Komentar Zakona o Bezbednosti Saobracaja Na Putevima

Проф.
др Милан Вујанић проф. др Крсто Липовац

Стојадин Јовановић Драгомир Милојевић
КОМЕНТАР ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ
САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА
Сарадници на припреми Коментара

Мр Борис Антић Милан Божовић Владимир Ребић
асистент дипл. инжењер дипл. правник
Саобраћајни факултет Саобраћајни факултет Управа саобраћајне полиције
Бранимир Милетић Стајин Слободан

дипл. инжењер дипл. инжењер
Управа саобраћајне полиције Управа саобраћајне полиције
Билиоека
ПРАВНА БИБЛИОТЕКА
Еиција
КОМЕНТАРИ ЗАКОНА
Књига
24
Уреник
Проф. др Јовица Тркуља
Главни и ооворни уреник

Слоодан Гавриловић
РОФ. ДР МИЛАН ВУЈАНИЋ
П ПРОФ. ДР КРСТО ЛИПОВАЦ
СТОЈАДИН ЈОВАНОВИЋ ДРАГОМИР МИЛОЈЕВИЋ
КОМЕНТАР ЗАКОНА
О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
НА ПУТЕВИМА
Сарадници на припреми Коментара

Мр Борис Антић Милан Божовић Владимир Ребић
асистент дипл. инжењер дипл. правник
Саобраћајни факултет Саобраћајни факултет Управа саобраћајне полиције
Бранимир Милетић Стајин Слободан

дипл. инжењер дипл. инжењер
Управа саобраћајне полиције Управа саобраћајне полиције
Copyright © ЈП Служени ласник, 2009
www.slglasnik.com
САДРЖАЈ
Уводна напомена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
II. О
СНОВНА НАЧЕЛА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
НА ПУТЕВИМА
Члан 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
III. ОСНОВИ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
1. Т ело за координацију безбедности
саобраћаја на путевима
Члан 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Агенција за безбедност саобраћаја
Члан 9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Стратегија безбедности саобраћаја
Члан 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 12. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 13. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Праћење безбедности саобраћаја
Члан 14. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 15. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 16. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Финансирање безбедности саобраћаја
Члан 17. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 18. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 19. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Коменар Закона о езеноси саораћаја на уевима
IV. ПРАВИЛА САОБРАЋАЈА

1. Опште одредбе
Члан 20. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 21. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 22. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 23. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 24. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 25. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 26. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 28. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 29. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 30. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 31. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 32. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Укључивање возила у саобраћај
Члан 33. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Кретање возила по путу
Члан 34. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 35. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 36. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 37. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 38. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 39. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 40. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Насилничка вожња
Члан 41. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Брзина
Члан 42. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 43. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 44. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 45. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Скретање
Члан 46. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Првенство пролаза
Члан 47. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Саобраћај на раскрсници
Члан 48. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 49. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Полукружно окретање
Члан 50. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај
10. Мимоилажење
Члан 51. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 52. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. Претицање и обилажење
Члан 53. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 54. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 55. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 56. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 57. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 58. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Звучни и светлосни знаци упозорења
Члан 59. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 60. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 61. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Заустављање и паркирање
Члан 62. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 63. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 64. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 65. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 66. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 67. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 68. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14. Вучење возила
Члан 69. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 70. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 71. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 72. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 73. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 74. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 75. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 76. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15. Употреба светала у саобраћају
Члан 77. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 78. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 79. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 80. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 81. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16. Одстојање између возила
Члан 82. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 83. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17. Саобраћај трамваја и других возила на шинама
Члан 84. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Коменар Закона о езеноси саораћаја на уевима
18. П осебне одредбе о саобраћају трактора, радних машина,

мотокултиватора и запрежних возила
Члан 85. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19. Саобраћај запрежних возила и учешће животиња
у саобраћају
Члан 86. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 87. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20. Посебне одредбе о саобраћају бицикала, мопеда,
трицикала, четвороцикала и мотоцикала
Члан 88. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 89. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 90. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 91. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 92. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21. Кретање пешака
Члан 93. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 94. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 95. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 96. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 97. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 98. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22. Обавезе возача према пешацима
Члан 99. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
23. Саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге
Члан 100. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 101. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
24. Саобраћај на аутопуту и мотопуту
Члан 102. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 103. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 104. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 105. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25. Возила под пратњом
Члан 106. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 107. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
26. Возила са првенством пролаза
Члан 108. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 109. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 110. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
27. Употреба жутог ротационог или трепћућег светла
Члан 111. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај
28. Превоз терета на возилу

Члан 112. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 113. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 114. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
29. Ванредни превоз
Члан 115. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30. Превоз лица возилима
Члан 116. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 117. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 118. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 119. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 120. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 121. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
31. Пробна вожња
Члан 122. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
V. СПОРТСКЕ И ДРУГЕ ПРИРЕДБЕ НА ПУТУ
Члан 123. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 124. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 125. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 126. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 127. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 128. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 129. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 130. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VI. ПОСЕБНИ УСЛОВИ САОБРАЋАЈА
Члан 131. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VII. САОБРАЋАЈНА СИГНАЛИЗАЦИЈА
Члан 132. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 133. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 134. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Саобраћајни знакови
Члан 135. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Семафори
Члан 136. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 137. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 138. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 139. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 140. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 141. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10 Коменар Закона о езеноси саораћаја на уевима
Члан 142. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 143. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 144. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 145. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 146. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 147. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 148. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 149. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 150. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Светлосне ознаке на путу
Члан 151. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Ознаке на коловозу и тротоару
Члан 152. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Обележавање прелаза пута преко железничке пруге
Члан 153. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Обележавање препрека на путу и места на коме се
изводе радови на путу
Члан 154. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 155. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VIII. ПУТЕВИ
Члан 156. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
IX. ТЕХНИЧКО РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА
Члан 157. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 158. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 159. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Пешачка зона
Члан 160. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Зона успореног саобраћаја
Члан 161. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Зона „30”
Члан 162. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Зона школе
Члан 163. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Заштита животне средине
Члан 164. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Техничка средства за успоравање саобраћаја
Члан 165. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Знаци и наредбе које дају овлашћена лица
Члан 166. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај 11
X. Д
УЖНОСТИ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ
У СЛУЧАЈУ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ
Члан 167. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 168. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 169. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 170. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 171. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 172. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 173. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 174. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 175. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 176. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 177. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XI. ВОЗАЧИ
1. Услови за управљање возилом
Члан 178. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 179. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Старосни услови за добијање возачке дозволе
Члан 180. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 181. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Пробна возачка дозвола
Члан 182. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Издавање возачке дозволе
Члан 183. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 184. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 185. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 186. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Психофизички услови за управљање возилом
Члан 187. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Здравствени прегледи
Члан 188. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 189. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 190. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 191. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 192. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 193. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 194. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Возачке дозволе за категорије моторних возила
Члан 195. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 196. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Одузимање возачке дозволе

Члан 197. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 198. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 199. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 200. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Извршење мера забране управљања
Члан 201. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 202. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Лица којима је управљање возилом основно занимање,
односно која обављају јавни превоз
– професионални возачи
Члан 203. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 204. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. Возачи трамваја
Члан 205. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XII. ОСПОСОБЉАВАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ВОЗАЧЕ
Члан 206. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 207. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 208. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 209. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 210. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 211. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 212. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Теоријска обука
Члан 213. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 214. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Практична обука
Члан 215. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 216. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 217. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Права и обавезе кандидата за возаче
Члан 218. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 219. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 220. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Предавач теоријске обуке
Члан 221. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 222. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Инструктор вожње
Члан 223. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 224. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај 13
Члан 225. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 226. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 227. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 228. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Возила за оспособљавање возача
Члан 229. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 230. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 231. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Возачки испит
Члан 232. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 233. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 234. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 235. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 236. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 237. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Испитивач
Члан 238. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 239. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Саобраћајни услови за одржавање
практичног дела испита
Члан 240. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XIII. ОБУКА ИЗ ПРВЕ ПОМОЋИ
Члан 241. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 242. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XV. ВОЗИЛА
Члан 246. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 247. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 248. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Испитивање возила
Члан 249. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 250. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 251. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 252. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Идентификациона ознака возила
Члан 253. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XIV. Т
РАЈАЊЕ УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ,
ОДНОСНО СКУПОМ ВОЗИЛА
Члан 243. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 244. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 245. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XVI. Т
ЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД МОТОРНИХ
И ПРИКЉУЧНИХ ВОЗИЛА
Члан 254. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 255. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 256. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 257. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 258. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 259. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 260. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 261. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 262. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Контролори техничког прегледа возила
Члан 263. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Редовни технички прегледи
Члан 264. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Ванредни технички прегледи возила
Члан 265. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Контролни технички прегледи возила
Члан 266. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 267. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XVII. РЕГИСТРАЦИЈА МОТОРНИХ
Члан 268. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 269. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 270. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 271. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 272. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 273. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 274. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Регистарске таблице
Члан 275. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 276. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Привремена регистрација
Члан 277. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XVIII. ПОСЕБНЕ МЕРЕ И ОВЛАШЋЕЊА
Члан 278. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај 15
2. Искључење возача из саобраћаја

Члан 279. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних
супстанци код учесника у саобраћају
Члан 280. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 281. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Премештање возила
Члан 282. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Задржавање возача који су искључени
због психофизичког стања
Члан 283. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Задржавање возача код кога постоји намера за даље
чињење прекршаја и мере за обезбеђење присуства
возача који може избећи одговорност за прекршај
Члан 284. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Одузимање обрасца стране возачке дозволе
Члан 285. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Снимање саобраћаја и учесника у саобраћају
коришћењем одговарајућих средстава
Члан 286. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Упућивање возила на контролни технички преглед
односно ради мерења осовинског оптерећења
односно укупне масе
Члан 287. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 288. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10. Искључење возила из саобраћаја
Члан 289. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 290. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 291. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 292. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 293. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11. Отклањање односно спречавање настанка
опасности на путу
Члан 294. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12. Привремено одузимање предмета односно
доказа о учињеном прекршају
Члан 295. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13. Уклањање непрописно заустављених односно
паркираних возила
Члан 296. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XIX. О
РГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ
САОБРАЋАЈА У ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ,
ДРУГИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА, ДРЖАВНОМ ОРГАНУ,
ОДНОСНО ЈЕДИНИЦИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
И КОД ПРЕДУЗЕТНИКА
Члан 297. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XX. НАДЗОР
Члан 298. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 299. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 300. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 301. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 302. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 303. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 304. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 305. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 306. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 307. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 308. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 309. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 310. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 311. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XXI.
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Посебне надлежности у прекршајном поступку
Члан 312. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 313. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 314. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Посебне одредбе о одговорности за прекршаје
Члан 315. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 316. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 317. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 318. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 319. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 320. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Обавезе органа који су одлучивали о повредама
одредби овог закона
Члан 321. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Веродостојна исправа о прекршају
Члан 322. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Казнени поени
Члан 323. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 324. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Саржај 17
6. Привредни преступи
Члан 325. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. Прекршајне казне за правно лице
Члан 326. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 327. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8. Прекршајне казне за предузетнике
Члан 328. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9. Прекршајне казне за физичко лице
Члан 329. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 330. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 331. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 332. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 333. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 334. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 335. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 336. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 337. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 338. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XXII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 339. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 340. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 341. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 342. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 343. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 344. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 345. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 346. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 347. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 348. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 349. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 350. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 351. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 352. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Члан 353. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
УВОДНА НАПОМЕНА
УВОДНА НАПОМЕНА
Срија има цео век искуства у нормативном уређењу езедности

с аораћаја, а у складу са међународним конвенцијама, споразумима и
другим оавезама.
Срија је ила једна од потписница прве међународне Конвенције о
уовању ауомоилима (Париз, 1909). На основу ове конвенције донет
је Закон о јавним сувоземним уевима (1910), Уреа о израњи уе
ва (1910), а касније и Нареа о јавном саораћају у Беорау и други про
писи. У току 1910. године у Срији су организовани оспосољавање во
зача, први возачки испити и регистрација возила.
Срија, односно Краљевина СХС ила је потписник и наредних ме
ђународних конвенција о саораћају (Париз, 1926). Свака од конвенција
и сваки међународни споразум врло рзо су ушли у унутрашње право и
изазвали измене и унапређење националних закона и других прописа у
езедности саораћаја.
Када су после Другог светског рата у Женеви усвојени међународна
Конвенција о друмском саораћају и Протокол о друмском саораћају (Же
нева, 1949), у Југославији је усвојена Уреда о јавном саораћају на путевима
(1950), а затим и Основни закон о езедности саораћаја на путевима
(1965). На основу Конвенције о саораћају на путевима и Конвенције о си
гнализацији на путевима (Женева, 1968), донет је цео систем прописа о
езедности саораћаја у Југославији, на челу са савезним Законом о осно
вама езедности саораћаја на путевима (1988) и репуличким законима о
езедности саораћаја на путевима (1982). Према том концепту савезна
држава је уређивала ОСНОВЕ езедности саораћаја на путевима, а
репулике и покрајине су уређивале езедност саораћаја на путевима.
Усвајањем Устава Репулике Срије створени су оквири за доношење
јединственог закона који ће уредити пролематику езедности саораћаја
у Срији. Наиме, члан 97 (став 1. тачка 13) Устава РС предвиђа да Репулика
Срија уређује и оезеђује режим и езедност у свим врстама саораћаја.
Закон о езедности саораћаја на путевима (ЗоОБС) ојављен је у
„Служеном гласнику РС“ од 2. јуна 2009, ступио је на снагу осмог дана
од дана ојављивања, а примењује се по истеку шест месеци од дана сту
пања на снагу (10. децемар 2009).
Закон о безбедности саобраћаја на путевима је усклађен са изме

нама Европске конвенције о саораћају и савременим захтевима и изме
нама које су усвојене у законодавству земаља Европске уније.
Закон о безбедности саобраћаја на путевима има 22 поглавља, и то:
1. Основне одреде
2. Основна начела езедности саораћаја на путевима
3. Основи система езедности саораћаја
4. Правила саораћаја
5. Спортске и друге приреде на путу
6. Посени услови саораћаја
7. Саораћајна сигнализација
8. Путеви
9. Техничко регулисање саораћаја
10. Дужности учесника у саораћају у случају саораћајне незгоде
11. Возачи
12. Оспосољавање кандидата за возаче
13. Оука из прве помоћи
14. Трајање управљања моторним возилом, односно скупом возила
15. Возила
16. Технички преглед моторних и прикључних возила
17. Регистрација моторних и прикључних возила
18. Посене мере и овлашћења
19. Организација послова езедности саораћаја у привредном
друштву, другим правним лицима, државном органу, односно
јединици локалне самоуправе и код предузетника
20. Надзор
21. Казнене одреде
22. Прелазне и завршне одреде
У наставку су приказани кратки коментари појединих делова ЗоОБС-а
и казне везане за поједине чланове који дефинишу прекршаје.

ЗАКОН
О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
У првом поглављу ЗоОБС-а одређен је предмет Закона и овлашће
ња за контролу и непосредно регулисање саораћаја. Закон полази од
тога да регулисање саораћаја врши орган за саораћај (репулички
или локални), а само непосредно (интервентно) регулисање врши МУП
– Управа саораћајне полиције и подручне полицијске управе. Поред
МУП-а, контролу и непосредно регулисање саораћаја могу вршити и
надлежни војни органи (саораћај војних возила), школске саораћајне
патроле и саораћајне патроле грађана (у зони школе), друга овлашћена
лица (у зони радова). Предвиђено је и ко је одговоран да донесе лиже
прописе о начину вршења послова контроле и непосредног регулисања
саораћаја на путевима.
Члан 1.
Овим законом се уређују правила саобраћаја, понашање уче
сника у саобраћају на путу, ограничења саобраћаја, саобраћајна
сигнализација, знаци и наредбе којих се морају придржавати уче
сници у саобраћају, услови које морају да испуњавају возачи за
управљање возилима, оспособљавање кандидата за возаче, пола
гање возачких испита, право на управљање возилима, издавање
возачких дозвола, издавање налепница за возила за особе са инва
лидитетом, услови које морају да испуњавају возила, технички пре
гледи, испитивање и регистрација возила, посебне мере и овлашће
ња који се примењују у саобраћају на путу, као и друга питања која
се односе на безбедност саобраћаја на путевима (у даљем тексту:
безбедност саобраћаја).
Овим законом уређују се основни услови које морају испуњавати
путеви у погледу безбедности саобраћаја.
„Служени гласник РС“, рој 41 од 2. јуна 2009.

Члан 2.
Контролу и непосредно регулисање саобраћаја на путевима врши
Министарство унутрашњих послова – Управа саобраћајне полиције
и подручне полицијске управе.
Изузетно, контролу и непосредно регулисање саобраћаја војних
возила на путевима могу да врше и надлежни војни органи.
Непосредно регулисање саобраћаја у зони школе могу вршити
школске саобраћајне патроле и саобраћајне патроле грађана.
На делу пута на коме се изводе радови непосредно регулисање са
обраћаја могу вршити лица овлашћена овим законом.
Ближе прописе о начину вршења контроле и непосредног регули
сања саобраћаја на путевима доноси министар унутрашњих послова.
Ближе прописе о начину вршења контроле и непосредног регули
сања саобраћаја војних возила на путевима доноси министар надле
жан за послове одбране.
Ближе прописе о начину непосредног регулисања саобраћаја на
путевима у зони школе доноси министар унутрашњих послова уз при
бављено мишљење министра надлежног за послове образовања.
Ближе прописе о начину вршења непосредног регулисања саобра
ћаја на путевима на делу на коме се изводе радови доноси министар
надлежан за послове саобраћаја.
Органи за саораћај регулишу саораћај на путевима и улицама. Репу

лички орган за саораћај (министарство надлежно за питања саораћаја)
регулише саораћај на државним путевима, а општински, односно градски
орган за саораћај регулише саораћај на улицама и локалним путевима.
Контролу и непосредно регулисање саораћаја које подразумева
присуство човека на месту одвијања саораћаја, по правилу, врши МУП:
Управа саораћајне полиције на територији Репулике, односно подруч
не полицијске управе на територији коју покривају. Ово подразумева да
ће контролу и непосредно регулисање саораћаја вршити првенствено
припадници саораћајне полиције, тј. полицајци који су посено оу
чени за ове послове. Ове послове ће, међутим, моћи да врше и други
припадници полиције (опште надлежности), али ће овим пословима
управљати Управа саораћајне полиције. То је веома значајна новина и
треало и да допринесе стручности и ољој координацији у контроли
и непосредном регулисању саораћаја.
Изузетно, послове контроле и непосредног регулисања саораћаја
војних возила могу да врше војни органи. Школске саораћајне патро
ле и саораћајне патроле грађана организују се на захтев школа (члан 6,
тачка 4) и могу вршити непосредно регулисање саораћаја у зони школе.
Мада законом није изричито одређено, овде се првенствено мисли на зо
не основних школа.
I. Основне орее 27
У неким случајевима неопходно је, на делу пута на коме се изводе

радови, вршити непосредно регулисање саораћаја. То могу да оавља
ју најмање два радника извођача радова, односно управљача пута (члан
166) на начин који је одређен у члану 111 (употреа жутог ротационог
или жутог трепћућег светла), чл. 154. и 155 (оележавање препрека на
путу и места на коме се изводе радови на путу) и члану 166 (знаци и на
реде које дају овлашћена служена лица).
II. ОСНОВНА НАЧЕЛА БЕЗБЕДНОСТИ

У овом поглављу ЗоОБС-а одређена су основна начела значајна за

езедно одвијање саораћаја и дефинисани основни појмови који ће
ити коришћени у овом закону и другим прописима. Дефинисано је на
чело одговорности у погледу свих фактора езедности саораћаја, а
посено одговорност учесника у саораћају (да својим понашањем не
изазивају ризике у саораћају и да отклањају опасности које су изазва
ли други), одговорност пружања помоћи неспосоним или ограничено
спосоним лицима, одговорност за езедност возила (од производње,
преко промета, одржавања, поправљања и преправљања возила, делова
возила и опреме) и одговорност за езедност пута (од пројектовања, из
градње, реконструкције, одржавања и управљања путем).
Посено је значајно да је одговорност за саораћајно оразовање и
васпитање учесника у саораћају проширена (на породицу, органе и орга
низације за ригу о деци, за послове оразовања, за унутрашње послове,
за послове саораћаја, за послове здравља, на органе локалне самоупра
ве, Агенцију за езедност саораћаја, предшколске установе, стручне и
научне установе, средства јавног информисања, удружења и групе грађа
на и ауто-школе). Веома је значајно да је Закон врло прецизно одредио
одговорности појединих сујеката за унапређење знања, ставова, вешти
на, навика и понашања у саораћају. Ово је један од најважнијих преду
слова за трајно унапређење езедности саораћаја на путевима.
У наставку су дефинисани најважнији појмови, а у складу са досада
шњом позитивном праксом, међународним конвенцијама и споразуми
ма и најважнијим документима Европске уније.
Члан 3.
Сваки учесник у саобраћају дужан је да се понаша на начин којим
неће ометати, угрозити или повредити друге учеснике, као и да пре
дузме све потребне мере ради избегавања или отклањања опасних си
туација насталих понашањем других учесника у саобраћају ако себе
или другог тиме не доводи у опасност.
II. Основна начела езеноси саораћаја на уевима 29
Лицу које није способно или је ограничено способно за безбедно

учешће у саобраћају, односно лицу које се налази у ситуацији у којој
му је потребна помоћ, учесник у саобраћају је дужан да пружи помоћ,
осим ако тиме себе излаже опасности.
Ово је најопштије начело хуманости које се састоји из два дела: пр

ви, езусловни и други, условни део. Први део одреде езусловно оа
везује учеснике у саораћају да се понашају тако да омогућавају езед
ност свих учесника у саораћају, тј. да:
– не ометају,
– не угрожавају и
– не повређују друге учеснике у саораћају.
Други део одреде дефинише условну оавезу да су сви учесници
у саораћају дужни да изегавају и да отклањају уочене опасности које
изазивају други, те да помажу оне којима је потрена помоћ, али под
условом да тиме не доводе сее у опасност.
Из ове веома значајне одреде произлази и концепт утврђивања од
говорности у случају саораћајних незгода и других штетних последица
у саораћају.
Основна је одговорност оних учесника који су створили опасност на
путу. Потрено је посено нагласити да је значајно утврђивање евентуал
не одговорности оних учесника у саораћају који су могли да изегну
ту опасност, односно који су својим евентуалним пропустом допринели
увећању последица саораћајне незгоде.
На пример, код саораћајне незгоде оарање пешака ван оележе
ног пешачког прелаза, пешак је створио опасност, али је и возач ио
дужан да учини све да ову опасност изегне. Код саораћајне незгоде у
којој је дошло до судара возила које неправилно претиче са возилом из
супротног смера, возач који неправилно претиче је створио опасност,
али се може разматрати и да ли је возач који долази из супротног сме
ра могао кочењем да изегне ту незгоду, односно да смањи последице
саораћајне незгоде.
Члан 4.
Свако правно лице и предузетник који обавља делатност произ
водње, одржавања, стављања у промет, поправљања или преправља
ња возила или уређаја, резервних делова и опреме за возила дужан
је да те послове обавља на прописан начин и у складу са правилима
струке, с циљем безбедног учествовања возила у саобраћају.
Привредно друштво, друго правно лице или предузетник који
пројектује, гради, реконструише, одржава и управља путевима дужни
су да то чине на начин који омогућава безбедно одвијање саобраћаја.
Правна лица и предузетници из става 1. овог члана могу обавља

ти те делатности ако добију дозволу од министарства надлежног за тр
говину и услуге.
Безедна возила и езедни путеви су основа за езедно одвијање

саораћаја. Овим чланом се дефинише оавеза и одговорност различи
тих сујеката за езедност возила, резервних делова, уређаја и опреме:
од производње, преко стављања у промет, одржавања, поправљања или
преправљања (чл. 246–253).
Одговорност за езедност пута постављена је веома широко и оухва
та сујекте који се аве пројектовањем, градњом, реконструкцијом, одржава
њем и управљањем путевима. У члану 156. конкретизоване су и најважније
процедуре унапређења езедности пута: ревизије езедности саораћаја
за различите фазе пројектовања путева, провере езедности саораћаја на
постојећим путевима, редовна контрола езедности саораћаја на путеви
ма, идентификација и управљање црним тачкама на путевима, праћење ста
ња езедности саораћаја на путевима, анализа високоризичних деоница,
анализа доприноса пута саораћајној незгоди са погинулим лицима итд.
За непоштовање одреди ст. 1. и 2. овог члана запрећена је новчана
казна за правно лице, у члану 326. став 1. тачка 1 – од 100.000 до 800.000
динара, за одговорно лице по ставу 2. овог члана – од 6.000 до 50.000
динара, као и за предузетника по члану 328. став 2. тачка 1. у износу од
50.000 до 200.000 динара.
Непоступање по ставу 3. овог члана квалификовано је као привред
ни преступ, за шта је чланом 325. став 1. запрећена казна од 300.000 до
2.500.000 динара за правно лице, односно по ставу 2 – од 20.000 до 200.000
динара за одговорно лице. Предузетник ће одговарати за учињени пре
кршај по члану 328. став 1. тачка 1, за шта је запрећена новчана казна од
100.000 до 500.000 динара.
Члан 5.
Свако правно лице и предузетник који је власник, односно кори
сник возила, дужан је да обезбеди:
1) да његова возила у саобраћају на путевима буду технички ис
правна и да испуњавају друге прописане услове,
2) да возачи његових возила испуњавају прописане здравствене
и друге услове за безбедно управљање возилима.
Свако физичко лице власник, односно корисник возила, дужан је
да обезбеди да његова возила у саобраћају на путевима буду технички
исправна.
Предузетници и правна лица који су власници, односно корисници

возила дужни су да организују свој рад тако да њихова возила и воза
чи езедно учествују у саораћају. Ово се посено односи на техничку
исправност возила и здравствене и друге услове возача, што је де

таљније одређено и у чл. 243–245 (трајање управљања моторним во
зилом, односно скупом возила) и у члану 297 (организација послова
езедности саораћаја у привредном друштву, другим правним ли
цима, државном органу, односно јединици локалне самоуправе и код
предузетника).
У другом ставу овог члана дефинисана је најопштија одговорност
сваког физичког лица које је власник, односно корисник возила у погле
ду техничке исправности возила.
Члан 6.
Одговорност за спровођење мера саобраћајног образовања и
васпитања с циљем стицања знања, вештина и навика неопходних
за безбедно учешће у саобраћају, унапређивања и учвршћивања по
зитивних ставова и понашања значајних за безбедно учешће у сао
браћају имају:
1) породица за саобраћајно образовање и васпитање деце,
2) органи и организације надлежни за бригу о деци за доношење
програма саобраћајног образовања и васпитања деце предшколског
узраста и за праћење реализације овог програма,
3) органи и организације надлежни за послове образовања за до
ношење програма саобраћајног образовања и васпитања у предшкол
ским установама и за праћење реализације овог програма,
4) органи надлежни за унутрашње послове за реализацију дела
програма саобраћајног образовања и васпитања у предшколским
установама, основним и средњим школама на захтев ових установа,
а посебно за рад школских саобраћајних патрола и саобраћајних па
трола грађана,
5) органи надлежни за послове саобраћаја за унапређење саобра
ћајног окружења у зонама школа и другим зонама са повећаним при
суством рањивих учесника у саобраћају и за унапређење понашања
учесника у саобраћају у овим зонама,
6) органи надлежни за послове здравља за едукацију грађана о
здравственим аспектима безбедног понашања у саобраћају,
7) Агенција за безбедност саобраћаја за анализу, праћење и уна
пређење безбедности саобраћаја,
8) органи локалне самоуправе за подршку у планирању и спрово
ђењу свих мера и активности саобраћајног образовања и васпитања
на нивоу локалне самоуправе, као и за предузимање посебних мера за
штите рањивих учесника у саобраћају и заштите у одређеним зонама,
9) предшколске установе, основне и средње школе за реализа
цију програма саобраћајног образовања и васпитања деце у оквиру
својих надлежности,
10) стручне и научне институције које се баве безбедношћу сао

браћаја за унапређење научних основа система саобраћајног образо
вања и васпитања,
11) средства јавног информисања за информисање грађана у по
гледу безбедног учествовања у саобраћају и обавештавању о последи
цама небезбедног понашања у саобраћају,
12) удружења и групе грађана које се баве безбедношћу саобраћа
ја, бригом о деци и омладини да у складу са својим делокругом рада
учествују у саобраћајном образовању и васпитању.
Наставни планови и програми у предшколским установама и
основним и средњим школама морају да садрже поглавља која се одно
се на безбедност деце и ученика у саобраћају.
Ближе прописе о садржају наставних планова и програма који се
односе на безбедност деце и ученика у саобраћају доноси министар
надлежан за послове образовања.
Свако правно лице које врши оспособљавање кандидата за во
заче дужно је да оспособљавање спроводи на начин који обезбеђује
да кандидат стекне теоријска и практична знања и вештине које су
потребне за самостално и безбедно управљање возилом, у саобраћа
ју на путу.
Саораћајно оразовање и васпитање је схваћено као целоживотни

процес чији су најважнији циљеви: стицање знања, вештина и навика
неопходних за езедно учешће у саораћају, унапређење и учвршћива
ње позитивних ставова и понашања у саораћају. Тај процес треа да
се одвија у породици, предшколским установама, основним и средњим
школама, ауто-школама итд. Системски приступ, целоживотни процес,
свеоухватност сујеката и јасно дефинисање циљева, ствара реалну
основу за унапређење саораћајног оразовања и васпитања у Срији.
Ово је, дугорочно, једна од најзначајнијих мера езедности саораћаја
и треало и да омогући трајно унапређење понашања у саораћају.
Посено је значајно што је препозната одговорност породице, ор
гана и организација за ригу о деци, органа надлежних за послове здра
вља, органа локалне самоуправе, предшколских установа и средстава јав
ног информисања.
Коначно, истакнута је и одговорност органа за саораћај за унапре
ђење саораћајног окружења у зонама школа и у зонама повећаног при
суства рањивих учесника у саораћају (прилагођавање околине деци и
рањивим учесницима у саораћају).
У овом закону је, по први пут, предвиђено да ће поглавља која се од
носе на езедност деце у саораћају ити оавезан садржај наставних
планова и програма предшколских установа, основних и средњих школа.
Локална самоуправа је дужна да подржава планирање и спровође

ње свих мера и активности саораћајног оразовања и васпитања, као
и да предузима посене мере заштите деце и рањивих учесника у сао
раћају. Ово се може остварити кроз системску подршку изради и при
мени елаората езедности саораћаја, елаората саораћајног ора
зовања и васпитања и саораћајних пројеката за све основне школе на
својој територији, тако што ће свој деци учинити доступним неопход
не пуликације, подржавати стручно усавршавање васпитача, учитеља
и наставника, подржавати различите кампање и олике рада са децом
и родитељима итд.
Члан 7.
Изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) саораћај је кретање возила и лица на путевима, чије је понаша
ње уређено у циљу његовог безбедног и несметаног одвијања,
2) у је изграђена, односно утврђена површина коју као саобра
ћајну површину могу да користе сви или одређени учесници у саобра
ћају, под условима одређеним законом и другим прописима,
3) јавни у је пут од општег значаја који могу под једнаким усло
вима да користе сви или одређени учесници у саобраћају и који је над
лежни орган прогласио као такав,
4) некаеорисани у је пут који може под једнаким условима да
користи већи број корисника,
5) ауоу је државни пут намењен искључиво за саобраћај
мотоцикaла, путничких возила, теретних возила и аутобуса, са или
без прикључних возила, са физички одвојеним коловозним тракама
за саобраћај из супротних смерова, са најмање две саобраћајне траке
по смеру и једном зауставном траком за сваки смер, без укрштања у
нивоу са другим путевима и железничким или трамвајским пругама,
са потпуном контролом приступа, на који се може укључити или ис
кључити само одређеним и посебно изграђеним јавним путем и као
такав обележен прописаним саобраћајним знаком,
6) мооу је државни пут намењен искључиво за саобраћај
мотоцикaла, путничких возила, теретних возила и аутобуса, са или
без прикључних возила и као такав обележен прописаним саобраћај
ним знаком,
7) улица је јавни пут у насељу који саобраћајно повезује делове
насеља,
8) роивожарни у је посебно обележени уздужни део око стам
бених објеката, гаражних простора, спортских и других пословних обје
ката на којима је забрањено заустављање и паркирање возила,
9) земљани у је пут без изграђеног коловозног застора, па и ка
да на прикључку на други пут има изграђен коловозни застор,
10) коловоз је део пута намењен првенствено за кретање возила,

11) коловозна рака је уздужни део коловоза намењен за саобра
ћај возила у једном смеру,
12) саораћајна рака је обележени уздужни део коловозне траке
намењен за саобраћај једне колоне возила,
13) ициклисичка рака је саобраћајна трака намењена искљу
чиво за саобраћај бицикала, мопеда и лаких трицикала,
14) саораћајна рака за спора возила је саобраћајна трака којом
се морају кретати спора возила која се крећу брзином мањом од одре
ђене да не би ометала саобраћај других возила,
15) заусавна рака је обележени уздужни део пута намењен
искључиво за заустављање возила која се из непредвидивих разлога
морају зауставити (неисправност, изненадна неспособност возача за
управљање возилом и сл.),
16) саораћајна рака за укључивање је саобраћајна трака наме
њена за укључивање возила на пут,
17) саораћајна рака за искључивање је саобраћајна трака наме
њена за искључивање возила са пута,
18) саораћајна рака за возила јавно ревоза уника је саобраћај
на трака намењена искључиво за кретање возила јавног превоза путни
ка и која може бити изграђена тако да се по њој могу кретати трамваји,
19) раскрсница је део коловоза на коме се укрштају, спајају или
раздвајају путеви у истом нивоу,
20) рамвајска ашица је посебно уређен део пута намењен ис
кључиво за кретање трамваја,
21) рооар је посебно уређен део пута поред коловоза намењен
првенствено за кретање пешака,
22) аркиралише је део пута намењен, уређен и означен првен
ствено за паркирање возила, који се састоји од једног или више пар
кинг места,
23) аркин месо је означени део паркиралишта искључиво на
мењен за паркирање једног возила,
24) ешачки релаз је означени део коловоза намењен за прелазак
пешака преко коловоза,
25) ешачка саза је пут који је намењен искључиво за кретање
пешака,
26) ициклисичка саза је пут намењен искључиво за кретање
бицикала,
27) р је посебан плато намењен кретању и окупљању пешака ко
ји је дефинисан урбанистичким плановима и проглашен од стране ор
гана локалне самоуправе,
28) релаз уа реко руе је место на којем се у истом нивоу укр
штају пут и железничка или трамвајска пруга,
29) ешачко осрво је обележени или уздигнути део коловоза ко

ји је одређен за привремено задржавање пешака који прелазе преко
коловоза, улазе или излазе из возила за јавни превоз путника,
30) насеље је изграђен, функционално обједињен простор, који је
намењен за живот и рад становника,
31) возило је средство које је по конструкцији, уређајима, склопо
вима и опреми намењено и оспособљено за кретање по путу,
32) ицикл је возило са најмање два точка које се покреће снагом
возача, односно путника, која се помоћу педала или ручица преноси
на точак, односно точкове,
33) моорно возило је возило које се покреће снагом сопственог
мотора, које је по конструкцији, уређајима, склоповима и опреми на
мењено и оспособљено за превоз лица, односно ствари, за обављање
радова, односно за вучу прикључног возила, осим шинских возила,
34) мое је моторно возило са два точка чија највећа конструк
тивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при
чему радна запремина мотора, када возило има мотор са унутрашњим
сагоревањем не прелази 50 cm3, или са мотором чија највећа трајна
номинална снага не прелази 4 kW када возило има електрични погон,
35) лаки рицикл је моторно возило са три точка чија највећа кон
структивна брзина, без обзира на начин преноса, не прелази 45 km/h,
при чему радна запремина мотора, када возило има мотор са унутра
шњим сагоревањем са погоном на бензин, не прелази 50 cm3, или чија
највећа ефективна снага мотора не прелази 4 kW када возило има мо
тор са унутрашњим сагоревањем са другом врстом погонског горива
или чија највећа трајна номинална снага мотора не прелази 4 kW ка
да возило има електрични погон,
36) мооцикл је моторно возило са два точка или са три точка аси
метрично распоређена у односу на средњу подужну раван возила (мо
тоцикл са бочним седиштем), чија највећа конструктивна брзина, без
обзира на начин преноса, прелази 45 km/h, или са мотором чија рад
на запремина мотора када возило има мотор са унутрашњим сагоре
вањем прелази 50 cm3, или са мотором чија највећа трајна номинална
снага прелази 4 kW када возило има електрични погон,
37) ешки рицикл је моторно возило са три точка, симетрично
распоређених у односу на средњу подужну раван возила, чија највећа
конструктивна брзина, без обзира на начин преноса, прелази 45 km/h,
или са мотором чија радна запремина мотора када возило има мотор
са унутрашњим сагоревањем са погоном на бензин прелази 50 cm3,
или чија највећа ефективна снага мотора прелази 4 kW када возило
има мотор са унутрашњим сагоревањем са другом врстом погонског
горива или чија највећа трајна номинална снага мотора прелази 4 kW
када возило има електрични погон,
38) лаки чевороцикл је моторно возило са четири точка, чи

ја маса не прелази 350 kg, што не укључује масу батерија возила са
електричним погоном, чија највећа конструктивна брзина, без об
зира на начин преноса, не прелази 45 km/h, при чему радна запре
мина мотора, када возило има мотор са унутрашњим сагоревањем
са погоном на бензин, не прелази 50 cm3, или чија највећа ефектив
на снага мотора не прелази 4 kW када возило има мотор са унутра
шњим сагоревањем са другом врстом погонског горива или чија
највећа трајна номинална снага мотора не прелази 4 kW када вози
ло има електрични погон,
39) ешки чевороцикл је моторно возило са четири точка, осим
лаког четвороцикла, чија маса не прелази 400 kg, односно 550 kg за те
ретна возила, што не укључује масу батерија возила са електричним
погоном, и чија највећа ефективна снага, односно највећа трајна но
минална снага мотора не прелази 15 kW,
40) возило за ревоз уника је моторно возило првенствено
намењено за превоз лица, чија је маса већа од 400 kg, и чија највећа
ефективна снага, односно највећа трајна номинална снага мотора је
већа од 15 kW,
41) уничко возило је возило за превоз путника које има најви
ше девет места за седење укључујући и место за седење возача,
42) ауоус је возило за превоз путника које има више од девет
места за седење укључујући и место за седење возача,
43) ролејус је аутобус који се преко проводника напаја елек
тричном енергијом,
44) ерено возило је моторно возило са најмање четири точ
ка, које је намењено за превоз терета, односно вршење рада на на
чин да се возилом не може превозити никакав други терет, односно
вучу прикључних возила, чија је маса већа од 550 kg, и чија највећа
ефективна снага, односно највећа трајна номинална снага мотора
је већа од 15 kW,
45) ску возила је састав вучног возила и прикључног, односно
прикључних возила, који у саобраћају на путу учествује као једна
целина,
46) урисички воз је скуп возила који чине вучно возило и при
кључна возила, намењен за превоз путника у парковима, хотелско-ту
ристичким и сличним насељима, на површини на којој се не обавља
саобраћај и путу на коме се саобраћај обавља у туристичке сврхе и чи
ја највећа конструктивна брзина кретања не прелази 25 km/h,
47) рана машина је моторно возило које је првенствено намење
но за извођење одређених радова (комбајн, ваљак, грејдер, утовари
вач, ровокопач, булдожер, виљушкар и сл.) и чија највећа конструк
тивна брзина кретања не прелази 45 km/h,
48) ракор је моторно возило које има најмање две осовине и

које је првенствено намењено за вучење, гурање, ношење или погон
измењивих прикључака за извођење првенствено пољопривредних,
шумских или других радова и за вучу прикључних возила за трактор,
49) моокуливаор је моторно возило које се састоји из погонско-
управљачког и товарног дела, који су конструктивно раздвојиви, а у сао
браћају на путу учествују искључиво као једна целина, чији је погонски
део према конструкцији, уређајима, склоповима и опреми намењен и
оспособљен за гурање, вучење, ношење или погон изменљивих прикљу
чака за извођење пољопривредних радова, чија највећа конструкцијска
брзина није већа од 30 km/h и чија снага мотора није већа од 12 kW,
50) рикључно возило је возило које је по конструкцији, уређаји
ма, склоповима и опреми намењено и оспособљено да буде вучено од
другог возила, а служи за превоз путника, односно ствари, односно
за обављање радова,
51) рикључно возило за ракор је прикључно возило које је на
мењено да буде вучено искључиво од стране трактора,
52) рикључак за извођење раова је изменљиво оруђе које служи
обављању пољопривредних, шумских или других радова и које се у
сврху извођења радова поставља или прикључује на моторно возило,
53) зарежно возило је возило које је намењено и оспособљено да
га вуче упрегнута животиња,
54) рамвај је шинско возило намењено првенствено за превоз
путника, које се креће по шинама, и које је ради напајања електрич
ном енергијом повезано на електрични вод,
55) војно возило је свако борбено, и неборбено и друго возило ко
је је регистровано по посебним прописима министарства надлежног
за послове одбране, као и свако друго прописно обележено возило
док се, по основу извршавања материјалне обавезе, налази на кори
шћењу у јединицама и установама министарства надлежног за посло
ве одбране и Војске Србије,
56) реисровано возило је возило које је уписано у јединствени
регистар возила и за које је издата саобраћајна дозвола, регистарске
таблице и регистрациона налепница,
57) маса возила је маса празног возила са свим пуним резервоари
ма и прописаном опремом,
58) носивос возила је маса до које се возило може оптеретити
према декларацији произвођача, при чему се у ту масу рачуна и верти
кално оптерећење које возило прима од прикључног возила,
59) највећа озвољена маса возила је збир масе возила и носиво
сти возила,
60) укуна маса возила је маса возила и маса којом је возило опте
рећено (лица и терет),
61) највећа озвољена укуна маса возила, односно скупа возила

је највећа маса оптерећеног возила, односно скупа возила, који је над
лежни државни орган прописао као највећу дозвољену,
62) највећа озвољена маса скуа возила је збир највећих дозво
љених маса возила која чине скуп, умањен за вертикално оптерећење
које возило прима од прикључног возила,
63) укуна маса скуа возила је маса оптерећеног скупа возила
(лица и терет),
64) осовинско оерећење је део укупне масе возила у хоризонтал
ном положају којим његова осовина оптерећује коловоз у стању миро
вања возила,
65) реравка возила је промена конструктивних карактеристика
возила којим се мења намена или врста возила или декларисане тех
ничке карактеристике возила или декларисане карактеристике уређа
ја и склопова возила,
66) оравка возила је довођење возила, односно уређаја и скло
пова возила у исправно стање,
67) учесник у саораћају је лице које на било који начин учествује
у саобраћају,
68) возач је лице које на путу управља возилом,
69) ешак је лице које се креће по путу, односно које по путу соп
ственом снагом вуче или гура возило, ручна колица, дечје превозно
средство, колица за немоћна лица или лице у дечјем превозном сред
ству или лице у колицима за немоћна лица које покреће сопственом
снагом или снагом мотора или лице које клизи клизаљкама, скијама,
санкама или се вози на котураљкама, скејтборду и сл,
70) срења (росечна) рзина креања возила, на одређеној део
ници пута, представља количник између дужине те деонице и време
на за које возило ту дужину пређе,
71) заусављање возила је сваки прекид кретања возила на путу у
трајању до три минута, при чему возач не напушта возило, осим преки
да ради поступања по знаку или правилу којим се регулише саобраћај,
72) аркирање возила је сваки прекид кретања возила, осим пре
кида ради поступања по знаку или правилу којим се регулише саобра
ћај, које се не сматра заустављањем,
73) мимоилажење је пролажење учесника у саобраћају поред дру
гог учесника у саобраћају који долази из супротног смера,
74) реицање је пролажење учесника у саобраћају поред другог
учесника у саобраћају који се креће коловозом у истом смеру,
75) оилажење је пролажење учесника у саобраћају поред другог уче
сника у саобраћају који се не помера, објекта или препреке на коловозу,
76) роушање је радња коју учесник у саобраћају предузима
како би омогућио кретање другог учесника у саобраћају који има
првенство пролаза, тако да не дође до промене дотадашњег начина

кретања учесника у саобраћају који има првенство пролаза, одно
сно до њиховог контакта,
77) колона возила је низ од најмање три возила која су зауставље
на или се крећу једно иза другог истом саобраћајном траком у истом
смеру, чији је начин кретања међусобно условљен и између којих не
може без ометања ући друго возило,
78) виљивос је одстојање на коме учесник у саобраћају може ја
сно видети коловоз,
79) реленос је одстојање на коме учесник у саобраћају, с об
зиром на физичке препреке, може у условима нормалне видљивости
јасно видети другог учесника у саобраћају, односно другу могућу пре
преку на путу,
80) услови смањене виљивоси су услови у којима је видљивост
мања од 200 m на путу изван насеља, односно 100 m на путу у насељу,
81) свелооојни рслук је прслук који рефлектује светлост,
82) саораћајна незоа је незгода која се догодила на путу или је
започета на путу, у којој је учествовало најмање једно возило у покре
ту и у којој је најмање једно лице погинуло или повређено или је на
стала материјална штета,
83) евроски извешај о саораћајној незои је прописани обра
зац који учесници у саобраћајној незгоди попуњавају након саобра
ћајне незгоде са мањом материјалном штетом,
84) инсрукор вожње је возач моторног возила који је овлашћен
да обавља практичну обуку кандидата за возача,
85) исиивач је лице које у испитној комисији за возачки испит
утврђује да ли је кандидат стекао потребна знања и вештине за само
стално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу,
86) осојање је најкраћа уздужна удаљеност између најистурени
јих тачака возила, лица, односно објеката,
87) расојање је најкраћа бочна удаљеност између најистурени
јих тачака возила, лица, односно објеката,
88) возило о исоријско значаја (олајмер) је моторно или при
кључно возило које представља материјални споменик техничке кул
туре, традиције и друштвеног наслеђа,
89) оачено возило је возило на путу које је видно запуштено и
које није регистровано,
90) месо за сеење је седиште или простор без седишта са до
ступним елементима за монтажу седишта или простор без седишта
са доступним прикључцима сигурносних појасева, при чему се до
ступним елементима за монтажу седишта и прикључцима сигурно
сних појасева сматрају они елементи и прикључци који нису меха
нички онеспособљени,
91) саораћајна синализација је систем средстава, уређаја и озна

ка за регулисање и вођење саобраћаја,
92) саораћајни знак је знак којим се употребом графичких или
светлосних или бројчаних или словних ознака или других симбола,
учесници у саобраћају упозоравају на опасности на путу, стављају им
се до знања ограничење, забране и обавезе, односно дају обавештења
потребна за безбедно кретање по путу,
93) саораћајна озвола је јавна исправа (решење) која са реги
страционом налепницом даје право на коришћење возила у саобраћа
ју за време важења регистрационе налепнице,
94) реисарска алица је ознака на возилу којом се означава да
је возило уписано у јединствени регистар возила,
95) реисрациона наленица је ознака којом се одређује да вози
ло може да учествује у саобраћају у одређеном временском року,
96) возачка озвола је јавна исправа (решење) надлежног органа
којим се неком лицу даје право да у саобраћају на путу управља вози
лом одређене категорије на одређено време,
97) озвола (лиценца) за инсрукора или реавача или исии
вача је јавна исправа (решење) која лицима даје право да врше прак
тичну обуку или обављају теоретску наставу или послове испитивача
на одређено време,
98) озвола (лиценца) за конролора ехничко релеа је јавна
исправа (решење) која лицима даје право да обављају технички пре
глед возила на одређено време,
99) „сихоакивна сусанца“ је врста дроге, лека на коме је на
значено да се не сме употребљавати пре и за време вожње, као и дру
га хемијска материја која може утицати на психофизичку способност
учесника у саобраћају (осим алкохола).
Ближу поделу моторних и прикључних возила из става 1. овог
члана прописује министар надлежан за послове саобраћаја.
Изрази који се користе у овом закону, а нису посебно дефиниса
ни у ставу 1. овог члана, имају значење одређено другим прописима.
Знатно је већи рој појмова (99) дефинисан овим текстом него доса
дашњим законима. Дефинисани су неки нови појмови (саораћај, про
тивпожарни пут, саораћајна трака за возила јавног превоза путника,
трамвајска аштица, паркиралиште, паркинг место, пешачко острво,
лаки трицикл, тешки трицикл, лаки четвороцикл, тешки четвороцикл,
туристички воз, прикључно возило за трактор, прикључак за извођење
радова, војно возило, регистровано возило, преправка возила, поправ
ка возила, учесник у саораћају, средња рзина кретања, видљивост,
прегледност, светлоодојни прслук, европски извештај о саораћајној
незгоди, инструктор вожње, испитивач, возила од историјског значаја,

одачено возило, место за седење, саораћајна сигнализација, саораћај
на дозвола, регистарска талица, регистрациона налепница, дозвола (ли
ценца) за инструкторе или предаваче или испитиваче, дозвола (лицен
ца) за контролора техничког прегледа, психоактивна супстанца).
Неки изрази су задржани, али је дефиниција делимично измењена.
Једна од суштински највећих разлика огледа се у начину дефиниса
ња насеља. Дефиниција из тачке 30. која насеље уређује као изграђен,
функционално оједињен простор који је намењен за живот и рад ста
новника, сама по сеи не открива суштину овог простора, чије прецизно
одређење може имати значајну улогу, пре свега у опредељивању дозвоље
не рзине на појединим деловима пута.
Према претходном законском решењу (члан 10. став 1. тачка 22. За
кон о основама езедности саораћаја на путевима, „Служени лист
СФРЈ“, рој 50/88), за постојање „насеља“ које представа део насељеног
места морала су кумулативно ити испуњена два услова, и то: 1. простор
на коме се редови или групе зграда налазе с једне или ое стране пута,
дајући му изглед улице и 2. чињенице да су границе таквог простора
означене саораћајним знаком за оележавање насељених места (саора
ћајни знак III-23 прописан Правилником о саораћајним знаковима на
путевима, „Служени гласник РС“, рој 15/04).
Тако прецизно дефинисање насеља захтевало је сложен поступак
утврђивања релевантних чињеница (постојање редова зграда и постоја
ње саораћајног знака III-23), што је стварало пролем како за возаче
који у току вожње морају о тој чињеници непрестано да мисле, тако и за
представнике државе који примењују тај пропис (полицијски служени
ци, судије за прекршаје, јавни тужиоци, судије кривичари и др.).
У циљу стварања услова за лакше утврђивање појма „насеља“, зако
нодавац се определио за релативно уопштену дефиницију, с тим што је
одговорност пренета на управљача пута за утврђивање „насеља“ и оа
вештавање возача (постављањем одговарајућег саораћајног знака). На
име, сходно члану 159, управљач пута је оавезан да саораћајне знако
ве који означавају почетак, односно завршетак насеља постави на путу у
непосредној лизини места где постоје изграђени редови, односно групе
стамених или пословних ојеката, као и на месту где је очекивано ве
ће присуство пешака. Изглед и значење знакова којима се означава поче
так, односно завршетак насеља иће прописан новим правилником који
доноси министарство надлежно за послове саораћаја.
Оваквим уређењем возачи ће лако одредити почетак и завршетак
насеља, на основу саораћајних знакова, ез процењивања да ли се по
ред пута и на којој удаљености налазе редови зграда.
Коначно, у овом закону остала је већина дефиниција и појмова који
су или ојашњени у ранијим законима.
III. ОСНОВИ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
Успостављање система езедности саораћаја је најважнија но

вина у овом закону и треало и да омогући да Срија доије важне
институције езедности саораћаја (Тело за координацију езедно
сти саораћаја на путевима и Агенција за езедност саораћаја), да
успостави стратешко управљање езедношћу саораћаја (доношење
стратегија езедности саораћаја и стратешких планова езедности
саораћаја на националном нивоу, на локалним нивоима и на нивоу
појединих сујеката), да унапреди праћење езедности саораћаја
(Закон по први пут предвиђа да се Народној скупштини и скупшти
нама територијалних аутономија најмање два пута годишње подноси
извештај о стању езедности саораћаја) и дефинише начин финан
сирања езедности саораћаја (изворе и расподелу средстава).
1. Тело за координацију безбедности

саобраћаја на путевима
Члан 8.
У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у
функцији унапређења безбедности саобраћаја на путевима, као и ини
цирања и праћења превентивних и других активности у области без
бедности саобраћаја на путевима, Влада образује Тело за координаци
ју послова безбедности саобраћаја на путевима (у даљем тексту: Тело
за координацију), као координационо тело Владе, у чији састав улазе
министри надлежни за послове саобраћаја, унутрашње послове, здра
вља, рада, правде, просвете и трговине и услуга.
Извршни орган јединице територијалне аутономије, односно
јединице локалне самоуправе, општинско веће, односно градско ве
ће, може да оснује тело за координацију (комисија, савет и сл.), ради
усклађивања послова безбедности саобраћаја на путевима који су из
делокруга јединице територијалне аутономије, односно јединице ло
калне самоуправе.
III. Основи сисема езеноси саораћаја 43
Актом Владе, односно надлежног извршног органа ближе се уре

ђује организација и начин рада Тела за координацију и образују се
стручне радне групе за потребе Тела за координацију.
На основу позитивних искустава најразвијенијих земаља, Уједињене

нације су препоручиле државама чланицама да оснују своја тела за езед
ност саораћаја. То се сматра првим и најважнијим кораком у циљу успо
стављања система управљања езедношћу саораћаја. Веома је значајно
нагласити да ово тело не припада ниједном министарству, већ га оснива
Влада као међуминистарско тело. Тиме се уважава чињеница да езедност
саораћаја није пролем само једног министарства: езедност саораћаја
је привредни, саораћајни, здравствени и социјални пролем у чијем реша
вању директно учествују министарства надлежна за послове саораћаја,
унутрашњих послова, здравља, рада, правде, просвете, трговине и услуга.
Значајно је то да је Законом одређено да су чланови тог тела мини
стри, односно да они одговарају за рад овог тела. Тако се оезеђује по
литичка подршка, односно снага овог тела и ангажовање кључних мини
старстава. Координисаним радом наведених и других министарстава
створиће се услови за ефикасну реализацију најразличитијих мера и ак
тивности у циљу сталног унапређивања езедности саораћаја.
Поред националног тела за координацију, неопходно је да се осну
ју и тела на нивоу јединица територијалне аутономије, односно локал
не самоуправе. Мада законодавац није ио изричит („може да оснује“),
очекује се да све локалне самоуправе оснују своја тела за езедност са
ораћаја, јер ез ових тела не могу успоставити жељену координацију
у планирању и спровођењу мера и активности езедности саораћаја.
Очекује се да ће и најмање, односно најсиромашније општине основати
комисије за езедност саораћаја и у њихов рад укључити представни
ке најважнијих сујеката езедности саораћаја (општине, полиције,
осигурања, здравства, путне привреде, превозника, школа итд.).
У зависности од величине и потреа езедности саораћаја, надле
жни извршни органи ће утврдити организацију и начин рада тела за ко
ординацију, односно основати радне групе које ће подржавати рад тог
тела (нпр. група за саораћајно оразовање и васпитање, група за уна
пређење процеса откривања и санкционисања прекршаја, група за ин
фраструктуру, група за кампање, група за стратешко планирање итд.)
2. Агенција за безбедност саобраћаја

Члан 9.
Влада, на предлог министарства надлежног за послове саобра
ћаја, оснива Агенцију за безбедност саобраћаја, као јавну агенцију
(у даљем тексту: Агенција).
Агенција:
1) анализира, прати и унапређује систем безбедности саобраћаја
(развој и коришћење јединствене базе података од значаја за безбед
ност саобраћаја),
2) ради на унапређењу безбедности возача и других учесника у
саобраћају, као и на унапређењу безбедности саобраћаја са станови
шта возила,
3) обавља превентивно-промотивне активности у сарадњи са цен
трима за промоцију здравља народа, односно института за јавно здра
вље, основаних у складу са прописима којима се уређује здравствена
заштита и води кампање о безбедности саобраћаја,
4) обезбеђује базу података о техничким карактеристикама мо
торних и прикључних возила, који су од значаја за примену прописа
о безбедности саобраћаја на путевима,
5) спроводи стручни испит, организује семинаре унапређења
знања и обавља проверу знања за предаваче теоријске наставе у обу
ци возача,
6) организује семинаре унапређења знања и обавља проверу зна
ња за инструктора вожње и за професионалног возача,
7) спроводи стручни испит за испитивача, организује семинаре
унапређења знања и обавља провере знања за испитиваче на возач
ком испиту,
8) организује обуку и организује и спроводи стручни испит за во
зача туристичког воза,
9) организује обуку и организује и спроводи стручни испит за во
зача трамваја,
10) организује обуку и организује и спроводи испит знања за во
заче којима је одузета возачка дозвола због несавесног управљања,
11) спроводи стручни испит за контролора техничког прегледа,
организује семинаре унапређења знања и обавља провере знања за
контролора техничког прегледа,
12) издаје дозволе (лиценце) и издаје уверења у складу са овим
законом,
13) сарађује са регионалним и локалним телима за безбедност
саобраћаја,
14) издаје периодичне анализе и публикације са подацима о сао
браћају и саобраћајним незгодама,
15) организује и обезбеђује објављивање стручне литературе из
области оспособљавања возача,
16) обавља послове у вези са применом дигиталних тахографа,
17) обавља и друге задатке везане за унапређење безбедности сао
браћаја, утврђене овим законом и другим прописима.
Послове из става 2. овог члана Агенција врши као поверене послове.
За извршавање појединих послова, који се односе на органи

зацију послова из става 2. овог члана, Агенција може ангажовати
правно лице које је материјално и стручно оспособљено да обавља
те послове.
Најзначајнија новина у овом закону јесте Агенција за езедност

саораћаја. Дуго су вођене стручне и политичке расправе о оправдано
сти оснивања ове агенције. Преовладао је став да је неопходно основати
Агенцију која ће послове оављати као поверене, а за извршење поједи
них послова може ангажовати друго правно лице. Тако се оезеђује вр
ло ефикасан, стручан рад Агенције, уз минималне трошкове.
У овом тренутку Агенција је доила веома значајне надлежности.
Реч је о новим надлежностима које до сада није оављало ниједно ми
нистарство, док су министарства задржала сва ранија овлашћења. Та
кав приступ је ио сасвим оправдан, удући да се ради о новооснованој
Агенцији, а да су надлежна министарства кадровски и организационо
спосона да врше наведене послове. Очекује се да, са јачањем Агенције,
она преузме и друге веома важне послове езедности саораћаја и да
их јединствено оавља, односно да координира оављање тих послова.
Тако ће се надлежна министарства растеретити и моћи више да посвете
другим пословима из своје надлежности.
Члан 10.
Агенција се финансира из:
1) цене услуга које плаћају корисници услуга и посебних накнада
за обављање послова које врши Агенција,
2) донација, прилога и других бесповратних давања датих оснива
чу или Агенцији,
3) осталих извора.
Висину цена и накнада из става 1. тачка 1) овог члана утврђује
Влада на предлог Агенције, а по прибављеном мишљењу министар
ства надлежног за саобраћај и за трговину и услуге.
Средства за оснивање и почетак рада Агенције обезбеђују се из
буџета Републике Србије.
Сагласност на акт којим се утврђује висина плата и број запосле
них у Агенцији даје Влада.
Извршавање расхода Агенције не може се вршити уколико Влада
није дала сагласност на финансијски план.
Средства за почетак рада Агенције оезеђују се из уџета Репу

лике Срије. По оснивању, Агенција ће се финансирати првенствено
из цене услуга које плаћају корисници услуга и посених накнада за
оављање послова. Део средстава ће се оезеђивати и из донација и

других извора. Влада ће имати пуну контролу над радом Агенције, а
посено тако што ће утврђивати цене и накнаде за услуге и послове
Агенције, давати сагласност на висину плата и рој запослених, као и
сагласност на финансијски план Агенције. Потрено је нагласити да
се тако омогућава Влади да преузме већу одговорност за стање езед
ности саораћаја, и све послове и активности унапређења езедно
сти саораћаја.
3. Стратегија безбедности саобраћаја

Члан 11.
Влада доноси Националну стратегију безбедности саобраћаја на
путевима (у даљем тексту: Национална стратегија).
Национална стратегија садржи најзначајнија обележја постоје
ћег стања безбедности саобраћаја, дугорочне и краткорочне циљеве,
смернице, кључне области рада и рокове за доношење одговарајућег
Националног плана.
Националну стратегију предлаже Тело за координацију за период
од најмање пет година, до краја јуна у последњој години важења На
ционалне стратегије.
Стварање услова за стратешко управљање езедношћу саораћаја

је веома значајна новина у овом закону. У том смислу су створене оље
институционалне претпоставке (тела за езедност саораћаја на нацио
налном и локалним нивоима, Агенција за езедност саораћаја) и уве
дена оавеза доношења националне стратегије езедности саораћаја.
Будући да Срија до сада није доносила стратегије езедности саора
ћаја, законодавац је одредио ко доноси националну стратегију езедно
сти саораћаја (Влада Репулике Срије), шта су најважнији садржаји те
стратегије (постојеће стање, дугорочни и краткорочни циљеви, смерни
це, кључне оласти рада и рокови), на који се период односи стратегија
(најмање пет година) и до када се мора донети (до краја јуна у последњој
години важења претходне стратегије). То је веома значајна новина и у
складу је са најољом праксом најразвијенијих земаља, а посено у скла
ду са искуствима ЕУ.
Данас постоје и међународне стратегије езедности саораћаја, а
посено је значајна Стратегија езедности саораћаја ЕУ. Потрено је
нагласити да ЕУ разматра и идеју да увођење успешног стратешког упра
вљања езедношћу саораћаја уде један од услова за улазак у ЕУ, тј. да
државе, пре формалног уласка у ЕУ донесу стратегију езедности сао
раћаја у складу са стратешким документима и циљевима ЕУ.
Члан 12.
На основу Националне стратегије, на предлог Тела за координаци
ју, Влада доноси Национални план безбедности саобраћаја на путевима
(у даљем тексту: Национални план), за период од најмање једне године.
Национални план садржи нарочито: задатке, мере по приорите
тима, одговорне субјекте, рокове и финансијска средства у кључним
областима рада.
У циљу оезеђивања успешног спровођења стратегије и достизања

дефинисаних циљева, Влада разрађује стратегију и доноси национални
план езедности саораћаја за период од најмање једне године. Наци
онални план разрађује и конкретизује стратегију, а посено дефинише
задатке, мере, одговорности, рокове и финансирање. Национални плано
ви са стратегијом чине целину. Влада прати спровођење стратегије и, на
основу сагледавања резултата и могућности, доноси национални план и
тако оезеђује достизање дефинисаних циљева. Национални планови
се доносе на период од најмање једне године, али када се систем управља
ња стаилизује, овај период може ити и две године.
Било и оље да Скупштина Репулике Срије доноси стратегију езед
ности саораћаја, као у најразвијенијим земљама. С озиром на то да је Вла
да донела неке стратешке документе у вези са даљим развојем саораћаја,
преовладао је став да Влада доноси и стратегију езедности саораћаја. У
наредним изменама Закона треало и преиспитати ту одреду и доношење
стратегије езедности саораћаја препустити Скупштини. Тако и се уве
ћао значај тог документа и усагласила пракса са најразвијенијим земљама. С
друге стране, Влада и доносила национални план езедности саораћаја,
у складу са том стратегијом.
Члан 13.
Скупштине јединица територијалне аутономије, односно једини
ца локалне самоуправе, доносе стратегију и годишњи план безбедно
сти саобраћаја на путевима на свом подручју у складу са Национал
ном стратегијом и Националним планом.
Систем управљања езедношћу саораћаја успоставља се на наци

оналном нивоу. Веома значајне мере и активности спроводе се на ло
калном нивоу. Зато је важна новина да су јединице територијалне ауто
номије и локалне самоуправе оавезне да доносе локалне стратегије и
годишње планове езедности саораћаја. Треа нагласити да ове доку
менте на локалном нивоу доносе надлежне скупштине.
Локалне стратегије и планови морају ити у складу са националном
стратегијом и националним планом, чиме ће се оезедити успешно
управљање езедношћу саораћаја на територији целе Репулике.
4. Праћење безбедности саобраћаја

Члан 14.
Влада подноси Народној скупштини извештај о стању безбедно
сти саобраћаја на путевима, најмање двапут годишње.
Надлежни извршни орган јединице територијалне аутономије,
односно јединице локалне самоуправе, општинско веће, односно град
ско веће, подноси Скупштини извештај о стању безбедности саобра
ћаја на том подручју најмање двапут годишње.
Управљати езедношћу саораћаја значи пратити постојеће стање,

дефинисати жељено стање, дефинисати и спроводити управљачке мере
у циљу прилижавања постојећег стања жељеном. Дакле, праћење посто
јећег стања је у основи управљања езедношћу саораћаја.
Законодавац је, први пут, дефинисао да Влада и други надлежни из
вршни органи, најмање два пута годишње, подносе надлежним скупшти
нама извештај о стању езедности саораћаја. Ово је веома важна нови
на којом ће се унапредити однос Владе и надлежних извршних органа
на локалном нивоу према езедности саораћаја. С друге стране, Скуп
штина ће, најмање два пута годишње, расправљати о стању езедности
саораћаја, сагледавати спровођење стратешких докумената и активно
сти свих сујеката. Тако ће се оезедити непрекидно праћење езедно
сти саораћаја, позорност медија, посланика, министарстава и грађана,
односно оезедити лаговремено кориговање стратешких докумената
и предузимање додатних мера и активности у циљу достизања дефини
саних циљева.
Члан 15.
У циљу непрекидног праћења стања безбедности саобраћаја на
путевима у Републици Србији, Агенција предлаже систем јединстве
не основе евидентирања и праћења најзначајнијих обележја безбедно
сти саобраћаја.
Државни органи и други субјекти дужни су да Агенцији достављају
прописане податке о обележјима значајним за безбедност саобраћаја.
Ова важна новина треало и да омогући неколико веома значајних

предуслова за ефикасно праћење езедности саораћаја. Уместо поје
диначног праћења саораћајних незгода, возила, возача и саораћаја,
успоставља се систем евидентирања и праћења најзначајнијих оележја
езедности саораћаја (саораћајне незгоде, величина и структура сао
раћаја, изложеност саораћају, возила, возачи, путеви, црне тачке, ма
пирање ризика на путевима, понашање у саораћају итд.).
Агенција се одређује као носилац система евидентирања и праћења

и оавезују се сви државни органи и други сујекти да Агенцији доста
вљају податке. Овим и треало да се превазиђу уочени недостаци у ве
зи са доступношћу података, а посено у вези са подацима који се воде
у полицији, а да се не наруши неопходна тајност и поверљивост поједи
них података из полиције.
Успостављање интегрисане азе података о свим оележјима значај
ним за праћење езедности саораћаја у складу је са најољом праксом
и препорукама из најразвијенијих земаља.
Члан 16.
Информације о обележјима безбедности саобраћаја из јединстве
не базе података из члана 9. став 2. тачка 1) овог закона јавне су и до
ступне свима под једнаким условима, осим оних чије објављивање је
законом забрањено.
Доступност података је значајна за остваривање циља вођења азе

података. То је важно у оласти езедности саораћаја, где се очекује
да су ројни сујекти заинтересовани за поједине групе података, а по
сено за податке који су у вези са саораћајним незгодама, опасним ме
стима на путевима, ризицима и сл. Зато је законодавац недвосмислено
нагласио јавност и доступност ових података за све оне који су заинтере
совани. Дакле, иће доступни сви подаци, осим оних чије је ојављива
ње законом зарањено.
Овим је загарантован једноставнији проток информација о ез
едности саораћаја, оља информисаност јавности, а посено медија
и стручне јавности. Очекује се да, у скорој удућности, најзначајније
информације о оележјима езедности саораћаја уду доступне и
на интернету, чиме и се олакшао рад Агенције која ће пружати ин
формације.
5. Финансирање безбедности саобраћаја

Члан 17.
Република, јединица територијалне аутономије и јединица локал
не самоуправе, у оквиру својих права и дужности, обезбеђују сред
ства за финансирање унапређења безбедности саобраћаја.
Извори средстава за унапређење безбедности саобраћаја су:
1) буџет Републике Србије, буџет јединице територијалне аутоно
мије и буџет јединице локалне самоуправе,
2) наплаћене новчане казне за прекршаје предвиђене прописима
о безбедности саобраћаја на путевима,
3) поклони или прилози покровитеља дати Републици, јединици

територијалне аутономије или јединици локалне самоуправе,
4) остали приходи.
Систем управљања езедношћу саораћаја иће успешан само ако се

оезеде довољна и сигурна средства за финансирање овог система. Зна
чајно је да су одређени поуздани извори финансирања на државном и на
локалном нивоу. Поред уџета, извори финансирања иће наплаћене нов
чане казне за прекршаје прописа о езедности саораћаја на путевима
(прекршаји који су предвиђени овим законом и другим прописима). То је
у складу са савременим приступом, по коме „езедност саораћаја финан
сирају неезедни“. Зог оних који не поштују прописе и изазивају проле
ме у езедности саораћаја успостављају се институције и предузимају
разноврсне мере и активности у езедности саораћаја. Зато је и логич
но да они највише учествују у финансирању езедности саораћаја.
Поклони и прилози покровитеља могу ити значајни извори финан
сирања, а посено у оним оластима где су покровитељи заинтересова
ни за унапређење езедности саораћаја. Ту се првенствено мисли на
осигурања, техничке прегледе, привредне сујекте итд.
Члан 18.
Средства од новчаних казни из члана 17. став 2. тачка 2) овог за
кона, у висини од 70% припадају буџету Републике, а у висини од 30%
припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој је територији
прекршај учињен. Од 70% средстава која припадају буџету Републи
ке, 75% се користи за опремање јединица саобраћајне полиције. Од
30% средстава која припадају буџету јединице локалне самоуправе на
чијој територији је прекршај учињен, 50% средстава се користи за по
прављање саобраћајне инфраструктуре јединице локалне самоуправе
на чијој територији је прекршај учињен.
Средства из става 1. овог члана користе се за финансирање уна
пређења безбедности саобраћаја на путевима.
Дефинисање финансирања езедности саораћаја заокружено је

одређивањем начина расподеле средстава. Законодавац се определио да
прецизно дефинише расподелу дела средстава који се прикупља напла
том новчаних казни, а да посено не дефинише расподелу осталих сред
става. С озиром на значајне мере и активности које се спроводе на ло
калним нивоима, 30% средстава од новчаних казни припадају локалној
самоуправи на чијој територији је прекршај учињен, од чега ће 50% ити
коришћено за унапређење саораћајне инфраструктуре.
С озиром на лоше стање локалних путева и улица, ројне су „црне
тачке“ на овим путевима и улицама. Зато је законодавац одредио да се 50%
од средстава које доије локална самоуправа искористи за санирање опа

сности на путевима. У циљу успостављања одговорног трошења тих сред
става иће неопходно да локалне самоуправе стручно идентификују „црне
тачке“, односно најопасније деонице на путевима из своје надлежности.
Буџету Репулике припада 70% од наплаћених казни у Репулици.
Полазећи од значаја саораћајне полиције, највећи део ових средстава
(75%) користиће се за опремање јединица саораћајне полиције. То се не
односи на основно опремање полиције, већ на опремање саораћајне по
лиције у циљу техничког јачања и унапређења контроле и непосредног
регулисања саораћаја. Треало и да та средства омогуће веома рзо оса
времењивање полицијске контроле саораћаја, а посено видео надзор
на местима контроле, уградњу опреме за видео надзор у возила саораћај
не полиције, наавку и одржавање најсавременијих уређаја за мерење и
снимање рзина, за документовање прекршаја у вези са вожњом под ути
цајем алкохола, односно психоактивних супстанци, за снимање пролаза
ка на црвено светло, као и за снимање других саораћајних прекршаја.
Масовнијом употреом савремених техничких средстава знатно ће се по
једноставити прекршајни поступак, повећати проценат наплаћених казни,
повећати сујективни ризик кажњавања, унапредити понашање у саораћа
ју, значајно смањити рој прекршаја и смањити рој саораћајних незгода.
Други став овог члана посено наглашава да се поменута средства кори
сте за финансирање унапређења езедности саораћаја. Ово се може оства
рити и у потпуности контролисати тако што ће се изражавати у плановима
езедности саораћаја и везивати за конкретне мере и активности унапре
ђења езедности саораћаја.
Члан 19.
Средства из члана 17. овог закона користе се за:
1) рад Тела за координацију,
2) унапређење саобраћајног васпитања и образовања,
3) превентивно-промотивне активности из области безбедности
саобраћаја,
4) научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја,
5) техничко опремање јединица саобраћајне полиције које контро
лишу и регулишу саобраћај на путевима и других органа надлежних
за послове безбедности саобраћаја.
Средства из члана 17. овог закона користе се према програму ко
ји доноси Влада, надлежни извршни орган јединице територијалне
аутономије, односно надлежни извршни орган јединице локалне са
моуправе, на предлог тела за координацију.
У циљу оезеђивања наменског трошења средстава, овим чланом је

прецизирано да се средства троше према програму који доноси надлежни
орган, а на предлог Тела за координацију. С озиром на овако дефинисану
намену и начин трошења средстава, све локалне самоуправе ће морати да

формирају своја тела за езедност саораћаја, како и оезедила намен
ско трошење новца намењеног унапређењу езедности саораћаја (мада
се у члану 8. користи израз „може да оснује“).
Истичући пет најважнијих намена средстава, законодавац је дефини
сао и приоритете у езедности саораћаја од којих ће највише зависити
успешност и одрживост стратегија езедности саораћаја.
Неометан рад Тела за координацију и његових радних група и дру
гих органа важан је предуслов за успостављање других мера и активно
сти. Непрекидан рад на унапређењу саораћајног васпитања и оразо
вања треа да оезеди одрживост циљева и трајно унапређење стања.
Превентивно-промотивне активности треа да оезеде непрекидан
процес унапређења знања, ставова и понашања у саораћају, али и да
олакшају и учине прихватљивијим активности саораћајне полиције.
Научноистраживачки рад треа да омогући непрекидан трансфер зна
ња и најоље праксе из света, анализу и праћење стања у нашим условима,
креирање сопствених знања и на научној основи заснованих стратегија, пла
нова и управљачких мера. Научноистраживачки рад ће омогућити и непри
страсно праћење ефеката предузетих мера и њихову сталну евалуацију.
Треа нагласити да је знање у езедности саораћаја веома скупо
и да се највеће и најразвијеније државе удружују у циљу ржег и јефти
нијег учења. Зато је неопходно да се Срија придружи најразвијенијим
земљама у овој оласти и укључи се у међународне истраживачке про
јекте, да развија капацитет и интегритет својих научних институција и
појединаца, да финансира сопствена истраживања итд. Ово ће се најо
ље постићи доношењем годишњих планова научноистраживачког рада
у езедности саораћаја, по угледу на најразвијеније земље.
Техничко опремање саораћајне полиције и других органа надле
жних за послове езедности саораћаја пета је значајна оласт у коју ће
се улагати средства из члана 17. Овде се помиње и техничко опремање
„органа надлежних за послове езедности саораћаја“, као што су орга
ни за саораћај (нпр. опремање путева и улица опремом за видео надзор
и за снимање саораћаја и саораћајних прекршаја, опремање другим са
временим уређајима и опремом, увођење тзв. интелигентних транспорт
них система [ИТС] у функцији езедности саораћаја итд.).
IV. Правила саораћаја 53
IV. ПРАВИЛА САОБРАЋАЈА

Правила саораћаја, као поглавље овог закона са чијом се садржином
сусреће највећи рој грађана (деца од најмањег узраста до најстарије попула
ције) претрпела су најмање измене у односу на претходна законска решења.
Осим чињенице да се правила саораћаја ослањају на постојеће међу
народне конвенције, намера законодавца је ила да што мањи рој норми
претрпи измене, како и грађани, па и они који немају прилику да читају и
изучавају прописе, уду у могућности да езедно учествују у саораћају.
То је један од ретких закона који регулише међусоне односе и пона
шање различитих корисника пута као равноправних учесника у саора
ћају. Корисници пута се могу разликовати по старости (деца, малолет
ници, пунолетне осое), по оразовању (неписмене осое, осое нижег
оразовања, осое вишег оразовања), према квалификацији за учешће
у саораћају (ез основних знања, возачи аматери, возачи професионал
ци), према животним и саораћајним искуствима (почетници, мало ис
кусне осое, искусне осое), према здравственим и другим условима,
према психофизичком стању итд. Зог свега тога, овај закон и треало
да створи услове за равноправно, једновремено и езедно учешће наве
дених категорија учесника у саораћају.
У овом закону предвиђене су значајне новине, као на пример:
– рестрикција коришћења моилних телефона у вожњи (члан 28),
– зарана коришћења уређаја који детектују, односно ометају рад ра
дара и других уређаја за откривање прекршаја (члан 29),
– поседовање светлоодојног прслука у возилу (члан 30),
– прецизнији услови за превоз деце,
– оавезу омогућавања укључивања возила која се крећу закрченом
саораћајном траком (члан 36),
– дефинисана је насилничка вожња (члан 41),
– уведена је могућност санкционисања просечне рзине (члан 42),
– смањена је вредност општег ограничења рзине за вожњу у насе
љу на 50 km/h (члан 43),
– уведена је зарана уласка и у раскрснице ез семафора, у случају
да возило не може да изађе из раскрснице ез ометања других учесника
у саораћају (члан 49),
– уведен је термин „дуго“ и „кратко“ светло, уместо досадашњих тер

мина велико и оорено (члан 60),
– уведене су заране заустављања и паркирања, и на местима као
што су физички одвојене коловозне траке, трака за укључивање, „жута
трака“ итд. (члан 66),
– уведена је оавеза употрее светлоодојног прслука или друге ре
флектујуће материје за пешаке који се крећу путем ван насеља (члан 81),
– зарањена је употреа слушалица на ушима за пешака који прела
зи коловоз (члан 96),
– прецизније је дефинисан начин заустављања возила од стране по
лицијских служеника (чл. 108–110),
– уведена је оавеза употрее жутог ротационог светла за трактор и
радне машине у појединим ситуацијама (члан 111),
– уведена је оавеза покривања расутих терета током транспорта
(члан 112),
– уведена је зарана превоза лица у товарном простору (члан 116).
Члан 20.
Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са прописи
ма о правилима саобраћаја, саобраћајној сигнализацији и знацима и
наредбама које даје овлашћено службено лице надлежног органа.
Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са саобра
ћајном сигнализацијом и када тиме одступају од прописа о правили
ма саобраћаја. Учесници у саобраћају су дужни да поступају по сао
браћајним знаковима и када се њихово значење разликује од значења
ознака на коловозу и тротоару.
Учесници у саобраћају дужни су да поступају у складу са светло
сним саобраћајним знаком и кад се значење тог знака разликује од
значења осталих саобраћајних знакова или правила саобраћаја. Ме
ђусобно првенство пролаза учесника у саобраћају, који на раскрсни
ци светлосним саобраћајним знаковима истовремено добијају право
пролаза, регулише се правилима саобраћаја.
Учесници у саобраћају дужни су да поступају према знацима, од
носно наредбама која дају овлашћена лица (у даљем тексту: полициј
ски службеници) и кад тиме одступају од светлосног саобраћајног зна
ка, или другог саобраћајног знака или правила саобраћаја.
Овим чланом уређена је хијерархија поступања учесника у саораћају

имајући у виду четири правила по којима поступају учесници у саораћају.
Најниже на тој лествици стоје правила саораћаја (нпр. правило десне
стране, ограничење рзине на путу у насељу на 50 km/h итд.) по којима су
учесници у саораћају дужни увек да поступају, осим у случају да се саора

ћајним знаковима поступања другачије регулишу (одређивање пута на рас
крсници као пута са правом првенства пролаза, одређивање да је рзина у
насељу ограничена саораћајним знаком на 60 km/h и сл.).
Новина у односу на досадашња решења огледа се у чињеници да је
законодавац направио градацију између саораћајног знака и ознака на
коловозу и тротоару.
Према члану 135. овог закона, под саораћајним знаковима подразу
мевају се знакови опасности, знакови изричитих нареди, знакови оа
вештења, као и постављене допунске тале, што иначе одговара досада
шњем уоичајеном називу за „вертикалну саораћајну сигнализацију“.
Истовремено ознаке на коловозу и тротоару представљају досадашњи
уоичајени појам за „хоризонталну саораћајну сигнализацију“.
По први пут у нашем законодавству се у случају несагласности сао
раћајног знака и ознака на коловозу даје предност саораћајном знаку,
тзв. „вертикалној саораћајној сигнализацији“.
На више место по важности стављени су светлосни саораћајни знако
ви по којима учесници морају поступати и када се они разликују од поста
вљених осталих саораћајних знакова. На пример, возач који се креће путем
са првенством пролаза мора зауставити возило и пропустити сва возила ако
му је светлосним саораћајним знаком зарањен пролаз (црвено светло).
Интенција законодавца је ила да на додатни начин уреди правило
првенства пролаза возила којима је на семафоризованој раскрсници, у
том тренутку, дозвољен езуслован пролаз (зелено светло). У том случају,
закон претпоставља да саораћајни знакови, тзв. „вертикална саораћај
на сигнализација“, не постоје (возач није у оавези да поступа по знаку
„стоп“ или „укрштање са путем са првенством пролаза“). Возач који на
таквој раскрсници задржава правац кретања има предност у односу на во
зача који долази из супротног смера, а скреће улево (члан 47. ЗоОБС-а).
На самом врху лествице хијерархије правила понашања у саораћају
налази се знак, односно нареда полицијског служеника, по којој учесни
ци морају поступати и када је тај знак или нареда у супротности са свим
претходним правилима.
Члан 21.
Возач је дужан да, с обзиром на брзину кретања возила и друге
околности саобраћаја, возило држи на таквом одстојању и растојању
од других возила, односно учесника у саобраћају, да не изазива опа
сност и не омета друге учеснике у саобраћају.
Одредом овог члана уређена је општа оавеза возача о начину кре

тања возила по путу. Корак даље у нормирању, у односу на претходни
закон, учињен је у погледу чињенице да је децидно одређена оавеза не

ометања других возила и учесника у саораћају у погледу и одстојања
(најкраћа уздужна удаљеност) и растојања (најкраћа очна удаљеност)
како од других возила, тако и од других учесника у саораћају.
На овај начин законодавац је дао општу одреду према којој возач
за сво време кретања возила мора рзину прилагођавати околностима
у саораћају водећи рачуна о уздужној и очној удаљености од других
возила али и пешака, што до сада није ио случај (члан 29. ЗоОБС-а је
предвиђао неизазивање опасности само за друга возила).
За поступање противно овој норми предвиђена је новчана казна у
износу од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 1).
Члан 22.
Предмет, односно материја која може да угрози, односно омета
безбедност саобраћаја, не сме се налазити на путу.
Учесник у саобраћају је дужан да, без одлагања, са пута уклони
предмет, односно материју која се на коловозу нашла његовим чиње
њем, као и предмет, односно материју која потиче са возила којим
управља.
Уколико је у могућности и ако тиме не омета безбедност саобраћа
ја, учесник у саобраћају је дужан, у циљу безбедности саобраћаја, да
уклони предмете и препреке који угрожавају безбедност саобраћаја
са коловоза, а ако није у могућности, дужан је да о томе, без одлагања,
обавести полицију или предузеће које се стара о одржавању пута.
Учесник у саобраћају је дужан да, без одлагања, обавести полици
ју о сваком догађају, односно појави која може угрозити или угрожа
ва безбедност саобраћаја.
Власник, односно корисник возила не сме дозволити да се одбаче
но возило налази на путу, односно месту на коме је дозвољено зауста
вљање или паркирање возила.
Ставом 1. овог члана прописана је општа зарана остављања на пу

ту предмета који могу угрозити езедност саораћаја, док је у осталим
ставовима предвиђена и одговорност за понашања појединих учесника
у саораћају која су у супротности са диспозитивним правилима.
У односу на претходно законско решење, ставом 2. пооштрена је од
говорност учесника у саораћају који не уклони предмете, односно ма
терију која се на коловозу нашла чињењем тог учесника. Такође је пред
виђена одговорност возача за неуклањање предмета, односно материје
која може угрозити езедност саораћаја, а потиче са возила (отпадање
са возила предмета, терета, лата, снега, делова возила и сл.). Санкција
је одређена у члану 332. став 1. тачка 1 (од 6.000 до 20.000 динара).
Још једна новина, по питању одговорности за све учеснике у саора

ћају, огледа се у чињеници да је предвиђена одговорност (члан 334. став
1. тачка 1 – 3.000 динара) у случају да не поступе по оавези из става
3. овог члана. Слична оавеза је постојала и по претходном законском
решењу (члан 28. ЗоОБС-а), али је утемељена као препорука, удући да
није ила предвиђена санкција. На овај начин, законодавац је желео да
појача одговорност свих учесника у саораћају (возачи, пешаци итд.) с
озиром на то да неуклањање предмета, ез озира на који начин су до
спели на коловоз, односно неоавештавање надлежних органа о томе,
може довести до настанка саораћајне незгоде.
За непоступање по четвртом ставу предвиђена је одговорност фи
зичког лица (члан 333. став 1. тачка 2 – 5.000 динара), док ће зог посту
пања противно последњем ставу, осим физичког лица (члан 332. став 1.
тачка 1 – од 6.000 до 20.000 динара), одговарати правно лице – члан 327.
став 1. тачка 1. од 60.000 до 600.000 динара и одговорно лице по ставу 2.
од 3.000 до 30.000 динара, али и предузетник (328. став 3. тачка 1), што је
новина у односу на претходно законско решење.
Члан 23.
Возач је дужан да обрати пажњу на пешаке који се налазе на ко
ловозу или ступају на коловоз или исказују намеру да ће ступити на
коловоз.
Када прилази пешачком прелазу, возач мора да прилагоди брзину
возила тако да у свакој ситуацији коју види или има разлога да пред
види, може безбедно да заустави возило испред пешачког прелаза.
На делу пута на коме се крећу деца, односно постављени су саобра
ћајни знакови о учешћу деце у саобраћају, возач је дужан да вози са на
рочитом опрезношћу, тако да може благовремено да заустави возило.
Овај члан је претрпео промене у односу на члан 30. ЗоОБС-а и у ње

му је прописана општа оавеза возача у односу на пешаке, ило да се
пешаци налазе на коловозу или ступају на коловоз. Додатно је појачана
оавеза возача јер морају да орате пажњу и на пешаке који исказују на
меру да ступе на коловоз. Пракса ће показати на који начин ће се намера
исказивати (предручена рука, махање руком и сл.). Треа напоменути да
је оавеза возача да лаговремено реагује на евентуалну опасну ситуаци
ју створену ступањем, односно налажењем пешака на коловозу.
Оавезе возача према пешацима конкретизоване су у члану 99, док
се правила кретања пешака налазе у чл. 93–98.
Члан 24.
Слепа особа, која самостално учествује у саобраћају као пешак,
треба да се креће уз помоћ белог штапа и/или обученог пса водича.
Возило које је подешено да њиме управља особа са инвалидите

том може, на захтев те особе, бити означено налепницом чији изглед,
садржај, начин постављања и ближе услове за издавање утврђује ми
нистар надлежан за послове саобраћаја.
Ознаку из става 2. овог члана издаје надлежни орган јединице ло
калне самоуправе.
Слепим осоама је отежано учешће у саораћају, а посено им је

отежано сналажење у опасним ситуацијама. Зато је значајно да их дру
ги учесници у саораћају лаговремено уоче и препознају као осое са
посеним потреама. Смисао одреди овог члана огледа се у повећању
уочљивости и препознатљивости слепих осоа као осоа са посеним
потреама, у циљу повећања езедности како тих, тако и осталих уче
сника у саораћају.
Осое са инвалидитетом могу успешно управљати посено прилаго
ђеним (подешеним) возилима. Међутим, та возила могу представљати
опасност, односно ометати саораћај у појединим ситуацијама. Зато је
значајно да остали учесници у саораћају могу лаговремено препозна
ти ова возила.
Из хуманих разлога ни овим прописом, као ни претходним, не по
стоји оавеза (не постоји санкција) предвиђеног означавања, али се
ишло корак даље у смислу конкретног опредељивања надлежности за
прописивање изгледа, садржаја и начина постављања, као и издавања по
сене налепнице.
Члан 25.
Возач возила које обилази возило за јавни превоз путника, одно
сно аутобус којим се обавља превоз путника за сопствене потребе, ко
је се налази на стајалишту, мора да управља возилом тако да не угро
жава лице које у то возило улази или излази.
Лице из става 1. овог члана, које због уласка, односно изласка из
возила треба да ступи на коловоз, дужно је да се претходно увери да
ступањем на коловоз не омета саобраћај и не угрожава безбедност
саобраћаја.
Возач возила мора да се заустави иза возила из става 1. овог чла
на, када лица која улазе, односно излазе из тог возила морају да пређу
преко саобраћајне траке, односно бициклистичке стазе или траке ко
јом се возило креће.
Циљ ове норме је заштита путника, тј. лица које користи јавни
превоз или се превозе аутоусима којима се врши превоз за сопствене
потрее.
У односу на одреде члана 32. ЗоОБС-а направљена је корекција у

начину кретања возила које оилази аутоус, односно возило за јавни
превоз путника. Новина се огледа у чињеници да возач не мора да се
креће смањеном рзином, јер је претходно решење које је управо захте
вало овакво понашање, ило нецелисходно и тешко доказиво, а понекад
и парадоксално (возач који се креће макар и минимално морао је ипак
да смањи рзину). Зог тога је уведена оавеза управљања на начин да се
не угрожава лице која улази или излази из возила.
У случају да возач поступи супротно одреди става 1. предвиђе
но је изрицање новчане казне на лицу места (члан 333. став 1. тачка 3
– 5.000 динара).
Путник може да предвиди и очекује наилазак возила коловозом, те да
својим понашањем изегне стварање опасности. Зато је у другом ставу овог
члана предвиђена оавеза путника да се пре ступања на коловоз увери да не
ће ометати, односно угрожавати саораћај. Чланом 333. став 1. тачка 3. пред
виђено је кажњавање путника из возила који се претходно не увери да сту
пањем на коловоз не омета саораћај, новчаним износом од 5.000 динара.
У случају да лице из возила (путник) мора да пређе преко саораћај
не траке ради уласка односно изласка, возач који врши оилажење тог
возила мора се зауставити. За непоступање на описан начин предвиђена
је казна из члана 332. став 1. тачка 2 – од 6.000 до 20.000 динара и 2 ка
знена поена. Ставом 3. овог члана регулисано је понашање када се ста
јалиште налази на средини коловоза, те зог тога путници морају ради
уласка или изласка да прелазе ту саораћајну траку.
Члан 26.
Уколико се возило за организован превоз деце зауставља ради
уласка или изласка деце, на путу са по једном саобраћајном траком по
смеру, возачи осталих возила су дужни да се зауставе док деца улазе
или излазе из возила.
За време уласка и изласка деце из возила, возач тог возила мора
укључити све показиваче правца.
Возило којим се врши организован превоз деце мора бити обеле
жено посебним знаком, који прописује министар надлежан за посло
ве саобраћаја.
Ближе прописе о изгледу и начину постављања посебног знака за
обележавање возила којим се организовано превозе деца доноси ми
нистар надлежан за послове саобраћаја.
При организованом превозу деце (до 14 година) неопходно је води

ти рачуна о психофизичким спосоностима и понашању деце. Зато је
предвиђена оавеза прописног оележавања возила којим се организо
вано превозе деца.
Ситуације када се возила којима се организовано превозе деца зауста

вљају на путу могу ити посено опасне. Наиме, тешко је предвидети начин
кретања деце у зони заустављеног возила. Зато је законодавац предвидео
оавезу укључивања свих показивача правца за време уласка и изласка деце
из возила, као и оавезу заустављања осталих возила која наилазе на место
где деца улазе, односно излазе из возила за организовани превоз деце. Тре
а нагласити да се овај члан закона односи на путеве са по једном саораћај
ном траком по смеру и да су возачи који се, заустављеном возилу за органи
зован превоз деце, прилижавају из оа смера, дужни да се зауставе.
Законодавац је ставом 1. оавезао возача да заустави возило и до
датно повећа езедност деце која улазе или излазе из возила за органи
зован превоз деце. Да и постојао прекршај из члана 332. став 1. тачка 3
(од 6.000 до 20.000 динара) уз који следују и два казнена поена, неопход
но је да возило за превоз деце уде оележено прописном ознаком.
Поменута оавеза заустављања постоји ез озира на то да ли деца
морају да прелазе преко коловоза. Овакво решење је оправдано јер су
радње деце често тешко предвидиве, па је возач оавезан да се заустави
пре доласка до возила којим се превозе деца, ез озира на то из ког сме
ра се возачи крећу ка том возилу. Ова оавеза возача, по ставу аутора,
траје све док се деца не удаље од коловоза на езедну удаљеност.
Возач возила за превоз деце, према ставу 2, има оавезу укључива
ња свих показивача правца. Новина је то што је противправно понаша
ње сада кажњиво (члан 333. став 1. тачка 4 – 5.000 динара), док је у време
важења ЗоОБС-а ова оавеза ила предвиђена подзаконским актом али
није постојала санкција за непоступање по њој.
У случају да возило за организован превоз деце није адекватно оеле
жено, предвиђена је одговорност правног лица (члан 327. ст. 1. и 2. тачка 2
– од 60.000 до 600.000 динара за правно лице, односно 3.000 до 30.000 за од
говорно лице у правном лицу), предузетника (члан 328. став 3. тачка 2 – од
10.000 до 50.000 динара) и возача (члан 333. став 1. тачка 4 – 5.000 динара).
Под организованим превозом деце, у смислу овог закона, треало
и сматрати превоз деце возилом које је означено посеним знаком на
прописан начин, постављеним на предњу и задњу страну возила којим
се превозе деца.
Члан 27.
Возач је дужан да, у насељу, омогући укључивање у саобраћај ауто
бусу који се прописно укључује у саобраћај са стајалишта.
У односу на раније законско решење (члан 33. ЗоОБС-а) „погод

ност“ да се укључи у саораћај са стајалишта имају возачи свих аутоуса
и тролејуса ез озира на то да ли служе за јавни превоз путника или
за сопствене потрее.
На овај начин, оавезан је возач који се креће иза аутоуса, чији се

возач на прописан начин (у складу са правилима из чл. 32. и 33) укључу
је у саораћај, да увек омогући укључивање таквог аутоуса, ез озира
на то да ли је реч о аутоусу намењеном за јавни превоз путника, органи
зован превоз деце итд.
На овај начин, додатно се фаворизује јавни масовни превоз путника
у односу на индивидуални превоз.
За понашање супротно описаном предвиђена је казна из члана 333.
став 1. тачка 5 – 5.000 динара.
Члан 28.
Возач не сме да користи телефон, односно друге уређаје за кому
никацију уколико нема, односно не користи, опрему која омогућава
телефонирање без ангажовања руку за време вожње.
Возач не сме да користи аудио, односно видео уређаје на начин да
не чује звучне сигнале других учесника у саобраћају, нити да предузи
ма друге радње које ометају његову пажњу при управљању возилом.
Лице које се превози возилом не сме да омета возача у управљању
возилом, нити да утиче на њега да управља возилом на начин којим
се умањује безбедност саобраћаја.
Одредбе става 1. овог члана које се односе на друге уређаје за ко
муникацију не примењују се на возаче возила са првенством пролаза,
возаче возила под пратњом и возаче ауто такси превоза у обављању
службене дужности.
Употреа моилних телефона и других уређаја у току управљања во

зилом, уз ангажовање руку возача, вишеструко угрожава езедност са
ораћаја:
– физички отежава управљање у време када возач користи руке ра
ди употрее уређаја,
– одвлачи пажњу, а посено у време када возач гледа односно кори
сти уређај, одвлачи пажњу возача који се посвећује садржају комуника
ције итд.
Неке државе су зог тога потпуно зараниле употреу наведених
средстава. Међутим, зог распрострањености ових уређаја, већина зема
ља је прихватила став да употреа ових уређаја одвлачи пажњу слично
разговору са путником у возилу. Имајући наведено на уму, ове земље су
дозволиле да се ти уређаји могу користити уколико се при томе не анга
жују руке возача.
У ставу 1. овог члана предвиђено је потпуно ново правило. Разлог за
ову норму лежи у чињеници да је претходних десетак година употреа
моилног телефона попримила толике размере да се готово не може ни
замислити човек који га не користи. Чињеница је да је настанку великог

роја саораћајних незгода допринело коришћење моилног телефона
(разговор или писање поруке).
Са циљем спречавања догађања саораћајних незгода зог наведених
разлога, уведена је зарана коришћења моилних, као и других телефона,
односно других уређаја за комуникацију. Други уређаји за комуникацију
су унети у овај члан са намером да овај закон уде актуелан и када тех
ника уде напредовала, када се уместо телефона уду користили и други
олици комуникације. За поступање противно овој норми предвиђена је
новчана казна у износу од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 6).
Изузетно, коришћење телефона (других уређаја) дозвољено је уколи
ко возач приликом комуникације (употрее моилног телефона) током
вожње возила има, и за комуникацију користи опрему која му омогућа
ва да у току вожње не користи руке приликом комуникације моилним
телефоном (bluetooth, handsfree и сл.).
Ставом 4. је дозвољено за одређене послове коришћење уређаја за ко
муникацију. Ова комуникација мора ити у функцији успешног оављања
посла (радио-веза и сл.) за који је намењено коришћење овог уређаја.
Као новина је предвиђена и зарана возача да слуша аудио, односно
видео уређаје на начин који му онемогућава да чује звучне сигнале полициј
ских служеника и других учесника у саораћају. За поступање супротно
наведеном предвиђена је казна из члана 334. став 1. тачка 2 (3.000 динара).
У ставу 2. изричито је зарањено возачу да предузима радње које му
ометају пажњу (нпр. попуњавање путног налога, читање новина, придр
жавање ствари које се налазе у возилу и сл.). И у овом случају је запреће
на казна из члана 334. став 1. тачка 2 (3.000 динара).
Ставом 3. је зарањено лицу које се превози у возилу да омета воза
ча. Овде се имало на уму предузимање свих радњи које утичу на могућ
ност возача да лаговремено реагује, односно езедно управља возилом
(претерана вика, свађа, повлачење возача и сл.). Путник који се понаша
супротно одреди става 3. иће кажњен по члану 333. став 1. тачка 6. нов
чаном казном у износу од 5.000 динара.
Члан 29.
У возилу се у саобраћају на путу не сме користити, нити налази
ти, уређај односно средство, којим се може откривати или ометати
рад уређаја за мерење брзине кретања возила, односно других уређаја
намењених за откривање и документовање прекршаја.
Забрањено је стављати у промет и рекламирати уређаје и предме
те из става 1. овог члана.
Одреде овог члана су новина у нашем законодавству. Намера је

ила да се спречи свака активност возача која је усмерена на откривање
или ометање уређаја којима се мери рзина кретања возила. Такође је за
рањено и коришћење средстава, односно уређаја којима се открива или
омета рад уређаја намењених за откривање и документовање прекршаја
(камера, фотоапарата, других олика видео надзора и сл.). На овај начин
се желело успостављање амијента у коме полицијски служеник може
ефикасно и ез ометања да открива и документује прекршаје, а посено
прекршаје који значајније утичу на езедност саораћаја (недозвољена
рзина, непрописно претицање, пролазак возилом на црвено светло се
мафора и сл.).
Законодавац разликује случајеве када се у возилу налазе ови уређа
ји у односу на то када се исти и користе.
Тако је у случају да возач користи тзв. антирадар или други недозво
љен уређај предвиђена казна по члану 331. став 1. тачка 1 – од 15.000 до
30.000 динара, шест казнених поена и најмање три месеца заштитне ме
ре заране управљања моторним возилом.
У случају да се у возилу налази антирадар или други недозвољен уре
ђај, а исти се не користи, предвиђена је лажа казна, и то по члану 332.
став 1. тачка 4 – од 6.000 до 20.000 динара, као и три казнена поена.
За рекламирање и стављање у промет ових уређаја предвиђена је од
говорност за правно лице (члан 325. ст. 1. и 2. тачка 2 – од 300.000 до
2,500.000 динара за правно лице, односно од 20.000 до 200.000 за одго
ворно лице у правном лицу), за предузетника (члан 328. став 1. тачка
2 – од 100.000 до 500.000 динара) и за физичко лице које то чини (члан
331. став 1. тачка 2 – од 15.000 до 30.000 динара).
Члан 30.
Возач и путници у моторном возилу у коме су уграђени, односно
постоје места за уградњу сигурносних појасева, дужни су да у саобра
ћају на путу користе сигурносни појас на начин који је предвидео про
извођач возила.
Када возило учествује у саобраћају на путу, у путничком, терет
ном возилу и аутобусу се мора налазити одговарајући светлоодбојни
прслук.
Оавеза коришћења сигурносног појаса у возилу постојала је и у

претходном ЗоОБС-у, с тим што је сада проширена оавеза коришће
ња на свим путевима (раније само на јавним) као и оавеза коришће
ња појасева у возилима у којима постоје места за појасеве, то јест чи
ји је произвођач предвидео постојање истих (до сада само за возила
у које су уграђени појасеви). Такође се сада предвиђа да је кажњиво
коришћење појаса супротно начину који је предвидео произвођач вози
ла (стављање граничника, штипаљки, стављање појаса иза леђа и сл.).
Лицима која не користе сигурносни појас или га не користе у складу са

упутством произвођача запрећена је казна из члана 333. став 1. тачка 7
– 5.000 динара.
Такође, по први пут се уводи оавеза да се у путничком и теретном
возилу, као и аутоусу налази светлоодојни прслук (казна из члана 327.
став 1. и 2. тачка 3 – од 60.000 до 600.000 динара за правно лице, односно
3.000 до 30.000 за одговорно лице у правном лицу, из члана 328. став 3.
тачка 3 – од 10.000 до 50.000 динара за предузетника и из члана 334. став
1. тачка 3 – 3.000 динара за возача). Коришћење светлоодојног прслука
је уређено чланом 67.
Члан 31.
У моторном возилу на предњем седишту не сме да се превози дете
млађе од 12 година, као ни лице које је под утицајем алкохола, одно
сно психоактивних супстанци или из других разлога није способно
да управља својим поступцима.
Дете до три године старости превози се у безбедносном седишту,
односно корпи, осим у возилима за јавни превоз путника.
Изузетно од става 1. овог члана, дете до три године, може се пре
возити на предњем седишту, уколико се превози у безбедносном седи
шту – корпи, која је окренута супротно правцу кретања возила, када
возило нема или је искључен безбедносни ваздушни јастук.
Ближе прописе о начину превожења деце и условима које мора да
испуњава безбедносно седиште – корпа доноси министар надлежан
за послове саобраћаја.
Интенција при нормирању овог члана је ила заштита деце, удући

да највећи рој деце која погину у саораћају, гину у својству путника.
Осим овога, намера законодавца је ила да онемогући на предњем седи
шту превоз свих лица која на ило који начин могу ометати пажњу воза
ча: алкохолисано и лице под дејством наркотика као и душевно оолела
и друга лица чији непредвидиви поступци могу негативно утицати на
возача. Јасно је да се овим чланом желело спречити ило какво ометање
возача, а посено од лица која се налазе на предњим седиштима.
Као новина у односу на претходно законско решење појављује се чи
њеница да се на предњем седишту може изузетно превозити дете до три
године (под назначеним условима). Наиме, дете до три године мора се
превозити у езедносном седишту ез озира на то да ли се превози на
предњем или задњем реду седишта. Изузетак су возила јавног превоза,
како и се омогућио превоз родитељима или осоама које рину о деци
у аутоусима, тролејусима, трамвајима и такси возилима.
С озиром на то да коришћење сигурносног појаса, супротно упутству
произвођача може ити опасно као и његово некоришћење (нпр. могућност
да ниској осои појас при удару повреди врат), предвиђено је да лица нижа
од 150 cm, за време вожње на предњем седишту морају подесити појас сво
јој висини или користити подметаче које га стављају у сличан положај са
положајем које у возилу има лице које је више од наведеног.
За случај да возач поступи противно одредама овог члана предви
ђена је казна из члана 333. став 1. тачка 8 (5.000 динара), док је већа ка
зна запрећена уколико возач или путник на предњем седишту у крилу
држи дете до 12 година (члан 331. став 1. тачка 3 – од 15.000 до 30.000 ди
нара, шест казнених поена и најмање три месеца заштитне мере заране
управљања моторним возилом). На овај начин се додатно жели утицати
на свест родитеља који неретко из незнања сматрају да су деца сигурнија
ако су им у наручју, макар и на предњем седишту.
Члан 32.
Возач не сме нагло да мења начин вожње, осим у случају избегава
ња непосредне опасности.
Возач који намерава да помери возило удесно или улево, мења са
обраћајну траку, претиче, обилази, зауставља, скреће, окреће се полу
кружно, вози уназад, престројава се и сл., сме да отпочне такву радњу
само ако се уверио да то може да учини на безбедан начин.
Након уверавања да сме да отпочне жељену радњу возач је дужан
да друге учеснике у саобраћају јасно и благовремено обавести о томе,
дајући им знак помоћу показивача правца или, ако они не постоје, од
говарајући знак руком. Возач који показивачем правца даје прописа
ни знак, мора давати знак за све време вршења радње возилом, а по
извршеној радњи мора престати са давањем тог знака.
Безедно одвијање саораћаја почива на начелу узајамног поверења.

