preduzeća  je  data  sa:  
! = !!,!" ! !,!! !!,!" !

•  Odredi7  granični  proizvod  materijala  MPM,    

granični  proizvod  rada  MPL  i  granični  proizvod  
kapitala  MPK.    
•  Odredi7  koji  prinosi  na  obim  vrijede  za  ovo  
preduzeće  (konstantni,  opadajući  ili  rastući)    
67