Зато су у овом закону експлицитно зарањене нагле промене начина кре
тања возила. Тако се омогућава да учесници у саораћају могу предви
ђати начин кретања других возила. За прекршаје из става 1. овог члана
запрећена је казна из члана 333. став 1. тачка 9 – 5.000 динара. Изузетно,
када возач реагује рефлексно сa циљем изегавања непосредне опасно
сти одступа се од ових правила, јер се у случају изненадно настале опа
сне ситуације реагује рефлексно, што није вољна радња, па таква радња
не може ити прописана.
У ставу 2. прописана је општа оавеза возача о питању управљања
возилом. Ова оавеза има карактер општег правила у односу на посена
правила која важе за поједине институте из овог закона (претицање, за
устављање, полукружно окретање и сл.). Тако ће се у свим случајевима
где су ова правила посено регулисана примењивати та посена прави
ла по општеусвојеном начелу (lex specialis deroga lex generalis).
Сходно овој норми, возач је у оавези да се, пре ило које радње коју
намерава да изврши, несумњиво увери да такву радњу може да изврши
ез опасности по учеснике у саораћају. Уколико то не уради на описан
начин, предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 9 – 5.000 динара.
Након уверавања да то може учини езедно, возач јасно оаве
штава остале учеснике у саораћају о својој намери (тзв. жмигавац,
или рука).
По завршетку радње (скретање, претицање и сл.) возач има оавезу
да престане са давањем одговарајућег знака „жмигавца“.
Новина у односу на претходно решење се огледа у томе што ће ка
зном из члана 333. став 1. тачка 9 (5.000 динара) ити кажњен возач који
о својој намери не оавести друге учеснике у саораћају, али и возач ко
ји након завршене радње не искључи показивач правца, што до сада ни
је ило експлицитно одређено (члан 229. став 1. тачка 5. ЗоОБС-а).
Уколико возачи не искључе показивач правца након извршеног скре
тања или претицања, постоји опасност од стварања залуде код осталих
учесника у саораћају о очекиваном начину кретања, па је зато овим чла
ном предвиђена експлицитна одговорност возача за овакво понашање.
2. Укључивање возила у саобраћај

Члан 33.
Возач сме да се укључи возилом у саобраћај на путу са површине
на којој се не врши саобраћај или са места на коме је возило било зау
стављено или паркирано или да се укључи возилом у саобраћај, само
ако се уверио да тиме неће ометати остале учеснике у саобраћају и о
томе обавестио друге учеснике у саобраћају.
Када се возач укључује у саобраћај из дворишта, гараже или дру
ге површине, у условима недовољне прегледности или видљивости,
дужан је да безбедно укључење изведе уз помоћ лица које се налази на
погодном месту ван возила и које му даје одговарајуће знакове.
Укључивање у саораћај представља веома опасну радњу која мо

же да омета или угрози друге учеснике у саораћају. Зато је законода
вац определио оавезу возача који се укључује на пут да то учини на
начин на који неће друге учеснике у саораћају угрозити, нити примо
рати да нагло мењају начин кретања. Ова оавеза се односи на случаје
ве укључивања на пут са ило које површине (двориште, насипи, друге
површине и сл.), као и при укључивању у саораћај након заустављања
или паркирања.
Ова оавеза постоји и за свако друго укључивање у саораћај које
се врши након претходно извршеног заустављања или паркирања.
За прекршај из става 1. овог члана предвиђена је казна из члана 332.

став 1. тачка 5 – од 6.000 до 20.000 динара.
У условима недовољне прегледности, односно видљивости, други
став овог члана оавезује возача да предузме додатне радње са циљем
езедног укључивања у саораћај. Ово по правилу подразумева помоћ
других лица ван возила, а може ити и предузимање других мера са ци
љем уочљивог и лаговременог оавештавања осталих учесника о на
мери укључивања у саораћај. Са друге стране, овај став подразумева
и оезеђење видљивости, односно прегледности довољне за езедно
укључивање у саораћај. Непоступање по другом ставу овог члана по
влачи казнене одреде из члана 333. став 1. тачка 10 – 5.000 динара.
3. Кретање возила по путу

Члан 34.
За кретање возила возач мора да користи површину намењену за
саобраћај оне врсте возила којим управља, осим у случајевима пред
виђеним овим законом.
Возач возила који се креће површином која није намењена за сао
браћај те врсте возила, ако је овим законом то дозвољено, обавезан је
да управља возилом са нарочитом пажњом.
Ставом 1. овог члана зарањено је свако кретање одређеним врста

ма возила по одређеним путевима или деловима коловоза који нису на
мењени за ту врсту возила.
Казном из члана 333. став 1. тачка 11 (5.000 динара) казниће се,
на пример, возач моторног возила који се креће трамвајском ашти
цом, возач тешког четвороцикла или путничког возила који се креће
ициклистичком траком, возач мопеда који се креће ициклистичком
стазом, возач ицикла или ило ког возила који се креће пешачком
стазом и сл.
Ова норма је општег карактера, те се у случају постојања специ
јалних правила (казни за кретање појединим површинама) примењују
та посена правила по општеусвојеном начелу lex specialis deroga lex
generalis.
Члан 35.
Возило се креће десном страном коловоза у смеру кретања.
Возач је дужан да возило у кретању држи што ближе десној иви
ци коловоза и на толикој удаљености од ње да, с обзиром на брзину
кретања возила, услове саобраћаја и на стање и особине пута, не угро
жава друге учеснике у саобраћају и не излаже себе опасности.
На путу у насељу са најмање две саобраћајне траке за исти смер,

возач може да се креће возилом саобраћајном траком која се не нала
зи уз десну ивицу коловоза, ако тиме не омета возила која се крећу
иза његовог возила.
Одредба става 3. овог члана не односи се на возача теретног вози
ла чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg, возача возила које
на равном путу не може развити брзину већу од 40 km/h и на возача
возила које није моторно возило, осим на делу пута испред раскрсни
це или другог места на коме возило скреће улево, односно када врши
претицање или обилажење.
Правило кретања десном страном делује као природно правило

али само на први поглед. У неким земљама Комонвелта (Велика Брита
нија, Аустралија, Нови Зеланд) као и у Јапану, возила се крећу левом
страном пута.
Правило да се возила крећу десном страном пута настало је као по
треа успешног снадевања француске војске на руском фронту почет
ком 19. века. По том правилу, кола која су превозила војску на фронту
од Француске ка Русији кретала су се десном страном пута, а кола која
су се враћала у Француску, супротном страном.
Вековни ривалитет Енглеза и Француза утицао је на то да се у Енгле
ској примени супротно правило.
Нормом из става 1. возачи се оавезују да се увек, када то није дру
гачије уређено режимом саораћаја, крећу десном страном пута, чак и
када нема возила из супротног смера. Уколико возач не користи десну
страну пута, то јест вози левом страном пута, запрећена је казна из
члана 331. став 1. тачка 4 (од 15.000 до 30.000 динара), 6 казнених пое
на и најмање два месеца заштитне мере заране управљања моторним
возилом.
С озиром на ст. 1. и 2. овог члана, на путевима ван насеља возачи
су дужни да возе десном страном коловоза, што лиже десној ивици
коловоза. У ситуацијама са више саораћајних трака у једном смеру,
возачи су дужни да возе крајњом десном саораћајном траком (како
и или што лиже десној ивици коловоза), а остале траке да користе
за претицање.
Оавезу вожње што лиже десној ивици коловоза треа схватити
условно. Наиме, возач је дужан да вози на толикој удаљености и са та
квом пажњом да не угрожава рањиве учеснике саораћаја, паркирана во
зила или сее и своје путнике, посено у случају оштећења ивице пута
(казна из члана 334. став 1. тачка 4 – 3.000 динара).
Зог проточности саораћаја и честих скретања, у ураним услови
ма где постоје најмање две саораћајне траке за кретање возила у истом
смеру, дозвољено је возилима да се крећу и саораћајном траком која се

не налази уз десну ивицу коловоза. Ово правило важи само уколико во
зач таквим кретањем не омета (спором вожњом) возила иза себе (казна
из члана 334. став 1. тачка 4 – 3.000 динара).
Одреде става 3. не односе се на возила „C категорије“ и друга „спо
ра“ возила, с тим што се ова возила могу наћи у другим тракама само кад
врше скретање улево или претичу, односно оилазе друго возило (члан
334. став 1. тачка 4 – 3.000 динара).
Члан 36.
На путу за саобраћај возила у оба смера на коме постоје најмање
четири саобраћајне траке, возач не сме возилом да се креће, односно
прелази на коловозну траку намењену за саобраћај возила из супрот
ног смера.
На путу за саобраћај возила у оба смера на коме постоје три са
обраћајне траке, возач не сме возилом да се креће саобраћајном тра
ком која се налази уз леву ивицу пута у правцу кретања возила.
На путу на коме су коловозне траке физички одвојене једна од
друге, возач не сме возилом да се креће коловозном траком намење
ном за саобраћај возила из супротног смера.
На путу за саобраћај возила у једном смеру, возач не сме возилом
да се креће у забрањеном смеру.
Уколико је на путу са више саобраћајних трака за кретање у истом
смеру онемогућен саобраћај на једној од трака или се трака завршава,
возач који се креће у истом смеру, у саобраћајној траци поред, дужан
је да омогући укључивање једног возила у траку којом се он креће.
Овим чланом се детаљније уређују правила, односно заране за во

заче, које постоје на појединим саораћајницама у зависности од роја
саораћајних трака и њихове намене.
У прва три става су уређена правила на путу са четири, односно три
саораћајне траке намењене за возила из оа смера, као и на путу где су
коловозне траке физички одвојене. У сва три случаја предвиђена је иден
тична казна из члана 331. став 1. тачка 5 (од 15.000 до 30.000 динара), 6
казнених поена и најмање три месеца заштитне мере заране управља
ња моторним возилом.
Блажа казна је запрећена у случају кретања једносмерном улицом у
зарањеном правцу (члан 332. став 1. тачка 6 – од 6.000 до 20.000 динара
као и 2 казнена поена).
Правило предвиђено ставом 5. овог члана (тзв. ЗИП правило), но
вина је у српском законодавству и подразумева то да возач омогући
укључивање једном возилу из закрчене саораћајне траке, испред свог
возила. Намера законодавца је ила да се, посено у градским условима,

омогући нормално кретање (промена саораћајне траке) возачима чија
је трака из ило ког разлога онемогућена за кретање. Запрећена казна
за непоступање по ставу овог члана је, сходно члану 334. став 1. тачка 5
Члан 37.
Возач не сме да се креће возилом уназад.
Кретање возилом уназад дозвољено је искључиво на кратком
делу пута, оном страном коловоза којом се до тада возило кретало
унапред ако се тиме не угрожавају нити ометају други учесници у
саобраћају.
Кретање возила уназад није дозвољено на непрегледном делу пу
та, при смањеној видљивости, у тунелима, на делу пута где је забрање
но заустављање и на прелазима преко железничке пруге.
Првим ставом постављена је генерална зарана кретања уназад,

док се у ставу 2. изричито одређује под којим условима и на који начин
је дозвољено такво кретање. Уколико возач то чини на начин који ни
је у складу са ставом 2, запрећена је казна из члана 334. став 1. тачка 6
У последњем ставу се експлицитно наводе места на којима је крета
ње уназад зарањено увек, ез озира на евентуалну испуњеност услова
из претходног става. За поступање супротно овом ставу предвиђена је
казна из члана 333. став 1. тачка 12 – 5.000 динара.
Члан 38.
Возач не сме нагло да успори возило, осим у случају избегавања
непосредне опасности.
Возач који знатно успорава возило дужан је да то учини на начин
којим неће угрозити, односно ометати возаче који се крећу иза њега.
Мада је у члану 32. зарањена нагла промена начина вожње, законо

давац је посено истакао опасност од наглог успоравања возила. Наиме,
успоравање возила, посено на путевима са већим рзинама и интензи
тетом саораћаја, представља потенцијалну опасност за настанак саора
ћајне незгоде. При наглом успоравању возила, у Срији, догађа се око
седам посто незгода насталих у сустизању, тако да у овим саораћајним
незгодама гине и ива повређен велики рој лица. Овако се догађа и ве
лики рој ланчаних судара чије су последице посено велике, па је то
разлог што је за поступање супротно наведеном члану предвиђена казна
из члана 333. став 1. тачка 13 –5.000 динара.
То значи да је нагло успоравање дозвољено само у изузетним ситуа

цијама, у случају да се тако изегава непосредна опасност.
Члан 39.
Трамвајском баштицом, односно саобраћајном траком намење
ном за кретање возила за јавни превоз путника, дозвољен је саобра
ћај возила са првенством пролаза и возила под пратњом.
Трамвајска аштица је део пута намењен за кретање трамваја, док

се саораћајном траком за кретање возила јавног превоза путника могу
кретати само возила која тај превоз и оављају (члан 7. став 1. тач. 19. и
17). Међутим, зог специфичности посла, возила са првенством пролаза
и возила под пратњом могу користити ове саораћајне површине за вре
ме док дају посене звучне и светлосне знаке.
Наиме, ако испуњавају одреде чл. 106–110, тада се одређена возила
полиције, војске, хитне медицинске помоћи и др. могу сматрати возили
ма под пратњом или возилима са првенством пролаза.
У случају ако се возила полиције, хитне медицинске помоћи или вој
на возила крећу површинама из става 1. овог члана а не дају знаке пропи
сане чл. 106–110, возачи ових возила чине прекршај из члана 333. став 1.
тачка 11 – 5.000 динара.
Члан 40.
За вожњу бицикла, где не постоји посебна стаза, односно трака,
сме да се користи коловоз у ширини од највише један метар од десне
ивице коловоза.
Бициклистима је овим законом омогућено ексклузивно право кори

шћења одређених саораћајних површина – ициклистичка стаза (члан
7. став 1. тачка 25), односно ограничено ексклузивно право коришћења
ициклистичке траке (члан 7. став 1. тачка 12).
Чланом 87. став 5. предвиђено је да се за кретање јахача по ко
ловозу сходно примењују одреде овог закона које се примењују за
кретање ицикала, при чему се мисли на старосне услове и начин
управљања.
Намера законодавца је ила да се ове две категорије учесника у сао
раћају примарно крећу површинама које важе за њих (за ициклисте
већ поменуте саораћајне површине, а за јахаче „стазе за јахаче“), а да се
увек када то није могуће ове категорије крећу на начин да што мање оме
тају кретање других возила. У супротном предвиђена је казна из члана
334. став 1. тачка 7 – 3.000 динара.
4. Насилничка вожња
Члан 41.
Насилничка вожња је поступање возача које је у грубој супротно
сти са правилима саобраћаја, односно, приликом које возач не пока
зује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају.
Под насилничком вожњом сматра се и:
1) када возач два или више пута прође светлосни саобраћајни
знак када му је тим знаком забрањен пролаз, ако између два узастоп
на проласка није прошло више од 10 минута,
2) када возач изврши претицање колоне возила при чему својим
возилом прелази или се креће по неиспрекиданој уздужној линији ко
ја раздваја коловозне траке по смеровима кретања.
Насилничка вожња као појам новина је у закону и подразумева по

ступање возача које је у груој супротности са правилима саораћаја,
или када возач не показује озир према езедности осталих учесника
у саораћају. Ово подразумева да се насилничком вожњом могу окарак
терисати она инкриминисана понашања возача која у сеи садрже ар
један или оа наведена елемента, односно понашања која са великом по
узданошћу, зог околности до које доводи такво понашање, могу дове
сти до саораћајне незгоде, коју по правилу карактерише већа жестина,
односно тежина последица.
Имајући у виду сложеност оцене и доказивања у пракси насилничке
вожње која треа да садржи најмање један од наведених елемента (груа
супротност са правилима саораћаја и/или непоказивање озира према
езедности осталих учесника у саораћају), законодавац је предвидео и
два конкретна понашања возача која представљају „насилничку вожњу“.
Наиме, ради се о проласку на светлосни саораћајни знак када му
је тим знаком зарањен пролаз (црвено светло), најмање два или више
пута у интервалу од 10 минута, односно претицање колоне возила, при
чему возач својим возилом прелази или се креће по неиспрекиданој уз
дужној линији која раздваја коловозне траке по смеровима кретања. За
постојање ових прекршаја (вишеструки пролаз на црвено светло или
претицање колоне са преласком преко пуне линије) није потрено испу
њење и услова из става 1 (груо кршење прописа или езозирност).
Оа ова понашања носе у сеи велики ризик од настанка саораћај
не незгоде која може имати тешке последице, што је и разлог зашто су
посено издвојени у институт „насилничке вожње“.
Имајући у виду последице до којих доводе оваква опасна понашања во
зача, која су сада оухваћена појмом „насилничка вожња“, предвиђене су
оштре казне за возаче који чине ову врсту прекршаја, као мера одвраћања
од њиховог чињења и директног утицаја на смањење страдања у саораћају.
За „насилничку вожњу“ је предвиђена казна затвора од 30 до 60 дана

и 15 казнених поена, као и заштитна мера заране управљања моторним
возилом у трајању од најмање 9 месеци (члан 329. ст. 1. и 3). Такође, зог
„насилничке вожње“, полицијски служеник ће привремено искључити
возача из саораћаја (члан 279. став 1. тачка 8).
Уколико је возач приликом насилничке вожње проузроковао саора
ћајну незгоду, предвиђена је казна затвора од 45 до 60 дана и 17 казне
них поена, као и заштитна мера заране управљања моторним возилом
у трајању од најмање 10 месеци (члан 329. ст. 2. и 3).
5. Брзина
Члан 42.
Возач је дужан да брзину кретања возила прилагоди особинама
и стању пута, видљивости, прегледности, атмосферским приликама,
стању возила и терета, густини саобраћаја и другим саобраћајним
условима, тако да возило може благовремено да заустави пред сваком
препреком коју под датим околностима може да види или има разло
га да предвиди, односно да возилом управља на начин којим не угро
жава безбедност саобраћаја.
Ако возач вози споро у мери у којој омета нормалан саобраћај,
дужан је да на првом одговарајућем месту омогући да га друго возило
безбедно претекне, обиђе или прође.
Све одредбе овог закона које се односе на брзину примењују се на
тренутно измерену брзину и средњу (просечну) брзину.
Благовремено заустављање возила пред сваком препреком коју под

датим околностима возач може да види или има разлога да предвиди, од
великог је езедносног значаја, а посено зависи од рзине кретања во
зила непосредно пре наиласка на препреку.
У овој законској одреди наројани су најважнији саораћајни усло
ви: осоине и стање пута, видљивост, прегледност, атмосферске прили
ке, стање возила и терета, густина саораћаја и други саораћајни усло
ви, према којима се мора подесити рзина кретања возила. Возач мора
да оцени која је рзина езедна у датим условима.
Благовремено заустављање пред сваком препреком коју возач под
датим околностима може да види или има разлога да предвиди треа
схватити као лични став и процену возача у односу на рзину којом се
креће, то јест да ли је знао или је ио дужан да зна да може на такву пре
преку да наиђе, и да ли ће под таквим условима и са таквом рзином мо
ћи лаговремено да се заустави испред препреке.
Део става 1. овог члана који се односи на оавезу возача да лаговреме
но заустави возило пред сваком препреком коју има разлога да предвиди,
у случају саораћајне незгоде настале зог препреке коју возач није имао
разлога да предвиди, намеће одговорност других за незгоду (другог учесни
ка у саораћају или управљача пута), а не возача или не само возача (нпр. у
случају неприлагођене рзине).
Према одреди члана 11. став 1. Закона о прекршајима („Служени гла
сник РС“, рој 44/89), за одговорност учиниоца за прекршај по правилу је
довољан нехат. Када ће се сматрати да возач није могао лаговремено да ви
ди или није имао разлога да предвиди препреку на путу, кључно је питање
за утврђивање одговорности возача за свако конкретно угрожавање езед
ности саораћаја или изазивање саораћајне незгоде. На пример, ако возач
који се креће возилом прописном и прилагођеном рзином на путу налети
на предмет који испадне из возила које се кретало испред његовог возила и
не успе да заустави возило испред такве препреке, зог чега дође до саора
ћајне незгоде, он такву препреку није имао разлога да предвиди. Наиме, с
озиром на оавезу у погледу оезеђења терета на возилу, возач са чијег во
зила је испао предмет иће одговоран за ову незгоду. Имајући на уму веома
различите саораћајне ситуације, треало и да се у свим конкретним случа
јевима о овим питањима изјасне стручњаци саораћајно-техничке струке.
Возач је дужан да рзину возила прилагоди и лошим атмосферским
приликама, смањеној видљивости, клизавом коловозу и сличним усло
вима које може да види, односно има ојективног разлога да предвиди.
Међутим, ни у претходно описаним условима (лоше атмосферске прили
ке, смањена видљивост, клизав коловоз и сл.), возач није дужан да при
лагоди рзину ситуацијама које у датим околностима ојективно нема
разлога да очекује.
Новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казниће се за
прекршај лице које поступи супротно одредама става 1. овог члана
(члан 332. став 1. тачка 7).
Новчаном казном у износу од 5.000 динара казниће се за прекршај
лице које поступи супротно одредама члан става 2. овог члана (члан
333. став 1. тачка 14).
Члан 43.
На путу у насељу, возач не сме возилом да се креће брзином ве
ћом од 50 km/h, односно брзином већом од брзине дозвољене поста
вљеним саобраћајним знаком за цело насеље или његов део.
Изузетно, на путу у насељу, чији саобраћајно-технички елементи
то омогућавају, може да се саобраћајним знаком дозволи кретање во
зилом брзином и до 80 km/h.
Одредама овог члана прописана је највећа дозвољена рзина крета

ња возила у насељу која износи 50 km/h, што је новина у закону, с озиром
на то да је у претходно важећим прописима ова рзина износила 60 km/h.
Конференција европских министара транспорта (КЕМТ) и дирек

тиве ЕУ препоручују да се рзина у насељу ограничи на 50 km/h, што
је већина чланица КЕМТ-а и ЕУ прихватила и имплементирала у своје
прописе. Мада неке најразвијеније, и о питању езедности саораћаја
најнапредније државе додатно ограничавају рзину кретања у насељу,
а Срија је једна од последњих европских земаља која је прихватила да
ово ограничење смањи са 60 km/h на 50 km/h. Потрено је нагласити и
то да је велики рој градова у Срији ограничио рзину кретања на 50
km/h и мање на свим, односно највећем делу уличне мреже. Опште огра
ничење рзине од 50 km/h омогућиће да се са улица уклони велики рој
саораћајних знакова ограничења рзине.
Основни разлог зог којег је рзина у насељу ограничена до 50 km/h,
јесте заштита рањивих учесника саораћаја, као и ризик смртног страда
ња при очним сударима. Наиме, према светским истраживањима при
сударној рзини од 60 km/h, смртно страда 80 % (4 од 5) пешака, док је
при сударној рзини од 50 km/h, овај проценат упола мањи – 40 % (2 од
5 пешака). Ризик смртног страдања при очним сударима код сударних
рзина од 50 km/h износи око 10 %, што је са аспекта КЕМТ-а, при дана
шњем развоју, друштвено максимално прихватљив ризик.
Ограничење максималне дозвољене рзине кретања возила у насе
љу која износи 50 km/h односи се на уоичајене услове саораћаја, јер се
дозвољава да се саораћајним знаком за цело или део насеља рзина кре
тања возила саораћајним знаком ограничи и испод 50 km/h.
У ставу 1. дата је могућност да се прописане рзине на путу у насељу
могу смањити и испод 50 km/h. У том случају возач не сме да се креће
возилом рзином већом од рзине одређене саораћајним знаком поста
вљеним на путу у насељу. У надлежности је управљача пута да определи
које су то деонице путева у насељу на којима ће се саораћајним знаком
ограничити рзина кретања возила рзином испод 50 km/h, при чему ће
основни критеријуми за такво опредељење ити разлози езедности пе
шака и појединих рањивих категорија учесника у саораћају.
У ставу 2. овог члана наведена је изузетна могућност да се на путу
у насељу, чији саораћајно-технички елементи то омогућавају, може сао
раћајним знаком дозволити кретање возила рзином и до 80 km/h.
У надлежности је управљача пута да определи које су то деонице путева
у насељу на којима ће се саораћајним знаком дозволити кретање вози
ла рзином и до 80 km/h, у интересу оље проточности саораћаја, при
чему ће основни критеријуми за такво опредељење ити разлози езед
ности. Наиме, већа ограничења рзине од 50 km/h оправдана су уколико
саораћајно-технички елементи пута омогућавају раздвајање, односно
заштиту рањивих учесника у саораћају.
Новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном
затвора у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи
супротно одредама члана 43. ст. 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3, возач
који се у насељу креће рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од до
звољене (члан 331. став 1. тачка 6).
Новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казниће се
за прекршај лице које поступи супротно одредама члана 43. став 1. и
члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3, возач који се у насељу креће рзином која
је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (члан 332. став 1. тачка 8).
лице које поступи супротно одредама члана 43. став 1. и члана 45. став
1. тач. 1, 2. и 3, возач који се у насељу креће рзином која је од 11 km/h до
20 km/h већа од дозвољене (члан 333. став 1. тачка 15).
лице који поступи супротно одредама члана 43. став 1. и члана 45. став
1. тач. 1, 2. и 3, возач који се у насељу креће рзином до 10 km/h већом од
дозвољене (члан 334. став 1. тачка 15).
За повреде одредаа из члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3,
изрећи ће се кумулативно и казнени поени, и то: 4 казнена поена возачу који
се креће у насељу рзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене.
За повреде одредаа из члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3, из
рећи ће се кумулативно и казнени поени, и то 7 казнених поена возачу који
се креће у насељу рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од дозвољене.
За прекршаје из члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3. изрећи
ће се кумулативно возачу и заштитна мера заране управљања моторним
возилом – у трајању од најмање 30 дана уколико се у насељу креће рзином
која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (члан 338. став 1. тачка 5).
За прекршаје из члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3.
изрећи ће се кумулативно возачу и заштитна мера заране управљања
моторним возилом – у трајању од најмање четири месеца, уколико се у
насељу креће рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од дозвољене
Члан 44.
На путу ван насеља возач не сме возилом да се креће брзином ве
ћом од:
1) 120 km/h на аутопуту,
2) 100 km/h на мотопуту,
3) 80 km/h на осталим путевима.
На путу ван насеља возач не сме возилом да се креће брзином ве
ћом од брзине дозвољене саобраћајним знаком.
Одредама овог члана прописане су највеће дозвољене рзине крета

ња возила ван насеља, према врсти пута.
У ставу 2. дата је могућност да се прописане рзине на путу ван на

сеља могу смањити и испод вредности наведених у ставу 1. за поједи
не категорије путева. У том случају возач не сме да се креће возилом
рзином већом од рзине одређене саораћајним знаком постављеним
на путу. У надлежности је управљача пута да определи које су то деони
це путева ван насеља на којима ће се саораћајним знаком ограничити
рзина кретања возила рзином испод вредности одређених за поједи
не категорије путева, при чему ће основни критеријуми за такво опреде
љење ити разлози езедности саораћаја. У том случају возач не сме
да се креће возилом рзином већом од рзине одређене саораћајним
знаком постављеним на путу.
Ограничења највеће дозвољене рзине кретања возила на појединим
категоријама путева односе се на сва возила осим возила под пратњом
(члан 106. став 7) и возила са правом првенства пролаза (члан 108. став 7).
Имајући на уму значај рзине кретања возила за езедност учесни
ка у саораћају, прописане су прогресивне казне у зависности од висине
прекорачења рзине и места догађаја, то јест да ли је прекорачење рзи
не извршено у насељу или ван насеља.
Осим тренутно измерене рзине, одреде овог закона односе се и
на средњу или просечну рзину која представља просечну рзину којом
је возило прешло дато растојање на путу у одређеном временском ин
тервалу. Ово омогућава примену савремених уређаја и модела контроле
рзине кретања моторних возила који подразумева мерење, не само тре
нутне рзине кретања возила, већ континуирано праћење и снимање во
зила, односно рзине којом се возило креће на одређеној деоници пута.
Ово прекршају прекорачења дозвољене рзине кретања даје једну додат
ну димензију, односно тежину, јер представља процес који траје, то јест
дешава се у дужем временском периоду, а тиме и угрожавање езедно
сти саораћаја, што може да уде опредељујући фактор органима за пре
кршаје за изрицање веће казне у прописаном распону.
За прекршаје из члана 44. видети казнене одреде (члан 331. став 1.
тачка 7, члан 332. став 1. тачка 9, члан 333. став 1. тачка 16, члан 334. став
1. тачка 9, члан 335. став 1. тач. 11. и 12. и члан 338. став 1. тач. 7. и 8).
Члан 45.
Брзина кретања возила на путевима према врсти возила ограни
чава се на:
1) 80 km/h – за аутобусе и аутобусе са прикључним возилом за пре
воз терета као и за теретна моторна возила чија највећа дозвољена
маса није већа од 7.500 kg, осим на аутопуту где је највећа дозвољена
брзина 100 km/h,
2) 80 km/h – за моторна возила која вуку прикључно возило за ста
новање (караван),
3) 70 km/h – за аутобусе када се врши организовани превоз деце,

за зглобне аутобусе без места за стајање, за теретна моторна возила
чија је највећа дозвољена маса већа од 7.500 kg и за теретна моторна
возила са прикључним возилом, осим на аутопуту где је највећа дозво
љена брзина 90 km/h,
4) 50 km/h – за аутобусе са прикључним возилом за превоз лица,
за градске аутобусе, аутобусе који, поред уграђених седишта имају и
одређена места за стајање,
5) 40 km/h – за тракторе, односно 30 km/h када се у прикључном
возилу које вуче трактор превози најмање једно лице,
6) 20 km/h – за туристички воз и радну машину на којој се прево
зе лица.
Аутобуси и теретна возила највеће дозвољене масе преко 7.500 kg,
која су произведена, односно први пут регистрована у Републици Ср
бији након ступања на снагу овог закона, морају имати уређај за огра
ничавање брзине кретања који не дозвољава кретање брзином већом
од 10 km/h од ограничења предвиђеног за ту врсту возила.
Када возило из става 2. овог члана учествује у саобраћају на путу,
дужно ја да има уграђен исправан граничник брзине и да га користи
сходно његовој намени.
У члану 44. утврђене су максималне рзине кретања возила у зави

сности од врсте путева и од тога да ли пут пролази или не пролази кроз
насеље. У одреди става 1. овог члана утврђене су максималне рзине за
поједине категорије возила.
Возила која нису наведена у ставу 1. овог члана могу се кретати рзи
ном одређеном за пут којим се крећу, односно која је одређена саораћај
ним знаком.
У одреди става 1. овог члана утврђене су максималне рзине по
категоријама возила, за вожњу ван насеља. Први пут се на аутопуту
предвиђа већа дозвољена рзина (100 km/h) за аутоусе и аутоусе са
прикључним возилом за превоз терета, као и за теретна моторна вози
ла чија највећа дозвољена маса није већа од 7.500 kg, у односу на раније
ограничење које је износило 80 km/h и на аутопуту.
За аутоусе, приликом организованог превоза деце, за зглоне ауто
усе ез места за стајање, за теретна моторна возила чија је највећа до
звољена маса већа од 7.500 kg и за теретна моторна возила са прикључ
ним возилом, максимална дозвољена рзина кретања ограничена је на
70 km/h, осим на аутопуту где је највећа дозвољена рзина за ова возила
ограничена на 90 km/h.
Аутоуси намењени за превоз више лица него што имају седишта
не смеју се кретати рзином већом од 50 km/h, ез озира на то да ли се
крећу у граду или ван града. Возила која нису наведена у ставу 1. могу се
кретати рзином која је одређена саораћајним знаком за тај пут.
Возачи возила из става 1. морају се придржавати наведених огра
ничења и када се крећу на путу на коме је прописом или саораћајним
знаком дозвољена и већа рзина. То значи да возач не сме да прекорачи
највеће ограничење рзине ез озира на начин како је оно утврђено, то
јест да ли се односи на врсту пута, категорију возила или је одређено сао
раћајним знаком.
Одреда овог члана не односи се на возила под пратњом (члан 106.
став 7) и возила са првенством пролаза (члан 108. став 7).
Овде треа подсетити на то да, према члану 68. Закона о превозу
опасних материја („Служени гласник РС“, рој 68/02), рзина кретања
возила којим се превозе опасне материје не сме да прелази 80 % од најве
ће дозвољене рзине одређене према врсти пута, односно одређене са
ораћајним знаком постављеним на путу, а ни у ком случају не сме да
уде већа од 70 km/h , а за возила која превозе отров 60 km/h.
Осим тренутно измерене рзине, одреде овог закона односе се и
на средњу или просечну рзину која представља просечну рзину ко
јом је возило прешло дато растојање на путу у одређеном временском
интервалу. Ово омогућава примену савремених уређаја и модела контро
ле рзине кретања моторних возила који подразумева мерење, не само
тренутне рзине кретања возила, већ континуирано праћење и снимање
возила, односно рзине којом се возило креће на одређеној деоници пу
та. Ово прекршају прекорачења дозвољене рзине кретања даје додатну
димензију, односно тежину, јер представља процес који траје, то јест де
шава се у дужем временском периоду, а тиме и угрожавање езедности
саораћаја, што може да уде опредељујући фактор органима за прекр
шаје за изрицање веће казне у прописаном распону.
Новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара казниће се одговорно ли
це у правном лицу, одговорно лице у државном органу, односно органу
јединица локалне самоуправе за прекршај из става 1. овог члана (члан
326. ст. 2. и 3).
за прекршај правно лице које поступи супротно одредама става 2. ово
га члана (члан 326. став 1. тачка 2).
за прекршај правно лице које поступи супротно одредама става 3. овог
члана (члан 327. став 1. тачка 4).
Новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара казниће се одговорно ли
це у правном лицу, одговорно лице у државном органу, односно органу
јединица локалне самоуправе за прекршај из става 3. овог члана (члан
327. ст. 2. и 3).

прекршај предузетник који поступи супротно одредама члана 45. став
2. тачка 2 (члан 328. став 2. тачка 2).
3. тачка 4 (члан 328. став 3. тачка 4).
Казном затвора од најмање 15 дана и 14 казнених поена казниће се
за прекршај возач који се на путу ван насеља креће рзином која је пре
ко 80 km/h већа од дозвољене, као и возач из члана 45. став 1. тачка 4,
који се на путу ван насеља креће рзином која је преко 70 km/h већа од
супротно одредама чл. 44. и 45. став 1. тач. 1, 2. и 3, возач који се ван
насеља креће рзином која је од 61 km/h до 80 km/h већа од дозвољене
супротно одредама члана 45. став 1. тачка 4, возач који се у насељу, од
носно ван насеља, креће рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од
прекршај лице које поступи супротно одредама члана 45. став 1. тачка
4, возач који се у насељу, односно ван насеља, креће рзином која је од
21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (члан 332. став 1. тачка 10).
Новчаном казном у износу од 5.000 казниће се за прекршај лице ко
је поступи супротно одредама члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и
3, односно возач који се ван насеља креће рзином која је од 21 km/h до
40 km/h већа од дозвољене (члан 333. став 1. тачка 16).
Новчаном казном у износу од 5.000 казниће се за прекршај лице које
поступи супротно одредама члана 45. став 1. тачка 4, односно возач ко
ји се у насељу, односно ван насеља, креће рзином која је од 11 km/h до
20 km/h већа од дозвољене (члан 333. став 1. тачка 17) и возач који посту
пи супротно одредама члана 45. ст. 2. и 3 (члан 333. став 1. тачка 18).
Новчаном казном у износу од 3.000 казниће се за прекршај:
• лице које поступи супротно одредама члана 43. став 1. и члана 45.
став 1. тач. 1, 2. и 3, возач који се у насељу креће рзином до 10 km/h ве
ћом од дозвољене (члан 334. став 1. тачка 8),
• лице које поступи супротно одредама члана 44. и члана 45. став
1. тач. 1, 2. и 3, возач који се ван насеља креће рзином до 20 km/h већом
од дозвољене (члан 334. став 1. тачка 9),
• лице које поступи супротно одредама члана 45. став 1. тачка 4, во
зач који се у насељу, односно ван насеља, креће рзином која је до 10 km/
h већа од дозвољене (члан 334. став 1. тачка 10), и
• лице које поступи супротно одредама члана 45. став 1. тач. 5. и 6,

возач који се у насељу, односно ван насеља, креће рзином већом од до
звољене (члан 334. став 1. тачка 11).
За повреде појединих одредаа из овог члана изрећи ће се кумула
тивно и казнени поени (видети члан 335. став 1. тач. 9–14), и то из:
• члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3–4. казнена поена
возачу који се креће у насељу рзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа
од дозвољене,
• члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3. – 7 казнених поена,
возачу који се креће у насељу рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа
• члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – 3 казнена поена возачу
који се креће ван насеља рзином која је од 41 km/h до 60 km/h већа од
дозвољене,
• члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – 6 казнених поена возачу
који се креће ван насеља рзином која је од 61 km/h до 80 km/h већа од
дозвољене,
• члана 45. став 1. тач. 4–7 казнених поена возачу који се у насељу,
односно ван насеља, креће рзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од
дозвољене,
• члана 45. став 1. тачка 4 – 4 казнена поена возачу који се у насељу,
односно ван насеља, креће рзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од
дозвољене.
За повреде појединих одредаа из овог члана возачу ће се изрећи ку
мулативно и заштитна мера заране управљања моторним возилом (ви
дети члан 338. став 1. тач. 5–10), и то из:
• члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – у трајању од нај
мање 30 дана уколико се у насељу креће рзином која је од 21 km/h до
50 km/h већа од дозвољене,
• члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – у трајању од најма
ње четири месеца, уколико се у насељу креће рзином која је од 51 km/h
до 70 km/h већа од дозвољене,
• члан 44. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – у трајању од најмање 30 да
на, возачу који се ван насеља креће рзином која је од 41 km/h до 60 km/
h већа од дозвољене,
• члан 44. и члана 45. став 1. тач. 1, 2. и 3 – у трајању од најмање
три месеца, уколико се ван насеља креће рзином која је од 61 km/h до
• члана 45. став 1. тачка 4 – у трајању од најмање четири месеца уко
лико се у насељу, односно ван насеља, креће рзином која је од 51 km/h
• члана 45. став 1. тачка 4 – у трајању од најмање 30 дана возачу који
се у, односно ван насеља, креће рзином која је од 21 km/h до 50 km/h ве
ћа од дозвољене.
Ради лакше примене казнених одредаа које се односе на недозвоље

ну рзину, дата је градација учињених прекорачења са врстом запрећене
казне, као и подацима о члану – ставу – тачки којим је казна предвиђена,
док је у загради дат рој казнених поена:
Тракто
ри, рад. Аутобуси са прик. воз. за
Висина машине превоз лица, градски
Остала возила
казне и тури и аутобуси са местима
стички за стајање
возови
Свако
3.000 преко- • до 10 km/h у насељу и ван • до 10 km/h у насељу, 334-1-8
дин. рачење насеља, 334-1-10 • до 20 km/h ван насеља, 334-1-9
334-1-11
5.000 • 11–20 km/h у насељу и ван • 11–20 km/h у насељу, 333-1-15
дин. насеља, 333-1-17 • 21–40 km/h ван насеља, 333-1-16
од 6.000
• 21–50 km/h у насељу и ван • 21–50 km/h у насељу (4), 332-1-8
до 20.000
насеља (4), 332-1-10 • 41–60 km/h ван насеља (3), 332-1-9
дин.
од 15.000
• 51–70 km/h у насељу и ван • 51–70 km/h у насељу (7), 331-1-6
до 30.000
насеља (7), 331-1-8 • 61–80 km/h ван насеља (6), 331-1-7
дин.
• више од 70 km/h у насељу (14), 330-1-9
• више од 70 km/h у насељу
мин. • више од 80 km/h ван насеља (14),
и ван нaсеља (14), 330-1-10
15 дана 330-1-10
затвора • више од 50 km/h у зони „успореног саораћаја“ (14), 330-1-11
• више од 60 km/h у зони „школе“ (14), 330-1-12
6. Скретање
Члан 46.
Возач возила који скреће удесно дужан је да скретање изврши кре
ћући се крајњом саобраћајном траком која се протеже уз десну ивицу
коловоза, ако саобраћајним знаком није другачије одређено.
Возач возила који скреће улево дужан је да скретање изврши кре
ћући се крајњом левом саобраћајном траком која се протеже уз раз
делну линију, односно саобраћајном траком која се протеже уз леву
ивицу пута са једносмерним саобраћајем, ако саобраћајним знаком
није друкчије одређено.
Возач возила који скреће удесно дужан је да пропусти возило ко
је се креће са његове десне стране, саобраћајном траком за возила јав
ног превоза путника.
Правила скретања одређена су посено за случај скретања удесно, уле

во, улево на путу са једносмерним саораћајем, док је у ставу 2. прецизиран
начин скретања удесно када са десне стране траке из које се врши скретање
удесно постоји трака намењена за возила јавног превоза путника.
Законодавац је определио јединствену казну за све ситуације непро
писног скретања (члан 333. став 1. тачка 19 – 5.000 динара).
У пракси се намеће потреа за појашњењем начина на који се врши
скретање улево када полицијски служеник врши непосредно регулиса
ње саораћаја. У тим ситуацијама, возач врши скретање улево тако да
му полицијски служеник остане са десне стране. При таквом скретању
возач мора да води рачуна о растојању на коме пролази и езедности
полицијског служеника.
7. Првенство пролаза
Члан 47.
На раскрсници или у сусрету са другим возилом, возач је дужан
да пропусти возило које долази са његове десне стране.
Возач возила који на раскрсници скреће улево, дужан је да пропу
сти возило које, долазећи из супротног смера на раскрсници задржа
ва правац кретања или скреће удесно, ако саобраћајним знаком није
друкчије одређено.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, трамвај у свим случајевима има
првенство пролаза, ако саобраћајним знаком није друкчије одређено.
Возач који улази возилом на пут са првенством пролаза дужан је
да пропусти сва возила која се крећу тим путем.
Возач је дужан да пропусти сва возила која се крећу путем на који
се укључује и када тај пут није саобраћајним знаком означен као пут
са првенством пролаза, ако возилом улази са земљаног пута на пут са
савременим коловозним застором или ако на пут улази са површине
на којој се не врши јавни саобраћај.
Возач који при скретању возила пресеца бициклистичку стазу
или траку, дужан је да пропусти возила која се крећу стазом, одно
сно траком.
Одредом овог члана прописано је правило, познатије као правило

„десне стране“. Ово правило је значајно у свим ситуацијама ако првен
ство пролаза није уређено на други начин из члана 20 (знаци ОСЛ, сема
фори, саораћајни знакови).
Возач који се укључује на пут са првенством пролаза или са земља
ног пута, односно површине на којој се не врши саораћај, оавезан је
да пропусти сва возила која се крећу путем са првенством пролаза.
Оавеза возача да пропусти сва возила на путу са првенством
пролаза подразумева да се возач на путу са првенством пролаза креће
у складу са одредама овог закона. Наиме, уколико се путем са првен

ством пролаза возач креће неправилно, на начин који други учесници у
саораћају немају разлога да очекују, онда и се тим понашањем могла
створити опасност на путу. На пример, ако се једносмерним путем са
првенством пролаза возило креће у супротном смеру, односно претиче
у раскрсници где је то зарањено, односно креће рзином знатно већом
од дозвољене (драстично крши ограничење рзине), односно настави
кретање које није у сагласности са укљученим показивачем правца, онда
остали учесници у саораћају, па и возач са споредног пута немају разло
га да очекују овакво кретање, то јест могу ити доведени у залуду, што
може створити опасне ситуације на путу.
Возач који врши укључивање на пут са првенством пролаза не сме да
започне укључивање, ако и тиме приморао возача који се креће путем са
првенством пролаза да нагло мења начин вожње или интензивно кочи.
За све случајеве непоступања по одредама овог члана предвиђена
је казна из члана 332. став 1. тачка 11 (од 6.000 до 20.000 динара) и оаве
зна 3 казнена поена. С озиром на то да је најчешћа последица неуступа
ња првенства пролаза саораћајна незгода, возач који не уступи првен
ство пролаза може рачунати на новчану казну од 10.000 до 40.000 динара
и додатни казнени поен (члан 336. став 2), као и на могућност изрицања
заштитне мере (члан 338. став 2).
8. Саобраћај на раскрсници
Члан 48.
Возач који се приближава раскрсници дужан је да прилагоди во
жњу условима саобраћаја на раскрсници, а нарочито да вози брзином
при којој може да се заустави и пропусти возила која на раскрсници
имају првенство пролаза.
Возач је дужан да, на довољном одстојању пред раскрсницом, во
зилом изврши престројавање и заузме положај на саобраћајној траци
предвиђеној за пролазак кроз раскрсницу у смеру у којем жели наста
вити кретање.
Саораћају у раскрсници је поклоњена посена пажња тако да су во

зачи оавезни да прилагоде вожњу и возе на начин који им омогућава
да у случају потрее зауставе возило које возе, односно пропусте остала
возила. При томе треа имати на уму да је пропуштање радња коју уче
сник у саораћају предузима како и омогућио кретање другом учесни
ку у саораћају који има првенство пролаза. Наиме, треа омогућити да
не дође до промене дотадашњег начина кретања учесника у саораћају
који има првенство пролаза.
Према ставу 2. овог члана, лаговременим престројавањем возила

пре раскрснице изегава се промена трака у самој раскрсници. Уколико
је неки возач пропустио да се лаговремено престроји, дужан је да наста
ви кретање саораћајном траком у којој се затекао.
За поступање супротно овом члану предвиђена је новчана казна од
5.000 динара из члана 333. став 1. тачка 20.
Доказивање овог прекршаја и санкционисање возача који користе
траке за скретање улево како и наставили кретање право и тако оила
зе, односно претичу возила која чекају ред да прођу раскрсницу право,
по претходном закону ило је отежано. Одреде из чл. 314. и 320. знатно
ће олакшати санкционисање нестрпљивих возача у оваквим случајеви
ма. Овакво понашање се у неким случајевима може третирати као насил
ничка вожња, за шта су предвиђене најстроже санкције.
Члан 49.
Возач не сме возилом да уђе у раскрсницу, иако има првенство
пролаза или му је семафором то дозвољено, ако ће се због густине сао
браћаја зауставити на раскрсници или пешачком прелазу, и тиме оме
тати или онемогућити саобраћај возила, односно пешака.
Правила саораћаја која су важила пре овог закона (члан 55. Зо
ОБС-а) зарањивала су улаз на зелено светло у раскрсницу када је густи
на саораћаја таква да ће очигледно доћи до заустављања таквог возила
у раскрсници и ометања проточности саораћаја.
Овим чланом таква оавеза је проширена и на раскрсницу која није
регулисана семафором, тако да возач не сме зауставити возило на начин
да део возила или цело возило остане у раскрсници, односно пешачком
прелазу, и тако изазове закрчење раскрсница.
Запрећена је казна у члану 333. став 1. тачка 21 (5.000 динара).
9. Полукружно окретање
Члан 50.
Возач не сме да врши полукружно окретање возила у тунелу, на
мосту, вијадукту, подвожњаку, надвожњаку, као и у условима сма
њене видљивости, односно на месту где је недовољна прегледност,
као и на делу пута који нема довољну ширину за полукружно окре
тање тог возила.
Овим чланом наведене су ситуације (смањена видљивост, недо

вољна прегледност, односно недовољна ширина пута) и места (тунел,
мост, вијадукт, подвожњак и надвожњак) где је зарањено полукружно
окретање возила. Полукружно окретање није дозвољено ни на местима

где је то изричито зарањено саораћајним знаком, односно општим
правилима саораћаја (нпр. на аутопуту и др.). Овде и под недовољ
ном ширином треало подразумевати такву ширину пута на којој и
маневрисањем зог полукружног окретања могла ити створена опа
сна ситуација.
Зог чињенице да саораћајне незгоде изазване непрописним полу
кружним окретањем врло често имају за последицу страдање лица, за
конодавац је предвидео изрицање 2 казнена поена и новчану казну из
члана 332. став 1. тачка 12 (од 6.000 до 20.000 динара).
10. Мимоилажење
Члан 51.
Приликом мимоилажења возач је дужан да са своје леве стране
остави довољно растојања између свог возила и возила са којим се ми
моилази, по потреби и да возило помери ка десној ивици коловоза.
При мимоилажењу са пешаком, возач је дужан да држи безбедно
растојање између возила и пешака.
Уколико због препреке на путу или других учесника у саобраћају
возач не може да поступи по одредби става 1. овог члана, дужан је да
успори кретање свог возила и да га, по потреби, заустави да би пропу
стио возило из супротног смера.
Уколико је због недовољне ширине пута или препреке мимоила
жење онемогућено, возач којем је то, с обзиром на карактеристике
и стање пута и околности саобраћаја, лакше да изведе, дужан је да
се први заустави и по потреби, кретањем уназад или на други на
чин, помери своје возило и заузме на путу положај који омогућава
мимоилажење.
Када на раскрсници возила долазе из супротних смерова и скрећу
улево, возач мимоилази возило из супротног смера тако што га пропу
шта са своје десне стране.
Како је мимоилажење дефинисано као пролажење учесника у саора

ћају поред другог учесника у саораћају који долази из супротног смера,
то су овим чланом уређена правила која се тичу међусоног мимоилаже
ња возила и мимоилажења возила и пешака.
Од правила да се мимоилажење возила врши са леве стране учи
њен је изузетак у последњем ставу који уређује мимоилажење возила
која на раскрсници скрећу улево (мимоилазе се са десне стране), а у
супротном предвиђена је казна из члана 332. став 1. тачка 13 (од 6.000
до 20.000 динара).
У ставу 3. уређена су правила када је на путу мимоилажење отежано

зог чињенице да се на тој саораћајној траци налази друго возило или
нека препрека, док су у 4. ставу прописана правила за нестандардне пу
теве (планинске, шумске, оштећења пута итд.).
За поступање супротно ст. 1–4. предвиђена је казна из члана 333.
став 1. тачка 22 (5.000 динара).
Члан 52.
На делу пута који је саобраћајним знаком означен као опасан
успон, односно као опасна низбрдица, на коме је мимоилажење вози
ла немогуће или је веома отежано, возач возила које се креће низ на
гиб дужан је да заустави своје возило на погодном месту ако примети
да му друго возило иде у сусрет уз нагиб.
Изузетно од става 1. овог члана, возач који се креће уз нагиб ду
жан је да заустави своје возило ако испред себе има погодно место за
заустављање, које омогућава безбедно мимоилажење и ако би, у случа
ју да тако не поступи, мимоилажење захтевало кретање уназад једног
од возила.
На путу из става 1. овог члана, када једно од возила која се мимо
илазе мора да се креће уназад, кретаће се уназад:
1) свако возило које се сусрело са возилом које вуче прикључно
возило,
2) теретно возило које се сусрело са аутобусом,
3) возило које се сусрело са возилом више врсте,
4) ако се мимоилазе возила исте врсте – возило које се креће низ
нагиб, осим ако је, с обзиром на услове и положај возила на путу, лак
ше да то учини возач возила које се креће уз нагиб.
У смислу става 3. тач. 3) и 4) овог члана, возила се класификују од
ниже ка вишој врсти на следећи начин: мотоцикли као и мопеди, три
цикли и четвороцикли, путничко возило, трактор, радна машина, те
ретно возило, аутобус и скуп возила.
Овим чланом је уређено мимоилажење на делу пута који је опасан

успон, односно опасна низрдица, а посено у случајевима ако је као та
кав означен саораћајним знаком.
За понашање у складу с овим чланом законодавац је имао на уму
да треа омогућити што једноставније и езедније мимоилажење у си
туацијама у којима ар један од учесника мора да промени претходни
начин кретања.
Од основног правила да се у сусрету возила на том делу пута зауста
вља возач који иде низ наги, у ставу 2. прописан је изузетак када то чи
ни возач који иде уз наги.
У ставу 3. законодавац одређује правила која важе у ситуацији када

једно од возила мора да се креће уназад, при чему се хронолошки приме
њују правила из тач. 1–4, односно док се на конкретну ситуацију не при
мени један од датих параметара.
За поступање супротно овом члану предвиђена је казна у члану 334.
став 1. тачка 12 (3.000 динара).
11. Претицање и обилажење

Члан 53.
Претицање и обилажење врши се са леве стране возила које се
претиче.
Претицање мора да се врши са десне стране ако је возило на ко
ловозу заузело такав положај и његов возач даје такав знак да се са
сигурношћу може закључити да то возило скреће улево.
Трамвај који се креће по шинама постављеним на средини коло
воза сме да се претиче само са десне стране, ако између њега и десне
ивице коловоза постоји саобраћајна трака.
На путу на коме постоје најмање две саобраћајне траке намењене
за саобраћај возила у истом смеру, на коме су колоне возила, брже кре
тање возила у једној траци од кретања возила у другој траци не сма
тра се претицањем.
На путу у насељу на коме постоје најмање две саобраћајне траке
намењене за саобраћај возила у истом смеру, пролажење са десне стра
не возила које се не креће крајњом десном саобраћајном траком, не
сматра се претицањем.
Овим чланом уређена су општа правила претицања. Возило се, по

правилу, претиче са леве стране (за поступање супротно овом правилу
запрећена је казна из члана 331. став 1. тачка 9 – од 15.000 до 30.000 дина
ра, уз изрицање 6 казнених поена и заштитне мере у трајању од најмање
три месеца).
У ставу 2. прописан је начин претицања возила које скреће улево.
Реч „мора“ у ставу 2. не значи да возач мора да врши претицање, већ ако
претиче возило које скреће улево, тада ово претицање мора вршити са
десне стране. У супротном запрећена је казна из члана 331. став 1. тачка
9 (од 15.000 до 30.000 динара), уз изрицање 5 казнених поена и заштитне
мере у трајању од најмање три месеца.
За поступање супротно норми из става 3. предвиђена је идентич
на казна као за став 2 (члан 331. став 1. тачка 9 – од 15.000 до 30.000
динара) уз изрицање 5 казнених поена и заштитне мере у трајању од
најмање три месеца.
Сa циљем омогућавања ржег кретања возила и смањивања роја

конфликата при престројавању на деловима пута где постоји више од
једне саораћајне траке за кретање возила у истом смеру регулисано је
кретање возила (у и ван насеља) када су у саораћајним тракама колоне
возила. У тим ситуацијама рже кретање возила у једној од трака не сма
тра се претицањем.
У ставу 5. прописано је кретање возила у насељу. Уочљиво је да је у
насељу дозвољено рже кретање у једној од саораћајних трака ез ози
ра на то да ли на путу постоје колоне возила или не (види члан 7. став 1.
тачка 77).
Овакво решење се сматра оправданим јер омогућује већу проточ
ност саораћаја, посено у условима градских гужви.
Члан 54.
Возач коме је дат знак за претицање дужан је да помери своје во
зило ка десној ивици коловоза.
Возач не сме да повећава брзину кретања свог возила док га дру
го возило претиче.
Сa циљем стварања услова за езедно извођење радње претицања,

законодавац је ставу 1. овог члана предвидео оавезу померања претица
ног возила што лиже десној ивици коловоза (запрећена казна из члана
334. став 1. тачка 13 – 3.000 динара), док је ставом 2. овог члана предви
ђена зарана повећања рзине претицаног возила (запрећена казна из
члана 332. став 1. тачка 14 – од 6.000 до 20.000 динара, уз изрицање 4
казнена поена и најмање 30 дана заштитне мере заране управљања мо
торним возилом).
Приликом оавезивања возача претицаног возила (из става 1. овог
члана) да помери своје возило ка десној ивици коловоза не и треало
подразумевати да се ка десној ивици коловоза помера и претицано во
зило које се непосредно пре предузимања претицања већ креће на мини
мално езедном растојању од десне ивице коловоза, односно од учесни
ка који се крећу уз десну ивицу коловоза.
Возач претицаног возила је дужан да допринесе езедном претица
њу, односно да својим понашањем помогне изегавање саораћајних не
згода у претицању. При томе треа имати у виду да у случају опасности
при претицању, возач возила које претиче може завршити претицање или
одустати од претицања и вратити се иза претицаног возила. Зато је неоп
ходно да возач возила које претиче оавести возача претицаног возила о
својој намери и да се увери да га је возач претицаног возила разумео. Са
друге стране, возач претицаног возила мора да прати процес претицања и
својим радњама допринесе езедном претицању. То може подразумевати
и померање претицаног возила удесно, ако је то езедно. Законодавац је,

ставом 2. овог члана, заранио урзавање претичућег возила, јер и се та
ко отежало претицање, односно продужио и се пут и време претицања.
Изузетно, у опасним ситуацијама, уколико се увери да претицано возило
одустаје од претицања, возач претицаног возила може да урзава са ци
љем изегавања опасне ситуације (непосредне опасности).
Члан 55.
Претицање или обилажење возач сме да врши само ако тиме не
омета нормално кретање возила која долазе из супротног смера када
на путу има довољно простора за безбедно извођење тих радњи.
Возач не сме да врши претицање или обилажење када тиме може
угрозити друге учеснике у саобраћају.
Возач не сме возилом да започне претицање или обилажење:
1) колоне возила,
2) ако је возач који се креће иза њега отпочео претицање или оби
лажење,
3) ако је возач испред њега на истој саобраћајној траци дао знак
за претицање или обилажење,
4) ако би тиме угрозио безбедност саобраћаја или ометао саобра
ћај из супротног смера,
5) ако по извршеном претицању или обилажењу не би могао да се
врати у саобраћајну траку којом се кретао пре тога без ометања или
угрожавања осталих учесника у саобраћају,
6) зауставном траком,
7) на почетку превоја, на превоју, испред и у непрегледној криви
ни, осим на коловозу са најмање две саобраћајне траке за кретање во
зила у истом смеру,
8) у тунелу, осим у тунелу са најмање две саобраћајне траке за кре
тање возила у истом смеру,
9) возила које се приближава пешачком прелазу или га прелази,
10) возила које се зауставило и зауставља ради пропуштања пеша
ка на пешачком прелазу,
11) на прелазу пута преко железничке или трамвајске пруге,
12) колоне возила под пратњом,
13) саобраћајном траком за спора возила,
14) на месту где је то забрањено саобраћајном сигнализацијом,
15) на начин да прелази возилом преко неиспрекидане уздужне
линије при чему користи саобраћајну траку намењену за кретање во
зила из супротног смера.
Обилажење заустављене колоне на путу је забрањено ако се возач
након обилажења не би могао безбедно укључити на саобраћајну тра
ку намењену кретању возила у смеру у коме се он креће.
Изузетно, обилажење у случају из става 3. тачка 15) овог члана је

дозвољено, под условима из става 1. овог члана.
Возач који претиче дужан је да своје возило држи на потребном
растојању и одстојању од возила које претиче, тако да га не омета ни
ти угрожава друге у саобраћају.
Овим чланом је опредељено када се сме претицати или оилази

ти уз одређивање места и ситуација на којима је зарањено вршити
ове радње.
Ставом 1. одређују се општи услови када се смеју извршити ове
две радње, што практично значи да возачи смеју започети ове радње
искључиво ако су испуњени сви услови поројани у том ставу (неоме
тање нормалног кретања других возила, довољност простора). С ози
ром на то да је непрописно претицање, које врло често подразумева и
недозвољену рзину, чест узрок најтежих саораћајних незгода, не чу
ди што законодавац уз низ других ограничења из ст. 2. и 3. овог чланa
прелиминарно поставља и наведене предуслове за извршење претица
ња или оилажења. У случају неиспуњавања ова два услова предвиђе
на је казна из члана 331. став 1. тачка 10 (од 15.000 до 30.000 динара), 6
казнених поена и најмање три месеца заштитне мере заране управља
Блажа казна запрећена је за поступање супротно ставу 2. овог
члана, ако возач ове радње врши и при томе постоји апстрактна угро
женост других учесника у саораћају (члан 332. став 1. тачка 15 – од
6.000 до 20.000 динара, два казнена поена и 30 дана заштитне мере).
Апстрактну угроженост, када опасност по заштићено доро није насту
пила, али је могла да наступи, треа разликовати од конкретне угроже
ности, када је она стварно наступила, али није дошло до повреде зашти
ћеног дора. Повреда заштићеног дора се може огледати у уништењу
или оштећењу дора.
У ставу 3. овог члана поројана су места и ситуације када је ез ози
ра на услове из ст. 1. и 2. овог члана зарањено претицање и оилажење.
За сваку од 15 наведених ситуација законодавац опредељује посену
одговорност, и то:
– за тачку 1: члан 332. став 1. тачка 16 (од 6.000 до 20.000 динара)
2 казнена поена и најмање три месеца заштитне мере (треа имати на
уму да возач који претичући колону истовремено и омета нормално
кретање возила из супротног смера чини тежи прекршај из тачке 4, од
носно из става 1, тако да таква радња представља тежи прекршај), док
се квалификовање „претицања колоне“ врши само онда када нису ис
пуњени и други услови као што су угрожавање или ометање возила из
супротног смера;
– за тачку 2: члан 332. став 1. тачка 16 (од 6.000 до 20.000 динара),

2 казнена поена и најмање три месеца заштитне мере;
– за тачку 3: члан 333. став 1. тачка 23 (5.000 динара);
6 казнених поена и најмање три месеца заштитне мере;
– за тачку 6: члан 332 став 1. тачка 16 (од 6.000 до 20.000 динара),
2 казнена поена;
– за тачку 12: члан 332. став 1. тачка 16 (од 6.000 до 20.000 динара) и
2 казнена поена;
шест казнених поена и најмање три месеца заштитне мере. У односу на
досадашње решење када је, уколико нема других оележја (непрегледна
кривина, врх превоја и сл.), изрицана новчана казна из члана 229. став
1. тачка 33. ЗоОБС-а, овом тачком је појачана прекршајна одговорност
возача који претиче супротно постављеном саораћајном знаку (верти
кална саораћајна сигнализација);
– за тачку 15: 331. став 1. тачка 10 (од 15.000 до 30.000 динара), 6 ка
знених поена и најмање три месеца заштитне мере. У односу на досада
шње решење када је, уколико нема других оележја (непрегледна криви
на, врх превоја и сл.), изрицана новчана казна из члана 229. став 1. тачка
33. ЗоОБС-а, овом тачком је појачана прекршајна одговорност возача ко
ји претиче супротно постављеном саораћајном знаку – хоризонтална
саораћајна сигнализација „пуна линија“ уз прелазак у саораћајну тра
ку намењену за кретање у супротном смеру.
За поступање супротно ставу 4. предвиђена је казна из члана 332.
став 1. тачка 17 (од 6.000 до 20.000 динара) и 2 казнена поена.
Новина у односу на решења из ЗоОБС-а огледа се у чињеници да је
претпоследњим ставом „легализовано“ прелажење преко „пуне линије“
када се оилази препрека или возило, под условом да се на тај начин не
омета кретање возила из супротног смера.
За поступање супротно последњем ставу предвиђена је казна из чла
на 333. став 1. тачка 23 (5.000 динара).
Члан 56.
После претицања или обилажења возач је дужан да се, без омета
ња или угрожавања осталих учесника у саобраћају, врати у саобраћај
ну траку којом се кретао пре тога.
Оавезу враћања у траку којом се возач претходно кретао (запреће

на казна у члану 333. став 1. тачка 24 – 5.000 динара) треа разликовати
од ситуације када возач не поштује одреде члана 35. овог закона којим
се уређује начин кретања. Један од фактора за разликовање ових против
правности може ити чињеница постојања претицаног возила или про
ток времена кретања недозвољеном саораћајном траком, након изврше
ног претицања.
Приликом оавезивања возача да се након претицања врати у сао
раћајну траку којом се кретао пре тога на подразумева се враћање у сао
раћајну траку која је престала да постоји.
Члан 57.
Возач не сме да претиче друго возило непосредно испред раскр
снице или на раскрсници која није са кружним током саобраћаја.
Непосредно испред раскрснице и на раскрсници возач у случају
када се креће путем са првенством пролаза, сме да претиче:
1) возило које скреће улево, а претиче се са десне стране,
2) возило које скреће удесно, али да при том својим возилом
не прелази на део коловоза намењен за саобраћај возила из супрот
ног смера,
3) возило које се креће на путу са првенством пролаза,
4) возило које се креће раскрсницом на којој је саобраћај регули
сан светлосним саобраћајним знаковима или знацима које даје поли
цијски службеник,
5) бицикл, мопед или мотоцикл.
Ставом 1. прописује се зарана претицања на или непосредно испред

дела коловоза на коме се укрштају, спајају или раздвајају путеви у истом
нивоу. Питање дужине пута који ће се у пракси сматрати „непосредно
испред“ није одређено, али и као параметар за одређивање овог појма
могла да послужи дужина пута неопходна за лаговремено престројава
ње испред раскрснице, што свакако зависи од врсте возила, али и карак
теристика пута. Ово правило важи само за класичне раскрснице, док је
претицање на раскрсници са кружним током дозвољено, уколико постоје
услови за езедно претицање у кружној раскрсници. За поступање про
тивно ставу 1. предвиђена је казна из члана 332. став 1. тачка 18 (од 6.000
до 20.000 динара), 2 казнена поена и најмање 30 дана заштитне мере.
У ставу 2. су поројани изузеци од правила из претходног става, али

свих пет изузетака важи само уколико се та радња оавља на путу са пр
венством пролаза и ако постоје услови за езедно претицање.
Треа напоменути да је у ставу 2. тачка 3. овог члана описана ситу
ација у којој је дозвољено претицање возила које се креће на путу са
првенством пролаза, уколико постоје услови за езедно претицање, а
претицање није изричито зарањено у раскрсници у којој се претицање
врши. На пример, уколико се возач искључује са пута са првенством про
лаза, тада је у оавези да, у складу са чланом 57. став 2. тачка 3, омогу
ћи претицање возачу који га правилно претиче у раскрсници (са леве
стране) крећући се путем са правом првенства пролаза, уколико такво
претицање није изричито зарањено. То практично значи да првенство
у пролазу има возило које претиче у односу на претицано возило.
Члан 58.
Ако се на средини коловоза налази површина која није намењена
за саобраћај возила, објекат или уређај, возила морају да их обилазе
са десне стране.
Површине, објекти или уређаји из става 1. овог члана који се на
лазе на средини пута са једносмерним саобраћајем могу да се обилазе
са обе стране, ако саобраћајним знаком није другачије одређено.
Овим чланом је прецизирано оилажење пешачких острва или дру

гих ојеката која се налазе на средини коловоза (нпр. сту уличне ра
свете), и то на путевима за двосмерни (став 1), односно једносмерни
саораћај (став 2).
За поступање супротно ставу 1. предвиђена је казна из члана 332.
став 1. тачка 19 (од 6.000 до 20.000 динара), 3 казнена поена и најмање 30
дана заштитне мере.
Према одреди става 2. овог члана, возач може да ира начин оила
ска, осим ако је то регулисано саораћајним знаком, када је дужан да по
ступа по члану 132. став 3 (запрећена је казна из члана 333. став 1. тачка
78 – 5.000 динара).
12. Звучни и светлосни знаци упозорења

Члан 59.
Возач је дужан да употреби звучни знак упозорења када то захте
вају разлози безбедности саобраћаја, а нарочито:
1) на путу ван насеља због упозорења другом учеснику у саобра
ћају да жели да га претекне или обиђе, ако би без тог знака постојала
опасност настанка саобраћајне незгоде,
2) ако се поред коловоза налази дете које не обраћа пажњу на кре

тање возила,
3) на путу ван насеља пре уласка у непрегледну и узану кривину
или доласка на превој, где је мимоилажење отежано.
Возач је дужан да звучни знак упозорења даје у мери која је до
вољна да се други учесници у саобраћају упозоре.
Возач не сме да употребљава звучни знак променљиве фреквен
ције, осим у случајевима предвиђеним овим законом.
Звучни знак упозорења („сирена“) једно је од средстава којима се

остали учесници у саораћају могу упозорити на могуће опасности.
Према ставу 1. овог члана возач је дужан да увек када то захтевају
разлози езедности, звучним знаком упозори на своје кретање. Ставом
1. је овлашћен возач да, увек кад то сматра неопходним, тим знаком упо
зори друге учеснике на своје кретање.
У тач. 1, 2. и 3. експлицитно су наглашене ситуације у којима су воза
чи оавезни да употрее звучни сигнал. У случају непоступања по тач. 1.
и 3. овог члана предвиђена казна из члана 334. став 1. тачка 14 (3.000 ди
нара), док је за поступање противно тачки 2. предвиђена казна из члана
333. став 1. тачка 25 (5.000 динара).
Треа нагласити да знак упозорења мора ити сведен на најмању
могућу меру и да је свако непримерено коришћење сирене кажњиво, по
члану 333. став 1. тачка 25 (5.000 динара).
Последњим ставом овог члана зарањује се употреа тзв. завијају
ћих и сличних сирена, којима се врло често зуњују или плаше други уче
сници у саораћају (казна по члану 333. став 1. тачка 25 – 5.000 динара).
Члан 60.
Светлосни знак упозорења даје се узастопним или наизменичним
паљењем дугих светала, водећи рачуна да се тиме не заслепљују воза
чи који долазе из супротног смера.
Возач може ноћу, уместо звучног знака упозорења, да употреби
светлосни знак упозорења. Тај знак возач може да употреби и у насе
љу приликом претицања другог возила.
Светлосни знак упозорења возач може да употреби и дању, ако та
кав начин упозорења више одговара условима на путу.
Овим чланом је прецизирано тзв. алендовање, којим возач упозора

ва када постоји опасност.
У пракси се „алендовањем“ врло често изражава незадовољство, па
чак и претње појединим учесницима у саораћају, зог неког претходног по
нашања, мада се овај акт може користити и као поздрав. Ово је уоичајен
начин изражавања тзв. возачке солидарности када се други возачи упозора

вају на присуство полиције на путу. Интересантно је да поједина упоредна
законодавства сматрају да се оваквим понашањем омета рад саораћајне по
лиције, те се оно и санкционише (нпр. Шпанија и др.).
У сваком случају овај знак не треа злоупотрељавати, а употреа
светла у саораћају уређена је чланом 77.
Свакако да од оичног „алендовања“ треа разликовати „алендова
ње“ полицијског возила из члана 110. којим се врши заустављање возила.
Члан 61.
Возач возила је дужан да на јавном путу укључи све показиваче
правца на возилу, уколико је прописана обавеза постојања таквог уре
ђаја за то возило:
1) за време уласка или изласка путника,
2) ако упозорава друге учеснике на опасност у саобраћају,
3) у условима изразито смањене видљивости (густа магла, дим и сл.),
4) ако је последњи у колони возила која се зауставила на путу из
ван насеља, осим ако је колона заустављена због поступања по саобра
ћајном знаку или правилу саобраћаја,
5) ако се креће уназад,
6) ако се заустави на коловозу, осим приликом паркирања на обе
леженом паркингу, односно због поступања по саобраћајном знаку
или правилу саобраћаја.
Поштовањем одредаа овог члана желело се постиже се додатно оа

вештавање других учесника о могућности односно појаве опасности (ат
мосферске прилике, застој у саораћају, нека друга опасност, зауставља
ње и сл.).
Ранијим законским решењима употреа тзв. четири жмигавца није
ила уређена, али су возачи практиковали да у различитим ситуацијама
дају овај знак, при томе рачунајући на то да су тиме оправдали своју рад
њу, чак и када је она противправна.
У случају ако возач не укључи све показиваче правца у ситуацијама
из тачке 3. овог члана, запрећена је казна из члана 332. став 1. тачка 20
(од 6.000 до 20.000 динара) и 2 казнена поена, док је у свим осталим слу
чајевима запрећена казна из члана 334. став 1. тачка 15 (3.000 динара).
13. Заустављање и паркирање

Члан 62.
Возач не сме да заустави, односно паркира возило на месту на коме
би оно угрожавало безбедност других учесника у саобраћају или предста
вљало сметњу за нормално одвијање саобраћаја или кретање пешака.
Одредбе овог закона о заустављању и паркирању не примењују

се на полицијске службенике у обављању службене дужности ако би
обавеза поштовања одредаба о забрани заустављања или паркирања
возила омела успешно обављање службене дужности.
У овом члану предвиђена је општа одреда возача о заустављању,

односно паркирању возила само на месту на коме тако заустављено од
носно паркирано возило не угрожава, односно не омета нормално одви
јање саораћаја (запрећена казна из члана 333. став 1. тачка 26).
Треа имати на уму да је заустављање сваки прекид кретања во
зила на путу у трајању до три минута, при чему возач не напушта во
зило, осим прекида ради поступања по знаку или правилу којим се
регулише саораћај (члан 7. тачка 71). Напуштање возила треало и
тумачити као физичко одсуство од тренутне могућности возача да по
потреи настави са управљањем возила. Седење у возилу, излазак из
возила да и се узела ствар из пртљажника и свако друго присуство у
непосредној лизини возила до три минута треало и сматрати зау
стављањем.
За разлику од ових ситуација, сваки прекид кретања, осим преки
да ради поступања по знаку или правилу којим се регулише саораћај,
који се не сматра заустављањем, представља паркирање (члан 7. тачка
72). То практично значи да напуштање возила (одлазак од возила ко
ји онемогућава тренутно даље управљање), макар и у трајању од нпр.
два минута представља паркирање. Такође, паркирање представља и
прекид кретања у трајању од нпр. четири минута, чак и уколико је во
зач у возилу.
Изузетно када то захтевају разлози езедног и ефикасног оавља
ња полицијског посла, полицијски служеници нису у оавези да пошту
ју све оавезе којима се уређује заустављање и паркирање (члан 62. став
2). Овом нормом се, пре свега, жели да оезеди успешно оављање по
слова којима се штити сигурност грађана (послови заштите живота, те
ла, имовине грађана).
Члан 63.
Возач који је због неисправности на возилу, саобраћајне незго
де или другог оправданог разлога, принуђен да возило заустави на
коловозу, дужан је да предузме мере из члана 68. овог закона да во
зилом не доведе у опасност друга возила и да га што пре уклони са
коловоза.
Уколико је возач због неисправности на возилу, саобраћајне не
згоде или из другог оправданог разлога, принуђен да возило зауста
ви на шинама, дужан је да га са шина одмах уклони, а ако то није
могуће, да одмах предузме потребне мере да возачи шинског возила

на време буду упозорени на опасност.
Постоје ситуације када возач мора принудно да заустави возило на

коловозу (квар, поступање условљено другим учесницима у саораћају,
тренутне тегое возача и путника и сл.). У овим ситуацијама возач има
општу оавезу да предузме мере са циљем спречавања возила да се само
покрене са места на коме је заустављено, односно паркирано, као и да
предузме све потрене мере да оезеди возило од неовлашћене употре
е (закључавање врата, затварање прозора, укључивање аларма и сл.).
Ставом 2. предвиђена је оавеза возача у случају заустављања на
шинама.
За случај непредузимања мера предвиђених у ст. 1. и 2. овог члана
предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 27 (5.000 динара).
Члан 64.
На јавном путу ван насеља, возач који зауставља или паркира во
зило дужан је да увек кад за то постоји могућност, заустави или парки
ра возило ван коловоза.
Возач који зауставља или паркира возило на јавном путу дужан
је да га заустави, односно паркира, непосредно уз десну ивицу ко
ловоза, а на јавном путу на коме се саобраћај одвија само у једном
смеру, сме да га заустави, односно паркира, уз десну или леву ивицу
коловоза.
Уколико се уз десну ивицу коловоза налазе трамвајске или друге
шине, возач не сме да заустави или паркира возило.
Возач може да заустави или паркира возило на местима која се
налазе на средини коловоза, само ако су та места обележена саобраћај
ним знаком као места за паркирање возила.
Ставом 1. законодавац је желео да створи општу оавезу возача

када се заустављају на путу ван насеља, док је ставом 2. и правилом
да се возило заустави, односно паркира уз десну ивицу пута, створена
претпоставка да се возач таквог возила лако и рзо укључи у саора
ћај, при томе не стварајући спорне ситуације (полукружно окретање,
маневрисање и сл.).
За непоступање по наведеним одредама предвиђена је казна из чла
на 333. став 1. тачка 28 (5.000 динара).
Члан 65.
Приликом паркирања возач је дужан да возило паркира на јед
ном паркинг месту предвиђеном за паркирање те врсте возила.
На заустављеном или паркираном возилу не смеју да се отварају

врата, ако се тиме омета кретање других учесника у саобраћају или
угрожава безбедност саобраћаја.
Одредама овог члана стварају се услови да се што већи рој вози

ла паркира на за то предвиђеним местима, односно на означеном делу
паркиралишта. При томе, по овој одреди није дозвољено паркирање јед
ног возила на више места предвиђених за паркирање. У примени прет
ходног закона (ЗоОБС) није ило кажњиво паркирање на више од једног
паркинг места, што је знатно отежавало правилно паркирање и санкцио
нисање прекршаја. За случај да се једним возилом заузме више паркинг
места предвиђена је казна из члана 334. став 1. тачка 16 (3.000 динара).
У случају да се отварањем врата на заустављеном возилу врши оме
тање или угрожавање других возила или пешака, предвиђена је казна из
члана 334. став 1. тачка 17 (3.000 динара).
Члан 66.
Возач не сме да заустави или паркира возило:
1) на пешачком прелазу и на прелазу бициклистичке стазе преко
коловоза као и на одстојању, односно растојању мањем од пет метара
од тих прелаза,
2) на прелазу пута преко железничке пруге, односно трамвајских
шина и на растојању, односно одстојању мањем од пет метара од пре
лаза, као и у близини железничке пруге, односно трамвајских шина,
ако се тиме спречава саобраћај возила која се крећу по шинама,
3) на раскрсници и на одстојању, односно растојању мањем од пет
метара од најближе ивице попречног коловоза,
4) у тунелу, у подвожњаку, у галерији, на мосту, на надвожњаку,
5) у близини врха превоја или у кривини где је прегледност пу
та недовољна или се обилажење возила не може извршити без опа
сности,
6) на делу пута где би ширина слободног пролаза од зауставље
ног или паркираног возила до неиспрекидане уздужне линије на ко
ловозу, супротне ивице коловоза или препреке на путу била мања
од три метра,
7) на месту на коме би заклањало саобраћајни знак,
8) на бициклистичкој стази, односно траци,
9) на стајалишту за возила јавног саобраћаја и на одстојању, од
носно растојању мањем од 15 метара испред и иза ознаке на коловозу
којим је стајалиште означено,
10) на путу на коме су коловозне траке физички одвојене, осим
ако је то дозвољено саобраћајним знаком,
11) изнад прикључка на водоводну мрежу и улаза у канализацију

или другу мрежу комуналних служби,
12) на месту на коме би се онемогућио приступ другом возилу ра
ди паркирања или излазак неком већ паркираном возилу,
13) на тротоару, осим ако је то дозвољено (регулисано) саобраћај
ном сигнализацијом, и ако на тротоару, када је возило паркирано,
остане слободан пролаз за пешаке најмање ширине 1,60 метара, који
не сме бити уз ивицу коловоза,
14) на пешачкој стази, односно на делу тротоара који је намењен
за кретање лица са посебним потребама,
15) на трговима, на пешачкој зони и противпожарном путу,
16) на приступној саобраћајници, колском пролазу између стамбе
них зграда, односно пролазима у блоковима насеља,
17) на саобраћајницама ван уличних паркиралишта које повезују
паркинг просторе и стамбене зграде са другим саобраћајницама,
18) на колском улазу, односно излазу из зграде, дворишта или га
раже,
19) на саобраћајној траци за укључивање, искључивање, заустав
ној траци, саобраћајној траци за возила јавног превоза и трамвајској
баштици,
20) на паркинг месту које је допунском таблом саобраћајног знака
или ознаком на коловозу обележено као место за паркирање за вози
ла за особе са инвалидитетом, ако на возилу не поседује одговарајућу
ознаку,
21) на паркинг месту које је допунском таблом саобраћајног знака
или ознаком на коловозу означено као место резервисано за возила
одређених корисника, када возило којим управља не припада тим во
зилима,
22) на површинама на којима је саобраћајним знаком забрањен
саобраћај возила.
Изузетно, возач возила којим се обавља ауто такси превоз путни
ка може зауставити возило на местима из става 1. тач. 6), 9), 10), 11)
12), 13) и 18) овог члана, као у саобраћајној траци за возила јавног
превоза којом се не крећу трамваји, и то само за време потребно за
улазак, односно излазак путника.
За разлику од претходних законских решења, овај закон при одређи

вању посених места заране не прави разлику између заустављања и
паркирања. Разлике се огледају у запрећеној казни, али и местима где се
возачи возила која оављају ауто такси превоз путника могу зауставити
за време потрено за улаз и излаз путника (тач. 6, 9, 10, 11, 12, 13. и 18,
као и у „жутој траци“ уколико се њоме не крећу трамваји).
За разлику од ранијег закона, сада је заустављање и паркирање из

ричито зарањено на коловозним тракама које су физички одвојене, пе
шачким стазама, трговима, пешачким зонама, противпожарним путеви
ма, приступним саораћајницама стаменим зградама, тракама јавног
превоза путника, површинама на којима је зарањен саораћај, местима
резервисаним за инвалиде, односно посене кориснике.
За непрописно заустављање и паркирање запрећена је казна у члану
333. став 1. тачка 29 (5.000 динара) осим за тач. 4. и 5. овог члана где је
предвиђена казна из члана 332. став 1. тачка 21 (од 6.000 до 20.000 дина
ра) и 2 казнена поена.
Члан 67.
Возач је дужан да моторно, односно прикључно возило, осим мо
тоцикла без бочног седишта и мопеда, које је заустављено на колово
зу обележи сигурносним троуглом:
1) када је био принуђен да своје возило заустави на месту или де
лу пута одређеном у члану 66. став 1. овог закона, осим у случају из
тачке 21),
2) када је возило заустављено на коловозу на таквом месту да во
зачи возила која се крећу истим смером не могу или тешко могу благо
времено да га уоче,
3) на путу ван насеља, као и на путу у насељу ноћу или у условима
смањене видљивости када је место на коме се возило зауставља недо
вољно осветљено.
Сигурносни троугао поставља се на коловоз иза заустављеног
возила, у вертикалном положају и на удаљености која на путу ван на
сеља не може бити мања од 50 метара, а у насељу 10 метара, тако да
возач који наилази из смера на коме је знак постављен може благовре
мено да заустави своје возило, односно да безбедно обиђе зауставље
но возило.
Када је на путу заустављена колона моторних возила, знак се по
ставља на начин из става 2. овог члана, с тим што се уместо једног зна
ка постављају на коловоз два знака, један поред другог.
Поред сигурносног троугла, на возилу из става 1. овог члана мора
ју бити укључени сви показивачи правца.
Ако се возач налази ван свог возила, на коловозу, дужан је да но
си светлоодбојни прслук.
Сa циљем уочавања заустављених возила на коловозу, сигурносним

троуглом се врши оележавање возила које није двоточкаш а зауставље
но је на коловозу. То је предвиђено тач. 1, 2. и 3. става 1. овог члана, а
разлог је лаговремено уочавање заустављеног возила. Ако возило није
оележено сходно ситуацијама из тач. 1. и 2. овог члана, предвиђена је

казна из члана 333. став 1. тачка 30 (5.000 динара), док је за непоступање
по тачки 3. овог члана предвиђена казна из члана 332. став 1. тачка 22
(од 6.000 до 20.000 динара) и 2 казнена поена.
Ставовима 2. и 3. овог члана прописан је начин постављања сигур
носног троугла. Ставом 4. овог члана прописана је употреа свих пока
зивача правца на возилу, а ставом 5. овог члана прописано је да возач за
време кретања по коловозу, док се налази ван возила, мора носити све
тлоодојни прслук (члан 334. став 1. тачка 18 – 3.000 динара).
Члан 68.
Возач који оставља возило на путу, пре него што напусти возило,
дужан је да предузме све потребне мере којим се спречава да се вози
ло само покрене са места на коме је заустављено, односно паркирано
као и да предузме све потребне мере да обезбеди возило од неовла
шћене употребе.
За случај да возач не предузме мере (активирање паркирне кочнице, оста

вљање мењача у одговарајућем степену преноса, закључавање врата, затвара
ње прозора, укључивање аларма и сл.) да возило уде покренуто независно
од воље возача (самопокретање или недозвољена употреа од неовлашћеног
лица), предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 31 (5.000 динара).
14. Вучење возила

Члан 69.
У саобраћају на путу, моторном возилу могу да буду придодата
највише два прикључна возила за превоз терета, односно једно при
кључно возило за превоз лица, а на аутопуту и мотопуту само једно
прикључно возило.
Изузетно од става 1. овог члана, туристички воз сме да има најви
ше три прикључна возила.
Трактор сме да вуче само прикључно возило за трактор, а остала
моторна возила не смеју да вуку прикључно возило за трактор.
Моторно возило сме да вуче само прикључно возило које не ума
њује његову стабилност.
Прикључно возило у коме се превозе путници може бити придода
то само аутобусима у јавном градском, односно приградском превозу.
Ставом 1. одређена су правила о роју прикључних возила која могу

ити придодата вучном моторном возилу, док су у ставу 2. предвиђени изу
зеци када је реч о туристичком возу. За поступање супротно предвиђеним
правилима предвиђене су казне за правно и одговорно лице (члан 327. ст.

1. и 2. тачка 5 – од 60.000 до 600.000 динара за правно лице, односно од
3.000 до 30.000 за одговорно лице у правном лицу), предузетника (члан
328. став 3. тачка 5 – од 10.000 до 50.000 динара) и возача (члана 332. став 1.
тачка 23 – од 6.000 до 20.000 динара).
Ставом 3. дефинисано је ко сме, а ко не сме да вуче прикључно возило
за трактор. За поступање супротно предвиђеним правилима предвиђене
су казне за правно и одговорно лице (члан 327. ст. 1. и 2. тачка 5 – од 60.000
до 600.000 динара за правно лице, односно oд 3.000 до 30.000 за одговорно
лице у правном лицу), предузетника (члан 328. став 3. тачка 5 – од 10.000
до 50.000 динара) и возача (члан 333. став 1. тачка 32 – 5.000 динара).
Ставом 4. прописано је да прикључно возило не може умањивати
стаилност вучног возила (члан 327. ст. 1. и 2. тачка 5 – од 60.000 до
600.000 динара за правно лице, односно 3.000 до 30.000 за одговорно ли
це у правном лицу и члан 333. став 1. тачка 32 – 5.000 динара), односно
да се путници могу превозити у прикључном возилу само у условима јав
ног градског превоза (члан 327. ст. 1. и 2. тачка 5 – од 60.000 до 600.000
динара) за правно лице, односно од 3.000 до 30.000 за одговорно лице у
правном лицу, члана 328. став 3 (од 10.000 до 50.000 динара, тачка 5. и
члан 333. став 1. тачка 32 – 5.000 динара).
Члан 70.
Забрањено је вучење неисправног возила на аутопуту и мотопуту.
Уколико је разлог за вучу настао за време кретања моторног во
зила по аутопуту, односно мотопуту, вучење је дозвољено до првог ис
кључења са аутопута, односно мотопута.
Наведена правила имају за циљ да омогуће проточност и езедно

одвијање саораћаја на аутопутевима и мотопутевима. Према одредама
члана 75. моторно возило које на путу вуче неисправно возило не сме се
кретати рзином већом од 40 km/h. Запрећене су казне из члана 327. ст.
1. и 2. тачка 6 – од 60.000 до 600.000 динара (правно лице), односно од
3.000 до 30.000 (одговорно лице у правном лицу), члана 328. став 3. тач
ка 6 – од 10.000 до 50.000 динара (предузетник) и члана 333. став 1. тачка
? – 335.000 динара (возач).
За случај да неисправност настане за време вожње на наведеним пу
тевима предвиђени су изузеци у ставу 2.
Члан 71.
Моторно возило сме да вуче друго моторно возило само ако оно,
због неисправности или недостатка појединих делова, не може само
да се креће.
Моторно возило не сме да вуче мотоцикл, мопед као ни лаки и те

шки трицикл.
Суштина ове норме је да се вучење, као радња која значајно смањује

проточност саораћаја и повећава ризик настанка саораћајних незго
да, смањи на најмању могућу меру. Ту се, пре свега, подразумева зарана
вучења возила које није регистровано или му је истекла регистрација,
а исто се најчешће вуче на технички преглед ради изегавања санкцио
нисања за прекршај управљања нерегистрованим возилом. Чланом 269.
предвиђено је да се возила која се морају подврћи техничком прегледу
могу означити талицама за привремено означавање возила.
За поступање супротно ставу 1. овог члана предвиђена је казна из чла
на 327. ст. 1. и 2. тачка 7 – од 60.000 до 600.000 динара (правно лице), одно
сно oд 3.000 до 30.000 (одговорно лице у правном лицу), члана 328. став 3.
тачка 7 – од 10.000 до 50.000 динара (предузетник) и члана 332. став 1. тач
ка 24 – од 6.000 до 20.000 динара, уз изрицање 2 казнена поена (возач).
Члан 72.
Неисправно моторно возило на путу може да се вуче помоћу уже
та, круте везе (руде) и ослањањем или вешањем возила о вучно возило.
Помоћу ужета не сме да се вуче моторно возило на коме су неис
правни уређаји за управљање или уређаји за заустављање, теретно во
зило или аутобус.
Крутом везом не сме да се вуче моторно возило које нема испра
ван уређај за управљање, нити моторно возило чија је укупна маса ве
ћа од укупне масе вучног возила ако му је неисправна радна кочница.
Уколико се моторно возило вуче помоћу ужета или круте везе, ли
це које управља вученим возилом мора да има одговарајућу дозволу за
управљање возилом оне категорије којој припада возило које се вуче.
Зог чињенице да се неисправним вучењем могу створити ситуације

које могу угрозити езедност како возила која учествују у вучењу, тако
и других учесника у саораћају, законодавац у ставу 1. предвиђа три на
чина вучења, с тим што се у ставу 2. опредељује да се ужетом може вући
само возило коме су исправни најитнији уређаји (управљање и зауста
вљање). На овај начин се не могу вући ни сва теретна возила (види члан
7. став 1. тачка 44) као ни аутоуси и тролејуси.
Ставом 3. прецизирани су услови који морају ити испуњени за
вучење крутом везом, с тим што се у сваком конкретном случају мо
рају утврдити и упоредити маса и носивост оа возила. Под неисправ
ношћу радне кочнице подразумевана је неисправност радне кочнице
вучног возила.
За поступање супротно наведеним ставовима запрећена је казна за

правно и одговорно лице из члана 327. ст. 1. и 2. тачка 8 (од 60.000 до
600.000 динара за правно лице, односно од 3.000 до 30.000 за одговорно
лице у правном лицу), казна за предузетника из члана 328. став 3. тачка
8 (од 10.000 до 50.000 динара), док ће возач у сва три случаја одговарати
за повреде члана 332. став 1. тачка 25 (од 6.000 до 20.000 динара).
Последњим ставом предвиђена је оавеза лица које управља вуче
ним возилом, које се вуче ужетом или рудом, да има одговарајућу дозво
лу за управљање тим возилом (запрећена казна у члану 331. став 1. тачка
11 – од 15.000 до 30.000 динара и 4 казнена поена).
Члан 73.
За време вучења неисправног возила на вучном возилу морају би
ти укључени сви показивачи правца, а на вученом уколико су исправ
ни. На оба возила мора бити постављен сигурносни троугао.
На моторно возило које вуче друго моторно возило сигурносни
троугао се поставља са предње, а на вучено возило са задње стране.
Вученим возилом забрањен је превоз лица, осим возача који њи
ме управља.
Како су овим чланом прописане оавезе поводом означавања оа во

зила (сигурносни троугао и укључивање свих показивача правца), на које
ојективно врло мало може да утиче власник возила, посено ако је реч о
правном лицу, за поступање супротно наведеним нормама нису предви
ђене казне, док ће возачи за случај да нису укључени показивачи правца
(осим када су неисправни на вученом возилу) или да није истакнут сигур
носни троугао ити кажњени новчаном казном од 5.000 динара из члана
333. став 1. тачка 35 (5.000 динара). Иста казна је запрећена и када се у ву
ченом возилу превозе лица, с тим што и по нашем мишљењу треало да
одговарају и возач вучног возила и лице које управља вученим возилом.
У ставу 2. овог члана, под постављањем сигурносног троугла са пред
ње и задње стране, подразумева се предња и задња страна система вуч
ног и вученог возила.
Члан 74.
Моторно возило сме да се вуче ноћу, и дању у случају смањене вид
љивости, искључиво ако на својој задњој страни има укључена задња
позициона светла или ако га вуче моторно возило које при вучењу ко
ристи жуто ротационо светло.
С циљем спречавања да се на путу нађе возило које се вуче ноћу или

у условима смањене видљивости, а које на задњој страни нема укључена
позициона светла (или жуто ротационо светло на вучном возилу), зако

нодавац је предвидео казну од 15.000 до 30.000 динара или казну затвора
до 30 дана из члана 331. став 1. тачка 12, 6 казнених поена и најмање три
месеца заштитне мере заране управљања моторним возилом.
Уколико и неисправно возило (коме су неисправна и задња позици
она светла) на путу представљало опасност, онда и такво неисправно
моторно возило, у одређеним саораћајним ситуацијама, ило езедни
је вучењем склонити са коловоза (до прве езедне локације), чак и ако
нису испуњени услови из овог члана. Ово је у складу са чланом 3, али то
не искључује одговорност према члану 5. овог закона.
Члан 75.
Одстојање између вучног и вученог моторног возила, ако се вуче
ужетом, мора да износи од три до пет метара, а ако се вуче помоћу
круте везе, може да износи и мање од три али не више од пет метара.
Моторно возило које на путу вуче неисправно возило не сме се
кретати брзином већом од 40 km/h.
Став 1. овог члана одређује растојање вучног и вученог возила при

чему се прави разлика код вучења ужетом од вучења крутом везом. У
случају непоштовања ових правила и возач вучног возила и лице које
управља овим возилом казниће се новчаном казном од 3.000 динара из
члана 334. став 1. тачка 19.
Став 2. овог члана предвиђа максималну рзину којом се може кре
тати возило које вуче друго неисправно возило, па је законодавац у том
случају предвидео само казну за возача вучног возила, и то од 6.000 до
20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 26, ез озира на то колико износи
прекорачење преко дозвољених 40 km/h).
Члан 76.
Вучење натовареног теретног возила са прикључним возилом или
без прикључног возила, односно трактора са прикључним возилом, до
звољено је само до првог места погодног за претовар терета, а изузетно
и до првог места на коме се може отклонити неисправност на возилу.
Вучење натовареног теретног возила, са или ез прикључног возила,

односно трактора са прикључним возилом, омета и угрожава саораћај,
па зато није дозвољено.
Изузетно, ради отклањања опасности на путу, уклањање натоваре
ног теретног возила, односно трактора са прикључним возилом, дозво
љено је само до првог места погодног за претовар, односно до првог ме
ста на коме се може отклонити неисправност.
При одлучивању о вучењу натовареног теретног возила, односно

трактора са прикључним возилом, у сваком конкретном случају, мора
се ценити да ли је ово вучење опасније од вршења претовара, односно
дужег стајања возила на путу.
За поступање супротно наведеној норми предвиђена је казна од
5.000 динара из члана 333. став 1. тачка 36.
15. Употреба светала у саобраћају

Члан 77.
Дању, на моторном возилу за време вожње у саобраћају на путу,
морају да буду укључена кратка, односно дневна светла.
Ноћу, на моторном возилу за време вожње у саобраћају на путу,
морају да буду укључена дуга светла.
Возач је дужан да уместо дугих светала употребљава кратка:
1) кад при мимоилажењу са другим возилом оцени да светлом
свог возила заслепљује возача возила које му долази у сусрет, а увек
на одстојању мањем од 200 m,
2) ако омета возача испред,
3) на путу осветљеном уличном расветом,
4) у тунелу,
5) ако омета управљача шинског возила или пловила,
6) за време магле,
7) када је возило заустављено.
Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не односе се на возача возила за које
не постоји обавеза уградње дугих светала.
Овај закон је, за разлику од претходног, који је познавао термине оо

рена и велика светла, користио термине који у српском језику представља
ју антипод (грч. antipus – сасвим супротан, опречан) – кратка и дуга.
Осим ове терминолошке, суштинска новина се манифестује у чиње
ници да ће возила и током дана када нема услова смањене видљивости
морати да имају укључена кратка светла, односно дневна светла за вози
ла која имају ту могућност.
Разлог за овакво решење огледа се у чињеници да су возила, превас
ходно на путевима ван насеља, уочљивија када имају укључена кратка,
односно дневна светла. Ова ситуација је нарочито изражена када је оја
возила слична оји пута и околине. Укључујући кратка, односно дневна
светла у време вожње дању, осталим учесницима се недвосмислено са
општава да се на путу налази возило у вожњи. За непоступање по наве
деном правилу запрећена је казна од 3.000 динара из члана 334. став 1.
тачка 20 (3.000 динара).
Већа опасност постоји када у ноћним условима возило нема укључе

на светла на возилу. Зог тога су предвиђене различите казне за различи
те ситуације.
Казном затвора од најмање 15 дана, са 14 казнених поена и за
штитном мером од најмање осам месеци (члан 330. ст. 1. и 3. тачка
13) иће кажњен возач који ноћу управља возилом на неосветљеном
делу пута, а нема укључено светло за осветљавање пута нити предње
позиционо светло.
У овом члану, став 3. тачка 7, предвиђено је да се уместо дугих света
ла користе кратка када је возило заустављено, и то као један од седам изу
зетака за некоришћење дугог светла, ноћу, на моторном возилу, за време
вожње на путу. На пример, возач је за време вожње оавезан да уместо
дугих укључи кратка светла за време стајања на семафору, при поступа
њу по саораћајном знаку или знацима која дају овлашћена лица и сл.
Казна од 15.000 до 30.000 динара, 6 казнених поена и најмање три
месеца заштитне мере, запрећена је чланом 331. став 1. тачка 13. возачу
који не користи ни дуга ни кратка светла, али ипак користи само позици
она светла, док је казна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 37) запре
ћена возачу који који уместо дугих користи кратка светла. Идентична
казна (5.000 динара) из члана 333. став 1. тачка 38. запрећена је за случај
да возач користи дуга светла када је неопходно да користи кратка.
Члан 78.
Позициона светла морају бити укључена све време када је укључе
но дуго, односно кратко светло, односно светло за маглу.
Ноћу и дању у условима смањене видљивости, на возилу на путу
морају бити укључена задња позициона светла.
Светла, односно катадиоптери, за време вожње не смеју да буду
заклоњени нити запрљани у мери да су неуочљиви за остале учеснике
у саобраћају.
Ноћу се тешко уочава возило ез укључених светала, па и такво

возило представљало неочекивану и опасну препреку на путу. Истра
живања су показала да се у ноћним условима прво уочавају укључени
показивачи правца, укључена стоп светла, затим позициона светла, ката
диоптери, па чисте регистарске талице, а знатно касније остали делови
возила. Зато је за лаговремено уочавање веома значајно да на свим во
зилима на путу, ез озира на то да ли стоје или се крећу, уду укључена
позициона светла, а катадиоптери и регистарске талице чисти.
За непоступање по ставу 2. предвиђена је казна од 15.000 до 30.000
динара (члан 331. став 1. тачка 14), 6 казнених поена и најмање три ме
сеца заштитне мере заране управљања моторним возилом. Оваквом
казном ће ити кажњен само возач који нема позициона светла на ое
(левој и десној) светлосне групе, док ће у случају неисправности само јед
не светлосне групе возач одговарати зог техничке неисправности (члан
333. став 1. тачка 95 – 5.000 динара).
За случај да су светла заклоњена или запрљана предвиђена је казна
из члана 334. став 1. тачка 21 (3.000 динара).
Члан 79.
За време магле, на моторном возилу морају да буду укључена крат
ка светла, односно светла за маглу или обе врсте светала.
Задње светло за маглу употребљава се само по магли или у случају
смањене видљивости.
Овим чланом законодавац изричито зарањује употреу дугих све

тала за време магле, јер такав сноп светла онемогућује возача да јасно
види пут.
У случају да возач за време магле не укључи кратка, односно светла за
маглу, запрећена је казна од 6.000 до 20.000 динара из члана 332. став 1. тач
ка 27, 4 казнена поена и најмање три месеца заштитне мере, док је за случај
да возач за време магле уместо кратких или светала за маглу користи дуга
светла запрећена казна од 5.000 динара из члана 333. став 1. тачка 39.
Члан 80.
Заустављено или паркирано возило на коловозу, ноћу и у услови
ма смањене видљивости, мора имати укључена позициона, односно
паркирна, светла.
У насељу је довољно да возило из става 1. овог члана има позици
она, односно паркирна светла на оној страни возила која је окренута
према средини пута.
На возилу из става 1. овог члана светла не морају бити укључена
ако се оно налази на делу пута где је улично осветљење такво да је во
зило довољно видљиво, на за то посебно обележеном месту.
Зог чињенице да свако заустављање или паркирање возила на коло

возу представља потенцијалну опасност за настанак саораћајне незго
де, закон у ставу 1. прописује општу оавезу да таква возила уду осве
тљена, док у ставу 2. дефинише начин осветљавања возила у насељу.
У случају да возач не поступи по ставу 1. запрећена је казна из чла
на 332. став 1. тачка 28 (од 6.000 до 20.000 динара) и 2 казнена поена,
док је казна из члана 333. став 1. тачка 40 (од 5.000 динара) запрећена за
случај да возач укључи позиционо или паркирано светло на погрешној
страни возила.
Правила из става 3. у значајној мери допуштају одступања од ге

нералног правила да на возилу које је заустављено на коловозу морају
ити укључена светла, што значи да уколико је возило заустављено или
паркирано ван коловоза не мора ити означено светлима.
Члан 81.
Приликом кретања ноћу и у условима смањене видљивости:
1) пешак који се креће по коловозу на јавном путу ван насеља, мо
ра бити осветљен или означен рефлектујућом материјом,
2) пешак који на коловозу вуче или гура ручна колица мора да но
си светлоодбојни прслук или на левој страни колица држи упаљено
најмање једно бело или жуто светло које мора бити уочљиво са пред
ње и задње стране, осим када је улично осветљење такво да су пешак
и колица довољно видљиви,
3) особа која користи инвалидска колица мора на колицима да
има укључено најмање једно бело или жуто светло на левој страни ко
је мора бити уочљиво са предње и задње стране, осим када је улично
осветљење такво да је пешак довољно видљив,
4) пешаци који се крећу по коловозу у организованој колони,
осим погребних или одобрених поворки, војних или полицијских је
диница, дужни су да носе светлоодбојни прслук или напред држе упа
љено најмање једно бело или жуто светло, а на задњој страни светло
црвене боје,
5) бицикл мора да има упаљено једно бело светло на предњој стра
ни и једно црвено светло на задњој страни,
6) запрежно возило мора да има упаљено најмање једно бело све
тло на предњој страни и најмање једно црвено светло на задњој стра
ни. Ова светла морају бити постављена на уздужној оси возила или
на његовој левој страни, а ако се на запрежном возилу налази само
једна светиљка, поставља се на видном месту на левој страни возила,
7) водичи и гоничи животиња, када се крећу по коловозу ван на
сеља, морају да носе светлоодбојни прслук.
Неосветљен пешак, инвалидска колица, ицикл, запрега, водичи од

носно гоничи животиња представљају изненадну и неочекивану препре
ку на путу. Овако се стварао велики рој опасних ситуација, које су иле
узрочно везане са саораћајним незгодама у којима је учествовао велики
рој лица. Учинити доро видљивим, односно уочљивим ове учеснике у
саораћају важно је за њихову заштиту. Зато је овим чланом детаљно од
ређен начин њиховог означавања у ноћним условима на путу.
У случају да пешак није означен на начин прописан у ставу 1. тачка
1. запрећена је казна од 3.000 динара (члан 334. став 1. тачка 23), док ће
у случају да такав пешак са соом води и дете до 12 година морати да

плати новчану казну од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 41).
У случају поступања супротно тач. 2. и 3. запрећена је казна од 3.000
динара (члан 334. став 1. тачка 23).
Пешаци који поступе супротно тачки 4. чине прекршај из члана 334.
став 1. тачка 23 (3.000 динара), осим када колону чине претежно деца мла
ђа од 12 година (члан 332. став 1. тачка 29 – од 6.000 до 20.000 динара).
Возач ицикла који нема прописана светла (тачка 5) платиће казну
од 3.000 динара (члан 334. став 1. тачка 24), док ће у случају да се тако по
наша ван насеља платити казну од 6.000 до 20.000 динара (члан 332. став
1. тачка 30).
За поступање супротно тачки 6. запрећена је казна од 6.000 до 20.000
динара (члан 332. став 1. тачка 31), док је за непоступање по тачки 7.
предвиђена казна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 42).
16. Одстојање између возила

Члан 82.
Возач мора да држи безбедно одстојање од возила које се креће ис
пред њега, тако да може благовремено да успори или се заустави, ако
возило испред њега успори или се заустави.
Безедно одстојање зависи од рзине кретања возила, али на њега

могу утицати и други елементи (врста и стање коловозног застора, ква
литет и врста кочног система, квалитет и стање пнеуматика итд.).
Чланом 32. зарањена је нагла промена начина вожње, где је законо
давац посено истакао опасност од наглог успоравања возила. Имајући
на уму и члан 38, као и да успоравање возила, посено на путевима са ве
ћим рзинама и интензитетом саораћаја, представља потенцијалну опа
сност за настанак саораћајне незгоде, а да се при наглом успоравању во
зила у Срији догађа око 7 % незгода са настрадалим лицима насталих
у сустизању, и да у овим саораћајним незгодама гине и ива повређен
велики рој лица, овим чланом је предвиђено да возач мора да држи ез
едно одстојање од возила које се креће испред. Зог могућности настан
ка ланчаних судара чије су последице посено велике, предвиђено је да
возач мора да вози тако да може да заустави возило, уколико возило ис
пред њега успори или се заустави.
С озиром на то да одреде чл. 32. и 38. зарањују наглу промену
начина вожње (члан 32), а посено нагло успоравање (члан 38), одреда
овог члана се првенствено односи на остале случајеве успоравања (које
није нагло). Наиме, уколико возач нагло успорава (а што се може утвр
дити и на основу трагова кочења), онда таквим поступањем возач који
предузима нагло кочење ствара опасну ситуацију коју возач који следи
нема разлога да предвиђа. Зато овакво нагло успоравање може предста
вљати пропуст који је узрочно везан за настанак незгоде. У оваквим
случајевима анализира се и могућност возача који следи да изегне сао
раћајну незгоду, али се стварање опасности везује за возача предњег во
зила, односно за стварање непосредне опасности која је изнудила нагло
кочење предњег возила.
На пример, ако и до наглог успоравања или заустављања предњег
возила дошло као последица судара са препреком (што возач другог во
зила није могао да види нити је имао разлога да очекује), тако да пут
потреан за заустављање предњег возила уде значајно скраћен зог су
дара, тада и нагло заустављање предњег возила ило узрочно везано за
настанак овакве незгоде. Са друге стране, од возача возила које следи
не може се очекивати да вози на таквом одстојању да и у оваквим ситу
ацијама може изећи сустизање сударом успореног возила, јер и у том
случају непотрено ометао саораћај. Оваква анализа ће се вршити код
ланчаних судара од стране стручњака саораћајне струке.
Овим чланом није предвиђено да возач који се креће у колони има оа
везу да очекује нагло успоравање, односно заустављање возила испред се
е, како и за такве услове посено прилагодио одстојање. Имајући такве
ситуације на уму, законодавац је чл. 32. и 38. овог закона заранио и санкци
онисао сваку наглу промену начина вожње, а посено нагло успоравање.
Предвиђена казна за непоступање по одредама овог члана је 5.000
динара (члан 333. став 1. тачка 43). Недржање потреног одстојања је вр
ло опасно и представља један од честих узрока настанка саораћајних не
згода, посено у градским условима, па је запрећена казна из члана 333.
став 2. у износу од 6.000 до 18.000 динара.
Члан 83.
Када се на јавном путу ван насеља који има само једну саобраћај
ну траку за саобраћај возила у једном смеру, крећу једно за другим мо
торна возила чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg или чија
је дужина већа од седам метара, возач таквог возила је дужан да, осим
када врши претицање или се припрема за претицање, између свог и
возила које се креће испред њега, држи одстојање које омогућава без
бедно претицање од стране возила која се крећу иза њега.
Одредба става 1. овог члана не односи се на део пута на коме је
претицање забрањено.
Циљ ове норме је спречавање стварања колона на путевима ван на

сеља, односно омогућавање другим возилима да езедно изврше прети
цање споријих возила, а посено возила C категорије и возила дужих од
седам метара.
Треа оратити пажњу на то да се ова норма односи искључиво на

део пута ван насеља, а разлика у односу на решење из претходног зако
на (члан 95. ЗоОБС-а) огледа се у чињеници да одстојање није одређено
нумерички (100 m) већ је дефинисано као такво да се њиме омогућава
езедно претицање.
Још једна новина се огледа у чињеници да се ова возила могу прили
жити и на мање одстојање уколико возач намерава да претиче или врши
претицање другог таквог возила, што до сада није ио случај.
У случају да возачи C категорије и возила дужих од седам метара
на описаном делу пута не омогућавају езедно претицање другим во
зилима предвиђена је новчана казна од 5.000 динара (члан 333. став
1. тачка 44).
17. Саобраћај трамваја и других

возила на шинама
Члан 84.
Одредбе овог закона сходно се примењују и на саобраћај трамва
ја и других возила која се на путу крећу по шинама, осим ако то не
искључују конструкционе особине тих возила или начин њиховог
кретања.
За разлику од претходног ЗоОБС-а у члану 7. став 1. тачка 54, трам

вај је дефинисан као шинско возило намењено за превоз путника, које
се креће по шинама и које је ради напајања електричном енергијом пове
зано на електрични вод.
Закон возача трамваја изједначава са возачем моторних возила,
па се сходно члану 187. став 9. одреде прописане за возаче у вези са
употреом алкохола и психоактивних супстанци односе и на возаче
трамваја.
Такође је чланом 205. предвиђено да трамвајем може управљати ли
це које има навршену 21 годину, најмање B категорију и лиценцу за упра
вљање трамвајем коју издаје Агенција.
С озиром на то, логично је да се одреде овог закона примењују и
на саораћај трамваја, наравно под условом да то дозвољавају конструк
ционе осоине овог возила.
То практично значи да се поједине норме (члан 51. остављање до
вољног простора са леве стране приликом мимоилажења, члан 54. поме
рање возила удесно ради претицања и сл.) не могу сходно применити
на саораћај ових возила, док се друге норме (47. став 4. пропуштање
возила које се креће путем са првенством пролаза) примењују као и на
остала возила.
18. Посебне одредбе о саобраћају трактора, радних машина,

мотокултиватора и запрежних возила
Члан 85.
Трактор и радна машина смеју у саобраћају на путу да имају само
прикључке за извођење радова сходно њиховој намени који морају
бити прописно означени.
Радна машина и мотокултиватор не смеју у саобраћају на путу да
вуку прикључно возило.
Услови за управљање овим возилима, осим запрежним возилом, ре

гулисани су одредама члана 195, док су старосни услови за управљање
овим возилима дефинисани чланом 180. Треа напоменути да, за разли
ку од претходних законских решења, овај закон допушта да трактором
и радном машином може управљати само лице које поседује возачку до
зволу F категорије, док је по претходном решењу то право имао и возач
моторних возила (категорија B).
На овакво решење законодавац се определио зог значајног страдања
возача трактора, који су на шумским и другим некатегорисаним путевима
изазивали саораћајне незгоде (најчешће са смртним последицама), зог
чињенице да нису познавали или нису овладали техником управљања
овим возилом на неравним површинама. Полазећи од чињенице да прак
тична знања, стечена у ауто-школи за управљање путничким аутомои
лом, ни излиза нису иста вештинама неопходним за савладавање стрмих
сеоских путева, прописано је да се кандидати за возаче ових возила (трак
тор и мотокултиватор) морају адекватно оучити.
Са циљем смањивања ризичних ситуација на путевима које каракте
рише хетерогеност одвијања саораћаја (путнички аутомоили, теретна
возила, двоточкаши, трактори, мотокултиватори и сл.) законодавац се
определио да моторном возилу које има најмање две осовине и које је пр
венствено намењено за вучење, гурање, ношење или погон изменљивих
прикључака за извођење првенствено пољопривредних, шумских или
других радова и за вучу прикључних возила за трактор (трактор) и мо
торном возилу које се састоји из погонско-управљачког и товарног дела,
који су конструктивно раздвојиви, а у саораћају на путу учествују ис
кључиво као једна целина, чији погонски део према конструкцији, уређа
јима, склоповима и опреми је намењен и оспосољен за гурање, вучење,
ношење или погон изменљивих прикључака за извођење пољопривред
них радова, чија највећа конструкцијска рзина није већа од 30 km/h и
чија снага мотора није већа од 12 kW (мотокултиватор), сме у саораћа
ју ити придодат само изменљиво оруђе које служи оављању пољопри
вредних, шумских или других радова, и које се у сврху извођења радова
поставља или прикључује на моторно возило.
Што се тиче чињенице да прикључци за извођење радова морају

ити прописано означени, ту се пре свега мислило на прикључке чије ди
мензије се не уклапају у прописана правила о највећој дозвољеној шири
ни, висини и дужини возила. У овим ситуацијама возач мора испунити
услове из члана 115. овог закона (ванредни превоз).
За поступање супротно наведеној норми предвиђена је казна за возача
од 6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 32), али и за правно лице од
60.000 до 600.000 динара, односно одговорно лице у правном лицу од 3.000
до 30.000 динара (члан 327. ст. 1. и 2. тачка 9) од 60.000 до 600.000 динара за
правно лице, односно 3.000 до 30.000 за одговорно лице у правном лицу, као
и за предузетника од 10.000 до 50.000 динара (члан 328. став 3. тачка 9).
За поступање које је у супротности са правилом из става 2, запреће
не су идентичне казне.
19. Саобраћај запрежних возила и учешће

животиња у саобраћају
Члан 86.
Возач запрежног возила мора бити узраста од најмање 14 година
живота и способан да контролише упрегнуте животиње.
Возач запрежног возила је дужан да у саобраћају на путу запре
жним возилом управља из возила или да води упрегнуту стоку крећу
ћи се са њене десне стране.
Запрежно возило мора да има уређаје за кочење који морају омо
гућавати безбедно заустављање запрежног возила.
Запрежно возило које се креће иза другог запрежног возила мора
се кретати на одстојању од најмање 50 метара, да би се омогућило пре
тицање бржим возилима.
За запрежно возило које се креће на путу може бити привезано
једно грло стоке, и то са десне стране задњег дела возила.
Запрежно возило не сме да се оставља на путу без надзора возача
или другог лица способног да контролише упрегнуте животиње.
Када је реч о условима за управљање возилом које је намењено и

оспосољено да га вуче упрегнута животиња законодавац није пропи
сао потреу за доијањем посене дозволе коју издаје надлежни др
жавни орган.
Осим узраста (14 година) закон тражи спосоност да такав возач
може да контролише упрегнуте животиње. Ову спосоност, осим уко
лико не постоји изразита очигледност (изразита дементност, висок
степен менталне заосталости и сл.) полицијски служеници у редовној
контроли саораћаја тешко могу утврђивати, али значај ове норме ће
се показивати у утврђивању услова који су допринели настанку саора

ћајних незгода које су изазване кривицом возача запрежног возила.
За поступање супротно ставу 1. предвиђена је новчана казна од
6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 33).
Ставом 2. је прецизирано шта се сматра управљањем запрегом (за
прећена казна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 45).
Питање постојања уређаја за кочење које је предвиђено ставом 3. ће
ити уређено подзаконским актом којим се прописују услови за учешће
возила у саораћају (члан 246). За случај да на запрежном возилу не по
стоје овакви уређаји запрећена је казна од 3.000 динара (члан 334. став 1.
тачка 25).
У ст. 4, 5. и 6. дати су додатни услови неопходни за езедно одвија
ње саораћаја ових возила, односно езедно кретање других учесника у
саораћају који се сусрећу са овим возилима.
За поступање супротно одредама ст. 4, 5. и 6. овог члана нису пред
виђене казне тако да санкционисање може доћи до изражаја само у усло
вима у којима је дошло до саораћајне незгоде.
Члан 87.
Домаће животиње могу бити на путу само у пратњи лица која су
дужна да их воде и обезбеђују тако да животиње не угрожавају без
бедност саобраћаја. Животиње је забрањено водити из возила или са
возила. На аутопуту, мотопуту, државним путевима првог реда као и
бициклистичким стазама није дозвољен приступ животињама, одно
сно вођење животиња.
Уколико се животиње из става 1. овог члана превозе у возилу, пре
воз се мора обављати на начин да се не угрожава или омета возач, одно
сно остали учесници у саобраћају. Животиње које се налазе поред пута
морају бити под надзором или обезбеђене тако да не могу изаћи на пут.
Животиње се воде или гоне што ближе десној ивици коловоза на
такав начин да други учесници у саобраћају не буду угрожени.
Власник, гонич, односно водич животиња не сме на јавним путе
вима да храни, задржава или прикупља животиње, као и да их на пу
ту оставља без надзора. Јахач или друго лице које води животињу ду
жан је да уклони све материје које је животиња нанела на пут.
Јахачи за кретање могу користити коловоз пута само уколико је
то омогућено режимом саобраћаја на том путу. За кретање јахача по
коловозу сходно се примењују одредбе овог закона које се примењују
за кретање бицикала.
Намера законодавца је ила да, са циљем оезеђивања потрених

услова за несметано одвијање саораћаја, прецизно дефинише када се
животиње и под којим условима могу наћи на путу.
Физичко лице које поступа у супротности са одредама овог члана

чини прекршај из члана 334. став 1. тачка 26, за који је запрећена новча
на казна од 3.000 динара, док је за непоступање у вези са ставом запреће
на казана и за правно и одговорно лице (члан 327. став 1. тачка 10 – од
60.000 до 600.000 динара за правно лице, односно 3.000 до 30.000 за одго
ворно лице у правном лицу), као и за предузетника (члана 328. став 3.
тачка 10 – од 10.000 до 50.000 динара).
Јахачи се могу кретати коловозом само уколико је то дозвољено саора
ћајним знаком и тада се морају придржавати правила која важе за ицикли
сте (не смеју се придржавати за возило, не смеју се употрељавати слушали
це на оа ува, нити се смеју кретати у групи – један поред другог и сл.).
20. Посебне одредбе о саобраћају бицикала, мопеда,

трицикала, четвороцикала и мотоцикала
Члан 88.
Дете млађе од 12 година не сме да управља бициклом на јавним
путевима.
Изузетно у пешачкој зони, зони успореног саобраћаја, зони „30“,
зони школе и некатегорисаном путу, бициклом може управљати и де
те са навршених девет година.
Изузетно у пешачкој зони и зони успореног саобраћаја, бициклом
може да управља и дете млађе од девет година ако је под надзором ли
ца старијег од 16 година.
Појам саораћајних површина који су наведени у ставу 2. дефиниса

ни су у чл. 160, 161, 162, 163. и члану 7 (став 1. тачка 4).
Одреде овог члана подразумевају да се дете у систему предшкол
ског и основног оразовања (узраст 9 и 12 година) довољно оспосои
ло да на наведеним путевима може да учествује као возач. Темељ за ову
претпоставку стоји у члану 6. који одређује оавезе органа и организаци
ја за ригу о деци као и институција за оразовање и васпитање деце.
У случају непоштовања ових одредаа запрећена је казна у члану
332. став 1. тачка 34 (од 6.000 до 20.000. динара), при чему ће сходно од
редама члана 318. одговарати родитељ, усвојилац старалац, уколико је
прекршај учињен зог пропуштања дужног надзора.
Члан 89.
Возач бицикла не сме да се креће бициклистичком стазом брзи
ном већом од 35 km/h.
Уколико на путу постоји бициклистичка трака, возач бицикла,
мопеда и лаког трицикла мора да се креће десном бициклистичком
траком у односу на смер кретања саобраћаја.
На бициклистичким стазама за саобраћај у оба смера возила, во

зач бицикла мора да се креће десном страном у смеру кретања возила.
Ако се два или више возача бицикала, мопеда, трицикала и мото
цикала крећу у групи, дужни су да се крећу један за другим.
Како је ициклистичка трака дефинисана као саораћајна трака на

мењена искључиво за саораћај ицикала, мопеда и лаких трицикала,
јасно је да законодавац није предвидео посено ограничење кретања
том саораћајном површином (важе општа правила или ограничења
изражена саораћајним знаком). Зог чињенице да је ициклистичка
стаза пут намењен искључиво за кретање ицикала јасно је да је посто
јала потреа ограничења рзине кретања, пре свега са циљем заштите
млађих возача ицикла.
Правило предвиђено у ставу 4. има за циљ да омогући езедно пре
тицање ових возила од стане ржих возила.
У случају непоступања по ставу 1. запрећена је казна од 3.000 динара
(члан 334. став 1. тачка 27), док је за поступање супротно ставу 2. пред
виђено вођење прекршајног поступка пред судијом за прекршаје (члан
331. став 1. тачка 15, шест казнених поена и најмање три месеца заштит
не мере зарана управљања моторним возилом).
У случају из ст. 3. и 4. запрећене су казне од 5.000 динара (члан 333.
став 1. тачка 46).
Члан 90.
Возач бицикла, мопеда, трицикла и мотоцикла мора да управља
возилом на начин којим се не умањује стабилност возила и не омета
друге учеснике у саобраћају, а нарочито не сме да:
1) испушта управљач из руку,
2) склања ноге са педала,
3) се придржава за друго возило,
4) води, вуче или потискује друга возила, односно животиње,
осим да вуче прикључно возило за бицикл,
5) допусти да возило којим управља буде вучено или потискивано,
6) превози предмете који могу да га ометају током управљања,
7) употребљава на оба ува слушалице за аудио уређаје.
Овим чланом предвиђено је на који начин возач ицикла, трицикла

мопеда и мотоцикла мора да управља, односно које радње не сме да врши.
За возача ицикла предвиђена је казна од 3.000 динара (члан 334.
став 1. тачка 29) за поступање супротно свим правилима наведеним у
овом члану док је за возаче осталих возила која спадају у моторна вози
ла предвиђена нешто строжа одговорност. Наиме за поступање супрот
но тач. 3, 4, 5. и 6. запрећена је казна од 5.000 динара (члан 333. став 1.
тачка 47), нешто лажа казна од 3.000 динара за поступање супротно тач
ки 7 (334. став 1. тачка 28), док ће у случају испуштања управљача из ое
руке, возач морати да издвоји од 6.000 до 20.000 динара у зависности од
одлуке судије за прекршаје (члан 332. став 1. тачка 35).
Члан 91.
Возач и путник мотоцикла, мопеда, трицикла и четвороцикла мо
рају за време вожње носити на глави закопчану хомологовану заштит
ну кацигу, на начин прописан декларацијом произвођача кациге.
Возач бицикла, мопеда, трицикла, односно мотоцикла, не сме да пре
вози лице које је под утицајем алкохола, односно психоактивних супстан
ци или из других разлога није способно да управља својим поступцима.
Ближе прописе о условима које морају да испуњавају заштитне ка
циге које користе возачи, односно лица која се превозе на мотоциклу,
мопеду, трициклу и четвороциклу, доноси министар надлежан за по
слове саобраћаја.
И раније је постојала оавеза возача возила на два точка (осим ици

кала) да користе заштитну кацигу. Термин „морају да носе заштитну ка
цигу“ је често тумачен на неправилан начин, па се дешавало да је ношење
кациге на руци или у пртљажнику мотоцикла, сматрано као испуњење
норме. Поједини возачи су формално задовољавали услов носећи најоич
није пластичне шлемове, што је могло допринети настанку тежих повреда
или смртних исхода у незгодама које не и имале тако тешке последице
уколико и возач на правилан начин користио адекватну заштиту.
Зато се при дефинисању овог члана посено водило рачуна о сваком
детаљу („на глави“, „закопчану“, „хомологовану“). За неношење одгова
рајуће кациге на прописан начин предвиђена је казна од 5.000 динара из
члана 333. став 1. тачка 48.
Чланом 118. предвиђено је ко се може превозити на ициклу, мопе
ду, трициклу, четвороциклу и мотоциклу, док се ставом 2. овог члана
прописују зарана превоза лица која су под утицајем алкохола или дру
гих психоактивних супстанци.
За поступање супротно ставу 2. предвиђена је за возача моторног
возила казна од 6.000 до 20.000 динара из члана 332. став 1. тачка 36, као
и два казнена поена, док ће возач ицикла морати да плати 5.000 динара
Члан 92.
Бицикл, мопед и мотоцикл у саобраћају на путу могу да имају при
кључно возило са два точка намењено за превоз терета, прикључено
тако да је обезбеђена стабилност возила у ком не смеју да се превозе
путници. Прикључно возило не сме бити шире од једног метра, а на

задњој левој страни мора имати позиционо светло црвене боје или
троугласти катадиоптер ако је вуче бицикл.
Овим чланом дати су услови за прикључно возило којим се превози

терет од стране возача ицикла, мопеда и мотоцикла. У случају да при
кључно возило не испуњава наведене услове, предвиђена је новчана ка
зна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 50).
21. Кретање пешака

Члан 93.
Пешак не сме да се креће и задржава на коловозу, изузев у слу
чајевима предвиђеним овим законом, као ни да изненада ступи на
коловоз.
Уколико се пешак креће по коловозу на путу ван насеља, мора да
се креће што ближе левој ивици коловоза у смеру кретања, на начин
којим не омета или не спречава саобраћај возила.
Пешак који учествује у саобраћају у колицима за особе са инвали
дитетом, или се вози на котураљкама, скејтборду и слично, не сме да
се придржава за возило у покрету.
На путу који нема тротоар или другу површину намењену за кре
тање пешака, пешаци могу користити за кретање коловоз у ширини
највише до једног метра, рачунајући од ивице коловоза.
Када се крећу коловозом пешаци су дужни да се крећу један за
другим, осим лица које води дете млађе од седам година старости.
Изузетно од става 2. овог члана, пешак може да се креће уз десну
ивицу коловоза само када је такво кретање за њега безбедније (непре
гледна кривина, провалија, усек, одрон и сл.).
Пешак који гура ручна колица, бицикл, бицикл са мотором или
мотоцикл, особе са инвалидитетом које се крећу у инвалидским коли
цима, морају се кретати уз десну ивицу коловоза у смеру кретања.
Овим чланом уређено је питање начина кретања пешака по колово

зу. Уколико пођемо од чињенице да је коловоз део пута намењен првен
ствено за кретање возила, онда је јасно зашто је законодавац дао изузет
но рестриктивно право пешаку да се нађе на коловозу.
Новина се огледа у чињеници да је пешацима који се крећу помоћу
точкова (инвалидска колица, ролери, скејторд и сл.) зарањено придр
жавање за возило, као и да је по први пут дозвољено, да одрасла осоа,
приликом кретања по коловозу, поред сее води дете до седам година,
зог езедности.
Када је реч о санкционисању за непрописно кретање пешака зако

нодавац је направио разлику, да ли се пешак самостално креће непропи
сно, или, пак, са соом води дете до 12 година.
У случају непоступања по одредама из ст. 1, 2. и 4. предвиђена је
казна из члана 332. став 1. тачка 37 (од 6.000 до 20.000 динара) уколико
пешак са соом води дете до 12 година.
У свим осталим ситуацијама за понашање противно одредама ст. 1.
и 5. предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 51 (5.000 динара), док
се за непоступање по ст. 2, 3, 4. и 7. предвиђа казна из члана 334. став 1.
тачка 30 (3.000 динара).
Члан 94.
На путу који има тротоар или другу површину намењену за кре
тање пешака, односно површину поред коловоза погодну за кретање
пешака, пешак је дужан да се креће тим површинама.
Ради обилажења неке препреке на тротоару, пешак је дужан да,
пре ступања на коловоз, обрати пажњу на удаљеност и брзину крета
ња возила које му се приближава и да се претходно увери да ступањем
на коловоз не угрожава безбедност саобраћаја.
Тротоар је посено уређен део пута поред коловоза намењен првен

ствено за кретање пешака и зог тога је прописано да се пешаци увек,
када за то постоје могућности крећу тротоаром.
Пешаци су најезеднији када су на тротоару, па је чланом 156. став 2.
предвиђено да државни пут на делу где пролази кроз насеље мора имати
изграђен тротоар.
Пешак је дужан да, пре ступања на коловоз, орати пажњу на удаље
ност и рзину кретања возила које му се прилижава и да се претходно
увери у то да ступањем на коловоз не угрожава езедност саораћаја и
у случају када на коловоз ступа, а не оилази препреку на тротоару.
Наглашено је да је непрописно кретање пешака који са соом води
дете до 12 година опасније, па је за то предвиђена казна из 332. став 1.
тачка 38 (од 6.000 до 20.000 динара).
У осталим случајевима предвиђена је казна из члана 333. став 1. тач
ка 52 (5.000 динара).
Члан 95.
Колона пешака која се коловозом креће под контролом водича
(организована колона пешака) мора се кретати уз десну ивицу коло
воза у смеру кретања.
Организована колона пешака не сме да онемогућава нормално од
вијање саобраћаја нити да буде дужа од 100 метара.
Уколико се коловозом креће више организованих колона пешака,

одстојање између појединих колона мора бити најмање 30 метара.
Колона пешака свакако представља потенцијалну опасност на путу,

па је законодавац посену пажњу посветио правилима кретања колоне,
при том дајући посену одговорност водичу колоне.
Под колоном пешака треа, по мишљењу аутора, подразумевати нај
мање три пешака који се крећу један иза другог.
Уколико колону претежно чине деца млађа од 12 година (када је ви
ше од 50 посто чланова колоне млађе од 12 година) за поступање супрот
но ст. 1. и 2. предвиђена је одговорност водича колоне по члану 331. став
1. тачка 16 (од 15.000 до 30.000 динара).
Уколико колону не чине деца до 12 година, за поступање супротно
ст. 1. и 3. предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 53 (5.000 дина
ра), док је поступање супротно ставу 2. кажњиво по члану 332. став 1.
тачка 39 (од 6.000 до 20.000 динара).
Питање које се врло често поставља у пракси је одређивање лица ко
је се сматра водичем колоне. Када је реч о деци, то је најчешће лако одре
диво (наставник, васпитач, једина одрасла осоа и сл.).
По мишљењу аутора овог коментара, за водича треа сматрати ли
це које се налази на челу колоне, уколико се на други начин не може
утврдити водич.
Члан 96.
Пешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе прела
зи пажљиво и најкраћим путем, након што се увери да то може да учи
ни на безбедан начин.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава
мобилни телефон нити да користи слушалице на ушима.
На путу са пешачким прелазом или посебно изграђеним прела
зом, односно пролазом за пешаке, пешак је дужан да се при прелаже
њу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако они нису од њега
удаљени више од 100 метара.
Намера законодавца је да овом нормом сведе присуство пешака на

коловозу на најмању могућу меру, односно скрати време потрено за ез
едан прелаз коловоза најкраћим путем.
Новина у односу на претходно законско решење је прописивање за
ране коришћења моилног телефона, односно коришћења слушалица
на оа уха, за време преласка коловоза, чиме се желело утицати на пеша
ке да максимално концентрисано ступају и прелазе коловоз, као и да мо
гу да чују звучне знаке, кретање возила и друге звуке у саораћају.
Ставом 3. пешаку је наметнута оавеза да преко коловоза прелази

искључиво на за то одређеним местима, уз могућност да то чини и ван
ових места, ако су она од њега удаљена више од 100 метара.
За поступање супротно ст. 1. и 3. предвиђена је казна из члана 333.
став 1. тачка 54 (5.000 динара), док је казном из члана 334. став 31. запре
ћена казна за поступање супротно ставу 2 (3.000 динара).
Као и у осталим члановима којима се уређује кретање пешака и овде
је предвиђена строжа казна, уколико у случају из ст. 1. и 3. пешак са соом
води дете до 12 година.
Члан 97.
На пешачком прелазу, на коме је саобраћај пешака регулисан све
тлосним саобраћајним знацима, пешак је дужан да поступа у складу
са тим знацима.
На пешачком прелазу, на коме је саобраћај пешака регулисан зна
цима које даје полицијски службеник, пешаци могу да прелазе коло
воз само кад је датим знаком дозвољен прелаз.
На пешачком прелазу, на коме саобраћај није регулисан светло
сним саобраћајним знацима ни знацима које даје полицијски службе
ник, пешак је дужан да се пре ступања на пешачки прелаз, претходно
увери да може да пређе на безбедан начин, тако да ступањем на коло
воз не угрожава безбедност саобраћаја.
У ставу 1. уређено је понашање пешака на пешачком прелазу који је

регулисан семафором, док став 2. прописује понашање када полицијски
служеник непосредно регулише саораћаја.
У ситуацији из последњег става пешак је оавезан да се пре ступања
претходно увери да може да пређе на езедан начин. Намера законодав
ца је ила да додатно оавеже пешаке у овим ситуацијама на опрез, како
и се изегло стварање опасне ситуације наглим и несмотреним ступа
њем пешака на коловоз (на пример трчањем), иако се претходно није
уверио да то може учинити на езедан начин.
Уколико пешак поступа супротно нормама из овог члана (ст. 1, 2.
и 3), предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 55 (5.000 динара).
Запрећена је строжа казна у случају да пешак са соом води дете до 12
година а поступа супротно наведеним правилима. За поступање супрот
но ст. 1. и 2. предвиђена је казна из члана 331. став 1. тачка 17 (од 15.000
до 30.000 динара), док је за непоступање по ставу 3. предвиђена казна из
члана 332. став 1. тачка 41 (од 6.000 до 20.000 динара).
Члан 98.
Пешак не сме ступити ни кретати се по коловозу аутопута или
мотопута.
Забрана из става 1. овог члана не важи за:

1) полицијског службеника током обављања службене дужности,
2) лице која обавља увиђај саобраћајне незгоде или учествује у
увиђају,
3) радника који обавља радове,
4) лице које обавља послове на отклањању последица саобраћајне
незгоде или неисправности на возилу и терету,
5) лице које пружа хитну медицинску или прву помоћ,
6) инспектора за путеве током обављања службене дужности као
и на раднике управе пута,
7) возача возила које је принудно заустављено.
Лица из става 2. овог члана и места на којима она предузимају
радње морају бити обележена на начин да се омогући безбедност свих
учесника у саобраћају.
Како је по дефиницији (члан 7. став 1. тач. 5. и 6) аутопут и мотопут

намењен само за одређене врсте возила, присуство пешака на овим путе
вима изазивало и опасне ситуације. Уколико се пешак супротно одред
ама овог члана нађе на овим путевима, запрећена је казна из члана 332.
став 1. тачка 42 (од 6.000 до 20.000 динара). Казном из члана 331. став 1.
тачка 18 (од 15.000 до 30.000 динара) иће кажњен пешак који са соом
води дете старости до 12 година.
Ставом 2. овог члана, дефинисане су категорије лица које зог при
роде посла могу да се нађу на коловозу аутопута или мотопута.
22. Обавезе возача према пешацима

Члан 99.
Уколико је саобраћај на пешачком прелазу регулисан светлосним
саобраћајним знаковима или знаковима полицијског службеника,
возач је дужан да своје возило заустави испред пешачког прелаза ка
да му је датим знаком забрањен пролаз, а ако му је на таквом прелазу
датим знаком дозвољен пролаз, возач је дужан да пропусти пешака
који је већ ступио на пешачки прелаз или показује намеру да ће ступи
ти на пешачки прелаз док му је светлосним саобраћајним знаком или
знаком полицијског службеника прелаз био дозвољен.
Уколико се пешачки прелаз из става 1. овог члана налази на улазу
на бочни пут, возач који скреће на тај пут дужан је да скретање извр
ши на безбедан начин и да пропусти пешака који је већ ступио или
ступа на пешачки прелаз или показује намеру да ће ступити на пешач
ки прелаз, а по потреби, заустави своје возило.
Уколико на пешачком прелазу саобраћај није регулисан уређаји

ма за давање светлосних саобраћајних знакова нити знацима поли
цијских службеника, возач је дужан да прилагоди брзину возила та
ко да у свакој ситуацији коју види или има разлога да предвиди може
безбедно да заустави возило испред пешачког прелаза и пропусти пе
шака који је већ ступио или ступа на пешачки прелаз или показује на
меру да ће ступити на пешачки прелаз.
Возач који скреће на бочни пут на чијем улазу не постоји пешач
ки прелаз дужан је да пропусти пешаке који су већ ступили или ступа
ју на коловоз.
Уколико су у случају из ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана пешаци деца, не
моћна лица, слепе особе које се крећу уз употребу белог штапа и/или
пса водича, особе са инвалидитетом које се крећу у инвалидским ко
лицима, или за кретање користе друга ортотичко – протетичка пома
гала, возач је обавезан да заустави возило и да их пропусти.
Возач не сме возилом да пресеца организовану колону пешака ко
ја се креће по коловозу.
Намера законодавца је ила да овим чланом омогући езедне усло

ве за прелазак пешака преко коловоза.
Ставови 1. и 2. уређују правила кретања возила и оавезе тих возача
ако прелажење пешака преко коловоза регулисано семафорима или зна
ковима које даје полицијски служеник.
Важно је напоменути то да је одредама овог члана додатно појача
на заштита пешака који прелазе преко пешачког прелаза и у условима у
којима пешак ступа или показује намеру да ће ступити на пешачки пре
лаз, уколико прелазак пешака није регулисан семафором или знацима
које даје полицијски служеник.
У случају поступања супротно ставу 1. запрећена је казна из члана
331. став 1. тачка 19 (новчана казна у износу од 15.000 до 30.000 динара
или казна затвора у трајању до 30 дана, а уколико је изазвана непосредна
опасност за другог учесника у саораћају или настала саораћајна незго
да тада је предвиђена новчана казна у износу од 30.000 до 50.000 динара
или казна затвора у трајању до 60 дана) и шест казнених поена и најма
ње три месеца заштитне мере.
У случају поступања супротно одредама става 2. овог члана, пред
виђена је казна из члана 332. став 1. тачка 43 (новчана казна у износу од
6.000 до 20.000 динара или казна затвора у трајању до 30 дана, а уколи
ко је изазвана непосредна опасност за другог учесника у саораћају или
настала саораћајна незгода тада је предвиђена новчана казна у износу
од 10.000 до 40.000 динара или казна затвора у трајању до 45 дана) и три
казнена поена.
Ако је возачу укљученим црвеним светлом на семафору односно

знаком полицајца зарањен пролаз и на пешачком прелазу се налази нај
мање један пешак, а возач прође преко тог пешачког прелаза (што је су
протно значењу саораћајних знакова) запрећена је казна из члана 330.
став 1. тачка 14, што подразумева оавезну казну затвора од најмање 15
дана, 14 казнених поена и најмање осам месеци заштитне мере заране
управљања моторним возилом.
Став 3. овог члана дефинише оавезу возача који се прилижава пе
шачком прелазу на коме саораћај није регулисан семафорима или зна
ковима које даје полицијски служеник, па је за поступање противно
знаку на семафору, односно знацима које даје полицијски служеник,
предвиђена казна из члана 332. став 1. тачка 43 (од 6.000 до 20.000 дина
ра) и три казнена поена.
Ставом 4. овог члана предвиђен је начин пропуштања пешака у си
туацији када возач скреће на очни пут на коме не постоји пешачки пре
лаз. Разликују се две врсте казни: члан 333. став 1. тачка 56 (5.000 дина
ра), и казна из члана 332. став 1. тачка 44 (од 6.000 до 20.000 динара) ако
су пешаци деца до узраста од 12 година.
Чињеница да је возач оавезан да пропусти пешаке у напред назна
ченим ситуацијама треа схватити као радњу коју возач предузима да
омогући кретање пешака ез приморавања пешака на промену дотада
шњег начина кретања. Уколико возач може на езедан начин проћи
преко пешачког прелаза а да не омета кретање пешака који ступа или
се креће пешачким прелазом, тада не постоји прекршај „непропуштања
пешака“. Прилижавање односно прелазак возилом преко пешачког пре
лаза који утиче на промену начина кретања пешака (рже кретања или
успоравање ради изегавања опасне ситуације) сматраће се као непропу
штање пешака.
Постоји разлика ако се, у ситуацијама из ст. 1, 2, 3. и 4, на коловозу
односно пешачком прелазу лица из става 5. овог члана (деца, немоћна
лица и осое са посеним потреама). Тада је изричита оавеза возача
да се заустави ради пропуштања ових лица. Наиме, ова лица зог својих
психофизичких осоина нису у стању да реагују на уоичајен начин као
што реагују други пешаци, па им је овим чланом омогућен езедан пре
лазак преко коловоза. У случају непоступања на описан начин предви
ђена је казна из члана 331. став 1. тачка 19 (у износу од 15.000 до 30.000
динара или казна затвора у трајању до 30 дана, а уколико је створена
непосредна опасност по другог учесника у саораћају или саораћајна
незгода новчана казна у износу 30.000 до 50.000 динара или казна затво
ра у трајању до 60 дана), четири казнена поена и најмање два месеца за
штитне мере заране управљања возилом.
Треа имати на уму да је чланом 336. став 4. предвиђено да се возачу
који чини неки од наведених прекршаја, ако у возилу превози дете до
12 година, рој казнених поена додатно увећа за два поена. Чланом 338.
став 4, за исте околности продужава се трајање заштитне мере заране
управљања моторним возилом за два месеца.
Под ситуацијом „прелазак коловоза преко пешачког прелаза“ треа
подразумевати прелазак пешака делом коловоза који је оележен као пе
шачки прелаз. Напомињемо да се оавезе и права возача и пешака ме
њају уколико се пешак приликом преласка коловоза креће ван пешачког
прелаза. У пракси се могу срести мишљења и ставови да је прелажење пе
шака у лизини пешачког прелаза тзв. прелажење у зони пешачког пре
лаза, па да се за такве случајеве треа сматрати да су међусоне оавезе
пешака и возача исте као и када пешаци коловоз прелазе преко пешач
ког прелаза. Мишљења и ставови који лизину пешачког прелаза трети
рају као пешачки прелаз или који „лизину“ и „зону“ пешачког прелаза
третирају као пешачки прелаз немају упориште у овом закону нити су
имали упориште у ранијим законима.
23. Саобраћај на прелазу пута преко железничке пруге

Члан 100.
На прелазу пута преко железничке пруге, возач је дужан да пропу
сти шинско возило које се креће по железничкој прузи.
Возач који се возилом приближава прелазу пута преко желе
зничке пруге, дужан је да кретање возила подеси тако да га може
зауставити пред уређајем за затварање саобраћаја на прелазу или
пред уређајем за давање знакова којима се најављује приближавање
воза, односно да може да заустави возило пре него што ступи на же
лезничку пругу.
У сусрету моторног возила са шинским возилом, возач и путници

у моторном возилу су изложени далеко већем ризику него лица у шин
ском возилу, па је и овим законом, као и претходним, возач моторног
возила оавезан да пропусти шинско возило у сваком сусрету. Зог то
га и не чуди што је за поступање супротно ставу 1. предвиђена казна
од 6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 45) уз оавезно изри
цање четири казнена поена. Међутим, уколико се у возилу налази дете
млађе од 12 година или уколико управља аутоусом којим се превозе
путници или другим возилом којим се врши јавни превоз путника,
запрећена је казна од 15.000 до 30.000 динара (члан 331. став 1. тачка
20), шест казнених поена и најмање три месеца заштитне мере заране
управљања моторним возилом.
Разлика између прекршаја поводом повреде одредаа става 1. овог чла
на који су прописани чл. 331. и 332. огледа се у чињеници да се у возилу
налази најмање једно дете до 12 година или се у аутоусу, такси возилу на
лазе путници, што значи да неће постојати квалификован олик прекрша
ја када се у аутоусу или такси возилу не налазе путници.
У ставу 2. овог члана дефинисан је начин на који се возач мора при
лижавати прелазу пута преко железничке пруге, јер је у овом случају
неопходна повећана пажња. Чланом 153. је предвиђено да у случају не
исправности раника или полураника на прелазу пута преко железнич
ке пруге (или ако се не користе) ти раници морају ити уклоњени или
на одговарајући начин прекривени. За поступање супротно овој норми
предвиђена је казна из члана 333. став 1. тачка 57 (5.000 динара).
Члан 101.
Учесници у саобраћају дужни су да се зауставе пред прелазом
пута преко железничке пруге, ако је уређај за затварање саобраћаја
спуштен, ако је тај уређај почео да се спушта или ако се дају светло
сни или звучни знаци који упозоравају да ће тај уређај почети да се
спушта, односно када им је светлосним саобраћајним знаком којим се
најављује приближавање воза прелазу пута преко железничке пруге у
истом нивоу без браника, забрањен пролаз.
Овим чланом уређено је поступање возача када је прелаз регули

сан уређајима за затварање саораћаја или светлосним саораћајним
знаком.
Казном затвора од најмање 15 дана (члан 330. став 1. тачка 15), 14 ка
знених поена и најмање осам месеци заштитне мере заране управљања
моторним возилом казниће се возач који не заустави возило пред пре
лазом пута преко железничке пруге уколико је уређај за затварање сао
раћаја спуштен односно ако је почео да се спушта, односно ако се дају
светлосни односно звучни знаци који упозоравају на то да ће тај уређај
почети да се спушта, односно да се прелазу пута преко железничке пру
ге прилижава воз, у случајевима када се у возилу превози дете млађе од
12 година, односно управља аутоусом којим се превозе путници, одно
сно другим возилом којим се врши јавни превоз путника.
Казном из члана 331. став 1. тачка 21 (од 15.000 до 30.000 или казном
затвора до 30 дана) казниће се возач моторног возила који поступи су
протно овом члану (уколико у возилу нема деце до 12 година или не вр
ши јавни превоз путника) и шест казнених поена и најмање три месеца
заштитне мере.
Пешаку који не поступи по члану 101. запрећена је казна у износу
од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 58), а за случај да са соом води
дете до 12 година старости одговараће по члану 331. став 1. тачка 21. за
шта је предвиђена казна од 15.000 до 30.000 динара.
24. Саобраћај на аутопуту и мотопуту

Члан 102.
Аутопутем и мотопутем дозвољено је кретање само мотоцикла,
путничких возила, теретних возила и аутобуса, са или без прикључ
них возила.
Аутопутем и мотопутем не смеју се кретати возила из става 1.
овог члана чија је највећа конструктивна брзина мања од 50 km/h.
Одредба ст. 1. и 2. овог члана не односи се на полицијска и војна
возила.
На аутопуту и мотопуту је дозвољено кретање само појединих врста

возила (мотоцикала, путничких возила, теретних возила и аутоуса – ви
ди значење у члану 7). Овим возилима могу ити придодата прикључна
возила (за услове под којима мотоцикл може имати прикључно возило
– види члан 92). Уколико се неко друго возило нађе на овим путевима
(нпр. мопед, радна машина и сл.) предвиђена је казна: за вожњу на ауто
путу из члана 331. став 1. тачка 23 (од 15.000 до 30.000 динара или ка
зном затвора до 30 дана), три казнена поена и најмање 30 дана заштитне
мере заране управљања моторним возилом; на мотопуту из члана 332.
став 1. тачка 46 (од 6.000 до 20.000 динара) и два казнена поена.
У ставу 2. изузетно је предвиђено да поједина возила, иако спадају у
врсту возила која се смеју кретати аутопутевима и мотопутевима, то не
смеју чинити (ограничавајући фактор рзина). Зог езедности, дозво
љено је да се возила која користи војска односно полиција, могу кретати
аутопутевима односно мотопутевима ез озира на услове прописане
ст. 1. и 2. овог члана.
Члан 103.
На аутопут, односно мотопут, возач може да се укључи, односно
искључи само прилазним путем намењеним за укључење на тај пут,
односно искључење са пута.
Возач који се моторним возилом укључује у саобраћај на аутопу
ту или мотопут дужан је да:
1) користи саобраћајну траку за укључивање, када таква трака
постоји у продужењу прикључног пута и да се у саобраћај на тај пут
укључи дајући знак показивачем правца, на начин којим не угрожава
саобраћај возила која се крећу по том путу,
2) пропусти возила која се крећу по том путу, ако на месту на ко
ме се укључује у саобраћај на аутопуту не постоји посебна трака за
укључивање.
Возач који се возилом искључује из саобраћаја са аутопута или
мотопута, дужан је да својим возилом благовремено заузме положај
на крајњој десној саобраћајној траци и да што пре пређе на саобра

ћајну траку за искључивање, ако таква трака постоји на улазу у при
кључни пут.
Овим чланом дефинисана су правила чије поштовање омогућују ез

едне услове за возаче које се укључују на аутопут односно мотопут, од
носно возаче који се крећу овим путевима.
Ако возач изврши укључивање или искључивање на месту које није
предвиђено за укључивање или искључивање предвиђена је казна из чла
на 331. став 1. тачка 24 (од 15.000 до 30.000 динара или казном затвора
до 30 дана), шест казнених поена и најмање три месеца заштитне мере
заране управљања моторним возилом.
Уколико возач не користи саораћајну траку за укључивање (став
2. тачка 1. овог члана) или не заузме лаговремено положај у крајњој де
сној саораћајној траци ради искључивања (став 3. овог члана) запреће
на је новчана казна од 5.000 динара из члана 333. став 1. тачка 59.
Оавеза пропуштања возила која се крећу аутопутем и мотопутем
представља правило првенства пролаза из члана 47. па је за поступање
супротно ставу 2. тачка 2. овог члана запрећена казна из члана 332. став
1. тачка 47 (од 6.000 до 20.000 динара), и три казнена поена.
Члан 104.
На аутопуту и мотопуту са више саобраћајних трака намењених
кретању возила у једном смеру, возач моторног возила мора се крета
ти крајњом десном саобраћајном траком, осим ако није заузета вози
лима која се крећу у колони, као и приликом претицања.
Зауставном траком забрањено је кретање возила.
Изузетно од става 2. овог члана, возила под пратњом и возила са
правом првенства пролаза, могу се кретати зауставном траком када
су остале саобраћајне траке заузете возилима.
На аутопуту и мотопуту са три или више саобраћајних трака, на
мењених за саобраћај возила у једном смеру, возачи теретних возила
чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg и скупова возила чија
је дужина већа од седам метара, смеју да користе само две саобраћајне
траке које се простиру уз десну ивицу коловоза.
Возач возила из става 4. овог члана, на аутопуту и мотопуту са
две саобраћајне траке намењених за кретање возила у једном смеру,
мора се кретати крајњом десном саобраћајном таком, осим приликом
претицања.
У случају застоја саобраћаја на аутопуту, где не постоји заустав
на трака, возачи су дужни да оставе слободан простор за пролаз
возила под пратњом и возила са правом првенства пролаза, на тај
начин што ће возачи који се налазе у десној саобраћајној траци за

узети положај уз десну ивицу саобраћајне траке, а возачи који се
налазе у левој саобраћајној траци заузети положај уз леву ивицу са
обраћајне траке, тако да остављен простор мора бити довољан за не
сметани пролаз ових возила.
Ставом 1. овог члана, предвиђена је оавеза коришћења крајње де

сне саораћајне траке осим у случају гужви на путу (колоне), као и при
ликом претицања. За непоступање по ставу 1. овог члана запрећена је
новчана казна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 60).
Правило из става 3. овог члана омогућава рже кретање возилима
која оављају послове општег значаја (хитна помоћ, ватрогасци, полици
ја и др., види чл. 106–110).
Кретање крајњом левом саораћајном траком на аутопуту и мотопу
ту са три саораћајне траке зарањено је возилима чија је највећа дозво
љена маса већа од 3.500 kg и скупу возила чија је дужина већа од седам
метара како и се оезедио ржи проток саораћаја. За прекршаје из
ст. 1, 2, 4. и 5. овог члана предвиђена је новчана казна у износу од 5.000
Правило из става 6. овог члана уређује начин понашања возача,
приликом застоја, на делу пута где не постоји зауставна трака. Ова
квим понашањем возачи стварају услове за пролазак возила под прат
њом и возила са правом првенстава пролаза. За поступање супротно
наведеном правилу предвиђена је казна од 3.000 динара из члана 334.
став 1. тачка 32.
Члан 105.
На аутопуту и мотопуту возач не сме да зауставља и паркира мотор
но возило, осим на местима која су за то посебно уређенa и обележена.
На аутопуту и мотопуту возач не сме да врши полукружно окрета
ње возилом нити да се креће возилом уназад.
Возач који је због неисправности на возилу или из других разло
га принуђен да заустави возило на коловозу аутопута или мотопута,
дужан је да га заустави на зауставној траци и да предузме потребне
мере да возило што пре уклони са коловоза.
Уколико је возило заустављено или паркирано, осим возила зауста

вљеног зог изненадног односно непредвидивог разлога неопходног за
заустављање возила, у некој од саораћајних трака аутопута или мото
пута, запрећена је казна од 15.000 до 30.000 динара. Напомињемо, ако се
возило заустави у зауставној траци, тада је запрећена казна од 6.000 до
20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 48).
Ако возач врши полукружно окретање возила, супротно одредама

става 2. овог члана, запрећена је казна од 15.000 до 30.000 динара или ка
зна затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 26), 6 казнених
поена и најмање три месеца заштитне мере заране управљања мотор
ним возилом.
Уколико се возач креће возилом уназад запрећена је казна из члана
332. став 1. тачка 49 (од 6.000 до 20.000 динара), 3 казнена поена и најма
ње 30 дана заштитне мере заране управљања моторним возилом.
Уколико се кретање уназад врши зауставном траком запрећена је ка
зна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 61) .
У случају непоступања по ставу 3. овог члана предвиђена је новчана
казна од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 62).
25. Возила под пратњом

Члан 106.
Возило под пратњом је возило коме је додељена пратња возила по
лиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, односно
Војно-безбедносне агенције, када дају посебне звучне и светлосне зна
ке. Као возило под пратњом сматра се и само возило полиције, Војске
Србије, Безбедносно-информативне агенције и Војно-безбедносне
агенције, када даје посебне звучне и светлосне знаке.
Посебни светлосни и звучни знаци возила под пратњом су црве
но и плаво трепћуће светло који се наизменично пале (у даљем тексту
црвено и плаво светло) и звучни знак променљиве фреквенције (у да
љем тексту сирена).
Изузетно од става 1. овог члана, возило под пратњом сме дава
ти само посебне светлосне знаке без сирене, ако је омогућена довољ
на видљивост тог возила и безбедност учесника у саобраћају, осим
када се возило под пратњом креће брзином већом од дозвољене на
том делу пута.
Ради боље видљивости, возило под пратњом може поред треп
ћућих светала давати и светлосни знак упозорења из члана 60. овог
закона.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова из ст.
1. и 2. овог члана, смеју се уграђивати и постављати само на возилима
из става 1. овог члана намењеним да врше пратњу.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова из ст.
1. и 2. овог члана, смеју се употребљавати само на возилима из става
1. овог члана када та возила врше пратњу.
Возила под пратњом имају првенство пролаза у односу на сва
друга возила, осим у односу на возила која се крећу раскрсницом на
којој је саобраћај регулисан светлосним саобраћајним знаковима
или знаковима полицијског службеника када им је тим знаковима за

брањен пролаз и на њих се не примењују одредбе овог закона о огра
ничењу брзине, о пропуштању пешака, о забрани пресецања колоне
пешака, о забрани претицања и обилажења возила, под условом да
не угрожавају безбедност других учесника у саобраћају.
Ближе одредбе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи
и постављању и начину употребе посебних знакова доноси министар
надлежан за унутрашње послове.
Ближе прописе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи
и постављању знакова на војна возила доноси министар надлежан за
послове одбране.
Закон се не упушта у одређивање возила којима ће се додељивати

пратња, већ само дефинише услове које морају испуњавати та возила да
и у саораћају на путу представљала возила под пратњом.
Да и се возилом сматрало возилом под пратњом, морају да уду ис
пуњени следећи услови:
– да је тим возилима додељена пратња полицијских служеника или
војних лица на (или у) посеним моторним возилима,
– да су на возилима укључени уређаји за давање посених светло
сних и звучних знакова, и
– да се звучни и светлосни знакови дају истовремено.
Оавеза истовременог давања звучних и светлосних знакова има
изузетак у ставу 3. овог члана, где је дата могућност да возило под прат
њом може давати само посене светлосне знаке ез сирене, ако је омогу
ћена довољна видљивост тог возила и езедност учесника у саораћају,
али само под условом да се возило под пратњом не креће рзином већом
од дозвољене на том делу пута.
У ставу 7. овог члана отклоњене су одређене недоречености и недо
умице које су постојале у претходном закону у погледу (не)постојања
првенства пролаза возила под пратњом у односу на друга возила, на рас
крсници на којој је саораћај регулисан светлосним саораћајним знако
вима или знаковима полицијског служеника. С озиром на то да је у
овом ставу назначено да се то односи само на ситуације када им је тим
знаковима зарањен пролаз, то значи да возила под пратњом имају пр
венство пролаза у односу на сва друга возила на раскрсници на којој је
саораћај регулисан светлосним саораћајним знаковима или знакови
ма полицијског служеника, увек када имају слоодан пролаз, ез ози
ра на то да ли скрећу или задржавају правац кретања.
члана (видети казнене одреде, члан 326. став 1. тачка 3). За прекршај
у вези са ставом 5. овог члана казниће се новчаном казном од 6.000 до

50.000 динара одговорно лице у правном лицу, као и одговорно лице у
државном органу односно органу јединице локалне самоуправе (члан
326. ст. 2. и 3).
прекршај предузетник који поступи супротно одредама става 5. овог
члана (видети казнене одреде, члан 328. став 2. тачка 3).
затвора у трајању до 30 дана казниће се возач односно власник возила
који поступи супротно одредама 5. овог члана (члан 331. став 1. тачка
27). Уколико је лице извршењем прекршаја у вези са ставом 5. овог чла
на изазвало непосредну опасност за другог учесника у саораћају, или
проузроковало саораћајну незгоду, односно приавило сеи или дру
гом противправну имовинску или другу корист, казниће се новчаном ка
зном у износу од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана
(члан 331. став 2).
ји поступи супротно одредама става 6. овог члана (видети казнене од
реде, члан 333. став 1. тачка 63). Уколико је лице извршењем прекршаја
у вези са ставом 6. овог члана изазвало непосредну опасност за другог
учесника у саораћају, или проузроковало саораћајну незгоду казниће
се новчаном казном у износу од 6.000 до 18.000 динара.
Члан 107.
Возач који на путу сусретне или га сустигне возило, односно вози
ла под пратњом, дужан је да пропусти та возила, да им омогући мимо
илажење и претицање, односно обилажење и, по потреби, да уклони
возило са коловоза или да се заустави, као и да се придржава наредби
које му дају лица из пратње, односно да кретање настави тек пошто
прођу сва возила под пратњом.
Пешаци не смеју да ступе на коловоз, односно, дужни су да се
склоне са коловоза да би омогућили несметан пролаз возилима под
пратњом.
У погледу међусобног права првенства пролаза возила из става 1.
овог члана важе опште одредбе овог закона о првенству пролаза.
Овај члан дефинише оавезе возача, односно пешака на путу при

ликом наиласка возила под пратњом, као и оавезу поштовања општих
одредаа овог закона о првенству пролаза, у погледу међусоног права
првенства пролаза возила из става 1. овог члана.
Одредама става 1. овог члана прописана је оавеза возача возила
које се креће непосредно испред возила под пратњом да уклони возило
са коловоза или да се заустави када га на путу сусретне или сустигне во

зило, односно возила под пратњом.
супротно одредама става 1. овог члана (члан 331. став 1. тачка 28. и
став 2).
лице које поступи супротно одредама става 2. овог члана (видети члан
333. став 1. тачка 64. и став 2).
За повреде одредаа става 1. овог члана изрећи ће се кумулативно и
шест казнених поена (члан 335. став 1. тачка 50).
Такође, за повреде одредаа става 1. овог члана, возачу ће се изрећи
кумулативно и заштитна мера заране управљања моторним возилом
– у трајању од најмање три месеца (видети члан 338. став 1. тачка 30. и
ст. 3, 4. и 5).
26. Возила са првенством пролаза

Члан 108.
Возило са првенством пролаза је возило полиције, Безбедносно-
информативне агенције, Војске Србије, Војно-безбедносне агенције,
хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе, када дају по
себне звучне и светлосне знаке.
Возила са првенством пролаза су и возила министарства надле
жног за извршење заводских санкција када превозе лица лишена сло
боде, када дају посебне звучне и светлосне знаке.
Посебни светлосни и звучни знаци возила са првенством прола
за су најмање једно плаво трепћуће или ротационо светло (у даљем
тексту плаво светло) и звучни знак променљиве фреквенције (у да
љем тексту сирена).
Изузетно од става 1. овог члана возило са првенством пролаза
сме давати само посебне светлосне знаке без сирене, ако је омогуће
на довољна видљивост тог возила и безбедност учесника у саобраћа
ју, осим када се возило са првенством пролаза креће брзином већом
од дозвољене на том делу пута и ако би употреба сирене онемогућила
или омела успешно извршење службеног задатка.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова сме
ју се уграђивати и постављати само на возилима из ст. 1. и 2. овог
члана.
Уређаји за давање посебних звучних и светлосних знакова смеју
се употребљавати само на возилима из ст. 1. и 2. овог члана када је то
неопходно за ефикасно и безбедно извршење службене радње која не
трпи одлагање.
Возила са првенством пролаза имају првенство пролаза у одно

су на сва друга возила, осим у односу на возила под пратњом и вози
ла која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај регулисан светло
сним саобраћајним знацима или знацима полицијског службеника,
када им је тим знацима забрањен пролаз и на њих се не примењују
одредбе овог закона о ограничењу брзине, о пропуштању пешака, о
забрани пресецања колоне пешака и о забрани претицања и обила
жења возила, под условом да не угрожавају безбедност других уче
сника у саобраћају.
Ближе одредбе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи
и постављању и начину употребе посебних знакова доноси министар
унутрашњих послова.
Ближе прописе о техничким карактеристикама уређаја, уградњи
и постављању знакова на војна возила доноси министар надлежан за
послове одбране.
Овај члан дефинише услове које морају испуњавати возила да и у

саораћају на путу представљала возила са првенством пролаза.
Возила са првенством пролаза, у смислу одредаа става 1. овог чла
на, морају ити видно означена да припадају наведеним служама и да
за време кретања дају прописане светлосне и звучне знаке.
Да и се сматрала возила са првенством пролаза, односно да и мо
гла да користе дате предности и да и други учесници у саораћају или
оавезни да им уступају првенство пролаза, односно зауставе се или
уклоне са коловоза, морају да уду испуњени следећи услови:
– да су на возилима укључени уређаји за давање посених светло
сних и звучних знакова, и
– да се звучни и светлосни знакови дају истовремено.
Оавеза истовременог давања звучних и светлосних знакова има
изузетак у ставу 4. овог члана, где је дата могућност да возило са првен
ством пролаза сме давати само посене светлосне знаке ез сирене, ако
је омогућена довољна видљивост тог возила и езедност учесника у са
ораћају, али само под условом да се возило са првенством пролаза не
креће рзином већом од дозвољене на том делу пута и ако и употреа
сирене онемогућила или омела успешно извршење служеног задатка.
Право првенства пролаза дато је овим возилима да и се урзало њи
хово кретање, с озиром на природу посла и задатака служи које кори
сте ова возила.
Према ставу 7. овог члана возила с првенством пролаза имају првен
ство пролаза у односу на сва друга возила осим у односу на возила под
пратњом и возила која се крећу раскрсницом на којој је саораћај регули
сан светлосним саораћајним знацима или знацима полицијског служе
ника, када им је тим знацима зарањен пролаз.
Као и у случају возила под пратњом, у ставу 7. овог члана отклоњене

су одређене недоречености и недоумице које су постојале у претходном
закону у погледу (не)постојања првенства пролаза ових возила у односу
на друга возила (осим возила под пратњом), на раскрсници на којој је са
ораћај регулисан светлосним саораћајним знаковима или знаковима
полицијског служеника. С озиром на то да је у овом ставу назначено
да се то односи само на ситуације када им је тим знаковима зарањен
пролаз, то значи да ова возила имају првенство пролаза у односу на сва
друга возила (осим возила под пратњом) на раскрсници на којој је са
ораћај регулисан светлосним саораћајним знацима, увек када имају
слоодан пролаз, ез озира на то да ли скрећу лево или десно или задр
жавају правац кретања.
Одредама чл. 106. и 108. прописано је да се уређаји за давање посе
них светлосних и звучних знакова могу уграђивати и употрељавати на
возилима под пратњом и возилима с првенством пролаза. На овај начин
је искључена могућност да се на ило које друго возило уграђују и упо
трељавају ови уређаји и створен је основ за изрицање казни евентуал
ним прекршиоцима ових законских одредаа.
члана (члан 326. став 1. тачка 4). За прекршај у вези са ставом 5. овог
члана казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара одговорно
лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном органу односно
органу јединице локалне самоуправе (члан 326. ст. 2. и 3).
прекршај предузетник који поступи супротно одредама става 5. овог
супротно одредама става 5. овог члана, казниће се власник односно во
зач (видети члан 331. став 1. тачка 29. и став 2).
ји поступи супротно одредама става 6. овог члана (члан 333. став 1. тач
ка 65. и став 2).
Члан 109.
Возач који на путу сусретне или га сустигне возило, односно вози
ла са првенством пролаза, дужан је да пропусти та возила, да им омо
гући мимоилажење и претицање, односно обилажење, и по потреби
да уклони возило са коловоза или се заустави, као и да се придржава
наредби које му дају лица из пратње, односно да кретање настави тек
пошто ова возила прођу.
Када возило са првенством пролаза обезбеђује пролаз возилима

која се крећу иза њега, остали учесници у саобраћају имају обавезу
поступања према тим возилима као према возилима са првенством
пролаза.
Пешаци не смеју да ступе на коловоз, односно, дужни су да се
склоне са коловоза да би омогућили несметан пролаз возилима са пр
венством пролаза.
У погледу међусобног права првенства пролаза возила из става 1.
овог члана важе опште одредбе овог закона о првенству пролаза.
Овај члан дефинише оавезе возача, односно пешака на путу прили

ком наиласка возила са првенством пролаза, као и оавезу поштовања
општих одредаа овог закона о првенству пролаза, у погледу међусоног
права првенства пролаза возила са првенством пролаза.
супротно одредама ст. 1. и 2. овог члана (видети члан 331. став 1. тачка
30. и став 2).
лице које поступи супротно одредама става 3. овог члана (члан 333.
став 1. тачка 66. и став 2).
За повреде одредаа ст. 1. и 2. овог члана изрећи ће се кумулативно
и шест казнених поена (члан 335. став 1. тачка 51).
За повреде одредаа ст. 1. и 2. овог члана, возачу ће се изрећи ку
мулативно и заштитна мера заране управљања моторним возилом
– у трајању од најмање три месеца (видети члан 338. став 1. тачка 31. и
ст. 3, 4. и 5).
Члан 110.
Када полицијско возило са првенством пролаза даје истовремено
и светлосни знак упозорења из члана 60. овог закона, возач возила ко
је се креће непосредно испред полицијског возила које даје те знаке,
мора одмах безбедно да заустави своје возило уз десну ивицу колово
за, а по могућности ван коловоза.
Возач возила које се креће непосредно иза полицијског возила ко
је даје посебне звучне и светлосне знаке, дужан је да поступи по зна
цима и наредбама полицајца односно да прати полицијско возило до
погодног места и да се безбедно заустави иза полицијског возила.
Одреде овог члана представљају значајне новине у закону које омо

гућавају ефикасније и езедније заустављање и контролу возила и воза
ча на путу од полиције, посено возача у прекршају. Наиме, непостојање
одговарајућег знака, у претходним законима, који и имао значење оа

везе за возача возила које се креће непосредно испред полицијског во
зила са првенством пролаза, да се заустави, стварало је низ пролема
у оперативној контроли саораћаја, јер је возач полицијског возила, по
правилу, морао да изврши претицање возила које је намеравао да зау
стави, па тек онда, давањем одговарајућег знака (светлосни знак „стоп
полиција“, односно знак руком или стоп талицом), извршити зауста
вљање тог возила.
Одредама овог члана дата је могућност хитног и езедног зауста
вљања возача одређеног возила (посено возача у прекршају), укључују
ћи и возача возила које се креће непосредно испред полицијског возила,
као и створени услови за већу езедност учесника у саораћају прили
ком контроле на путу.
супротно одредама овог члана (видети члан 331. став 1. тачка 31. и
став 2).
За повреде одредаа овог члана изрећи ће се кумулативно и 8 казне
них поена (члан 335. став 1. тачка 52).
За повреде одредаа овог члана, возачу ће се изрећи кумулативно и
заштитна мера заране управљања моторним возилом у трајању од нај
мање шест месеци (видети члан 338. став 1. тачка 32. и ст. 3, 4. и 5).
27. Употреба жутог ротационог или трепћућег светла

Члан 111.
Возило које се употребљава приликом извођења радова, одно
сно активности на путу, а нарочито за градњу, одржавање путева,
електричних, поштанских и других уређаја и инсталација, пружање
помоћи на путу, за одношење оштећених, неисправних и на недозво
љеном месту паркираних возила, као и за одржавање комуналног
реда, мора да има укључено жуто ротационо или трепћуће светло,
док се ти радови, односно активности, обављају на коловозу или у
близини коловоза.
У саобраћају на путу, укључено жуто ротационо или трепћуће све
тло мора да има:
1) возило које прелази прописане димензије, односно возило на
коме терет прекорачује дозвољене димензије и возило које прати та
кав превоз када је то одређено у дозволи за ванредни превоз,
2) трактор ноћу, у условима смањене видљивости и када има при
кључке за извођење радова на најистуренијој тачки тих уређаја,
3) радна машина ноћу и у условима смањене видљивости,
Жуто трепћуће или ротационо светло може да се употребљава на

возилу као упозорење за принудно заустављено возило, саобраћајну
незгоду, приредбу на путу или другу препреку на путу.
Возач који се сусретне са возилом на коме су укључена жута рота
циона или трепћућа светла, дужан је да повећа опрезност и прилаго
ди брзину и начин кретања свог возила.
Употреба жутог ротационог или трепћућег светла дозвољена је са
мо у случајевима предвиђеним овим законом.
Овим чланом су јасно одређена возила, односно намена тих возила,

која треа да имају уграђен уређај који даје жуто ротационо или трепћу
ће светло и када тај уређај, односно светло треа да уде укључено.
Уређај за давање жутог ротационог или трепћућег светла поставља
се тако да је ово светло видљиво са свих страна. Уколико овај уређај, од
носно светло, није уграђено на прописани начин или је неисправно, во
зач који управља таквим возилом у саораћају на путу чини прекршај
зог неисправности прописаног уређаја.
Будући да се ова светла сматрају светлима за означавање возила, во
зач чини прекршај уколико их не употрељава када је на путу ноћу, или
дању у условима смањене видљивости зауставио или паркирао возило
на коловозу.
Када је возило у функцији активности наведених у ст. 1. и 2. овог
члана, при чему је уређај за давање жутог трепћућег или ротационог
светла на возилу неисправан и када возач те неисправности не отклони,
ово возило ће се искључити из саораћаја, у складу са чланом 289. став
1. тачка 1. овог закона.
Одреда става 3. овог члана, којом је одређено да жуто трепћуће
или ротационо светло може да се употрељава на возилу као упозорење
за принудно заустављено возило, саораћајну незгоду, приреду на путу
или другу препреку на путу, представља новину која доприноси већој
езедности саораћаја на путу.
Овде треа нагласити то да се возила која имају уграђено жуто
трепћуће или ротационо светло не сматрају возилима са првенством
пролаза нити возилима под пратњом, већ ово светло оавештава друге
учеснике у саораћају да се нешто дешава на путу (изводе радови или
врше испитивања, прати организована колона, ванредни превоз или
превоз опасних материја) зог чега је потрена повећана опрезност
и прилагођавање рзине кретања посеним условима саораћаја које
ово светло најављује.
за прекршај правно лице које поступи супротно одредама става 2. тачке
1. овог члана (члан 326. став 1. тачка 5). За прекршај у вези са ставом 2.
тачке 1. овог члана казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара

одговорно лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном орга
ну односно органу јединице локалне самоуправе (члан 326. ст. 2. и 3).
прекршај правно лице које поступи супротно одредама ст. 1. и 5. овог
прекршај предузетник који поступи супротно одредама става 2. тачке
1. овог члана (члан 328. став 2. тачка 5).
прекршај лице које поступи супротно одредама става 1, става 2. тачке 1.
и ст. 4. и 5. овог члана (видети члан 332. став 1. тач. 50, 51. и 52. и став 2).
поступи супротно одредама става 2. тач. 2. и 3. овог члана (видети члан
333. став 1. тачка 67. и став 2).
28. Превоз терета на возилу

Члан 112.
У саобраћају на путу возило не сме да се оптерети:
1) преко носивости уписане у саобраћајну дозволу, односно пре
ко највећег осовинског оптерећења појединих осовина одређених од
стране произвођача возила,
2) преко осовинског оптерећења прописаног техничким нормати
вима за возила и највеће дозвољене укупне масе,
3) тако да возило са теретом премашује највеће дозвољене димен
зије за поједине врсте возила (дужина, ширина и висина).
Изузетно од одредби става 1. тач. 2) и 3) овог члана, возило, од
носно скуп возила, сме да учествује у саобраћају на путу, уз посебну
дозволу надлежног органа.
Терет на возилу мора да буде смештен и обезбеђен тако да при во
жњи остаје у положају постављеном приликом утовара, тако да:
1) не угрожава безбедност учесника у саобраћају и не наноси ште
ту путу и објектима на путу,
2) не умањује стабилност возила и не отежава управљање вози
лом, као и да не утиче на функционисање и коришћење склопова и
делова возила,
3) не умањује прегледност возачу,
4) не пада и не расипа се са возила по путу, односно не вуче се по
путу,
5) не заклања светла, регистарске таблице и друге прописане озна
ке на возилу,
6) не загађује животну средину.
Терет у расутом стању, сем на прикључном возилу за трактор, мо

ра да буде прекривен.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице, које наложи
вршење утовара или врши утовар дужно је да приликом утовара робе
води рачуна о поштовању одредби овог члана.
Уколико је утовар терета извршен у иностранству, за потребе при
маоца, односно наручиоца превоза који има пребивалиште или седи
ште у Србији, за поштовање одредби овог члана одговоран је и прима
лац терета, односно наручилац превоза.
У ставу 1. овог члана одређено је преко којих вредности се возило не

сме да оптерети у саораћају, с тим што је у тачки 1. прописана зарана
оптерећења преко техничких карактеристика које предвиђа произвођач
возила (преко носивости која је уписана у саораћајној дозволи, одно
сно преко оптерећења појединих осовина које је произвођач одредио).
Уколико терет на возилу премашује носивост возила, односно осо
винско оптерећење појединих осовина одређених од стране произвођа
ча возила, за више од 20 посто предвиђена је казна из члана 326. ст. 1.
и 2. тачка 6 (правно од 100.000 до 800.000 динара и одговорно лице од
6.000 до 50.000 динара), члана 328. став 2. тачка 6 (предузетник од 50.000
до 200.000 динара), члана 331. став 1. тачка 32 (возач од 15.000 до 30.000
динара) док је у случају да терет на возилу премашује носивост возила,
односно осовинско оптерећење појединих осовина одређених од стране
произвођача возила, у распону од 5,0 до 20,0 посто, запрећена казна из
члана 327. ст. 1. и 2. тачка 12 (од 60.000 до 600.000 динара за правно лице
и од 3.000 до 30.000 динара за одговорно лице), члана 328. став 3. тачка
12 (предузетник од 10.000 до 50.000 динара) и члана 332. став 1. тачка 53
(возач од 6.000 до 20.000 динара). Сходно запрећеним казнама очиглед
но је законодавац толерише оптерећење до 5 посто.
У ставу 1. тачка 2. овог члана је предвиђена зарана оптерећења пре
ко осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за вози
ла и највеће дозвољене укупне масе (ови нормативи ће ити предвиђени
одговарајућим правилником члан 342. став 1. тачка 23. у вези са чланом
246), па у овом случају законодавац толерише оптерећење до 5 посто.
За непоступање по ставу 1. тачка 2. запрећене су казне за правно
и одговорно лице (члан 325. ст. 1. и 2. тачка 3. привредни преступ – од
300.000 до 2.500.000 динара за правно лице и од 20.000 до 200.000 дина
ра), за предузетника 328. став 1. тачка 3 (од 100.000 до 500.000 динара) и
за возача члан 331. став 1. тачка 33 (од 15.000 до 30.000 динара), четири
казнена поена и најмање за месеца заштитне мере.
Посена дозвола надлежног органа, поменута у ставу 2. овог члана
дефинисана је чланом 115. овог закона.
Ставом 3. су предвиђене ситуације које нису дозвољене приликом

превоза терета на возилу.
У случају из става 3. тачке 1. предвиђене су казне из чл. 326/8,
328/2/7, 332/54 и 2 казнена поена.
У случају из става 3. тачке 2. предвиђене су казне из чл. 327/13,
328/3/13 и 333/68.
У случају из става 3. тачка 3. предвиђене су казне из чл. 327/13;
328/3/13 и 333/68.
У случају из става 3. тачка 4. предвиђене су казне из чл. 326/8,
328/2/7 и члана 332/54 2 казнена поена.
328/3/13 и члана 333/68.
328/3/13 и члана 333/68.
Ставом 4. овог члана предвиђена је зарана превоза терета у расу
том стању који није прекривен (осим у тракторској приколици) при че
му су предвиђене казне за возача из члана 333. став 1. тачка 68, док је за
правно и одговорно лице предвиђена казна у члану 327. ст. 1. и 2. тачка
13 – од 60.000 до 600.000 динара за правно лице и од 3.000 до 30.000 дина
ра за одговорно лице, као и за предузетника у члану 328. став 3. тачка 13
(од 10.000 до 50.000 динара).
Ставови 5. и 6. уводи се солидарна одговорност правних и одго
ворних лица, предузетника и физичких лица која врше или налажу
вршење утовара рое или су наручиоци такве рое из иностранства.
Овим ставовима се утиче да и други сујекти који су финансијски за
интересовани за превоз воде рачуна о езедности саораћаја. Пред
виђене казне су у чл. 326/6, 327/12 и 331/32.
Члан 113.
Терет на моторном возилу може да пређе најудаљенију тачку на
предњој страни возила до једног метра.
Терет на возилу не сме да пређе најудаљенију тачку на задњој
страни возила за више од 1/6 своје дужине, а највише за 1,5 m, с тим
да терет преосталим делом дужине мора бити ослоњен на товарни
простор. Изузетно, у саобраћају на путу може да учествује возило на
коме терет није смештен на начин прописан овим ставом, уколико то
одобри управљач пута.
Уколико терет на возилу прелази најудаљенију тачку на задњој
страни возила, мора бити означен. Код теретних и прикључних во
зила, терет се означава прописаном таблом, код осталих возила црве
ном тканином, а у условима смањене видљивости црвеним светлом
или светлоодбојном материјом црвене боје.
Ближе прописе о начину смештаја терета, његовог обезбеђења и

означавања доноси министар надлежан за послове саобраћаја.
Овим чланом су прописани услови под којима терет сме прећи гаа
рите возила. Новина се огледа у ставу два овог члана, где се даје могућност
управљачу пута (Јавно предузеће Путеви Срије за државне путеве – ма
гистралне и регионалне, а за локалне путеве и улице у насељу општински
орган надлежан за послове саораћаја) да даје посене дозволе.
У случају из става 1. овог члана запрећена је казна из чл. 327/1,
328/314 и 333/69.
За поступање супротно ставу 2. овог члана, предвиђене су исте ка
зне за правно и одговорно лице и предузетника, док је за возача предви
ђена казна из члана 332. став 1. тачка 55.
У случају из става 3. овог члана запрећена је казна из чл. 327/1,
328/314 и 333/69.
Члан 114.
Возила која су намењена за извођење радова ван пута када у са
обраћају на путу имају инсталирана оруђа за извођење радова, која
нису склоп возила већ измењиво средство за рад, морају бити пропи
сано означена.
Утовар или истовар терета на путу мора се обављати тако да не
омета, односно не угрожава, остале учеснике у саобраћају.
Намера је да се означавањем возила да одговарајућа уочљивост и ти

ме изегне настанак могуће опасне ситуације, посено у условима смање
не видљивости.
Начин оележавања ових возила иће прописан подзаконским ак
том донетим на основу члана 342. став 1. тачка 23, док се у случају преко
рачења дозвољених гаарита возила морају поштовати услови из члана
115. овог закона.
За прекршај из става 2. овог члана, предвиђена је новчана казна за
правно лице у износу од 60.000 до 600.000 динара (члан 327. став 1. тачка
15). За прекршај из овог члана, предвиђена је казна за предузетнике у изно
су од 50.000 до 200.000 динара (члан 328. став 3. тачка 15). За прекршај из
овог члана, за лице је предвиђена казна у износу од 5.000 динара (члан 333.
29. Ванредни превоз

Члан 115.
Кретање по путу возила, односно скупа возила, која не испуњавају
услове у погледу димензија (дужина, ширина и висина), највеће дозвоље
не укупне масе или осовинског оптерећења, односно на којима возило
са теретом премашује највеће дозвољене димензије (дужина, ширина и

висина) за поједине врсте возила, представља ванредни превоз.
Ванредни превоз се обавља на основу дозволе коју издаје упра
вљач пута. Дозволом се могу одредити посебни услови под којима ће
се ванредни превоз обавити.
Када је дозволом одређено да пратњу ванредног превоза врше по
лицијски службеници, сагласност за превоз даје Министарство уну
трашњих послова.
Ванредни превоз се мора обавити у складу са условима који су од
ређени у дозволи за ванредни превоз.
Када је за обављање ванредног превоза дозволом за обављање
ванредног превоза одређено да се ванредни превоз обавља у пратњи
полиције, трошкови пратње падају на терет превозника.
Ближе услове о начину обављања ванредног превоза и возилима
којима се тај превоз обавља, доноси министар надлежан за послове
Питање ванредног превоза уређено је и Законом о јавним путевима

(чл. 48, 49. и 50). Овим чланом је прецизирано шта се сматра ванредним
превозом (одступање димензија празног возила или возила са теретом
од услова одређених подзаконским актом којим се уређују услови за уче
шће возила на путевима – члан 246).
Дозволу за овакав превоз издаје управљач пута (Јавно предузеће Пу
теви Срије за државне путеве – магистралне и регионалне, односно ор
ган локалне самоуправе надлежан за послове саораћаја за улице у насе
љу и локалне путеве). Новина у односу на претходна законска решења,
огледа се у чињеници да орган унутрашњих послова нема оавезу да даје
сагласност на дозволу, осим у случају када је за такав превоз неопходна
пратња возила. Ово практично значи да у ситуацијама када се с озиром
на димензије возила и терета превоз мора вршити возилом које је посе
но оележено (жуто ротационо светло члан 111. став 2. тачка 1) или уз
пратњу таквог возила (члан 111. став 2. тачка 1). Министарство унутра
шњих послова не даје сагласност, већ то чини само у случају из става 3.
овог члана.
Ако се ванредни превоз оавља ез посене дозволе управљача јав
ног пута, по Закону о јавним путевима предвиђено је подношење пријаве
јавном тужиоцу зог учињеног привредног преступа за који је чланом 96.
став 1. тачка 4. Закона о јавним путевима, правном лицу запрећена новча
на казна од 300.000 до 3.000.000 динара, док је одговорном лицу, по ставу
2. овог члана запрећена новчана казна од 50.000 до 200.000 динара. Када
је реч о предузетнику, чланом 98. став 1. тачка 44. Закона о јавним путе
вима запрећена је казна од 100.000 до 500.000 динара. Физичко лице које
оавља ванредни превоз ез посене дозволе платиће новчану казну за
прећену чланом 99. став 1. тачка 37. у распону од 10.000 до 50.000 динара.
У случају ако се ванредни превоз врши супротно условима одре
ђеним у дозволи, предвиђена је одговорност правног (од 100.000 до
800.000 динара) и одговорног лица (од 6.000 до 50.000 динара) из чла
на 326. ст. 1. и 2. тачка 9; за предузетника у члану 328. став 2. тачка 9
(од 50.000 до 200.000 динара), а за возача у члану 332. став 1. тачка 56
(од 6.000 до 20.000 динара).
Уколико се превоз врши ез дозволе примењују се одреде Закона о
јавним путевима (члан 48).
30. Превоз лица возилима

Члан 116.
У моторном возилу, односно на возилу и прикључном возилу у са
обраћају на путу, дозвољено је превозити онолико лица колико је озна
чено у саобраћајној дозволи, на местима која су за то предвиђена.
Изузетно од става 1. овог члана у теретном возилу Војске Србије, од
носно полиције, могу се превозити лица у простору за смештај терета.
На прикључном возилу које вуче трактор може се превозити нај
више пет лица, а у товарном простору мотокултиватора могу се прево
зити највише три лица.
Лица из става 3. овог члана која се превозе у товарном простору
не смеју стајати, седети на страницама каросерије, на нестабилном
терету или терету који прелази висину товарног сандука. Лица која
нису навршила 14 година живота смеју се превозити само у пратњи
пунолетног лица.
Полазећи од чињенице да је превоз лица у товарном простору вози

ла опасан, као и тенденције да се превоз лица оавља возилима за пре
воз путника (види члан 7. став 1. тачка 40), није дозвољено превозити
лица ван места за седење, за разлику од претходних законских решења
(чл. 17. и 18. Закона о езедности саораћаја на путевима). Ако се у во
зилу налази већи рој лица од предвиђеног (рој назначен у саораћај
ној дозволи) возач ће одговарати по члану 332. став 1. тачка 57, при чему
ће му ити изречена и три казнена поена. Правно (од 100.000 до 800.000
динара) и одговорно лице (од 6.000 до 50.000 динара) одговараће по чла
ну 326. ст. 1. и 2. тачка 10, док ће предузетник одговарати по члану 328.
став 2. тачка 9 (од 50.000 до 200.000 динара).
Правило из става 2. овог члана омогућава другачије услове превоза
ако се извршавају послови који се односе на езедност земље (послови
које оављају војска и полиција).
Ставом 3. овог члана, као и раније, омогућен је превоз лица на трак

торским приколицама и мотокултиватору, при чему је предвиђена раз
личита одговорност за возача трактора (новчана казна од 5.000 динара
из члана 333. став 1. тачка 71) од одговорности возача мотокултиватора
(новчана казна од 3.000 динара из члана 334. став 1. тачка 33).
За лица која се превозе у овим возилима, а не поступе по одредама
става 4. овог члана, предвиђена је одговорност тих лица (путника) по
члану 334. став 1. тачка 34.
Члан 117.
У затвореном простору возила које се не може изнутра отворити,
не смеју се превозити лица.
Изузетно од става 1. овог члана у полицијским, војним и возили
ма органа за извршење кривичних и прекршајних санкција, смеју се
превозити лица и то само за службене потребе.
У прикључном возилу за становање (камп приколица) не смеју се
превозити лица.
Ако се у простору из става 1. овог члана превозе лица предвиђена

је одговорност правног лица (од 60.000 до 600.000 динара) и одговорног
лица (од 3.000 до 300.000 динара) по члану 327. ст. 1. и 2. тачка 16, док ће
по члану 328. став 3. тачка 16. одговарати и предузетник (од 10.000 до
50.000 динара).
Изузеци предвиђени у ставу 2. овог члана омогућавају адекватан
превоз лица чија је слоода кретања законом ограничена.
Зог чињенице да лице које се налази у камп приколици не може аде
кватно да предвиђа начин кретања возила, као и могућности да се током
вожње креће по камп приколици, закон предвиђа зарану превожења
лица. У случају не поштовања ове норме предвиђена је казна из члана
334. став 1. тачка 35.
Члан 118.
Возач бицикла старији од 18 година може на бициклу превозити
дете до осам година старости, ако је на бициклу уграђено посебно се
диште, прилагођено величини детета и чврсто спојено са бициклом.
Дете млађе од 12 година не сме се превозити на мопеду, трициклу,
мотоциклу и четвороциклу.
Мотоцикл може да има бочно седиште за превоз путника.
Ставом 1. овог члана, предвиђено је нешто другачије решење од ре

шења које је предвиђао претходни Закон о езедности саораћаја на пу
тевима (члан 39). Наиме, старосна граница која дозвољава превоз детета
је са седам повећана на осам година, а место где ће седети дете више није
предвиђено (по претходном законском решењу дете је морало седети ис
пред возача). За супротан начин превоза предвиђена је казна од 5.000
Овим законским решењем пооштрени су услови у погледу старо
сне границе лица које се превози на мопеду, трициклу, мотоциклу и
четвороциклу. До сада (Закон о езедности саораћаја на путевима
члан 39) старосна граница за лице које се превози на мотоциклу је
ила седам година. Зог рзина које се могу остварити возилима из ст.
1 и 2. овог члана, превоз лица млађих од 12 година је ризичан, па је за
то превоз млађих лица на овим возилима зарањен. За поступање које
није у складу са овим чланом запрећена је казна од 15.000 до 30.000 ди
нара (члан 331. став 1. тачка 34), шест казнених поена и најмање три
месеца заштитне мере заране управљања моторним возилом.
Члан 119.
За време кретања возила не сме се ускакати у возило, искакати из
возила, отварати врата, нагињати се ван возила, истурати делове тела
из возила и возити се на спољним деловима возила или на трактор
ским приколицама.
Возач не сме управљати на начин који омогућава искакање из во
зила, отварање врата, нагињање ван возила, вожњу на спољним дело
вима возила или на тракторским прикључцима.
Изузетно од става 1. овог члана, на спољним деловима возила
и прикључног возила могу се возити лица која обављају послове
свог радног места у вези с наменом возила (на возилима ватрога
сне службе, комуналне службе, електродистрибуције и других де
латности), ако је на тим возилима уграђена платформа за стајање
и држачи.
Уколико се на возилу из става 3. овог члана превозе лица, брзина
кретања не сме бити већа од 30 km/h.
Одреде овог члана имају циљ да спече радње возача и путника, које
су врло опасне, пре свега зог чињенице да се таквим понашањима исти
чу млађе осое (неретко деца).
Зог понашања супротно ставу 1. овог члана, возач или путник, у
зависности од тога ко чини ову радњу, казниће се новчаном казном у из
носу од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 73).
Ако возач својом вожњом омогућава понашање које законодавац за
рањује у ставу 2. овог члана, предвиђена је идентична казна (члан 333.
Ради оављања одређених послова (став 3. овог члана) превоз лица

је дозвољен и на спољним деловима возила, али у том случају ова возила
не смеју ити вожена рзином већом од 30 km/h (новчана казна из члана
333. став 1. тачка 73).
Члан 120.
Врата возила није дозвољено држати отворена током кретања во
зила, нити започети кретање уколико нису затворена.
Возач не сме започети кретање возила док путници безбедно не
уђу, односно изађу из возила и док врата не буду затворена.
У условима високих врућина возачи, превасходно аутоуса, неретко

држе отворена врата, што представља опасност по путнике, нарочито у
ситуацијама наглог заустављања возила. Ако возач током вожње отвори
врата или започне кретања када врата нису затворена, запрећена је ка
зна из члана 333. став 1. тачка 74.
Став 2. овог члана има намеру за оезеди сигурност путника који
улази у возила јавног превоза.
За возача који поступи супротно одредама ст. 1. и 2. овог члана запре
ћена је казна из члана 332. став 1. тачка 59. и 2 казнена поена. Ако су путни
ци деца млађа од 12 година, а возач поступи супротно одредама ст. 1. и 2.
овог члана запрећена је казна из члана 331. став 1. тачка 35, 4 казнена поена
и најмање три месеца заштитне мере заране управљања возилом.
Члан 121.
Туристички воз сме да се креће само по траси коју је одредио над
лежни орган јединице локалне самоуправе. Када се туристички воз
креће ван одобрене трасе, мора имати посебну дозволу надлежног ор
гана за послове саобраћаја.
Туристичким возом сме управљати само возач који има возачку
дозволу најмање за управљање возилима „BЕ“ категорије и посебну
дозволу за управљање туристичким возом коју издаје Агенција.
Посебна дозвола се издаје на рок од пет година.
Ближе прописе о обуци, начину спровођења испита и вођењу еви
денција доноси министар унутрашњих послова на предлог Агенције.
Ближе услове у погледу коришћења и техничких карактеристика ту
ристичког воза, прописује министар надлежан за послове саобраћаја.
Агенција послове из става 2. овог члана обавља као поверене
послове.
Туристички воз (члан 7. став 1. тачка 46) је новина у нашем законо

давству. До сада су ова возила доијала регистрацију по посеном одо
рењу. Са циљем стављања у законске оквире, осим одредаа овог члана
у члану 69. је предвиђено да туристички воз сме да има највише три при
кључна возила, док је чланом 45. предвиђено да се не сме кретати рзи
ном већом од 20 km/h.
Ако се кретање туристичким возом оавља супротно одредама ста
ва 1. предвиђена је казна из члана 326. ст. 1. и 2. тачка 11 (правно лице од
100.000 до 800.000 динара и одговорно лице од 6.000 до 50.000 динара),
члана 328. став 2. тачка 10 (предузетник од 50.000 до 200.000 динара) и
члана 333. став 1. тачка 75 (возач 5.000 динара).
Право управљања туристичким возом је уређено ставом 2. овог чла
на, при чему се прави разлика да ли возач нема возачку дозволу или во
зач има возачку дозволу којој је прошао рок важења.
Чланом 330. став 1. тачка 2. запрећена је казна од најмање 15 дана
затвора и 14 казнених поена, а ставом 3. и најмање осам месеци заштит
не мере заране управљања моторним возилом за случај да управља ту
ристичким возом ез возачке дозволе и посене дозволе за управљање
туристичким возом, осим у случају када је возачкој дозволи, односно по
сеној дозволи истекао рок важења.
Уколико је возачкој дозволи, односно посеној дозволи истекао рок
важења више од шест месеци запрећена је казна из члана 331. став 1.
тачка 36, 5 казнених поена и најмање три месеца заштитне мере зара
не управљања моторним возилом. Ако је рок важења истекао до шест
месеци запрећена је казна (предвиђена чланом 332. став 1. тачка 60) и 2
казнена поена.
31. Пробна вожња

Члан 122.
За пробну вожњу при којој се, ради испитивања произведеног
или преправљеног моторног, односно прикључног возила, мора одсту
пити од појединих одредби прописа о безбедности саобраћаја на путе
вима, потребна је дозвола.
Захтев за издавање дозволе о испуњавању услова за пробну во
жњу садржи: податке о возилу (врста, марка, тип и идентификацио
на ознака), сврху пробе, име и презиме возача који могу управљати
и број њихове возачке дозволе, податке о лицима која ће се за време
вожње налазити у возилу, назив пута и релацију на којој се пробна во
жња обавља, време извођења и назначење одредби из прописа о без
бедности саобраћаја од којих ће се одступати за време вожње.
Ако би се пробном вожњом могли оштетити пут или путни објек
ти, дозвола за пробну вожњу издаје се уз претходно прибављену сагла
сност управљача пута за обављање пробне вожње.
Дозволом из става 1. овог члана одређује се садржај и начин проб
не вожње, мере безбедности, односно мере осигурања које организатор
мора предузети о свом трошку, мере које мора предузети приликом ис
питивања новопроизведених моторних и прикључних возила, одредбе
прописа о безбедности саобраћаја од којих се одступа током пробне во
жње, имена лица која обављају испитивање приликом пробне вожње,
као и време у ком ће се обављати пробна вожња које не може бити ду
же од једне године. Дозвола се може издати за једно или више возила,
на којима се врши испитивање.
Пробна вожња може се обавити само у време и на начин предви
ђен дозволом за пробну вожњу.
Дозволу, из става 1. овог члана, издаје територијално надлежна ор
ганизациона јединица Министарства унутрашњих послова, на чијем
подручју вожња почиње. Ако се пробна вожња одвија на територији
за коју су надлежне две или више организационих јединица, дозволу
издаје Министарство унутрашњих послова.
Моторно возило којим се обавља пробна вожња, поред регистар
ских, односно пробних таблица, мора бити на предњем и задњем делу
посебно обележено натписом „ПРОБНА ВОЖЊА“.
Трошкови државних органа, органа јединица локалне самоу
праве и управљача пута, настали услед одржавања пробне вожње
падају на терет правног, односно физичког лица, које обавља проб
ну вожњу.
Неопходно је да се стриктно уреде услови под којима се у саораћају

на путу могу наћи возила, односно прототипови возила које произвођа
чи испитају у реалним условима одвијања саораћаја, како и провери
ли и езедносна својства возила.
Ако правно лице врши прону вожњу ез доијене дозволе запреће
на је казна из члана 326. став 1. тачка 12 од (100.000 до 800.000 динара)
као и по ставу 2. казна од 6.000 до 50.000 динара за одговорно лице у
правном лицу. Када је реч о предузетнику, прописана је одговорност по
члану 328. став 2. тачка 11 (од 50.000 до 200.000 динара), а за физичко ли
це по члану 333. став 1. тачка 76 (5.000 динара).
Ставови 2. и 3. овог члана прецизније су одређени услови које мо
ра садржати захтев за евентуално потрену сагласност управљача пута
(Јавно предузеће Путеви Срије за државне путеве – магистралне и ре
гионалне, орган локалне самоуправе надлежан за послове саораћаја за
улице у насељу и локалне путеве).
Ставови 4. и 6. овог члана прописује се која одступања надлежни
орган унутрашњих послова (Полицијска управа или Министарство) ре
шењем (дозволом) допушта приликом проне вожње. Новина у односу
на раније законско решење огледа се у чињеници да се дозволе издају за
сваку појединачну вожњу, а не за период од годину дана.
Уколико се вожња спроводи у супротности са условим датим у до

зволи, запрећена је казна за правно лице (од 60.000 до 600.000 динара) и
одговорно лице (од 3.000 до 30.000 динара) у члану 327. ст. 1. и 2. тачка
17, за предузетника (од 10.000 до 50.000 динара) члан 328. став 3. тачка
17, а за физичко лице од 5.000 динара, члан 333. став 1. тачка 76.
Ставом 7. овог члана се предвиђа да овакво возило може ити реги
стровано (члан 268) или означено проним талицама (члан 269) али у
оа случаја мора ити означено посеним натписом „ПРОБНА ВОЖЊА“.
V. Сорске и руе рирее на уу 153
V. СПОРТСКЕ И ДРУГЕ ПРИРЕДБЕ НА ПУТУ
Члан 123.
Забрањено је одржавање спортских или других приредби на путу.
Изузетно, спортска или друга приредба на путу се може одржати
када територијално надлежна организациона јединица Министар
ства унутрашњих послова изда дозволу за њено одржавање.
Уколико се приредба одржава на територији за коју су надлежне
две или више организационих јединица, дозволу издаје Министар
ство унутрашњих послова.
Уколико је приликом одржавања спортских или других приредби
на путу потребно обуставити саобраћај или извршити друге измене
у режиму саобраћаја, дозвола се издаје уз претходну сагласност мини
старства, односно органа јединица локалне самоуправе, надлежног за
послове саобраћаја.
Смисао одредaa овог члана има за циљ спречавање нарушавања

езедности и проточности саораћаја стварањем застоја изазваних оку
пљањима и на тај начин стварањем гуитака, јер је пут површина првен
ствено намењена кретању возила, односно учешћу у саораћају.
Имајући нa уму промењене услове на путу зог одржавања прире
даа на путу, изузетно је дозвољено одржавање приредаа на путу уз
приављање дозвола и сагласности на начин описан у ст. од 2. до 4. овог
члана. С озиром на то, Министарство унутрашњих послова – Управа
саораћајне полиције издаје дозволу ако се та приреда одржава на под
ручју две или више полицијских управа (нпр. ициклистичка трка кроз
Срију), док полицијска управа издаје такву дозволу када се приреда
одржава на подручју те управе или на више подручја исте полицијске
управе (нпр. ако трка почиње на подручју Полицијске станице Чајетина,
а завршава на подручју Полицијске станице Бајина Башта, потрену до
зволу издаће Полицијска управа у Ужицу).
Ако је према плану организатора за одржавање приреде потрена из
мена режима саораћаја односно оустава за све или поједине категорије
возила, организатор је дужан да приложи и сагласност органа надлежног

за послове саораћаја. Када је реч о измени режима саораћаја на држав
ним путевима (магистрални и регионални путеви), сагласност даје мини
старство надлежно за послове саораћаја, док за локалне путеве и улице
сагласност даје општински орган надлежан за саораћај (нпр. одељење, ди
рекција за саораћај и сл.).
Правно лице које поступи супротно одреди члана 123. став 1, пре
ма члану 325. став 1. тачка 4. овог закона, иће кажњено новчаном ка
зном у износу од 300.000 до 2.500.000 динара, а одговорно лице у прав
ном лицу од 20.000 до 200.000 динара (члан 325. став 2).
Чланом 328. став 1. тачка 4. овог закона, предвиђено је да се новча
ном казном у износу од 100.000 до 500.000 динара казни предузетник ко
ји поступи супротно одреди члана 123. став 1.
Новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном за
твора у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које се не придр
жава одредаа из члана 123. став 1 (види члан 331. став 1. тачка 37. овог
закона, као и став 2).
Члан 124.
Дозвола за одржавање спортских и других приредби на путу мо
же се издати организатору који има својство правног лица са седи
штем у Републици Србији.
Захтев за издавање дозволе подноси се најкасније 15 дана пре одр
жавања спортске или друге приредбе на путу.
Захтев за издавање дозволе садржи: пословно име организатора
приредбе, име и презиме одговорног лица за безбедност приредбе,
пут (релацију и место) на којем ће се приредба одржати, време одржа
вања, са сатницом свих карактеристичних обележја приредбе и мере
које ће организатор предузети ради обезбеђења учесника приредбе и
гледалаца, програм спортске или друге приредбе, календар и прави
ла такмичења (елаборат). Уз захтев се прилаже сагласност управљача
пута за одржавање приредбе на путу, примерак идентификационих
ознака лица која обезбеђују приредбу и ознаке возила која прате уче
снике приредбе.
Министарство надлежно за унутрашње послове дужно је да у ро
ку од седам дана од пријема изда решење по поднетом захтеву.
У дозволи којом се одобрава одржавање спортске или друге при
редбе на путу одредиће се време и место одржавања, мере које је по
требно предузети ради безбедног одржавања приредбе и трошкови
који произлазе из њеног одржавања.
Организатор је дужан да спортску или другу приредбу на путу ор
ганизује и спроведе безбедно, на начин одређен у дозволи.
Трошкови државних органа, органа јединица локалне самоупра

ве и управљача пута, настали услед одржавања спортске и друге при
редбе, падају на терет правног лица које организује приредбу.
Чланом 124. уређено је да само правна лица која имају седиште у Ре
пулици Срији могу доити дозволу за организацију одржавања прире
даа на путу, при чему је у ставу 2. дефинисан рок од најмање 15 дана
пре одржавања приреде, за подношење захтева за издавање дозволе. Са
друге стране, ставом 4. је уређено да по подношењу захтева за издавање
дозволе за одржавање приреде, Министарство мора у року од седам да
на да (позитивно или негативно) одговори на поднети захтев.
Узимајући у озир промене које у саораћају изазивају приреде и
окупљања на путу, неопходно је да сви важни елементи уду дефинисани
и у захтеву (став 3) и у дозволи (став 5). Посено је значајно да је пре под
ношења захтева за издавање неопходно оезедити (и уз захтев приложи
ти) сагласност управљача пута за одржавање приреде на путу, примерак
идентификационих ознака лица која оезеђују приреду и ознаке возила
која прате учеснике приреде. Сагласност управљача пута за одржавање
приреде треа разликовати од сагласности за измене режима односно
оустављање саораћаја из претходног члана. Наиме, овде је реч о сагла
сности да се на начин који су осмислили организатори, експлоатише пут
(у вези са ројем учесника приреде присутних на конкретном месту, ма
сом возила која учествују у приреди, осовинским оптерећењем и сл.).
Услови који утичу на езедност пута, нису идентични условима које по
претходном члану, разматра орган надлежан за послове саораћаја.
Ставови 6. и 7. указују на то да је по доијеној дозволи организатор
дужан да приреду организује и реализује езедно, искључиво на на
чин дефинисан у дозволи, као и да сноси све трошкове државних орга
на, органа јединица локалне самоуправе и управљача пута, који су про
истекли из одржавања приреде за коју је издата дозвола.
Сходно члану 326. ст. 1. и 2. тачка 13, предвиђено је кажњавање нов
чаном казном у износу од 100.000 до 800.000 динара, правног лица које
поступи супротно одреди члана 124. став 6.
Члан 125.
Организатор спортске или друге приредбе на путу обавезан је да, о
мерама ограничења или забране саобраћаја, обавести јавност путем сред
става јавног информисања најкасније 48 сати пре почетка приредбе.
Министарство унутрашњих послова може забранити, односно
прекинути одржавање спортске или друге приредбе на путу, када
утврди да организатор није предузео мере одређене у дозволи или ако
то захтевају други разлози безбедности.
Решење о забрани, односно прекиду приредбе доноси се у скраће

ном поступку или усмено, сагласно одредбама Закона о општем управ
ном поступку.
Узимајући у озир промењене (отежане) услове одвијања саораћа

ја који ће на путу ити створени одржавањем приредаа, изузетно је ва
жно да јавност најмање 48 сати пре одржавања приреде уде упозната
са термином и изменама у виду ограничења и заране саораћаја, како
и евентуално могли ити искоришћени алтернативни правци. Ставом
2. овог члана уређено је да Министарство унутрашњих послова има пра
во да зарани или прекине приреду уколико организатор не поступа
по мерама које су дефинисане у дозволи, или уколико је у међувремену
дошло до промене услова, тако да и одржавање приреде на путу угро
зило езедност, односно проточност саораћаја.
Организатор, то јест правно лице задужено за одржавање приреде
иће сходно члану 327. став 1. тачка 18. кажњено новчаном казном у изно
су од 60.000 до 600.000 динара ако се не придржава члану 125. став 1. овог
закона. Такође је ставовима 2. и 3. предвиђено кажњавање одговорног лица
у правном лицу, као и одговорног лица у државном органу, односно органу
јединице локалне самоуправе новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара.
Судска пракса у Репулици Срији познаје и одговорност полициј
ских служеника који не заране, односно прекину приреду у за то
предвиђеним околностима. Наиме, одговорни радници саораћајне по
лиције могу ити одговорни зог тога што нису прекинули спортску
приреду на путу у којој настане саораћајна незгода.
Члан 126.
Одредбе прописа којима се уређује јавно окупљање грађана и
спречавање насиља на спортским приредбама важе и за спортске и
друге приредбе на путу, ако овим законом није другачије одређено.
При организацији приредаа на путу, на којима неспорно долази до оку

пљања грађана, важно је да осим одредаа овог закона, организатори имају
на уму и друге прописе којима је уређено јавно окупљање грађана и спреча
вање насиља, а посено Закон о спречавању насиља и недоличног понаша
ња на спортским приредама („Служени гласник РС“, р. 67/03, 101/05 и
90/07) и Закон о окупљању грађана („Служени гласник РС“, р. 51/92, 53/93,
67/93,17/99, 33/99, 48/94, 29/01 и 101/05, „Служени лист СРЈ“, рој 21/01).
Члан 127.
Организатор не сме почети са одржавањем спортске или друге
приредбе или активности на путу, ако није предузео све мере обезбе
ђења одређене у дозволи.
Организатор је дужан да прекине одржавање спортске и друге

приредбе на путу:
1) ако су угрожени учесници или гледаоци,
2) ако се у већој мери наруши јавни ред и мир,
3) ако се не спроводе мере безбедности одређене у дозволи,
4) ако то захтевају други разлози безбедности.
Уколико организатор не може да обезбеди посебне безбедносне
мере у току приредбе, орган који је издао дозволу може одредити по
требан број полицијских службеника ради предузимања тих мера. У
наведеном случају трошкове предузимања тих мера сноси организа
тор приредбе.
Уколико нису испуњене мере оезеђења дефинисане дозволом, или

уколико је по отпочињању приреде дошло до промене услова којима
и дошло до угрожавања езедности, јавног реда и мира, организатор
мора спречити отпочињање односно наставак приреде, а како је то де
финисано и у одреди члана 125. став 2. а у вези је са оавезама Мини
старства унутрашњих послова. Дакле, чак и уколико није дошло до тога
да Министарство прекине приреду или још није окончан скраћени по
ступак Министарства према члану 125. ст. 2. и 3, организатор је дужан
да спречи почетак, односно наставак приреде, у околностима у којима
нису испуњене мере оезеђења дефинисане дозволом, или уколико је
после отпочињања приреде дошло до промене услова којима и дошло
до нарушавања езедности, јавног реда и мира.
Са циљем одржавања приреде под промењеним условима, а сходно
израженој жељи организатора, полиција може ангажовати додатне снаге
како и или испуњени сви потрени услови, при чему тада све додатне
трошкове сноси организатор.
За непоступање по одредама члана 127. ст. 1. и 2, а у складу са чла
ном 326. став 1. тачка 14. овог закона, правно лице, то јест организатор
ће ити кажњен новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 динара,
а према ст. 2. и 3. одговорно лице у правном лицу, као и одговорно лице
у државном органу, односно органу јединица локалне самоуправе иће
кажњено новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара.
Члан 128.
Такмичаре на приредби и учеснике других активности могу пра
тити само возила обележена посебном ознаком, коју одређује орга
низатор.
Уколико се приредба одржава на територији две или више орга
низационих јединица Министарства унутрашњих послова примерак
ознаке из става 1. овог члана организатор доставља тим организацио

ним јединицама најкасније 48 сати пре почетка приредбе.
Ако је за одржавање приреде неопходно и учешће возила, тада та

возила морају ити оележена посеном ознаком коју су одредили орга
низатори. Наиме, циљ ове одреде је изегавање појаве других возила на
путу која и евентуално угрозила езедност и проточност саораћаја то
ком одржавања приреде. Узимајући у озир послове на припреми актив
ности Министарства унутрашњих послова, у вези са одржавањем и евен
туалним оезеђивањем приреде, организатор је дужан да надлежним
организационим јединицама Министарства унутрашњих послова лаго
времено, то јест у року од 48 сати достави ознаку, како и полицијски слу
женици или упознати са изгледом ознаке возила, намењених за пратњу.
Непоступање по одредама овог члана повлачи казнене одреде
из члана 327. став 1. тачка 19. овог закона, по коме ће организатор, то
јест правно лице ити кажњено новчаном казном у износу од 60.000 до
600.000 динара. Ставовима 2. и 3. предвиђено је кажњавање одговорног
лица у правном лицу, као и одговорног лица у државном органу, одно
сно органу јединице локалне самоуправе новчаном казном од 3.000 до
30.000 динара
Лице које поступи супротно одреди из става 1. овог члана, казни
ће се сходно члану 334. став 1. тачка 37. овог закона, новчаном казном у
износу од 3.000. Ако је извршењем прекршаја из става 1. овог члана иза
звана непосредна опасност за другог учесника у саораћају, или је проу
зрокована саораћајна незгода, лице ће ити кажњено новчаном казном
у износу од 5.000 до 15.000 динара.
Члан 129.
Лица која обезбеђују приредбу и налазе се на путу или делу пута
на којем се приредба одржава, морају носити светлоодбојни прслук и
идентификационе ознаке лица задужених за обезбеђење приредбе.
Уколико се приредба одржава на територији две или више орга
низационих јединица Министарства унутрашњих послова примерак
ознаке из става 1. овог члана организатор доставља тим организацио
ним јединицама најкасније 48 сати пре почетка приредбе.
Светлоодојни прслук, осим означавања лица која оезеђују приред

у, има функцију да га правовремено уоче остали учесници у саораћају.
Идентификационе ознаке у ст. 1. и 2. овог члана имају за циљ да се ја
сно назначе лица која оезеђују приреду, при чему је у ставу 2. прецизи
рано да се примерак такве ознаке доставља и организационим јединицама
Министарства унутрашњих послова на територијама на којима се приреда
одржава како и припадници организационих јединица Министарства уну

трашњих послова знали која лица су задужена за оезеђење приреде.
Правно лице које поступи супротно одредама члана 129. ст. 1. и 2,
према члану 327. иће кажњено новчаном казном у износу од 60.000 до
600.000 динара.
Према члану 334. став 1. тачка 38. овог закона новчаном казном у из
носу од 3.000 динара казниће се за прекршај лице које поступи супротно
одредама члана 129.
Члан 130.
По завршетку спортске и друге приредбе или активности на пу
ту, организатор је дужан да одмах, а најкасније у року који је одређен
дозволом:
1) уклони са пута саобраћајне знакове и друге ознаке, уређаје,
предмете и објекте који су постављени ради одржавања приредбе, од
носно обављања активности,
2) постави на пут све саобраћајне знакове и друге ознаке, предме
те и објекте који су били уклоњени због одржавања приредбе, одно
сно обављања активности,
3) поправи и доведе у првобитно стање пут и објекте на путу ако су
оштећени при одржавању приредбе, односно при обављању активности.
Уколико организатор не поступи на начин прописан у ставу 1.
тач. 1), 2) и 3) овог члана, управљач пута ће предузети одговарајуће
мере да се о трошку организатора уклоне, односно поставе саобраћај
ни знакови и друге ознаке, предмети и објекти на путу.
Трошкове уклањања и постављања саобраћајних знакова, предме
та и објеката на путу, као и трошкове поправке оштећења пута и обје
ката на путу који су настали одржавањем приредбе, односно обавља
њем активности на путу, сноси организатор.
У ставу 1. тач. 1, 2. и 3. овог члана дефинисане су оавезе организа

тора приреде у смислу поновног враћања пута у режим саораћаја који
је ио пре одржавања приреде, при чему је ставовима 2. и 3. овог члана
дефинисано да ће трошкове враћања пута у претходни режим саораћа
ја сносити организатор приреде. Намера законодавца је ила да пут, на
кон завршетка приреде, уде што пре доведен у првоитно стање, па је
организатор оавезан да у року, дефинисаном у дозволи, врати све сао
раћајне знакове који су уклоњени или измењени за потрее приреде,
као и да поправи пут и ојекте ако су оштећени. Ако организатор то не
учини, то мора учинити управљач пута о трошку организатора.
Према члану 326. став 1. тачка 15. новчаном казном у износу од
100.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај правно лице које по
ступи супротно одредама члана 130. став 1.
VI. ПОСЕБНИ УСЛОВИ САОБРАЋАЈА
Члан 131.
Министар надлежан за послове саобраћаја ће ближе прописати
начин, време поседовања и коришћења зимске опреме на возилу у са
обраћају на путевима.
Возач је дужан да у саобраћају на путу зимску опрему поседује и
користи на прописан начин.
Министар надлежан за послове уређења, одржавања и опремања
јавног скијалишта и пружање услуга на скијалишту ће ближе прописа
ти услове које морају да испуњавају моторне санке и возачи моторних
санки, као и начин њихове употребе на скијалишту, уз сагласност ми
нистра унутрашњих послова.
Имајући нa уму опасности које могу настати услед некоришћења

зимске опреме у зимским условима, у ставу 2. овог члана одређена је оа
веза возача да поседује и користи зимску опрему. Опрему ће према ста
ву 1. овог члана возачи да користе према прописима које ће прописати
министар надлежан за послове саораћаја.
Према члану 333. став 1. тачка 77. новчаном казном у износу од 5.000
динара казниће се за прекршај возач који не користи зимску опрему на про
писан начин, а према члану 334. став 1. тачка 39. новчаном казном у износу
од 3.000, казниће се за прекршај возач који не поседује зимску опрему.
VII. Саораћајна синализација 161
VII. САОБРАЋАЈНА СИГНАЛИЗАЦИЈА
Члан 132.
Јавни путеви морају да се обележе прописаном саобраћајном сиг
нализацијом, којом се учесници у саобраћају упозоравају на опасност
која им прети на путу, односно делу пута, стављају до знања ограниче
ња, забране и обавезе којих се учесници у саобраћају морају придржа
вати и дају потребна обавештења за безбедно и несметано одвијање
Саобраћајном сигнализацијом морају да се обележе и опасности
привременог карактера, нарочито оне које настану услед изненадног
оштећења или онеспособљавања пута, као и привремена ограничења
и привремене забране у саобраћају, а ти знакови се морају уклонити
чим престану разлози због којих су постављени.
Учесници у саобраћају дужни су да се придржавају ограничења,
забрана и обавеза изражених саобраћајном сигнализацијом и да по
ступе у складу са њиховим значењем.
Учесници у саобраћају су дужни да на местима, односно деоница
ма пута које су означене знаковима опасности, своје кретање прилаго
де опасностима на које их ти знакови упозоравају.
Министар надлежан за послове саобраћаја доноси ближе пропи
се о саобраћајној сигнализацији.
Одреде овог члана дефинишу то да саораћајна сигнализација има

за циљ да учесницима у саораћају укаже на опасности на које могу наи
ћи на путу, заране, оавезе и ограничења којих се морају придржавати,
као и друга оавештења важна за езедно одвијање саораћаја. Пред
услов за езедно одвијање саораћаја је да се јавни путеви оележе
прописаном сигнализацијом, па и неоележавање јавних путева пропи
саном сигнализацијом ила одговорност на страни сујеката који су пре
ма овом закону надлежни за оележавање јавних путева саораћајном
сигнализацијом.
Новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 динара (према чла
ну 326. став 1. тачка 16) казниће се за прекршај правно лице које посту
пи супротно одредама члана 132. ст. 1. и 2.
Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара (према члану
328. став 2. тачка 12) казниће се за прекршај предузетник који поступи
супротно одредама члана 132. ст. 1. и 2.
Новчаном казном у износу од 5.000 динара (према члану 333. став 1.
тачка 78) казниће се за прекршај лице који поступи супротно одредама
члана 132. став 3. осим када је то овим законом на другачији начин про
писано (светлосни саораћајни знакови, зарана претицања, прелажење
преко неиспрекидане уздужне линије у траку намењену за саораћај во
зила из супротног смера и др.).
Члан 133.
Саобраћајну сигнализацију чине саобраћајни знакови, ознаке на
коловозу и тротоару, уређаји за давање светлосних саобраћајних зна
кова (у даљем тексту: семафори), светлосне и друге ознаке на путу.
Саобраћајна сигнализација се поставља и одржава тако да учесни
ци у саобраћају могу на време и лако да их уоче дању и ноћу и да благо
времено поступе у складу са њиховим значењем.
Саобраћајна сигнализација мора се уклонити, допунити или заме
нити, ако њено значење не одговара измењеним условима саобраћаја
на путу или захтевима безбедности саобраћаја.
Садржај, облик, боја и величина саобраћајне сигнализације мора
да буде иста у свим временским условима, при дневном светлу и при
осветљавању фаровима.
Саобраћајна сигнализација мора да буде осветљена или израђена
од светлоодбојних материјала.
Смисао одредаа овог члана је дефинисање саораћајне сигнализа

ције, и услова које мора да испуни саораћајна сигнализација. Услови,
које треа да испуни саораћајна сигнализација, имају за циљ да је уче
сници у саораћају правовремено уоче.
ступи супротно одредама члана 133. ст. 2, 3, 4. и 5.
50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник који посту
пи супротно одредама члана 133. ст. 2, 3, 4. и 5.
Члан 134.
На саобраћајну сигнализацију и на њеном носачу, забрањено је

постављање било чега што није у вези са значењем саме сигнализаци
је.
Забрањено је неовлашћено постављање, уклањање, оштећивање
и измена значења саобраћајне сигнализације као и опреме пута.
Не смеју да се постављају табле, знакови, светла, стубови или дру
ги слични предмети којима се заклања или умањује уочљивост поста
вљене саобраћајне сигнализације.
Забрањено је постављати предмете који својим обликом, бојом,
изгледом или местом постављања подражавају или личе на саобраћај
ну сигнализацију, или заслепљују учеснике у саобраћају или одвраћа
ју њихову пажњу у мери која може бити опасна за безбедност саобра
ћаја.
Смисао одредаа овог члана јесте заштита значења саораћајне сиг

нализације према предвиђеном режиму саораћаја, правовремено уоча
вање учесника у саораћају саораћајне сигнализације и заштита саме
саораћајне сигнализације.
ступи супротно одредама члана 134. ст. 1. и 2.
60.000 до 600.000 динара казниће се за прекршај правно лице које посту
пи супротно одредама члана 134. ст. 3 и 4.
15.000 до 30.000 динара или казном затвора у трајању до 30 дана казниће
се за прекршај лице које поступи супротно одредама члана 134. ст. 1. и
2.
6.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај лице које поступи супрот
но одредама члана 134. ст. 3. и 4.
2. Саобраћајни знакови
Члан 135.
Саобраћајни знакови су знакови опасности, знакови изричитих
наредби, знакови обавештења. Уз саобраћајни знак може бити поста

вљена допунска табла која је саставни део саобраћајног знака и која
ближе одређује његово значење.
Знакови опасности служе да се учесници у саобраћају упозоре на
опасност која им прети на одређеном месту, односно делу пута и да се
обавесте о природи те опасности.
Знакови изричитих наредби учесницима у саобраћају на путу ста
вљају до знања забране, ограничења и обавезе којих се морају придр
жавати.
Знакови обавештења служе да пруже учесницима у саобраћају по
требна обавештења о путу којим се крећу и друга обавештења која им
могу бити корисна. Уколико безбедност саобраћаја или саобраћајно-
технички услови то захтевају учесницима у саобраћају одређени сао
браћајни знакови, односно поруке могу бити пренети путем знакова
који у целини или делимично могу да мењају садржај.
На знаковима са изменљивим садржајем порука, односно саобра
ћајни знак могу бити стално активиране или се активирају према по
треби и условима саобраћаја на путу.
Управљач пута, који је овлашћен за управљање саобраћајем, оба
вља промену садржаја на знаку.
Саораћајни знакови треа да лаговремено и недвосмислено ин

формишу све учеснике у саораћају о условима за езедно одвијање са
ораћаја на деоници пута на коју учесници наилазе, а са циљем лаговре
меног предузимања потрених радњи и евентуалних промена режима
кретања учесника у саораћају. Како и се изегла евентуална нејасно
ћа саопштених порука постављеним саораћајним знаком, саораћајни
знакови су подељени у групе знакова којима се најављује могућа појава
опасности чији је циљ да лаговремено упозоре учеснике у саораћају
на повећану пажњу и припреми их на могућност појаве наведене опасно
сти на путу; знакове изричитих нареди којима управљач пута директно
ограничава услове одвијања саораћаја и оавезује учеснике саораћаја
на прописано понашање на наведеној деоници пута; знакове оавеште
ња којима се помаже учесницима у саораћају да лакше и једноставније
дођу до потрених информација итних за езедно одвијање саораћа
ја и знакове са измењивим садржајем порука којима управљач пута по
потреи може да саопштава неопходне поруке и/или саораћајне знако
ве.
Знакови са измењивим садржајем порука служе да на местима на
којима езедност саораћаја и/или саораћајно-технички услови захте
вају активно праћење саораћајног тока и слање различитих порука уче
сницима у саораћају у зависности од услова саораћаја и/или начина
управљања саораћајем, саопште потрене информације учесницима у

саораћају у одређеном времену („on line“) и по потреи лаговремено
оавесте о промени саораћајних услова у другом временском перио
ду. Сврха ових знакова је да се на једноставнији и ржи начин учесни
цима у саораћају дају потрене информације а са циљем езедног уче
ствовања у саораћају и ољег искоришћења саораћајних капацитета.
Промену садржаја на овом типу знакова могу да врше само управљачи
пута који су овлашћени за управљање саораћајем, како и се изегла
саопштавањa неадекватних порука учесницима у саораћају и довођење
у недоумицу учесника у саораћају о езедном учешћу у саораћају.
3. Семафори
Члан 136.
За регулисање саобраћаја и означавање радова и препрека на пу
ту, употребљавају се и семафори који емитују светлосне саобраћајне
знакове.
Светлосни саобраћајни знакови су светла црвене, жуте, зелене,
односно беле боје.
Светло које дају уређаји из ст. 1. и 2. овог члана може бити посто
јано (непрекидно) или трепћуће (прекидајуће).
Брзина кретања возила може се регулисати семафором за регули
сање кретања возилом одређеном брзином.
Зог једноставнијег и езеднијег управљања саораћајем, а са ци

љем изегавања потрее за самосталним проценама учесника у саора
ћају, користе се семафори којима се на једнозначан начин учесницима у
саораћају дају светлосне информације важне за њихово кретање. Све
тлосним знаковима се може зарањивати и дозвољавати пролаз учесни
цима у саораћају, вршити упозоравање учесника у саораћају на пове
ћану опрезност или појаву промена услова саораћаја, као и регулисати
могући начини кретања у зони раскрсница. Светлосни саораћајни зна
кови могу ити црвене, жуте, зелене и еле оје а могу радити у два режи
ма, то јест постојано или трепћуће, а у зависности од потреа управља
ња саораћајем. Семафором је могуће такође вршити регулисање рзине
кретања учесника у саораћају, и то посеним семафором за регулисање
кретања возила одређеном рзином.
Члан 137.
Семафорима са тробојним светлима регулише се кретање возила.
Изузетно од става 1. овог члана, на прелазу пута преко железнич
ке пруге саобраћај возила се регулише само светлима црвене боје, а
на местима где се регулише приступ возила, двобојним светлима цр

вене и зелене боје.
Кретање трамваја и возила јавног превоза путника по путу може
бити регулисано и светлосним саобраћајним знаковима беле боје.
Кретање пешака преко коловоза се регулише двобојним светлима
црвене и зелене боје.
Смисао одредаа овог члана је да се јасно дефинише да се за регули

сање кретања возила у саораћају користе семафори са троојним све
тлима, при чему се на посеним местима (прелаз пута преко железничке
пруге и приступна места возила) могу да користе и светла само црвене
или црвене и зелене оје. Када је реч о прелазу пута преко железничке
пруге, тада се сходно члану 149. за регулисање саораћаја користе два
светла црвене оје, којима се најављује прилижавање воза. Светлима
црвене и зелене оје се регулише могући приступ (дозвољен или зара
њен) возила. Најчешће се користи за активно управљање саораћајем, а
путем наизменичне дозволе и заране приступа.
За кретање возила јавног превоза осим троојних семафора користе
се и семафори са знаковима еле оје а сходно члану 147. овог закона.
Кретање пешака преко коловоза се регулише семафорима са двоој
ним светлима црвене и зелене оје а сходно чл. 97. и 146. овог закона.
Члан 138.
На семафорима са тробојним светлима светла су у облику круга,
односно са симболом једне или више стрелица.
Семафори са тробојним светлима у облику круга служе за регули
сање кретања возила на путу, односно раскрсници.
Семафори са тробојним светлима са симболом једне, односно две
стрелице (дирекциони светлосни саобраћајни знак) служе за регули
сање кретања возила по смеровима на раскрсници.
На семафорима са тробојним светлима са симболом једне или ви
ше стрелица црвено и жуто светло су у облику круга са симболима цр
не боје у облику једне или више стрелица, док је зелено светло у обли
ку једне или више стрелица у кругу црне боје.
Овај члан закона има за циљ јасно дефинисање сваког од светлосних

знакова на семафору, при чему се напомиње да су на семафорима са тро
ојним светлима, светла у олику круга и могу имати једну или више
стрелица. Уколико на светлосном сигналу нема стрелица тада он служи
за регулисање кретања возила на путу и у раскрсници, док уколико има
стрелица (једну или више) служи за регулисање кретања возила у наведе
ним смеровима, приказаним стрелицама на светлосном уређају. Дакле,
када светлосни уређај има једну или више стрелица, тада служи као ди
рекциони светлосни сигнал и регулише кретање само у смеру стрелица.
При извођењу троојних светлосних уређаја са једном или више
стрелица, ради јасног уочавања укљученог сигнала, за црвени и жути
сигнални појам користи се и симол црне оје на кругу црвене или жу
те оје, а за зелено светло једна или више стрелица зелене на кругу црне
оје.
Члан 139.
На семафорима са тробојним светлима, светла се постављају по
вертикалној оси, једно испод другог, и то: црвено горе, жуто у среди
ни, а зелено доле. Ако је семафор постављен изнад саобраћајне траке,
светла могу бити постављена по хоризонталној оси, једно поред дру
гог, и то: црвено лево, жуто у средини, а зелено десно.
Овим чланом се јасно дефинише положај семафора са троојним

светлима као и распоред светала на семафору. Зог лакшег техничког ре
шавања и јаснијег уочавања семафор је могуће поставити на два начина:
• верикално – црвено светло се налази на врху, жуто испод црве
ног и зелено испод жутог, и
• хоризонално – црвено светло се поставља лево, жуто у средини и
зелено десно. Уколико се семафор поставља хоризонтално, поставља се
изнад саораћајне траке и служи за регулисање саораћаја на наведеној
саораћајној траци.
Члан 140.
За регулисање кретања бицикала и мопеда на бициклистичким
тракама или стазама, могу се употребљавати семафори са тробојним
светлима.
Светла на семафору из става 1. овог члана су црвене, жуте и зеле
не боје, на којима се светла постављају по вертикалној оси, једно ис
под другог, и то: црвено горе, жуто у средини, а зелено доле. Црвено
и жуто светло су у облику круга са симболом бицикла црне боје док је
зелено светло са симболом бицикла смештено у кругу црне боје.
На преласку бициклистичке стазе за кретање возила из става 1.
овог члана преко коловоза, могу се користити уређаји за регулисање
кретања пешака, ако се стаза налази уз обележени пешачки прелаз.
Кретање ицикала и мопеда на ициклистичкој траци или стази мо

гуће је регулисати употреом семафора са троојним светлима. Уколико
се користе семафори са троојним светлима тада се семафор поставља
вертикално, а црвено светло се налази на врху, жуто испод и зелено на
дну. Црвени и жути светлосни сигнал се изводи као круг црвене или жу
те оје са симолом црне оје, док се зелени светлосни сигнал изводи
као зелени симол на црном кругу.
На местима преласка ициклистичке стазе преко коловоза за регули
сање кретања ицикала и мопеда могу се користити семафори за регули
сање кретања пешака само уколико се стаза налази уз оележени пешач
ки прелаз.
Члан 141.
На семафорима са тробојним светлима:
1) црвено и зелено светло не сме да буде укључено истовремено,
2) жуто светло може да буде укључено као постојано самостално
светло у интервалу од престанка зеленог до појаве црвеног светла или
истовремено са црвеним светлом пре укључења зеленог светла, или
као самостално трепћуће светло,
3) зелено светло може бити трепћуће.
Чланом 141. уређено је која светла могу ити укључена самостално,

а која у коминацији са другим светлима и која светла могу ити треп
ћућа. Наиме, зелено светло се увек укључује самостално, а може ити и
трепћуће. Црвено светло никада не може ити трепћуће, а може се укљу
чити самостално или у коминацији са жутим светлом, док жуто светло
може ити укључено и као самостално и као трепћуће и у коминацији
са црвеним светлом.
Члан 142.
Светлосни саобраћајни знакови из члана 137. став 1. и чл. 138. и
140. овог закона имају следеће значење:
1) црвено светло – забрањен пролаз,
2) жуто светло – забрањен пролаз, осим у случају када се возило
не може безбедно зауставити испред наведеног знака,
3) зелено светло – дозвољен пролаз,
4) истовремено укључено жуто и црвено светло – забрањен про
лаз и наговештај да ће се укључити зелено светло,
5) трепћуће жуто светло – обавеза за све учеснике у саобраћају да
се крећу уз повећану опрезност,
6) трепћуће зелено светло – дозвољен пролаз и наговештај скорог
престанка дозвољеног пролаза укључењем жутог, а затим црвеног све
тла.
Возач не сме проћи светлосни саобраћајни знак из става 1. овог
члана када му је тим знаком забрањен пролаз.
На семафору са троојним светлима који исправно ради појавиће се

најмање четири светлосна саораћајна знака, и то: зелено светло (посто
јано), жуто светло (постојано), црвено светло (постојано) и истовремено
укључено жуто и црвено светло (постојано). На савременим семафори
ма постоји и пети светлосни саораћајни знак зелено светло (трепћуће).
Жуто трепћуће светло се укључује у ситуацији када семафор не ра
ди (откаже) и оавезује све учеснике у саораћају да се крећу уз повећа
ну опрезност.
Возачи најчешће чине грешке када је на семафору укључено жуто
светло (постојано), а које се укључује после зеленог светла, ило постоја
ног, ило трепћућег. Наиме, жуто светло (постојано) значи зарану про
лаза, осим за возила која се у часу кад се жуто светло укључи, налазе на
толикој удаљености од светлосног знака да се не могу на езедан начин
зауставити пре тог знака, то јест да не прођу тај знак.
супротно одредама става 2. овог члана (члан 331. став 1. тачка 39). За
поступање супротно одредама из става 2. овог члана, за лице је предви
ђено и шест казнених поена (члан 335. став 1. тачка 62), као и заштитна
мера заране управљања моторним возилом у трајању од најмање три
месеца која се изриче кумулативно (члан 338. став 1. тачка 37).
Члан 143.
Семафор са тробојним светлима може да има додатни светлосни
саобраћајни знак у облику зелене стрелице (условни знак).
Знак из става 1. овог члана означава да возач може возилом да
прође светлосни знак само у правцу означеним стрелицом и за време
док је упаљено црвено или жуто светло при чему мора да пропусти
сва возила која се крећу по путу на који улази као и да пропусти пеша
ке који прелазе преко коловоза.
Уколико на семафору постоји додатни светлосни саораћајни знак у

олику зелене стрелице, чланом 143. се прави изузетак у односу на члан
142. Наиме, када на семафору постоји додатни светлосни саораћајни
знак у олику зелене стрелице који је укључен, тада возач има право про
ласка возилом у правцу одређеном додатним светлосним саораћајним
знаком и за време док је на семафору укључено црвено или жуто светло
(постојано). Возач претходно мора да пропусти возила која се крећу по
путу на који он наилази и пешаке који прелазе коловоз.
(члан 332. став 1. тачка 62). За поступање супротно одредама из става
2. овог члана, за лице је предвиђено и два казнена поена (члан 335. став
1. тачка 63), као и заштитна мера заране управљања моторним возилом
у трајању од најмање 30 дана која се изриче кумулативно (члан 338. став
1. тачка 38).
Члан 144.
За регулисање приступа возила употребљавају се семафори са
двобојним светлима. Светла морају бити постављена по вертикалној
оси, једно испод другог, и то: црвено светло горе, а зелено светло доле,
односно по хоризонталној оси, једно поред другог: црвено светло ле
во, а зелено светло десно.
Светла из става 1. овог члана имају значење: црвено светло – за
брањен приступ, а зелено светло – дозвољен приступ. Та светла не сме
ју да буду укључена истовремено.
Возач не сме проћи светлосни саобраћајни знак из става 1. овог
члана када му је тим знаком забрањен пролаз.
Овим чланом се дефинише положај и значење светла на семафору

са двоојним светлима. Како семафор са двоојним светлима има само
два светла, на семафору мора ити укључено или црвено или зелено све
тло. Уколико је укључено црвено светло возач не сме проћи светлосни
саораћајни знак, а уколико је укључено зелено светло, возач мора про
ћи светлосни саораћајни знак.
(члан 332. став 1. тачка 63). За поступање супротно одредама става 3.
овог члана, за лице је предвиђено и 2 казнена поена (члан 335. став 1.
тачка 64), као и заштитна мера заране управљања моторним возилом у
трајању од најмање 30 дана која се изриче кумулативно (члан 338. став 1.
тачка 39).
Члан 145.
За регулисање кретања возила по саобраћајним тракама на коло
возу са више од две саобраћајне траке могу се користити светлосни
саобраћајни знакови црвене, зелене и жуте боје.
Црвено светло у облику укрштених линија има значење забране
кретања возила дуж саобраћајне траке изнад које се овај знак налази.
Зелено светло у облику стрелице надоле има значење слободног
пролаза дуж саобраћајне траке изнад које се овај знак налази.
Жута трепћућа стрелица усмерена косо надоле има значење оба
везне промене саобраћајне траке изнад, односно у којој се овај знак
налази и обавезује возача да се креће саобраћајном траком на коју
упућује стрелица.
Возач не сме да се креће саобраћајном траком којом му је светло
сним саобраћајним знаком из овог члана забрањено кретање, одно
сно мора да промени саобраћајну траку којом се креће када је то одре
ђено на начин из става 4. овог члана.
На коловозу са више од две саораћајне траке, за регулисање кре

тања по тракама, користе се светлосни саораћајни знакови црвене, зе
лене и жуте оје. Изнад сваке саораћајне траке се поставља светлосни
саораћајни знак којим се дефинише или зарана кретања саораћај
ном траком (уколико се изнад саораћајне траке налази црвено светло
у олику укрштених линија) или дозвола кретања саораћајном траком
(уколико се изнад саораћајне траке налази зелено светло у олику стре
лице надоле) или оавезна промена саораћајне траке и кретање саора
ћајном траком на коју упућује стрелица (уколико се изнад саораћајне
траке налази жута трепћућа стрелица усмерена косо надоле).
за прекршај лице које поступи супротно одредама става 5. овог члана
(члан 331. став 1. тачка 40). За поступање супротно одредама става 5.
овог члана, за лице је предвиђено и седам казнених поена (члан 335. став
1. тачка 65), као и заштитна мера заране управљања моторним возилом
у трајању од најмање четири месеца која се изриче кумулативно (члан
338. став 1. тачка 40).
Члан 146.
За регулисање кретања пешака употребљавају се семафори са све
тлима црвене и зелене боје. Светла морају бити постављена по верти
калној оси, једно испод другог, и то: црвено светло горе, а зелено све
тло доле, односно по хоризонталној оси, једно поред другог: црвено
светло лево, а зелено светло десно.
Светлосни саобраћајни знакови из става 1. овог члана имају сле
деће значење:
1) црвено светло – забрањен пролаз,
2) зелено светло – дозвољен пролаз,
3) трепћуће зелено светло – дозвољен пролаз и наговештај да ће
се ускоро укључити црвено светло.
На семафору из става 1. овога члана могу се додати звучни уређа
ји који пешацима дају обавештење о томе да је упаљено зелено светло
семафора, односно да им је дозвољен пролаз.
Светла из става 1. овог члана састоје се од светлеће површине цр
вене или зелене боје на којој се налази тамна силуета пешака или од
тамне површине на којој се налази светлећа силуета пешака црвене
или зелене боје.

Светла из става 1. овог члана не смеју да буду укључена истовре
мено.
Пешак, односно возач бицикла из члана 140. став 3. овог закона,
не сме прећи нити започети прелазак коловоза када му је светлосним
саобраћајним знаком, којим се регулише кретање пешака, прелазак
забрањен.
За регулисање кретања пешака користе се семафори са светлима цр

вене и зелене оје са силуетама пешака (која морају ити постављена по
вертикалној оси тако да црвено светло уде горе а зелено светло доле).
На семафорима за кретање пешака користе се и уређај за давање звуч
них сигнала који имају исту функцију као и зелено светло.
Зелено светло може ити подешено тако да се у одређеном времен
ском размаку, пре него што се искључи зелено светло (постојано), поја
вљује и као зелено трепћуће светло.
Новчаном казном у износу од 5.000 динара, казниће се лице које по
ступи супротно ставу 6. овог члана (члан 333. став 1. тачка 79). Новча
ном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном затвора у
трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи супротно
одредама става 6. овог члана ако за време чињења прекршаја са соом
води дете млађе од 12 година (члан 331. став 1. тачка 41).
Члан 147.
За регулисање кретања трамваја употребљавају се посебни уређа
ји за давање светала беле боје.
Светла беле боје могу бити у облику положене, усправне или косе
црте на тамној подлози.
Положена црта значи забрану саобраћаја трамваја, а усправна
или коса слободан пролаз у одговарајућем смеру.
Када се возила јавног превоза путника крећу саобраћајном тра
ком којом се крећу и трамваји светлосни саобраћајни знакови из ста
ва 1. овог члана односе се на та возила.
Возачи возила која се крећу саобраћајном траком на којој је сао
браћај регулисан светлосним саобраћајним знаковима из овог члана
не смеју проћи светлосни саобраћајни знак из овог члана када им је
тим знаком забрањен пролаз.
Смисао овог члана је спречавање нарушавања езедности саора

ћаја неправилним поступањем по значењу светлосне сигнализације на
прилазима раскрсници, на којој је саораћај регулисан светлосном сао
раћајном сигнализацијом, која је предвиђена за саораћај трамваја и
других возила која у раскрсницу улазе из прилаза предвиђених за крета

ње трамваја.
супротно одредама става 5. овог члана (члан 331. став 1. тачка 42). За
поступање супротно одредама из става 5 овог члана, за лице је предви
ђено и шест казнених поена (члан 335. став 1. тачка 66), као и заштитна
мера заране управљања моторним возилом у трајању од најмање три
месеца која се изриче кумулативно (члан 338. став 1. тачка 41).
Члан 148.
За регулисање кретања возила одређеном брзином користе се се
мафори који дају бројчане ознаке брзине која се препоручује да би во
зило на наредном семафору имало слободан пролаз.
Бројчана ознака светлосних знакова из става 1. овог члана је беле
боје на тамној подлози.
Смисао овог члана је упознавање возача са савременим решењима

регулисања саораћаја. Препоручена рзина је последица организације
усклађеног рада светлосних сигнала на више раскрсница на којима је
саораћај регулисан светлосном сигнализацијом на одређеном делу пу
та. Ако и возило ило вожено константно препорученом рзином на
оваквом делу пута, тада и кроз све раскрснице могло да прође ез зау
стављања (ако и на некој од раскрсница на посматраном делу пута про
шло у време када је на семафору укључено зелено светло), то јест у вре
ме када је на семафорима укључено зелено светло. На оваквом делу пута
рзина може, саораћајним знаком или општим ограничењем, ити огра
ничена и на већу рзину од препоручене рзине.
У зависности од саораћајног оптерећења и режима рада светло
сних сигнала на појединим раскрсницама мењаће се и препоручена рзи
на са којом се одређени део пута може прећи ез заустављања.
Члан 149.
Светлосни саобраћајни знакови којима се најављује приближава
ње воза прелазу пута преко железничке пруге у истом нивоу дају се
наизменичним паљењем два црвена трепћућа светла у облику круга.
На семафору из става 1. овог члана могу се додати звучни уређаји
којима се учесници у саобраћају обавештавају о томе да је дат светло
сни саобраћајни знак којим се најављује приближавање воза.
Светлосни саобраћајни знак из става 1. овог члана означава оба
везу учесника у саобраћају да се зауставе.
Смисао овог члана је спречавање нарушавања езедности саора

ћаја неправилним поступањем по значењу светлосне сигнализације на
прилазима укрштања пута и железничке пруге у нивоу.
Члан 150.
Светлосни саобраћајни знакови за означавање радова и препре
ка на путу су трепћућа светла у облику круга наранџасте боје и озна
чавају место на путу или део пута на коме се изводе радови или су
настале препреке на путу.
Смисао овог члана је упозоравање учесника у саораћају о наиласку

на место где је неопходно да учесници у саораћају орате посену па
жњу на евентуално опасно место на путу.
4. Светлосне ознаке на путу

Члан 151.
Пружање пута може да се обележи светлосним ознакама на путу
(светлима, рефлексним стаклима или рефлектујућим материјама) и
то десна страна коловоза ознакама црвене боје, а лева страна ознака
ма беле боје.
Ознакама из става 1. овог члана морају бити обележене ивице ко
ловоза на делу пута кроз тунел. Ако пешачка острва, острва за усме
равање саобраћаја и други објекти на коловозу нису ноћу довољно
видљиви, морају се обележити светлима, техничким средствима за по
бољшање уочљивости (маркери, призме, и сл.), односно светлосним
ознакама жуте боје.
Вожња кроз тунел је вожња у условима смањене видљивости, па је

зато неопходно оележити коловоз светлосним ознакама. Зог лакшег
разликовања десне од леве ивице коловоза, потрено је, а у тунелу оа
везно, десну ивицу коловоза означити светлоодојним ознакама црвене
оје, а леву ивицу коловоза светлоодојним ознакама еле оје.
Зог отежаног уочавања препрека на коловозу (пешачка острва,
острва за усмеравање саораћаја и други ојекти) у условима смањене
видљивости, потрено је возаче лаговремено упозорити на то да се при
лижавају месту где се на коловозу налази препрека.
члана (члан 327. став 1. тачка 22). Новчаном казном у износу од 100.000
до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник који поступи су
протно одредама ст. 2. и 3. овог члана (члан 328. став 1. тачка 19).
5. Ознаке на коловозу и тротоару

Члан 152.
Ознакама на коловозу учесницима у саобраћају стављају се до зна
ња ограничења, забране и обавезе и дају обавештења, односно врши
се усмеравање кретања учесника у саобраћају.
Ознаке на коловозу могу бити изведене самостално или уз друге
саобраћајне знакове, при чему њихово значење мора бити међусобно
усаглашено.
Ознаке на коловозу чине линије, стрелице, натписи и друге озна
ке.
Ознаке на коловозу могу имати и рефлектујућа својства.
На јавном путу ван насеља, са савременим коловозом за саобра
ћај у оба смера на коме постоје само две саобраћајне траке, те траке
морају да буду одвојене одговарајућом разделном линијом на колово
зу, а на државном путу првог реда обележене и ивичним линијама.
Ознакама на тротоару учесницима у саобраћају стављају се до зна
ња ограничења, забране и обавезе, као и обавештења. Ознаке могу би
ти изведене самостално или уз другу саобраћајну сигнализацију при
чему њихово значење мора бити међусобно усаглашено.
Овим чланом је предвиђена оавеза да се јавни пут ван насеља, са са

временим коловозним застором, за саораћај у оа смера и са само две
саораћајне траке мора оележити разделном линијом на коловозу. Уко
лико је реч о државном путу првог реда, а са најмање две саораћајне
траке, осим разделних линија по средини коловоза, морају ити оележе
не и ивичне линије.
6. Обележавање прелаза пута

преко железничке пруге
Члан 153.
Прелаз пута преко железничке пруге мора бити обележен пропи
саном саобраћајном сигнализацијом.
На прелазу пута са савременим коловозним застором (асфалт, бе
тон, коцка и сл.) преко железничке пруге морају се поставити семафо
ри којима се најављује приближавање воза.
На прелазу пута преко железничке пруге постављају се браници
или полубраници којима се забрањује и спречава прелазак возила
преко железничке пруге, којима могу бити придодати уређаји за дава
ње звучних знакова који упозоравају на спуштање браника, односно
полубраника.
Када су на прелазу пута преко железничке пруге постављени бра

ници или полубраници, а уређај за њихову употребу није исправан
или се не користи, ти браници морају бити уклоњени или на одгова
рајући начин прекривени. Уколико се ради о делу пута који нема са
времени коловозни застор на том месту мора се поставити светлосни
саобраћајни знак који најављује приближавање воза.
Ближе прописе у погледу врсте, изгледа, техничких карактеристи
ка и начина постављања и местима на којима се морају поставити бра
ници или полубраници, уређаја за давање светлосних, звучних знако
ва и начину њихове употребе, доноси министар надлежан за послове
Имајући на уму да је прелаз пута преко железничке пруге потенци

јално место настанка саораћајних незгода са тешким последицама, по
стављање саораћајне сигнализације и остале опреме (раници, полура
ници) има за циљ да сведе на минимум могућност настанка саораћајне
незгоде.
Наиме, како композиција воза углавном има вишеструко већу масу
од друмских возила и како су друмска возила „мекше“ (деформаилни
је) конструкције, возач и путници у друмском возилу су више изложени
дејству сударних сила, што може довести до тешких последица (смрт, те
шке телесне повреде). Зог тога на прелазу пута преко пруге морају ити
постављени семафори којима се најављује прилижавање воза (став 2),
раници или полураници (став 3) који, осим што дају возачу визуелну
информацију да је потрено зауставити возило, представљају и физич
ку препреку којом се зарањује и спречава прелазак возила преко же
лезничке пруге. Поред тога, раницима или полураницима може ити
придодат и уређај за давање звучних сигнала (став 3), чија је сврха да
оавести возаче о наиласку на спуштен, односно спуштање раника или
полураника.
Уколико је у питању део пута са мањим интензитетом саораћаја
оавезно је постављање светлосног саораћајног знака (став 4).
Правно лице које се не придржава члана 153. ст. 1, 2, 3. и 4. иће,
сходно члану 326, став 1. тачка 19. кажњено новчаном казном у износу
од 100.000 до 800.000 динара.
100.000 до 500.000 динара казниће се предузетник који поступи супрот
но одредама члана 153. ст. 1, 3. и 4.
7. Обележавање препрека на путу и места

на коме се изводе радови на путу
Члан 154.
Део пута на коме су настале препреке, односно оштећења, које се
не могу одмах уклонити, односно отклонити или на коме се изводе
радови, мора бити обележен прописаном саобраћајном сигнализаци
јом, а учесници у саобраћају обезбеђени постављањем браника.
За постављање привремене саобраћајне сигнализације из става 1.
овог члана мора се израдити саобраћајни пројекат, осим у случајеви
ма извођења хитних радова који не трају дуже од 24 сата. Сагласност
на саобраћајни пројекат даје министарство, односно надлежни орган
јединице локалне самоуправе.
Ближе прописе о привременој саобраћајној сигнализацији, начи
ну извођења радова на путу, изгледу, техничким карактеристикама,
начину постављања и употребе браника и других средстава за обезбе
ђење места на коме се изводе радови доноси министар надлежан за
послове саобраћаја.
Управљач пута дужан је да обезбеди постављање привремене са
обраћајне сигнализације на делу пута на коме су настала оштећења
или препреке које се не могу одмах отклонити и да обезбеди учеснике
Извођач радова дужан је да пре почетка радова постави привре
мену саобраћајну сигнализацију и обезбеди место на коме се изводе
радови и да исту одржава у прописаном стању током извођења радо
ва, а након завршетка радова да исту уклони.
Уколико препреке и оштећења на путу није могуће одмах уклонити

или отклонити, треало и што пре, а ез одлагања, то учинити и при
томе ову деоницу пута оележити прописаном саораћајном сигнализа
цијом. Наиме, уколико постоји препрека или оштећење на путу могућ је
настанак саораћајне незгоде, као и стварање временских гуитака зог
застоја у саораћају, што онемогућава езедно и неометано одвијања са
ораћаја.
Према ставу 1. овог члана, постављање привремене саораћајне сиг
нализације мора ити дефинисано саораћајним пројектом, осим ако ни
су у питању хитни радови који не трају дуже од 24 сата. На овај начин
прецизно се одређује постављање привремене саораћајне сигнализаци
је како возачи не и или доведени у залуду и како не и дошло до гу
итака (нпр. ако је привремена саораћајна сигнализација у колизији са
постојећом сигнализацијом).
за прекршај правно лице које се не придржава одредаа из члана 154. ст.
1, 4. и 5 (види члан 326. став 1. тачка 20), док новчана казна услед непо
ступања по ставу 2. члана 154. износи од 60.000 до 600.000 динара (види
члан 327. став 1. тачка 23).

Предузетник који се не придржава члана 154. ст. 1, 4. и 5. сходно чла
ну 328. став 2. тачка 16. казниће се новчаном казном у износу од 50.000
до 200.000 динара, док новчана казна услед непоступања по ставу 2. чла
на 154. износи од 10.000 до 50.000 динара (види члан 328. став 3. тачка
20).
Члан 155.
Приликом извођења радова на путу или обављања других посло
ва на путу, на делу који није затворен за саобраћај, лица која изводе
радове и налазе се на путу, морају на себи имати светлоодбојни пр
слук.
Учесник у саобраћају не сме да омета радника који обавља радове
на путу или поред пута, и дужан је да уклони своје возило на захтев
извођача радова. Захтев извођача радова може бити дат и као јавни
позив.
Светлоодојни прслук из става 1. овог члана, садржи елементе од

материјала који одија светлосне зраке назад према извору светла, па је
из тог разлога оље уочљив, посено у ноћним условима. Ово омогућа
ва возачима који се крећу према месту радова да лакше уоче лица која
оављају радове на путу и да лаговремено прилагоде кретање возила
саораћајној ситуацији.
Брзо и квалитетно оављање радова на путу је важно зог неомета
ног одвијања саораћаја, па учесници у саораћају не смеју да узнемира
вају раднике (питањима, коментарима...), при чему су возачи дужни да
уклоне возила на захтев извођача радова зог изегавања застоја радова
(став 2).
Према члану 327. став 1. тачка 24. за прекршај члана 155. став 1. ка
зниће се правно лице новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 ди
нара.
Предузетник који поступи супротно одредама члана 155. став 1.
казниће се новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара (види
члан 328. став 3. тачка 21).
лице које се не придржава одредаа из члана 155. став 2 (види члан 333.
став 1. тачка 80), док новчана казна услед непоступања по ставу 1. члана
155. износи 3.000 динара (види члан 334. став 1. тачка 40).
VIII. ПУТЕВИ
Један од најважнијих искорака које су развијене земље направиле у
езедности саораћаја односи се на путеве. Све научне анализе указују
на то да путеви много више доприносе настанку саораћајних незгода
него што се то приказује у статистикама. Према традиционалном при
ступу, езедност пута се подразумева и довољно је водити рачуна о то
ме да се поштују сви прописи, стандарди и стручна упутства, па ће пут
ити езедан. Најразвијеније земље су одациле овај приступ и замени
ле га новим, модерним приступом, по коме се о езедности пута мора
експлицитно водити рачуна у свим фазама пре пројектовања, за време
пројектовања и изградње, и у време експлоатације пута. У том смислу
су развијене и практично проверене савремене процедуре и поступци
који, сваки на свој начин, доприносе езедности пута. Донете су и одго
варајуће директиве, резолуције и препоруке (Конференција европских
министара транспорта, Европска унија итд.).
Срија је, раније, законом подржавала традиционалан приступ и
није имала разрађене процедуре и поступке експлицитног унапређе
ња езедности пута. У овом поглављу (Путеви), унете су најзначајни
је идеје из Директиве ЕУ и резултати искустава земаља које предња
че у погледу езедности путева. Осим најопштијег става да путеви
морају ити езедни и испуњавати прописане услове, у Срији су,
по први пут, законом подржане савремене процедуре унапређења ез
едности путева: анализа утицаја пута на езедност саораћаја на
мрежи (пре пројектовања), ревизија езедности саораћаја (у фаза
ма пројектовања), провере езедности саораћаја (постојећих путе
ва), идентификација и управљање опасним местима на путу, мапира
ње ризика на путевима и независне истраге саораћајних незгода (са
погинулим лицима) са циљем утврђивања доприноса пута настанку
или тежини незгоде.
Члан 156.
Путеви морају бити пројектовани, изграђени, реконструисани и
одржавани тако да се саобраћај на њима може одвијати несметано и
безбедно и морају испуњавати прописане услове.

На пролазу државног пута кроз насеље мора бити изграђен тротоар.
Приликом опредељивања за изградњу новог или реконструкцију
постојећег јавног пута, управљач јавног пута мора обезбедити проје
кат стратешке компаративне анализе утицаја тог пута на безбедност
саобраћаја на путној мрежи.
Управљач јавног пута мора обезбедити да се за пројекат јавног
пута сачини пројекат ревизије безбедности саобраћаја. Ревизија без
бедности саобраћаја на путу представља независну и систематску про
веру пројеката пута са аспекта безбедности саобраћаја, за све фазе
пројектовања закључно са пуштањем у саобраћај. Управљач јавног
пута мора обезбедити независне пројекте провере безбедности сао
браћаја на путу, и то: периодичне провере у периоду од пет година за
све деонице државних путева, циљане провере за најугроженије део
нице државних путева и периодичне и циљане провере за остале путе
ве према могућностима, односно потребама.
Редовну контролу јавног пута у експлоатацији са аспекта без
бедности саобраћаја на путу врши орган надлежан за послове са
обраћаја – инспектор за јавне путеве. Управљач јавног пута мора
обезбедити да се, на основу налаза инспектора за јавне путеве, са
чини пројекат којим се утврђују мере за безбедно одвијање саобра
ћаја на путу.
Управљач пута дужан је да прати стање безбедности саобраћаја
на путу, обезбеди независне пројекте у циљу идентификације опа
сних места најмање једанпут годишње и независне пројекте мапира
ња ризика на деоницама и идентификација најопаснијих деоница,
обавља стручне анализе високо ризичних деоница пута (црне тачке),
сачини појединачан пројекат за санирање ризичних деоница и опа
сних места и предузме мере за санирање високо ризичних деоница пу
та и опасних места у складу са тим пројектом.
У случају саобраћајне незгоде са погинулим лицима, управљач јав
ног пута дужан је да на основу независне оцене, у року од месец дана,
утврди узрок, односно допринос јавног пута настанку, односно после
дицама саобраћајне незгоде и предузме мере у циљу унапређења без
бедности пута.
Управљач јавног пута дужан је да благовремено и тачно обаве
штава јавност о ограничењу и забрани саобраћаја на јавним путе
вима, о ванредним условима и посебним мерама за саобраћај на
њима, као и о проходности јавних путева у зимском периоду и у
случају елементарних непогода или ванредних догађаја због којих
је настао прекид саобраћаја, односно због чега су знатно отежани
услови саобраћаја.
Управљач јавног пута дужан је, истовремено са обавештавањем
јавности, да информације из става 8. овог члана достави субјекту

који је, у складу са законом о поверавању јавних овлашћења, добио
овлашћење да грађанима даје обавештења о стању проходности јав
них путева.
Управљач јавног пута дужан је да организује снимање саобра
ћаја и других величина саобраћајног тока на јавним путевима и да
резултате достави министарству, односно органу територијалне
аутономије, односно органу локалне самоуправе, надлежном за по
слове саобраћаја, Министарству унутрашњих послова и Агенцији
за безбедност саобраћаја. Начин и вођење података прописује ми
нистар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције, а по
даци су јавни.
На јавном путу и на његовом заштитном појасу није дозвољено
подизати споменике, постављати крајпуташе и друге спомен-знакове,
продавати производе, односно предузимати друге радње којима се
Ближе услове у погледу: стратешке компаративне анализе утица
ја новог, односно реконструисаног пута на безбедност саобраћаја на
путној мрежи, ревизије безбедности саобраћаја, провере безбедности
пута, редовне провере пута у експлоатацији, праћења стања безбедно
сти саобраћаја, анализе високо ризичних деоница, анализе доприно
са пута саобраћајној незгоди са погинулим лицима, обавештавања,
снимања саобраћаја и других величина саобраћајног тока, услова које
са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објек
ти и други елементи јавног пута доноси министар надлежан за посло
Ближе услове које морају испуњавати тунели у погледу безбедно
сти саобраћаја доноси министар надлежан за послове саобраћаја.
Први став овог члана дефинише најопштије оавезе старања о ез

едности пута у свим фазама: од пројектовања до одржавања пута.
Велики рој незгода, са настрадалим лицима, догађа се на прола
сцима путева кроз насеља. Утврђено је да постојање тротоара и стаза за
пешаке најзначајније смањују рој незгода на путевима у насељу. Зато
изградња тротоара, односно одговарајућих пешачких стаза, представља
један од првих корака са циљем унапређења езедности деоница путе
ва кроз насеља.
Први пут је оавезна израда пројекта стратешке компаративне
анализе утицаја пута на езедност саораћаја (Road Safety Impact
Assesment) на путној мрежи. Познато је да изградња, односно рекон
струкција пута веома често мењају интензитете и структуру саора
ћаја на околној мрежи путева. Тако се могу изазивати и негативни
утицаји на езедност саораћаја на мрежи. Зато је значајно то да се

пре опредељења за изградњу, односно реконструкцију пута, уради по
сеан пројект у коме ће се сагледати утицај на езедност саораћаја
на путној мрежи.
Ревизија езедности саораћаја (Road safety audit) је посена про
цедура детаљног сагледавања пројеката пута са гледишта езедности
саораћаја. Показало се да је велики потенцијал ове процедуре, јер се,
у фази пројектовања (пре изградње) могу начинити веома значајна уна
пређења пута. Са друге стране, ово не значи никакво неповерење у про
јектанте. Напротив, пројектанти су и даље, носиоци пројектовања пута
који имају много сложенији задатак – свеоухватно сагледавање свих
аспеката пута. Међутим, зог значаја езедности пута, ревизори имају
задатак да помогну управљачу пута да, у фази пројектовања, препозна
пролеме езедности пута, да оље дефинише могуће правце превази
лажења пролема езедности пута и да најзначајније пролеме реши.
Веома је важно да ревизори езедности саораћаја уду независни
стручњаци који цео пројект сагледавају кроз диоптрију езедности са
ораћаја. Процедура ревизије езедности саораћаја се ави суштин
ским пролемима езедности саораћаја, а не само применом прописа,
стандарда и упутстава за пројектовање. Са друге стране, ова ревизија не
може заменити државну и друге ревизије пројеката које већ функциони
шу у нашој пракси и првенствено се односе на поштовање прописа, стан
дарда и упутстава.
Са циљем унапређења езедности постојећих путева, законодавац
је први пут увео и оавезне независне провере езедности саораћаја
на постојећим путевима (Road Safety Inspection). Веома је значајно да је
уведена оавеза управљача пута да врши периодичне и циљане провере
езедности пута. Периодичне провере и треало да оухвате целокуп
ну путну мрежу, а циљане оне деонице путева код којих је уочен про
лем езедности саораћаја. Закон је предвидео да ће се периодичне
провере за државне путеве вршити сваких пет година. Веома је важно да
управљач државним путевима, направи план вршења периодичних про
вера, те да што пре започне ове провере. Мада закон није одредио интер
вал између периодичних провера осталих путева, треало и тежити да
и тај период не уде већи од пет година.
Закон је прецизније одредио надлежност инспектора за јавне путеве
да врши редовну контролу пута са гледишта езедности саораћаја. Са
друге стране, када инспектор за путеве уочи пролем на путу, управљач
је дужан да оезеди пројект унапређења езедности пута, те да спрово
ди мере из тог пројекта. Са циљем ефикасног спровођења ове одреде,
неопходно је оезедити дору сарадњу инспектора за саораћај и сао
раћајне полиције на терену. Међутим, ова одреда и треало да усме
ри решавање пролема езедности саораћаја према инспекторима за
путеве, управљачу пута и пројектантима. Подразумева се то да ће ове

пројекте пратити ревизија езедности саораћаја, јер се пројекти и ра
де зог унапређења езедности пута.
Управљач пута је, веома експлицитно одређен као најодговорнији за
стање пута, па и за стање езедности саораћаја на путу. Са циљем што
ољег праћења езедности пута, управљач и треало да оезеди ре
довне (најмање једном годишње) студије стања езедности саораћаја
на путевима којима управља. На основу независних пројеката, вршиће
се идентификација опасних места на путевима и мапирање ризика по де
оницама пута. Мапе ризика и мапе опасних места су основа за управља
ње езедношћу пута. На основу мапа ризика и опасних места, управљач
пута ће правити планове санације којима ће предвиђати приоритете у
пројектовању и санацији најопаснијих места и деоница путева. Веома је
значајно да ће за издвојене опасне деонице да се раде посене провере
езедности саораћаја, а за свако опасно место („црну тачку“) радиће
се посени пројекти.
Закон уводи веома корисну процедуру у случају саораћајне незго
де са погинулим лицима. Наиме, са циљем унапређења пута, треало и
користити сваку значајну информацију о пролемима езедности сао
раћаја. Детаљна и независна анализа саораћајне незгоде са погинулим
лицима може да пружи веома важне информације о пролемима езед
ности на путу и зато је оавеза управљача пута да ове информације при
купи, да непристрасно сагледа све могуће негативне утицаје пута и окру
жења пута на настанак незгоде или на њене последице, те да отклони,
евентуалне пропусте, то јест унапреди пут, како се сличне незгоде не и
догађале. Из ових независних анализа извлачиће се значајни закључци
у вези са унапређењем конкретног места незгоде, али и закључци у по
гледу унапређења осталих деоница пута, односно са циљем унапређења
знања, па и прописа, стандарда и упутстава.
С озиром на то да је пут јавно доро које је веома значајно за функ
ционисање осталих делатности у држави, управљач пута је дужан да
оезеди квалитетно информисање јавности о свим подацима, значај
ним за неометано и езедно одвијање саораћаја.
За снимање значајних оележја пута и саораћаја овлашћен је и од
говоран управљач пута. Он је дужан да ове податке учини доступним
надлежним сујектима. Посено је важна оавеза снимања саораћаја
која се у Срији успешно организује на државним путевима.
Управљач пута је одговоран да оезеди слоодан простор око пу
та и да спречи ометање пажње возачима у време вожње на путу. Мада
је и до сада ило зарањено подизати споменике и постављати крајпу
таше, у овом закону је још јасније зарањено постављање споменика,
крајпуташа и других спомен-знакова и зарањена је продаја произво
да поред пута. Са друге стране, није дозвољено ни предузимање дру
гих радњи којима се угрожава езедност саораћаја. Треаће предузе

ти доро осмишљену и веома дуготрајну кампању, како и управљач
пута, уз подршку ројних сујеката, успео да спроведе ову одреду,
односно да уклони постојеће ојекте поред пута и спречи поставља
ње нових. Ово се може спроводити у склопу систематског унапређења
околине пута, односно у процесу реализације, тзв. опраштајућих путе
ва (foregiving roads).
Министар надлежан за послове саораћаја ће донети Правилнике, од
носно друге акте којима ће детаљније уредити оласт езедности путева.
„Опраштајући путеви’’ је термин који се одомаћио и представља савремену концеп

цију езедности саораћаја, по којој се друштво не може задовољавати на утврђива
њу кривице за саораћајну незгоду. Напротив, мање је важно ко је крив за незгоду.
Много је важније предузети све како људи не и страдали у саораћају, односно како
и се смањиле патње оних који страдају. Ова концепција се посено одразила на про
јектовање и одржавање путева. Данас се све више захтева да се путеви граде и одржа
вају тако да спрече саораћајне незгоде зог очекиваних грешака корисника пута
(нпр. граде се вирирајуће траке које уде возаче на монотоним деоницама пута),
односно да смање последице незгода које се већ догоде (нпр. опасне препреке поред
пута треало и уклонити, удаљити, заштити или макар доро оележити како и се
смањиле последице слетања возила са пута итд.).
IX. ТЕХНИЧКО РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА
Члан 157.
Техничко регулисање саобраћаја на државним путевима обавља
министарство надлежно за послове саобраћаја, а на општинским пу
тевима и улицама у насељима орган јединице локалне самоуправе над
лежан за послове саобраћаја.
На делу пута где долазе у додир државни и општински путеви, од
носно улице у насељу, орган јединице локалне самоуправе је дужан
да, приликом техничког регулисања саобраћаја из своје надлежности,
одлуку усклади са начином техничког регулисања саобраћаја на др
жавном путу.
Овим чланом су јасно дефинисане надлежности у погледу технич

ког регулисања саораћаја на путевима, па је с озиром на значај и улогу
државних путева, техничко регулисање на тим путевима поверено ми
нистарству надлежном за послове саораћаја. Узимајући у озир то да
локална самоуправа управља општинским путевима и улицама у насељи
ма, техничко регулисање на тим путевима поверава се јединицама локал
не самоуправе које су надлежне за послове саораћаја.
Став 2. овог члана уређује надлежност за техничко регулисање на
местима додира државних и општинских путева, односно улица у насе
љу. Значај државних путева упућује на то да начин техничког регулиса
ња примењен од органа локалне самоуправе на општинским путевима
и улицама у насељу мора ити усклађен са начином на који је министар
ство надлежно за послове саораћаја технички регулисало саораћај на
државним путевима.
Правила из овог члана у погледу техничког регулисања саораћаја по
државају концепт „самоојашњавајућих путева”, који се развија у земља
ма ЕУ. Наиме, циљ овог концепта је одржaвање оележја пута и начина
регулисања саораћаја који јасно упућује и „ојашњава” возачу на ком се
путу по важности налази, односно која правила важе на том путу.
Члан 158.
Под техничким регулисањем саобраћаја подразумевају се све ме
ре и акције којима се утврђује режим саобраћаја у редовним услови
ма и у условима радова на путу, а нарочито: усмеравање и вођење сао
браћаја, управљање брзинама у функцији густине саобраћајног тока,
ограничење брзине у функцији стања коловоза и временских услова,
одређивање једносмерних путева и улица, утврђивање путева и улица
у којима се забрањује саобраћај или саобраћај одређене врсте возила,
ограничење брзине кретања за све или поједине категорије возила,
одређивање простора за паркирање и заустављање возила, снабдева
ње, усмеравање и преусмеравање корисника, одређивање безбедног
и ефикасног начина регулисања саобраћаја на раскрсницама, локаци
ја аутобуских стајалишта, дозвољена осовинска оптерећења, ради за
штите животне средине и слично.
Саобраћајно-техничким мерама у насељу уређује се режим са
обраћаја у редовним условима и у току радова на путу, а нарочито:
усмеравање транзитног, теретног, бициклистичког, пешачког саобра
ћаја, утврђивање путева и улица намењених јавном превозу путника,
начин коришћења саобраћајних трака за возила јавног превоза пут
ника, ограничење брзине за све или поједине категорије возила, одре
ђивање једносмерних улица, пешачких зона, зона успореног саобраћа
ја, Зона „30“, зона школе, зона заштите животне средине, одређивање
безбедног и ефикасног начина регулисања саобраћаја на раскрсница
ма, одређивање простора за паркирање и заустављање возила, снабде
вање, усмеравање и преусмеравање корисника и слично.
За спровођење утврђеног режима саобраћаја мора се израдити са
обраћајни пројекат и на путу поставити саобраћајна сигнализација
према пројекту. Надлежни орган из члана 157. став 1. овог закона даје
сагласност да је пројекат израђен у складу са утврђеним режимом сао
браћаја.
Ставом 1. овог члана омогућено је да надлежни орган, са циљем тех

ничког регулисања саораћаја које ће омогућити езеднији и проточни
ји саораћај, примени све мере и акције којима се утврђује режим сао
раћаја у редовним условима и у условима радова на путу.
Са циљем техничког регулисања саораћаја, а за потрее спровође
ња утврђеног режима саораћаја неопходно је да овлашћени-лиценци
рани пројектант изради саораћајни пројект којим ће ити дефинисано
постављање саораћајне сигнализације и да та сигнализација уде поста
вљена у складу са саораћајним пројектом.
Имајући на уму незгоде које настају као последица довођења у залу
ду учесника у саораћају, а зог непостављања, односно постављања нео
дговарајуће саораћајне сигнализације, законодавац је предвидео да над

лежни орган (министарство надлежно за послове саораћаја у вези са
државним путевима, односно орган локалне самоуправе за општинске
путеве и улице у насељу) даје сагласност да је пројект израђен у складу
са утврђеним режимом саораћаја. С озиром на то, у случају настанка
саораћајне незгоде зог непостављања, односно постављања неодгова
рајуће саораћајне сигнализације, осим одговорног пројектанта, одго
ворност за настанак незгоде може ити и на страни одговорног лица ко
је је дало сагласност за тај пројект.
Члан 159.
Управљач пута је обавезан да саобраћајни знак који означава на
сеље, постави на путу у непосредној близини места где постоје изгра
ђени редови, односно групе стамбених или пословних објеката, на ме
сту где је очекивано веће присуство пешака који остварују потребе у
том насељу.
Управљач пута је обавезан да саобраћајни знак који означава пре
станак насеља постави на путу у непосредној близини места где пре
стаје део пута на коме су испуњени услови из става 1. овог члана.
Колски улаз у зграду, двориште или гаражу, мора бити обележен
прописаном саобраћајном сигнализацијом којима се означава забра
на заустављања и паркирања на коловозу, односно тротоару.
Имајући на уму могуће конфликте возила са пешацима на пролази

ма пута кроз насеља, то јест на местима где се очекује повећана концен
трација пешака, саораћајним знаком који означава насеље, додатно се
упозоравају учесници у саораћају. Оавезе возача и других учесника у
саораћаја на путу кроз насеље се значајно разликују у односу на оаве
зе на путу ван насеља, почевши од општег ограничења рзине на путу у
насељу, итд. Посено означавање проласка пута кроз насеље саораћај
ним знаком има за циљ да возачи уду информисани о могућој појави
веће концентрације пешака и самим тим да посено орате пажњу на
пешаке.
У ставу 2. овог члана дефинисано је да престанак насеља мора ити
посено означен одговарајућим саораћајним знаком. После тог знака
на путу престају да важе одреде овог закона које се односе на оавезе
учесника у саораћају у насељу.
Зог могућег ометања саораћаја, смањивања прегледности и угро
жавања езедности на местима где се возила укључују у саораћај, у
ставу 3. овог члана прописано је да је на местима где се налазе колски
улази у зграду, двориште или гаражу потрено саораћајним знаком, од
носно одговарајућом сигнализацијом заранити заустављање и паркира
ње, како на коловозу, тако и на тротоару.

За поступање супротно одредама члана 159. ст. 1. и 2. предвиђено
је кажњавање правног лица, износом од 100.000 до 800.000 динара (члан
326. став 1. тачка 22).
За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се новчаном казном од
6.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу, односно одговор
но лице у државном органу, односно органу јединица локалне самоупра
ве (члан 326. ст. 2. и 3).
Према члану 328. став 2. тачка 18. кршење одредаа члана 159. ст. 1.
и 2. од стране предузетника, повлачи кажњавање новчаним износом од
50.000 до 200.000 динара.
2. Пешачка зона
Члан 160.
Пешачка зона је део пута, улице или део насеља по коме је дозво
љен искључиво саобраћај пешака.
Пешачка зона мора бити обележена прописаном саобраћајном
У пешачкој зони, у одређеном временском периоду, надлежни ор
ган општине или града, може дозволити кретање одређених возила
брзином кретања пешака, тако да не угрожавају пешаке.
Смисао овог члана је дефинисање посених зона као пешачких у

којима је зарањено кретање возила. Ради информисања учесника у са
ораћају о наиласку на пешачку зону, пешачка зона мора ити означена
прописаном саораћајном сигнализацијом.
Изузетно од става 1. овог члана у ставу 3. овог члана могуће је до
зволити (појединачним актом надлежног органа) приступ возилима пе
шачкој зони, и то у одређеном временском периоду и да на тај начин не
угрожавају пешаке. Овде се првенствено мисли на возила за снадевање,
одређена сервисна возила итд.
Члан 327. став 1. тачка 26. предвиђа кажњавање новчаним износом
од 60.000 до 600.000 динара правног лица које поступи супротно одред
ама члана 160. став 2.
За прекршај става 2. овог члана казниће се новчаном казном од
3.000 до 30.000 динара одговорно лице у правном лицу, односно одговор
но лице у државном органу, односно органу јединице локалне самоупра
ве (члан 327. ст. 2 и 3).
Према члану 328. став 3. тачка 22. непоступање предузетника по
одредама члана 160. став 2. повлачи кажњавање новчаним износом од
10.000 до 50.000 динара.
Поступање супротно одредама из става 1. овог члана санкциониса

но је новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара (члан 322. став
1. тачка 64). Ако је извршењем прекршаја из члана 160. став 1. изазвана
непосредна опасност за другог учесника у саораћају, или проузрокова
на саораћајна незгода, односно приављена сеи или другом против
правна имовинска или друга корист, предвиђено је кажњавање новча
ним износом од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 дана
Возач који се не придржава одредаа из дозволе (члан 160. став 3)
казниће се новчаним износом од 5.000 (члан 333. став 1. тачка 81). Уко
лико је лице извршењем тог прекршаја изазвало непосредну опасност за
другог учесника у саораћају, или проузроковало саораћајну незгоду
казниће се новчаном казном у износу од 6.000 до 18.000 динара.
Повреде одредаа из члана 160. став 1. повлаче и кумулативно изри
цање 2 казнена поена (члан 335. став 1. тачка 67).
3. Зона успореног саобраћаја

Члан 161.
Зона успореног саобраћаја возила је део пута, улице или део насе
ља у коме коловоз користе пешаци и возила.
Возач је обавезан да се у зони успореног саобраћаја креће тако да
не омета кретање пешака и бициклиста, брзином кретања пешака, а
највише 10 km/h.
Зона успореног саобраћаја мора бити обележена прописаном сао
браћајном сигнализацијом.
Са циљем повећања езедности рањивих учесника у саораћају

(пешака, ициклиста и сл.) законодавац је предвидео, на местима пове
ћаног присуства рањивих учесника у саораћају, увођење зона у којима
возачи морају да прилагоде кретање возила кретању рањивих учесника
у саораћају. У наведеним зонама је приоритетно кретање рањивих уче
сника у саораћају, а дозвољено је и кретање возила, при чему су возачи
дужни да кретање возила прилагоде начину кретања рањивих учесника
у саораћају, и да возила не возе рзином већом од 10 km/h. Зоне успо
реног саораћаја морају ити јасно и недвосмислено оележене како ко
рисници пута не и или доведени у недоумицу да ли се налазе у зони
успореног саораћаја или не.
Правно лице које поступи супротно одредама из члана 161. став
3. иће кажњено новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара,
сходно члану 327. став 1. тачка 27. овог закона. Одговорно лице у прав
ном лицу, односно одговорно лице у државном органу, односно органу
јединице локалне самоуправе које поступи супротно одредама члана

161. став 3. иће кажњено новчаном казном у износу од 3.000 до 30.000
динара, сходно члану 327. ст. 2. и 3. Предузетник који поступи супрот
но одредама члана 161. став 3. иће кажњено прекршајно новчаном ка
зном у износу од 10.000 до 50.000 динара, сходно члану 328. у ставу 3.
тачка 23. овог закона.
Возач који се креће рзином која је од 31 km/h до 50 km/h већа од
дозвољене (непоступање по члану 161. став 2), иће кажњен новчаним
износом од 15.000 до 30.000 динара или казном затвора у трајању до 30
дана (члан 331. став 1. тачка 44). Уколико је лице извршењем прекршаја
из члана 161, став 2. изазвало непосредну опасност за другог учесника у
саораћају, или проузроковало саораћајну незгоду, односно приавило
сеи или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се
новчаном казном у износу од 30.000 до 50.000 динара или казном затво
ра до 60 дана.
дозвољене (тако да поступа супротно одредама члана 161. став 2), иће
кажњен новчаним износом од 6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1.
тачка 65). Ако је извршењем прекршаја из члана 161. став 2. изазвана не
посредна опасност за другог учесника у саораћају, или проузрокована
саораћајна незгода, односно приављена сеи или другом противправ
на имовинска или друга корист, лице ће ити кажњено новчаним изно
сом од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 дана.
5.000 динара казниће се за прекршај возач који омета кретање пешака
и ициклиста у зони успореног саораћаја (непоступање по одредама
члана 161. став 2), а исти новчани износ је, према члану 333. став 1. тач
ка 83. предвиђен за кажњавање возача који се креће рзином која је до
10 km/h већа од дозвољене (непоступање по одредама члана 161. став
2). Уколико је лице извршењем прекршаја из става 1. овог члана изазва
ло непосредну опасност за другог учесника у саораћају, или проузроко
вало саораћајну незгоду казниће се новчаном казном у износу од 6.000
до 18.000 динара (члан 333. став 2).
Возачу који се креће рзином која је од 31 km/h до 50 km/h већа од
дозвољене (непоступање по одредама члана 161. став 2), иће кумула
тивно изречена четири казнена поена (члан 335. став 1. тачка 68), док ће
возачу који се креће рзином која је од 11 km/h до 30 km/h већа од дозво
љене (непоступање по одредама члана 161. став 2), ити кумулативно
изречена два казнена поена (члан 335. став 1. тачка 69).
Према члану 338. став 1. тачка 42, заштитна мера заране управља
ња моторним возилом изриче се кумулативно возачу који се креће рзи
ном која је за 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (непоступање по
члану 161. став 2). Уколико је извршењем прекршаја изазвана саораћај
на незгода, а одредама овог закона је за основни олик тог прекршаја

предвиђено изрицање заштитне мере заране управљања моторним
возилом, трајање те заштитне мере ће се продужити за два месеца, а
највише до 12 месеци (члан 338. став 2). Уколико се у време извршења
прекршаја у возилу учиниоца прекршаја за које је предвиђено оавезно
изрицање заштитне мере заране управљања моторним возилом, налази
дете старости до 12 година, осим у аутоусу када се врши организован
превоз деце, као и у случају чињења прекршаја из поглавља „Оавезе во
зача према пешацима“ учиниоцу прекршаја ће се предвиђена заштитна
мера увећати за два месеца (члан 338. став 3). Уколико возач приликом
извршења прекршаја управљања под дејством алкохола у стању средње
тешке, веома тешке, односно потпуне алкохолисаности, управља аутоу
сом када се њим превозе путници, возилом којим се врши јавни превоз
путника, превоз опасних материја, ванредни превоз, возилом са правом
првенства пролаза или под пратњом, возачу ће се прописано трајање за
штитне мере заране управљања моторним возилом за тај прекршај уве
ћати за два месеца (члан 338. став 4).
4. Зона „30”
Члан 162.
Зона „30“ је део пута, улице или насеља у којој је брзина кретања
возила ограничена до 30 km/h.
Зона „30“ мора бити обележена прописаном саобраћајном сигна
лизацијом.
Зоном „30“ је овим законом предвиђено оележавање дела пута, ули

це или насеља у коме је изражен ризик настанка саораћајних незгода са
пешацима. Наиме, истраживања показују да је ризик смртног страдања
пешака при сударним рзинама од 30 km/h око 10 посто, што предста
вља друштвено прихватљив ризик. Овај ризик драстично расте са пове
ћањем сударних рзина (нпр. при сударној рзини од 40 km/h ризик од
смртног страдања је око 20 посто, а при сударним рзинама од 50 km/h
ризик од смртног страдања је 40 посто). У зони „30“ возач је дужан да се
креће рзином од највише 30 km/h. Зона „30“ мора ити прописно ое
лежена како возачи не и или доведени у недоумицу да ли се налазе у
зони „30“ или не.
Правно лице које поступи супротно одредама члана 162. став
2. овог закона иће кажњено новчаном казном у износу од 60.000 до
600.000 динара сходно члану 327. став 1. тачка 28. овог закона. За прекр
шај из члана 162. став 2. казниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000
динара одговорно лице у правном лицу, односно одговорно лице у др
жавном органу, односно органу јединице локалне самоуправе (члан 327.

ст. 2. и 3).
Непоступање по одредама члана 162. став 2. повлачи кажњавање
предузетника новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара
затвора у трајању до 30 дана казниће се, сходно члану 331. став 1. тач
ка 45, за прекршај возач који се креће рзином која је од 51 km/h до 60
km/h већа од дозвољене (непоступање по члану 162. став 1). Ако је возач
овим прекршајем изазвао непосредну опасност за другог учесника у сао
раћају, или проузроковао саораћајну незгоду, односно приавио сеи
или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се нов
чаном казном у износу од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до
60 дана (члан 331. став 2).
дозвољене (непоступање по члану 162. став 1), иће кажњен новчаним
износом од 6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 66). У околно
стима у којима је извршењем овог прекршаја изазвана непосредна опа
сност за другог учесника у саораћају, или проузрокована саораћајна
незгода, односно приављао сеи или другом противправну имовинску
или другу корист, возач ће ити кажњен новчаном казном у износу од
10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 дана (члан 332. став 2).
Према члану 333. став 1. тачка 84, возач који се креће рзином која
је од 11 km/h до 30 km/h већа од дозвољене (непоступање по члану 162,
став 1) иће кажњен новчаним износом од 5.000 динара. Уколико је извр
шењем овог прекршаја изазвана непосредна опасност за другог учесни
ка у саораћају, или проузрокована саораћајна незгода, возач ће ити
кажњен новчаним износом од 6.000 до 18.000 динара (члан 332. став 2).
Новчаном казном у износу од 3.000 динара, а према члану 334. став
1. тачка 41. казниће се за прекршај возач који се креће рзином која је до
10 km/h већа од дозвољене (непоступање по члану 162. став 1). Ако је во
зач извршењем овог прекршаја изазвао непосредну опасност за другог
учесника у саораћају, или проузроковао саораћајну незгоду казниће
се новчаном казном у износу од 5.000 до 15.000 динара (члан 334. став
2).
Возачу који се креће рзином која је од 31 km/h до 50 km/h већа од
дозвољене (повреде одредаа из члана 162. став 1) иће кумулативно из
речена четири казнена поена (члан 335. став 1. тачка 70), а возачу који се
креће рзином која је од 51 km/h до 60 km/h већа од дозвољене (повреде
одредаа из члана 162. став 1) ће кумулативно ити изречено 6 казнених
поена (члан 335. став 1. тачка 71).
Према члану 338. став 1. тачка 43. заштитна мера заране управља
ња моторним возилом у трајању од најмање два месеца изриче се куму
лативно возачу који се креће рзином која је за 31 km/h до 50 km/h већа

од дозвољене (непоступање по члану 162. став 1), док ће заштитна мера
заране управљања моторним возилом у трајању од најмање пет месеци
(члан 338. став 1. тачка 43), ити изречена возачу који се креће рзином
која је за 51 km/h до 60 km/h већа од дозвољене (непоступање по члану
162. став 1).
Уколико је извршењем прекршаја изазвана саораћајна незгода, а од
редама овог закона је за основни олик тог прекршаја предвиђено изри
цање заштитне мере заране управљања моторним возилом, трајање те
заштитне мере ће се продужити за два месеца, а највише до 12 месеци.
Уколико се у време извршења прекршаја у возилу учиниоца прекр
шаја за које је предвиђено оавезно изрицање заштитне мере заране
управљања моторним возилом, налази дете старости до 12 година, осим
у аутоусу када се врши организован превоз деце, као и у случају чиње
ња прекршаја из поглавља „Оавезе возача према пешацима“ учиниоцу
прекршаја ће се предвиђена заштитна мера увећати за два месеца.
Уколико возач приликом извршења прекршаја управљања под деј
ством алкохола у стању средње тешке, веома тешке, односно потпуне
алкохолисаности, управља аутоусом када се њим превозе путници, во
зилом којим се врши јавни превоз путника, превоз опасних материја,
ванредни превоз, возилом са правом првенства пролаза или под прат
њом, возачу ће се прописано трајање заштитне мере заране управљања
моторним возилом за тај прекршај увећати за два месеца.
5. Зона школе
Члан 163.
Зона школе је део пута или улице која се налази у непосредној бли
зини школе, и као таква обележена је одговарајућом саобраћајном
Брзина кретања возила у зони школе у насељу је ограничена до 30
km/h, а ван насеља до 50 km/h, у времену од 7,00 до 21,00 сат, осим ако
саобраћајном знаком време забране није другачије одређено.
У зони школе надлежни орган за саобраћај наложиће управљачу
пута примену посебних техничких средстава за заштиту безбедности
деце.
Управљач пута дужан је да примени посебна техничка средства.
Ближе прописе везане за утврђивање зоне школе доноси мини
стар надлежан за послове саобраћаја на предлог министра просвете.
Овим чланом се дефинише зона школе као део пута или улице у не
посредној лизини школе. Да и се скренула пажња возачима да се на
лазе у зони школе, зона школе мора ити јасно и прописно оележена
вертикалном, односно хоризонталном сигнализацијом.
У времену од 7,00 до 21,00 сат, ез озира на то да ли у зони школе
има деце, рзина је у насељу ограничена до 30 km/h, а ван насеља до 50
km/h. Надлежни орган за саораћај, односно управљач пута, може одго
варајућим саораћајним знаком одредити другачије периоде важења на
ведених ограничења (нпр. од 7,30 до 19,00 сати, радним даном од 7,00 до
21,00 и сл.).
Орган за саораћај може да наложи управљачу пута примену посе
них техничких средстава за заштиту езедности деце у зони школе.
Управљач пута је дужан да у зони школе примени посена техничка сред
ства за заштиту езедности деце, увек када за то постоји потреа, ез
озира на то да ли му је управљач пута појединачним правним актом на
ложио. Посена техничка средства су, осим хоризонталне и вертикалне
сигнализације, и техничко регулативне мере (техничка средства за успо
равање саораћаја, физичке препреке итд.).
Министар просвете даје предлоге, а детаљније прописе у вези са
утврђивањем зоне школе, доноси министар надлежан за послове саора
ћаја.
Сходно члану 326. став 1. тачка 23. новчаном казном у износу од
пи супротно одредама из члана 163. став 4. За прекршај из става 4. овог
лице у правном лицу, односно одговорно лице у државном органу, одно
сно органу јединица локалне самоуправе (члан 326. ст. 2. и 3).
пи супротно одредама члана 163. став 1. За прекршај из члана 163, став
1, казниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице
у правном лицу, односно одговорно лице у државном органу, односно
прекршај предузетник који поступи супротно одредама из члана 163.
став 4 (члан 328. став 2. тачка 19), а за прекршај из члана 163. став 1.
предвиђено је кажњавање предузетника новчаном казном у износу од
10.000 до 50.000 динара (члан 328. став 3. тачка 25).
Сходно члану 331. став 1. тачка 46, возач који се креће рзином која
је од 51 km/h до 60 km/h већа од дозвољене (непоступање по члану 163.
став 2), иће кажњен новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 ди
нара или казном затвора у трајању до 30 дана. Ако је возач извршењем
прекршаја из члана 163. став 2. изазвао непосредну опасност за другог
учесника у саораћају, или проузроковао саораћајну незгоду, односно
приавио сеи или другом, противправну имовинску или другу корист,
казниће се новчаном казном у износу од 30.000 до 50.000 динара или ка

зном затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара, а према члану
332. став 1. тачка 67. казниће се за прекршај возач који се креће рзином
која је од 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (поступање супротно од
редама члана 163. став. 2). У околностима у којима је возач извршењем
овог прекршаја изазвао непосредну опасност за другог учесника у сао
раћају, или проузроковао саораћајну незгоду, односно приавио сеи
или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се нов
чаном казном у износу од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до
Износ од 5.000 динара предвиђен је сходно члану 333. став 1. тачка
85. за кажњавање за прекршај возача који се креће рзином која је од
11 km/h до 30 km/h већа од дозвољене (непоступање по члану 163. став
2). Уколико је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну опа
сност за другог учесника у саораћају, или проузроковало саораћајну
незгоду казниће се новчаном казном у износу од 6.000 до 18.000 динара
Возач који се креће рзином која је до 10 km/h већа од дозвољене и
тако чини прекршај из члана 163. став 2. иће кажњен новчаном казном
у износу од 3.000 динара (члан 334. став 1. тачка 42). Уколико је лице
извршењем прекршаја из става 1. овог члана изазвало непосредну опа
сност за другог учесника у саораћају, или проузроковало саораћајну
незгоду казниће се новчаном казном у износу од 5.000 до 15.000 динара.
За непоступање по одредама члана 163. став 2. а према члану 335.
став 1. тачка 72. возачу који се креће рзином која је од 31 km/h до 50
km/h већа од дозвољене, иће изречена кумулативно и четири казнена
поена, док ће возачу који се креће рзином која је од 51 km/h до 60 km/h
већа од дозвољене ити кумулативно изречено и шест казнених поена
Заштитна мера заране управљања моторним возилом у трајању
од најмање два месеца изриче се кумулативно возачу који се креће рзи
ном која је за 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене (непоступање по
члану 163. став 2), а возачу који се креће рзином која је за 51 km/h до 60
km/h већа од дозвољене, изриче се кумулативно заштитна мера заране
управљања моторним возилом у трајању од најмање пет месеци (члан
338. став 1. тач. 45. и 46). Уколико је извршењем прекршаја изазвана са
ораћајна незгода, а одредама овог закона је за основни олик тог пре
кршаја предвиђено изрицање заштитне мере заране управљања мотор
ним возилом, трајање те заштитне мере ће се продужити за два месеца,
а највише до 12 месеци (члан 338. став 2). Уколико се у време извршења
прекршаја у возилу учиниоца прекршаја за које је предвиђено оавезно
изрицање заштитне мере заране управљања моторним возилом, налази
дете старости до 12 година, осим у аутоусу када се врши организован

превоз деце, као и у случају чињења прекршаја из поглавља „Оавезе во
зача према пешацима“ учиниоцу прекршаја ће се предвиђена заштитна
мера увећати за два месеца (члан 338. став 3). Уколико возач приликом
извршења прекршаја управљања под дејством алкохола у стању средње
тешке, веома тешке, односно потпуне алкохолисаности, управља аутоу
сом када се њим превозе путници, возилом којим се врши јавни превоз
путника, превоз опасних материја, ванредни превоз, возилом са правом
првенства пролаза или под пратњом, возачу ће се прописано трајање за
штитне мере заране управљања моторним возилом за тај прекршај уве
ћати за два месеца (члан 338. став 4).
6. Заштита животне средине

Члан 164.
Учесници у саобраћају не смеју да предузимају радње које могу
изазвати или изазивају угрожавање животне средине.
Возило у саобраћају не сме да проузрокује прекомерну буку.
Возач моторног возила је дужан да искључи мотор:
1) на захтев полицајца или другог службеног лица,
2) када је то одређено саобраћајном сигнализацијом,
3) када је возило заустављено у тунелу дуже од једног минута,
4) када возило стоји дуже од три минута.
Учесници у саобраћају не смеју, на путу или поред њега, да испу
штају, односно одлажу материје, отпад којим се угрожава живот и
здравље људи, животиња, биљака или загађује животна средина.
Министарство или надлежни орган општине, односно града за по
слове саобраћаја може, на предлог министарства или надлежног орга
на општине, односно града за заштиту животне средине, ограничити
или забранити саобраћај одређених или свих врста моторних возила
на одређеној деоници пута, у време када је загађење ваздуха прекора
чило прописане нормативе.
Са циљем заштите животне средине овим чланом се дефинишу рад

ње које учесници у саораћају треа да спроводе ради изегавања зага
ђивања животне средине. Наиме, неки учесници у саораћају загађују
околину, како издувним гасовима, деловима од возила и течностима, та
ко и уком од возила, отпацима и другим материјалима које изацују из
возила на пут и поред пута. У складу са тим возачи треа да воде рачуна
о томе како о издувним гасовима, тако и о нивоу уке која емитују вози
ла, док сви учесници у саораћају треа да воде рачуна о отпацима и дру
гим материјалима којима се загађује околина.
Веома су честе ситуације да зог гужве у саораћају, начина регулиса

ња рада семафора (чекање на укључење са споредног правца), контроле
учесника од овлашћених и служених лица и других ситуација, возила
уду заустављена у дужем периоду. У складу са тим возачи су дужни да
искључе мотор у следећим ситуацијама: на захтев полицајца или служе
ног лица, на местима на којима је то сигнализацијом одређено, у тунелу
уколико је задржавање дуже од једног минута и у свим осталим ситуаци
јама када возило стоји дуже од три минута.
Ради заштите околине, људи, животиња и иљака, учесници у сао
раћају не смеју да на путу или поред пута, одлажу, изацују и испушта
ју материје и отпад. Наиме, неки учесници у саораћају изацују отпатке
и разне материјале (опушке, кесе, амалажу, отровне течности из аутомо
ила, делове...) на пут и поред пута. С озиром на то, учесници не смеју
да изацују отпад из возила које се креће, нити смеју да изацују отпад
на пут или поред пута кад се зауставе. Учесници су дужни да отпад, дру
ге материјале и течности групишу (заштите од расипања) и одложе на
местима предвиђеним за ту намену.
С озиром на то да загађење ваздуха може достићи границе које мо
гу ити опасне по здравље људи, у време када загађење ваздуха пређе
прописане нормативе, министарство или надлежни орган општине, од
носно града, за послове саораћаја може ограничити или заранити сао
раћај одређених или свих врста моторних возила на одређеној деоници
пута.
Према члану 333. став 1. тачка 86. новчаном казном у износу од 5.000
динара казниће се за прекршај лице који поступи супротно одредама
члана 164. ст. 1. и 4. Ако је лице извршењем овог прекршаја изазвало не
посредну опасност за другог учесника у саораћају, или проузроковало
саораћајну незгоду казниће се новчаном казном у износу од 6.000 до
18.000 динара.
Новчаном казном у износу од 3.000 динара, а према члану 334. став
1. тачка 43. казниће се за прекршај лице које поступи супротно одреда
ма члана 164. ст. 2. и 3. У околностима у којима је лице извршењем овог
прекршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у саораћа
ју, или проузроковало саораћајну незгоду, казниће се новчаном казном
у износу од 5.000 до 15.000 динара.
7. Техничка средства за успоравање саобраћаја

Члан 165.
Техничким средствима за успоравање саобраћаја учесницима у са
обраћају се физички ограничава брзина кретања возила, односно до
датно се упозоравају да брзина којом се крећу није безбедна.
Техничка средства за успоравање саобраћаја су физичке препре
ке, вибрационе и шуштеће траке.

Техничка средства за успоравање саобраћаја морају бити обележе
на прописаном саобраћајном сигнализацијом.
Физичке препреке за успоравање саобраћаја дозвољено је поста
вљати само на општинским путевима у насељу. Изузетно, физичке
препреке за успоравање саобраћаја могу се постављати на државним
путевима у зонама школа, вртића и других објеката поред којих је ра
ди безбедности свих учесника у саобраћају додатно ограничена дозво
љена брзина у насељу.
Техничка средства за успоравање саобраћаја постављају се према
пројекту на који сагласност даје министарство надлежно за послове
саобраћаја, односно орган локалне самоуправе надлежан за послове
се о врсти, изгледу, техничким карактеристикама и начину поставља
ња техничких средстава за успоравање саобраћаја на путу и посебних
техничких средстава за заштиту безбедности деце.
Техничка средства за успоравање саораћаја којима се ограничава

рзина кретања учесника у саораћају примењују се на локацијама које
су „ризичне“, односно на локацијама на којима и вожња рзином већом
од дозвољене могла угрозити друге учеснике у саораћају. Препоручује
се да се овакве мере примењују у зонама где је важно „смиривање сао
раћаја“, као што су зона школа, вртића, друге локације где се могу по
јавити деца, на местима где је прегледност ограничена итд. Наиме, зог
непоштовања саораћајне сигнализације, често је неопходно принудно
смиривати саораћај.
Вирационе и шуштеће траке су техничка средства којима се, на од
ређеној локацији, мења текстура коловоза, па се при преласку возила ја
вљају упозоравајуће осцилације које се преносе на возача. На овај начин
возачима се скреће пажња на промене услова у саораћају (у овом слу
чају ограничење рзине), а што и треало ити пропраћено одговарају
ћом саораћајном сигнализацијом.
Техничка средства за успоравање саораћаја морају ити оележена
прописаном саораћајном сигнализацијом, како и возачи лаговреме
но или оавештени да наилазе на препреке за успоравање саораћаја,
у сврху смањења могућности настанка оштећења на возилу или гуитка
контроле над возилом (при преласку преко физичке препреке).
Препреке за успоравање саораћаја првенствено се постављају на
општинским путевима у насељу. Међутим, ове препреке се могу поста
вљати и на државним путевима, уколико то оправдавају разлози езед
ности саораћаја (посено у зонама школа, вртића и сл.).
Постављање средстава за успоравање саораћаја врши се у складу

са саораћајним пројектом који израђује лиценцирани пројектант, а за
који сагласност даје надлежни орган за саораћај. Изузетно је значајно
да се ова средства постављају овлашћена лица, и то у складу са саораћај
ним пројектом, како и се оезедило одговарајуће техничко регулиса
ње саораћаја.
пи супротно одредама из члана 165. став 3. За прекршај из става 4. овог
сно органу јединица локалне самоуправе (члан 326. ст. 2. и 3).
Предузетник који поступи супротно одредама члана 165. став
3. иће кажњен новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара
8. Знаци и наредбе које дају овлашћена лица

Члан 166.
Учесници у саобраћају морају поступати по знацима и наредбама
које даје полицијски службеник или законом овлашћено друго лице
за непосредно регулисање или контролу саобраћаја.
Знаци се дају рукама, односно положајем тела овлашћеног лица,
уређајима за давање светлосних и звучних знакова, таблицом или за
ставицом за регулисање саобраћаја, а наредбе усмено.
Знаци и наредбе могу се давати и из возила.
На делу пута на коме се изводе радови и где је настала препрека
која се не може одмах уклонити, регулисање саобраћаја могу да оба
вљају најмање два, за то одређена радника извођача радова, односно
управљача пута.
Регулисање саобраћаја у случају из става 4. овог члана врши се за
ставицама црвене и зелене боје, које имају следеће значење:
1) подигнута зелена заставица – слободан пролаз за возила из сме
ра где је та заставица подигнута,
2) подигнута црвена заставица – забрањен пролаз за возила из
смера где је та заставица подигнута.
Извођач радова, односно управљач пута и радници одређени да
регулишу саобраћај одговорни су да се регулисање саобраћаја из ста
ва 4. овог члана обавља на прописан начин.
Знаци и наредбе се дају на прописан начин и морају бити јасни,
недвосмислени, уочљиви, односно чујни и имају првенство у односу
на саобраћајну сигнализацију и прописана правила саобраћаја.
Ближе прописе о изгледу, начину давања знакова које дају одређе
на лица из става 4. овог члана прописује министар надлежан за посло

Знаке и наредбе које даје полицијски службеник, њихово значење
и начин давања ближе прописује министар унутрашњих послова.
У случају потрее, саораћај на путу може регулисати полицијски

служеник или друго лице (овлашћено за ове послове). Ако саораћај на
путу регулише полицијски служеник или овлашћено лице, тада учесни
ци у саораћају морају поступити у складу са тим показивањем. Под ова
квим околностима возачи морају поступити у складу са показивањем
служеног лица, ез озира на постојећу саораћајну сигнализацију.
Како возачи неадекватним, односно нејасним покретима овлашће
ног лица, учесници у саораћају не и или доведени у залуду, знаци
које показују овлашћена лица су прецизно дефинисани подзаконским
актима које доносе министар унутрашњих послова, односно министар
надлежан за послове саораћаја.
Ако је на делу пута на коме се изводе радови и где је настала пре
прека зог које је неопходно да служена лица регулишу саораћај, тада
саораћај регулишу најмање два лица (за сваки смер по једно). У супрот
ном и на посматраном делу пута могло доћи до стварања неезедних
саораћајних ситуација, застоја и сл. У случају када се на коловозу нала
зи одређена опасност (препрека и сл.), коју возач не очекује, тада је нео
пходно возаче лаговремено упозорити да наилазе на део коловоза на
коме се налази опасност. Када се саораћај одвија једном саораћајном
траком (наизменично пропуштање возила), тада је неопходно на ову си
туацију лаговремено упозорити учеснике у саораћају.
Према члану 327. став 1. тачка 30, новчаном казном у износу од
пи супротно одредама из члана 166. став 6. За прекршај из члана 166.
став 6. казниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара одговорно
сно органу јединице локалне самоуправе (члан 327. ст. 2. и 3).
6. овог закона (члан 328. став 3. тачка 26).
Сходно члану 331. став 1. тачка 47. новчаном казном у износу од
15.000 до 30.000 динара или казном затвора у трајању до 30 дана казниће
се за прекршај лице које поступи супротно одредама из члана 166. став
1. Ако је лице извршењем прекршаја из члана 166. став 1. изазвало не
посредну опасност за другог учесника у саораћају, или проузроковало
саораћајну незгоду, односно приавило сеи или другом противправну
имовинску или другу корист, казниће се новчаном казном у износу од
30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Износ од 5.000 динара предвиђен је за кажњавање за прекршај лице
који поступи супротно одредама из члана 166. став 6 (члан 333. став 1.
тачка 87). Ако је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну
опасност за другог учесника у саораћају, или проузроковало саораћај
ну незгоду казниће се новчаном казном у износу од 6.000 до 18.000 дина
ра.
За повреде одредаа из члана 166. став 1. иће изречено кумулатив
но и шест казнених поена (члан 335. став 1. тачка 74).
Заштитна мера заране управљања моторним возилом у трајању
од најмање три месеца изриче се кумулативно за непоступање по члану
166. став 1 (члан 338. став 1. тачка 47). Уколико је извршењем прекрша
ја изазвана саораћајна незгода, а одредама овог закона је за основни
олик тог прекршаја предвиђено изрицање заштитне мере заране упра
вљања моторним возилом, трајање те заштитне мере ће се продужити за
два месеца, а највише до 12 месеци (члан 338. став 2). Уколико се у време
извршења прекршаја у возилу учиниоца прекршаја за које је предвиђено
оавезно изрицање заштитне мере заране управљања моторним вози
лом, налази дете старости до 12 година, осим у аутоусу када се врши
организован превоз деце, као и у случају чињења прекршаја из поглавља
„Оавезе возача према пешацима“ учиниоцу прекршаја ће се предвиђе
на заштитна мера увећати за два месеца (члан 338. став 3). Уколико во
зач при извршењу прекршаја управљања под дејством алкохола у стању
средње тешке, веома тешке, односно потпуне алкохолисаности, управља
аутоусом када се њим превозе путници, возилом којим се врши јавни
превоз путника, превоз опасних материја, ванредни превоз, возилом са
правом првенства пролаза или под пратњом, возачу ће се прописано тра
јање заштитне мере заране управљања моторним возилом за тај прекр
шај увећати за два месеца (члан 338. став 4).
X. ДУЖНОСТИ УЧЕСНИКА У САОБРАЋАЈУ

У СЛУЧАЈУ САОБРАЋАЈНЕ НЕЗГОДЕ
Саораћајне незгоде су једна од најзначајнијих штетних последица са
ораћаја. С озиром нa тo да у свету, у незгодама на путевима, годишње
гине око 1,2 милиона људи и од 30 до 50 милиона ива повређено, УН су
донеле низ резолуција и других докумената са циљем поољшања глоал
не езедности у саораћају. Могу се препознати четири правца деловања
са циљем смањивања штетних последица саораћајних незгода:
• смањивати изложеност саораћају и ризицима у саораћају
(ољим планирањем простора, ољом организацијом активности итд.),
• смањивати ризике настанка саораћајних незгода,
• смањивати тежину саораћајних незгода, и
• смањивати патње људи који су повређени у саораћајним незгодама.
ЗоОБС оухвата све четири оласти деловања. У складу са међуна
родном Конвенцијом о саораћају на путевима (Женева, 1968), и другим
документима, у овом поглављу су одређена најважнија поступања у слу
чају саораћајне незгоде. Одреде о дужностима у случају саораћајних
незгода су још конкретније него што су иле у претходним законима.
Детаљно нормирање понашања учесника у саораћају, у случају сао
раћајне незгоде треа да оезеди да се:
• спрече нова страдања у саораћају,
• оезеди ефикасно спашавање настрадалих,
• оави квалитетан увиђај, фиксира затечено стање и стручно анали
зира саораћајна незгода,
• евидентирају важни подаци о незгоди, како и се пратили и разу
мели пролеми езедности саораћаја,
• што мање омета саораћај и омогући оптимална проточност сао
раћаја у зони незгоде,
• што оље схвате пролеми који су допринели настанку незгоде, од
носно пролеми који су утицали на тежину последица како и се преду
зимале ефикасне мере са циљем спречавања нових незгода и успешног
управљања езедношћу саораћаја (нпр. отклањање недостатака на пу
ту, унапређење елемената заштитног система, унапређење прописа у ез
едности саораћаја итд.).
У овом поглављу су одређене дужности учесника у саораћају у ве

зи са саораћајним незгодама.
Члан 167.
Лице које се затекне или наиђе на место саобраћајне незгоде у ко
јој има повређених лица дужно је да одмах обавести полицију и/или
службу хитне медицинске помоћи и да у складу са својим знањима,
способностима и могућностима, пружи помоћ лицима повређеним у
саобраћајној незгоди и по потреби их превезе до најближе здравстве
не установе и да предузме све што је у његовој моћи да спречи увећа
вање постојећих, односно настајање нових последица.
Сва лица (не само учесници у саораћају) која се затекну или наиђу на
место незгоде у којој има повређених лица дужна су да одмах оавесте поли
цију, односно служу хитне медицинске помоћи. Ако је полиција оавеште
на о саораћајној незгоди, о томе ће оавестити хитну медицинску помоћ
и организоваће следеће поступке. Уколико је о незгоди прво оавештена
здравствена установа, о томе ће одмах оавестити полицију. Овако се оез
еђује дора координација и рзо деловање ове две веома важне служе.
У овом закону је задржана оавеза пружања помоћи лицима, али је
изричито одређено да се то ради „у складу са својим знањима, спосоно
стима и могућностима“ што се раније само подразумевало. Наиме, иску
ства указују на то да су, у неким случајевима, лица у намери да помогну
повређеним у незгоди, изазвала штетне последице по настрадале и уве
ћала тежину повреда. Зато је оправдано што се законодавац определио
за овако дефинисање оавезе и одговорности лица која наиђу или се за
текну на месту саораћајне незгоде.
У Срији је организована служа спасавања и треало и да стручна
лица, у посеним возилима (возила хитне помоћи), превезу повређене
до најлиже здравствене установе. Ипак, у случајевима када оваква во
зила нису на располагању, односно када и чекање ових возила могло да
угрози здравље и живот повређених, законодавац је предвидео оавезу
да лица која се затекну или наиђу превезу повређене. До сада се оваква
оавеза односила само на возаче у саораћају. Међутим, сада се ово од
носи и на друга лица која имају могућност да превезу повређене (да оду
до возила и врате се на место незгоде како и превезли повређене).
Коначно, последњи став овог члана предвиђа веома важну и широку
оавезу лица (која наиђу или се затекну на месту незгоде) да „предузме
све што је у његовој моћи да спречи увећавање постојећих, односно наста
јање нових последица“. Значајно је напоменути то се ова оавеза односи
на сва лица, а не само на учеснике у саораћају. Тиме се увећава могућност
квалитетног оезеђења лица места саораћајне незгоде, односно смањују
ризици настанка нових (секундарних) саораћајних незгода.

прекршај лице које поступи супротно одредама овог члана (члан 332.
Члан 168.
Возач, односно други учесник саобраћајне незгоде у којој је неко
лице задобило телесне повреде, односно погинуло, или је настала ве
лика материјална штета дужан је да:
1) заустави возило, искључи мотор, укључи све показиваче правца,
постави сигурносни троугао на безбедном растојању, обавести полици
ју и/или службу хитне помоћи и предузме друге расположиве мере како
би упозорио остале учеснике у саобраћају о постојању незгоде,
2) упозори сва лица да се склоне са коловоза да не би била повре
ђена и да не би уништавала трагове незгоде,
3) обавести полицију и остане на месту незгоде до доласка поли
ције и завршетка увиђаја,
4) укаже помоћ повређенима, односно прву помоћ или медицинску
помоћ у складу са својим знањима, способностима и могућностима,
5) да предузме све мере заштите које су у његовој моћи да се спре
чи настајање нових и увећавање постојећих последица и повреда,
6) да обезбеди трагове и предмете незгоде, под условом да тиме не
Уколико на месту саобраћајне незгоде из става 1. овог члана није
присутан власник, односно возач другог возила које је учествовало у
саобраћајној незгоди, присутни возач учесник у саобраћајној незгоди
дужан је да одсутном лицу, односно власнику другог возила достави
своје име и презиме и адресу стана.
Изузетно, лице из става 1. овог члана може се удаљити са места
незгоде ако му је неопходна хитна медицинска помоћ или ради прево
жења повређеног до најближе здравствене установе.
У случају из става 3. овог члана лице је дужно да се врати на ме
сто незгоде чим буде у могућности.
Оавезе из овог члана се односе на саораћајне незгоде које имају

оележје кривичног дела. Законодавац се определио да таксативно на
роји шта је дужан да уради учесник саораћајне незгоде, а све са циљем
оезеђења лица места, спречавања нових страдања у саораћају, помо
ћи повређеним учесницима незгоде, оавештавања надлежних са циљем
спасавања и евидентирања незгоде итд.
Посено су значајне оавезе у прве две тачке првог става, које се од
носе на возаче који су учествовали у незгоди. Заустављањем и искључи
вањем мотора смањује се ризик пожара и експлозије на месту незгоде. Во

зач и треало да одмах (најоље је да то уради већ при наглом кочењу, а
свакако одмах након незгоде) укључи све показиваче правца, јер тако на
најржи и најољи начин оавештава остале возаче о постојању опасно
сти на путу (заустављена возила, лица и предмети представљају изненад
ну и неочекивану препреку на путу, коју други возачи немају разлога да
очекују). Ово је посено важно ноћу и у условима смањене видљивости,
јер се укључени показивачи правца виде са неколико стотина метара, а во
зило са знатно краћег растојања. Када возач види укључене све показива
че правца, он схвата и да је реч о некој опасности на путу, па и треало
да одмах реагује кочењем. Са друге стране, када возач види само (неоеле
жено) возило или другу препреку на путу, то још увек не значи да је реч
о опасности. У таквим ситуацијама, возачи реагују кочењем, тек када се
драматично рзо почне смањивати растојање до препреке на путу. Ово је
посено важно непосредно после незгоде, док још нису постављени сигур
носни троуглови и када су и ризици од налетања возила највећи.
Постављање сигурносног троугла је значајно, јер се на тај начин, возачи
ма недвосмислено указује на опасност на путу која дуже траје. Уколико се не
згода догодила у лизини кривине, онда је још значајније рзо постављање
сигурносних троуглова, јер је ограничена прегледност, па прети опасност да
возачи касно уоче укључене показивање правца и заустављено возило.
На возилу које је заустављено на месту незгоде треало и искључи
ти дуга и кратка светла, а укључити позициона светла. Наиме, кратка, а
посено дуга светла, могу да заслепљују возаче возила која наилазе, те да
их спрече да на време виде и препознају опасности на путу. Међутим, за
конодавац ово није истакао као оавезу возача, осим у тачки 5. става 1.
овог члана, јер то можемо посматрати као важну меру заштите са циљем
спречавања настајања нових незгода.
Велики је рој настрадалих лица која су се затекла на месту незгоде.
Зато је уклањање лица са коловоза следећа важна процедура на месту не
згоде коју је предвидео законодавац. Треало и нагласити да је најоље
сва лица, укључујући и путнике из возила уклонити са коловоза, а посе
но на местима где се вози великим рзинама, у условима смањене видљи
вости и прегледности, уколико прети опасност пожара и експлозија и сл.
прекршај лице које поступи супротно одредама става 1. тач. 2, 3 , 4, 5. и
прекршај лице које поступи супротно одредама става 2. тач. 2. и 4. овог
Члан 169.
Полиција је дужна да одмах по сазнању за незгоду са повређеним
или погинулим лицима обавести службу хитне медицинске помоћи и

изађе на место незгоде.
Здравствена установа која је обавештена о саобраћајној незгоди
из било ког извора или је примила на лечење лице повређено у сао
браћајној незгоди дужна је да о томе одмах обавести надлежни орган
Уколико лице повређено у саобраћајној незгоди премине од задоби
јених повреда или ако постоји оправдана сумња да је код возача услед по
вреде дошло до смањења психичке или физичке способности за управља
ње моторним возилом или трамвајем, здравствена установа дужна је да
о томе, без одлагања, обавести надлежни орган унутрашњих послова.
Први и други став овог члана оезеђују да полиција и здравствене

установе уду рзо оавештени о незгоди и да што већи рој незгода са
повређеним уде квалитетно евидентиран, орађен и процесуиран.
Трећи став овог члана оезеђује да полиција доије податке и пра
вилно евидентира погинуле у незгоди (под погинулим у незгоди сматра
се лице које је умрло на месту незгоде или до 30 дана после незгоде), од
носно да одмах сазна да су возачу смањене психичке или физичке спо
соности за управљање моторним возилом. Када доије ово оавеште
ње, полиција ће позвати возача и предузети мере са циљем испитивања
његових спосоности управљања возилом, односно ограничавање или
одузимања права на управљање неком или свим категоријама возила.
Члан 170.
Лице овлашћено законом дужно је да изађе на место саобраћајне
незгоде са повређеним, односно погинулим лицима или када је насту
пила велика материјална штета.
Лице из става 1. овог члана дужно је да поводом незгоде из става 1.
овог члана сачини увиђајну документацију (записник о увиђају, скица
лица места, ситуациони план, фото-документација и остали прилози).
У свим случајевима када саораћајна незгода има елементе кривич

ног дела (има погинулих, односно повређених лица или је наступила ве
лика материјална штета) оавезно се врши увиђај и сачињава увиђајна
документација. Законик о кривичном поступку одређује ко врши увиђај
(лице овлашћено законом). До сада је увиђај незгода са елементима кри
вичног дела вршио истражни судија, али је могао да овласти и полицију
да изврши поједине или све радње на увиђају (посено код незгода са по
вређеним лицима). Ову функцију су у околним земљама преузели јавни

(држани) тужиоци. Треа нагласити да је неопходно да полицијски слу
женици који врше увиђај морају ити стручно оспосољени и технич
ки опремљени да ураде квалитетне увиђајне документације.
У овом закону се, по први пут, прецизно наводи и који су елемен
ти увиђајне документације оавезни: записник о увиђају, скица лица ме
ста, ситуациони план, фотодокументација и остали прилози. До сада се
експлицитно помињао само записник о увиђају. Под скицом лица места
подразумева се слоодоручни цртеж који се црта на лицу места, на коме
се котира све шта је мерено и то онако како је мерено. Ситуациони план
је цртеж у размери који се црта накнадно (после увиђаја), на коме се ко
тирају само најважније мере, онако како ће касније ити коришћене у
разматрању и разјашњавању незгоде.
Члан 171.
Полицијски службеник дужан је да изађе на место саобраћајне не
згоде у којој је настала мања материјална штета, ако то захтева један
од учесника саобраћајне незгоде или лице које је претрпело материјал
ну штету у тој незгоди и изврши увиђај.
Уколико бар један од учесника саобраћајне незгоде или лице које
је претрпело материјалну штету у тој незгоди из става 1. овог члана,
непосредно након саобраћајне незгоде захтева вршење увиђаја, оста
ли учесници су дужни да остану на месту саобраћајне незгоде до завр
шетка увиђаја.
У случају из става 1. овог члана трошкове вршења увиђаја сноси
осигуравајуће друштво код кога је осигурано возило чији возач захте
ва вршење увиђаја.
Како и се смањило ометање саораћаја и смањила администрација

око лакших саораћајних незгода, законодавац није предвидео оавезу
редовног вршења увиђаја код саораћајних незгода са материјалном ште
том. Међутим, са циљем судскоправне заштите учесника у саораћају и
других оштећених лица, остављена је могућност да један од учесника не
згоде или лице које је претрпело материјалну штету захтева да полиција
изврши увиђај. У том случају, оавезан је излазак полиције на место не
згоде и вршење увиђаја, а остали учесници незгоде дужни су да остану
на месту незгоде до завршетка увиђаја. Трошкове оваквих увиђаја сноси
осигурање код кога је осигурано возило чији возач захтева вршење уви
ђаја. Наиме, у овим случајевима је предвиђена могућност да учесници
попуне европски извештај о саораћајној незгоди и незгоду пријаве оси
гурању које ће је евидентирати.

супротно одредама става 2. овог члана (члан 331. став 1. тачка 48), и
изрећи ће се кумулативно два казнена поена (члан 335. став 1. тачка 75).
Заштитна мера заране управљања моторним возилом у трајању од нај
мање три месеца изриче се кумулативно возачу за повреде одредаа ста
ва 2. овог члана (члан 338. став 1. тачка 48).
Члан 172.
Возач односно учесник саобраћајне незгоде у којој је настала са
мо мања материјална штета дужан је да:
1) упозори остале учеснике у саобраћају о постојању возила и дру
гих препрека на путу, уколико их сам не може уклонити,
2) уклони возило и друге предмете са коловоза, ако онемогућава
ју или угрожавају одвијање саобраћаја, односно ако прети опасност
од нових саобраћајних незгода,
3) попуни Европски извештај о саобраћајној незгоди у случају ка
да овлашћено лице не врши увиђај саобраћајне незгоде,
4) упозори сва лица да се склоне са коловоза да не би ометала сао
браћај,
5) остави податке о себи и возилу возачу оштећеног возила или
држаоцу друге оштећене ствари у незгоди, односно полицији,
6) предузме мере заштите које су у његовој моћи да се спречи на
стајање нових и увећавање постојећих последица незгоде.
Ако учесник у саобраћајној незгоди у којој је настала само мања
материјална штета на другом возилу, због одсутности возача другог
возила, није у могућности да пружи личне податке и податке о осигу
рању возила, дужан је да о тој незгоди обавести надлежни орган уну
трашњих послова и да достави своје личне податке и податке о оште
ћеном возилу.
У овом члану је предвиђена уоичајена процедура у вези са незгода

ма са само мањом материјалном штетом. Од возача се захтева да уклоне
возило, односно друге предмете који ометају или угрожавају саораћај
на путу, да упозори сва лица да се уклоне са коловоза и да не ометају сао
раћај и да попуни, тзв. Европски извештај о саораћајној незгоди.
Изузетно, ако не може да уклони возила и препреке са коловоза, одно
сно уколико чека да полиција врши увиђај, учесник у незгоди је дужан да
упозори остале учеснике у саораћају о постојању опасности на путу. Мада
законодавац није прецизно одредио начине упозоравања у овом случају, ов
де и треало подразумевати предузимање мера као и у члану 168, а посе
но: укључивање свих показивача правца и постављање сигурносног троугла.
прекршај лице које поступи супротно одредама из ст. 1. и 2. овог члана

(члан 332. став 1. тачка 70). За повреде одредаа из ст. 1. и 2. овог члана
изричу се кумулативно и два казнена поена (члан 335. став 1. тачка 76).
Члан 173.
Осигуравајућа друштва су дужна да воде евиденцију о саобраћај
ним незгодама за које је сачињен Европски извештај о саобраћајној
незгоди.
Податке из евиденције из става 1. овог члана правно лице које
обавља послове осигурања дужно је да месечно доставља Министар
ству унутрашњих послова и Агенцији за безбедност саобраћаја.
Осигуравајуће друштво приликом издавања полисе обавезног
осигурања од аутоодговорности осигуранику издаје и Европски изве
штај о саобраћајној незгоди.
Од дана, 1. јануара 1996, у Срији се евидентирају све саораћајне не

згоде које су пријављене полицији (до тада су евидентиране само незгоде
са оележјем кривичног дела). Евидентирање врши полицијски служе
ник који је вршио увиђај. Са циљем ефикаснијег рада и смањивања омета
ња и угрожавања саораћаја, законодавац је оавезао осигурање да свим
осигураницима од аутоодговорности издаје и Европски извештај о саора
ћајној незгоди. Предвиђено је да овај извештај попуњавају учесници незго
де у којој је настала само материјална штета. Код ових незгода се не врши
увиђај и полиција не излази на лице места. Међутим, да и се оезедило
квалитетно евидентирање саораћајних незгода, неопходно је да осигура
ње, за све ове незгоде води евиденцију и да је редовно (месечно) доставља
МУП-у и Агенцији. Мада није прецизно одређена форма ових извештаја,
иће најлакше да се у осигурању попуњава оразац који користи и поли
ција, те да се попуњени оразац доставља полицији, како и се унели по
даци у јединствену азу података евидентирају ове незгоде. О техничким
аспектима ове размене података одлучиће МУП и Агенција.
члана (члан 326. став 1. тачка 25). Новчаном казном у износу од 60.000
до 600.000 динара казниће се за прекршај правно лице које поступи су
протно одредама става 2. овог члана (члан 327. став 1. тачка 32) и става
Члан 174.
Лице које је учествовало у саобраћајној незгоди не сме узимати ал
кохолна пића и/или психоактивне супстанце док се не изврши увиђај.
Овлашћено лице који врши увиђај саобраћајне незгоде у којој
има погинулих, односно повређених лица, одредиће да се непосред

ним учесницима саобраћајне незгоде узме крв или крв и урин ради
утврђивања количине алкохола у крви, односно присуства психоак
тивних супстанци у организму.
Приликом вршења увиђаја саобраћајне незгоде у којој нема поги
нулих, односно повређених лица, службено лице ће возаче који су уче
ствовали у саобраћајној незгоди обавезно подвргнути испитивању
помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.).
С озиром на утицај алкохола, односно психоактивних супстанци

на понашање возача и настанак незгода, значајно је тачно утврдити коли
чину алкохола, односно присуство психоактивних супстанци у органи
зму учесника у незгоди, у време настанка незгоде. Зато је свим учесници
ма незгоде (не само возачима!) зарањено да узимају алкохол, односно
психоактивне супстанце док се не изврши увиђај.
Полицијски служеник, односно друго овлашћено лице ће предузе
ти мере са циљем утврђивања нивоа алкохолисаности, односно прису
ства психоактивних супстанци код непосредних учесника у саораћај
ној незгоди, и то:
– код незгода у којима има погинулих, односно повређених лица од
редиће да се непосредним учесницима незгоде узме узорак крви или кр
ви и урина, односно
– код незгода у којима је настала само материјална штета (ез ози
ра на висину штете), извршиће испитивање помоћу одговарајућих сред
става (алкометар, дрога тест и сл.).
Новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном затво
ра у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи супротно
одредама из става 1. овог члана (члан 331. став 1. тачка 49). За повреде од
редаа из става 1. овог члана изриче се кумулативно и 10 казнених поена
(члан 335. став 1. тачка 77). Заштитна мера заране управљања моторним
возилом у трајању од најмање шест месеци изриче се кумулативно возачу
за повреде одредаа из става 1. овог члана (члан 338. став 1. тачка 49).
Члан 175.
Уколико су на возилу које је учествовало у саобраћајној незгоди
очигледно неисправни склопови и уређаји возила битни за безбедно
кретање возила, односно уколико возило није у возном стању, овла
шћено службено лице ће искључити возило из саобраћаја и одузети
регистарске таблице.
Овлашћено службено лице ће возачу издати потврду о привреме
но одузетим регистарским таблицама.
Искључење возила из саобраћаја траје док се надлежном органу
не достави доказ да је возило технички исправно.
Смисао одредаа овог члана је да се из саораћаја искључе возила

код којих су неисправни склопови и уређаји итни за езедно кретање
возила (нпр. уређаји за управљање, кочење, спајање вучног и прикључ
ног возила итд.). Возила која су учествовала у незгоди могу ити тако
оштећена да су им неисправни поменути уређаји, а некад су ове неис
правности и допринеле настанку незгоде. Зато ће полицајац ова возила
искључити из саораћаја. Како и се оезедило поштовање ове норме,
законодавац је предвидео да се у овим случајевима одузимају регистар
ске талице.
У трећем ставу овог члана предвиђени су услови за враћање тали
ца, односно да трајање искључења из саораћаја. Власник, односно ко
рисник возила мора са возилом извршити ванредни технички преглед и
тако доказати да је возило поправљено, односно технички исправно. Так
тада ће му ити враћене талице и престаће искључење из саораћаја.
Члан 176.
Орган који врши увиђај дужан је да приликом увиђаја, поред
осталог, утврди податке о идентитету лица која су била присутна када
се догодила саобраћајна незгода, односно која имају битна сазнања о
саобраћајној незгоди.
Орган унутрашњих послова обавестиће породицу настрадалог уче
сника у саобраћајној незгоди о саобраћајној незгоди и последицама.
Овлашћено лице које врши увиђај, дужно је да организује попис
имовине која на месту догађаја остане иза лица које је у саобраћајној
незгоди погинуло или теже повређено и да исту обезбеди до момента
преузимања ствари.
Ствари и имовина из става 3. овог члана не смеју се користити ни
ти се са њима може располагати, до преузимања.
Мада се на увиђају прикупљају материјални трагови саораћајне не

згоде, веома су значајне и изјаве учесника и сведока незгоде. Зато је у
ставу 1. овог члана предвиђено да ће орган који врши увиђај утврдити и
податке о сведоцима.
Будући да у неким случајевима, настрадали у незгоди не може да
оавести породицу, закон је овластио и оавезао орган унутрашњих по
слова да ово изврши. Са озиром на то да законодавац не анализира да
ли је учесник незгоде оавестио или могао да оавести породицу, орган
унутрашњих послова је оавезан да увек оавести породицу настрада
лог о незгоди и последицама незгоде.
Код саораћајних незгода са настрадалим лицима, веома често оста
ју возила, личне ствари настрадалих и друга имовина. Трећи и четврти

став овог члана оавезују овлашћено лице да попишу, оезеде и чувају
од неовлашћеног коришћења имовину, све до преузимања од настрада
лог, чланова породице, наследника, односно других лица која су, у скла
ду са законом, овлашћена да преузму ствари.
Члан 177.
Након обављеног увиђаја возач, односно власник возила, дужан
је да возило, терет, ствари или други материјал расут по путу, без од
лагања уклони са коловоза.
Уколико возач, односно власник, не поступи на начин из става 1.
овог члана, територијално надлежна организациона јединица Мини
старства унутрашњих послова наложиће управљачу пута да о трошку
власника, на сигурно место, уклони возило, терет, ствари или други
расути материјал са коловоза.
Управљач пута дужан је да без одлагања поступи по налогу из ста
ва 2. овог члана и обезбеди проходност пута.
Без озира на саораћајне незгоде, путеви треа да уду проходни

и саораћај на путевима езедан. Зато је у овом члану предвиђена оа
веза уклањања возила, терета, ствари и другог материјала са коловоза,
након оављеног увиђаја. Ово је оавеза возача, односно власника вози
ла и они и треало да сносе трошкове уклањања. Међутим, уколико из
ило којих разлога возач, односно власник возила на изврши ово укла
њање, то је дужан да уради управљач пута, а по налогу МУП-а. Трошко
ве за ово уклањање сноси власник возила. Овде се имало на уму да ће
за уклањање возила и других предмета и ствари некад ити неопходни
посене дизалице, возила и друга специјализована опрема коју не посе
дује возач, нити власник возила, односно коју не могу рзо употреити
и расчистити пут.
члана (члан 326. став 1. тачка 26). Новчаном казном у износу од 60.000 до
600.000 динара казниће се за прекршај правно лице које поступи супрот
но одредама из става 1. овог члана (члан 327. став 1. тачка 34). Новчаном
казном у износу од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај пред
узетник који поступи супротно одредама из става 3. овог члана (члан
328. став 2. тачка 21). Новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 дина
ра казниће се за прекршај предузетник који поступи супротно одреда
ма става 1. овог члана (члан 328. став 3. тачка 27). Новчаном казном у из
носу од 6.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај лице које поступи
супротно одредама става 1. овог члана (члан 332. став 1. тачка 71).
XI. ВОЗАЧИ
1. Услови за управљање возилом

Члан 178.
Моторним возилом, односно скупом возила може самостално да
управља возач који испуњава прописане услове и има возачку дозво
лу за управљање возилом оне категорије којим управља.
Држављанин земље чланице Европске уније који привремено бо
рави у Републици Србији и држављанин Републике Србије са привре
меним или сталним боравком на територији Европске уније, сме на
основу важеће возачке дозволе коју је издао надлежни орган земље
чланице Европске уније да управља моторним возилом на територији
Републике Србије, у време њеног важења.
Странац који привремено борави у Републици Србији, или држа
вљанин Републике Србије који борави или пребива у иностранству
па привремено дође у Републику Србију, може управљати возилом на
основу стране возачке дозволе, односно међународне возачке дозволе
у време њеног важења, под условом реципроцитета за време свог при
временог боравка.
Странац коме је одобрено стално настањење у Републици Срби
ји, особље дипломатских и конзуларних представништава и мисија
страних држава и представништава међународних организација у
Републици Србији, страних трговинских, саобраћајних, културних
и других представништава и страних дописништава и држављанин
Републике Србије који се врати из иностранства, односно дође у Ре
публику Србију да у њој стално борави, може, на основу стране возач
ке дозволе, да управља моторним возилом, односно скупом возила за
време од шест месеци од дана уласка у Републику Србију.
Изузетно од одредби ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана возач не сме да упра
вља возилом у саобраћају на путу:
1) кад му је одлуком надлежног органа забрањено управљање,
2) када је искључен из саобраћаја.
Територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова води регистар о возачима којима су издате во

зачке дозволе.
Лице може управљати моторним возилом, односно скупом возила,

ако испуњава прописане услове и ако има важећу возачку дозволу одго
варајуће категорије.
Другим ставом овог члана практично су признате возачке дозволе
које су издате у ЕУ. Возачке дозволе из других земаља биће признате са
мо под условом реципроцитета (став 3. овог члана).
У ставу 6. овог члана предвиђено је да возилом у саобраћају не сме
да управља лице које је искључено из саобраћаја, односно лице коме је
одлуком „надлежног органа“, забрањено управљање. С обзиром на ди
рективе ЕУ и ставове о значају сарадње надлежних органа у ЕУ, то се мо
же тумачити и тако да ће у Србији бити забрањено управљање возилом
свим лицима којима је, у било којој земљи, одлуком надлежног органа,
забрањено управљање.
Овим законом се први пут јасно одређује да је возачка дозвола доку
мент који даје привилегију (право) на управљање возилом које припада
оној категорији за коју је дозвола издата. Возачка дозвола је исправа која
има ограничен рок важења и после истека тог рока она престаје да ва
жи.
Веома су строге казне предвиђене за лица која управљају моторним
возилом, а да немају возачку дозволу. Наиме, чланом 330. став 1. тачка 1.
прописана је казна затвора у трајању од најмање 15 дана и 14 казнених
поена, уз изрицање заштитне мере забране управљања моторним вози
ло од најмање осам месеци.
Запрећене су блаже казне за лица која управљају у саобраћају на пу
ту моторним возилом после истека важности возачке дозволе. Новчаном
казном од 15.000 до 30.000 динара, из члана 331. став 1. тачка 50, казниће
се возач који се затекне да управља моторним возилом, ако му је возачкој
дозволи истекао рок важења више од шест месеци, уз изрицање 5 казне
них поена и заштитне мере забране управљања моторним возилом од нај
мање осам месеци. Новчаном казном од 6.000 до 20.000 динара, из члана
332. став 1. тачка 72, казниће се возач чијој је возачкој дозволи истекао
рок важења више од шест месеци, уз изрицање 2 казнена поена.
Закон уводи непосредну одговорност правног лица и одговорног ли
ца у правном лицу и предузетника, ако његовим возилом управља возач
који нема возачку дозволу, односно возач чијој је возачкој дозволи исте
као рок важења.
Новчаном казном од 100.000 до 800.000 динара из члана 326. став 1.
тачка 27, казниће се правно лице, а новчаном казном од 6.000 до 50.000
динара из става 2. одговорно лице у правном лицу ако возилом правног
лица управља возач који нема возачку дозволу. У оваквим случајевима

предузетник ће се казнити новчаном казном из члана 328. став 2. тачка
22. у износу од 50.000 до 200.000 динара.
Новчаном казном од 60.000 до 600.000 динара из члана 327. став 1.
тачка 35. казниће се правно лице, а новчаном казном од 3.000 до 30.000
динара из става 2. одговорно лице у правном лицу ако возилом правног
лица управља возач чијој је возачкој дозволи истекао рок важења. У ова
квим случајевима предузетник ће се казнити, из члана 328. став 3. тачка
28, износом од 10.000 до 50.000 динара.
Новчаном казном од 6.000 до 20.000 динара, из члана 332. став 1. тач
ка 73, казниће се лице које поступи супротно ставу 3. овог члана.
Овај закон има изразито строге одредбе за возача који управља мо
торним возилом у време трајања заштитне мере забране управљања мо
торним возилом, односно у време трајања мере безбедности, као и у вре
ме трајања искључења возача из саобраћаја. Наиме, чланом 330. став 1.
тач. 6. и 8. прописана је казна затвора у трајању од најмање 15 дана и
14 казнених поена, уз изрицање заштине мере забране управљања мотор
ним возилом од најмање осам месеци.
Члан 179.
Возачка дозвола ће се издати лицу:
1) које испуњава старосне услове,
2) које испуњава здравствене услове,
3) које има пребивалиште или одобрен привремени боравак од
најмање шест месеци у Републици Србији,
4) које је положило возачки испит за возача одређене категорије
моторних возила, односно скупа возила,
5) које је положило испит из прве помоћи,
6) коме није забрањено управљање моторним возилом, односно
скупом возила.
Изузетно од одредби става 1. овог члана, возачка дозвола за упра
вљање трактором и радном машином (категорија F) и мотокултивато
ром (категорија М) издаће се и без прилагања доказа из става 1. тачка
5) овог члана.
Лицима из члана 1. ст. 3. и 4. овог закона ће се издати српска во
зачка дозвола на њихов захтев без полагања возачког испита и испи
та из прве помоћи, на основу стране возачке дозволе (осим привре
мених, пробних и сличних возачких дозвола) којој није истекао рок
важења, под условима из става 1. тач. 1), 2), 3) и 6) овог члана. Од осо
бља дипломатских и конзуларних представништава и мисија страних
држава и представништава међународних организација у Републици
Србији, под условима реципроцитета, неће се захтевати доказ из ста
ва 1. тачка 2) овог члана. Српска возачка дозвола не може се издати на
основу међународне возачке дозволе. На основу стране возачке дозво

ле из чијег се текста не може закључити за коју категорију, односно
врсту моторних возила је издата или да ли јој је истекао рок важења,
може се издати српска возачка дозвола само ако подносилац захтева
приложи исправу из које се види којим возилима може да управља,
односно да јој није истекао рок важења.
Ближе здравствене услове које морају да испуњавају возачи одре
ђених категорија моторних возила прописује министар надлежан за
послове здравља.
Да би лице управљало возилом, према ставу 1. овог члана, неопход

но је да испуни старосни, здравствени и стручни услов (да положи во
зачки испит и испит из прве помоћи), као и услов „лепог понашања“ (да
му није забрањено управљање моторним возилом, односно скупом вози
ла).
Законом се уводи, као услов за добијање возачке дозволе, положен
посебан испит из прве помоћи. До сада се знање кандидата за возаче из
области прве помоћи проверавало у склопу теоретског дела возачког ис
пита. Сада су од полагања испита из прве помоћи, према 2. ставу овог
члана, изузети само кандидати за возаче моторних возила категорије F
(трактори и радне машине) и М (мотокултиватори).
Став 3. овог члана утврђује начин издавања српске возачке дозволе,
на основу стране возачке дозволе. Наиме, законом се утврђује да ће се
лицима наведеним у ставу 3. издати српска возачка дозвола без полага
ња возачког испита и испита из прве помоћи, на основу стране возач
ке дозволе којој није истекао рок важења. Ова лица морају испуњавати
услове из става 1. Изузетно, под условима реципроцитета, од особља ди
пломатских и особља дипломатских и конзуларних представништава и
мисија страних држава и представништава међународних организација
у Републици Србији, неће се тражити доказ о испуњавању здравствених
услова. У складу са међународним споразумима, српска возачка дозвола
се не може издати на основу међународне возачке дозволе.
2. Старосни услови за добијање возачке дозволе

Члан 180.
Возачку дозволу може добити лице које је навршило:
1) 15 година за категорију M,
2) 16 година за категорију F,
3) 16 година за категорије АМ и А1,
4) 18 година за категорију А2,
5) 18 година за категорије B, В1 и BЕ,
6) 18 година за категорије C1 и C1Е,

7) 21 годину за категорије С, CЕ, D1, D1Е,
8) 24 године за категорије D и DЕ,
9) 24 године за категорију А, осим за лица која возачку дозволу за
категорију А2 поседују најмање две године.
Изузетно од одредби из става 1. овог члана ученик средње школе
који се образује за занимање возач моторних возила мора имати навр
шених 18 година живота за добијање возачке дозволе категорије C и
СЕ.
Изузетно од става 1. овог члана, возачку дозволу за категорију C
може добити лице које наврши 18 година, а за категорију D лице које
наврши 21 годину ако управља возилом које користе возила ватрога
сне службе и возила за очување јавног реда и мира, односно одбране.
Старосни услови које морају испуњавати возачи усклађени су са од

редбама Упутства 2006/126/ЕЗ Европског парламента и Савета од 20. де
цембра 2006. о возачким дозволама.
Ове одредбе предвиђају значајне новине у погледу старосних грани
ца за добијање возачких дозвола, што је у тесној вези са увођењем нових
категорија и поткатегорија возила.
Возачку дозволу за А категорију могу добити лица са навршене 24
године (уместо досадашњих 18 година), осим ако возачку дозволу катего
рије А2 поседују најмање две године. Будући да возачку дозволу А2 кате
горије могу стећи са навршених 18 година, ова лица возачку дозволу за
управљање возилима категорије А могу стећи најраније са навршених 20
година старости. За категорије С и CЕ, старосна граница је померена са
18 на 21 годину, док је за возаче возила категорије D и DЕ, са 21 помера
на на 24 године старости. Померена је и старосна граница за управљање
мопедима (категорија АМ) са 14 на 16 година. Законодавац је увео нове
старосне границе, имајући у виду повећану угроженост приликом упра
вљања тим возилима у саобраћају, која је посебно изражена последњих
година. Насталим променама за возаче тих возила тражи се веће живот
но, односно возачко искуство.
Закон наводи изузетке за добијање возачке дозволе за управљање
моторним возилима категорија C и СЕ, који важе за ученике средњих
стручних школа који се образују за занимање возача моторних возила.
Наиме, ти ученици се образују за занимање возача, па је било неопходно
омогућити да, по завршетку средње школе, ученици и добију возачку до
зволу C и СЕ категорије.
Изузеци су такође прописани и за лица која управљају возилом ва
трогасне службе, возилом за очување јавног реда и мира, односно одбра
не. Та лица могу добити возачку дозволу C категорије када наврше 18 го
дина (уместо 21), а возачку дозволу D категорије када наврше 21 годину

старости (уместо 24).
Члан 181.
Возачку дозволу за категорије BЕ могу добити само они возачи ко
ји већ имају возачку дозволу за категорију B.
Возачку дозволу за категорије C1E могу добити само они возачи
који већ имају возачку дозволу за категорије C1.
Возачку дозволу за категорију CE могу добити само они возачи
који већ имају возачку дозволу за категорије C.
Возачку дозволу за категорију D1E могу добити само они возачи
који већ имају возачку дозволу за категорије D1.
Возачку дозволу за категорију DE могу добити само они возачи
који већ имају возачку дозволу за категорије D.
Возачку дозволу за категорије С и С1 могу добити само они воза
чи који већ имају возачку дозволу за категорије B.
Возачку дозволу за категорију D могу добити само они возачи ко
ји већ имају возачку дозволу за категорије С најмање две године.
Возачку дозволу за категорију D1 могу добити само они возачи
који већ имају возачку дозволу за категорије С1 најмање две године.
У складу са европском директивом о возачким дозволама, у овом

закону су прецизније одређени услови за управљање возилима са прико
лицом. Наиме, свакој категорији возила може се придодати приколица
и тако се дефинишу категорије возачке дозволе (нпр. BE, СЕ, DЕ итд.).
Према овом члану (ст. 1. до 5), за дозволу за управљање било којим во
зилом са приколицом неопходно је да лице има дозволу за управљање
тим (вучним) возилом. Дакле, за управљање возилом са приколицом
неопходно је да је лице оспособљено за управљање тим возилом без при
колице. Такав услов је сасвим оправдан, мада у досадашњим прописима
то није било прецизно одређено.
Према 6. ставу овог члана, поседовање возачке дозволе B категорије
јесте услов за добијање возачке дозволе C, односно C1 категорије. При
томе законодавац није одредио минимални период поседовања возачке
дозволе B категорије. Дакле, према овом закону није могуће директно по
лагати за C1, нити за C категорију. Штета је што законодавац није одре
дио и минимално искуство у управљању возилима B категорије.
Према 7. ставу овог члана, поседовање возачке дозволе C категорије
најмање две године јесте услов за добијање возачке дозволе D категори
је.
Према 8. ставу овог члана поседовање возачке дозволе C1 категорије
најмање две године услов је за добијање возачке дозволе D1 категорије.
Посебно је значајно то што је прописано да возачку дозволу за упра

вљање моторним возилом С и С1 који већ имају возачку дозволу за упра
вљање возилом B категорије. Наиме, досадашње искуство је показало да
су возачи који су се оспособљавали за возача моторних возила категори
је С, а да претходно нису стекли возачку дозволу за B категорију, имали
већих проблема да овладају потребним знањима и вештинама за упра
вљање моторним возилом категорије С.
Одредбе које се односе на добијање дозволе за категорије D и D1, за
разлику од претходних, потпуно су јасне и једноставне за примену.
3. Пробна возачка дозвола

Члан 182.
Лицу које испуњава све услове за управљање возилом B категори
је, а није навршило 18 година живота издаће се пробна возачка дозво
ла кад наврши 17 година, са роком важења од једне године.
Пробна возачка дозвола се може користи само у Републици Срби
ји.
Возач који има пробну возачку дозволу B категорије не сме да за
почне и управља возилом без надзора лица у возилу које има возачку
дозволу B категорије у трајању од најмање пет година.
Возач који има пробну возачку дозволу не сме да управља мотор
ним возилом у периоду од 23,00 до 5,00 сати, користи телефон и друга
средства за комуникацију за време вожње.
Возач који има пробну возачку дозволу не сме се кретати брзи
ном већом од 90% од брзине која је дозвољена на делу пута којим се
креће.
Лице које врши надзор дужно је да се стара да возач возилом упра
вља на безбедан начин и у складу са прописима.
Моторно возило, којим управља возач који има пробну возачку
дозволу, мора бити означено посебном ознаком „P“, која мора бити
на видљивом месту, са предње и задње стране возила.
Пробна возачка дозвола ће се издати и лицу које је навршило 18
година, које први пут стиче право на управљање моторним возилима
„B“ категорије. На ово лице примењују се одредбе прописане у ст. 2, 4,
5. и 7. овог члана.
Пробна возачка дозвола за лица из става 8. овог члана издаје се
са роком важења од једне године.
Министар надлежан за послове саобраћаја прописаће посебне
услове о изгледу, техничким карактеристикама и начину постављања
посебне ознаке из става 9. овог члана.
Млади и неискусни возачи припадају најризичнијој категорији воза

ча у саобраћају. Процењује се да је код младих, неискусних возача, ризик
учешћа у незгоди од три до пет пута већи него код искусних возача. Око
50% свих возача учесника у саобраћајним незгодама у Србији јесу воза
чи који имају до пет година возачког стажа (мада је њихово учешће у сао
браћају око 20%). Да би се последице које изазива тај проблем ублажиле,
у свету се спроводе различите мере и активности усмерене на смањива
ње ризика учешћа младих и неискусних возача у незгодама, односно на
смањивање последица незгода у којима ти возачи учествују. Посебно су
значајни позитивни утицаји који су постигнути унапређењем концепта
возачких дозвола.
Данас се могу разликовати четири концепта или стратегије возач
ких дозвола: јединствена возачка дозвола (традиционални приступ који
је био предвиђен и у Србији пре доношења овог закона), пробна возач
ка дозвола, привремена возачка дозвола и степеноване возачке дозво
ле. Код пробне и привремене возачке дозволе предвиђене су одређене
рестрикције за возаче, односно оштрије санкције за прекршаје. Страте
гија степенованих возачких дозвола подразумева да се постепено стичу
компетенције за управљање возилом и, у складу са тим компетенцијама,
добијају се најмање три различите возачке дозволе: ученичка, рестрик
тивна и пуна возачка дозвола. Тај концепт се примењује у Уједињеном
Краљевству, САД, Аустралији, Новом Зеланду итд. Мада је концепт сте
пенованих возачких дозвола најбољи, због опасности од компликоване
администрације у нашим условима, законодавац се определио за кон
цепт пробне возачке дозволе. Пробне возачке дозволе су примењене у
неколико европских земаља (нпр. у Немачкој).
Према овом закону, пробну возачку дозволу добијају сви возачи
који први пут стичу возачку дозволу В категорије, са роком важења од
једне године. Оштрије запрећене казне за возаче који поседују пробну
возачку дозволу требало би да допринесу њиховом бољем поштовању
прописа, а рестрикције додатном смањивању ризика од настанка незго
да, укорењивању шаблона безбедног понашања код нових возача и сма
њивању последица незгоде.
На возаче који имају пробне возачке дозволе примењују се следећа
ограничења: не смеју да возе ноћу, у периоду од 23.00 до 5.00 часова ују
тру (јер је ризик учешћа у незгодама за те возаче највећи ноћу, па се зах
тева да прво стекну искуства у управљању возилом дању), не смеју да во
зе брзином која је већа од 90% брзине која је дозвољена за остале возаче
(јер су неискусни возачи посебно ризична уколико возе великим брзина
ма, па се захтева да прва искуства у самосталном управљању моторним
возилом у саобраћају стекну при мањим брзинама), не смеју да користи
мобилни телефон, нити друга средства за комуникацију за време вожње
и не смеју у организму да имају психоактивних супстанци, нити алкохо
ла (види члан 187. став 4. тачка 7).

Мада се возачка дозвола B категорије може добити тек после навр
шених 18 година живота, лица која имају 17 година могу добити проб
ну возачку дозволу са роком важења од једне године. На та лица се при
мењују сва ограничења која се примењују на остале власнике пробних
возачких дозвола. Међутим, малолетници (до 18 година старости) који
возе са пробним возачким дозволама могу да возе само под надзором
лица у возилу које има возачку дозволу B категорије најмање пет годи
на (супервизор). Та рестрикција није предвиђена за пунолетна лица која
имају пробне возачке дозволе. То је изузетно значајно ограничење које
има циљ да смањи ризик учешћа младих возача у саобраћајним незго
дама. Истраживања су показала да млади возачи носе велики ризик уче
шћа у незгодама, да се ризик значајно смањује када се у возилу налази
родитељ или нека друга старија особа. С друге стране, ризик се значајно
повећава ако у се возилу, поред младог возача, налазе друге младе особе.
Решење има пуну оправданост и зато што возачи који нису пунолетни
немају пуну законску одговорност за своје поступке, а што је неопходно
с обзиром на ризике које носи са собом управљање моторним возилом,
које има карактер опасне ствари.
Такво решење покреће озбиљна питања о одговорности у случају по
вреде одредби закона, а посебно у случају саобраћајних незгода. Наиме,
Закон је прописао обавезу лица које надзире возача који има пробну во
зачки дозволу, али не и обавезу тог возача да поступи по налозима лица
које га надзире.
Коначно, возило којим управља возач са пробном возачком до
зволом мора бити означено посебном ознаком „Р“ са предње и задње
стране, како би остали возачи препознали ова возила, помогли им у са
обраћају, односно показали веће стрпљење за њихове пропусте који су
резултат неискуства.
Пробне возачке дозволе не важе ван територије Републике Србије.
Возач који поступи супротно ставу 3. овог члана казниће се новча
ном из члана 331. став 1. тачка 51 (од 15.000 до 30.000 динара), 5 казне
них поена и најмање 30 дана заштитне мере забране управљања мотор
ним возилом.
Возач који супротно ставу 4. овог члана управља возилом у периоду
од 23.00 до 5.00 часова казниће се новчаном казном од 6.000 до 20.000
динара (члан 332. став 1. тачка 74), са 2 казнена поена и најмање 30 дана
заштитне мере забране управљања моторним возилом.
У случају да користи средства за комуникацију, возачу се изриче нов
чана казна из члана 333. став 1. тачка 88 (5.000 динара).
За поступање супротно ставу 6. овог члана запрећена је казна од
6.000 до 20.000 динара (члана 332. став 1. тачка 75).
Возач, као и лице које га надзире одговараће по члану 334. став 1.
тачка 44 (3.000 динара) у случају непоштовање одредбе става 7. овог чла

на.
4. Издавање возачке дозволе

Члан 183.
Возачку дозволу и пробну возачку дозволу издаје територијално
надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих посло
ва на чијем подручју лице коме се издаје дозвола има пребивалиште,
а лицу које због запослења, студирања или других оправданих разло
га борави ван места пребивалишта дуже од три месеца, као и странцу
коме је одобрен привремен боравак дужи од три месеца, може издати
надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих посло
ва на чијем подручју лице има боравиште.
Нико не може у исто време користити две возачке дозволе издате
од стране две државе.
Возач не сме користити образац возачке дозволе чији је нестанак
пријавио надлежном органу.
Министар унутрашњих послова ближе ће прописати поступак из
давања, изглед, садржину, карактеристике обрасца возачке дозволе и
пробне возачке дозволе и начин вођења евиденција о возачима који
ма су издате те дозволе.
Возач моторног возила који промени пребивалиште обавезан је
да се, у року од 30 дана од дана промене пребивалишта, пријави орга
ну унутрашњих послова на територији на којој има ново пребивали
ште, ради уписа у евиденцију возача.
У складу са међународним конвенцијама, споразумима и Упутством

2006/126/ЕЗ Европског парламента и Савета о возачким дозволама (20.
децембар 2006), лице не сме имати једновремено две националне возач
ке дозволе.
Возач који поступи супротно ставу 2. овог члана одговараће по чла
ну 331. став 1. тачка 52 (новчана казна од 15.000 до 30.000 динара).
За поступање супротно ставу 3. овог члана, запрећена је казна из
члана 331. став 1. тачка 52, од 15.000 до 30.000 динара, 3 казнена поена и
најмање 30 дана заштитне мере забране управљања моторним возилом.
Лице које поступи супротно ставу 5. овог члана одговараће по чла
ну 332. став 1. тачка 76 (новчана казна од 6.000 до 20.000 динара).
Члан 184.
Када управља моторним возилом, односно скупом возила, возач
мора имати код себе возачку, односно пробну дозволу и дужан је да,
на захтев овлашћеног лица, дозволу да на увид.

Возач је дужан да приликом управљања возилом на путу користи
помагала која су уписана у возачку, односно пробну дозволу.
Обавезе возача у вези са ношењем и пружањем на увид возачке до

зволе и коришћењем помагала која су уписана у возачку дозволу, нису
се промениле.
Возач који не поступи по одредби става 1. овог члана одговараће за
прекршај предвиђен чланом 334. став 1. тачка 45 (новчана казна од 3.000
динара).
Возач који поступа супротно ставу 2. овог члана, одговараће по од
редбама члана 333. став 1. тачка 89 (5.000 динара) и биће искључен из
Члан 185.
Возачка дозвола за управљање моторним возилима издаје се на
рок од 10 година, а лицима старијим од 65 година живота – на рок ва
жења до највише пет година, према налазу и мишљењу датом у увере
њу о здравственој способности.
Лицима из става 1. овог члана која у време издавања возачке до
зволе имају више од 55 година живота, возачка дозвола се издаје са
роком важења до навршене 65. године живота.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, возачка дозвола се може издати
на краће време, на основу налаза и мишљења у уверењу о здравстве
ној способности за возача.
Лицима којима је истекао рок важења возачке дозволе издаће се
нова возачка дозвола уз прилагање фотографије не старије од шест
месеци.
Лица којима је по лекарском налазу и мишљењу возачка дозвола
издата на краћи рок од прописаног у ставу 1. овог члана, као и лица
старија од 65 година, прилажу и доказ о здравственој способности.
У налазу и мишљењу датом у уверењу о здравственој способности
за возача може се одредити да је неопходно да возач користи одређе
на помагала приликом управљања возилом.
Надлежни орган ће обавезу коришћења помагала из става 6. овог
члана уписати у возачку, односно пробну возачку дозволу.
Овим чланом су дефинисани рок важења возачке дозволе (10 годи

на), горња старосна граница за издавање возачке дозволе без посебних
здравствених прегледа (65 година) и периоди на које се издају возачке
дозволе за лица старија од 65 година (највише пет година). У односу на
раније законско решење, продужен је период на који се издају возачке
дозволе старијим лицима (са три на пет година), а лицима која имају ви
ше од 55 година живота возачка дозвола се издаје са роком важења до
навршене 65. године живота.
Члан 186.
Возачу коме је издата возачка дозвола за управљање моторним во
зилом издаће се на његов захтев међународна возачка дозвола.
У међународну возачку дозволу мора бити уписано свако важеће
ограничење и мера забране управљања моторним возилом.
Међународна возачка дозвола издата у Републици Србији не сме
се користити за управљање моторним возилима на територији Репу
блике Србије.
Међународну возачку дозволу издаје правно лице коме је то пове
рено на основу посебног закона.
Правно лице из става 4. овог члана дужно је да послове издавања
међународних возачких дозвола врши савесно и на прописан начин.
Ближе прописе о поступку и начину издавања и вођењу евиден
ција издатих међународних возачких дозвола прописује министар
Овим чланом је предвиђено издавање међународне возачке дозволе

(на захтев возача), обавеза уписивања свих ограничења и мера забране
управљања моторним возилима у међународну возачку дозволу, као и
поверавање издавања међународних возачких дозвола другом правном
лицу. Наиме, у Србији је, посебним законом, АМС РС поверено то овла
шћење. Прописана је и обавеза правног лица коме су поверени послови
издавања међународних возачких дозвола да те послове врши савесно и
на прописан начин. У складу са овом обавезом, прописана је и прекршај
на одговорност за правно лице и одговорно лице у правном лицу.
Такође је одређено да ће поступак и начин издавања и вођење еви
денција о издатим међународним возачким дозволама прописати мини
стар унутрашњих послова.
Правно лице које не поступа по одредбама става 5. овог члана од
говараће по члану 326. став 1. тачка 28 (новчана казна од 100.000 до
800.000 динара), док ће по ставу 2. овог члана, новчаном казном од 6.000
до 50.000 динара, бити кажњено одговорно лице у правном лицу.
5. Психофизички услови за управљање возилом

Члан 187.
Возач који је неспособан за безбедно управљање возилом, одно
сно у толикој мери уморан, односно болестан или је у таквом психич
ком стању да није способан да безбедно управља возилом, не сме да

управља возилом у саобраћају.
Возач не сме да управља возилом у саобраћају на путу, нити да
почне да управља возилом ако је под дејством алкохола и/или психо
активних супстанци.
Под дејством алкохола је возач, односно лице за које се анализом
одговарајућег узорка крви утврди садржај алкохола већи од 0,30 mg/ml
или ако је присуство алкохола у организму утврђено одговарајућим
средствима или апаратима за мерење алкохолисаности (алкометром
и др.), што одговара садржини алкохола у крви већој од 0,30 mg/ml.
Изузетно од одредби става 3. овог члана, када учествује у саобра
ћају не сме да има у организму психоактивних супстанци или алкохо
ла, или да показује знаке поремећаја који су последица конзумирања
алкохола и/или психоактивних супстанци:
1) возач моторног возила које је регистровано за превоз више од
осам лица, осим возача, односно чија је највећа дозвољена маса већа
од 3.500 kg,
2) возач моторног возила који обавља јавни превоз лица, одно
сно ствари,
3) возач возила којим се превозе опасне материје, односно врши
ванредни превоз,
4) возач возила категорије А1, А2, АМ и А,
5) инструктор вожње,
6) кандидат за возача током практичне обуке и полагања практич
ног дела возачког испита,
7) возач са пробном возачком дозволом,
8) лице које надзире возача са пробном возачком дозволом,
9) испитивач на практичном делу возачког испита,
10) возач возила са правом првенства пролаза и возач возила под
пратњом.
Према утврђеном садржају алкохола у крви степени алкохолиса
ности возача, инструктора вожње и кандидата за возача су:
1) до 0,30 mg/ml – блага алкохолисаност,
2) више од 0,30 mg/ml до 0,50 mg/ml – умерена алкохолисаност,
3) више од 0,50 mg/ml до 1,20 mg/ml – средња алкохолисаност,
4) више oд 1,20 mg/ml до 1,60 mg/ml – тешка алкохолисаност,
5) више од 1,60 mg/ml до 2,00 mg/ml – веома тешка алкохолиса
ност,
6) више од 2,00 mg/ml – потпуна алкохолисаност.
Под дејством психоактивних супстанци јесте лице за које се испи
тивањем помоћу одговарајућих средстава и метода (тест за утврђива
ње присуства психоактивних супстанци и др.) утврди присуство тих
супстанци у организму.
Возач је неспособан за безбедно управљање возилом када се струч

ним прегледом утврди да је у толикој мери уморан, болестан или је у
таквом психофизичком стању да није способан да безбедно управља
возилом.
Сматраће се да возач управља возилом у саобраћају када је покре
нуо возило са места на путу.
Одредбе овог члана примењују се и на возаче трамваја.
Овим законом се пооштравају услови у погледу дозвољене вредности

садржаја алкохола у крви, присуства алкохола у организму утврђеног
одговарајућим средствима или апаратима за мерење алкохолисаности
(алкометром и др.). Наиме, гранична вредност је смањена са 0,50 g/kg на
0,30 mg/ml. Ово је у складу са резултатима последњих истраживања ко
ја указују да чак и мале концентрације алкохола у организму негативно
утичу на понашање у саобраћају и повећавају ризик од саобраћајних не
згода. С друге стране, сада се боље уважава чињеница да ризик учешћа у
саобраћајним незгодама расте са порастом алкохолисаности возача. По
први пут се уводе степени алкохолисаности, како би се ближе одредио
степен опасности и угрожавања безбедности саобраћаја.
Проширен је круг возача за које није дозвољено да уопште имају ал
кохола у организму. Возач возила којим се превозе опасне материје, од
носно врши ванредни превоз, возач возила категорије А1, А2, АМ и А,
кандидат за возача током практичне обуке и полагања практичног дела
возачког испита, возач са пробном возачком дозволом, возач возила са
правом првенства пролаза, возач возила под пратњом, лице које надзи
ре возача са пробном возачком дозволом и испитивач на практичном
делу возачког испита не смеју имати алкохола у организму.
На јасан начин се одређује када возач управља возилом у саобраћају
на путу. Наиме, возач управља возилом у саобраћају на путу када га по
крене са места.
Закон уводи непосредну одговорност правног лица и одговорног ли
ца у правном лицу и предузетника, ако његовим возилом управља возач
који је неспособан за безбедно управљање возилом, односно у толикој
мери уморан, односно болестан или је у таквом психичком стању да ни
је способан да безбедно управља возилом, односно ако је под дејством
алкохола и/или психоактивних супстанци.
Такође, уведена је и прекршајна одговорност кандидата за возаче
уколико повреди одредбе овог члана Закона.
За непоступање по ставу 1. овог члана запрећена је возачу казна од
15.000 до 30.000 динара и 2 казнена поена, док ће правно лице одговара
ти по члану 327. став 1. тачка 36 (новчана казна од 60.000 до 600.000 ди
нара), односно одговорно лице у правном лицу, сходно ставу 2 (новчана
казна од 3.000 до 30.000 динара). Одговорност предузетника предвиђена

је чланом 328. став 3. тачка 29.
Питање одговорности возача који управља под дејством психоактив
них супстанци законодавац није градирао, па су запрећене исте казне
без обзира на врсту или ниво концентрације психоактивних супстанци
у организму.
Одговорност возача прописана је у члану 331. став 1. тачка 54, за
шта је запрећена казна од 15.000 до 30.000 динара, 8 казнених поена и
шест месеци заштитне мере забране управљања моторним возилом. Од
говорност правног и одговорног лица предвиђена је чланом 326. став 1.
и 2. тачка 29, а предузетника чланом 328. став 2. тачка 23.
У табелама 1. и 2. приказан је преглед предвиђених казни и заштит
них мера (ЗМ) за возаче за поједине степене алкохолисаности, односно
одговорност правних лица и предузетника за случај да њиховим возили
ма управљају возачи у алкохолисаном стању:
Табела 1. – Запрећене казне и заштитне мере (ЗМ)

за возаче који управљају под дејством алкохола
Посебне категорије из става 4.
Садржина алкохола Остали возачи
овог члана
до 0,30 mg/ml – блага нема санкције 333. став 1. тачка 91.
од 0,30 до 0,50 mg/ml
333. став 1. тачка 90. 333. став 1. тачка 91.
– умерена
од 0,50 до 1,20 mg/ml 332. став 1. тачка 77. и 6 казнених
и 6 казнених поена
– средња поена и 3 месеца ЗМ
и 3 месеца ЗМ
од 1,20 до 1,60 mg/ml 331. став 1. тачка 55. и 10 казне
– тешка них поена и 6 месеци ЗМ
и 6 месеци ЗМ
од 1,60 до 2,00 mg/ml 331. став 1. тачка 55. и 12 казне
– веома тешка них поена и 8 месеци ЗМ
више од 2,00 mg/ml 330. став 1. тачка 4. и 14 казнених
– потпуна поена и 8 месеци ЗМ
Табела 2. – Одговорност правних лица и предузетника у случају

да њиховим возилима управљају возачи у алкохолисаном стању
Садржина алкохола Правна лица Предузетници
до 0,30 mg/ml – блага
327. ст. 1. и 2. тачка 37. 328. став 3. тачка 30.
за возаче из става 4.
више од 0,30 до 0,50 mg/ml
– умерена

– средња
– тешка
– веома тешка
Више од 2,00 mg/ml – потпуна 326. ст. 1. и 2. тачка 29. 328. став 2. тачка 23.
Треба имати у виду и чињеницу да је грешком законодавца, у члану

328. став 3. тачка 30, члану 328. став 2. тачка 2, члану 327. став 1. тачка
37. и члану 326. став 1. тачка 29, коришћен термин „лако“, уместо „умере
но“ алкохолисан.
6. Здравствени прегледи
Члан 188.
Здравствена способност за возача моторних возила, односно ску
пова возила, инструктора вожње и возаче трамваја утврђује се лекар
ским прегледом који може да врши правно лице које испуњава пропи
сане услове и добије овлашћење министарства надлежног за послове
здравља да може обављати здравствене прегледе возача.
О здравственој способности за возача моторних возила, односно
скупова возила, инструктора вожње и трамваја, правно лице из става
1. овог члана издаје уверење.
Правно лице из става 1. овог члана које је приликом здравстве
ног прегледа возача утврдило здравствену неспособност дужно је да
о томе обавести територијално надлежну организациону јединицу
Министарства унутрашњих послова на чијем подручју то лице има
пребивалиште.
Здравствена установа из става 1. овог члана дужна је да здравстве
не прегледе возача врши законито по правилима струке и на савестан
начин.
Услове које правно лице из става 1. овог члана мора да испуњава
у погледу кадрова, простора и опреме, као и начин обављања здрав
ственог прегледа, начин и поступак издавања уверења и вођења еви
денција о обављеним прегледима и издатим уверењима, прописује ми
нистар надлежан за послове здравља.
На јасан и недвосмислен начин прописују се обавезе правних лица

која могу да врше лекарске прегледе у поступку утврђивања здравствене
способности возача моторних возила, односно скупова возила, инструк
тора вожње и возача трамваја, као и обавеза да те послове обављају зако
нито, по правилима струке и на савестан начин.

У складу са тим, прописана је прекршајна одговорност за повреде
ових одредби.
Члан 189.
Возачи који управљају моторним возилом, односно скупом вози
ла којима се обавља јавни превоз, инструктори вожње, као и други
возачи којима је управљање моторним возилима основно занимање,
морају се подвргнути здравственом прегледу ради утврђивања психо
физичке способности за возача у року који не може бити дужи од три
године.
У лекарском уверењу о способности за возача из става 1. овог чла
на може се у налазу и мишљењу одредити да се следећи преглед мора
обавити у року који је краћи од три године.
Ако се на здравственом прегледу утврди да лице није психофизич
ки способно за возача моторног возила или скупа возила одређене
категорије, односно инструктора вожње одређене категорије, здрав
ствена установа која је извршила преглед дужна је да о томе одмах,
а најкасније у року од 15 дана, обавести територијално надлежну ор
ганизациону јединицу Министарства унутрашњих послова на чијем
подручју лице има пребивалиште, односно орган који је издао дозво
лу (лиценцу) за инструктора вожње.
Орган који води возача у евиденцији одузеће лицу из става 3.
овог члана возачку дозволу за управљање возилима, односно скупо
вима возила, одређене категорије.
Орган који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, оду
зеће ту дозволу (лиценцу) лицу из става 3. овог члана.
Као и до сада, возачи који управљају моторним возилом, односно

скупом возила којима се обавља јавни превоз, инструктори вожње, као
и возачи којима је управљање моторним возилима основно занимање,
морају се подвргнути здравственом прегледу ради утврђивања психофи
зичке способности за возача у року који не може бити дужи од три годи
не.
Међутим, јасно је прописано да се у лекарском уверењу о способно
сти возача може, у налазу и мишљењу, одредити да се следећи преглед
обави у року који је краћи од три године.
Уведена је обавеза правног лица које обавља здравствене прегледе
да, када прегледом утврди да лице није психофизички способно за во
зача моторног возила или скупа возила одређене категорије, односно
инструктора вожње одређене категорије, да о томе одмах, а најкасније
у року од 15 дана, обавести територијално надлежну организациону је
диницу Министарства унутрашњих послова на чијем подручју лице

има пребивалиште, односно орган који је издао дозволу (лиценцу) за
инструктора вожње. На тај начин битно се повећава значај ових перио
дичних прегледа возача, посебно имајући у виду да ће у тим случајевима
надлежни органи возачима одузети возачку дозволу, односно лиценцу
инструкторима вожње.
Поступање правног и одговорног лица у правном лицу, супротно
ставу 3. овог члана, кажњиво је по члану 327. ст. 1. и 2. тачка 39.
Члан 190.
Привредна друштва, друга правна лица и предузетници који вр
ше јавни превоз или превоз за сопствене потребе дужни су да обезбе
де да се њихови возачи, односно инструктори вожње подвргну здрав
ственом прегледу из члана 189. став 1. овог закона.
Привредна друштва, друга правна лица и предузетници из става
1. овог члана не смеју да дозволе да возилом, односно скупом возила
управља возач који се у прописаном року није подвргао здравстве
ном прегледу, односно за кога је на том прегледу утврђено да није спо
собан за возача одређене категорије.
Привредна друштва и друга правна лица из става 1. овог члана
не смеју да дозволе да инструктор вожње обавља практичну обуку, а
у прописаном року се није подвргао здравственом прегледу, односно,
за кога је на том прегледу утврђено да није способан за инструктора
вожње одређене категорије.
Инструктор вожње који се у прописаном року није подвргао
здравственом прегледу, односно за кога је на том прегледу утврђено
да није способан за инструктора вожње одређене категорије, не сме
обављати практичну обуку.
Возач из члана 12. става 1. овог закона који у том својству упра
вља возилом чији власник, односно корисник није правно лице, мора
код себе имати лекарско уверење и пружити га на увид овлашћеном
лицу.
Трошкове здравственог прегледа возача сноси привредно дру
штво, друго правно лице или предузетник код којег је возач запо
слен.
Остала је обавеза послодаваца возача (привредних друштава, дру

гих правних лица и предузетника) да обезбеде да се возачи који управља
ју моторним возилом, односно скупом возила којима се обавља јавни
превоз, инструктори вожње, као и други возачи којима је управљање мо
торним возилима основно занимање, подвргну лекарским прегледима у
прописаним роковима, као и да не дозволе да они управљају њиховим
возилом у саобраћају на путу, односно обављају практичну обуку канди

дата за возаче уколико се том прегледу нису подвргли, односно уколико
је на том прегледу утврђено да нису здравствено способни за возача.
Уведена је обавеза за наведене возаче, који нису запослени код прав
них лица, да уверење о здравственој способности морају имати код себе
када управљају возилом и пружити га на увид овлашћеном лицу.
Новина је и увођење прекршајне одговорности инструктора вожње
уколико обавља практичну обуку, а није се подвргао здравственом пре
гледу, односно уколико је, на том прегледу, утврђено да није способан.
Уколико возач управља возилом после истека важења лекарског уве
рења више од 30 дана, предвиђене су казне из члана 326. ст. 1. и 2. тачка
31 (правном лицу запрећена казна од 100.000 до 800.000 динара, а одго
ворном лицу од 6.000 до 50.000 динара) и 328. став 2. тачка 24 (преду
зетнику запрећена новчана казна од 50.000 до 200.000 динара). Овде се
мора имати у виду релативно непрецизна формулација казнене одредбе
у наведеним члановима, при чему је законодавац имао намеру да прав
ном лицу и предузетнику „толерише“ учешће возача највише до 30 дана
и након истека важења лекарског уверења.
Овакву погодност (толеранцију рока до 30 дана) немају инструкто
ри вожње (одговорност по члану 332. став 1. тачка 78, новчана казна од
6.000 до 20.000 динара и 2 казнена поена), као ни возачи из става 5. овог
члана (члан 333. став 1. тачка 92, новчана казна од 5.000 динара).
Члан 191.
На контролни здравствени преглед упутиће се возач, односно ин
структор вожње за кога се посумња да због психофизичких сметњи,
односно недостатака, није у стању безбедно да управља возилом.
унутрашњих послова која води возача у евиденцији, односно орган
који је издао дозволу (лиценцу) за инструктора вожње, упутиће на
контролни здравствени преглед возача, односно инструктора вожње.
Захтев за упућивање на контролни здравствени преглед може
поднети територијално надлежна организациона јединица Министар
ства унутрашњих послова, инспектор за друмски саобраћај, јавни ту
жилац, орган овлашћен за вођење прекршајног поступка, правно ли
це или предузетник код кога је возач запослен, односно Агенција за
безбедност саобраћаја.
Жалба на решење о упућивању на контролни здравствени пре
глед не одлаже извршење.
Решењем о упућивању на контролни здравствени преглед одреди
ће се здравствена установа која ће извршити контролни здравствени
преглед и утврдити рок за извршење контролног здравственог прегле
да.
Контролни здравствени преглед обавља овлашћена здравствена

установа.
Поступак и начин упућивања возача, односно инструктора вожње

на контролни лекарски преглед прописан је на потпунији начин и про
ширен круг овлашћених предлагача за упућивање на контролни лекар
ски преглед.
Члан 192.
унутрашњих послова, односно орган који је издао дозволу (лиценцу)
за инструктора вожње, одузеће возачку дозволу, односно дозволу (ли
ценцу) за инструктора вожње, лицу које се не подвргне контролном
здравственом прегледу у одређеном року.
унутрашњих послова, односно орган који је издао дозволу (лиценцу)
за инструктора вожње, одузеће возачку дозволу, односно дозволу (ли
ценцу) за инструктора вожње лицу за кога се на контролном здрав
ственом прегледу утврди да је постао здравствено неспособан за воза
ча одређене категорије возила.
Возачу, односно инструктору вожње који има право да управља
возилима више категорија, а то му право за поједине категорије буде
одузето из разлога предвиђених у овом члану, издаће се возачка до
звола, односно дозвола (лиценца) за инструктора вожње, за оне кате
горије за које то право није одузето.
Јасно је прописана обавеза органа који је издао возачку дозволу, од

носно дозволу (лиценцу) за инструктора вожње да дозволу, односно ли
ценцу одузме, уколико се возач, односно инструктор, у одређеном року
не подвргне контролном лекарском прегледу, односно уколико се на том
прегледу утврди да није способан.
Члан 193.
Уколико се приликом прегледа или лечења особе која има возач
ку дозволу, основано посумња, да је неспособна да управља свим во
зилима или возилима појединих категорија, здравствена установа,
односно други облици здравствене службе, односно изабрани лекар
или други лекар који је прегледао или лечио особу која има возачку
дозволу, је дужан да о томе одмах писменим путем обавести територи
јално надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих
послова на чијем подручју ово лице има пребивалиште, а најкасније у
року од 15 дана.

унутрашњих послова упутиће лице из става 1. овог члана на контрол
ни здравствени преглед.
Трошкове контролног здравственог прегледа на коме је утврђе
на психофизичка неспособност сноси упућено лице, а трошкове кон
тролног здравственог прегледа на коме је утврђена способност, сноси
орган, односно лице који је захтевало упућивање на преглед.
На контролни лекарски преглед упутиће се возач за кога се прили

ком прегледа или лечења основано посумња да је неспособан да управља
свим возилима или возилима појединих категорија. Обавеза је здрав
ствене установе, односно другог облика здравствене службе, односно
изабраног лекара или другог лекара који је прегледао или лечио то лице,
да о томе обавести надлежни орган.
Новчаном казном од 6.000 до 20.000 динара казниће се возач који
поступи супротно ставу 1. овог члана (члан 332. став 1. тачка 79), док
ће правно и одговорно лице одговарати сходно одредбама члана 327. ст.
1. и 2. тачка 40 (запрећена казна за правно лице од 60.000 до 600.000 ди
нара, а за одговорно лице у правном лицу од 3.000 до 30.000 динара), од
носно предузетник по члану 328. став 3. тачка 31 (запрећена казна од
10.000 до 50.000 динара).
Члан 194.
Уколико постоје два или више лекарских налаза са опречним ми
шљењем о здравственој способности возача, односно инструктора во
жње, сматраће се да је возач, односно инструктор вожње здравствено
неспособан све до коначног налаза и мишљења другостепене лекарске
комисије коју образује министарство надлежно за послове здравља.
У случају из става 1. овог члана територијално надлежна органи
зациона јединица Министарства унутрашњих послова одузима воза
чу возачку дозволу, односно Агенција одузима инструктору вожње до
зволу (лиценцу), до коначне одлуке другостепене лекарске комисије.
Уколико постоје два или више лекарских налаза са различитим
мишљењем о здравственој способности возача, односно инструктора
вожње, возачу, односно инструктору вожње, одузима се постојећа во
зачка дозвола, односно дозвола (лиценца) и издаје возачка дозвола,
односно дозвола (лиценца), у складу са лекарским налазом у којем је
исказан мањи степен здравствене способности, до коначног налаза
и мишљења другостепене лекарске комисије коју образује министар
ство надлежно за послове здравља.
Одредбе става 3. овог члана сходно се примењују и на лице коме
није издата возачка дозвола, односно дозвола (лиценца), a које је над
лежном органу поднело захтев за издавање исте.

Састав, начин рада и поступак пред другостепеном комисијом
прописује министар надлежан за послове здравља.
На јасан начин је одређено поступање надлежних органа у случају

постојања опречних лекарских налаза, било да се ради о лицима која
имају возачку дозволу, односно дозволу (лиценцу) за инструктора во
жње, било да су поднели захтев за издавање одговарајуће дозволе.
7. Возачке дозволе за категорије моторних возила

Члан 195.
Возачка дозвола издаје се за управљање моторним возилима, од
носно скуповима возила следећих категорија:
1) АМ – Мопеди, лаки трицикли или лаки четвороцикли,
2) A1 – Мотоцикли чија радна запремина мотора није већа 125
см3 и снаге мотора до 11 kW чији однос снаге мотора и масе возила ни
је већи од 0,1 kW/kg и тешки трицикли чија снага мотора не прелази
15 kW,
3) А2 – Мотоцикли чија снага мотора није већа од 35kW и чији од
нос снаге мотора и масе возила није већи од 0,2 kW/kg,
4) А – Мотоцикли и тешки трицикли чија снага мотора прелази
15 kW,
5) В1 – Тешки четвороцикли,
6) B – Моторна возила, осим возила категорије А, А1, А2, АМ, F и
М, чија највећа дозвољена маса није већа од 3.500kg и која немају ви
ше од осам места за седење не рачунајући седиште за возача,
7) BЕ – Скуп возила чије вучно возило припада категорији В, нај
већа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg, а није већа
од 3.500 kg,
8) C1– Моторна возила, осим возила категорије А, А1, А2, АМ, F,
М, В, D и D1, чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg, а није
већа од 7.500 kg,
9) C1Е – Скуп возила чије вучно возило спада у категорију C1, а
највећа дозвољена маса прикључног возила прелази 750 kg и највећа
дозвољена маса скупа не прелази 12.000 kg, као и скуп возила чије вуч
но возило спада у категорију В, а највећа дозвољена маса прикључног
возила прелази 3.500 kg и највећа дозвољена маса скупа возила не пре
лази 12.000 kg,
10) C – Моторна возила, осим категорије А, А1, А2, АМ, F, М, В, D
и D1, чија је највећа дозвољена маса већа од 3.500 kg,
11) CЕ – Скуп возила чије вучно возило припада категорији C, а
највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,

12) D1 – Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за во
зача имају више од осам, а највише 16 седишта и чија максимална ду
жина не прелази осам метара,
13) D1E – Скуп возила чије вучно возило припада категорији D1,
а највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,
14) D – Моторна возила за превоз лица, која осим седишта за воза
ча имају више од осам седишта,
15) DЕ – Скуп возила чије вучно возило припада категорији D, а
највећа дозвољена маса прикључног возила је већа од 750 kg,
16) F – Трактори са или без прикључних возила и радне машине,
17) М – Мотокултиватор.
Возач возила категорије C1Е, CЕ, D1Е или DЕ може да управља
скупом возила категорије BЕ.
Возач возила категорије CЕ може да управља скупом возила кате
горије DЕ, уколико има категорију D.
Возач возила категорије CЕ може да управља скупом возила кате
горије C1Е, односно возач категорије DЕ категоријом D1Е.
Возач возила В категорије има право да управља и лаким трици
клима и лаким четвороциклима, тешким трициклима чија снага мо
тора није већа од 15 kW и тешким четвороциклима, као и тешким три
циклима чија снага мотора је већа од 15 kW када напуни 21 годину.
Возач возила В1 категорије има право да управља и лаким трици
клима, тешким трициклима чија снага мотора није већа од 15 kW, ла
ким и тешким четвороциклима.
Трактором и радном машином може управљати само возач који
има возачку дозволу за возила категорије F.
Возач возила категорије А2 може да управља возилом категорије А1.
Возач возила категорије А, може да управља возилом категорије А1,
А2 и АМ, возач возила категорије C може да управља возилом C1 катего
рије, возач возила категорије B може да управља возилом В1 категорије
и возач возила категорије D може да управља возилом D1 категорије.
Возачи категорија В, С, С1, D и D1 могу да управљају тим возили
ма и када им је придодато прикључно возило чија највећа дозвољена
маса није већа од 750 kg.
Мотокултиватором може управљати возач који има возачку до
зволу за управљање возилом било које категорије.
Једна од најзначајнијих новина у овом закону је увођење нове катего

ризације возила, на основу које се издају возачке дозволе које дају воза
чима право на управљање возилима појединих категорија.
Ова категоризација је урађена у складу са одредбама Упутства о во
зачким дозволама 2006/126/ЕЗ Европског парламента и Савета од 20. де

цембра 2006. Број постојећих категорија је знатно проширен.
Сврха те промене је прилагођавање преовлађујућим прописима, ко
је треба да доведе до елиминисања свих проблема који би могли настати
уколико би се остало при претходном решењу.
Укинуте су дозволе за возаче трактора (сада су то возачке дозволе
за управљање трактором са прикључним возилима или без прикључних
возила и за управљање радним машинама) и потврде о познавању сао
браћајних прописа.
Решено је питање дозвола за управљање тешким четвороциклима
на начин који омогућава да лица која имају право да управљају тим во
зилима имају потребно знање и вештину за управљање тим возилима,
тако што су та возила сврстана у категорију В1, а право да управљају њи
ма немају лица која имају возачку дозволу за управљање возилима кате
горије AM, A1, A2, A, F и M.
На јасан начин решено је и питање управљања скуповима возила
увођењем категорија, BE, CE, C1E, DE, и D1E.
У том смислу је и одредба да возач возила категорије CЕ може да
управља скупом возила категорије DЕ, уколико има категорију D.
Значајна новина је одредба да трактором и радном машином може
да управља само возач који има возачку дозволу за возила категорије F.
То је прописано услед битно различитих техничких карактеристика (ди
мензија, максимална брзина, начин управљања и др.) у односу на остала
возила, као и на чињеницу да трактору могу бити придодата и прикључ
на возила.
Слични разлози су били опредељујући и приликом прописивања да
мопедима не могу да управљају лица која немају возачку дозволу за упра
вљање моторним возилом на два точка (категорије AM, A1, A2 и A). На
име, управљање возилом на два точка битно је различито од управљања
било којим возилом са већим бројем точкова, посебно у погледу способ
ности и вештина.
Члан 196.
Лицима која су до дана ступања на снагу овог закона стекла пра
во на управљање моторним возилима, односно скуповима возила од
ређене категорије, тракторима, радним машинама, мотокултиватори
ма, бициклима са мотором и трамвајима, на њихов захтев издаће се
возачка дозвола за управљање моторним возилом, односно скупом
возила следећих категорија:
1) А категорије – возачка дозвола за управљање моторним вози
лима категорија А, А1, А2, F, АМ и М,
2) В категорије – возачка дозвола за управљање моторним возили
ма категорија В, В1, ВЕ, F, АМ и М,
3) С категорије – возачка дозвола за управљање моторним вози

лима категорија С, С1, В, В1, ВЕ, F, АМ и М,
4) D категорије – возачка дозвола за управљање моторним вози
лима категорија D, D1 С, С1, В, В1, ВЕ, F, АМ и М,
5) потврда о познавању саобраћајних прописа – F, М и АМ,
6) С, D и Е категорије – возачка дозвола за управљање моторним
возилима категорија ВЕ, СЕ, С1Е, DE и D1Е,
7) С и Е категорије – возачка дозвола за управљање моторним во
зилима категорија ВЕ, СЕ и С1Е,
8) В и Е категорије – возачка дозвола за управљање моторним во
зилима категорија ВЕ,
9) дозвола за возаче трактора – возачка дозвола за управљање мо
торним возилима категорија F, М и АМ.
Законом је јасно и прецизно прописано по ком основу ће се возачке

дозволе издавати лицима која су их добила по претходно важећим про
писима. Том приликом се у потпуности обезбедило да нико ко је до сада
имао право да управља неким возилом не изгуби то право, па чак и по
цену да неко добије веће право него што је имао. Тако су лица која су
имала потврду о познавању саобраћајних прописа стекла право да упра
вљају трактором због тога што је та потврда давала право на управљање
радним машинама, а по одредбама овог закона трактори и радне маши
не спадају у исту категорију (F).
8. Одузимање возачке дозволе

Члан 197.
Возач је дужан да возилом у саобраћају управља савесно и на про
писан начин.
унутрашњих послова која возача води у евиденцији одузеће возачку до
зволу возачу који возилом не управља савесно и на прописан начин.
Сматра се да возач не управља возилом савесно и на прописан на
чин ако је испуњен најмање један од услова:
1) има 18 или више казнених поена,
2) уколико је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело про
тив безбедности јавног саобраћаја, које за последицу има смрт лица,
3) уколико је више од једном у року од пет година правноснажно
осуђен за кривично дело против безбедности јавног саобраћаја, које
за последицу има тешке телесне повреде другог лица,
4) уколико је више од једном у року од три године правноснажно
осуђен за кривично дело против безбедности јавног саобраћаја, које
за последицу има телесне повреде другог лица или имовинску штету.

Изузетно од одредби става 3. тачка 1) овог члана возач који има
пробну возачку дозволу сматраће се да не управља возилом савесно и
на прописан начин ако има 9 или више казнених поена.
Казнени поени који су возачу изречени за време поседовања
пробне возачке дозволе важе и након стицања возачке дозволе до њи
ховог брисања у складу са одредбама овог закона.
Жалба на решење из става 2. овог члана не одлаже извршење.
Орган надлежан за вођење прекршајног поступка (у даљем тек
сту: орган за прекршаје) доносилац правноснажног решења којим се
изричу казнени поени обавезан је да исто достави подносиоцу захте
ва одмах, а најкасније у року од 15 дана.
Министар унутрашњих послова ближе ће прописати начин вођења
евиденција о казненим поенима возача и одузимању возачких дозвола.
Први пут је у прописе о безбедности саобраћаја уведено одузимање

возачке дозволе због разлога који нису везани за здравствену способ
ност, при чему то не подразумева физичко одузимање обрасца возачке
дозволе (што је постојало у претходним прописима), већ одузимање при
вилегије коју возачка дозвола даје лицу коме је издата – да управља мо
торним возилом одређене категорије.
Први пут се уводи могућност да се возачу одузме возачка дозвола за
то што не управља савесно и на прописан начин возилом у саобраћају.
Одузимање возачке дозволе није орочено на неко време, нити посто
ји аутоматизам по коме би, после протека неког времена, лицу коме је
возачка дозвола одузета она била поново издата. Другим речима, не по
стоји враћање возачке дозволе. Да би поново добило возачку дозволу,
лице мора испунити већи број законом прописаних услова.
С циљем јасног и недвосмисленог поступања приликом одузимања
возачке дозволе, Законом су детаљно прописани услови који су везани
за одговарајуће правноснажне одлуке правосудних органа у прекршај
ном и кривичном поступку.
Услови се односе на број казнених поена и постојање потребног бро
ја кривичних пресуда за одређена дела. Решење о одузимању возачке до
зволе није подложно преиспитивању, тј. да ли је његово доношење било
потребно или није. Напротив, по испуњавању прописаних услова, надле
жни орган је дужан да донесе решење о одузимању возачке дозволе.
Број потребних казнених поена да би се утврдило да возач не упра
вља возилом савесно и на прописан начин различит је за возаче који
имају возачку дозволу (18 и више казнених поена) и за оне који имају
пробну возачку дозволу (9 и више казнених поена).
Будући да се, у поступку одузимања возачке дозволе, чињенице
утврђују само увидом у евиденције, поступак је брз и ефикасан. Због зна

чаја чињенице да је возач затечен да возилом не управља савесно и на
прописан начин и могућих последица које би могле настати уколико до
звола не би била одузета, прописано је да жалба на решење о одузимању
возачке дозволе, због несавесног и непрописног управљања возилом, не
одлаже извршење решења.
Члан 198.
Возачу који изврши одређени прекршај из овог закона изричу се,
одлуком којом је кажњен, казнени поени у складу са овим законом.
Казнене поене евидентира територијално надлежна организацио
на јединица Министарства унутрашњих послова која води возача у
евиденцији на основу правноснажне одлуке о кажњавању.
Казнени поени се бришу након истека 24 месеца од дана правно
снажности одлуке о прекршају.
За време док се возач налази на издржавању казне затвора због
учињених прекршаја из овог закона, као и казне затвора због учиње
них кривичних дела наведених у члану 20. став 3. тач. 2), 3) и 4) овог
закона, као и трајања изречене заштитне мере, односно мере безбед
ности забране управљања моторним возилом, не тече предвиђени
рок за брисање казнених поена из става 3. овог члана.
Увид у евиденцију казнених поена имају само полицијски службе
ници који раде на пословима одузимања возачке дозволе у случају из
члана 197. овог закона.
На писани захтев возачу ће се, у року од највише седам дана, дати
обавештење о стању броја казнених поена које тај возач има у тренутку
подношења захтева. Изузетно ови подаци се могу дати родитељу, усвоји
оцу, односно старатељу малолетника, као и органу социјалног старања.
Трошкове издавања обавештења сноси возач подносилац захтева.
Од изузетног значаја је чињеница да казнене поене изричу судови

за прекршаје, а евиденцију о казненим поенима води орган управе, одно
сно Министарство унутрашњих послова и доноси решења о одузимању
возачке дозволе. На тај начин је потпуно раздвојено утврђивање криви
це за одређене прекршаје и испуњености услова за одузимање возачке
дозволе.
Казнени поени немају трајни карактер и бришу се после истека 24
месеца од дана правноснажности решења о прекршају којим су изрече
ни. Кумулативни систем кажњавања боље утиче на понашање возача, а
„заборављање“ казнених поена после 24 месеца сасвим је оправдан по
ступак и пружа шансу возачима да промене своје понашање и „нестану“
из евиденције небезбедних возача.
С циљем обезбеђивања непристрасности приликом одлучивања и

поступања полицијских службеника у контроли саобраћаја и судија су
да за прекршаје, прописано је да увид у евиденцију казнених поена има
ју само полицијски службеници који раде на управним пословима одузи
мања возачке дозволе.
Члан 199.
Лицу коме је одузета возачка дозвола из разлога што није савесно
и на прописан начин управљало возилом у саобраћају на путу може
поново бити издата возачка дозвола, на његов захтев:
1) ако је на посебном здравственом прегледу утврђено да је спосо
бан за возача одређених категорија моторних возила, односно скупо
ва возила,
2) ако је присуствовао обавезном семинару унапређења знања из
безбедности саобраћаја,
3) ако је положио испит из области унапређења знања из безбед
ности саобраћаја,
4) ако је измирио обавезу плаћања изречене новчане казне за пре
кршаје због којих су му изречени казнени поени, односно ако је изми
рио обавезу плаћања изречене новчане казне за кривична дела због
којих му је одузета возачка дозвола, односно ако је издржао изречену
казну затвора за наведене прекршаје, односно кривична дела,
5) ако су извршене све мере забране управљања моторним вози
лом које су му изречене.
Лице из става 1. овог члана не може присуствовати семинару уна
пређења знања из безбедности саобраћаја и полагати испит из про
вере знања из безбедности саобраћаја из става 1. тачка 3) овог члана
док не приложи доказ о здравственој способности из става 1. тачка 1)
Лице из става 1. овог члана може присуствовати обавезном семи
нару унапређења знања из безбедности саобраћаја и полагати испит
из провере знања из безбедности саобраћаја из става 1. тачка 3) овог
члана када прође 90 дана од дана када је испунило услове из става 1.
тач. 4) и 5) овог члана.
Здравствене услове које мора да испуни возач у случају из става
1. тачка 1) овог члана, начин и поступак обављања тих здравствених
прегледа и вођење евиденције о тим здравственим прегледима пропи
сује министар надлежан за послове здравља.
Агенција организује и спроводи испит из области унапређења
знања из безбедности саобраћаја, издаје потврду о завршеном семи
нару и уверење о положеном испиту и води прописане евиденције о
обављаним семинарима и испитима. Агенција може, уз сагласност ми
нистарства надлежног за саобраћај да овласти привредно друштво за
организацију и спровођење семинара унапређења знања из безбедно

сти саобраћаја.
Наставни план и програм семинара унапређења знања из безбед
ности саобраћаја, начин њиховог организовања и спровођења, садр
жај и начин обављања испита из области унапређења знања из без
бедности саобраћаја, садржај потврда и уверења, начин и поступак
њиховог издавања, као и начин вођења евиденција доноси Агенција
уз сагласност Министарства унутрашњих послова и министарства
надлежног за послове саобраћаја.
Најмање један од испитивача из области унапређења знања из без
бедности саобраћаја мора испуњавати следеће услове:
1) да има завршен саобраћајни или правни факултет и најмање
три године радног искуства у области безбедности саобраћаја,
2) да има најмање пет година возачку дозволу за возила B категорије,
3) да у последње четири године није правноснажно осуђиван за
кривична дела: тешка дела против безбедности јавног саобраћаја, из
групе против живота и тела, против службене дужности, као и да се
против њега не води истрага за ова кривична дела, односно није по
дигнута оптужница за ова кривична дела.
Трошкове везане за испуњавање услова из става 1. тач. 1), 2) и 3)
овог члана сноси возач.
Агенција послове из става 5. овог члана обавља као поверене.
Одузимање возачке дозволе због несавесног и непрописног управља

ња возилом није трајно. Услови које мора да испуни лице које жели да
му се изда возачка дозвола, после одузимања возачке дозволе, односе се
на здравствену способност, присуствовање семинарима из области без
бедности саобраћаја, положен испит из области унапређења безбедно
сти саобраћаја, измирене обавезе плаћања изречених новчаних казни,
издржане изречене казне затвора. Неопходно је и да су извршене све ме
ре безбедности, односно заштитне мере забране управљања моторним
возилом, као и да прођу одређени законом прописани рокови.
Потпуно је јасно да је потребно значајно време за испуњене ових
услова. Наиме, поновно добијање возачке дозволе није ни једноставан,
ни лак, најмање брз процес. Поред тога сви настали трошкови падају на
терет лица које жели поново да добије возачку дозволу. То је један од
битних чинилаца одвраћања возача од чињења тежих прекршаја због ко
јих се изричу казнени поени.
Поред тога, за ова лица министар надлежан за послове здравља ће
прописати посебне услове који у погледу здравствене способности ова
лица морају да испуне и поступак и начин утврђивање њихове испуње
ности. Значајно је приметити да то не морају бити они општи услови
здравствене способности и онај начин њиховог утврђивања који се спро

води приликом добијања возачке дозволе.
Све послове око организације и спровођења испита из области уна
пређења безбедности саобраћаја спроводи Агенција за безбедност са
обраћа, по посебном програму. Овај испит није возачки испит, већ је
програм по ком се он спроводи прилагођен лицима којима је возачка до
звола одузета због несавесног и непрописног управљања возилом. Тре
ба очекивати да ће захтевани услови и полагање овог испита допринети
класификацији возача према њиховој безбедности (понашању у саобра
ћају), елиминисању најопаснијих возача из саобраћаја, односно доприне
ти процесу унапређивања понашања возача у саобраћају.
Овако постављени услови за поновно добијање возачке дозволе су
много ефикасније одвраћања, него поновно полагање возачког испита, а
у потпуности су у складу са прописима о људским правима.
У циљу прописног и савесног обављања ових испита прописани су
високи критеријуми у погледу услова које морају испуњавати испитива
чи у образовном, стручном, искуственом и моралном погледу.
Члан 200.
Возачима којима се возачка дозвола издаје након одузимања због
несавесног и непрописног начина управљања, преостали казнени по
ени бришу се из евиденције, а највећи дозвољени збир казнених по
ена, након сваког поновног издавања возачке дозволе смањује за по
три поена, најниже до девет казнених поена.
Ова одредба представља посебан начин да се лица којима је возач

ка дозвола поновно издата, после одузимања због несавесног и непропи
сног управљања возилом, одврате од чињења поновних тешких прекрша
ја. Наиме, та лица ће касније лакше и брже губити возачку дозволу ако
не унапреде своје понашање у саобраћају, односно ако се не уклопе у ша
блон цивилизованог понашања у саобраћају.
9. Извршење мера забране управљања

Члан 201.
Заштитну меру, односно меру безбедности извршава територијал
но надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих по
слова која води возача у евиденцији, односно на чијем подручју има
пребивалиште возач који није уписан у регистар возача.
Меру из става 1. овог члана изречену лицу које има страну возач
ку дозволу извршава територијално надлежна организациона једини
ца Министарства унутрашњих послова на чијем је подручју седиште
органа, односно суда који је меру изрекао.
Орган који извршава заштитну меру, односно меру безбедности од

ређен је тако да тај посао буде најлакше и најбрже извршен.
Члан 202.
Време трајања заштитне мере, односно мере безбедности забране
управљања моторним возилом тече од дана када је територијално над
лежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова
меру извршила.
Време проведено на издржавању казне затвора не урачунава се у
време трајања мере из става 1. овог члана.
Заштитна мера, односно мера безбедности забране управљања
моторним возилом сматра се извршеном када територијално надле
жна организациона јединица Министарства унутрашњих послова, на
основу правноснажне одлуке органа, односно суда који је меру изре
као, то возачу саопшти у писаној форми и тај податак евидентира у
регистар возача, односно регистар страних возача којима је изречена
заштитна мера, односно мера безбедности.
Заштитна мера, односно мера безбедности почиње да тече од да
на кад је возачу саопштена.
Изузетно, уколико постоје оправдани разлози, територијално над
лежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова
може, возачу коме је изречена заштитна мера забране управљања мотор
ним возилом у трајању од највише шест месеци, одредити да ова мера
почне да тече најкасније у року од 30 дана од дана када му је саопштена.
Министар унутрашњих послова прописаће начин и поступак из
вршења ових мера, вођење евиденција, као и изглед обрасца којим се
возач у писаној форми обавештава о времену трајања изречене мере.
О извршеним мерама из овог члана за лица која имају страну во
зачку дозволу, Министарство унутрашњих послова треба да, без одла
гања, обавести државу чији је орган издао страну возачку дозволу.

унутрашњих послова заштитну меру, односно меру безбедности забра
не управљања моторним возилом изриче тако што у писаној форми са
општава и тај податак евидентира у регистру возача, односно регистру
страних возача којима је та заштитна мера, односно мера безбедности
изречена. Други регистар представља новину и очекује се да позитивно
утиче на стране возаче и одвраћа их од чињења тежих прекршаја.
Ради ефикасности прописано је да мера почиње да тече од дана када
је саопштена лицу коме је изречена.
На тај начин су превазиђени проблеми извршавања заштитних ме

ра, односно мера безбедности забране управљања моторним возилом
који су настајали у вези са њиховим уписивањем у возачку дозволу. Та
кође, биће елиминисана и могућност избегавања последица ових мера
после добијања дупликата возачке дозволе.
С циљем спречавања последица које се не би могле исправити, а које
су по својој тежини знатно веће од последица које могу настати уколико
заштита мера, односно мера безбедности не би била извршена у предви
ђеном року, дата је могућност надлежном органу да извршење мере одло
жи за прописано време, до 30 дана.
10. Лица којима је управљање возилом основно

занимање, односно која обављају јавни превоз
– професионални возачи
Члан 203.
Возач моторног возила, односно скупа возила коме је управљање
возилом основно занимање, односно који обавља јавни превоз, да би
обављао послове тог занимања, мора поседовати лиценцу за обавља
ње послова професионалног возача (сертификат о професионалној
компетентности – Cercificate of Professional Competence – СРС, у да
љем тексту: СРС).
Лиценца из става 1. овог члана може бити национална, која важи
за територију Републике Србије и међународна, која важи у међуна
родном превозу.
Одредбе из става 1. овог члана односе се на возаче који управљају
возилима категорија С, С1, D, D1, СЕ, С1Е, DE и D1E.
Лиценцу из става 1. овог члана издаје Агенција и води евиденци
је о издатим дозволама.
Лиценца из става 1. овог члана се може издати возачу који испу
њава следеће услове:
1) да има возачку дозволу за управљање возилима категорија на
ведених у ставу 2. овог члана,
2) да је завршио прописану обуку,
3) да је положио стручни испит из провере знања.
Изузетно од услова прописаних у ставу 5. овог члана, лица која
су обављала или стекла право да обављају послове возача којима је то
основно занимање до дана ступања на снагу овог закона, могу обавља
ти послове професионалног возача (СРС) без лиценце најдуже пет го
дина. Возачу из овог става који у наведеном року поднесе захтев за
добијање лиценце иста ће бити издата уколико испуњава услове из
става 5. тач. 1) и 3) овог члана.
Лиценца из става 1. овог члана има рок важења од пет година.
Лиценца из става 1. овог члана обновиће се возачу ако је прису

ствовао обавезним семинарима унапређења знања.
Привредно друштво и друго правно лице, односно предузетник,
дужни су да обезбеде да послове возача који управљају возилима ка
тегорија наведених у ставу 2. овог члана, којима је то основно занима
ње, односно који обављају јавни превоз, обављају возачи који поседу
ју дозволу за обављање послова професионалног возача (СРС).
Начин утврђивања испуњености услова за издавање дозвола за
обављање послова професионалног возача (СРС) у случајевима из
става 6. овог члана прописаће министар надлежан за послове саобра
ћаја, на предлог Агенције.
Агенција обавља послове из става 4. овог члана као поверене.
Ради побољшања квалитета рада возача моторног возила, односно

скупа возила коме је управљање возилом основно занимање, односно
који обавља јавни превоз, што укључује и њихов утицај на безбедност
саобраћаја, уведене су лиценце за обављање послова професионалног во
зача (сертификат о професионалној компетентности – Cercificate of Pro
fessional Competence).
Наиме, до сада је за обављање тих послова било довољно поседова
ти возачку дозволу одговарајуће категорије (и имати завршену средњу
школу за возача моторних возила), што се показало као недовољно. Во
зачка дозвола, односно положен возачки испит доказују само оспособље
ност за управљање возилом, али не и за обављање послова возача. С дру
ге стране, неопходно је стално унапређивати знања и вештине значајне
за безбедно управљање возилом.
На овај начин се то питање решава у складу са одредбама европских
прописа у овој области.
Лиценце су везане само за обављање послова одређених категорија
моторних возила, и то С, С1, D, D1, СЕ, С1Е, DE и D1E. За возаче осталих
категорија лиценце нису неопходне, јер су послови које обављају знатно
једноставнији и носе мање ризике по остале учеснике у саобраћају.
За добијање лиценце прописани су услови који се односе на време
поседовања возачке дозволе, присуствовање одређеним семинарима и
полагање стручног испита, што све треба да обезбеди да професионал
ни возачи стекну потребна знања за обављање свог занимања.
За лица која су обављала те послове, или су стекла право да обављају
те послове на дан ступања на снагу овог закона, дата је олакшица у виду
могућности да ове послове обављају без лиценце и у наредних пет година.
Тиме је обезбеђено да се возачи који су близу пензије не излажу обавези
добијања лиценце, а млађима је дато довољно времена да стекну лиценце.
С циљем испуњавања наведених задатака прописано је да су при
вредна друштва, друга правна лица и предузетници који обављају јавни

превоз, односно који запошљавају возаче којима је то основно занима
ње, дужни да обезбеде да њиховим возилима управљају искључиво воза
чи који имају лиценце.
Чињеница да лиценце издаје државни орган, Агенција за безбедност
саобраћаја, треба да гарантује да ће лица која их добију имати потребан
ниво знања за посао који обављају.
Возач који поступи супротно ставу 1. овог члана казниће се новча
ном казном од 15.000 до 30.000 динара (члан 331. став 1. тачка 56).
Правно лице и предузетник који се не придржавају одредби става 9.
овог члана, одговараће по члану 326. ст. 1. и 2. тачка 32 (казна за правно
лице од 100.000 до 800.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу
од 6.000 до 50.000 динара), односно 328. став 2. тачка 25 (казна за преду
зетника од 50.000 до 200.000 динара).
Члан 204.
Обуку за стицање лиценце за обављање послова професионал
ног возача (СРС), организацију и спровођење семинара унапређења
знања и полагања испита провере знања стеченог на семинару, врши
правно лице које добије дозволу министарства надлежног за послове
саобраћаја. Стручни испит за стицање лиценце за обављање посло
ва професионалног возача (СРС) и издавање уверења о положеном
стручном испиту, обавља Агенција.
Уверење о положеном испиту провере знања стеченог на семина
ру издаје правно лице код којег је испит положен.
Правно лице из члана 203. став 1. овог закона дужно је да обуку,
семинаре и испит из провере знања стеченог на семинару, спроводи и
о томе води евиденцију, на прописан начин.
Ближе услове које мора да испуњава правно лице из става 1. овог
члана, о програму обуке и семинара унапређења знања, начину пола
гања стручног испита и испита провере знања стеченог на семинару,
изгледу и садржају обрасца лиценце за обављање послова професи
оналног возача (СРС), уверења о положеном стручном испиту и уве
рења о положеном испиту из провере знања стеченог на семинару,
прописаће министар надлежан за послове саобраћаја на предлог Аген
ције, уз прибављено мишљење струковних удружења превозника.
Средње стручне школе које образују лица за занимање возач мо
торног возила морају да испуњавају услове из става 4. овог члана и
дужне су да у наставне планове и програме уграде најмање садржај из
става 4. овог члана.
Ради обезбеђивања потребног нивоа квалитета обуке, законитог и

савесног обављања испита, прописано је да обуку могу да обављају само

правна лица која добију дозволу министарства надлежног за послове са
обраћаја, а да стручни испит обавља Агенција.
На тај начин јасно су раздвојени послови обуке и полагања испита,
што треба позитивно да утиче на квалитет оспособљавања за посао. То
би могао бити путоказ и за неке друге области оспособљавања у области
безбедности саобраћаја.
Правна лица која спроводе обуку дужна су да то раде савесно и на
прописан начин, а за случај непоштовања прописа предвиђена је прекр
шајна одговорност правног лица и одговорног лица у правном лицу, што
је други чинилац који треба да обезбеди квалитетну обуку.
Средње стручне школе које образују возаче то ће и даље чинити, али
су дужне да у наставне програме уграде прописане садржаје.
Поступање супротно ставу 1. овог члана представља привредни пре
ступ, за шта је запрећена казна за правно лице од 300.000 до 2.500.000
динара, односно за одговорно лице у правном лицу од 20.000 до 200.000
динара (члан 325. ст. 1. и 2. тачка 8), док ће предузетник одговарати по
члану 328. став 1. тачка 5 (новчана казна од 100.000 до 500.000 динара).
У случају да правно лице не поступа по одредбама из става 3. овог
члана, запрећена је казна из члана 326. ст. 1. и 2. тачка 33 (од 100.000 до
800.000 динара за правно, односно од 6.000 до 50.000 динара за одговор
но лице у правном лицу).
11. Возачи трамваја

Члан 205.
Трамвајем може управљати возач који има возачку дозволу за
управљање моторним возилом „В“ категорије и посебну дозволу за
управљање трамвајем коју издаје Агенција.
Дозволу за управљање трамвајем може стећи лице које је наврши
ло 21 годину живота, положило испит за управљање трамвајем као и
да му одлуком надлежног органа није изречена мера забране управља
Када управља трамвајем возач мора имати код себе посебну до
зволу за управљање трамвајем и возачку дозволу и дужан је да је ста
ви на увид овлашћеном лицу.
Агенција организује обуку за возача трамваја и организује и спро
води испит за возаче трамваја.
Ближе прописе о обуци, начину спровођења испита и вођењу еви
денција доноси министар унутрашњих послова на предлог Агенције.
Возач трамваја који промени пребивалиште обавезан је да се у ро
ку од 30 дана од дана промене пребивалишта пријави Агенцији, ради
промене података.
Агенција обавља послове из става 1. овог члана као поверене.

Трамвајем не сме управљати возач трамваја коме је изречена за
штитна мера забрана управљања моторним возилом, односно мера
безбедности забране управљања моторним возилом, у време док та
мера траје.
Питање возача трамваја решено је Законом на јасан и свеобухватан

начин, за разлику од претходних прописа којима је ова материја била
уређена прописима на нивоу Града Београда.
Прописани су услови за возача трамваја у погледу поседовања возач
ке дозволе (за управљање возилом B категорије) и старости (21 година),
који треба да обезбеде да возачи трамваја буду у довољној мери оспосо
бљени за безбедно управљање трамвајем.
Ради постизања тог циља прописано је да Агенција за безбедност
саобраћаја организује (али не врши) обуку и спроводи испит за возача
трамваја.
Возач трамваја који управља без возачке дозволе и посебне дозволе
за управљање трамвајем, осим у случају када је возачкој дозволи, одно
сно посебној дозволи истекао рок важења, казниће се казном затвора од
најмање 15 дана и 14 казнених поена (члан 330. став 1. тачка 3). У том
случају предвиђена је одговорност правног лица по члану 326. ст. 1. и 2.
тачка 34 (запрећена казна од 100.000 до 800.000 динара за правно лице и
од 6.000 до 50.000 динара за одговорно лице у правном лицу), односно
предузетника по члану 328. став 2. тачка 26 (новчана казна од 50.000 до
200.000 динара).
Уколико возач трамваја поседује наведене исправе, али им је рок
важења истекао преко шест месеци, предвиђена је одговорност по чла
ну 331. став 1. тачка 57. и 5 казнених поена (новчана казна од 15.000 до
30.000 динара), док је блажа казна (члан 332. став 1. тачка 80, новчана
казна од 6.000 до 20.000 динара) предвиђена у случају да је рок важења
истекао до шест месеци.
У случају истека важења исправа, без обзира на то да ли је прошло
више или мање од шест месеци, предвиђена је одговорност правног ли
ца по члану 327. ст. 1. и 2. тачка 41 (запрећена казна од 60.000 до 600.000
динара за правно лице и од 3.000 до 30.000 динара за одговорно лице
у правном лицу), односно предузетника по члану 328. став 3. тачка 32
(новчана казна од 10.000 до 50.000 динара).
Возач трамваја који поступа супротно ставу 3. овог члана одговоран
је по члану 334. став 1. тачка 46 (новчана казна од 3.000 динара), док је
поступање противно ставу 6. овог члана кажњиво у распону од 6.000 до
20.000. динара (члан 332. став 1. тачка 81).
XII. ОСПОСОБЉАВАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ВОЗАЧЕ
Члан 206.
Оспособљавање кандидата за возаче је делатност од општег инте
реса која има за циљ да кандидат за возача стекне теоријска и прак
тична знања и вештине потребне за самостално и безбедно управља
ње возилом у саобраћају на путу.
Оспособљавање кандидата за возаче се састоји од: теоријске обу
ке, практичне обуке у управљању возилом и возачког испита.
Овим чланом је, по први пут, дефинисано да оспособљавање канди

дата за возаче представља делатност од општег интереса. Наиме, у систе
му оспособљавања кандидата за возаче „производе“ се возачи који су
најзначајнији учесници у саобраћају, са гледишта безбедности саобраћа
ја. Дефинисано је и шта обухвата оспособљавање кандидата за возаче.
Од успешности и ефикасности система образовања кандидата за возаче,
у великој мери, зависи ефикасност укупног система безбедности у сао
браћају једнe државе.
Члан 207.
Оспособљавање кандидата за возаче, може да обавља само при
вредно друштво или средња стручна школа у својој организационој
јединици, који испуњавају прописане услове и који за то добију дозво
лу.
Дозволом из става 1. овог члана може се одредити да се у правном
лицу из става 1. овог члана може обављати обука кандидата за возаче
само појединих категорија возила.
Дозволу из става 1. овог члана издаје Министарство унутрашњих
послова.
Уколико привредно друштво обавља друге делатности осим оспо
собљавања кандидата за возаче, односно ту делатност обавља ван се
дишта, оснива огранак привредног друштва у којем се искључиво оба
вља делатност оспособљавање кандидата за возаче, који се у складу са

прописима уписује у регистар привредних друштава.
Дозволу из става 1. овог члана не може добити правно лице над
којим је отворен поступак стечаја.
Уколико је правном лицу које врши оспособљавање кандидата за
возаче, до датума подношења захтева за издавање дозволе, одузимана
дозвола више од два пута за последњих 10 година, дозвола се неће из
дати.
Образовање лица за занимање возач моторног возила, као и уче
ника који се за возаче обучавају у оквиру редовног наставног плана и
програма, врше средње стручне школе по прописима које доноси ми
нистар надлежан за образовање. Програм образовања ових лица мо
ра обухватити најмање садржај програма утврђеног у складу са овим
законом.
Програм оспособљавања припадника министарства надлежног
за послове одбране за возаче моторних возила које се обавља у Вој
сци Србије мора обухватити најмање садржај програма утврђеног у
складу са овим законом. Ближе прописе о васпитању и образовању
војних лица за возаче моторних возила доноси министар надлежан
за послове одбране.
Министарство унутрашњих послова води регистар привредних
друштава, односно њихових огранака, односно средњих стручних
школа, за које је издало дозволу. Регистар садржи најмање: број уписа
у регистар, пословно име привредног друштва, односно огранка, седи
ште привредног друштва, односно огранка, категорије за које обавља
обуку, датум издавања дозволе и датум одузимања дозволе.
Министар надлежан за унутрашње послове доноси ближе пропи
се о начину вођења регистра из става 9. овог члана.
С обзиром на то да се оспособљавању кандидата за возаче као делат

ности од општег интереса поклања значајна пажња, овим чланом је пред
виђено да се том делaтношћу баве само привредна друштва или посебне
организационе јединице средњих стручних школа које добију дозволу
Министарства унутрашњих послова. Да би се овој делатности привред
них друштава дао посебан значај, законодавац је предвидео обавезу да
се у привредном друштву које обавља и друге делатности, или ту делат
ност обавља ван седишта друштва, оснива огранак привредног друштва
који искључиво обавља делатност оспособљавања кандидата за возаче.
Да би привредна друштва квалитетно обављала ову значајну делатност,
ставом 6. овог члана предвиђено је да се правном лицу неће издати до
звола за оспособљавање кандидата за возаче уколико му је до датума
подношења захтева одузимана дозвола више од два пута за последњих
10 година.
Као и до сада, образовање лица за занимање возач моторног возила
и ученика који се за возаче обучавају у оквиру редовног наставног плана
и програма, врше средње стручне школе по прописима које доноси мини
стар надлежан за образовање, али је новина то да тај програм мора обу
хватати најмање садржај програма утврђен у складу са овим законом.
На сличан начин предвиђен је и програм оспособљавања припадника
министарства надлежног за послове одбране. С обзиром на то да дозво
ле за обављање оспособљавања кандидата за возаче даје Министарство
унутрашњих послова, логично је да евиденцију привредних друштава,
њихових огранака и средњих стручних школа који се баве оспособљава
њем кандидата за возаче води Министарство унутрашњих послова.
Правно лице које поступи супротно одредбама става 1. овог члана
чини привредни преступ за који је предвиђена новчана казна од 300.000
до 2.500.000 динара (члан 325. став 1. тачка 9), а одговорно лице у прав
ном лицу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара (члан 325. став
2).
Физичко лице које поступи супротно одредбама става 1. овог члана
чини прекршај за који је предвиђена новчана казна у износу од 15.000
до 30.000 динара (члан 331. став 1. тачка 58), а уколико је извршењем
прекршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћа
ју или проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или
другом противправну имовинску или другу корист, новчаном казном у
износу од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан
331. став 2).
Члан 208.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона, односно огранак
привредног друштва из члана 207. став 4. овог закона, мора да има:
1) најмање једну прописно опремљену школску учионицу за тео
ријску обуку и полагање возачких испита за најмање 10 кандидата, у
власништву привредног друштва, односно средње стручне школе или
узету у закуп. Учионица може бити закупљена само за потребе једног
правног лица, односно огранка,
2) пословни простор за административне послове у власништву
правног лица или узет у закуп. Пословни простор може бити заку
пљен само за потребе једног правног лица, односно огранка,
3) прописана наставна средства и учила,
4) најмање три возила „B“ категорије и најмање по једно возило
за остале категорије возила, за које правно лице, односно огранак вр
ши обуку кандидата за возаче, која су регистрована на правно лице
или су обезбеђена по основу лизинга. Уколико се не обавља обука кан
дидата за возаче моторних возила „B“ категорије, правно лице мора
имати укупно најмање три возила одговарајућих категорија која су ре

гистрована на правно лице или су обезбеђена по основу лизинга,
5) уређени полигон за почетну практичну обуку возача, који омо
гућава извођење радњи са возилом прописаних наставним програ
мом, у власништву правног лица или узет у закуп.
Овим чланом дефинисани су услови које привредна друштва, одно

сно њихови огранци, који се баве оспособљавањем кандидата за возаче
морају да испуњавају у погледу школске учионице за теоретску обуку и
полагање возачких испита, пословног простора, наставних средстава и
учила, возила за обављање практичне обуке и полигона за почетну прак
тичну обуку возача. Наравно, овде су утврђени само оквирни услови
који ће детаљније бити разрађени подзаконским актом који доноси ми
нистар унутрашњих послова у складу са чланом 210. овог закона. Треба
напоменути да према овом члану, став 1. тачка 5. уређени полигон може
користити (по основу закупа) више правних лица из члана 207. став 1.
овог закона.
Правно лице које поступи супротно одредбама овог члана казниће
се за прекршај новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара
(члан 327. став 1. тачка 42), а одговорно лице у правном лицу новчаном
казном од 3.000 до 30.000 динара (члан 327. став 2).
Члан 209.
из члана 207. став 4. овог закона, дужно је да има у радном односу, на
одређено или неодређено време:
1) са пуним радним временом, најмање три инструктора вожње
„B“ категорије и најмање једног инструктора за сваку од категорија
возила за које врши оспособљавање кандидата за возаче. Уколико
правно лице не врши оспособљавање кандидата за возаче моторних
возила „B“ категорије мора имати укупно најмање три инструктора
вожње одговарајућих категорија,
2) најмање једног предавача теоријске наставе,
3) најмање једног испитивача за сваку од категорија возила за ко
је правно лице врши оспособљавање.
Овде су, оквирно, предвиђени услови које морају да испуњавају при

вредна друштва, односно њихови огранци, који се баве оспособљавањем
кандидата за возаче у погледу кадрова које морају имати, и то: инструк
тора вожње, предавача теоретске обуке и испитивача. Посебно је значај
но то што је овим чланом дат најмањи број инструктора вожње, предава
ча теоретске наставе и испитивача, што у претходном закону није био
случај.
Законодавац захтева да само инструктори буду запослени са пуним
радним временом (став 1. тачка 1. овог члана). Међутим, не захтева се
да предавач теоријске наставе и испитивач буду са пуним радним време
ном. Овакво решење је економски оправдано, а довољно је да гарантује
професионални однос и квалитетну теоријску наставу.
Правно лице које поступи супротно одредбама овог члана казниће
се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 динара
(члан 326. став 1. тачка 35), а одговорно лице у правном лицу новчаном
казном од 6.000 до 50.000 динара (члан 326. став 2).
Члан 210.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о услови
ма које мора испуњавати правно лице из члана 207. став 1. овог зако
на.
Правно лице дужно је да обезбеди испуњеност прописаних усло
ва за обуку кандидата за возаче.
Правно лице ће привремено престати са теоријском обуком кан
дидата за возаче када престане да испуњава услове:
1) из члана 208. став 1. тачка 1. или,
2) из члана 209. став 1. тачка 2. овог закона.
Правно лице ће привремено престати са практичном обуком кан
дидата за возаче одређене категорије возила када престане да испуња
ва услове:
Правно лице ће привремено престати са организовањем и спро
вођењем возачког испита одређене категорије возила када престане
да испуњава услове:
О привременом престанку са радом правно лице ће најкасније пр
вог следећег радног дана обавестити орган који врши надзор. За вре
ме привременог престанка са радом правно лице не сме вршити оспо
собљавање кандидата у складу са одредбама овог члана.
Привремени престанак рада може трајати најдуже три месеца.
О завршетку привременог престанка рада, правно лице је дужно
да обавести орган који врши надзор најкасније један дан пре почетка
наставка са радом.
С обзиром на то да чл. 208. и 209. нису прецизно утврђени услови

које морају да испуњавају привредна друштва, њихови огранци и орга
низационе јединице средњих стручних школа које се баве оспособљава
њем кандидата за возаче, овим чланом је предвиђено да министар уну
трашњих послова доноси ближи пропис о тим условима.
Овим чланом су предвиђени случајеви када привредна друштва,
њихови огранци или организационе јединице средњих стручних школа
који обављају оспособљавање кандидата за возаче морају престати са
вршењем теоријске или практичне обуке кандидата за возаче, односно
спровођењем возачког испита најдуже до три месеца, уколико престану
да испуњавају одређене услове предвиђене чл. 208. и 209. овог закона.
Предвиђена је и обавеза да о томе обавесте, најкасније следећег радног
дана, орган који врши надзор. Наравно, стоји и обавеза обавештавања
надзорног органа о намери завршетка привременог престанка рада, нај
мање један дан пре почетка наставка рада.
Правно лице које поступи супротно ст. 6. и 8. овог члана казниће
се за прекршај новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара, а
одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 3.000 до
30.000 динара (члан 327. став 1. тачка 43. и члан 327. став 2).
Члан 211.
из члана 207. став 4. овог закона мора да води на прописан начин, тач
но и уредно евиденције које чине:
1) регистар кандидата за возаче,
2) дневник теоријске наставе,
3) регистар о полагању возачког испита,
4) регистар издатих потврда о положеном теоријском делу испита,
5) регистар издатих уверења о положеном возачком испиту,
6) књиге практичне обуке инструктора вожње,
7) књижица обуке кандидата за возаче,
8) извештаји о обављеном оспособљавању кандидата за возаче.
Ближе прописе о садржају, начину вођења и роковима чувања
евиденција из става 1. овог члана донеће министар унутрашњих по
слова.
Овим чланом прописане су евиденције које су дужни да воде при

вредна друштва, њихови огранци и организационе јединице средњих
стручних школа коjи врше оспособљавање кандидата за возаче. Ближи
пропис о садржају, начину вођења и роковима чувања тих евиденција у
складу са ставом 2. овог члана и чланом 341. став 1. тачка 10. доноси ми
нистар унутрашњих послова. Ове евиденције морају бити тачне и уред
не.
Правно лице које не води тачне и веродостојне евиденције о оспосо
бљавању кандидата за возаче чини прекршај из члана 326. став 1. тачка
36. за који је предвиђена новчана казна од 100.000 до 800.000 динара, а
одговорно лице у правном лицу прекршај из члана 326. став 2. за који је
предвиђена новчана казна од 6.000 до 50.000 динара.
Уколико се евиденције прописане овим чланом не воде на прописа
ни начин и уредно, правно лице чини прекршај из члана 327. став 1. тач
ка 44. за који је прописана новчана казна од 60.000 до 600.000 динара, а
одговорно лице у правном лицу прекршај из члана 327. став 2. за који је
предвиђена новчана казна од 3.000 до 30.000 динара.
Инструктор вожње који евиденције прописане овим чланом не во
ди тачно и веродостојно, чини прекршај из члана 331. став 1. тачка 59. за
који је предвиђена новчана казна од 15.000 до 30.000 динара, а уколико је
тиме себи или другом прибавио противправну имовинску или другу ко
рист чини прекршај из члана 331. став 2. за који је предвиђена новчана
казна од 30.000 до 50.000 динара или казна затвора до 60 дана.
Инструктор вожње који евиденције прописане овим чланом не води
на прописан начин и уредно чини прекршај из члана 332. став 1. тачка
82. за који је предвиђена новчана казна од 6.000 до 20.000 динара, а уко
лико је тиме прибавио себи или другом противправну имовинску или
другу корист, чини прекршај из члана 332. став 2. за који је предвиђена
новчана казна од 10.000 до 40.000 динара или казна затвора до 45 дана.
Члан 212.
Обука кандидата за возаче може се започети најраније 12 месеци
пре него што кандидат за возача испуни старосни услов из чл. 180. и
182. став 1. овог закона.
Кандидат не може започети нити вршити обуку и полагати возач
ки испит у време трајања заштитне мере, односно мера безбедности
забране управљања моторним возилом као ни за време док му је во
зачка дозвола одузета због несавесности.
Слично досадашњем законском решењу, ставом 1. овог члана пред

виђена је могућност да кандидат за возача може започети обуку најрани
је 12 месеци пре него што испуни старосни услов за издавање возачке
дозволе или пробне возачке дозволе.
Ставом 2. овог члана забрањено је започињање и вршење обуке кан
дидата за возаче у време трајања заштитне мере или мере безбедности
забране управљања моторним возилом, као и за време док му је возачка
дозвола одузета због несавесности. Законодавац је прихватио да не тре
ба дозволити обуку лицима која су се пре започињања те обуке или у
време трајања обуке небезбедно понашала. Ипак, овакав став може има
ти и негативно дејство, јер не помаже овим лицима да се оспособе за без
бедно учешће у саобраћају (одлаже ово оспособљавање, иако је намера
законодавца да сви учесници у саобраћају буду оспособљени за безбед
но учешће у саобраћају). Зато би било безбедније ако би се овим лицима
помогло да започну, односно убрзају процес оспособљавања за возаче,
а да се законом предвиде другачије казне за њихове прекршаје. Било би
целисходније уколико би се у оквиру казне за ова лица предвидела и оба
веза да успешно заврше оспособљавање и положе возачки испит.
Правно лице које поступи супротно ставу 1. овог члана чини прекр
шај из члана 326. став 1. тачка 37. за који је предвиђена новчана казна у
износу од 100.000 до 800.000 динара, а одговорно лице у правном лицу
чини прекршај из члана 326. став 2. овог закона за који је предвиђена
новчана казна од 6.000 до 50.000 динара.
Инструктор вожње који поступи супротно одредбама става 1. овог
члана чини прекршај из члана 331. став 1. тачка 60. овог закона за који је
предвиђена новчана казна у износу од 15.000 до 30.000 динара, а уколико
је тиме изазвана непосредна опасност за другог учесника у саобраћају,
или проузрокована саобраћајна незгода, односно прибављена себи или
другом противправна имовинска или друга корист чини прекршај из
члана 331. став 2. за који је предвиђена новчана казна у износу од 30.000
до 50.000 динара или казна затвора до 60 дана.
Иста казна из претходног става предвиђена је за кандидата за воза
ча који поступи противно одредбама става 2. овог члана.
2. Теоријска обука
Члан 213.
Теоријска обука у управљању возилом се остварује по прописа
ном програму обуке.
Теоријска обука управљања возилом мора да има садржаје који
ће омогућити да кандидат након завршетка оспособљавања стекне по
требна знања и вештине за самостално и безбедно управљање вози
лом у саобраћају на путу.
Програм теоријске обуке кандидата за возаче доноси министар
Циљ теоријске обуке је да кандидат овлада теоријским знањима која

су неопходна да кандидат може да започне и савлада практичну обуку.
Зато садржај теоријске обуке мора у потпуности бити подређен овом ци
љу.
Члан 214.
Теоријска обука обухвата најмање следеће градиво:
1) правила саобраћаја и саобраћајна сигнализација – појам и зна
чај правила саобраћаја, примена правила, појам и значење саобраћај
них знакова и знаци које дају овлашћена службена лица,
2) возач – значај и утицај возача на безбедност саобраћаја, осо
бине и поступци возача који утичу на безбедност саобраћаја, социо
лошки чиниоци који утичу на понашање возача, значај процена сао
браћајне ситуације и начин доношења одлука возача, оријентација
возача у времену и простору, психолошки чиниоци који утичу на про
цене, доношење и спровођење одлука возача у току вожње, време ре
акције, пажња и умор возача, промене код возача које настају услед
коришћења алкохола и/или других психоактивних супстанци чија је
употреба забрањена пре и за време вожње,
3) пут – појам пута, карактеристике пута које су од значаја за без
бедност саобраћаја, утицај временских прилика на стање пута и без
бедно одвијање саобраћаја и ноћни услови вожње,
4) возило – појам и особине возила које утичу на безбедно одвија
ње саобраћаја на путевима, значај и утицај техничке исправности во
зила на безбедно одвијање саобраћаја, значај и утицај оптерећења и
начина оптерећења возила на безбедност саобраћаја, основни склопо
ви и уређаји возила и њихов утицај на безбедност саобраћаја на путу,
најчешће неисправности возила и могућности њиховог отклањања од
стране возача расположивом опремом и средствима,
5) пасивна безбедност возила – појам и значај, утицај појединих
делова и склопова возила на пасивну безбедност и делови, склопови
и уређаји возила чији је основни циљ обезбеђивање пасивне безбед
ности,
6) остали учесници у саобраћају – појам и њихове особине које
утичу на безбедно одвијање саобраћаја, карактеристике понашања у
саобраћају деце, старих лица, особа са посебним потребама, пешака,
бициклиста, мотоциклиста и других лица, појам, карактеристике и
утицај шинских возила на безбедно одвијање саобраћаја, могући ути
цај животиња на безбедно одвијање саобраћаја на путу,
7) опште одредбе – прописи везани за право на управљање вози
лом у саобраћају на путу, право учешћа возила у саобраћају на путу,
време управљања возилом у саобраћају на путу и одмори возача, по
ступак у случају саобраћајне незгоде и посебне мере безбедности,
8) мере предострожности приликом напуштања возила,
9) основи економичне вожње и утицај саобраћаја на стање живот
не средине и њено угрожавање,
10) опасности које настају услед непоштовања прописа из обла
сти безбедности саобраћаја, могуће штетне последице непоштовања
прописа и казнене мере за учиниоце повреда одредби и прописа из

области безбедности саобраћаја (казна затвора, новчана казна, мере
безбедности и заштитне мере),
11) теоријско објашњење радњи са возилом у саобраћају на путу
и поступање возача у саобраћају на путу – основне радње возилом:
полазак, вожња унапред, вожња уназад, промена правца кретања и
заустављање возила, укључивање возила у саобраћај на путу, избор
брзине кретања возила у зависности од саобраћајне ситуације и усло
ва пута и времена, скретање, обилажење, мимоилажење, претицање,
промена саобраћајне траке, полукружно окретање, заустављање и
нагло кочење, уступање права првенства пролаза, поступање возача
при наиласку и пролазак кроз раскрсницу на којој је саобраћај регу
лисан правилом десне стране, саобраћајним знаком, светлосним сао
браћајним знаком и знацима и наредбама које даје овлашћено лице,
поступање возача при наиласку на пешачки прелаз, прелаз пута пре
ко железничке и трамвајске пруге и вожња кроз тунел, поступање во
зача у условима падавина, смањене видљивости, у ноћним условима и
када се креће путем на којем се изводе радови.
Ближе прописе о начину спровођења теоријске обуке кандидата
за возаче доноси министар унутрашњих послова.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона дужно је да теориј
ску обуку кандидата за возаче обавља на прописан начин.
Садржај теоријске обуке обухвата знања од утицаја на безбедност са

обраћаја из области прописа о безбедности саобраћаја, понашања воза
ча, карактеристика пута и возила. Од посебног је значаја то што је јасно
дефинисан и издвојен садржај који се односи на теоријско објашњење
безбедног поступања возача у различитим саобраћајним ситуацијама.
На тај начин се сажимају садржаји из свих области и објашњавају сви
аспекти поступања возача у саобраћајним ситуацијама, што је значајно
за њихово поступање у конкретним ситуацијама.
Од теоријске обуке се очекује и да позитивно утиче на изградњу ис
правних ставова и убеђења о потреби безбедног учествовања у саобраћа
ју.
С обзиром на значај теоријске обуке у процесу оспособљавања, ја
сно је изражена обавеза правног лица које оспособљава кандидате за во
заче да ову обуку обавља на прописан начин.
За поступање супротно одредби става 3. овог члана предвиђена је
одговорност правног лица по члану 326. став 1. тачка 38 (од 100.000 до
800.000 динара), односно одговорног лица у правном лицу по ставу 2 (од
6.000 до 50.000 динара). Одговорност физичког лица које обавља теориј
ску обуку предвиђена је у члану 332. став 1. тачка 83 (од 6.000 до 20.000
динара).
3. Практична обука
Члан 215.
Практична обука обухвата овладавање вештинама у управљању
возилом у саобраћају на путу, у погледу:
1) провере и припреме возила за безбедно учествовање у саобра
ћају на путу,
2) употребе команди и уређаја возила,
3) извођењa прописаних радњи возилом на уређеном полигону,
4) извођењa радњи возилом у саобраћају на путу из члана 214.
став 1. тачка 11) овог закона,
5) управљања возилом у саобраћају на путу у насељу, у условима
слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја,
6) управљања возилом у саобраћају на путу ван насеља, у услови
ма слабог, средњег и јаког интензитета саобраћаја,
7) управљања возилом на путу у насељу и ван насеља, у ноћним
условима,
8) увежбавања радњи возилом и поступање возача у различитим
саобраћајним ситуацијама,
9) развијања односа поверења и поштовања према другим учесни
цима у саобраћају, стицања навике помагања другим учесницима у са
обраћају и предузимања мера да не дође до саобраћајне незгоде.
Ближе прописе о начину спровођења практичне обуке кандидата
за возаче доноси министар унутрашњих послова.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона дужно је да прак
тичну обуку кандидата за возаче обавља на прописан начин.
Практична обука је дефинисана као овладавање вештинама у уче

шћу и управљању возилом у саобраћају на путу, односно као интегри
сани скуп теоријских и практичних знања потребних за самостално и
безбедно управљање возилом у саобраћају на путу. Овакво дефинисање
садржаја практичне обуке подразумева интегрисану примену свих те
оријских и практичних знања у реалним условима саобраћаја на путу,
при различитим интензитетима саобраћаја, односно увежбавање пропи
саних радњи са возилом у конкретним саобраћајним ситуацијама. Посе
бан значај има то што ће се кандидати за возаче обучавати у стицању
вештина за предузимање мера усмерених на избегавање саобраћајне
незгоде, односно на смањивање последица незгода. Наиме, од возача се
очекује да вози тако да смањује ризик настанка саобраћајне незгоде, али
и да вози тако да може предвиђати туђе пропусте и својим радњама омо
гућавати избегавање незгоде.

Овако конципирана практична обука кандидата треба да омогући
да будући возачи самостално и безбедно управљају возилом у саобраћа
ју на путу.
С обзиром на значај практичне обуке у процесу оспособљавања, ја
сно је изражена обавеза правног лица које оспособљава и васпитава кан
дидате за возаче, да практичну обуку обавља на прописан начин.
За поступање супротно одредби става 3. овог члана предвиђена
је одговорност правног лица по члану 326. став 1. тачка 39 (од 100.000
до 800.000 динара), односно одговорног лица у правном лицу по ставу
2 (од 6.000 до 50.000 динара). Одговорност физичког лица које обавља
практичну обуку предвиђена је у члану 331. став 1. тачка 62 (од 15.000 до
Члан 216.
Са практичном обуком кандидата за возаче може се отпочети тек
након што кандидат за возача положи теоријски део испита и добије
потврду о положеном теоријском делу испита.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона не сме отпочети са
практичном обуком кандидата за возача који нема уверење о здрав
ственој способности за категорију возила за коју се обучава, односно
отпочети или обављати практичну обуку ако је од издавања тог увере
ња протекло више од једне године.
Условљавање почетка практичне обуке положеним теоријским ис

питом је једна од најважнијих нових одредаба у области оспособљавања
кандидата за возаче, која треба да обезбеди да кандидати долазе на прак
тичну обуку са потребним нивоом теоријских знања и исправним ставо
вима о безбедности саобраћаја, што треба да обезбеди виши ниво прак
тичне обуке, лакше стицање потребних вештина за управљање возилом
у саобраћају на путу, лакше полагање возачког испита, односно виши ни
во знања и вештина возача након завршеног оспособљавања. Све наведе
но ће обезбедити безбедније учествовање ових возача у саобраћају.
Као и до сада, практичној обуци могу да приступе само кандидати
за које је утврђено да испуњавају здравствене услове за возача. У односу
на раније решење, рок важења лекарског уверења у коме кандидати за
возача могу да се обучавају у практичном управљању возилом, повећан
је на једну годину. Овако одређен рок треба да омогући да се оспособља
вање заврши без поновног одласка на лекарски преглед.
6.000 до 50.000 динара). Одговорност физичког лица за непоступање по

ставу 1. овог члана предвиђена је у члану 331. став 1. тачка 63 (од 15.000
Члан 217.
Кандидат за возача који врши практични део обуке сме управља
ти возилом оне категорије за коју се обучава само под надзором ин
структора вожње.
Изузетно од става 1. овог члана кандидат за возача може управља
ти без надзора инструктора вожње возилима категорије АМ, А1, А2,
А, B1 и F, осим приликом обављања почетне практичне обуке на уре
ђеном полигону.
Кандидат приликом практичне обуке мора управљати возилом само

под надзором инструктора вожње.
Због специфичности возила категорија АМ, А1, А2, А, B1 и F, канди
дат за возача возила ове категорије може, приликом практичне обуке,
управљати без надзора инструктора вожње, осим када је у питању део
практичне обуке који се изводи на уређеном полигону. Наиме, реч је о
почетној фази практичне обуке када кандидат стиче основна знања из
управљања возилом, односно технике вожње, па је у тој фази неопходно
присуство инструктора.
6.000 до 50.000 динара). Одговорност физичког лица за непоступање по
ставу 1. овог члана предвиђена је у члану 331. став 1. тачка 64 (од 15.000
4. Права и обавезе кандидата за возаче

Члан 218.
Влада одређује најнижу цену теоријске и практичне обуке на пред
лог Министарства унутрашњих послова, а по прибављеном мишљењу
министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу цену обуке од цене одређене
на начин из става 1. овог члана.
У укупну цену теоријске и практичне обуке укључено је и издава
ње свих потврда у вези наведених обука.
Најнижа цена теоријске и практичне обуке не уводи се ради кон

троле цена на тржишту у области оспособљавања кандидата за возаче,
већ ради спречавања рада по дампинг ценама, које у нашим условима
доводи да обављања неквалитетне и краће обуке у односу на прописа
но стање. То ствара услове за нелојалну конкуренцију на тржишту, угро
жава права и интересе правних лица која теоријску и практичну обуку
обављају на прописан начин, кандидата за возаче доводи у заблуду да је
стекао потребна знања и вештине за полагање испита и угрожава јавни
интерес у области безбедности саобраћаја.
Са циљем спречавања наведених негативних појава, прописана је
обавеза правних лица која оспособљавају кандидате за возаче да не могу
одредити цену обуке која је нижа од приписане.
Од битног значаја је и одредба да је издавање свих потврда у вези са
теоријском и практичном обуком укључено у цену обуке. Тако се спре
чава да се, на различите начине, увећава уговорена цена оспособљавања
кандидата за возаче. Овим се стварају услови да се реши ово до сада нере
гулисано питање на тржишту, које је доводило до проблема у односима
правних лица која оспособљавају кандидата и кандидата. Ове проблеме
је, до сада, било тешко решити, јер надлежни органи нису имали правни
основ и механизме да се укључе у њихово решавање.
одговорност за привредни преступ правног лица по члану 325. став 1.
тачка 10 (од 300.000 до 2.500.000 динара), односно одговорног лица у
правном лицу по ставу 2 (од 20.000 до 200.000 динара).
6.000 до 20.000 динара).
Члан 219.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона и кандидат за во
зача обавезно, пре почетка обуке, склапају уговор о условима под ко
јима ће се обавити обука, чије одредбе морају бити у складу са овим
законом.
Овим уговором се морају посебно одредити међусобни односи у
случају престанка оспособљавања у том правном лицу.
Правно лице не може почети обуку кандидата за возача пре него
што буде склопљен уговор из става 1. овог члана.
Ради јасног и потпуног регулисања односа правног лица које оба

вља оспособљавање кандидата за возаче, уведена је обавеза склапања
уговора између њих, којима ће се њихова права и обавезе регулисати. Са
циљем заштите јавног интереса прописано је да одредбе ових уговора
морају бити у складу са одредбама овог закона. Подразумева се да одред
бе овог уговора морају бити у складу са одредбама прописа којима се
уређују облигациони односи, као и у складу са правним системом земље
у целини.
Из оваквог начина регулисања права и обавеза правног лица које
обавља оспособљавање кандидата за возаче произлази да ће се међусоб
ни спорови решавати пред надлежним судовима.
Посебно је значајна и чињеница да се овим уговорима морају уре
дити односи у случају престанка оспособљавања, јер је до спорова често
долазило у овим ситуацијама.
6.000 до 50.000 динара).
Члан 220.
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона издаје потврде о
завршеној теоријској и практичној обуци и потврде о броју сати тео
ријске и практичне обуке које је имао кандидат у случају престанка
оспособљавања у том правном лицу.
Потврде се морају издати након завршене теоријске и практичне
обуке, односно у случају прекида наведених обука, у року од три дана
од дана подношења захтева.
Овим одредбама се јасно и недвосмислено прописује обавеза и ро

кови издавања потврда у вези са теоријском и практичном обуком, по
себно да њихово издавање не може бити условљено било каквим споро
вима правног лица које обавља оспособљавање кандидата за возаче и
кандидата.
6.000 до 50.000 динара).
5. Предавач теоријске обуке

Члан 221.
Предавач теоријске обуке мора да испуњава прописане услове и
да има дозволу (лиценцу) за предавача теоријске наставе.
Предавач теоријске обуке мора испуњавати следеће услове:
1) да има најмање вишу стручну спрему саобраћајне струке – смер
друмски саобраћај или високу стручну спрему друге струке и најмање
пет година радног искуства у области безбедности саобраћаја,
2) да има најмање три године возачку дозволу за возила В катего
рије,
3) да има положен стручни испит за предавача.
Дозволу (лиценцу) из става 1. овог члана издаје Агенција.
Дозвола (лиценца) за предавача теоријске обуке има рок важења
пет година.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити предава
чу теоријске обуке ако је:
1) присуствовао обавезним семинарима унапређења знања,
2) положио испит провере знања.
Послове наведене у ставу 3. овог члана Агенција обавља као пове
рене.
Као последица чињенице да је овим законом уведено то да је теориј

ска настава обавезна, појавила се потреба да се у област оспособљавања
кандидата за возаче уведе институт предавача теоријске наставе. Наиме,
значај који треба да има теоријска обука довео је до тога да је неопходно
да се обезбеди да лица која ће обављати ову обуку имају потребну школ
ску спрему и ниво знања који обезбеђује да кандидати за возача овлада
ју садржајима теоријске обуке.
У том смислу прописани су минимални услови за предавача теориј
ске наставе. Минимални образовни ниво је повећан са средњег на виши,
односно високи. Посебан позитиван утицај на обезбеђивање потребног
нивоа знања предавача теоријске наставе треба да дâ увођење стручног
испита за предавача.
Да би се постигао овај циљ, предавачи теоријске наставе морају има
ти дозволу (лиценцу) коју издаје Агенција за безбедност саобраћаја, са
роком важења од пет година.
У том правцу иде и обавеза усавршавања предавача теоријске наста
ве које ће се обавити присуствовањем обавезним семинарима унапређе
ња знања и испитом провере знања. Законодавац је имао на уму затече
но стање у коме један број предавача у центрима за обуку возача нема

високу стручну спрему друмског саобраћајног смера. Међутим, боље ре
шење би било уколико би се законом предвидело да, у будућности, пре
давач теоријске наставе буде лице са високом школском спремом смера
безбедности саобраћаја, каква је већ уведена у Србији.
6.000 до 50.000 динара).
Одговорност физичког лица предвиђена је у члану 331. став 1. тачка
65 (од 15.000 до 30.000 динара).
Члан 222.
Програм за полагање стручног испита за предавача теоријске обу
ке обухвата садржаје из области:
1) саобраћајне етике,
2) безбедности друмског саобраћаја,
3) прописа безбедности саобраћаја, обуке возача и полагања во
зачких испита,
4) теорије извођења радњи са возилом у саобраћају на путу,
5) методику извођења теоријске обуке.
Програм за полагање стручног испита за предавача теоријске обу
ке, програм обавезних семинара унапређења знања, начин полагања
стручног испита и полагања провере знања, роковима за одржавање
семинара и изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) ближе ће про
писати министар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенци
је.
Агенција спроводи стручни испит, организује семинаре унапређе
ња знања, обавља проверу знања, прописује и води регистар издатих
дозвола (лиценци) за предавача теоријске обуке.
Послове из става 3. овог члана Агенција обавља као поверене.
Са циљем обезбеђивања потребног знања предавача теоријске наста

ве, законом су прописане области из којих мора поседовати потребан
ниво знања. Наведене области обезбеђују да предавач теоријске наставе
може да одговори задацима који се пред њега постављају.
Програм за полагање стручног испита за предавача теоријске обуке,
програм обавезних семинара унапређења знања, начин полагања струч
ног испита и полагања провере знања, рокове за одржавање семинара
и изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) прописаће министар над
лежан за послове саобраћаја, на предлог Агенције. На тај начин требало
би да буде обезбеђен квалитет ових семинара и испита.
Све стручне и управне послове у вези са предавачем теоријске на

ставе обавља Агенција за безбедност саобраћаја. Такво решење треба да
обезбеди потребан квалитет предавача теоријске наставе и законит на
чин стицања дозволе (лиценце). Ови послови су једни од најзначајнијих
послова Агенције који би требало да дају дугорочни позитиван утицај
на формирање безбедних возача у Србији.
6. Инструктор вожње
Члан 223.
Инструктор вожње образује се у систему средњег образовања.
Испит за инструктора вожње може полагати возач који је навр
шио 21 годину живота и има најмање три године возачку дозволу за
возаче возила оне категорије за коју полаже испит за инструктора во
жње.
Ближе прописе о програму, условима и начину образовања и по
лагања испита за инструктора вожње доноси министар надлежан за
послове образовања.
Као и до сада, инструктори вожње се образују у систему средњег

образовања.
Старосна граница за полагање испита за инструктора вожње је, са
23 године смањена на 21 годину. На тај начин смањен је размак између
завршетка четворогодишње средње стручне школе и испита за инструк
тора вожње, што треба повољно да утиче на могућност савладавања про
грама испита за инструктора вожње.
Члан 224.
Практичну обуку може да обавља инструктор вожње који испуња
ва прописане услове и има дозволу (лиценцу) за инструктора вожње.
Инструктор вожње мора испуњавати следеће услове:
1) да има положен испит за возача инструктора или стечену (јав
ну школску исправу) школску диплому за инструктора вожње одгова
рајуће категорије,
2) да је здравствено способан,
3) да у последње четири године није правоснажно осуђиван за
Дозвола (лиценца) за инструктора вожње има рок важења пет го
дина.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити инструк
тору вожње ако је:
1) присуствовао обавезним семинарима унапређења знања,
2) положио испит провере знања, и
3) здравствено способан.
Дозвола за инструктора вожње одређене категорије важи само у
време када и његова возачка дозвола за ту категорију возила.
Уколико је инструктору вожње, до датума подношења захтева за
издавање дозволе за инструктора вожње, одузимана дозвола (лицен
ца) више од два пута за последњих 10 година, дозвола се неће издати.
Дозволу (лиценцу) за инструктора вожње издаје Агенција за безбед

ност саобраћаја, чиме је надлежност у овим управним стварима пренета
са Министарства унутрашњих послова.
Овим законом је предвиђен рок важења од пет година, за разлику
од досадашњег решења (три године).
Са циљем подизања нивоа знања инструктора вожње, прилагођава
ња његових способности променама у саобраћају, прописима о безбедно
сти саобраћаја и технологији возила и инфраструктуре и за инструкторе
вожње предвиђени су обавезни семинари унапређења знања и провере
знања.
Законодавац је пошао од претпоставке да само безбедни инструкто
ри вожње могу бити узор возачима и кандидатима за возаче, односно да
само безбедни инструктори могу оспособљавати будуће возаче. Зато је
прописано да инструктор вожње мора имати моралне квалитете, одно
сно прописано је да лица која су чинила кривична дела не могу добити
дозволе (лиценце) за инструктора вожње, односно да ће им та дозвола
бити одузета. Дозволу (лиценцу) за инструктора вожње неће добити ни
лице против кога се води кривични поступак, односно против кога је по
дигнута оптужница за одређена кривична дела.
Са циљем обезбеђивања савесног и прописног обављања послова
инструктора вожње прописана су ограничења за инструкторе вожње ко
јима је одузимана дозвола (лиценца). Ово треба да одврати инструкторе
вожње од чињења тежих прекршаја, односно да онемогући да лица која
чине теже прекршаје буду инструктори вожње.
Законом је важење дозволе (лиценце) за инструктора вожње везано
за важење возачке дозволе и јасно изражена забрана обављања послова
инструктора вожње у време када му траје изречена заштитна мера, одно
сно мера безбедности забране управљања моторним возилом.

6.000 до 50.000 динара).
66 (од 15.000 до 30.000 динара).
За поступање супротно одредби става 6. овог члана, осим у случа
ју када је возачкој дозволи истекао рок важења, предвиђена је одговор
ност правног лица по члану 326. став 1. тачка 47 (од 100.000 до 800.000
динара), односно одговорног лица у правном лицу по ставу 2 (од 6.000
У идентичној ситуацији, постоји одговорност физичког лица пред
виђена је у члану 331. став 1. тачка 67 (од 15.000 до 30.000 динара).
Члан 225.
Агенција организује семинаре унапређења знања, обавља прове
ру знања, прописује и води регистар издатих дозвола (лиценци) за ин
структора вожње.
Програм обавезних семинара унапређења знања, начин полага
ња провере знања, рокове за одржавање семинара и изглед и садржај
обрасца дозволе (лиценце) ближе ће прописати министар надлежан
за послове саобраћаја на предлог Агенције.
Послове из ст. 1. и 2. овог члана Агенција обавља као поверене.
Програм обавезних семинара унапређења знања, полагања испита

провере знања, рокове за одржавање семинара и изглед и садржај обра
сца дозволе (лиценце) за инструкторе вожње, прописаће министар над
лежан за послове саобраћаја. На тај начин обезбеђен је квалитет ових
семинара и испита.
Све стручне и управне послове у вези са предавачем теоријске наста
ве обавља Агенција за безбедност саобраћаја. Наведено решење треба да
обезбеди потребан квалитет инструктора вожње и законит начин стица
ња дозволе (лиценце).
Члан 226.
Инструктор вожње може практичну обуку обављати само са кан
дидатима за возаче који се оспособљавају код правног лица из члана
207. став 1. овог закона у којем је он у радном односу, у складу са од
редбама члана 209. овог закона.
За време извођења практичног дела оспособљавања, инструктор
вожње мора код себе имати возачку дозволу (лиценцу) за инструкто
ра вожње.
За време извођења практичног дела оспособљавања, инструктор
вожње мора код себе имати књигу практичне обуке инструктора во
жње и књижицу обуке кандидата за возача и дужан их је дати на увид
овлашћеном службеном лицу Министарства унутрашњих послова.
Јасно је одређено да инструктор вожње практичну обуку може вр

шити само са кандидатом који се оспособљава у правном лицу у којем је
инструктор вожње запослен.
Уредно вођење прописаних евиденција које је дужан да води ин
структор вожње треба да обезбеди праћење тока обуке кандидата и рада
инструктора вожње.
6.000 до 50.000 динара).
68 (од 15.000 до 30.000 динара).
За поступање противно ставу 2. овог члана одговараће инструктор
вожње по члану 334. став 1. тачка 47 (3.000 динара).
3.000 до 30.000 динара). Одговорност физичког лица предвиђена је у чла
ну 332. став 1. тачка 86 (од 6.000 до 20.000 динара).
Члан 227.
Инструктор вожње може имати највише осам сати практичне обу
ке кандидата за возаче у току радног дана.
Инструктор вожње између два радна дана мора имати прекид у
обављању своје делатности у трајању од најмање 11 сати.
Инструктор вожње између часова практичне обуке мора имати
одмор у трајању од најмање 10 минута, осим када са истим кандида
том за возача изводи два спојена часа, након чега мора имати одмор у
трајању од најмање 20 минута.
У току недеље инструктор вожње мора имати најмање један слобо
дан дан.
Повећан је број часова практичне обуке (са шест на осам) које ин
структор вожње може имати у току радног дана. Стало се на становиште
да је инструктор вожње психофизички способан да на довољно квалите
тан начин обавља практичну обуку са овим фондом часова. Овом ставу
је допринела и чињеница да кандидати на практичну обуку долазе са по
требним нивоом теоријског знања.
Међутим, са циљем обезбеђивања психофизичких способности ин

структора вожње уведена је одредба о одмору, односно прекиду обавља
ња њихове делатности између два радна дана, у трајању од најмање 11
сати.
С обзиром на то да је повећано трајање часа практичне обуке (са 45
на 50 минута) и дефинисано трајање одмора између часова практичне
наставе од 10 минута, омогућено да се активности инструктора вожње
уклопе у осмочасовно радно време, одређено прописима о раду.
Међутим, због друштвеног значаја делатности коју обављају ин
структори вожње и њеног непосредног утицаја на безбедност саобраћаја
није дозвољено да инструктори вожње у току дана раде више од осам
сати.
Овим законом се одустало од нормирања броја часова практичне
обуке у току недеље, али је у том смислу уведена одредба према којој ин
структор вожње мора имати најмање један слободан дан у току седмице.
Према одредбама овог члана, време трајања практичне обуке и од
мори инструктора вожње прописани су на сличан начин као код возача
моторних возила.
За поступање супротно одредби ст. 1, 2. и 4. овог члана предвиђена
је одговорност правног лица по члану 326. став 1. тачка 49 (од 100.000 до
Члан 228.
За време обављања практичне обуке у возилу могу се налазити са
мо инструктор вожње, кандидат за возача и лице које врши надзор.
За време практичне обуке кандидат за возача код себе мора има
ти и ставити на увид доказ о здравственој способности за возача, по
тврду о положеном теоријском испиту, личну карту, односно други до
кумент са фотографијом уколико због старости не испуњава услов за
издавање личне карте.
Час практичне обуке не може почети док се инструктор вожње не
увери да су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана.
Одредбе из прва два става овог члана постојале су и у претходним

прописима, а овде је само прецизиран део који се односи на кандидате
за возаче који због година старости не испуњавају услове за издавање

личне карте.
Међутим, уведена је обавеза инструктора вожње да не може започе
ти час практичне обуке, уколико нису испуњени наведени услови.
Први пут овим законом предвиђена је прекршајна одговорност кан
дидата за возача за прекршаје прописане овим законом.
За поступање супротно одредби ст. 1. и 3. овог члана предвиђена је
3.000 до 30.000 динара).
Одговорност физичког лица за непоступање по свим ставовима
овог члана предвиђена је у члану 333. став 1. тачка 94 (5.000 динара).
7. Возила за оспособљавање возача

Члан 229.
Возило за обуку кандидата за возаче возила B категорије мора
имати уграђене дупле ножне команде, осим команде за убрзавање, а
возила категорије C и D уместо дуплих команди могу имати уграђену
команду помоћне-паркирне кочнице на дохват руке инструктора во
жње.
Возило за обуку кандидата за возаче возила B категорије не може
имати аутоматски мењач.
Моторно возило категорије B, C1, C, D1 и D мора имати уграђен
тахограф.
Ради безбедности саобраћаја прописана је обавеза да возила за обу

ку кандидата за возаче возила B категорије морају имати дупле ножне
команде, осим команде за убрзавање, док је за возила C и D категорије
довољно да имају уграђену команду помоћне-паркирне кочнице на до
хват руке инструктора вожње. Подразумева се то да ове дупле команде
морају бити у функцији, то јест да омогућавају инструктору вожње да
утиче на кретање возила.
Забрана коришћења возила са аутоматским мењачем остала је само
за возила категорије B.
Са циљем обезбеђења да се практична обука кандидата за возаче во
зила категорије B обавља у прописаном трајању и на прописан начин,
уведена је обавеза да та возила имају уграђен тахограф.
Члан 230.
Моторно и прикључно возило за обуку кандидата за возаче, када
учествује у саобраћају и када се на њему обучава кандидат за возача,
мора бити означено на прописан начин.

Ближе прописе о начину означавања возила из става 1. овог чла
на донеће министар унутрашњих послова.
Ради давања до знања осталим учесницима у саобраћају да је у пи

тању возило за оспособљавање кандидата за возаче, како би остали уче
сници могли да предузимају додатне мере опреза, предвиђена је обавеза
њиховог означавања на прописан начин.
3.000 до 30.000 динара).
Одговорност физичког лица за непоступање по свим ставовима
овог члана предвиђена је у члану 332. став 1. тачка 88 (од 6.000 до 20.000
динара).
Члан 231.
Практична обука кандидата за возача особа са инвалидитетом,
може се обављати на возилу произведеном или преправљеном у скла
ду са његовим потребама иако није регистровано на правно лице из
члана 207. став 1. овог закона, односно није обезбеђено по основу ли
зинга.
Због хуманости и рационалности, овим законом је предвиђен изу

зетак и дозвољено је да се практична обука кандидата за возаче особа
са инвалидитетом може обављати на возилу које није регистровано на
правно лице које врши оспособљавање кандидата за возаче, односно на
возилу које није обезбеђено по основу лизинга.
Наиме, с обзиром на то да број кандидата за возача особа са инва
лидитетом није велики, као и да су преправке на возилима које су по
требне у различитим случајевима различите, у случају непостојања ове
одредбе њихово оспособљавање би у стварности било отежано, односно
цена тог оспособљавања не би била подношљива за кандидате.
8. Возачки испит
Члан 232.
На возачком испиту се утврђује да ли је кандидат стекао теориј
ска и практична знања и вештине потребне за самостално и безбедно
управљање возилом у саобраћају на путу.
Возачки испит се спроводи на српском језику, односно језицима
националних мањина у складу са законом.
Возачки испит се састоји из две целине: теоријског испита и прак

тичног испита.
Кандидат је положио возачки испит када положи теоријски ис
пит и практични испит.
О положеном теоријском испиту правно лице из члана 207. став
1. овог закона издаје потврду, најкасније у року од три дана од дана ка
да је кандидат за возача положио теоријски испит.
Кандидату за возача који је положио возачки испит правно лице
из члана 207. став 1. овог закона издаје уверење у року од три дана од
дана када је положио возачки испит.
Ближе услове о организовању, спровођењу и начину полагања во
зачког испита, вођењу евиденција, роковима њиховог чувања и усло
вима које мора да испуни возило на којем се врши обука и обавља во
зачки испит, прописује министар унутрашњих послова.
Циљ возачког испита се овим законом дефинише на битно другачији

начин, у односу на претходне прописе. Наиме, до сада је циљ возачког ис
пита био провера да ли је кандидат савладао градиво предвиђено програ
мом оспособљавања. Сада се ово проширује тако што се потребан ниво
владања знањима и вештинама јасно и непосредно везује за способност за
самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу.
На овај начин се знање и вештина кандидата за возача процењују
са аспекта испуњавања циљева оспособљавања кандидата за возаче. На
име, одговори, поступци и понашање кандидата за возача у саобраћају
током испита посматрају се из угла оспособљености за самостално и без
бедно управљање возилом у саобраћају на путу, након завршеног проце
са оспособљавања и добијања возачке дозволе.
Наиме, до сада се возачки испит полагао са циљем провере знања
кандидата, па су се кандидати спремали за полагање возачког испита, а
мање за безбедно учешће у саобраћају. Одредбе овог закона омогућавају
да се боље провери оспособљеност кандидата за безбедно учешће у сао
браћају.
Возачки испит се састоји из две целине: теоријског и практичног ис
пита, чиме се Србија приближила изворним одредбама међународних
конвенција и споразума који уређују ову област.
Овим законом се обезбеђује да се потврда о положеном теоријском
испиту и уверење о положеном испиту издају брзо и ефикасно, без било
каквих условљавања која су се дешавала у прошлости.
У случају да, супротно ставу 5. овог члана, правно лице изда потвр
ду лицу које није положило теоријски испит, предвиђена је одговорност
правног лица за учињени привредни преступ по члану 325. став 1. тачка
1 (од 300.000 до 2,500.000 динара), односно одговорног лица у правном
лицу по ставу 2 (од 20.000 до 200.000 динара).

Уколико правно лице изда потврду након истека предвиђеног рока,
предвиђена је одговорност по члану 327. став 1. тачка 50 (од 60.000 до
3.000 до 30.000 динара).
Члан 233.
Теоријски испит се полаже путем теста чија испитна питања обу
хватају садржај програма из члана 214. овог закона.
Практични испит се полаже из управљања возилом на уређеном
полигону и у саобраћају на јавном путу и том приликом се утврђује да
ли кандидат за возача има знања, вештину и поступања у складу са од
редбама члана 215. овог закона.
Као и до сада, теоријски испит се полаже путем теста. Наиме, про

цењено је да је овај начин провере теоријског знања кандидата најефика
снији, с обзиром на садржај програма теоријске обуке.
Оваква одредба омогућава да се надлежни орган определи о начину
на који ће се она реализовати, у писаној форми, као до сада, или путем
рачунара.
Структура практичног испита се није променила. Наиме, стало се
на становиште да је ова структура одговарајућа за проверу знања и ве
штина кандидата за возача у управљању возилом у саобраћају на путу.
Конкретно, потребно је онемогућити да се на делу практичног испита
појави кандидат који нема основну вештину у управљању возилом, тех
нику вожње и познавање руковања командама возила.
Члан 234.
Испитна питања за теоријски испит су јавна и одређује их Мини
старство унутрашњих послова.
Комбинација испитних питања садржана у тесту је службена тај
на и одређује је Министарство унутрашњих послова.
Чињеница да су испитна питања јавна веома је важна новина у овом

закону, у делу који се односи на оспособљавање и васпитање кандидата
за возаче. Ова промена има два веома важна циља.
Прво, да питања кандидатима буду унапред позната, како не би
представљала изненађење. Ово ће обезбедити да се кандидати за возача
лакше, брже и успешније припреме за теоријски испит. Ово решење омо
гућава да кандидати који знају тачне одговоре на предвиђена и унапред
позната питања, положе теоријски део испита.
С друге стране, досадашње махинације које су пратиле тајност ис
питних питања постају бесмислене. Тако се избегавају и штетне последи

це које из њих произлазе. Наиме, много ефикасније је поменуте махина
ције спречити на овај начин, него их сузбијати репресивним мерама.
Чињеница да је комбинација испитних питања и даље службена
тајна обезбеђује то да кандидат не може знати која ће питања добити
из укупног фонда питања (која су многобројна и покривају целокупну
материју одређену програмом). Тако се обезбеђује да кандидат за воза
ча савлада цео програм теоријске обуке. Овај циљ се може реализовати
уколико се теоријски испит полаже према довољном броју добро осми
шљених комбинација питања. Ово се може остварити писаним тестови
ма или путем рачунара, а према избору кандидата.
Члан 235.
Теоријском испиту може приступити кандидат за возача којем
је издата потврда о завршеној теоријској обуци за возача одређене
категорије.
Практичном испиту може да приступи кандидат за возача:
1) који је здравствено способан за возача одређене категорије,
2) који испуњава старосни услов за стицање права управљања во
зилом одговарајуће категорије,
3) коме је издата потврда о положеном теоријском испиту при чему
од дана полагања теоријског испита не сме проћи више од једне године,
4) коме је издата потврда о завршеној практичној обуци одговара
јуће категорије,
5) коме је издата потврда о положеном испиту из прве помоћи.
Кандидат за возача након завршене обуке подноси пријаву за по
лагање теоријског, односно практичног испита.
Кандидат за возача уз пријаву мора да поднесе доказе о испуњено
сти услова из ст. 1. и 2. овог члана и члана 237. став 6. овог закона.
Испуњеност услова за полагање испита из ст. 1. и 2. овог члана
утврђује правно лице које обавља обуку возача.
Министарство унутрашњих послова поништиће теоријски испит
или практични испит или возачки испит, ако нису били испуњени
услови за излазак кандидата на испит, и то:
1) теоријски испит у року од једне године од дана положеног тео
ријског испита,
2) практични испит, ако нису били испуњени услови из става 2.
тачка 1) или тачка 3) или тачка 4) овог члана у року од једне године од
дана положеног практичног испита,
3) возачки испит, ако нису били испуњени услови из става 2. тач
ка 2) овог члана у року до навршених година прописаних за добијање
возачке дозволе одговарајуће категорије.
Одредбе да је теоријска обука обавезна и да се теоријски испит пола

же након завршене теоријске обуке, треба да доведу до бољег успеха на
теоријском испиту, односно да унапреде практични део оспособљавања
кандидата за возача.
С обзиром на то да је овим законом прописано да садржаји из обла
сти прве помоћи нису део програма теоријског оспособљавања кандида
та за возаче и да се кандидати за возача из ове области посебно оспосо
бљавају, прописано је да је за излазак на практични део испита потребно
приложити доказ о положеном испиту из прве помоћи.
Обавеза кандидата да пријави полагање возачког испита произлази
из потребе да се возачки испити могу организовати с обзиром на могућ
ности испитивача, потребна средства и простор за испит.
Министарство унутрашњих послова се овлашћује да поништи тео
ријски испит, практични испит, односно возачки испит, уколико се утвр
ди да одређени услови за одржавање испита нису били испуњени.
За поништење практичног испита потребно је да нису били испуњени
услови у погледу здравствене способности, положеном теоријском испи
ту, односно завршеној практичној обуци. Испит се из ових разлога може
поништити у року од једне године од дана положеног практичног испита.
Испит се може поништити и уколико нису били испуњени старосни
услови за полагање возачког испита, и то у року до испуњења старосног
услова.
3.000 до 30.000 динара).
6.000 до 50.000 динара).
Члан 236.
Возачки испит организује и спроводи правно лице из члана 207.
став 1. овог закона.
Возачки испит се полаже пред испитном комисијом која се састо
ји од два члана, од којих је један испитивач полицијски службеник, а
други је испитивач из правног лица.
Испитивача полицијског службеника одређује надлежни старе
шина, у складу са одредбама члана 238. овог закона, а испитивача из
правног лица одговорно лице у правном лицу.
О полагању возачког испита испитна комисија сачињава запи
сник у два примерка од којих се један чува у правном лицу, а други
код територијално надлежне организационе јединице Министарства
Правно лице из члана 207. став 1. овог закона је дужно да возач
ки испит организује и спроводи на прописан начин.
Кандидат је положио возачки испит ако оба испитивача дају по
зитивну оцену на теоријском и практичном испиту.
Као и до сада, испит спроводи и организује правно лице које обавља

оспособљавање кандидата за возаче.
Битне промене су у саставу испитне комисије. Уместо три члана, ис
питна комисија има само два члана, испитивача: један испитивач је из
правног лица које оспособљава кандидате за возаче, а други је полицијски
службеник. Испитна комисија више нема председника. Наиме, показало
се да у великом броју случајева испитна комисија није била у комплетном
саставу, као и да је долазило до прегласавања. Начин на који су се ови про
блеми превазилазили често није био у складу са јавним интересом.
У складу са оваквим саставом испитне комисије, промењен је и на
чин одлучивања у комисији. Са већинског система одлучивања прешло
се на систем у којем је кандидат положио возачки испит, ако оба испи
тивача дају позитивну оцену, то јест ако оба члана комисије постигну
сагласност.
6.000 до 50.000 динара).
Члан 237.
Трошкове полагања возачког испита сноси кандидат за возача.
Цена полагања возачког испита се састоји из дела који кандидат
плаћа правном лицу и дела који кандидат плаћа Министарству уну
трашњих послова ради подмирења трошкова учешћа испитивача у
испитној комисији.
Влада одређује најнижу цену за полагање возачког испита, одно
сно делова цене из става 1. овог члана на предлог Министарства уну
трашњих послова, а по прибављеном мишљењу министарства надле
жног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу цену за полагање возачког
испита од цене одређене на начин из става 3. овог члана.
У укупну цену полагања возачког испита укључено је и издавање
потврде о положеном теоријском испиту и уверења о положеном во
зачком испиту.
Кандидат за возача не може приступити полагању возачког испи
та док не измири обавезе према Министарству унутрашњих послова
из става 1. овог члана.
Цену полагања возачког испита чине два дела. Први део цене канди
дат за возача плаћа правном лицу које врши оспособљавање и одређен
је уговором између кандидата и правног лица у коме се врши оспособља
вање. Други део цене је део који кандидат за возача плаћа Министарству
унутрашњих послова, ради подмирења трошкова учешћа испитивача,
полицијског службеника.
Најнижа цена теоријске и практичне обуке се не уводи ради контро
ле цена на тржишту у области оспособљавања кандидата за возаче, већ
ради спречавања рада по дампинг ценама које, у нашим условима, могу
довести до обављања неквалитетне и краће обуке у односу на прописа
но стање. Зато је прописана обавеза правних лица која оспособљавају
кандидате за возаче да не смеју одредити цену обуке, нити цену возачког
испита нижу од приписаних цена.
Од битног значаја је и одредба да је издавање свих потврда у вези са
теоријском и практичном обуком укључено у цену обуке. Овим се ства
рају услови да се реши ово до сада нерегулисано питање на тржишту ко
је је доводило до проблема у односима правних лица која оспособљавају
кандидата и кандидата. Наведене проблеме је било тешко решити, а над
лежни органи нису имају правни основ и механизме да се укључе у реша
вање ових проблема, за чиме је постојао велики број захтева.
У случају да су учињене повреде одредаба става 4. овог члана, пред
виђена је одговорност правног лица за учињени привредни преступ по
члану 325. став 1. тачка 12 (од 300.000 до 2.500.000 динара), односно одго
ворног лица у правном лицу по ставу 2 (од 20.000 до 200.000 динара).
За поступање супротно одредби ст. 5. и 6. овог члана предвиђена је
6.000 до 50.000 динара).
9. Испитивач
Члан 238.
Испитивач мора да испуњава прописане услове и има дозволу (ли
ценцу) за испитивача.
Испитивач мора испуњавати следеће услове:
1) да има дозволу (лиценцу) за инструктора вожње одговарајуће
категорије,
2) да је навршио најмање 23 године живота,
3) да има најмање вишу стручну спрему саобраћајне струке – друм
ски саобраћај, односно високу стручну спрему друге струке и најмање
пет година радног искуства у области безбедности саобраћаја, одно

сно за лица која обављају ове послове на дан ступања на снагу овог
закона да имају најмање две године радног искуства на пословима ин
структора вожње или испитивача,
4) да има положен стручни испит за испитивача,
5) да му за последње две године није изречена заштитна мера за
бране управљања возилом,
6) да у последње четири године није правоснажно осуђиван за
На теоријском испиту испитивач мора имати лиценцу за испити
вача B категорије, а на практичном делу оне категорије возила за коју
кандидат за возача полаже испит.
Дозвола (лиценца) за испитивача има рок важења пет година.
Дозвола (лиценца) из става 1. овог члана ће се обновити испити
вачу ако је присуствовао обавезним семинарима унапређења знања и
положио испит провере знања.
Дозвола (лиценца) за испитивача одређене категорије важи само
у време када и његова дозвола (лиценца) за инструктора вожње, одно
сно возачка дозвола те категорије.
Уколико је инструктору вожње, до датума подношења захтева за
издавање дозволе за инструктора вожње, одузимана дозвола (лицен
ца) више од два пута за последњих 10 година, дозвола се неће издати.
С обзиром на значај послова које обавља испитивач, прописано је

да он мора испуњавати услове у погледу образовања (виша, односно ви
сока стручна спрема), старосне услове (23 године, што је више него за
инструкторе вожње) и да има дозволу (лиценцу) за инструктора вожње.
Ради обезбеђивања да инструктори вожње буду безбедни возачи и узор
другим возачима, односно да имају неопходне моралне квалитете, прописа
ни су строжи услови у погледу кривичних дела чије извршење искључује до
бијање дозволе (лиценце) за испитивача. Дозволу (лиценцу) за инструктора
вожње неће добити лице против кога се води кривични поступак, односно
против кога је подигнута оптужница за одређена кривична дела.
Испитивач мора имати и положен стручни испит за испитивача,
што би требало да гарантује да испитивач има потребно знање за оба
вљање посла испитивача.
С циљем сталног унапређивања знања, ставова, морала и понашања
инструктора вожње, за инструкторе вожње предвиђени су обавезни се

минари унапређења ставова и знања, као и провере знања. Поред тога,
испитивач мора испуњавати услов у погледу заштитних мера, односно
мера безбедности.
Законом је важење дозволе (лиценце) испитивача везано за важење
возачке дозволе и дозволе (лиценце) за инструктора вожње.
С циљем обезбеђивања савесног и прописног обављања послова ис
питивача, прописана су ограничења за инструкторе вожње којима је, у
последњих 10 година, одузимана дозвола (лиценца). Ово треба да одвра
ти испитивача од чињења тежих прекршаја, односно да из реда испити
вача елиминише лица која не испуњавају овај услов.
За поступање супротно одредби ст. 3. и 7. овог члана, на практич
ном делу испита, предвиђена је одговорност правног лица по члану 326.
став 1. тачка 54 (од 100.000 до 800.000 динара), односно одговорног лица
у правном лицу по ставу 2 (од 6.000 до 50.000 динара), док је за повреду
одредаба става 3. овог члана на теоријском испиту предвиђена одговор
ност по члану 327. став 1. тачка 52 (од 60.000 до 600.000 динара), односно
одговорног лица у правном лицу по ставу 2 (од 3.000 до 30.000 динара).
Одговорност физичког лица за непоступање по одредбама ст. 3. и
7. овог члана предвиђена је по члану 331. став 1. тачка 70 (од 15.000 до
Члан 239.
Програм за полагање стручног испита за испитивача обухвата са
држаје из области:
1) саобраћајне етике,
2) саобраћајне психологије,
3) педагогије и андрагогије,
4) безбедности друмског саобраћаја,
5) прописа о безбедности саобраћаја, обуке возача и полагања во
зачких испита,
6) возила,
7) теорије извођења радњи са возилом у саобраћају на путу.
Програм за полагање стручног испита за испитивача, програм
обавезних семинара унапређења знања, начин полагања стручног ис
пита и полагања провере знања, роковима за одржавање семинара и
изглед и садржај обрасца дозволе (лиценце) ближе ће прописати ми
нистар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенције.
Агенција спроводи стручни испит за испитивача, организује се
минаре унапређења знања, обавља проверу знања, прописује и води
регистар издатих дозвола (лиценци) за испитивача.
С циљем обезбеђивања потребног знања испитивача, Законом су

прописане области из којих мора поседовати потребан ниво знања. На
ведене области обезбеђују да испитивач може да одговори задацима ко
ји се пред њега постављају.
Програм за полагање стручног испита за испитивача, програм обаве
зних семинара унапређења знања, начин полагања стручног испита и по
лагања провере знања, периоде за одржавање семинара и изглед и садржај
обрасца дозволе (лиценце) прописаће министар надлежан за послове сао
браћаја. На тај начин обезбедиће се квалитет ових семинара и испита.
Све стручне и управне послове у вези са унапређењем испитивача
обавља Агенција за безбедност саобраћаја. Такво решење треба да обез
беди потребан квалитет испитивача и законит начин стицања дозволе
(лиценце).
10. Саобраћајни услови за одржавање

практичног дела испита
Члан 240.
Насељено место у којем се обавља полагање практичног испита
мора испуњавати прописане услове који омогућавају да испитна ко
мисија може да утврди да ли кандидат има потребно знање и вештину
за самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путу од
говарајуће категорије возила.
Ближе услове из става 1. овог члана и евиденцијама из става 4. овог
члана прописује министар унутрашњих послова на предлог Агенције.
Решење о испуњености услова доноси Министарство унутра
шњих послова на предлог органа јединице локалне самоуправе из чла
на 157. став 1. овог закона.
Евиденцију о местима која испуњавају прописане услове води Ми
нистарство унутрашњих послова.
С циљем обезбеђивања услова у којима испитна комисија може, на по

уздан начин, утврдити да ли кандидат има потребно знање и вештине за
самостално и безбедно управљање возилом у саобраћају на путевима, За
коном је предвиђено да се испит мора полагати у насељеном месту које мо
ра испунити прописане услове за обављање практичног испита за возаче.
Испуњеност прописаних услова за полагање возачког испита утвр
ђује Министарство унутрашњих послова. Поступак провере испуњено
сти прописаних услова спроводи се на предлог органа јединице локалне
самоуправе.
XIII. ОБУКА ИЗ ПРВЕ ПОМОЋИ
Члан 241.
Обуку из прве помоћи и организовање и спровођење испита оба
вља Црвени крст Србије, односно здравствена установа која испуња
ва прописане услове и која за то добије одговарајућу дозволу (овла
шћење).
Ближе услове које мора да испуњава правно лице из става 1. овог
члана, у погледу просторија, опреме и стручног кадра, као и програм
обуке и начин организовања и спровођења испита и издавања потвр
де о положеном испиту, садржају, изгледу, начину њеног издавања и
вођењу прописаних евиденција доноси министар надлежан за посло
ве здравља.
За разлику од досадашњег решења, према овом закону, обука из пр

ве помоћи је посебан и обавезан део оспособљавања кандидата за воза
че који спроводе професионалци – Црвени крст Србије, односно здрав
ствена установа која испуњава прописане услове добија одговарајућу
дозволу, тј. овлашћење. Ближе услове које морају испунити те здравстве
не установе прописује министар здравља.
Члан 242.
Обуку и испит из прве помоћи могу да обављају само лица која ис
пуњавају прописане услове и која за то добију одговарајућу дозволу
(лиценцу) за предавача – испитивача, коју издаје министарство надле
жно за послове здравља. Дозвола (лиценца) издаје се на период од пет
година.
Ближе услове које мора да испуњава предавач – испитивач, начин
стицања дозволе (лиценце), изглед и садржај дозволе (лиценце) пре
давача – испитивача, прописује министар надлежан за послове здра
вља.
Правна лица из става 1. овог члана и предавачи – испитивачи из
става 1. овог члана дужни су да обуку и испит из прве помоћи обавља
ју на прописан начин.
До сада се обука из прве помоћи вршила у центрима за обуку воза

ча, у оквиру теоријске наставе, а испит у оквиру теоријског теста. Сада је
Закон одредио да обуку и испите могу да спроводе професионалци, пре
давачи – испитивачи који добију лиценцу од Министарства здравља, на
период од пет година. Процењује се да ће такво решење унапредити тај
сегмент оспособљавања кандидата за возаче.
XV. ВОЗИЛА
Члан 246.
Возило у саобраћају на путу мора да испуњава прописане технич
ке услове, техничке прописе и да буде технички исправно.
Возило је технички исправно ако има исправне све прописане уре
ђаје и опрему и ако задовољава све техничке нормативе за возило.
Возила у саобраћају на путу не могу имати уређаје, склопове и
опрему чија употреба може угрозити, ометати или изазвати забуну
другог учесника у саобраћају.
Возила не смеју на предњој страни да имају уређаје или материје
које дају, односно одбијају светлост црвене боје, а на задњој страни ко
је дају, односно одбијају светлост беле боје, изузев уређаја и материја
предвиђених прописима из става 6. овог члана, као ни трепћуће све
тло које није предвиђено одредбама овог закона.
На возилу се не смеју налазити нити користити уређаји који дају,
односно одбијају светлост видљиву учесницима у саобраћају у бојама
које нису предвиђене прописима из става 6. овог члана.
се о условима које морају да испуњавају возила у саобраћају на путу у
погледу димензија, техничких услова и уређаја, склопова и опреме и
техничких норматива.
У саобраћају на путу не сме да учествује превозно средство које
овим законом није одређено као возило.
Чланом 342. став 1. тачка 23. овог закона предвиђено је да министар

надлежан за послове саобраћаја доноси ближе прописе о условима које
морају да испуњавају возила у саобраћају на путу у погледу димензија,
техничких услова и уређаја, склопова и опреме и техничких норматива,
па само возила која све то испуњавају могу се сматрати безбедним за дру
ге учеснике у саобраћају, пут и окружење. Наиме, међу учесницима у са
обраћају мора постојати узајамно поверење везано за безбедно учешће
у саобраћају, а посебно учесници у саобраћају не смеју бити доведени у

заблуду неправилним коришћењем или коришћењем непрописне опре
ме (на пример, ако би возило на предњој страни имало укључена светла
црвене боје, могло би у ноћним условима довести остале возаче у заблу
ду да се то возило креће у погрешном смеру). Провера наведених усло
ва врши се на техничком прегледу, као и у другим околностима (види
поглавља XVI и XVII, као и чл. 287, 288. и 289), уз могућност искључења
возила из саобраћаја.
Став 7. овог члана уређује да само она превозна средства која су
овим законом одређена као возило могу учествовати у саобраћају, од
носно није дозвољено учешће у саобраћају возилима која су склопљена
или преправљана, а која нису испитана у складу са Законом (види чл.
249. и 250).
За непридржавање одредби из члана 246. став 1 (за возило које је
технички неисправно у погледу уређаја за заустављање, управљање, пне
уматика и уређаја за спајање вучног и прикључног возила) предвиђено
је санкционисање правног лица новчаном казном у износу од 100.000 до
800.000 динара, у складу са чланом 326. став 1. тачка 57. Иста казна је,
према члану 326. став 1. тач. 58. и 59, предвиђена за непоступање по од
редбама члана 246. ст. 3. и 7, као и ст. 4. и 5 (ако возило има уграђене
такве уређаје и возач их користи). Сходно члану 326. ст. 2. и 3, за описа
не прекршаје одговорно лице у правном лицу, односно одговорно лице
у државном органу, односно органу локалне самоуправе биће кажњено
новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара.
За непоступање по одредбама члана 246. став 1 (за возило које је тех
нички неисправно осим у погледу уређаја за заустављање, управљање,
пнеуматика, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, тахографа
и граничника брзине) предвиђено је санкционисање правног лица новча
ном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара (члан 327. став 1. тачка
56). Иста казна је предвиђена и ако на возилу постоје уграђени уређаји
из члана 246. ст. 4. и 5, а не користе се (члан 327. став 1. тачка 57). Сходно
члану 327. ст. 2. и 3, за описане прекршаје одговорно лице у правном ли
цу, односно одговорно лице у државном органу, односно органу локалне
самоуправе биће кажњено новчаном казном у износу од 3.000 до 30.000
динара.
Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара, а према чла
ну 328. став 2. тачка 30, казниће се за прекршај предузетник који посту
пи супротно одредбама из члана 246. став 1 (за возило које је технички
неисправно у погледу уређаја за заустављање, управљање, пнеуматика
и уређаја за спајање вучног и прикључног возила). Иста казна је, према
члану 328. став 2. тач. 31. и 32, предвиђена за непоступање по одредбама
члана 246. ст. 3. и 7, као и ст. 4. и 5 (ако возило има уграђене такве уређа
је и возач их користи). Сходно члану 328. став 3. тачка 34, предузетник
ће за непоступање по одредбама члана 246. став 1 (за возило које је тех

нички неисправно осим у погледу уређаја за заустављање, управљање,
пнеуматика, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, тахографа
и граничника брзине) бити санкционисан новчаном казном у износу од
10.000 до 50.000 динара.
Лице које на возилу има и користи уграђене уређаје из члана 246.
ст. 4. и 5, биће кажњено новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000
динара или казном затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка
73), а иста казна је предвиђена и у случају непоступања по одредбама
члана 246. став 7 (члан 331. став 1. тачка 74). Ако је извршењем прекр
шаја из овог става изазвана непосредна опасност за другог учесника у
саобраћају или проузрокована саобраћајна незгода, односно прибавље
на себи или другом противправна имовинска или друга корист, лице ће
бити кажњено новчаним износом од 30.000 до 50.000 динара или казном
затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Возач који управља возилом које је технички неисправно у погледу
уређаја за заустављање, управљање, пнеуматика и уређаја за спајање вуч
ног и прикључног возила (поступање супротно одредбама члана 246.
став 1), према члану 332. став 1. тачка 91, биће кажњен новчаном казном
у износу од 6.000 до 20.000 динара. Иста казна је предвиђена и за власни
ка возила које је технички неисправно у погледу уређаја за заустављање,
управљање, пнеуматика и уређаја за спајање вучног и прикључног вози
ла, осим ако је возач тог возила лице са којим живи у брачној или трај
ној ванбрачној заједници, крвни сродник по правој линији, брат, сестра,
усвојилац, односно усвојеник (члан 332. став 1. тачка 92). Повреде одред
би члана 246. ст. 3, 4. и 5 (ако има уграђене уређаје а не користи их) по
влаче кажњавање новчаном казном од 6.000 до 20.000 динара (члан 332.
став 1. тач. 93. и 94). Ако је извршењем прекршаја из овог става изазвана
непосредна опасност за другог учесника у саобраћају, или проузрокова
на саобраћајна незгода, односно прибављена себи или другом против
правна имовинска или друга корист, лице ће бити кажњено новчаним
износом од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 дана (члан
332. став 2).
Према члану 333. став 1. тачка 95, за непоступање по одредбама чла
на 246. став 1 (за возило које је технички неисправно осим у погледу уре
ђаја за заустављање, управљање, пнеуматика, уређаја за спајање вучног
и прикључног возила, тахографа и граничника брзине) предвиђено је
санкционисање новчаном казном у износу од 5.000 динара, а ако је извр
шењем овог прекршаја изазвана непосредна опасност за другог учесни
ка у саобраћају, или проузрокована саобраћајна незгода, предвиђена је
казна у износу од 6.000 до 18.000 динара.
Члан 247.
Власник, односно корисник возила дужан је да, на захтев полициј

ског службеника, дâ податке о идентитету лица коме је дао возило на
управљање, односно коришћење.
Физичко лице, власник, односно корисник возила не сме дати во
зило на управљање лицу које је под дејством алкохола, односно пси
хоактивних супстанци или је у толикој мери уморно, болесно или је у
таквом психофизичком стању да није способно да безбедно управља
возилом, нема возачку дозволу одговарајуће категорије или је рок ва
жења возачке дозволе истекао.
У случају кршења одредби Закона везаних за учешће у саобраћају,

одговорност је пре свега на страни возача који је у тренутку кршења
Закона управљао возилом, па је из тих разлога, у циљу спровођења по
ступка неопходно да власник или корисник возила (ако се ради, на при
мер, о лизингу) пружи податке о идентитету лица коме је возило дато.
Имајући на уму основни смисао Закона, који се огледа у ненарушавању
безбедности саобраћаја, власник (корисник) возила не сме дати возило
на управљање лицу које би учешћем у саобраћају могло проузроковати
угрожавање саобраћаја, без обзира на то да ли би то угрожавање било
последица неподобног стања возача (алкохолисаност, дејство психоак
тивних супстанци, умор, болест...) или непоседовања квалификација
предвиђених Законом (непоседовање возачке дозволе и/или одговарају
ће категорије у возачкој дозволи). При томе се не сматра давање на упра
вљање ситуација у којој лизинг кућа, као власник возила, уступи возило
на коришћење иако корисник возила не испуњава услове за управљање
возилом, односно није возач. Уколико би корисник овог возила дао во
зило на управљање лицу које не испуњава неопходне услове из става 2.
овог члана, тада би одговорност стајала на страни корисника.
За непридржавање одредби из члана 247. став 1. предвиђено је
санкционисање правног лица новчаном казном у износу од 100.000 до
800.000 динара, у складу са чланом 326. став 1. тачка 60. Сходно члану
326. ст. 2. и 3, за описани прекршај ће одговорно лице у правном лицу,
односно одговорно лице у државном органу, односно органу локалне са
моуправе бити кажњено новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000
динара.
Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара, а према чла
ну 328. став 2. тачка 33, казниће се за прекршај предузетник који посту
пи супротно одредбама из члана 247. став 1.
Лице које поступа супротно одредбама члана 247. биће кажњено нов
чаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном затвора у
трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 75). Ако је извршењем прекр
шаја из овог става изазвана непосредна опасност за другог учесника у
саобраћају, или проузрокована саобраћајна незгода, односно прибавље

бити кажњено новчаним износом од 30.000 до 50.000 динара или казном
Члан 248.
Возила регистрована у иностранству могу да учествују у саобраћа
ју на територији Републике Србије ако имају склопове, уређаје и опре
му прописане важећом међународном Конвенцијом о саобраћају на
путевима и ако су у исправном стању.
Возила из става 1. овог члана у погледу димензија, највеће дозво
љене укупне масе и осовинског оптерећења морају испуњавати услове
прописане за возила у Републици Србији.
Возила из става 1. овог члана морају бити осигурана у складу про
писима Републике Србије о обавезном осигурању возила.
Учешће возила која су регистрована у иностранству уређено је међу

народном Конвенцијом о саобраћају на путевима (види „Службени лист
СФРЈ“, број 6/78 – Међународни уговори), али та возила морају такође
испуњавати и законске одредбе Републике Србије у погледу димензија,
највеће дозвољене укупне масе и осовинског оптерећења, као и пропи
са о обавезном осигурању возила. Уколико возила регистрована у ино
странству не испуњавају услове према прописима Републике Србије у
погледу димензија, највеће дозвољене укупне масе и осовинског оптере
ћења, тада је потребно прибавити уверење Агенције за учешће тих вози
ла у саобраћају (види члан 249. овог закона).
Члан 331. предвиђа кажњавање износом од 15.000 до 30.000 динара
или казном затвора у трајању до 30 дана лица које поступи супротно од
редбама из члана 248. став 3. Ако је извршењем прекршаја из овог става
изазвана непосредна опасност за другог учесника у саобраћају или про
узрокована саобраћајна незгода, односно прибављена себи или другом
противправна имовинска или друга корист, лице ће бити кажњено нов
чаним износом од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 да
на (члан 331. став 2).
2. Испитивање возила
Члан 249.
Моторна и прикључна возила која се појединачно или серијски
производе или преправљају, односно њихови уређаји, склопови и
опрема морају бити усаглашени са једнообразним техничким услови
ма у складу са прописима о хомологацији.
Пре стављања у промет, односно пуштања у саобраћај возила из

става 1. овог члана мора се утврдити и да ли ова возила испуњавају
прописане услове у складу са овим законом.
Уверење (потврду) о испуњености услова из става 2. овог члана
издаје Агенција.
Један примерак уверења из става 3. овог члана за појединачно
произведено или преправљено возило мора се налазити у возилу, ка
да возило учествује у саобраћају на путу, а возач је дужан да га пока
же на захтев овлашћеног лица.
Ближе услове о поступку и начину испитивања возила, издавања
уверења и потврда и вођењу евиденција о обављеним испитивањима
доноси министар надлежан за послове саобраћаја на предлог Агенци
је.
Возила и/или њихови склопови, уређаји и опрема произведени се

ријски, или накнадно склапани или преправљани, морају испуњавати
прописе о хомологацији.
Возила морају испуњавати и услове дефинисане овим законом, а
посебно услове из члана 246, при чему уверење (потврду) о испуњено
сти услова издаје Агенција. Агенција је такође задужена за издавање уве
рења (потврде) за возила, уређаје, опрему и склопове који су накнадно
склапани или преправљани.
Ако је возило појединачно произведено или преправљено, или посе
дује уређаје, опрему и склопове који су накнадно склапани или препра
вљани, тада је неопходно да се током учешћа у саобраћају на путу приме
рак уверења (потврде) о испуњености услова издатог од стране Агенције
налази у том возилу и возач је дужан да га покаже на захтев овлашћеног
лица.
Члан 340. став 2. тачка 9. овог закона предвиђа доношење подзакон
ских аката који ће детаљније дефинисати услове о поступку и начину ис
питивања возила, издавања уверења и потврда и вођењу евиденција о
обављеним испитивањима.
Стављање у промет возила и/или њихових склопова, уређаја и опре
ме, супротно члану 249. став 2. овог закона, представља привредни пре
ступ за који ће се правно лице казнити новчаним износом од 300.000 до
2.500.000 динара (члан 325. став 1. тачка 14), а одговорно лице у правном
лицу новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара (члан 325. став 2).
Ако у саобраћају учествује возило супротно члану 249. став 2,
правно лице ће бити кажњено новчаном казном у износу од 100.000 до
800.000 динара (члан 326. став 1. тачка 61), а казном од 6.000 до 50.000 ди
нара одговорно лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном
органу, односно органу јединица локалне самоуправе (члан 326. став 2).
За стављање у промет возила и/или њихових склопова, уређаја и
опреме супротно члану 249. став 2. овог закона, предузетници ће бити
кажњени новчаном казном у износу од 100.000 до 500.000 динара (члан
328. став 1. тачка 6), а казном у износу од 50.000 до 200.000 динара биће
кажњен предузетник уколико возило учествује у саобраћају супротно
члану 249. став 2 (члан 328. став 2. тачка 34).
Лице које поступи супротно одредбама члана 249. став 2. биће, сход
но члану 332. став 1. тачка 95, кажњено новчаним износом од 6.000 до
20.000 динара. Ако је кршењем Закона у погледу одредби члана 249. став
2. изазвана непосредна опасност за другог учесника у саобраћају, или је
проузрокована саобраћајна незгода, односно прибављена себи или дру
гом противправна имовинска или друга корист, предвиђено је кажњава
ње лица новчаном казном у износу од 10.000 до 40.000 динара или ка
Члан 333. у ставу 1. тачка 96. предвиђа кажњавање новчаним изно
сом од 5.000 динара лица које поступи супротно одредбама члана 249.
став 4. овог закона, а ако је извршењем овог прекршаја изазвана непо
средна опасност за другог учесника у саобраћају, или проузрокована са
обраћајна незгода, предвиђена је казна у износу од 6.000 до 18.000 дина
ра.
Члан 250.
У поступку издавања уверења из члана 249. став 3. овог закона за
возило које се серијски производи и за које је издато уверење о ускла
ђености са прописима о хомологацији Агенција утврђује да ли возило
испуњава услове из члана 249. став 2. овог закона.
У поступку издавања уверења из члана 249. став 3. овог закона за
возило које се појединачно производи, а за које није издато уверење
о усклађености са прописима о хомологацији Агенција утврђује да ли
уређаји и склопови возила испуњавају услове из прописа о хомолога
цији и да ли возило у целини испуњава услове из члана 249. став 2.
Преправка возила, сем у случају уградње уређаја за погон на ал
тернативна погонска горива, мора бити извршена у складу са смерни
цама које одређује произвођач возила које се преправља или на начин
за који је произвођач потврдио да се може извести на возилу.
Пре извршења преправке возила мора се сачинити техничка доку
ментација о преправци, коју одобрава Агенција.
Агенција након увида у техничку документацију може исту одо
брити и без испуњења услова из става 3. овог члана, а посебно у слу
чајевима када се таквим преправкама унапређује безбедност возила,
техничка култура и проналазаштво, односно омогућава обављање
одређених делатности за које се возило посебно не производи. Аген

ција на захтев привредног друштва, другог правног лица или преду
зетника, који испуњава услове из члана 4. став 3. овог закона, може
одобрити техничку документацију за уградњу уређаја на погон на ал
тернативна погонска горива у возила одређене марке и типа, са иден
тичним начином припреме горива и смеше. У том случају није потреб
на овера техничке документације за појединачно возило те марке и
типа под условом да је уградњу извршило лице коме је одобрена та
техничка документација.
Преправку, односно појединачну производњу возила може да из
врши привредно друштво, односно друго правно лице или предузет
ник из члана 4. став 3. овог закона.
Агенција може одобрити да преправку возила на основу одобрене
техничке документације изврши и грађанин, само ако то чини за соп
ствене потребе, када се таквим преправкама унапређује безбедност
возила, техничка култура и проналазаштво, односно омогућава оба
вљање одређених делатности за које се возило посебно не производи.
Агенција у поступку утврђивања да ли моторна и прикључна во
зила која се појединачно или серијски производе или преправљају ис
пуњавају прописане услове из члана 249. ст. 1. и 2. овог закона може,
након увида у техничку документацију, обављање појединих испити
вања возила, односно уређаја на возилу, као и мерења, поверити од
ређеном привредном друштву или другом правном лицу које је мате
ријално и стручно оспособљено да та испитивања, односно мерења
изврши.
У случају из става 8. овог члана Агенција ће у захтеву за испитива
ње јасно одредити која се поједина испитивања и мерења том прили
ком морају обавити.
Уверење из члана 249. став 3. овог закона за возила која су пре
прављена може се издати само када се током испитивања утврди да су
технички исправна.
Послове наведене у ст. 1, 2, 4, 5, 7, 8. и 9. овог члана Агенција оба
вља као поверене.
Смисао овог члана је да се сва возила која се користе у саобраћају

подвргну испитивањима испуњености услова прописаних овим зако
ном. Овде је превасходно идеја унапређење безбедности саобраћаја и
требало би да допринесе да се из саобраћаја уклоне возила за која није
проверено да ли испуњавају услове прописане овим законом. Због тога
свака преправка возила мора бити испитана у складу са овим законом.
Након што Агенција утврди да возило, уређаји и склопови уређаја
испуњавају прописане услове у складу са овим законом и о томе изда
уверење, ово возило се подвргава техничком прегледу као и сва друга

возила.
У ставу 8. овог члана дефинисано је да део надлежности приликом
утврђивања прописаних услова, а који се тичу обављања појединих ис
питивања и мерења, Агенција може поверити неком другом субјекту
под условом да је тај други субјекат оспособљен за ту врсту послова и да
му том приликом Агенција јасно дефинише оквир послова.
У ставу 3. дефинисано је да се преправка возила може извршити са
мо према упутствима произвођача, при чему се, према ставу 5, чини изу
зетак уколико се преправкама возила унапређује безбедност саобраћаја,
техничка култура и проналазаштво. Пре извршења преправке саставља
се одговарајући записник, односно техничка документација коју одобра
ва Агенција, при чему је у ставу 5. направљен изузетак да није потребна
овера техничке документације за појединачна возила уколико се ради о
уградњи погонског алтернативног горива, већ је потребно да уградњу та
квих уређаја изврши лице коме је одобрена техничка документација.
Овај члан у ставу 6. дефинише ко има право да врши преправке на
возилима, при чему је у ставу 7. дефинисано под којим условима је могу
ће да физичко лице, односно грађанин изврши преправку возила.
Новчаном казном у износу од 300.000 до 2.500.000 динара казниће
се за привредни преступ правно лице које поступи супротно одредбама
члана 250. став 6 (члан 325. став 1. тачка 15), а одговорно лице у правном
за прекршај предузетник који поступи супротно одредбама члана 250.
став 6 (члан 328. став 1. тачка 7).
супротно одредбама члана 250. став 6 (члан 331. став 1. тачка 77). Ако
је извршењем прекршаја из овог става изазвана непосредна опасност за
другог учесника у саобраћају или проузрокована саобраћајна незгода,
односно прибављена себи или другом противправна имовинска или дру
га корист, лице ће бити кажњено новчаним износом од 30.000 до 50.000
динара или казном затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Члан 251.
Када се на техничком прегледу или на други начин, за возила која
су регистрована у Републици Србији или се увозе у Републику Срби
ју, утврди неслагање података за возило који су уписани у саобраћај
ну дозволу са подацима из Базе података о моторним и прикључним
возилима (коју обезбеђује Агенција), спровешће се, пре издавања са
обраћајне дозволе, односно издавања регистрационе налепнице, по
ступак утврђивања да ли возило испуњава прописане услове из овог
закона и том приликом утврдити стварно стање у погледу спорних

техничких карактеристика.
Поступак утврђивања испуњености услова из става 1. овог члана
обавља Агенција или друга стручна организација коју Агенција одре
ди.
Послове наведене у ст. 1. и 2. овог члана Агенција обавља као по
верене.
Уколико се утврди неслагање података за возило који се налазе у

саобраћајној дозволи са подацима из Базе података о моторним и при
кључним возилима, мора се проверити да ли возило испуњава услове
прописане овим законом и ускладити стварно стање техничких каракте
ристика возила са подацима у саобраћајној дозволи.
Члан 252.
Уређаји за погон возила на гас који су уграђени у моторна возила
морају се подвргавати периодичном прегледу код правног лица кога
овласти Агенција.
Прегледи из става 1. овог члана морају се обављати у роковима ко
ји не могу бити дужи од пет година.
О исправности уређаја правно лице из става 1. овог члана издаје
потврду.
Правна лица из става 1. овог члана дужна су да преглед врше про
писно и на савестан начин.
Возило у које су уграђени уређаји за погон на гас не сме да уче
ствује у саобраћају на путу, док се на прегледу из става 2. овог члана
не утврди да су исти исправни.
Возач возила са уграђеним погоном на гас мора поседовати код
себе потврду из става 5. овог члана и исту пружити на увид овлашће
ном лицу.
Смисао овог члана је да се уређаји за погон возила на гас морају пе

риодично прегледати и проверавати од стране овлашћеног правног ли
ца, а у циљу одржавања безбедности самих уређаја, али и возила која
учествују у саобраћају. Смисао је и да ће сва возила која имају уграђене
уређаје за погон на гас морати да имају важећу потврду о исправности
уређаја како би могла да учествују у саобраћају.
Новчаном казном у износу од 300.000 до 2,500.000 динара казниће
члана 252. став 1, уколико нема овлашћење Агенције за вршење прегледа
тих уређаја (члан 325. став 1. тачка 16), а одговорно лице у правном лицу
новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара (члан 325. став 2).

за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама члана 252.
став 4 (члан 326. став 1. тачка 62), а казном од 6.000 до 50.000 динара од
говорно лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном органу,
односно органу јединица локалне самоуправе (члан 326. став 2).
прекршај правно лице које поступи супротно одредбама члана 252. став
5 (члан 327. став 1. тачка 58). Сходно члану 327. ст. 2. и 3, за описани
прекршај ће одговорно лице у правном лицу, односно одговорно лице
у државном органу, односно органу локалне самоуправе бити кажњено
новчаном казном у износу од 3.000 до 30.000 динара.
прекршај предузетник који поступи супротно одредбама члана 252. став
5 (члан 328. став 3. тачка 35).
прекршај лице које поступи супротно одредбама члана 252. став 5 (члан
332. став 1. тачка 96), а ако је извршењем овог прекршаја изазвана непо
средна опасност за другог учесника у саобраћају, или је проузрокована
саобраћајна незгода, односно прибављена себи или другом противправ
на имовинска или друга корист, предвиђено је кажњавање лица новча
ном казном у износу од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до
је поступи супротно одредбама члана 252. став 6 (члан 333. став 1. тачка
97), а ако је извршењем овог прекршаја изазвана непосредна опасност за
другог учесника у саобраћају, или проузрокована саобраћајна незгода,
предвиђена је казна у износу од 6.000 до 18.000 динара.
3. Идентификациона ознака возила

Члан 253.
Идентификациона ознака возила, одређена од стране произвођа
ча, једнозначно одређује свако поједино возило.
За возила која немају идентификациону ознаку, а која су произве
дена или пуштена у саобраћај пре ступања на снагу прописа о обавези
постојања идентификационе ознаке на возилу или за која тим пропи
сима није одређена обавеза постојања идентификационе ознаке, број
шасије утиснут на возилу сматра се идентификационом ознаком.
Када се на возилу оштети идентификациона ознака надлежни ор
ган унутрашњих послова може, када на поуздан начин утврди о ком
конкретном возилу се ради, дозволити да се на возилу утисне иденти
фикациона ознака и одредити њен изглед и садржај.
Утискивање идентификационе ознаке возила, у случајевима из

става 3. овог члана, обавља овлашћено правно лице које испуњава
прописане услове и има дозволу за вршење ових послова. Уколико
је до датума подношења захтева за добијање дозволе за утискивање
идентификационе ознаке, правном лицу више од два пута за послед
њих 10 година одузимана дозвола, дозвола се неће поново издати.
Правно лице из става 4. овог члана дужно је да утискивање иден
тификационе ознаке врши на прописан начин и савесно.
Ближе услове које морају испуњавати овлашћена правна лица ко
ја утискују идентификационе ознаке, начин и поступак утискивања
на возилу прописује министар унутрашњих послова.
Овлашћење за утискивање бројева правним лицима даје Мини
старство унутрашњих послова.
Смисао овог члана је да сва возила која учествују у саобраћају мора

ју имати идентификациону ознаку, при чему се у случају ако нема иден
тификационе ознаке или је идентификациона ознака оштећена, оставља
могућност накнадног одговарајућег означавања возила, а према пропи
сима које одреди министар унутрашњих послова. Идеја је да сва возила
имају ознаку која практично представља јединствену идентификациону
ознаку.
члана 253. став 4 (члан 325. став 1. тачка 17), а одговорно лице у правном
за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама члана 253.
став 5 (члан 326. став 1. тачка 63), а казном од 6.000 до 50.000 динара од
говорно лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном органу,
односно органу јединица локалне самоуправе (члан 326. став 2).
XIV. ТРАЈАЊЕ УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ,

ОДНОСНО СКУПОМ ВОЗИЛА
Члан 243.
Возач који управља теретним возилом чија је највећа дозвољена
маса већа од 3.500 kg, скупом возила чија је највећа дозвољена маса
већа од 3.500 kg или аутобусом не сме у току од 24 сата управљати тим
возилом дуже од девет сати.
Возач возила, односно скупа возила из става 1. овог члана мора
након 4 сата и 30 минута управљања возилом направити паузу (пре
кид управљања возилом ради одмора) у трајању од најмање 45 мину
та.
Возач из става 1. овога члана може паузу из става 2. овог члана ко
ристити тако да направи више пауза у трајању од по најмање 15 мину
та распоређених током вожње, с тим да време управљања не сме бити
дуже од 4 сата и 30 минута.
Укупно време управљања возилом не сме прећи 90 сати у раздо
бљу од две узастопне недеље.
Изузетно од ст. 1, 2. и 3. овога члана, возач аутобуса, тролејбуса и
трамваја у јавном градском превозу путника, сме управљати возилом
најдуже осам сати, уз услов да на полазним стајалиштима има прекид
вожње од најмање пет минута.
Ближе прописе о трајању управљања војним возилима и одмори
ма возача војних возила доноси министар надлежан за послове одбра
не.
Предуго управљање возилом изазива замор код возача, односно сма

њење психофизичких способности возача, што може негативно да се од
рази на безбедност, како возача који управља возилом, тако и на безбед
ност осталих учесника у саобраћају.
Истраживања су показала то да се ризик од саобраћајних незгода
повећава са повећањем трајања вожње, односно да је током првих чети
ри часа вожње ризик од саобраћајне незгоде најнижи, а да се после тога
ризик од незгоде драстично повећава са повећањем броја часова непре
кидне вожње. Уколико непрекидна вожња траје између четири и седам

часова, ризик од незгоде се повећава за 50 посто или више, а ако се не
прекидна вожња продужи на осам или девет часова, ризик од незгоде се
повећава за отприлике од 80 до 130 посто у односу на први час вожње.
Утицај на ризик настајања незгоде има и време управљања у току једног
дана, и истраживања су показала да нагло долази до повећања ризика од
незгоде после девет часова управљања возилом.
Циљ власника возних паркова је да остваре што већи профит и да
се што више прилагоде условима пословања које диктира тржиште, од
носно да максимално искористе радну способност возача и да тако по
стигну највећу могућу продуктивност свог предузећа. Циљ возача је да
остваре што већу зараду, са што мање времена проведеног на радном
месту, уз истовремену спремност да раде прековремено и по неколико
часова, како би остварили што већу зараду.
Да би се помирили интереси послодаваца и радника са јавним инте
ресом у погледу безбедности и социјалне сигурности запослених, било
је неопходно донети правна документа којим се уређује проблематика
радног времена возача на националном и међународном нивоу. Европ
ским споразумом о раду посаде на возилима којима се обавља међуна
родни друмски транспорт (АЕТР), ова проблематика је уређена на међу
народном нивоу.
С обзиром на комплексност система којим се уређују радна времена
возача, те његову отежану примену у контроли у саобраћају на путу, на
веденим споразумом је уведен и дигитални тахограф, уређај који уз одго
варајуће софтвере за контролу омогућава ефикасну примену овог спора
зума. Имплементација дигиталног тахографа ће бити уређена прописом
који ће донети Влада.
У ставу 1. овог члана, под изразом „тим возилом“, подразумевају се
возила која припадају категоријама возила описаних у ставу 1. овог чла
на.
Ставом 1. овог члана се захтева да у било ком периоду од 24 сата
возач не сме управљати дуже од девет сати возилима из става 1. овог чла
на. Било који период од 24 сата не односи се стриктно на период од 00,00
до 24,00 сата.
Према овом члану возачи не смеју непрекидно управљати возилима
из става 1. овог члана, дуже од 4 сата и 30 минута. При том се све паузе
краће од 15 минута рачунају као време вожње. Када возач направи паузу
од најмање 45 минута, он може наставити да управља возилом још нај
више 4 сата и 30 минута, тако да укупно време управљања не буде дуже
од 9 сати. Да би возач лакше распоређивао време паузе, законодавац је
у ставу 3. овог члана омогућио да се уместо једне паузе од најмање 45 ми
нута, прави више пауза од по најмање 15 минута, али тако да сума пауза
буде најмање 45 минута у првих 4 сата и 30 минута вожње.
У ставу 4. овог члана, одређено је максимално укупно време упра

вљања возилом, у раздобљу од две узастопне недеље, при чему се под пој
мом недеља, према регулативи савета EEC 3820/85 подразумева период
од понедељка у 00,00 сати до недеље у 24,00 сата.
Став 5. овог члана омогућава возачима јавног градског превоза пут
ника да управљају најдуже 8 сати, уколико на полазним стајалиштима
имају прекид вожње од најмање 5 минута. Возачи возила у ЈПП, не мо
рају правити паузе од 45 минута после 4 сата и 30 минута вожње, већ је
довољно да на стајалиштима прекидају вожњу најмање 5 минута. Под
јавним градским превозом путника, треба подразумевати и превоз пут
ника до приградских насеља.
Према члану 327. став 1. тачка 54, непоступање према одредбама
члана 243. ст. 1, 2, 4. и 5, повлачи санкционисање правног лица новча
ним износом од 60.000 до 600.000 динара. За овај прекршај предвиђено
је кажњавање новчаним износом од 3.000 до 30.000 динара одговорног
лица у правном лицу, односно одговорног лица у државном органу, од
носно органу јединице локалне самоуправе (члан 327. став 2).
За кршење одредаба члана 243. ст. 1, 2. и 5, предвиђено је санкциони
сање предузетника новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 дина
ра (члан 328. став 2. тачка 27), док је за кршење одредаба из члана 243.
став 4. предвиђено кажњавање предузетника новчаном казном у износу
од 10.000 до 50.000 динара (члан 328. став 3. тачка 33).
Поступање супротно одредбама члана 243. ст. 1, 2, 4. и 5. повлачи
санкционисање лица новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 ди
нара, или казном затвора у трајању од 30 дана (члан 331. став 1. тачка
91). Ако је извршењем овог прекршаја изазвана непосредна опасност за
другог учесника у саобраћају, или је проузрокована саобраћајна незгода,
односно прибављена себи или другом противправна имовинска или дру
га корист, лице ће бити кажњено новчаном казном у износу од 30.000 до
50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Повреда одредаба из члана 243. ст. 1, 2. и 5, повлачи и кумулативно
изрицање 2 казнена поена (члан 335. став 1. тачка 91).
Члан 244.
Током свака 24 сата возач из члана 243. овог закона мора имати
непрекидан одмор од најмање 11 сати.
Када се у управљању возилом из члана 243. став 1. овог закона сме
њују два возача и ако се у возилу налази лежај који омогућује једном
од њих одмор у лежећем положају, сваки возач мора имати непрекид
ни одмор у трајању од осам сати током сваких 30 сати путовања.
Одмор из ст. 1. и 2. овог члана возач мора користити ван возила
или у возилу када се оно не креће.
Током недеље возач мора имати најмање један непрекидан одмор
од најмање 45 сати.
Времена одмора и управљања возача моторних возила регистро
ваних у иностранству, као и возача возила регистрованих у Републи
ци Србији када обављају међународни превоз, као примену система
дигиталних тахографа уредиће Влада.
Ближе прописе о трајању, управљању и одморима возача доноси
министар надлежан за послове саобраћаја уз сагласност Министар
ства унутрашњих послова.
Током сваког непрекидног интервала од 24 сата (при чему се не под

разумева да је то период од 00 до 24 сата, већ се тај период односи на
било који континуалан временски интервал од 24 сата), возач из члана
243. став 1. мора користити непрекидан одмор у трајању од најмање 11
сати. Уколико се смењују два возача и уколико у возилу постоји лежај,
тада сваки возач мора користити непрекидан одмор у трајању од најма
ње осам сати током сваких 30 сати путовања. У ст. 1. и 2. овог члана под
одморима се подразумевају само одмори које возачи користе ван возила
или у возилу, ако се оно не креће. Дакле, у ове одморе не улазе периоди
када возач одмара у лежају у возилу уколико се возило креће.
У току недеље возач мора имати најмање један непрекидан одмор
у трајању од најмање 45 сати. Под појмом недеља (у смислу Регулативе
савета „EEC“ No 3820/85) треба подразумевати период који почиње по
недељком у 00:00 сати, а завршава се у недељу у 24:00 сати.
Одредбама чл. 243. и 244. извршено је усклађивање основних одреда
ба о времену управљања, паузама и одмору у току дана, укупном време
ну управљања током две узастопне недеље и непрекидном одмору у току
недеље са наведеним споразумом.
За поступање противно одредбама члана 244. ст. 1, 2, 4. и 5. предви
ђена је новчана казна за правно лице од 60.000 до 60.000 динара (члан
327. став 1. тачка 55). За овај прекршај предвиђено је кажњавање новча
ним износом од 3.000 до 30.000 динара одговорног лица у правном лицу,
односно одговорног лица у државном органу, односно органу јединице
локалне самоуправе (члан 327. став 2).
Повреде одредаба члана 244. ст. 1, 4. и 5, повлаче кажњавање пред
узетника новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара (члан
328. став 2. тачка 28).
Поступање лица супротно одредбама члана 244. биће санкциониса
но новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара, или казном за
твора у трајању од 30 дана (члан 331. став 1. тачка 92). Ако је извршењем
овог прекршаја изазвана непосредна опасност за другог учесника у са
обраћају, или је проузрокована саобраћајна незгода, односно прибавље
бити кажњено новчаном казном у износу од 30.000 до 50.000 динара или

казном затвора до 60 дана (члан 331. став 2).
Члан 245.
Моторна возила која морају бити опремљена тахографом, морају
имати исправан тахограф с правилно уложеним прописаним носачем
података (тахографски листић или други начин памћења података)
на којем су уписани прописани подаци.
Уређај из става 1. овог члана возила мора се користити на пропи
сан начин.
Возач возила из става 1. овог члана мора код себе имати кључ та
хографа и претходно коришћене носаче података из тахографа свих
возила којим је управљао у последњих шест дана, односно од послед
њег недељног одмора, из којих су видљиве активности возача, одно
сно возачку картицу у случају дигиталног тахографа.
Привредно друштво, правно лице и предузетник дужни су да во
де евиденцију о издатим и искоришћеним носачима података на који
ма су уписани прописани подаци, да исте чува најмање две године и
да ове податке пруже на увид лицу које је у смислу овог закона овла
шћено да врши надзор.
Ближе прописе о начину употребе и коришћења уређаја из става
1. овог члана доноси министар надлежан за послове саобраћаја.
ЗоОБС-ом и Правилником о укупном трајању времена управљања

возилом, одморима возача и начину рада удвојених посада на возилима,
у обиму који утиче на безбедност управљања возилом није био одређен
начин употребе тахографа и чувања носача података (тахо-листића).
Због тога су се у пракси јављали проблеми у погледу контроле примене
одредаба прописа о времену управљања возилом. Услед непрецизности
наведених прописа био је отежан поступак утврђивања одговорности
возача, односно власника возила, везан за овакву врсту прекршаја.
Да би се превазишао овај проблем, односно омогућила ефикасна
примена одредаба чл. 243. и 244. било је неопходно дефинисати обаве
зе возача и власника возила у погледу употребе тахографа, издавању и
постављању тахо-листића, као и о њиховом чувању са циљем провере
времена управљања возилом, паузама и одморима за дане који су претхо
дили дану када се возило контролише.
Са имплементацијом система дигиталних тахографа решиће се нај
већи број проблема који су постојали са аналогним тагографима у погле
ду неправилне употребе и чувања тахо-листића.
За поступање противно одредбама овог члана предвиђено је кажња
вање правног лица новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 ди
нара (члан 326. став 1. тачка 56). За овај прекршај, предвиђено је санкци
онисање одговорног лица у правном лицу, односно одговорног лица у
државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе новча
ном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара (члан 326. став 2).
Према члану 328. став 2. тачка 29. предвиђено је кажњавање преду
зетника који поступи супротно одредбама члана 245, и то новчаном ка
зном у износу од 50.000 до 200.000 динара.
Лице које не поштује одредбе члана 331. став 3. биће кажњено нов
чаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара, или казном затвора
у трајању од 30 дана (члан 331. став 1. тачка 92). Ако је извршењем овог
прекршаја изазвана непосредна опасност за другог учесника у саобраћа
ју, или је проузрокована саобраћајна незгода, односно прибављена себи
или другом противправна имовинска или друга корист, лице ће бити ка
жњено новчаном казном у износу од 30.000 до 50.000 динара или казном
Због повреде одредаба из члана 245. ст. 1. и 2, лице ће бити кажњено
сходно члану 332. став 1. тачка 90. новчаном казном у износу од 6.000
до 20.000 динара. Ако је извршењем овог прекршаја изазвана непосред
на опасност за другог учесника у саобраћају, или је проузрокована сао
браћајна незгода, односно прибављена себи или другом противправна
имовинска или друга корист, лице ће бити кажњено новчаном казном у
332. став 2).
Према члану 335. став 1. тачка 92. повреда одредаба из члана 245.
став 3. повлачи и кумулативно изрицање 2 казнена поена.
XVI. ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД МОТОРНИХ

Члан 254.
Ради утврђивања техничке исправности моторних и прикључних
возила врши се технички преглед тих возила.
На техничком прегледу се утврђује да ли је моторно, односно при
кључно возило технички исправно и да ли испуњава друге техничке
прописе и услове за учешће у саобраћају.
Технички прегледи возила из става 1. овог члана могу бити: редов
ни, ванредни и контролни.
Министар унутрашњих послова доноси прописе о техничком пре
гледу возила.
Основ за безбедно учествовање возила у саобраћају је техничка ис

правност возила. Овим чланом се регулише провера техничке исправно
сти возила која учествују у саобраћају а са циљем унапређења безбедно
сти свих учесника у саобраћају.
Циљ вршења техничког прегледа је детекција и спречавање учество
вања у саобраћају технички неисправних возила. На техничком прегле
ду возила врши се контрола техничке исправности и контрола других
прописаних услова који треба да буду испуњени како би возило могло
да учествује у саобраћају. Под другим прописаним условима (емисија из
дувних гасова, емисија буке и сл...) подразумевају се услови који нису
директно везани за безбедност саобраћаја, а прописали су их надлежни
органи.
Редовни технички преглед возила се врши једном или два пута годи
шње, у зависности од категорије возила. За регистрацију возила је неоп
ходан доказ о извршеној контроли техничке исправности возила и доказ
да је возило технички исправно.
Ванредни технички преглед се врши по потреби, сходно члану 265.
овог закона, и то у ситуацијама када је извршена промена конструкциј
ских карактеристика возила и/или је настало оштећење возила због кога

возило не би могло да безбедно учествује у саобраћају. Ванредним тех
ничким прегледом се утврђује да ли возило са извршеним променама
може безбедно учествовати у саобраћају.
Контролни технички преглед се врши по налогу овлашћеног лица
Министарства унутрашњих послова, сходно члану 266. овог закона, и
то са циљем превентивних мера и активности усмерених ка унапређењу
безбедности саобраћаја.
Посебно је важно да контрола техничке исправности возила буде
урађена у складу са правилима струке. „Контролори“ техничке исправ
ности возила су одговорни за свој рад и након самог прегледа возила.
Ако би до нежељене последице дошло због отказа дела или склопа на во
зилу, који је могао бити уочен на техничком прегледу, тада би и на стра
ни „контролора“ техничке исправности возила стајали пропусти везани
за настанак нежељене последице.
Члан 255.
Технички преглед возила је делатност од општег интереса, коју мо
же да обавља само привредно друштво које испуњава прописане усло
ве и које за то добије овлашћење.
Уколико привредно друштво обавља друге делатности осим тех
ничког прегледа возила, односно ту делатност обавља ван седишта,
оснива огранак привредног друштва у којем се искључиво обавља де
латност техничког прегледа возила, који се у складу са прописима упи
сује у регистар привредних друштава.
Привредно друштво може технички преглед возила вршити у ви
ше грађевинских објеката, при чему се за сваки објекат оснива посе
бан огранак и за сваки се мора добити овлашћење.
Овлашћење из става 1. овог члана издаје Министарство унутра
шњих послова.
Овлашћење из става 1. овог члана се у зависности од техничких
карактеристика објекта за вршење техничког прегледа возила и уре
ђаја и опреме којима располаже може дати за вршење техничких пре
гледа само појединих врста возила.
Дозволу из става 1. овог члана не може добити правно лице над
којим је отворен поступак стечаја.
Уколико је привредном друштву које врши технички преглед во
зила, до датума подношења захтева за добијање овлашћења, одузима
но овлашћење више од два пута за последњих 10 година, овлашћење
се неће издати.
Министарство унутрашњих послова води регистар привредних
друштава, односно њихових огранака, за које је издало овлашћење.
Регистар садржи најмање: број уписа у регистар – идентификациона
ознака, пословно име привредног друштва, односно огранка, седиште

привредног друштва, односно огранка, врсте возила чији технички
преглед врши, датум издавања дозволе и датум одузимања дозволе.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о начину
вођења регистра из претходног става.
Са циљем адекватне контроле техничке исправности возила, чланом

1. је дефинисан орган који се може бавити пословима контроле технич
ке исправности возила. На овај начин је створен услов за постављање
доње границе стандарда који ће важити за обављање техничког прегледа
возила. Због тога је дефинисано то да технички преглед возила могу вр
шити само привредна друштва која испуњавају прописане услове и која
добију овлашћење за вршење техничког прегледа возила од Министар
ства унутрашњих послова.
Привредно друштво које осим техничког прегледа возила обавља и
друге делатности и/или послове техничког прегледа возила врши ван се
дишта привредног друштва, дужно је да оснује посебан огранак привред
ног друштва које ће се бавити искључиво техничким прегледом возила.
На овај начин се намећу услови да послови техничког прегледа возила
буду засебна целина са циљем постизања високостручних линија технич
ког прегледа возила. Осим уско специјализованих линија техничког пре
гледа возила, предност издвајања послова техничког прегледа се огледа
и кроз умањење директног утицаја привредних субјеката на линије тех
ничког прегледа возила у смислу квалитета контроле исправности вози
ла. Овим чланом је дефинисано да сваки огранак који се бави техничким
прегледом возила мора бити уписан у регистар привредних друштава.
Ако једно привредно друштво поседује просторно одвојене линије
техничког прегледа у различитим грађевинским објектима, тада то при
вредно друштво за сваку одвојену линију техничког прегледа (објект)
мора основати посебан огранак привредног друштва. Сваки од ових
огранака мора поседовати посебна овлашћења за рад.
Привредно друштво у зависности од техничких карактеристика гра
ђевинског објекта у коме се врши технички преглед и расположиве опре
ме и уређаја може добити овлашћење за вршење техничког прегледа са
мо појединих врста (категорија) возила (путничка, теретна, аутобусе...).
Правно лице које поступи супротно одредбама 1, 3. и 5. овог члана
Закона биће кажњено за привредни преступ новчаном казном у износу
од 300.000 до 2.500.000 динара, сходно члану 325. став 18. овог закона,
док ће предузетник који поступи супротно ставу 1. овог члана Закона би
ти кажњен прекршајно новчаном казном у износу од 100.000 до 500.000
динара, сходно члану 328. став 8. овог закона.
Члан 256.
Министар унутрашњих послова доноси ближе прописе о услови

ма које морају испуњавати привредна друштва која врше технички
преглед возила.
Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа во
зила дужно је да обезбеди испуњеност прописаних услова за вршење
техничког прегледа моторних возила.
Привредно друштво ће привремено престати са вршењем технич
ког прегледа возила, када престане да испуњава прописане услове за
вршење техничког прегледа возила и о томе најкасније првог следећег
радног дана обавестити орган који врши надзор. За време привреме
ног престанка са радом овлашћено предузеће не сме вршити технич
ки преглед возила.
О завршетку привременог престанка рада, привредно друштво је
дужно да обавести орган који врши надзор најкасније један дан пре
почетка наставка са радом.
Прописе о условима које морају да испуне привредна друштва која

врше технички преглед возила доноси министар унутрашњих послова,
а привредна друштва која добију овлашћење за вршење техничког пре
гледа возила су дужна да обезбеде испуњеност свих прописаних услова.
Циљ постављања овог члана је дефинисање вишег нивоа који треба да
задовоље привредна друштва како би се бавила техничким прегледом
возила.
Ако привредно друштво које се бави пословима техничког прегледа
возила, престане да испуњава прописане услове, тада може привремено
обуставити рад. Привредно друштво је у обавези да о обустави рада оба
вести надлежни орган (МУП), а у периоду када не задовољава прописа
не услове, не сме се бавити пословима контроле техничке исправности
возила.
Привредно друштво је дужно да о наставку рада на пословима тех
ничког прегледа возила обавести надлежне органе пре почетка рада.
Правно лице које поступи супротно одредби 2. овог члана Закона би
ће кажњено за привредни преступ новчаном казном у износу од 100.000
до 800.000 динара, сходно члану 326. став 64. овог закона, док ће правно
лице који поступи супротно ст. 3. и 5. овог члана Закона бити кажње
но новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара, сходно члану
Члан 257.
Привредно друштво за вршење техничког прегледа возила мора
да испуњава прописане услове у погледу:
1) грађевинског објекта са прилазним и излазним путевима,

2) уређаја и опреме за вршење техничког прегледа,
3) стручног кадра.
Грађевински објекат из става 1. тачка 1) овог члана мора бити у
власништву привредног друштва које врши технички преглед или ње
гово коришћење мора бити обезбеђено закљученим уговором о заку
пу.

Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа вози
ла мора бити власник грађевинског објеката из става 1. овог члана или
имати уговор о закупу. Без обзира на власништво над објектом, објект
мора задовољавати прописане услове. За обављање послова контроле
техничке исправности возила неопходно је да привредно друштво посе
дује одговарајуће уређаје, опрему и лица обучена за послове контроле
техничке исправности возила.
Члан 258.
Привредно друштво овлашћено да врши технички преглед вози
ла дужно је да обезбеди да уређаји и опрема помоћу којих се врши тех
нички преглед возила буду увек у исправном стању.
Уређаји који се користе за вршење техничког прегледа возила, а
представљају мерила, морају испуњавати све услове одређене метро
лошким прописима.
Привредно друштво дужно је да одмах престане са радом у случа
ју неисправности уређаја и опреме помоћу којих се врши технички
преглед возила или уколико престане да испуњава друге прописане
услове за вршење техничког прегледа возила и најкасније првог на
редног радног дана обавести орган који врши надзор. За време при
временог престанка са радом овлашћено предузеће не сме вршити тех
нички преглед возила.
О завршетку привременог престанка рада, привредно друштво је
дужно да обавести орган који врши надзор најкасније један дан пре
почетка наставка са радом.
Уређаји и опрема за контролу техничке исправности возила, којима

располаже привредно друштво, док се користе за контролу техничке ис
правности возила морају бити исправни. Ако привредно друштво није
у могућности да обезбеди исправне уређаја и/или опрему за контролу
техничке исправности, тада је у обавези да обустави рад на пословима
контроле техничке исправности возила. Послове може наставити тек ка
да обезбеди све прописане услове потребне за наставак рада. О евенту
алном престанку и поновном започињању рада на пословима контроле

техничке исправности возила, привредно друштво је у обавези да у пред
виђеним роковима обавести надлежни орган.
Под исправним уређајима и опремом се подразумева да уређаји и
опрема задовољавају све прописане услове за ту врсту уређаја.
Новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 динара казниће
се за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 1. и 2.
овог члана (члан 326. став 1. тачка 65). За прекршај из ст. 1. и 2. овог чла
на казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу
од 6.000 до 50.000 динара. Одговорно лице у државном органу (односно
органу јединица локалне самоуправе) казниће се новчаном казном у из
носу од 6.000 до 50.000 динара, за прекршај из ст. 1. и 2. овог члана.
Члан 259.
Привредно друштво које је овлашћено за вршење техничког пре
гледа мора имати најмање два контролора техничког прегледа.
Контролори техничког прегледа морају бити у радном односу на
одређено или неодређено време са пуним радним временом у привред
ном друштву из става 1. овог члана.
Овим чланом су дефинисани услови које треба да обезбеди привред

но друштво које се бави пословима техничког прегледа возила у погледу
броја запослених и услова под којима су запослени.
за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама става 2. овог
члана (члан 327. став 1. тачка 61). За прекршај из става 1. овог члана ка
зниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице у
правном лицу (члан 327. став 2). За прекршај из става 1. овог члана ка
државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе (члан
327. став 3).
прекршај лице које поступи супротно одредбама става 2. овог члана
(члан 332. став 1. тачка 97). Уколико је лице извршењем прекршаја из
става 1. овог члана изазвало непосредну опасност за другог учесника у
саобраћају, или проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило
себи или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се
ра до 45 дана (члан 332. став 2).
Члан 260.
У простору у којем се обавља технички преглед возила могу се вр
шити само послови везани за технички преглед возила и утврђивање

техничких карактеристика возила у складу са одредбама овог закона.
Привредно друштво не сме обављати технички преглед возила
која су регистрована на то привредно друштво или их је оно узело у
закуп или лизинг, или на којима је вршило оправку у последњих 12
месеци.
Изузетно, технички преглед тролејбуса може вршити привредно
друштво на које су тролејбуси регистровани, односно које их је узело
у закуп или лизинг.
Под простором привредног друштва у коме се обавља технички пре

глед возила подразумева се линија техничког прегледа возила. На линији
техничког прегледа возила се, према овом члану могу обављати само по
слови везани за технички преглед возила. Са циљем унапређења квали
тета контроле техничког прегледа возила, овим чланом су дефинисани
послови из области техничког прегледа возила које привредно друштво
не сме да обавља на линији техничког прегледа возила. Због специфич
ности конструкције, могуће је одступити од одредаба дефинисаних у пр
ва два става овог члана.
прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 1. и 2. овог
члана (члан 327. став 1. тачка 62). За прекршај из става 1. овог члана ка
правном лицу (члан 327. став 2). За прекршај из става 1. овог члана ка
државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе (члан
327. став 3).
Члан 261.
Привредно друштво технички преглед возила врши у радно вре
ме, које мора бити видно истакнуто у објекту и мора бити претходно
пријављено органу који врши надзор.
У току сваког радног дана радно време мора трајати најмање осам
сати.
Привредно друштво мора обезбедити да се технички преглед во
зила може обавити током целог радног времена.
Привредно друштво мора извршити технички преглед свих вози
ла, осим возила из члана 260. став 2. овог закона.
Изузетно, привредно друштво дужно је да по потреби на захтев
Министарства унутрашњих послова, ради ван свог радног времена.
Овим чланом је дефинисано радно време привредног друштва ко

је се бави пословима контроле техничке исправности возила. У складу

са овим чланом, привредно друштво је у обавези да током дефинисаног
радног времена пружи услугу у виду контроле техничке исправности во
зила свим клијентима који ту услугу траже, изузев клијената из члана
се за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 3. и 4.
овог члана (члан 326. став 1. тачка 66). За прекршај из става 1. овог чла
на казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара одговорно ли
це у правном лицу (члан 326. став 2). За прекршај из става 1. овог члана
казниће се новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара одговорно лице
у државном органу, односно органу јединица локалне самоуправе (члан
326. став 3).
за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 1, 2. и 5.
овог члана (члан 327. став 1. тачка 63). За прекршај из става 1. овог чла
на казниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара одговорно ли
це у правном лицу (члан 327. став 2). За прекршај из става 1. овог члана
казниће се новчаном казном од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице
у државном органу, односно органу јединице локалне самоуправе (члан
327. став 3).
Члан 262.
Технички преглед возила мора се вршити савесно, на прописан
начин и у складу са правилима струке.
Привредно друштво дужно је да обезбеди да се технички преглед
возила врши савесно, на прописан начин и у складу са правилима
струке.
За технички исправна возила привредно друштво овлашћено за
вршење техничких прегледа возила оверава техничку исправност во
зила.
Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа
возила не сме оверити технички преглед возила које није технички ис
правно.
Чланом 262. овог закона лица која врше технички преглед возила
(односно лица која контролишу техничку исправност возила) обавезују
се да преглед возила морају да ураде у складу са правилима струке, и у
складу са процедуром која је прописана за контролу техничке исправно
сти возила. Лица која врше контролу техничке исправности возила су
дужна да контролу обаве у складу са правилима струке и да резултате
контроле коректно фиксирају у за то предвиђене обрасце.
Привредно друштво је у обавези да обезбеди стручна и одговорна

лица за вршење контроле техничке исправности возила.
Овера техничког прегледа возила које није исправно је пропуст при
вредног друштва и лица које је издало налог (дало сагласност) за оверу
техничке исправности возила.
се за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 2. и
4. овог члана (члан 326. став 1. тачка 67). Новчаном казном у износу од
пи супротно одредбама става 3. овог члана (члан 327. став 1. тачка 64).
Новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или казном затво
ра у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи супрот
но одредбама ст. 1. и 4. овог члана (члан 331. став 1. тачка 78).
2. Контролори техничког прегледа возила

Члан 263.
Технички преглед возила може обављати само контролор који ис
пуњава прописане услове и има важећу дозволу (лиценцу).
Дозволу (лиценцу) за контролора техничког прегледа издаје Аген
ција.
Контролор техничког прегледа мора испуњавати следеће услове:
1) да има најмање завршену средњу стручну школу у четворогоди
шњем или трогодишњем трајању, струке машинске, образовног про
фила везаног за моторе и возила, и струке саобраћајне, образовног
профила из области друмског саобраћаја,
2) да има возачку дозвола за управљање моторним возилима оне
категорије возила чији преглед обавља,
3) да има завршену обуку за контролора техничког прегледа,
4) да има положен стручни испит за контролора техничког прегле
да возила,
5) да у последње четири године није правноснажно осуђиван за
кривична дела из групе против живота и тела, кривична дела против
службене дужности, као и да се против њега не води истрага за ова
кривична дела, односно није подигнута оптужница за ова кривична
дела.
Ближе прописе о наставном програму обуке контролора технич
ког прегледа, начину организовања и спровођења стручног испита за
контролора техничког прегледа, програм унапређења знања и вешти
на контролора техничког прегледа и начину организовања и спрово
ђења провере знања и вештина контролора техничког прегледа, садр
жају и изгледу дозволе (лиценце) за контролора техничких прегледа,
и начину вођења евиденција о издатим дозволама (лиценцама) доно
си министар унутрашњих послова на предлог Агенције.

Дозвола (лиценца) има рок важења три године.
Дозвола (лиценца) за контролора техничког прегледа ће се обно
вити ако је контролор:
1) присуствовао семинарима за унапређење знања и вештина,
2) положио испит провере знања.
Агенција организује и спроводи обуку контролора техничког пре
гледа, стручни испит за контролора техничког прегледа, унапређење
знања и вештина за контролора техничког прегледа и организује,
спроводи проверу знања и вештина за контролора техничког прегле
да и води евиденцију о издатим дозволама (лиценцама).
Контролор техничког прегледа не може, ни ван радног времена,
обављати послове у вези: одржавања, поправки, осигурања и реги
страције возила.
Уколико је контролору техничког прегледа, до датума подношења
захтева за издавање дозволе, одузимана дозвола (лиценца) више од
два пута за последњих 10 година, дозвола се неће издати.
Послове из ст. 2. и 7. овог члана Агенција обавља као поверене.
Са циљем стварања услова за квалитетну и коректну контролу тех

ничке исправности возила, дефинисани су посебни услови које контро
лори техничког прегледа возила морају да задовоље. Технички преглед
возила може вршити само лиценцирани контролор, коме је Агенција из
дала лиценцу.
Контролор техничког прегледа возила мора бити едукован за оба
вљање послова техничког прегледа возила и за обављање послова кон
тролора. Контролор техничког прегледа возила не сме бити лице против
кога се води истрага или је осуђиван за кривична дела из групе против
живота и тела, кривична дела против службене дужности.
Контролор техничког прегледа возила је у обавези да присуствује
семинарима (и позитивно одговори на проверу знања) са циљем унапре
ђења знања и вештина из ове области. Наиме, техничка решења у ауто
мобилској индустрији се стално унапређују, а контролор је у обавези да
познаје нова техничка решења која су примењена на возилима.
супротно одредбама става 1. овог члана (члан 331. став 1. тачка 79). Нов
чаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај
лице које поступи супротно одредбама става 8. овог члана (члан 332.
став 1. тачка 98). Новчаном казном у износу од 100.000 до 800.000 дина
ра казниће се за прекршај правно лице које поступи супротно одредба
ма става 1. овог члана (члан 326. став 1. тачка 68).
3. Редовни технички прегледи

Члан 264.
Редовни технички прегледи су годишњи и шестомесечни.
Редовном годишњем техничком прегледу возило се подвргава
пре издавања саобраћајне дозволе, односно издавања регистрационе
налепнице. Овај технички преглед се може извршити до 30 дана пре
подношења захтева за регистрацију, односно након истека рока важе
ња саобраћајне дозволе.
Изузетно од одредби става 2. овог члана новопроизведено возило
након регистрације се подвргава следећем редовном техничком пре
гледу након две године.
Редовни шестомесечни технички преглед се мора обавити пре
истека рока од шест месеци од дана почетка важења саобраћајне до
зволе, односно регистрационе налепнице. Редовни шестомесечни тех
нички преглед се може обавити најраније 15 дана пре истека напред
наведеног рока.
Редовном шестомесечном техничком прегледу се морају подврга
вати:
1) моторна и прикључна возила којима се обавља јавни превоз,
2) аутобуси,
3) моторна и прикључна возила за превоз опасних материја,
4) моторна и прикључна возила која се користе за обуку кандида
та за возаче,
5) моторна возила која имају уграђене уређаје за давање посебних
светлосних и звучних знакова или се употребљавају као возило из чл.
106. и 108. овог закона (возила под пратњом и возила са правом пр
венства пролаза),
6) моторна и прикључна возила чија је највећа дозвољена маса ве
ћа од 3.500 кг,
7) моторно, односно прикључно возило за изнајмљивање без во
зача (rent-a-car),
8) моторно возило старости преко 15 година (старост возила се
утврђује у односу на годину производње).
У саобраћају на путу не сме учествовати возило из става 5. овог
члана док се на редовном шестомесечном прегледу, у року из става 4.
овог члана, не утврди да је технички исправно.
Влада одређује најнижу цену редовног техничког прегледа вози
ла, на предлог министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу цену за вршење редовног
техничког прегледа возила од најниже цене одређене у смислу става
7. овог члана.
Новина у овом члану је то што се ново возило упућује на редован

технички преглед након две године, што до сада није био случај.
Редован шестомесечни технички преглед је предвиђен и за возила
старија од 15 година. Наиме, са старошћу возила повећава се вероватно
ћа отказа делова и склопова. Како би се спречио нежељени утицај тех
нички неисправних возила на безбедност саобраћаја, за возила код ко
јих постоји повећан ризик од настанка отказа, предвиђена је учесталија
контрола техничке исправности. Редован шестомесечни технички пре
глед возила је предвиђен и за возила код којих постоји повећан ризик
од настанка отказа или код којих би отказ (у смислу техничке исправно
сти) допринео тежини последица евентуалне саобраћајне незгоде.
Са циљем заштите квалитета вршења техничког прегледа возила,
Влада ће се определити за најнижу цену услуге техничког прегледа вози
ла.
члана, и то уколико дозволи да возило учествује у саобраћају након исте
ка више од 15 дана од истека рока из става 4. овог члана (члан 327. став
1. тачка 65). Новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казни
ће се за прекршај лице које поступи супротно одредбама става 6. овог
члана (члан 332. став 1. тачка 99). За повреде одредаба става 6. овог чла
на физичком лицу се изричу кумулативно и 2 казнена поена (члан 335.
став 1. тачка 93). Новчаном казном у износу од 300.000 до 2.500.000 дина
ра казниће се за привредни преступ правно лице које поступи супротно
одредбама става 8. овог члана (члан 325. став 1. тачка 19).
4. Ванредни технички прегледи возила

Члан 265.
Ванредни технички преглед обавља се након поправке и пре пу
штања у саобраћај возила, код којег су у саобраћајној незгоди или на
други начин оштећени витални склопови и уређаји битни за безбедно
учествовање возила у саобраћају, односно које након тога није било у
возном стању, као и возила које је искључено из саобраћаја због тех
ничке неисправности утврђене на контролном техничком прегледу.
Трошкове ванредног техничког прегледа сноси власник, односно
корисник возила.
Влада одређује најнижу цену ванредног техничког прегледа вози
ла, на предлог министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити нижу цену за вршење ванредног
Ако се на конструкцији возила изврше измене које могу утицати на

конструкционе карактеристике возила, тада је неопходно возило упути
ти на ванредни технички преглед са циљем испитивања карактеристика
возила. Возило које је искључено из саобраћаја због техничке неисправ
ности, пре поновног укључивања у саобраћај, мора бити подвргнуто ван
редном техничком прегледу, како би се утврдило да ли је неисправност
отклоњена и да ли је возило спремно за безбедно учествовање у саобра
ћају.
Влада опредељује најнижи износ цене за вршење ванредног технич
ког прегледа, са циљем избегавања малверзација у погледу „придобија
ња“ клијената. Трошкове ванредног техничког прегледа сноси власник
(корисник возила).
5. Контролни технички прегледи возила

Члан 266.
Контролни технички преглед се врши по налогу овлашћеног лица
Министарства унутрашњих послова, односно инспектора за друмски
саобраћај, ради контроле техничке исправности возила.
На контролни технички преглед може се упутити само возило ко
је је у возном стању, односно возило код којег у саобраћајној незгоди
није дошло до механичких оштећења уређаја и склопова од пресудног
значаја за безбедно управљање возилом.
Овим чланом је предвиђено да се контролни технички преглед во

зила врши по налогу овлашћеног лица Министарства унутрашњих по
слова, односно инспектора за друмски саобраћај. Возило се на контрол
ни технички преглед упућује са циљем контроле техничке исправности
возила. На контролни технички преглед могуће је упутити само возило
код којег је могуће утврдити стање техничке исправности, односно во
зило чији системи за кочење, управљање и сл. нису оштећени на начин
да њиме није могуће управљати (није могуће утврдити стање техничке
исправности возила пре оштећења).
Члан 267.
Трошкове контролног техничког прегледа, у случају да је на кон
тролном техничком прегледу утврђено да је возило неисправно, сно
си власник возила или корисник возила, а у случају да је на контрол
ном техничком прегледу утврђено да је возило исправно, орган чије
је службено лице наложило контролни технички преглед.
Власник, односно корисник, који није на лицу места измирио тро
шкове контролног техничког прегледа, дужан је да то учини у року од
осам дана од дана вршења контролног техничког прегледа.

Уколико власник, односно корисник возила не измири трошкове
контролног техничког прегледа на лицу места, измирење трошкова
ће се спровести принудним путем.
Влада одређује цену контролног техничког прегледа возила, на
предлог министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити вишу цену за вршење контролног
Ако је на контролном техничком прегледу утврђено да је возило не

исправно, тада трошкове прегледа возила сноси власник или корисник
возила. Ако је на контролном техничком прегледу возила утврђено да
је возило технички исправно, тада трошкове техничког прегледа возила
сноси орган чије је службено лице наложило контролни технички пре
глед.
Овим чланом се дефинишу услови под којима власник возила треба
да измири обавезе за услуге контролног техничког прегледа возила.
Влада одређује цену контролног техничког прегледа возила, на пред
лог министарства надлежног за трговину и услуге.
Правно лице не може одредити вишу цену за вршење контролног
техничког прегледа возила од најниже цене одређене у смислу става 4.
Према ставу 1. овог члана, уколико се на контролном техничком пре
гледу утврди да возило није у потпуности исправно, трошкове контрол
ног техничког прегледа сноси власник или корисник возила. Трошкови
падају на терет власника или корисника возила без обзира на то колико
је одступање мерених величина од прописаних вредности или да ли је
возач у току вожње могао приметити ове недостатке.
става 5. овог члана (члан 325. став 1. тачка 21). За привредни преступ из
става 5. овог члана казниће се новчаном казном од 20.000 до 200.000 ди
нара одговорно лице у правном лицу.
XVII. РЕГИСТРАЦИЈА МОТОРНИХ

Члан 268.
За регистровано возило издаје се саобраћајна дозвола, регистар
ске таблице и регистрациона налепница. У саобраћају на путу могу да
учествују само моторна и прикључна возила за која је издата саобра
ћајна дозвола, регистарске таблице и регистрациона налепница. Мо
торно и прикључно возило не сме да учествује у саобраћају на путу
након истека рока важења регистрационе налепнице.
Изузетно од става 1. овог члана не морају се регистровати:
1) моторна и прикључна возила која су преправљена или попра
вљена, којима се обавља пробна вожња ради испитивања или прика
зивања својства,
2) новопроизведена возила која се крећу од произвођача до скла
дишта,
3) возила која се крећу од места преузимања као нерегистрована
до места у коме ће бити регистрована,
4) ради спровођења прописаног царинског поступка.
За возила из става 2. овог члана издају се таблице за привремено
означавање и потврда о њиховом коришћењу са роком важења најду
же 15 дана.
Упис у јединствени регистар возила, издавање саобраћајне до
зволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице обавља
територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова, према месту пребивалишта, односно седишта
власника возила.
На возилу у саобраћају на путу, прописане регистарске таблице
и регистрациона налепница морају бити постављане на прописан на
чин.
Регистрациону налепницу може издавати и правно лице које је
овлашћено за вршење техничког прегледа возила и које добије овла
шћење од Министарства унутрашњих послова за вршење тих посло

ва. Уколико је правном лицу, до датума подношења захтева за доби
јање овлашћења за издавање регистрационих налепница, одузимано
овлашћење за издавање регистрационих налепница више од два пута
за последњих 10 година, овлашћење се неће издати.
Регистрацију моторних, односно прикључних војних возила оба
вља министарство надлежно за послове одбране и за регистрована во
зила издаје регистарске таблице.
Регистрациона налепница се издаје са роком важења од једне го
дине.
Изузетно од одредби става 8. овог члана, на захтев власника или
корисника, регистрациона налепница се издаје на краћи временски
период који не може бити краћи од једног месеца за:
1) возило од историјског значаја (олдтајмере), и
2) моторна или прикључна возила која нису првенствено намење
на за учествовање у саобраћају.
Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и на
чин вођења јединственог регистра возила, услове за упис возила у
регистар, начин и услове за издавање саобраћајне дозволе, регистар
ских таблица и регистрационе налепнице и садржај, изглед и технич
ке карактеристике саобраћајне дозволе, регистарских таблица и ре
гистрационе налепнице, начин постављања регистарских таблица,
регистрационе налепнице, а за возила Војске Србије министар надле
жан за послове одбране.
Кад управља возилом возач мора имати код себе саобраћајну до
зволу и дужан је да је покаже на захтев овлашћеног лица.
У саобраћају на путу не смеју учествовати возила која су искључе
на из саобраћаја у складу са одредбама овог закона.
Ближе услове које мора да испуњава правно лице које издаје реги
страционе налепнице прописује министар унутрашњих послова.
Правно лице које издаје регистрационе налепнице дужно је да то
ради савесно и на прописан начин.
У ставу 1. овог члана предвиђено је да у саобраћају на путу могу да

учествују само регистрована возила којима није истекао рок важења ре
гистрационе налепнице, а да се за регистровано возило у поступку реги
страције издаје саобраћајна дозвола, регистарске таблице и регистраци
она налепница. Изузетно, у одређеним ситуацијама које су наведене у
ставу 2. у саобраћају могу учествовати и возила која нису регистрована,
уз услов да су означена таблицама за привремено означавања возила и
да је за коришћење издата потврда са роком који не може бити дужи од
15 дана.
Поступак регистрације возила који обухвата упис у јединствени

регистар возила, издавање саобраћајне дозволе, регистарских таблица
и регистрационе налепнице обавља територијално надлежна јединица
МУП-а по месту пребивалишта, односно седишта власника возила. Ме
ђутим, издавање регистарске таблице, што суштински значи продужење
регистрације возила, може вршити и правно лице овлашћено за вршење
техничких прегледа возила које у посебно спроведеном поступку добије
овлашћење од МУП-а за вршење тих послова. Министар унутрашњих
послова прописује ближе услове које треба да испуњавају та правна ли
ца.
Возила се региструју на рок од годину дана, колико по правилу ва
жи регистрациона налепница, али се изузетно на захтев власника или
корисника регистрациона налепница може издати на краћи временски
период до једног месеца за олдтајмере и возила која нису првенствено
намењена за учествовање у саобраћају (возила за смештај кошница за
пчеле и сл.). Регистрацију војних, моторних и прикључних возила врши
министарство надлежно за послове одбране.
казниће се за прекршај уколико возило није уписано у јединствени реги
стар (нерегистровано возило) новчаном казном у износу од 100.000 до
800.000 динара (члан 326. став 1. тачка 69. овог закона), одговорно ли
це у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара
(члан 326. став 2. овог члана), а одговорно лице у државном органу, одно
сно органу јединица локалне самоуправе новчаном казном у износу од
6.000 до 50.000 динара (члан 326. став 3. овог закона).
Правно лице које поступи супротно одредбама става 1. овог члана,
уколико је истекао рок важења регистрационе налепнице (истекла ва
жност регистрације возила), казниће се за прекршај новчаном казном у
износу од 60.000 до 600.000 динара (члан 327. став 1. тачка 66. овог зако
на), одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 3.000
до 30.000 динара (члан 327. став 2. овог закона), а одговорно лице у држа
ном органу, односно органу јединице локалне самоуправе новчаном ка
зном у износу од 3.000 до 30.000 динара (члан 327. став 3. овог закона).
Предузетник који поступи супротно одредбама става 1. овог члана,
уколико возило није уписано у јединствени регистар (возило није реги
стровано), казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000
до 200.000 динара (члан 328. став 2. тачка 35. овог закона).
уколико је истекао рок важења регистрационе налепнице (истекла ва
жност регистрације возила), казниће се за прекршај новчаном казном у
износу од 10.000 до 50.0000 динара (члан 328. став 3. тачка 36. овог зако
на).
Лице које поступи супротно одредбама става 1. овог члана, уколи
ко возило није уписано у јединствени регистар возила (нерегистровано

возило), казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 15.000 до
30.000 динара или казном затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став
1. тачка 80. овог закона), а уколико је лице извршењем овог прекршаја
изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају или проу
зроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или другом про
тивправну имовинску или другу корист, казниће се новчаном казном у
331. став 2. овог закона).
Лице које поступи супротно одредбама става 1. овог члана, уколико
је истекао рок важења регистрационе налепнице (истекла важност реги
страције возила), казниће се за прекршај новчаном казном у износу од
6.000 до 20.000 динара (члан 332. став 1. тачка 100. овог закона), а уко
лико је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну опасност
за другог учесника у саобраћају или проузроковало саобраћајну незгоду,
односно прибавило себи или другом противправну имовинску или дру
гу корист, казниће се новчаном казном у износу од 10.000 до 40.000 дина
ра или казном затвора до 45 дана (члан 332. став 2. овог закона).
Због повреде одредаба из става 1. овог члана изрећи ће се кумулатив
но и шест казнених поена, уколико возило није уписано у јединствени
регистар возила, односно два казнена поена уколико је истекао рок важе
ња регистрационе налепнице (члан 335. овог закона).
Због повреде одредаба става 1. овог члана изрећиће се заштитна ме
ра забране управљања моторним возилом возачу у трајању од најмање
три месеца, уколико возило није уписано у јединствени регистар возила
(члан 338. став 1. тачка 59. овог закона).
Правно лице које поступи противно одредбама става 5. овог члана,
уколико нема прописане регистарске таблице, казниће се за прекршај
новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара (члан 327. став
1. тачка 67. овог закона), одговорно лице у правном лицу новчаном ка
зном у износу од 3.000 до 30.000 динара (члан 327. став 2. овог закона),
а одговорно лице у државном органу, односно органу јединице локалне
самоуправе новчаном казном у износу од 3.000 до 30.000 динара (члан
уколико нема прописане регистарске таблице, казниће се за прекршај
новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 динара (члан 328. став 3.
тачка 37. овог закона).
нема прописане регистарске таблице, казниће се за прекршај новчаном
казном у износу од 15.000 до 30.0000 динара или казном затвора у тра
јању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 81. овог закона), а уколико је ли
це извршењем овог прекршаја изазвало непосредну опасност за другог
учесника у саобраћају или проузроковало саобраћајну незгоду, односно

прибавило себи или другом противправну имовинску или другу корист,
зном затвора до 60 дана (члан 331. став 2. овог закона).
таблице, односно регистрациона налепница нису постављене на пропи
сан начин или су нечитљиве, као и супротно ставу 11. овог члана, казни
ће се за прекршај новчаном казном у износу од 3.000 динара (члан 334.
став 1. тач. 48. и 49. овог закона), а уколико је лице извршењем ових пре
кршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају
или проузроковало саобраћајну незгоду, казниће се новчаном казном у
износу од 5.000 до 15.000 динара (члан 334. став 2. овог закона).
Због повреде одредаба из става 5. овог члана изрећи ће се кумулатив
но и два казнена поена возачу који нема прописане регистарске таблице
(члан 335. став 1. тачка 96. овог закона).
казниће се за привредни преступ новчаном казном у износу од 300.000
до 2.500.000 динара (члан 325. став 1. тачка 22. овог закона), а одговорно
лице у правном лицу новчаном казном у износу од 20.000 до 200.000 ди
нара (члан 325. став 2. овог закона).
Правно лице које поступи супротно одредбама ст. 12. и 14. овог
члана казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до
800.000 динара (члан 326. став 1. тач. 70. и 71. овог закона), одговорно ли
це у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара
(члан 326. став 2), а одговорно лице у државном органу, односно орга
ну јединица локалне самоуправе новчаном казном у износу од 6.000 до
50.000 динара (члан 326. став 3. овог закона).
Предузетник који поступи супротно одредбама става 12. овог члана
казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000
динара (члан 328. став 2. тачка 35. овог закона).
Члан 269.
Изузетно у саобраћају на путу може да учествује регистровано во
зило након истека рока важења регистрационе налепнице, ради одла
ска на технички преглед, оправку, односно испитивање, ако је означе
но таблицама за привремено означавање и ако му је издата потврда о
њиховом коришћењу.
Таблице за привремено означавање и потврду о њиховом кори
шћењу издаје територијално надлежна организациона јединица Ми
нистарства унутрашњих послова, односно правно лице које добије
овлашћење од територијално надлежне организационе јединице Ми
нистарства унутрашњих послова. Ако је правном лицу, до датума под
ношења захтева за добијање овлашћења за издавање таблица за при
времено означавање и потврда о њиховом коришћењу, одузимано то

овлашћење више од два пута за последњих 10 година, овлашћење се
неће издати.
Министар унутрашњих послова ближе одређује садржину и на
чин вођења евиденција о издатим таблицама за привремено озна
чавање и потврдама о њиховом коришћењу, начину и условима за
издавање, садржају, изгледу, техничким карактеристикама, начину
постављања таблица за привремено означавање и условима које мора
да испуњава правно лице из става 2. овог члана.
Правно лице које издаје таблице за привремено означавање и по
тврде о њиховом коришћењу дужно је да то ради на прописан начин.
Возач коме су издате регистарске таблице за привремено означа
вање и потврда о њиховом коришћењу мора означити, на прописан
начин, возило тим таблицама и мора имати код себе потврду коју је
дужан да покаже на захтев овлашћеног лица, као и да се креће релаци
јом и у време означено у потврди.
Овим чланом је прецизније дефинисан начин издавања и коришће

ња таблица за привремено означавање возила (пробне таблице) и потвр
де о њиховом коришћењу.
Наиме, осим ситуација предвиђених чланом 268. коришћења наведе
них таблица и потврде када возила учествују у саобраћају а нису реги
стрована, овде је предвиђено и њихово коришћење у ситуацијама када је
истекао рок важења регистрационе налепнице, односно када су возила
регистрована или је истекла важност регистрације.
Утврђена је и обавеза правилног коришћења издатих таблица за при
времено означавање возила и потврде о њиховом коришћењу од стране
возача.
Правно лице које поступи супротно одредбама члана 269. став 2.
овог закона чини привредни преступ из члана 325. став 1. тачка 23. овог
закона и казниће се новчаном казном од 300.000 до 2.500.000 динара, а
одговорно лице у правном лицу чини превредни преступ из члана 325.
став 2. овог закона и казниће се новчаном казном од 20.000 до 200.000
динара.
Правно лице које не издаје таблице за привремено означавање во
зила и потврде о њиховом коришћењу на прописан начин чини прекр
шај за који је чланом 326. став 1. тачка 72. предвиђена новчана казна од
100.000 до 800.000 динара, одговорно лице у правном лицу чини прекр
шај за који је чланом 326. став 2. предвиђена новчана казна од 6.000 до
50.000 динара, а одговорно лице у државном органу чини прекршај за
који је чланом 326. став 3. предвиђена новчана казна од 6.000 до 50.000
динара.
Лице које поступи противно одредбама члана 269. став 5. овог за
кона чини прекршај за који је одредбама члана 332. став 1. тачка 101.
предвиђена новчана казна од 6.000 до 20.000 динара, а уколико је тиме
изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају или про
узроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или другом
противправну имовинску или другу корист, чини прекршај за који је од
редбом члана 332. став 2. предвиђена новчана казна од 10.000 до 40.000
динара или казна затвора до 45 дана.
За поступање противно одредби из члана 269. став 5. овог закона из
рећи ће се кумулативно и два казнена поена (члан 335. став 1. тачка 97.
овог закона).
Члан 270.
Моторно, односно прикључно возило уписује се у јединствени ре
гистар возила и издаје се саобраћајна дозвола и регистарске таблице,
на захтев власника ако су испуњени следећи услови:
1) да постоје докази о пореклу и власништву возила у писаној
форми, као и измиреним прописаним трошковима за регистрацију
возила, као и пореске и царинске обавезе за то возило,
2) да је на техничком прегледу утврђено да је возило технички ис
правно, односно да је издато уверење о испитивању појединачно про
изведеног или преправљеног возила којим се утврђује да возило испу
њава прописане услове.
За моторно и прикључно возило уписано у јединствен регистар
возила издаје се, на захтев власника, односно корисника возила, реги
страциона налепница ако су испуњени следећи услови:
1) да је на техничком прегледу утврђено да је возило технички ис
правно, односно да је издато уверење о испитивању појединачно про
изведеног или преправљеног возила којим се утврђује да возило испу
њава прописане услове,
2) да су приложени докази о обавезном осигурању возила,
3) да су измирени прописани трошкови за издавање регистрацио
не налепнице.
унутрашњих послова неће регистровати возило, односно издати ре
гистрациону налепницу уколико има сазнања да физичко лице (осим
предузетника), подносилац захтева за регистрацију, односно изда
вање регистрационе налепнице, није измирило све новчане обавезе
поводом учињених прекршаја, односно кривичних дела прописаних
овим законом, или поводом повреде одредаба локалних прописа веза
них за послове саобраћаја.
Правно лице које има овлашћење Министарства унутрашњих по
слова за издавање регистрационе налепнице неће извршити издава
ње регистрационе налепнице уколико има сазнања да физичко лице

(осим предузетника), подносилац захтева за регистрацију, односно
издавање регистрационе налепнице, није измирило све новчане оба
везе поводом учињених прекршаја, односно кривичних дела прописа
них овим законом.
Одредбама става 1. овог члана утврђени су услови за уписивање мо

торног, односно прикључног возила у јединствени регистар које се врши
на захтев власника, а одредбама става 2. овог члана услови за издавање
регистрационе налепнице. Осим услова предвиђених тач. 1–3. овог ста
ва, да би се издала регистрациона налепница неопходно је да је возило
уписано у јединствен регистар возила или да се упис врши истовремено
са издавањем регистрационе налепнице и да власник возила поднесе зах
тев за то.
Одредбом става 3. овог члана предвиђено је да надлежна организа
циона јединица Министарства унутрашњих послова неће регистровати
возило нити издати регистрациону налепницу, односно извршити про
дужење регистрације возила, у случају да захтев за то подноси физичко
лице (осим предузетника) које није измирило све новчане обавезе по
водом учињених прекршаја или кривичних дела прописаних овим зако
ном, или поводом повреде одредаба локалних прописа везаних за посло
Иста обавеза предвиђена је и за правна лица која имају овлашћења
Министарства унутрашњих послова за издавање регистрационих налеп
ница у поступку издавања тих налепница, с тим што се у том случају
обавезе односе само на измирење новчаних обавеза поводом учињених
прекршаја, односно кривичних дела прописаних овим законом.
Правно лице које поступи противно одредбама члана 270. став 4.
овог закона казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 100.000
до 800.000 динара (члан 326. став 1. тачка 73), а одговорно лице у прав
ном лицу новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара (члан 326.
став 2).
Члан 271.
Возило се региструје на име власника.
Ако је возило својина више лица, региструје се на име једног од
власника, према њиховом споразуму.
Ако је возило предмет уговора о финансијском лизингу, односно
закупу, поред података о власнику, у саобраћајну дозволу биће уписа
ни и подаци о примаоцу лизинга односно закупцу.
Возило се региструје на име власника и ближе је појашњен поступак

регистрације кад се ради о возилу као заједничкој имовини или возилу

као предмету уговора о лизингу, односно закупу. Пре овог закона наве
дене одредбе су биле предвиђене подзаконским прописима, али због
проблема у поступку регистрације возила као заједничке имовине, као и
чињенице да су возила све чешће предмети уговора о лизингу и закупу,
законодавац је сматрао да је примереније наведене одредбе предвидети
законом.
Члан 272.
Моторна и прикључна возила дипломатско-конзуларних пред
ставништава и мисија страних држава и представништава међународ
них организација у Републици Србији и странаца који раде у њима,
могу да учествују у саобраћају само ако су регистрована у Републици
Србији.
Возила страних представништава у Републици Србији, и страна
ца који раде у њима, странаца којима је издато одобрење за привре
мени боравак дужи од шест месеци или за стално настањење, као и
моторна и прикључна возила држављана Републике Србије који се
врате из иностранства у циљу сталног настањења, могу да учествују у
саобраћају само ако су регистрована у Републици Србији.
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, ова возила могу учествовати у
саобраћају иако су регистрована у иностранству, а најдуже три месе
ца од дана уласка возила у Републику Србију. Рок за возила која су
власништво странаца којима је издато одобрење за привремени бора
вак дужи од шест месеци или за стално настањење почиње да тече на
кон добијања овог статуса.
Одредбама овог члана предвиђено је да моторна и прикључна вози

ла дипломатско-конзуларних представништава и мисија страних држава
и представништава међународних организација, као и возила страних
представништава у Републици Србији, странаца који раде у њима, као
и странаца којима је одобрен привремени боравак дужи од шест месеци
или стално настањење, могу да учествују у саобраћају ако су регистрова
на у Републици Србији. Исто се односи и на моторна и прикључна вози
ла држављана Републике Србије који се врате из иностранства са циљем
сталног настањења.
Са иностраним таблицама, изузетно, возила из овог члана став 3.
могу учествовати у саобраћају до три месеца од дана уласка у Републику
Србију, односно од дана решавања статуса странаца у Републици Срби
ји.
За поступање противно одредбама става 3. овог члана предвиђена је
новчана казна у износу од 5.000 динара (члан 333. став 1. тачка 98), а уко
лико је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну опасност

за другог учесника у саобраћају или проузроковало саобраћајну незгоду,
предвиђена је новчана казна у износу од 6.000 до 18.000 динара (члан
Члан 273.
Возилом регистрованим у иностранству на путевима у Републи
ци Србији, не могу управљати лица која имају стално пребивалиште
у Републици Србији.
Изузетно од става 1. овог члана, овим возилима могу управљати
лица која имају стално пребивалиште у Републици Србији, уколико
имају одобрено привремено боравиште у иностранству до шест ме
сеци, као и њихови чланови уже породице или лица која управљају
„rent-а-car“ возилима.
Одредбама овог члана, који се примењује од 25. јула 2009, желело

се уредити да лица која имају пријављено пребивалиште и живе и ра
де у Републици Србији не могу управљати возилима регистрованим у
иностранству на путевима у Републици Србији. То се не односи на лица
уколико имају одобрено привремено боравиште у иностранству до шест
месеци, као и чланове њихове уже породице или лица која управљају
rent-a-car возилима.
За поступање противно одредбама става 1. овог члана предвиђена
је новчана казна за прекршај у износу од 15.000 до 30.000 динара или
казна затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 82. овог за
кона), а уколико је извршењем тог прекршаја лице изазвало непосредну
опасност за другог учесника у саобраћају или проузроковало саобраћај
ну незгоду, односно прибавило себи или другом противправну имовин
ску или другу корист, казниће се новчаном казном у износу од 30.000
до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан 331. став 2. овог
закона).
Члан 274.
Власник, односно корисник регистрованог возила, ако у року од
30 дана од дана истека важења регистрационе налепнице не поднесе
захтев за издавање нове регистрационе налепнице, дужан је да врати
регистарске таблице органу који је исте издао.
Власник, односно корисник возила дужан је да у року од 15 дана
одјави возило ако је уништено или отписано или да пријави промену
било ког податка који се уписује у саобраћајну дозволу.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице које није вла
сник возила, не сме у саобраћају на путу користити возило које је
предмет финансијског лизинга, односно закупа, пре него што се пода

так о коришћењу не упише у саобраћајну дозволу у складу са одредба
ма члана 271. став 3. овог закона.
Схватајући регистарске таблице као део јавне исправе која се изда

је у поступку регистрације возила, законодавац је ставом 1. овог члана
утврдио обавезу да се регистарске таблице враћају од стране власника,
односно корисника возила органу који их је издао, уколико власник, од
носно корисник возила не поднесе захтев за издавање нове регистраци
оне налепнице у року од 30 дана од дана истека важења претходне реги
страционе налепнице, односно од истека важења регистрације.
Да би подаци о регистрованим возилима били што тачнији и да би
се знало која возила заиста учествују у саобраћају на путевима, преузе
та је обавеза власника, односно корисника возила, која је постојала и у
претходном закону, да се у року од 15 дана пријављују све промене пода
тка у вези са регистрацијом возила, евентуалним уништењем, одјавом и
сл.
Одредбе овог члана, као и одговорност власника, односно корисни
ка возила за прекршај када возач возила није идентификован у случаје
вима из члана 320. овог закона, треба да допринесу да возилима у сао
браћају управљају њихови власници, односно корисници, а да изузетно
возилима управљају друга лица.
Правно лице које поступи противно одредбама ст 1. и 2. овог члана
динара (члан 327. став 1. тачка 68. овог закона), одговорно лице у прав
ном лицу казном у износу од 3.000 до 30.000 динара (члан 327. став 2.
овог закона), а одговорно лице у државном органу, односно органу је
динице локалне самоуправе казном у износу од 3.000 до 30.000 динара
(члан 327. став 3. овог закона).
Предузетник који поступи противно одредбама ст. 1. и 2. овог члана
казниће се за прекршај новчаном казном у износу од 10.000 до 50.000 ди
нара (члан 328. став 3. тачка 38. овог закона).
Лице које поступи супротно одредбама ст. 1. и 2. овог члана казни
ће се за прекршај новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара
(члан 332. став 1. тачка 102. овог закона), а уколико је лице извршењем
овог прекршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у сао
браћају или проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило се
би или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се
ра до 45 дана (члан 332. став 2. овог закона).
став 2. овог закона), а одговорно лице у државном органу, односно ор
гану локалне самоуправе новчаном казном у износу од 6.000 до 50.000
динара (члан 326. став 3. овог закона).
Лице које поступи супротно одредбама става 3. овог члана, казниће
се за прекршај новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или
казном затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 83. овог зако
на), а уколико је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну
закона).
2. Регистарске таблице
Члан 275.
За возила која се региструју издаје се једна од следећих врста реги
старских таблица:
1) регистарске таблице за моторна возила, осим за мотоцикле, мо
педе, лаке и тешке трицикле, лаке четвороцикле, тракторе, радне ма
шине и мотокултиваторе,
2) регистарске таблице за мотоцикле, тешке трицикле,
3) регистарске таблице за мопеде, лаке трицикле и лаке четворо
цикле,
4) регистарске таблице за мотокултиваторе,
5) регистарске таблице за тракторе и радне машине,
6) регистарске таблице за прикључна возила,
7) регистарске таблице прикључног возила за трактор,
8) регистарске таблице за моторна и прикључна возила дипломат
ско-конзуларних представништава и мисија страних држава и пред
ставништава међународних организација у Србији и њиховог осо
бља,
9) регистарске таблице за моторна и прикључна возила Војске Ср
бије,
10) регистарске таблице за привремено регистрована моторна и
прикључна возила,
11) привремене регистарске таблице за возила која се одвозе из
Републике Србије,
12) регистарске таблице за моторна и прикључна возила органа

унутрашњих послова,
13) регистарске таблице за моторна и прикључна возила која не
испуњавају прописане услове у погледу димензија (дужина, ширина,
висина), односно чија је највећа дозвољена маса већа од дозвољене,
односно чије је осовинско оптерећење сопствене масе веће од дозво
љеног оптерећења.
Све врсте регистарских таблица из става 1. овог члана једнообра
зне су на целој територији Републике Србије.
Одредбама овог члана предвиђено је тринаест врста регистарских

таблица. Осим регистарских таблица за возила која се на основу доса
дашњих прописа нису могла регистровати (трицикли, четвороцикли),
значајна новина у односу на претходне законске прописе је то што овим
законом нису посебно предвиђене регистарске таблице за страна трго
винска, саобраћајна, културна и друга представништва, тзв. „економске
таблице", већ се за њих издају приликом регистрације регистарске табли
це као и за друга правна лица, у зависности од врсте возила.
Члан 276.
У случају губитка или нестанка регистарске таблице, односно ре
гистрационе налепнице, власник, односно возач је дужан да одмах о
томе обавести најближу организациону јединицу Министарства уну
трашњих послова.
У случају да је до губитка или нестанка регистарске таблице, од
носно регистрационе налепнице дошло ван места у којем је возило
регистровано, територијално надлежна организациона јединица Ми
нистарства унутрашњих послова издаће на захтев власника, односно
корисника возила потврду о изгубљеној регистарској таблици и та
блице за привремено означавање и потврду о њиховом коришћењу у
којој ће бити одређена маршрута, која важи до доласка у место у којем
је возило регистровано.
У случају да су изгубљене или нестале регистарске таблице за
возило регистровано у иностранству, територијално надлежна орга
низациона јединица Министарства унутрашњих послова издаће на
захтев власника, односно корисника возила потврду о изгубљеној ре
гистарској таблици, привремене регистарске таблице за возила која
се одвозе из Републике Србије и потврду о привременој регистрацији
возила која се одвозе из Републике Србије која даје право коришћења
возила на путу и може да важи највише 15 дана.
Таблице за привремено означавање и потврда о њиховом кори
шћењу важе само на територији Републике Србије, не могу се добити
два или више пута за редом, осим у случају њиховог губитка или не
станка у року за које су издати, и морају се предати територијално над
лежној организационој јединици Министарства унутрашњих посло
ва код које се возило води у евиденцији, а најкасније у року од седам
дана од истека рока важења потврде о коришћењу.
Одредбама овог члана дефинисани су поступци у случајевима губит

ка регистарских таблица, како би таква возила било да су регистрована
у Републици Србији или у иностранству могла учествовати у саобраћају
до територијално надлежне организационе јединице Министарства уну
трашњих послова по пребивалишту власника или седишту корисника
или уколико је посреди о губитак регистарских таблица издатих у ино
странству ради одвожења тог у иностранство. С обзиром на то да таква
возила не могу учествовати у саобраћају без регистарских таблица, пре
цизније је утврђен поступак означавања таквих возила и издавања од
говарајућих докумената како би се разрешили проблеми настали губит
ком регистарских таблица.
став 2. овог закона), а одговорно лице у државном органу, односно ор
гану локалне самоуправе новчаном казном у износу од 3.000 до 30.000
Лице које поступи супротно одредбама овог члана казниће се за
прекршај новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара (члан 332.
став 1. тачка 103. овог закона), а уколико је лице извршењем овог прекр
шаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају или
проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или дру
гом противправну имовинску или другу корист, казниће се новчаном ка
зном у износу од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 дана
(члан 332. став 2. овог закона).
За повреде одредаба члана 276. ст. 1. и 2. овог закона изрећи ће се ку
мулативно и два казнена поена (члан 335. став 1. тачка 98. овог закона).
3. Привремена регистрација
Члан 277.
Привремено се региструју моторна и прикључна возила која су
привремено увезена из иностранства или набављена у Републици Ср

бији ради извожења у иностранство, моторна и прикључна возила
која се користе на основу уговора о пословној сарадњи или уговора
о закупу закљученог између домаћег и страног превозника, као и мо
торна и прикључна возила ради учешћа на сајмовима и спортским
такмичењима.
На путевима Републике Србије не може у саобраћају учествовати
возило са страним регистарским таблицама на којима ознаке и број
нису у складу са одредбама ратификованих међународних уговора, а
такво возило мора се привремено регистровати и означити регистар
ским таблицама за возила која се одвозе из Републике Србије.
Привремена регистрација возила врши се највише на период од
једне године, према одобрењу надлежног царинског органа о привре
меном увозу, уз испуњење услова за упис возила у јединствени реги
стар возила и издавање регистрационе налепнице.
За привремено регистрована возила издају се регистарске табли
це за привремено регистрована моторна и прикључна возила, потвр
да о привременој регистрацији са роком важења из става 3. овог чла
на.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице, не сме у сао
браћају на путу користити возило регистровано у иностранству, пре
него што се возило привремено региструје у складу са ставом 1. овог
члана.
Привремена регистрација предвиђена је за возила приликом чијег

увоза су царински органи у посебно спроведеном поступку увоза одо
брили привремени увоз и приликом чије регистрације се издају посебне
регистарске таблице, као и возила која су набављена у Републици Срби
ји ради извожења у иностранство, за која се издају посебне регистарске
таблице, односно регистарске таблице ради извоза возила у иностран
ство, тзв. експортне регистарске таблице.
Ове регистарске таблице („експортне регистарске таблице“) издају
се и за означавање возила која имају стране регистарске таблице на који
ма ознаке и бројеви нису у складу са одредбама ратификованих међуна
родних уговора.
Лице које поступи супротно одредбама става 2. овог члана казни
ће се за прекршај новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара
(члан 332. став 1. тачка 104. овог закона), а уколико је лице извршењем
тог прекршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника у сао
браћају или проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило се
би или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се
ра до 45 дана (члан 332. став 2. овог закона).

динара (члан 326. став 1. тачка 75), одговорно лице у правном лицу нов
чаном казном у износу од 6.000 до 50.000 динара (члан 326. став 2. овог
закона), а одговорно лице у државном органу, односно органу јединица
локалне самоуправе новчаном казном од 6.000 до 50.000 динара (члан
Лице које поступи супротно одредбама става 5. овог члана казниће
се за прекршај новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара или
казном затвора у трајању до 30 дана (члан 331. став 1. тачка 84. овог зако
на), а уколико је лице извршењем овог прекршаја изазвало непосредну
закона).
XVIII. ПОСЕБНЕ МЕРЕ И ОВЛАШЋЕЊА
Члан 278.
Посебне мере и овлашћења предузимају се ради спречавања угро
жавања безбедности учесника у саобраћају, односно омогућавања од
вијања саобраћаја.
Посебне мере, односно овлашћења из става 1. овог члана су:
1) искључење возача из саобраћаја,
2) задржавање возача,
3) упућивање возача на контролни лекарски преглед,
4) утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних супстан
ци код учесника у саобраћају,
5) заустављање, односно упућивање ради заустављања возила на
безбедном месту или укључивања на пут за ту врсту или категорију
возила,
6) искључење возила из саобраћаја,
7) налагање мера ради отклањања, односно спречавања настанка
опасности на путу,
8) снимање саобраћаја и учесника у саобраћају коришћењем одго
варајућих средстава као и документовање прекршаја и других делик
та у саобраћају,
9) привремено одузимање предмета прекршаја,
10) одузимање обрасца стране возачке дозволе када возач поседу
је више од једне возачке дозволе,
11) упућивање на контролни технички преглед возила,
12) уклањање, односно премештање возила, као и постављање
уређаја којима се спречава одвожење возила,
13) мерење осовинског оптерећења возила и укупне масе возила.
Мере и овлашћења из става 2. тач. 1), 4), 5), 6), 9), 10), 11) и 12)
овог члана налаже и предузима полицијски службеник приликом кон
троле саобраћаја, мере и овлашћења из става 2. тач. 2), 3), 7) и 8) овог
члана налаже и предузима територијално надлежна организациона
јединица Министарства унутрашњих послова или други орган овла

шћен овим законом. Мере из става 2. тачка 13) овог члана налажу и
предузимају полицијски службеник приликом контроле саобраћаја,
односно овлашћено лице министарства надлежног за саобраћај.
Изузетно мере и овлашћења из става 2. тачка 12) овог члана мо
гу се поверити овлашћеном правном лицу или предузетнику којем је
актом надлежног државног органа поверена делатност организације
функционисања, управљања и одржавања јавних паркиралишта.
Посебне мере и овлашћења из ове главе, које се односе на возача,
сходно се примењују на инструктора вожње, на лице које надзире во
зача са пробном возачком дозволом, кандидата за возача и испитива
ча на практичном делу возачког испита.
Министар унутрашњих послова ће прописати начин, поступак и
средства спровођења као и вођење обавезних евиденција о примени
посебних мера и овлашћења.
Ближе прописе о посебним мерама безбедности војних учесника
у саобраћају доноси министар надлежан за послове одбране.
У овом члану наведене су посебне мере и овлашћења која се преду

зимају ради спречавања угрожавања безбедности учесника у саобраћају,
односно омогућавања несметаног и безбедног одвијања саобраћаја на пу
тевима.
У зависности од тога у чијој су надлежности, мере и овлашћења
из става 2. овог члана, подељене су на мере и овлашћења која налаже и
предузима полицијски службеник приликом контроле саобраћаја (тач.
1, 4, 5, 6, 9, 10, 11. и 12) и мере које налаже и предузима територијално
надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова,
односно други орган овлашћен овим законом (тач. 2, 3, 7. и 8.). Мерење
осовинског оптерећења возила и укупне масе возила (тачка 13) у надле
жности је полицијског службеника приликом контроле саобраћаја, одно
сно овлашћеног лица министарства надлежног за саобраћај, за шта су
потребна и одговарајућа средства и опрема.
Осим возача, посебне мере и овлашћења из става 2. овог члана, при
мењују се и на инструктора вожње, на лице које надзире возача са проб
ном возачком дозволом, кандидата за возача и испитивача на практич
ном делу возачког испита (став 4), чиме се овим лицима намећу додатне
обавезе и одговорности које су пре свега у функцији безбедности саобра
ћаја и правилне обуке.
С обзиром на то да је неопходно даље прецизирање примене посеб
них мера и овлашћења из овог члана, предвиђено је да министар унутра
шњих послова ближе пропише начин, поступак и средства спровођења
посебних мера и овлашћења, као и вођење обавезних евиденција о њи
ховој примени (став 5). За посебне мере безбедности које се односе на

војне учеснике у саобраћају министар задужен за послове одбране доне
ће ближе прописе којима ће се прецизирати посебне мере и овлашћења
војних учесника у саобраћају и начин њихове примене (став 6).
2. Искључење возача из саобраћаја

Члан 279.
Полицијски службеник ће привремено искључити возача из сао
браћаја:
14) ако је због телесног, односно душевног стања очигледно сма
њена његова способност за управљање возилом (умор, болест, повре
де и сл.),
15) ако је под дејством алкохола које је недозвољено овим зако
ном,
16) ако је под дејством психоактивних супстанци,
17) ако одбије да се подвргне испитивању, односно стручном пре
гледу,
18) ако возач захтева анализу крви, односно урина у смислу овог
закона,
19) ако не поштује ограничења која су му наложена или одређена,
20) ако прекорачи време дозвољеног трајања управљања возилом
у току 24 сата,
21) ако се насилнички понаша у саобраћају (насилничка вожња),
22) који нема возачку дозволу за категорију возила којим упра
вља, односно ако управља возилом након истека рока важења возач
ке дозволе, односно пробне дозволе,
23) који користи страну возачку дозволу из чијег садржаја се не
може утврдити да ли возач има право на управљање тим возилом,
24) који управља возилом за време трајања заштитне мере или ме
ре безбедности,
25) возач који је затечен да управља возилом у саобраћају за вре
ме трајања искључења.
У случајевима искључења из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6) и 8)
овог члана, искључење траје 24 сата, а у осталим случајевима док тра
ју разлози због којих је возач искључен. У случају искључења возача
из става 1. тачка 7) овог члана искључење траје док не престану разло
зи, а најдуже 24 сата.
Изузетно од одредби става 2. овог члана искључење возача који је
благо, односно умерено алкохолисан траје 12 сати.
Искључење возача се спроводи на основу наредбе овлашћеног по
лицијског службеника.
У овом члану дефинисани су разлози за искључење возача из саобра

ћаја. У случајевима из става 1. тач. 1, 2, 3, 4, 5, 6. и 8. овог члана, искљу
чење траје 24 сата, а у осталим случајевима док трају разлози због којих
је возач искључен. У случају искључења возача из става 1. тачка 7. овог
члана искључење траје док не престану разлози, а најдуже 24 сата.
Изузетно од одредаба става 2. овог члана искључење возача који је
благо, односно умерено алкохолисан, траје 12 сати.
Ако би искључење возача из саобраћаја подразумевало немогућност
даљег кретања возила, односно уклањање возила са коловоза, а место ис
кључења тог возила на коловозу било такво да би остављање возила на
коловозу представљало опасност за друге учеснике у саобраћају или би
ометало одвијање саобраћаја, полицијски службеник ће у таквом случа
ју уручити возачу потврду о издатом наређењу о искључењу из саобраћа
ја, и наложити возачу да возило уклони са коловоза односно да, под над
зором полицијског службеника, одвезе возило до погодног места, с тим
да са тог места не сме продужити вожњу док трају разлози због којих је
искључен из саобраћаја, односно до одређеног времена. Уколико није мо
гуће поступити на овај начин, полицијски службеник може издати налог
за премештање возила у складу са одредбама члана 282. овог закона.
Полицијски службеник ће уручити потврду о издатом наређењу о
искључењу из саобраћаја и наложити инструктору да прекине обучава
ње кандидата за возача у практичном управљању возилом, кандидату
за возача да прекине практичну обуку, кандидату за возача да прекине
практични део испита за возачa, лицу да прекине надзирање возача са
пробном возачком дозволом, односно да испитивач прекине даље спро
вођење практичног дела возачког испита.
Одмах по уручењу потврде о издатом наређењу о искључењу из сао
браћаја, полицијски службеник треба да пренесе податке територијално
надлежној организационој јединици Министарства унутрашњих посло
ва или овлашћеном лицу ради уписивања у одговарајућу евиденцију о
искључењу возача из саобраћаја.
Ако су разлози за искључење возача из саобраћаја из става 1. овог
члана такве природе да се може омогућити другом лицу да управља во
зилом искљученог возача, када постоји друго лице које испуњава услове
да управља овим возилом, то ће се омогућити, уз сагласност власника,
односно корисника возила.
3. Утврђивање присуства алкохола и/или психоактивних

супстанци код учесника у саобраћају
Члан 280.
Ради утврђивања присуства алкохола и/или психоактивних суп
станци у организму, полицијски службеник може возача да подвргне
испитивању помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест

и др.).
Полицијски службеник може ради утврђивања присуства алко
хола, односно психоактивних супстанци у организму, да пешака који
непосредно угрожава безбедност саобраћаја подвргне испитивању по
моћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога тест и др.).
Возач, односно пешак је дужан да без одлагања поступи по нало
гу овлашћеног лица и омогући вршење испитивања помоћу одговара
јућих средстава из ст. 1. и 2. овог члана.
Уколико се из очигледно оправданих разлога не може извршити
испитивање прописано у ст. 1. или 2. овог члана, полицијски службе
ник може лице да доведе ради стручног прегледа у одговарајућу здрав
ствену установу. Учесник у саобраћају дужан је да се подвргне таквом
прегледу.
Учесник у саобраћају из ст. 1. и 2. овог члана, који након изврше
ног испитивања помоћу одговарајућих средстава (алкометар, дрога
тест и др.) оспорава добијене резултате, може захтевати да се изврши
анализа крви, односно крви и урина или других телесних материја, у
одговарајућој установи, о сопственом трошку. Захтев се подноси у пи
саној форми, на лицу места, у записник у коме су утврђени резултати
испитивања.
Ближе прописе у вези наплате трошкова овог члана, доноси Вла
да на предлог министарства надлежног за послове здравља.
Ако је утврђивањем спроведеним према одредбама овог члана
утврђено да је под дејством алкохола и/или психоактивних супстан
ци, трошкове утврђивања сноси учесник у саобраћају из ст. 1. и 2.
Анализу крви, урина и/или других телесних материја у циљу утвр
ђивања садржаја алкохола и/или психоактивних супстанци у органи
зму може вршити само здравствена установа која добије овлашћење
за то од министарства надлежног за здравље.
Здравствена установа из става 8. овог члана дужна је да анализе
крви, односно крви и урина или других телесних материја врши зако
нито по правилима струке и на савестан начин.
Министар надлежан за послове здравља прописује услове које у
погледу стручних кадрова, опреме и других услова морају испуњава
ти здравствене установе које врше анализу крви, урина и/или других
телесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и/или дру
гих психоактивних супстанци у организму, које су забрањене за упо
требу пре и за време вожње, као и начин узимања наведених узорака,
сходно правилима струке.
Полицијски службеник који возача, инструктора вожње, кандидата

за возача током практичне обуке или полагања практичног дела испита
за возача, лице које надзире возача са пробном возачком дозволом, испи
тивача на практичном делу возачког испита, лице које је на предњем се
дишту у моторном возилу, пешака због оправдане сумње да у организму
има алкохола и/или психоактивних супстанци, подвргава испитивању
помоћу одговарајућих средстава (етилометар, дрога-тест и др.) дужан
им је дати упутства о начину коришћења и поступку испитивања помо
ћу одговарајућих средстава, те их упозорити на последице одбијања под
вргавања испитивању.
Након обављеног или одбијеног испитивања, полицијски службе
ник попуњава прописани записник, који потписују контролисано лице,
очевици (ако их има) и полицијски службеник који је обавио испитива
ње.
Ако је контролисано лице у таквом стању да прописани записник
не може потписати или одбије потписати, полицијски службеник ће и
то констатовати у записнику.
Уколико учесник у саобраћају из става 1. овог члана из очигледно
оправданих разлога није могуће подвргнути испитивању одговарајућим
средствима или је у таквом психичком стању или показује знаке поре
мећености услед конзумирања алкохола или психоактивних супстанци
полицијски службеник ће га одвести у здравствену установу ради подвр
гавања стручном прегледу лекара.
Уколико учесника у саобраћају из става 1. овог члана оспорава коли
чину алкохола измерену одговарајућим средствима полицијски службе
ник ће му омогућити да на лицу места поднесе писмени захтев у пропи
сани записник у коме су утврђени резултати испитивања, да на његов
трошак буде подвргнут анализи крви, крви и урина или других телесних
материја.
За разлику од претходног закона, овде је јасно дефинисано право
учесника у саобраћају из ст. 1. и 2. овог члана, да може захтевати да
се изврши анализа крви, односно крви и урина, или других телесних
материја, у одговарајућој установи и о сопственом трошку, тек након
извршеног испитивања помоћу одговарајућих средстава (етилометар,
дрога-тест и др.) и када оспорава добијене резултате, при чему се овај
захтев подноси у писаној форми, на лицу места, у записник у коме су
унети резултати испитивања.
Довођење контролисаног лица у здравствену установу ради подврга
вања стручном прегледу и/или анализи крви, крви и урина или других
телесних материја, полицијски службеник врши са прописаним налогом
за ово испитивање, односно за стручни преглед.
За поступање противно одредбама става 8. овог члана предвиђене
су новчане казне за правно лице у износу од 100.000 до 800.000 динара

су новчане казне за предузетнике у износу од 100.000 до 500.000 динара
су казне затвора од најмање 15 дана и 14 казнених поена за возача ко
ји одбије да се подвргне утврђивању присуства у организму алкохола и/
или психоактивних супстанци помоћу одговарајућих средстава (етило
метар, дрога тест и др.), односно стручном прегледу, као и инструктор
вожње, лице које надзире возача са пробном возачком дозволом и испи
тивач на практичном делу возачког испита када учествује у саобраћају
За поступање противно одредбама ст. 3. и 4. овог члана предвиђене
су новчане казне за пешаке у износу од 15.000 до 30.000 динара (члан
331. став 1. тачка 85). Уколико је лице извршењем прекршаја у вези са
ст. 3. и 4. овог члана изазвало непосредну опасност за другог учесника у
саобраћају, или проузроковало саобраћајну незгоду односно прибавило
себи или другом противправну имовинску или другу корист, казниће се
ра до 60 дана (члан 331. став 2).
Уколико је возач приликом извршења прекршаја у вези са ставом 4.
овог члана проузроковао саобраћајну незгоду, казниће се казном затво
ра од најмање 45 дана и 16 казнених поена (члан 330. став 2).
Због прекршаја у вези са ставом 4. овог члана, возачу ће се изрећи и
заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању од нај
мање осам месеци, а у случају да је проузроковао саобраћајну незгоду,
возачу ће се изрећи заштитна мера забране управљања моторним вози
лом у трајању од најмање 10 месеци (члан 330. ст. 2. и 3).
Члан 281.
Стручни преглед учесника у саобраћају у смислу овог закона, је
сте преглед којим се утврђују знаци поремећености у понашању који
могу да проузрокују небезбедно понашање у саобраћају.
На стручном прегледу стручно лице може одредити да се изврши
анализа телесних материја, ради утврђивања присуства алкохола и/
или психоактивних супстанци.
Здравствена установа, односно лабораторија о резултатима извр
шене анализе из става 2. овог члана мора најкасније у року од три да
на од дана пријема узорка дати писмени налаз.
О извршеном стручном прегледу, здравствена установа је дужна,
без одлагања, дати писмени налаз и мишљење полицијском службени
ку и лицу над којим је вршен преглед.
Ако здравствена установа није у могућности да у потпуности из
врши анализу, стручно обезбеђене телесне материје ће се доставити

службеним путем најближој овлашћеној здравственој установи, одно
сно лабораторији где се може извршити даља анализа.
Ако је стручним прегледом спроведеним према одредбама овог
члана утврђено да показује знаке поремећености у понашању који мо
гу да проузрокују небезбедно понашање у саобраћају, трошкове пре
гледа сноси учесник у саобраћају.
Стручни преглед, односно узимање крви, крви и урина, или других

телесних материја, односно њихова анализа спроводи се у складу са пра
вилима струке и медицинске науке.
Имајући на уму да се анализом крви, крви и урина или других теле
сних материја прецизно утврђује присуство алкохола у организму, одно
сно степен алкохолисаности испитаника – учесника у саобраћају (што
се исказује одговарајућим нумеричким вредностима које имају и описни
еквивалент – члан 187), али и присуство других психоактивних супстан
ци, овај вид контроле треба примењивати увек када се за то стекну по
требни законски услови.
У случајевима када то, из здравствених или других оправданих раз
лога, није могуће, обавеза је здравствене установе да одреди стручно
лице – лекара који ће извршити одговарајући стручни преглед, на осно
ву кога ће се утврдити да ли у понашању и изгледу испитаника постоје
знакови психичке и друге поремећености који могу да проузрокују не
безбедно понашање у саобраћају, о чему ће се сачинити писмени налаз
и мишљење лекара. Здравствена установа је дужна, без одлагања, један
примерак налаза и мишљења лекара дати полицијском службенику, са
циљем доказивања и даљег процесуирања учињеног саобраћајног прекр
шаја или кривичног дела, а један лицу над којим је вршен стручни пре
глед.
Стручном прегледу, односно узимању крви, крви и урина или дру
гих телесних материја, по правилу, присуствује полицијски службеник
саобраћајне полиције.
прекршај правно лице које поступи супротно одредбама ст. 3. и 4. овог
За прекршај у вези са ст. 3. и 4. овог члана казниће се новчаном ка
зном од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице у правном лицу, као и
одговорно лице у државном органу односно органу јединице локалне са
моуправе (члан 327. ст. 2. и 3).
4. Премештање возила
Члан 282.
Полицијски службеник може преместити возило, односно нало
жити да се возило којим је управљао возач који је искључен из саобра
ћаја, односно возило које је искључено из саобраћаја, премести, ако
исто омета несметано и безбедно одвијање саобраћаја.
У случају из става 1. овог члана полицијски службеник може ан
гажовати привредни субјекат који је оспособљен за обављање ових
послова, да о трошку возача, власника или корисника, премести во
зило.
Власник или корисник возила дужан је да накнади трошкове пре
мештања, складиштења и чувања возила и преузме возило одмах по
престанку разлога за премештање, а најкасније у року од 24 сата.
Висину накнада за премештање возила доноси Влада.
Заустављено возило на коловозу може представљати опасну и неоче

кивану препреку за друге учеснике у саобраћају, па премештање возила,
у тим случајевима, представља хитну радњу која не трпи одлагање, има
јући на уму да возило омета и угрожава саобраћај на путу. Наређење из
става 1. овог члана о премештању возила, полицијски службеник може
издати усмено и наложити возачу, кориснику, односно власнику да пре
мести возило без одлагања или донети о томе решење у писаној форми.
Како би се премештање возила обавило ефикасно и безбедно, поли
цијски службеник саобраћајне полиције има низ обавеза које проистичу
из суштине његовог посла и одређених овлашћења, а које су у функцији
омогућавања несметаног и безбедног саобраћаја на путу.
Полицијски службеник саобраћајне полиције, поштујући начело
безбедности и најбоље полицијске праксе, треба да возило искљученог
возача, односно возило за које су се стекли услови за искључење из сао
браћаја, искључи на начин да се возило уклони на погодно место ван ко
ловоза. У том случају значајно ће се смањити потреба за премештањем
возила у смислу овог члана.
У ситуацијама када због техничке неисправности, односно квара на
возилу или других разлога није могуће уклонити возило ван коловоза,
обавеза је полицијског службеника да, на захтев возача, корисника, од
носно власника возила, пружи помоћ при ангажовању привредног су
бјекта оспособљеног за премештање возила.
Уколико возач, корисник, односно власник није присутан, или од
бије, или није у могућности да ангажује привредни субјект, односно
уколико ангажује привредни субјект који није оспособљен да премести
возило, полицијски службеник о томе хитно треба да обавести територи
јално надлежну организациону јединицу Министарства унутрашњих по
слова, односно овлашћено лице, који ће ангажовати одређени привред
ни субјект, да о трошку возача, корисника, односно власника, премести

возило.
Обавеза је полицијског службеника да непосредним регулисањем
саобраћаја обезбеди проточност саобраћаја на месту где возило омета
несметано и безбедно одвијање саобраћаја, као и приликом премештања
возила.
Према ст. 3. и 4. овог члана уређено је да трошкови премештања,
складиштења и чувања возила падају на терет власника или корисника
возила у висини коју одреди влада. Власник, односно корисник возила
дужан је да возило преузме одмах по престанку разлога за премештање,
а најкасније у року од 24 сата.
5. Задржавање возача који су искључени

због психофизичког стања
Члан 283.
Возач код кога је утврђена тешка, веома тешка или потпуна алко
холисаност и/или је под дејством психоактивних супстанци, задржа
ће се по наредби полицијског службеника до отрежњења, а најдуже
12 сати.
Мера из става 1. овог члана може се применити на возача под деј
ством алкохола код кога је утврђена и мања садржина алкохола у кр
ви ако изражава намеру, односно ако постоји опасност да ће настави
ти са управљањем возилом након што је искључен из саобраћаја.
Задржавање је обавезно и за возача који одбије да се подвргне
испитивању на присуство алкохола и/или других психоактивних суп
станци.
Ближе прописе о условима које мора испуњавати просторија за
задржавање прописује министар надлежан за послове здравља уз са
гласност Министарства унутрашњих послова.
Мера задржавања одредиће се возачу код кога је утврђено да је у те

шкој алкохолисаности (oд 1,20 mg/ml до 1,60 mg/ml алкохола у крви),
веома тешкој алкохолисаности (од 1,61 mg/ml до 2,00 mg/ml алкохола у
крви) или потпуној алкохолисаности (више од 2,00 mg/ml алкохола у кр
ви) или под дејством психоактивних супстанци, до отрежњења, а најду
же 12 сати, или возачу који одбије да се подвргне испитивању на прису
ство алкохола, односно психоактивних супстанци.
У ставу 2. дата је могућност примене мере задржавања и на возача
под дејством алкохола код кога је утврђена и мања садржина алкохола у
крви, ако изражава намеру, односно ако постоји опасност да ће настави
ти са управљањем возилом након што је искључен из саобраћаја.
Изражавање намере, односно постојање опасности да ће наставити

са управљањем возилом, сматра се када возач седне за точак управљача,
укључи мотор у рад, односно предузме другу сличну радњу или када је
покренуо возило са места на путу, те својим понашањем или радњама
показује очигледну намеру да неће поступити по наредби о искључењу
из саобраћаја.
Полицијски службеник задржава возача у службеним просторијама
полиције за задржавање. Полицијски службеник који врши задржавање
одговоран је за безбедност лица приликом довођења, задржавања и из
ручења надлежном органу, односно до пуштања на слободу.
Полицијски службеник који је одредио задржавање дужан је, на зах
тев задржаног лица, да о задржавању обавести његову породицу или
друга блиска лица, послодавца, надлежни орган старатељства, ако је по
требно обезбедити заштиту или старање о детету или другим лицима о
којима се стара задржано лице. О задржавању треба да обавести мини
старство спољних послова, ако је задржано лице странац, односно војну
полицију, ако је задржано војно лице.
Време задржавања се рачуна од тренутка кад је лице доведено. По
завршеном задржавању, лице се изручује надлежном органу или пушта
на слободу.
Наредбу о задржавању доноси полицијски службеник (руководи
лац организационе јединице која води поступак са задржаним лицем
– начелник одељења, командир, заменик односно помоћник командира
СПИ, ПС, ПИ).
Полицијски службеник дужан је да саопшти наредбу о задржавању
задржаном лицу уз потпис.
Задржано лице нема експлицитно право жалбе на саопштену наред
бу о задржавању, али му је заштита обезбеђена у поступку решавања по
поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка. Наиме, по подне
том захтеву за покретање прекршајног поступка због управљања у алко
холисаном стању, решава суд за прекршаје, а сходно члану 228. Закона о
прекршајима. Против одлуке донете у првом степену, окривљени може
изјавити жалбу другостепеном органу, односно Вишем прекршајном су
ду, чиме је обезбеђена правна заштита од евентуалног незаконитог задр
жавања алкохолисаног лица.
Ако се у истом простору за задржавање задржава више лица, могу
се задржати само лица истог пола.
Болесно или повређено лице коме је очигледно потребна лекарска
помоћ или лице које показује знакове тежег тровања алкохолом или ко
јим другим средством не може се задржавати у просторијама за задржа
вање. Овим лицима, полицијски службеник који врши задржавање, мо
ра да обезбеди превоз у здравствену установу где ће им бити пружена
лекарска помоћ.
Када задржано лице само захтева лекарску помоћ, полицијски слу

жбеник ће потребну помоћ омогућити у просторијама за задржавање
или обезбедити превоз задржаног лица до најближе здравствене устано
ве.
6. Задржавање возача код кога постоји намера за даље

чињење прекршаја и мере за обезбеђење присуства возача
који може избећи одговорност за прекршај
Члан 284.
Возач који је затечен у чињењу прекршаја и који изражава наме
ру за даље чињење прекршаја, односно који је наставио са чињењем
тог прекршаја, довешће се надлежном органу за прекршаје.
Ако се довођење из става 1. овог члана не може извршити одмах,
територијално надлежна организациона јединица Министарства уну
трашњих послова ће ово лице задржати најдуже 24 сата.
У циљу осигурања извршења казне или заштитне мере, односно
мере безбедности, као и обезбеђења присуства у прекршајном поступ
ку, за прекршаје предвиђене овим законом, полицијски службеник
може лицу које нема пребивалиште или стални боравак у Републици
Србији, односно лицу које би одласком у иностранство на дуже време
избегло одговорност за прекршај прописан овим законом, привреме
но одузети путну или другу исправу за прелазак државне границе.
Задржавање исправе из става 3. овог члана може трајати до пре
станка разлога, а најдуже пет дана.
Овим чланом дефинисане су одредбе које се односе на задржавање

возача код кога постоји намера за даље чињење прекршаја којима се не
посредно угрожава безбедност саобраћаја, као и мере за обезбеђење при
суства возача који може избећи одговорност за учињени прекршај.
Полицијски службеник довешће надлежном органу за прекршаје во
зача који је затечен у чињењу прекршаја и који изражава намеру за даље
чињење прекршаја или возача који је наставио са чињењем тог прекрша
ја.
С обзиром на то да се у пракси често дешава да довођење надлежном
органу за прекршаје из става 1. овог члана није могуће реализовати од
мах, у ставу 2. предвиђено је да полиција задржи ово лице, најдуже 24
сата, и, у том року ће се лице довести надлежном органу за прекршаје.
Затицањем у чињењу прекршаја, сматра се затицање учиниоца пре
кршаја на месту извршења прекршаја или у непосредној близини тог ме
ста, у време извршења или непосредно после извршења прекршаја.
Изражавање намере за даље чињење прекршаја, сматра се када во
зач седне за точак управљача, укључи мотор у рад, односно предузме

другу сличну радњу или када је покренуо возило са места на путу, те сво
јим понашањем или одговарајућим радњама показује очигледну намеру
за даље чињење прекршаја.
Ради осигурања извршења казне или заштитне мере, односно мере
безбедности, као и обезбеђења присуства у прекршајном поступку, поли
цијски службеник може лицу које нема пребивалиште или стални бора
вак у Републици Србији, односно лицу које би одласком у иностранство
на дуже избегло одговорност за прекршај, привремено одузети путну
или другу исправу за прелазак државне границе.
О привремено одузетој путној или другој исправи за прелазак др
жавне границе полицијски службеник издаје лицу потврду која треба да
садржи: презиме и име лица, ЈМБГ, држављанство, адресу становања, вр
сту и број исправе, дан и час привременог одузимања, разлог одузимања
и др.
Одредбама ст. 3. и 4. овог члана су решене одређене недоумице које
су постојале у претходном закону и легализован институт привременог
одузимања путне или друге исправе за прелазак државне границе за са
обраћајни прекршај (најдуже пет дана), чиме се постиже знатно ефика
снији поступак санкционисања прекршаја за лица које немају пребива
лиште или стални боравак у Републици Србији, односно лица која би
одласком у иностранство на дуже време избегла одговорност за прекр
шај.
7. Одузимање обрасца стране возачке дозволе

Члан 285.
Уколико се у контроли саобраћаја затекне возач који, осим срп
ске, поседује и инострану возачку дозволу, полицијски службеник ће
на лицу места одузети инострану возачку дозволу.
Уколико се у контроли саобраћаја затекне возач који поседује две
или више иностраних возачких дозвола полицијски службеник ће од
узети возачку дозволу која је касније издата.
Одузета возачка дозвола ће бити достављана министарству надле
жном за спољне послове ради враћања органу који је одузету возачку
дозволу издао.
Овим чланом дефинисане су одредбе које се односе на возаче који

осим српске поседују и страну возачку дозволу, а што је забрањено овим
законом и међународним конвенцијама и споразумима. Ова појава је че
ста на нашим путевима, посебно код лица са двојним држављанством.
Ово ствара низ проблема, како у непосредној контроли саобраћаја, тако
и при евидентирању саобраћајних прекршаја, уписивања заштитних ме

ра и мера безбедности и др.
Да би се ови проблеми избегли, омогућила ефикаснија контрола и
праћење понашања и равноправан положај возача у саобраћају, у овом
члану предвиђено је да, уколико се у контроли саобраћаја затекне возач
који, осим српске поседује и страну возачку дозволу, полицијски службе
ник на лицу места одузме страну возачку дозволу.
С обзиром на то да је међународним конвенцијама и споразумима
забрањено да једно лице поседује две националне возачке дозволе, поли
цијски службеник који то открије на лицу места ће одузети возачку до
зволу која је касније издата.
За одузету возачку дозволу, полицијски службеник је дужан да во
зачу изда одговарајућу потврду. Подручна полицијска управа чији је по
лицијски службеник одузео страну возачку дозволу, доставиће је надле
жној организационој јединици у седишту Министарства унутрашњих
послова, а ова Министарству спољних послова ради враћања држави чи
ји је орган дозволу издао.
8. Снимање саобраћаја и учесника у саобраћају

коришћењем одговарајућих средстава
Члан 286.
Орган надлежан за послове саобраћаја и орган надлежан за по
слове полиције, имају овлашћење за снимање саобраћаја, у сврху доку
ментовања саобраћајних прекршаја, понашања учесника у саобраћа
ју, праћења безбедности и проточности саобраћа.
Орган надлежан за послове саобраћаја може, уз претходно приба
вљену сагласност органа надлежног за послове полиције, да овласти
управљача пута, јавно предузеће и установу за снимање саобраћаја у
сврху из претходног става.
У циљу откривања и доказивања прекршаја полицијски службе
ници могу користити возила са или без спољних обележја полиције,
са уграђеним уређајима за утврђивање прекршаја у саобраћају (вози
ло – пресретач).
На возило – пресретач се, док врши утврђивање прекршаја и дру
гих деликата и њихово документовање, не односе одредбе овог зако
на о ограничењу брзине кретања, под условом да тиме не угрожава
безбедност саобраћаја.
Возило – пресретач је возило са првенством пролаза када даје про
писане посебне светлосне и звучне знаке, најмање једно плаво треп
ћуће или ротационо светло и звучни знак променљиве фреквенције.
Знакови се дају након што прекршај буде откривен и документован у
циљу заустављања и даљег процесуирања учиниоца прекршаја, одно
сно другог деликта.

Ближе прописе о начину употребе средстава за снимање и њихо
вим техничким карактеристикама прописује министар надлежан за
послове саобраћаја уз сагласност Министарства унутрашњих посло
ва.
Примена савремених система видео-надзора у развијеним земљама

у свету је дала изузетне резултате у погледу бољег поштовања прописа и
повећања безбедности саобраћаја на путевима.
Одредбама овог члана дефинисано је снимање саобраћаја на путу
у сврху праћења безбедности и проточности саобраћаја, понашања уче
сника у саобраћају, документовања саобраћајних прекршаја и других де
ликата за чије доказивање се као доказ у одговарајућем поступку може
употребити фотографија или видео-запис.
Полицијски службеник или друго овлашћено лице које врши снима
ње, треба да настоји да снимљена фотографија или видео-запис квалитет
но документује прекршај и прекршиоца, односно да садржи податке о
времену извршења прекршаја, да се са истих може недвосмислено закљу
чити о ком прекршају је реч, да снимак има такве техничке карактери
стике да се јасно може видети цео кадар – окружење (пут или раскрсни
ца, постојећа саобраћајна сигнализација, други учесници у саобраћају и
др.), односно ако је прекршај учињен возилом, да се возило јасно може
идентификовати.
У оквиру поступка документовања и доказивања прекршаја и дру
гих деликата, са циљем предузимања прописаних мера против учинио
ца прекршаја, полицијски службеник ће истом предочити одговарајућу
фотографију или видео-запис, а уколико је реч о возачу кога није могуће
идентификовати, прибављене доказе о учињеном прекршају треба пре
дочити власнику возила.
Надлежни органи могу да овласте управљача пута, јавно предузеће
и установу за снимање саобраћаја у сврху документовања саобраћајних
прекршаја, понашања учесника у саобраћају, праћења безбедности и про
точности саобраћаја, уколико уређаји за снимање испуњавају прописане
услове.
Полицијски службеници могу користити возила са или без спољних
обележја полиције, са уграђеним уређајима којима се утврђују (снимају
и доказују) прекршаји у саобраћају (возило – пресретач).
У ставу 4. овог члана дефинисано је возило – пресретач као возило
с правом првенства пролаза, које има уграђене одговарајуће уређаје ко
ји дају посебне светлосне и звучне знаке, најмање једно плаво трепћуће
или ротационо светло и звучни знак променљиве фреквенције. Специ
фичност код возила – пресретача је у томе што се ови знакови дају непо
средно након што прекршај буде откривен и документован (снимљен), а

са циљем ефикаснијег откривања прекршаја, те безбеднијег заустављања
праћеног возила и даљег процесуирања прекршаја.
Важно је истаћи то да се према одредбама овог члана на возило пре
сретач, док врши утврђивање прекршаја и других деликата и њихово до
кументовање, не односе одредбе овог закона о ограничењу брзине кре
тања, под условом да тиме не угрожава безбедност саобраћаја, а да се
сматра возилом са првенством пролаза само у ситуацији када даје посеб
не светлосне и звучне знаке (најмање једно плаво трепћуће или ротацио
но светло и звучни знак променљиве фреквенције).
Када је на полицијском возилу пресретачу уграђен дисплеј на коме
се могу исписивати одговарајуће наредбе („полиција успорите“, „стоп
полиција“, „прођите испред службеног возила“, „смањите брзину“, „поли
ција, пратите нас“, „саобраћајна незгода“, „опасност на путу“ и сл.), поли
цијски службеник ће у погодном тренутку укључити дисплеј са издатом
наредбом која се односи на возача возила које се креће непосредно иза
возила пресретача, као и уређај за давање прописаних посебних светло
сних знакова (плаво ротационо светло), а по потреби и звучни знак про
менљиве фреквенције.
9. Упућивање возила на контролни технички преглед

односно ради мерења осовинског оптерећења
односно укупне масе
Члан 287.
Полицијски службеник који посумња у техничку исправност во
зила може упутити возило на контролни технички преглед.
Полицијски службеник одредиће где ће се контролни технички
преглед извршити водећи рачуна о врсти возила и овлашћењу за вр
шење техничког прегледа које има привредно друштво, а посебно о
удаљености објекта за вршење техничког прегледа.
Возач је дужан да без одлагања поступи по налогу овлашћеног ли
ца и омогући вршење контролног техничког прегледа.
Полицијски службеник мора присуствовати вршењу контролног
техничког прегледа, ради предузимања одговарајућих мера и радњи,
у случају када се на том прегледу утврди да је возило технички неис
правно.
Привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа во
зила дужно је да о резултату контролног техничког прегледа, без одла
гања, обавести орган чији је службеник упутио возило на контролни
технички преглед.
Возило на контролни технички преглед може упутити и овлашће
но лице органа надлежног за послове саобраћаја.
Уколико се у саобраћају на путу затекне возило код кога се у току

контроле уређаја на возилу, непосредним опажањем или помоћу одгова
рајућих техничких средстава и уређаја или на други начин, посумња да
је технички неисправан уређај за управљање или уређај за заустављање,
односно возило код кога су у толикој мери технички неисправни или
оштећени други уређаји и опрема, да могу угрозити безбедност саобра
ћаја и животну средину, полицијски службеник ће издати писмени на
лог за упућивање возила на контролни технички преглед.
Осим основних података о возачу и возилу, писмени налог обухвата
техничку неисправност због које се возило упућује на контролни технич
ки преглед, као и назив привредног друштва у којем ће се тај преглед
извршити.
Полицијски службеник наложиће возачу, да под његовима надзо
ром, одвезе возило до привредног друштва овлашћеног за вршење тех
ничког прегледа.
Контролном техничком прегледу присуствује полицијски службе
ник, а привредно друштво овлашћено за вршење техничког прегледа
дужно је да о резултату контролног техничког прегледа, без одлагања,
обавести полицијског службеника, односно територијално надлежну
организaциону јединицу Министарства унутрашњих послова чији је по
лицијски службеник упутио возило на контролни технички преглед.
У случају да се на контролном техничком прегледу утврди техничка
неисправност возила у смислу члана 289. став 1. тачка 1. овог закона, по
лицијски службеник ће искључити возило из саобраћаја. У том случају
полицијски службеник ће предочити возачу да је дужан, након отклања
ња техничке неисправности због које је возило искључено из саобраћа
ја, да возило подвргне контролном техничком прегледу Овај преглед се,
по правилу, обавља у истом привредном друштву, а изузетно, уколико
постоје оправдани разлози, у другом привредном друштву овлашћеном
за вршење техничког прегледа возила.
Уколико се возило не подвргне контролном техничком прегледу на
који је упућено, полицијски службеник ће искључити возило из саобра
ћаја.
Упућивање возила на контролни технички преглед, осим полициј
ског службеника, може да врши овлашћено лице органа надлежног за по
слове саобраћаја (став 6. овог члана), према одговарајућој процедури.
За прекршај у вези са ставом 5. овог члана казниће се новчаном ка
одговорно лице у државном органу, односно органу јединице локалне са

твора у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи су
протно одредбама става 3. овог члана (члан 331. став 1. тачка 86). Уколи
ко је лице извршењем прекршаја у вези са ставом 3. овог члана изазвало
непосредну опасност за другог учесника у саобраћају, или проузрокова
ло саобраћајну незгоду односно прибавило себи или другом противправ
ну имовинску или другу корист, казниће се новчаном казном у износу
од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан 331. став
2).
За повреде одредаба става 3. овог члана биће изречено кумулативно
и 6 казнених поена (члан 335. став 1. тачка 99).
За повреде одредаба става 3. овог члана, возачу ће се изрећи кумула
тивно и заштитна мера забране управљања моторним возилом у трајању
од најмање три месеца (видети члан 338. став 1. тачка 60. као и став 2).
Члан 288.
Полицијски службеник који посумња да возило не испуњава про
писане услове у погледу осовинског оптерећења и укупне масе возила
извршиће, односно наредиће да се изврше мерења ових карактеристи
ка возила.
Полицијски службеник одредиће где ће се мерење извршити, во
дећи рачуна о мерном опсегу уређаја за мерење и очекиваних вредно
сти мерења.
Возач је дужан да, без одлагања, поступи по налогу овлашћеног
лица и омогући мерења.
Полицијски службеник мора присуствовати мерењу ради преду
зимања одговарајућих мера и радњи, у случају када се мерењем утвр
ди да возило не испуњава прописане услове из става 1. овог члана.
Возило на мерење може упутити и овлашћено лице органа надле
жног за послове саобраћаја.
Трошкове мерења, у случају да је на мерењу утврђено да возило
не испуњава прописане услове из става 1. овог члана, сноси власник,
односно корисник возила, а у случају да је на мерењу утврђено да во
зило испуњава услове, орган чије је службено лице наложило мерење.
Уколико се у саобраћају на путу затекне возило код кога се на осно

ву упоређивања података из саобраћајне дозволе и података из докуме
ната која прате терет у превозу или на други начин посумња да не ис
пуњава прописане услове осовинског оптерећења и укупне масе возила,
полицијски службеник ће наредити да се изврше мерења ових каракте
ристика возила. У том случају полицијски службеник ће наложити воза

чу да, под његовим надзором, возило одвезе до места где ће се извршити
мерења.
Мерења осовинског оптерећења или укупне масе врше се мерним
уређајима постављеним на зато одређеним местима и/или у привред
ним друштвима, односно код предузетника који поседују одговарајуће
мерне уређаје.
Мерењу техничких карактеристика возила мора присуствовати по
лицијски службеник, а лице које је извршило мерење дужно је да о резул
тату мерења, без одлагања, обавести полицијског службеника, односно
орган чији је службеник наредио мерење.
Уколико се возило не подвргне мерењу осовинског оптерећења, од
носно укупне масе на који је упућено, полицијски службеник ће искљу
чити возило из саобраћаја.
Упућивање возила због мерења осовинског оптерећења, односно
укупне масе, осим полицијског службеника, може да врши овлашћено
лице органа надлежног за послове саобраћаја (став 5. овог члана), према
одговарајућој процедури.
супротно одредбама става 3. овог члана (члан 331. став 1. тачка 87. као и
став 2).
За повреде одредаба из става 3. овог члана биће изречено кумулатив
но и 6 казнених поена (члан 335. став 1. тачка 100).
од најмање три месеца (видети члан 338. став 1. тачка 61. као и став 2).
10. Искључење возила из саобраћаја

Члан 289.
Полицијски службеник ће искључити из саобраћаја возило:
26) код кога је технички неисправан уређај за управљање или уре
ђај за заустављање, односно код кога су у толикој мери технички неис
правни и други уређаји и опрема, да могу угрозити безбедност саобра
ћаја и животну средину,
27) које има непрописно смештен, обележен или причвршћен те
рет,
28) које је оптерећено преко своје носивости за више од 5%,
29) ако не обавља ванредни превоз у складу са условима наведе
ним у одобрењу о ванредном превозу,
30) којим се врши пробна вожња супротно условима датим у до
зволи,
31) које се вуче на непрописан начин,

32) које не испуњава услове у погледу димензија, највеће дозвоље
не укупне масе или осовинског оптерећења, односно које са теретом
премашује највеће дозвољене димензије (дужина, ширина и висина)
за поједине врсте возила, односно када нема одговарајућу посебну до
зволу,
33) возило које има, супротно одредбама овог закона, уграђене
уређаје за давање посебних светлосних и звучних знакова, а возач
уређаје не уклони у року којим му је то одређено наредбом полициј
ског службеника,
34) које није уписано у јединствени регистар возила или му је ис
текао рок важења регистрационе налепнице, односно потврде о кори
шћењу таблица за привремено означавање,
35) које је уместо регистарским таблицама означено непрописним
таблицама,
36) којим се обавља пробна вожња без дозволе,
37) које је регистровано у иностранству, а није осигурано у скла
ду са прописима Републике Србије о обавезном осигурању возила,
38) које није подвргнуто контролном техничком прегледу на који
је упућен,
39) које није подвргнуто мерењу осовинског оптерећења, односно
укупне масе на које је упућено,
40) које је појединачно произведено или преправљено, а није из
вршено испитивање и издато уверење о испитивању,
41) које је претходно искључено из саобраћаја за време док искљу
чење траје.
Трошкове смештаја путника и обезбеђења возила и терета сноси
власник, односно корисник возила које је искључено из саобраћаја.
Полицијски службеник искључиће из саобраћаја превозно сред
ство које овим законом није одређено као возило, а креће се по путу.
Чланом 289. овог закона експлицитно су наведени случајеви приме

не мере искључења возила из саобраћаја, чиме је значајно повећан број
основа, то јест разлога за искључење возила из саобраћаја у односу на
претходно важећи закон, што треба да омогући решавање низа практич
них проблема у контроли саобраћаја.
Посебно треба нагласити да је у ставу 1. тачка 1. овог члана, као
разлог за искључење возила из саобраћаја, осим неисправности уређа
ја за управљање, односно уређаја за заустављање, наведена техничка не
исправност и других уређаја и опреме, ако се том неисправношћу може
угрозити безбедност саобраћаја и животна средина.
Подразумева се да ће полицијски службеник искључити из саобра
ћаја возило и у случајевима када има неисправне уређаје за осветљавање

пута, односно уређаје за означавање возила, ноћу и у условима смањене
видљивости, уређаје за спајање вучног и прикључног возила, када се ву
че прикључно возило и др., као и када су издувни гасови недозвољеног
састава, односно када возило ствара прекомерну буку.
У већини случајева, постојање разлога за искључење возила из сао
браћаја дефинисаних у ставу 1. овог члана, полицијски службеник може
утврдити у контроли саобраћаја, непосредно на лицу места, док је за по
једине ситуације неопходно возило упутити на контролни технички пре
глед (чл. 287. и 288), ако се посумња у техничку исправност возила којом
се може угрозити безбедност саобраћаја и животна средина.
У ставу 2. овог члана предвиђено је да трошкове смештаја путника
и обезбеђења возила и терета сноси власник, односно корисник возила
које је искључено из саобраћаја. Ово представља значајну новину која
омогућава ефикаснији и хуманији поступак саобраћајне полиције у од
носу према путницима, посебно приликом искључења аутобуса из сао
браћаја.
Члан 290.
Полицијски службеник ће наредити возачу који се креће на путу
на коме кретање те врсте возила, односно том возилу, није дозвоље
но, да без одлагања најкраћим путем напусти тај пут.
Возач мора поступати по наредби из става 1. овог члана.
Уколико возач не поступи по наредби из става 2. овог члана, поли
цијски службеник искључиће возило из саобраћаја.
Ако возило угрожава или омета безбедност саобраћаја, односно
када се ради о предузимању изузетно хитних мера ради обезбеђења
јавног реда и мира и безбедности или ради отклањања непосредне
опасности за живот и здравље људи или опасности за имовину, одно
сно животну средину, полицијски службеник ће предузети мере да се
возило уклони о трошку власника, односно корисника.
Овим чланом дефинисана су овлашћења полицијског службеника и

поступак према возачу возила које се креће на путу на коме кретање те
врсте возила, односно том возилу, није дозвољено. То подразумева из
давање наредбе возачу да одмах, најкраћим путем, напусти тај пут, као
и обавезу возача да поступи по тој наредби, јер ће у противном возило
бити искључено из саобраћаја.
Захтев у ставу 1. овог члана да возач „најкраћим путем напусти тај
пут“ пре свега се односи на аутопут и мотопут, које возач треба да напу
сти на првом наредном искључењу.
У вези са ставом 4. овог члана, видети члан 296. и одговарајући ко
ментар.
став 2).
За повреде одредаба из става 2. овог члана биће изречено кумулатив
од најмање три месеца (члан 338. став 1. тачка 62. као и став 2).
Члан 291.
Полицијски службеник наредиће возачу који се креће по путу
или делу пута на коме је обавезна употреба зимске опреме, односно
ланаца за снег, а исте не употребљава и тиме угрожава или може угро
зити несметано и безбедно одвијање саобраћаја, да их употреби.
Возач мора поступати по наредби из става 1. овог члана.
Уколико возач не поступи по наредби из става 2. овог члана по
лицијски службеник искључиће возило из саобраћаја, односно, по мо
гућности, упутиће га на пут где употреба зимске опреме није неопход
на.

поступак према возачу возила које се креће на путу на коме је обавезна
употреба зимске опреме, односно ланаца за снег, у случајевима када во
зило не користи зимску опрему, односно ланце за снег. То подразумева
издавање наредбе возачу да употреби зимску опрему, односно ланце за
снег, као и обавезу возача да поступи по тој наредби, јер ће у противном
возило бити упућено на пут где употреба зимске опреме није обавезна
или ће бити искључено из саобраћаја.
прекршај лице које поступи супротно одредбама става 2. овог члана
(члан 332. став 1. тачка 107). Уколико је лице извршењем прекршаја у
вези са ставом 2. овог члана изазвало непосредну опасност за другог
учесника у саобраћају, или проузроковало саобраћајну незгоду односно
прибавило себи или другом противправну имовинску или другу корист,
За повреде одредаба става 2. овог члана, предвиђено је изрицање ку
мулативно и 2 казнена поена (члан 335. став 1. тачка 102).
Члан 292.
Искључивање возила, односно отклањање разлога за искључење,

обавља се на месту и на начин да се не омета саобраћај, односно не
Уколико је разлог за искључење настао на делу пута где није могу
ће остварити услове из става 1. овог члана, полицијски службеник ће
наредити возачу да одвезе возило до најближег места где је то могуће,
под надзором полицијског службеника.
Искључење возила траје до престанка разлога за искључење.
Када је возило искључено из саобраћаја због техничке неисправ
ности утврђене на контролном техничком прегледу, ванредни технич
ки преглед се по правилу обавља у привредном друштву у ком је извр
шен контролни технички преглед. Изузетно, територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова може
дозволити да се ванредни технички преглед изврши и у другом при
вредном друштву овлашћеном за вршење техничког прегледа, када је
то због околности случаја целисходно, односно оправдано.
Полицијски службеник који искључи возило одузеће регистарске
таблице, а возач је дужан да му исте преда. Полицијски службеник, уз
пристанак возача, може скинути регистарске таблице.
Уколико возач не изврши наредбу из става 5. овог члана, полициј
ски службеник ће возача довести надлежном органу за прекршаје и
ангажовати стручно лице, да о трошку возача, скине регистарске та
блице.
Уколико се довођење из става 6. овог члана не може извршити од
мах, територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова ће ово лице задржати најдуже 24 сата.
унутрашњих послова дужна је да води евиденције о возилима искљу
ченим из саобраћаја и одузетим регистарским таблицама.
Полицијски службеник који је одузео регистарске таблице због
искључења возила, дужан је да возачу изда потврду о одузимању реги
старских таблица.
унутрашњих послова чији је полицијски службеник одузео регистар
ске таблице дужна је вратити регистарске таблице власнику, односно
кориснику возила, када утврди да су престали разлози због којих је
возило искључено.
Ако возач, односно власник возила не отклони разлоге и не зах
тева враћање регистарских таблица, орган унутрашњих послова чији
је полицијски службеник одузео регистарске таблице, након истека
рока од 30 дана од дана истека важења регистрационе налепнице, од
узете регистарске таблице вратиће органу код којег се возило води у
евиденцији.
Уколико искључено возило угрожава или омета безбедност сао

браћаја, односно када се ради о предузимању изузетно хитних мера
ради обезбеђења јавног реда и безбедности или ради отклањања не
посредне опасности за живот и здравље људи или имовине, односно
животне средине, а возач одбије или није у могућности да уклони во
зило, полицијски службеник ће предузети мере да се возило уклони о
трошку власника, односно корисника.

поступак према возачу возила које се искључује из саобраћаја. У ставу
1. овог члана прецизирано је да се искључење возила обавља на месту и
на начин на који се не омета саобраћај, односно не угрожава безбедност
саобраћаја, што подразумева да искључење возила из саобраћаја не мо
ра да буде тренутно и на месту где је вршена контрола возила. Наиме,
у ставу 2. је наведено да, уколико би искључивање возила, односно от
клањање разлога за искључење ометало саобраћај, односно угрожавало
безбедност саобраћаја; у том случају полицијски службеник ће наредити
возачу да, под надзором полицијског службеника, одвезе возило до нај
ближег места где је то могуће. Наиме, искључење возила из саобраћаја
може да представља сложену радњу, у зависности од разлога за искључе
ње, времена и места контроле возила.
У ставу 3. овог члана дефинисано је да искључење возила траје до
престанка разлога за искључење. Ако су у питању разлози техничке не
исправности возила, неке од тих неисправности полицијски службеник
може утврдити у контроли саобраћаја, непосредно на лицу места, док
је за друге неопходно возило претходно упутити на контролни технич
ки преглед (видети чл. 287. и 288. и одговарајући коментар) као потврду
сумње о техничкој неисправности возила, за које је предвиђено искључе
ње возила из саобраћаја.
У ставу 5. овог члана предвиђено је да полицијски службеник оду
зме регистарске таблице за возило искључено из саобраћаја. Обавеза во
зача је да скине и преда регистарске таблице полицијском службенику,
што може учинити и полицијски службеник, уз пристанак возача.
Да би се избегли ови проблеми у пракси, а с обзиром на могућност
да возач не пристане да скине, односно преда регистарске таблице, пред
виђено је да полицијски службеник, у том случају, доведе возача над
лежном органу за прекршаје и да ангажује стручно лице, да о трошку
возача, скине регистарске таблице. Ако се довођење возача надлежном
органу за прекршаје не може извршити одмах, предвиђено је (став 7.
овог члана) да територијално надлежна организациона јединица Мини
старства унутрашњих послова задржи ово лице у трајању од највише 24
сата.
У овом случају, мере, као што је су: довођење возача надлежном

органу за прекршаје, скидање регистарских таблица о трошку возача
и задржавање возача (до 24 часа), имају за циљ ефикасно спровођење
поступка искључења возила из саобраћаја и одузимање регистарских та
блица, пре свега због безбедности саобраћаја. Одредбе овог члана треба
да предупреде непристајање (отпор) возача за скидање регистарских та
блица, односно да мотивишу возача да сам скине и преда регистарске
таблице.
О возилима искљученим из саобраћаја и одузетим регистарским та
блицама води се одговарајућа евиденција, што је у обавези територијал
но надлежне организационе јединице Министарства унутрашњих посло
ва.
Одредбама ст. 10. и 11. овог члана предвиђен је начин поступања
надлежног органа и полицијског службеника са одузетим регистарским
таблицама и обавеза издавања одговарајуће потврде возачу коме су оду
зете регистарске таблице.
Овај члан представља новину. Овакве одредбе имају за циљ да спре
че кретање по путу возила која нису регистрована, немају прописане ре
гистарске таблице, односно да обезбеде ефикасно искључење возила из
саобраћаја. Наиме, возило без регистарских таблица се лако уочава и на
меће потребу хитног поступања полицијских службеника према возачу
таквог возила.
О регистрацији моторних и прикључних возила, регистарским та
блицама и регистрационим налепницама видети чл. од 268. до 277.
У вези са ставом 12. овог члана, видети члан 296. и одговарајући ко
ментар.
Члан 293.
Полицијски службеник може, за разумно време, а најдуже 30 ми
нута, привремено да забрани кретање возила или групе возила, иза
којих се, због споре вожње, створила колона возила.
Возач из става 1. овог члана дужан је да поступи по наредби поли
цијског службеника из става 1. овог члана.
Возила из става 1. овог члана морају бити заустављена на месту
где не угрожавају и не ометају одвијање саобраћаја на путу, а по пра
вилу ван коловоза.
Овим чланом дефинисана су овлашћења полицијског службеника

која се односе на привремену забрану кретања возила или групе возила
иза којих се, због споре вожње створила колона возила. То подразуме
ва издавање наредбе возачу таквог возила, а најчешће је реч о возачима
теретних возила, да прекине даљу вожњу и возило заустави или парки
ра ван коловоза. Привремена забрана кретања возила односи са на ра

зумно време (док трају разлози, односно док се убрза саобраћајни ток)
које не може бити дуже од 30 минута. Обавеза је возача да поступи по
наредби полицијског службеника, а обавеза полицијског службеника је
да ова возила заустави на месту где не угрожавају и не ометају одвијање
саобраћаја на путу, а по правилу ван коловоза, као и да возачу омогући
поновно укључење у саобраћај, односно изда рок за који је возило при
времено искључено из саобраћаја, односно на који се забрана кретања
возила односи.
Возило или група возила иза којих се, због споре вожње створила ко
лона возила, по правилу се зауставља ван коловоза, а уколико то није мо
гуће, полицијски службеник може такво возило зауставити на коловозу,
накратко и на прегледном месту, предузимајући потребне мере безбед
ности и уз заустављање возила из супротног смера, а потом пропустити
и убрзати успорени саобраћајни ток возила.
Са аспекта безбедности и бољег протока саобраћаја, одредбе овог
члана представљају значајну новину, с обзиром на то да су честа непро
писна претицања спорих возила и колоне возила, а што може да дове
де до угрожавања безбедности саобраћаја и саобраћајних незгода са те
шким последицама. До оваквих последица долази и због непрописног
понашања возача спорих возила, нарочито у погледу непоштовања оба
везе да, када возе споро у мери у којој ометају нормалан саобраћај, на пр
вом погодном месту омогуће другим возилима да их безбедно претекну,
обиђу или прођу (члан 42. став 2).
Све ово указује на оправданост одредаба овог члана и неопходност
честе примене овлашћења полицијског службеника у контроли саобра
ћаја, у погледу привремене забране кретања возила или групе возила
иза којих се, због споре вожње, створила колона возила, што уз остале
мере треба да допринесе већој безбедности и бољем протоку саобраћаја
на путевима.
став 2).
За повреде одредаба из става 2. овог члана изрећи ће се кумулатив
Поступање супротно одредбама става 2. овог члана, повлачи изри
цање кумулативно и заштитне мере забране управљања моторним вози
лом у трајању од најмање три месеца (члан 338. став 1. тачка 63. као и ст.
3, 4. и 5).
11. Отклањање односно спречавање настанка

опасности на путу
Члан 294.
Када се у контроли саобраћаја утврди постојање непосредне опа
сности по учеснике у саобраћају, надлежни орган унутрашњих посло
ва наредиће управљачу пута да предузме мере за отклањање непосред
не опасности по учеснике у саобраћају на путу, одмах по сазнању о
постојању такве опасности и о томе ће обавестити орган надлежан за
надзор над стањем путева.
Орган који врши надзор над стањем путева дужан је да се стара
да се отклоне настале опасности на путу у складу са својим надлежно
стима.
Управљач пута, дужан је да без одлагања поступи по наредби из
става 1. овог члана и предузме мере за отклањање опасности, а ако
насталу опасност није могуће отклонити у кратком року, да предузме
мере да се спречи настајање опасности по учеснике у саобраћају.
О предузетим мерама и извршеним радњама управљач пута ду
жан је да извести орган који је наредбу издао.

унутрашњих послова, одмах по сазнању да постоји непосредна опасност
по учеснике у саобраћају, наредиће управљачу пута да предузме мере за
отклањање непосредне опасности која је настала због оштећења колово
зног застора, односно деловањем кише, бујице, снега, мраза, ветра и сл.
или је опасност настала због отпалих или одбачених предмета са возила
или из возила и сл.
унутрашњих послова наредиће, без одлагања, предузимање мера из ста
ва 1. овог члана. На захтев управљача пута, територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова донеће ре
шење у писменом облику и у законском року. Решење које се издаје у
писменом облику, може се усмено објавити или унети у дневник рада
управљача пута, односно предузећа које је управљач пута ангажовао за
одржавање пута (предузеће за путеве).
О издатом наређењу територијално надлежна организациона једи
ница Министарства унутрашњих послова треба да обавести орган над
лежан за надзор над стањем путева. О предузетим мерама и извршеним
радњама за отклањање непосредне опасности на путу, управљач пута је
дужан да извести орган надлежан за надзор над стањем путева.
Уколико управљач пута не поступи по издатом наређењу из става 1.
овог члана, односно не предузме мере да се спречи настајање опасности
по учеснике у саобраћају, ако насталу опасност није могуће отклонити у
кратком року, полицијски службеник ће против управљача пута предузе
ти прописане мере.
Уколико полицијски службеник уочи и утврди да се на коловозу на

лазе препреке, односно предмети или материје које потичу са одређеног
возила или из возила, наредиће возачу да те предмете, односно матери
је уклони. О обавезама учесника у саобраћају у погледу уклањања пред
мета, односно материја које су се нашле на коловозу његовим чињењем,
као и обавезе возача, у погледу уклањања предмета односно материја
које потичу са возила којим управља (видети члан 22. и одговарајући ко
ментар).
Надзор над одвијањем саобраћаја на путевима, непосредну контро
лу, интервентно регулисање саобраћаја и предузимање посебних и дру
гих мера са циљем безбедног одвијања саобраћаја, контролу учесника
и возила у саобраћају, контролу привремене саобраћајне сигнализације
на месту где се изводе радови или су настале препреке које угрожавају
несметано и безбедно одвијање саобраћаја, у погледу поштовања овог
закона и прописа донетих на основу овог закона, по правилу обављају
припадници саобраћајне полиције.
С обзиром на надлежности из овог закона и обавезе старања о без
бедности саобраћаја, полицијски службеник је дужан да самостално
уклони препреке на које наиђе на путу, а ако није у могућности да их
уклони, затражиће помоћ од присутних учесника у саобраћају или гра
ђана који наиђу или се затекну на том месту. Уколико препреку није
могуће уклонити на овај начин, полицијски службеник ће захтевати да
управљач пута уклони препреку, при чему ће му пружити одговарајућу
помоћ, заустављањем или регулисањем саобраћаја, како би се препрека
безбедно уклонила.
лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном органу односно
лице у правном лицу, као и одговорно лице у државном органу, односно
прекршај предузетник који поступи супротно одредбама става 3. овог
прекршај предузетник који поступи супротно одредбама става 4. овог
12. Привремено одузимање предмета односно

доказа о учињеном прекршају
Члан 295.
Полицијски службеник може у контроли саобраћаја, односно у
вршењу надзора, ради документовања и доказивања прекршаја и дру
гих деликата, привремено, а најдуже 24 сата, од учиниоца прекршаја,
односно другог деликта, одузети исправу подобну за доказивање про
тивправног понашања.
Одузету исправу из става 1. овог члана територијално надлежна
организациона јединица Министарства унутрашњих послова, након
истека рока из става 2. овог члана, без одлагања доставља правном,
односно физичком лицу од кога је одузета исправа по прописима ко
ји важе за лично достављање.
У случају из става 1. овог члана, за одузети предмет, односно испра

ву подобну за доказивање противправног понашања ради обезбеђења
доказа у прекршајном или другом поступку, полицијски службеник ће
лицу издати одговарајућу потврду о привремено одузетом предмету, од
носно исправи.
Потврда мора да садржи податке о обележјима и својствима по ко
јима се предмет или исправа разликују од других предмета или испра
ва (облик, величина, боја, квантитет, фабричке и друге ознаке, серијски
број и др.) као и податке о лицу од којих су одузети.
О привремено одузетим предметима (исправама) који су употребље
ни или су намењени извршењу прекршаја, односно који су настали из
вршењем прекршаја и као такви у прекршајном поступку представљају
доказ, одлучује прекршајни суд, односно орган управе надлежан за вође
ње прекршајног поступка. Под предметима који се могу привремено оду
зети треба подразумевати и радар детекторе, звучне и светлосне уређаје
које могу да користе само возила под пратњом и возила са правом првен
ства пролаза, односно друге уређаје који су забрањени овим законом.
Одредбама овог члана прецизирана је и обавеза надлежне организа
ционе јединице Министарства унутрашњих послова у погледу начина и
времена достављања одузетог предмета односно исправе, правном одно
сно физичком лицу од кога је одузета, по прописима који важе за лично
достављање.
13. Уклањање непрописно заустављених

односно паркираних возила
Члан 296.
Уколико полицијски службеник у контроли саобраћаја затекне
возило паркирано или заустављено супротно одредбама овог закона,

наредиће возачу, уколико је присутан, да одмах уклони возило, под
претњом принудног извршења.
Уколико возач није присутан на лицу места из става 1. овог члана
полицијски службеник ће донети решење у писаној форми којим ће
наложити уклањање возила у року који не може бити краћи од три
минута. Примерак решења о налагању уклањања возила поставља се
на видно место возила и тиме се сматра да је исто уручено возачу. На
кнадно уклањање или уништење овог решења не утиче на ваљаност
његове доставе.
Уколико полицијски службеник и надлежни инспекцијски орган
у контроли саобраћаја путем видео надзора или фото записа утврди
да је возило паркирано или заустављено супротно одредбама овог за
кона, донеће решење у електронској форми којим ће наложити укла
њање возила у року који не може бити краћи од три минута. Решење
се доставља лицу које обавља уклањање возила које исто поставља на
видно место возила и тиме се сматра да је исто уручено возачу.
Уколико возач, у року одређеним решењем из става 2. овог члана,
не уклони возило, полицијски службеник ће уклонити возило на за
то одређено место, о трошку возача или власника, односно корисни
ка возила.
Полицијски службеник, односно запослени у органу јединице ло
калне самоуправе надлежан за послове саобраћаја, на начин предви
ђен у претходним ставовима овог члана, поступиће и када у контроли
саобраћаја на путу, односно месту на коме је дозвољено заустављање
и паркирање возила затекне одбачено возило.
Обављање послова уклањања возила из става 1. овог члана орган
јединице локалне самоуправе може поверити правном лицу или пред
узетнику који испуњава прописане услове за то.
Правно лице, односно предузетник из става 5. овог члана су одго
ворни за све настале штете од започињања уклањања до преузимања
возила од стране возача или власника, односно корисника возила.
Уклањање возила ће се прекинути ако се возач појави на лицу ме
ста и прихвати да уклони возило.
У случају из става 7. овог члана возач сноси трошкове претходно
предузетих радњи.
Ближе прописе о условима које мора да испуњава правно лице ко
је врши уклањање возила из овог члана, као и о начину уклањања и
чувања возила, прописаним евиденцијама о уклоњеним возилима и
предузетим радњама на уклањању доноси министар надлежан за по
слове саобраћаја уз сагласност Министарства унутрашњих послова.
Влада одређује висину накнаде за уклањање возила на предлог ми
нистарства надлежног за трговину и услуге.
Локална самоуправа не може својом одлуком да одреди већу ви

сину накнаде за уклањање возила него што је то прописано одлуком
Владе.
Лице које врши уклањање, односно премештање возила не сме од
редити већу висину накнаде за уклањање возила него што је то пропи
сано одлуком Владе.
Уколико у саобраћају на путу затекне паркирано или заустављено

возило супротно законским одредбама полицијски службеник усмено
наређује возачу, да без одлагања, уклони возило и предузети прописане
мере.
Уколико возач није присутан на лицу места или је присутан али од
бије да уклони возило или је путем видео-надзора, односно фотозаписа
утврђено да је возило непрописно паркирано, односно заустављено, од
носно затекне одбачено возило на путу, односно на месту на којем није
дозвољено паркирање и заустављање полицијски службеник донеће ре
шење у писаној форми којим ће наложити уклањање возила.
Решење из става 2. овог члана мора да садржи: број под којим је до
нето, датум доношења, прецизну адресу (локацију) на којој је возило
затечено, правну квалификацију прекршаја, тачно време када је возило
уочено и време када је примерак решења постављен на возило (уручено
возачу), поуку о правном средству, име и презиме доносиоца решења и
др.
Уколико возач не уклони возило у року наведеном у решењу, поли
цијски службеник ће издати налог правном лицу или предузетнику, ко
јима су поверени ови послови, да уклони возило.
Ради утврђивања прецизне адресе (локације) возила из става 2. овог
члана полицијски службеник ће извршити одговарајућа мерења, сачини
ти скицу лица места, уколико постоје техничке могућности, фотографи
сати возило у прекршају у моменту уочавања и издавања налога за укла
њање возила и др. са циљем документовања и доказивања прекршаја.
У случају подношења жалбе на првостепено решење о уклањању во
зила, територијално надлежна организациона јединица Министарства
унутрашњих послова поступиће у складу са одговарајућим одредбама
Закона о општем управном поступку, то јест формирати предмет који
осим списа из става 5. овог члана, треба да садржи: првостепено реше
ње, налог за уклањање возила, жалбу, доказ да је странци упућен писме
ни позив, изјаву жалиоца, изјаву полицијског службеника, службену бе
лешку надлежног старешине, изјаве очевидаца, евентуално записник о
реконструкцији или суочењу и др.
У ставовима 7. и 8. овог члана прецизирано је да ће се уклањање во
зила прекинути ако се возач појави на лицу места и прихвати да уклони
возило уз измирење трошкова за претходно предузете радње, чиме се

спречава могућност самовоље, односно „трговине“ и неспоразума на ли
цу места.
Овим чланом јасно су дефинисане обавезе и одговорности правног
лица или предузетника коме је поверено обављање послова уклањања
возила, за све штете настале од започињања уклањања до преузимања
возила од стране возача или власника, односно корисника возила, као и
висина накнаде за уклањање возила, коју одређује влада, на предлог ми
нистарства надлежног за трговину и услуге, чиме је цео поступак јасно
одређен и смештен у „правне оквире“.
става 11. овог члана (члан 32. став 1. тачка 24). За привредни преступ из
става 11. овог члана предвиђена је новчана казна и за одговорно лице у
правном лицу у износу од 20.000 до 200.000 динара (члан 325. став 2).
XIX. ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ

САОБРАЋАЈА У ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ, ДРУГИМ ПРАВНИМ
ЛИЦИМА, ДРЖАВНОМ ОРГАНУ, ОДНОСНО ЈЕДИНИЦИ
ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И КОД ПРЕДУЗЕТНИКА
Члан 297.
Привредно друштво или друго правно лице, односно државни ор
ган и орган јединице локалне самоуправе и предузетник који врши
превоз у друмском саобраћају, дужно је да организује и обавља кон
тролу над испуњеношћу услова за учешће у саобраћају на путу њихо
вих возила и возача, а посебно условима у погледу времена управља
ња и одмора возача, као и услова предвиђених другим прописима од
којих зависи безбедност саобраћаја и води прописане евиденције и
обезбеди да ти услови буду испуњени.
Ближе прописе о садржају и начину вођења евиденција о испуње
ности услова за учешће у саобраћају на путу возила и возача из става
1. овог члана, условима у погледу времена управљања и одмора воза
ча, као и услова предвиђених другим прописима од којих зависи без
бедност саобраћаја прописује министар унутрашњих послова.
С обзиром на значај возила и возача из става 1. овог члана за

безбедност саобраћаја, законодавац је прописао обавезу привредног
друштва или другог правног лица, односно државног органа и орга
на јединице локалне самоуправе и предузетника који врши превоз у
друмском саобраћају, да организују и трајно врше процес старања о
безбедности својих возила и возача у саобраћају. Таквим решењем се
проширује скуп субјеката којима је та обавеза уведена. Први пут се та
обавеза експлицитно намеће и државним органима и органима једи
нице локалне самоуправе.
Министар унутрашњих послова ће ближе прописати садржај и на
чин вршења тих послова, прецизирати обавезе субјеката у погледу доно
шења и спровођења својих интерних аката о безбедности саобраћаја, као
и надзор над спровођењем мера унапређења безбедности саобраћаја.
Таквим решењем би требало да се унапреди безбедност возача и во

зила из става 1. овог члана, а да се смањи полицијска контрола ових во
зила и возача у саобраћају и смањи ометање саобраћаја овим возилима.
Тако ће се растеретити и полицијски службеници и биће им омогућено
да се посвете другим пословима безбедности саобраћаја.
XX. НАДЗОР
Члан 298.
У вршењу надзора надлежна министарства у оквиру свог дело
круга предузимају и предлажу мере за остваривање и заштиту јавног
интереса, права и обавеза предузећа и других правних лица и грађа
на у области безбедности саобраћаја на путевима, сарађују са другим
државним органима и органима јединица локалне самоуправе, међу
народним организацијама и органима других држава, стручним орга
низацијама у области саобраћаја на путевима, удружењима грађана и
грађанима и разматрају њихове иницијативе за решавање проблема у
безбедности саобраћаја на путевима.
Органи државне управе врше надзор са циљем проверавања спрово

ђења закона и других прописа, непосредним увидом у пословање и по
ступање физичких и правних лица.
У зависности од резултата надзора, органи државне управе могу
предузети законске мере (захтеви за покретање прекршајног поступка,
пријаве за привредни преступ, прекршајне пријаве, решења којима се
налаже отклањање недостатака и решења о одузимању овлашћења, од
носно дозвола). Надзором се обезбеђује, односно штити јавни интерес,
права и обавеза предузећа и других правних лица и грађана у области
безбедности саобраћаја на путевима.
Члан 299.
Надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на осно
ву овог закона, обављају министарство надлежно за саобраћај и Ми
нистарство унутрашњих послова, осим ако овим законом није друга
чије одређено.
Осим наведених министарстава, овим законом је одређено да над

зор врши и Министарство надлежно за послове здравља и Министар
ство надлежно за послове трговине и услуга.
Члан 300.
Министарство надлежно за послове саобраћаја обавља надзор
над спровођењем овог закона и других прописа у вези: стања пута у
погледу услова за безбедно одвијање саобраћаја, техничког регулиса
ња саобраћаја, управљања саобраћајем, безбедности пута у процесу
пројектовања, изградње, реконструкције и одржавања, поштовања
прописа у вези дозвола за обављање послова професионалног воза
ча (СРС), обуке и полагања испита за стручно оспособљавање за оба
вљање послова возача као и други инспекцијски надзор поверен зако
ном.
У односу на претходне законе, овим чланом је јасно одређено да је

надзор над стањем путева и саобраћајне сигнализације, углавном доде
љен министарству надлежном за послове саобраћаја.
Искључива надлежност министарства надлежног за послове саобра
ћаја односи се и на све прописе који се односе на обављање послова про
фесионалног возача („СРС“).
Члан 301.
У вршењу инспекцијског надзора овлашћено лице органа надле
жног за послове саобраћаја је дужно и овлашћено да:
1) забрани овлашћеном лицу, органу или организацији управља
ње саобраћајем које се изводи противно закону и другим прописима,
техничким нормативима и стандардима, нормама квалитета и употре
бе материјала,
2) нареди отклањање недостатака у утврђеном року, ако утврди
да се приликом производње и употребе материјала при производњи,
постављању и употреби саобраћајне сигнализације, не примењују тех
нички прописи, технички нормативи и стандарди и норме квалитета,
а ако се у утврђеном року недостаци не отклоне, забрани, односно обу
стави даљу употребу и постављање саобраћајне сигнализације,
3) искључи из саобраћаја возача због непоштовања прописа у ве
зи дозвола за обављање послова професионалног возача (СРС),
4) врши контролу тахографа и да искључи из саобраћаја возача
због непоштовања прописа везаних за време трајања управљања во
зилом.
Министарство надлежно за послове саобраћаја може одузети до
зволу за превоз привредном друштву које не поштује прописе у вези
дозвола за обављање послова професионалног возача (СРС).
Одредбама овог члана, по први пут у прописима о безбедности са

обраћаја јасно су дата овлашћења и дужности овлашћених лица мини
старства надлежног за послове саобраћаја.
Овим чланом је такође, по први пут, прописан случај за који при
вредно друштво које се бави превозом може изгубити дозволу за пре
воз.
Члан 302.
Надзор над радом Агенције за безбедност саобраћаја обављају ми
нистарства надлежна за саобраћај, здравље и просвету и Министар
ство унутрашњих послова, сходно свом делокругу.
Министарства из става 1. овог члана решавају по жалбама изја
вљеним на решења Агенције.
Одредбама става 1. овог члана обезбеђују се услови за контролу ра

да Агенције за безбедност саобраћаја, а одредбама става 2. се обезбеђу
је двостепеност у управним стварима, које су у вези са активностима и
овлашћењима које су у надлежности ове агенције.
Члан 303.
Министарство надлежно за послове здравља обавља инспекциј
ски надзор над радом правних лица која обављају обуку и испит из
прве помоћи, овлашћених здравствених установа за вршење здрав
ствених прегледа возача, здравствених установа које врше анализу
крви, урина и/или других телесних материја у циљу утврђивања садр
жаја алкохола и /или психоактивних супстанци у организму, у погле
ду законитости рада и аката, као и провере квалитета стручног рада у
складу са прописима којима се уређује здравствена заштита, односно
обављају други послови у складу са овим законом.
Уколико се приликом надзора над радом правног лица из става
1. овог члана утврди да је престало да испуњава прописане услове, од
носно да наведене послове не обавља савесно и у складу са законом,
орган из става 1. овог члана може том правном лицу одузети дозволу.
Уколико се приликом надзора утврди да је предавач-испитивач
из области обуке из прве помоћи престао да испуњава прописане
услове, односно да обуку и испит не спроводи савесно и на прописан
начин, орган из става 1. овог члана може том предавачу-испитивачу
одузети дозволу.
У прописима о безбедности саобраћаја по први пут су прописана

овлашћења министарства надлежног за послове здравља да врши над
зор над спровођењем одређених одредаба Закона о безбедности саобра
ћаја на путевима.
Посебно је значајно то што у случајевима престанка испуњености
услова за рад или несавесног и непрописног обављања одређених посло
ва, министарство надлежно за послове здравља може одузети дозволе за
рад правним, односно физичким лицима.
Члан 304.
Министарство надлежно за трговину и услуге врши надзор у спро
вођењу овог закона у погледу одредби које се односе на цену услуга и
накнада које наплаћује Агенција и других накнада у вези са овим зако
ном.
Овај члан такође представља новину, јер се, по први пут у прописи
ма о безбедности саобраћаја, уводи надзор над појединим финансијским
токовима (цене услуга и одређене накнаде), у вези са услугама које се вр
ше на основу одредаба овог закона.
Члан 305.
Надзор над одвијањем саобраћаја на путевима, непосредну кон
тролу, регулисање саобраћаја и предузимање посебних и других мера
на успостављању безбедности саобраћаја, контролу учесника и вози
ла у саобраћају, контролу привремене саобраћајне сигнализације на
месту где се изводе радови или су настале препреке које угрожавају
несметано и безбедно одвијање саобраћаја, у погледу поштовања овог
закона и прописа донетих на основу овог закона, по правилу обавља
Министарство унутрашњих послова.
Према одредбама овог члана види се да је Министарство унутра

шњих послова задржало све надлежности и овлашћења из претходног
закона који се односе на безбедност и контролу саобраћаја, а у области
стања путева и саобраћајне сигнализације само у делу који се односи на
привремену саобраћајну сигнализацију на местима где се изводе радови
на путу (члан 132. став 2) и делу који се односи на отклањање, односно
спречавање настанка опасности на путу (члан 294).
Члан 306.
Полицијски службеник је дужан да пружи одговарајућу помоћ
учесницима у саобраћају на путу у складу са својим могућностима, да
тим условима и околностима и на начин којим неће угрозити своју и
безбедност других учесника у саобраћају.
Приликом контроле и регулисања саобраћаја, полицијски службе
ник има право да заустави возило, да даје прописане знаке и да изда
је наредбе учесницима у саобраћају и примењује посебне мере и овла

шћења прописана овим законом, на начин да не угрози безбедност
Приликом контроле, возач и путници не смеју да напусте возило
осим ако им полицијски службеник то не дозволи.
Возач сме да се укључи у саобраћај тек када му полицијски службе
ник то дозволи.
Одредбама овог члана дефинисане су обавезе и дужности полициј

ских службеника у погледу пружања одговарајуће помоћи учесницима
Та помоћ треба да буде у складу са могућностима, датим условима
и околностима и на начин којим полицијски службеник неће угрозити
безбедност себе и других учесника у саобраћају. Она треба да обухвати
и оне видове помоћи којима се постиже већа безбедност и несметано
функционисање саобраћаја.
Да би полицијски службеник могао да утиче на функционисање и
безбедност саобраћаја на путевима, стављена су му на располагање број
на овлашћења у односу на учеснике у саобраћају, као што су: зауставља
ње и контрола возила, возача и других учесника у саобраћају, давање
прописаних знакова приликом регулисања и контроле саобраћаја и из
давање одређених наредби, као и примена посебних мера и овлашћења
дефинисаних овим законом.
У ставу 3. овог члана одређено је да приликом контроле, возач и пут
ници не смеју да напусте возило осим ако им полицијски службеник то
дозволи, што представља новину, којом се постиже већа безбедност во
зача и путника, као и полицијског службеника и омогућава ефикаснији
поступак контроле.
твора у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које поступи су
протно одредбама става 4. овог члана (члан 331. став 1. тачка 90). Уколи
ко је лице извршењем прекршаја у вези са ставом 4. овог члана изазвало
непосредну опасност за другог учесника у саобраћају, или проузрокова
ло саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или другом против
правну имовинску или другу корист, казниће се новчаном казном у из
носу од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 дана (члан 331.
став 2).
поступи супротно одредбама става 3. овог члана (члан 333. став 1. тачка
99). Уколико је лице извршењем прекршаја у вези са ставом 3. овог чла
на изазвало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају, или
проузроковало саобраћајну незгоду казниће се новчаном казном у изно
су од 6.000 до 18.000 динара (члан 333. став 2).

За повреде одредаба из става 4. овог члана изрећи ће се кумулатив
Члан 307.
Министарство унутрашњих послова обавља надзор над поштова
њем прописа из области оспособљавања кандидата за возаче.
Ако се у надзору утврди да правно лице не испуњава прописане
услове територијално надлежна организациона јединица Министар
ства унутрашњих послова, наложиће решењем отклањање недостата
ка, одредити рок и привремено забранити обављање оспособљавања
возача у складу са одредбама којим је прописано да је правно лице ду
жно да само привремено прекине са радом сходно одредбама члана
210. ст. 3, 4. и 5. овог закона.
Жалба на решење из става 2. овог члана не одлаже извршење.
Правно лице коме је привремено забрањен рад може наставити
са радом тек када орган који је донео решење изврши надзор и утвр
ди да су недостаци отклоњени.
Уколико се утврди да у остављеном року нису испуњени прописа
ни услови, орган који је издао дозволу исту ће одузети.
Ако се у надзору утврди да правно лице које врши оспособљава
ње кандидата за возаче оспособљавање не обавља на савестан и про
писан начин, да се прописане евиденције не воде тачно и на пропи
сани начин или да се возачки испит не организује и не спроводи на
савестан и прописан начин, орган из става 1. овог члана може одузе
ти дозволу.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу правном лицу које
обавља оспособљавање кандидата за возаче ако оно обавести у писа
ном облику тај орган да је престало да обавља обуку кандидата за во
заче, или ако се приликом надзора утврди да оспособљавање кандида
та за возаче правно лице не обавља у трајању од најмање шест месеци
непрекидно, или ако се приликом надзора утврди да након истека
привременог престанка са радом није испунило прописне услове.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу правном лицу које
врши оспособљавање кандидата за возаче ако утврди да је над тим
правним лицем отворен поступак стечаја.
Орган из става 1. овог члана може поништити возачки испит или
његове поједине делове ако се приликом надзора утврди да возачки
испит, односно његови поједини делови нису спроведени савесно и
на прописан начин у мери да то битно утиче на одлуку испитне коми
сије, односно на могућност да испитна комисија утврди да ли канди
дат има потребно знање и вештину за управљање возилом у саобраћа
ју на путу.
Решење из става 9. овог члана може се донети у року од две годи

не од дана полагања испита. Изузетно, ово решење може бити донето
и након истека наведеног рока, ако је полагање возачког испита по
следица извршеног кривичног дела.
Решење из става 9. овог члана се може донети и на захтев канди
дата за возача који мора бити поднет најкасније 30 дана од дана пола
гања испита. У случају да се том приликом утврди да је кандидат за
возача положио возачки испит, а да испитна комисија то није утврди
ла, решењем ће се наложити правном лицу да изда уверење, односно
потврду.
Уколико орган из става 1. овог члана надзором утврди да инструк
тор вожње или испитивач обављају своју делатност на непрописан
или несавестан начин, доставиће предлог Агенцији за одузимање ли
ценце, која може одузети лиценцу том инструктору или испитивачу.
Жалба изјављена против решења о одузимању дозволе (лиценце)
из става 12. овог члана не одлаже извршење решења.
Министарство унутрашњих послова је задржало надлежности и

овлашћења у погледу примене прописа из области оспособљавања кан
дидата за возаче, при чему је добило овлашћење и за одузимање дозволе
за рад привредним друштвима, односно средњим стручним школама ко
је оспособљавају кандидате за возаче у случају када се оспособљавање
не обавља на начин прописан овим законом.
Такође је новина да се, у случају када се утврди да субјект који врши
оспособљавање кандидата за возаче не испуњава одређене прописане
услове, доноси решење којим се налаже отклањање недостатака и одре
ђује рок, при чему се привремено забрањује оспособљавање кандидата
за возаче. Уколико се недостаци не отклоне у остављеном року предвиђе
но је одузимање дозволе.
Ако је над привредним друштвом отворен поступак стечаја, одузи
ма се дозвола за оспособљавање кандидата за возаче, што је битна нови
на у овом закону.
Институт поништења возачког испита или појединог његовог дела,
по службеној дужности или на захтев кандидата, представља важну но
вину којом се жели обезбедити законитост у спровођењу возачког испи
та и на бољи начин заштитити права кандидата.
Са циљем подизања одговорности и квалитета оспособљавања кан
дидата за возаче уведен је и институт одузимања дозволе (лиценце) ин
структору вожње и испитивачу, а што је у надлежности Агенције за без
бедност саобраћаја.
Члан 308.
Надзор над радом привредног друштва овлашћеног за вршење

техничког прегледа возила врши Министарство унутрашњих посло
ва.
Уколико се приликом надзора утврди да је привредно друштво
престало да испуњава прописане услове, да су уређаји и опрема помо
ћу којих се врши технички преглед возила неисправни или не испу
њавају друге прописане услове, или да се технички преглед возила не
врши савесно и на прописан начин, Министарство унутрашњих по
слова може одузети овлашћење за вршење техничког прегледа вози
ла.
Орган из става 1. овог члана одузеће дозволу привредном дру
штву овлашћеном за вршење техничког прегледа возила, ако утврди
да је над њим отворен поступак стечаја.
Министарство унутрашњих послова одузеће овлашћење за врше
ње техничког прегледа привредном друштву овлашћеном за вршење
техничког прегледа возила, ако буде обавештено у писаном облику да
је привредно друштво престало да обавља техничке прегледе возила,
ако се приликом надзора утврди да технички преглед возила привред
но друштво не обавља у трајању од три месеца непрекидно или да на
кон истека привременог престанка са радом из чл. 256. и 258. овог за
кона није испунило прописане услове.
Ако се приликом надзора утврди да контролор техничког прегле
да врши технички преглед возила на непрописан или несавестан на
чин, доставиће доказ о томе Агенцији која може одузети лиценцу том
контролору.
Жалба изјављена против решења о одузимању дозволе (лиценце)
из става 5. овог члана не одлаже извршење решења.
У погледу одузимања овлашћења за вршење техничког прегледа

возила нису извршене измене у односу на претходни закон, с тим што
је прописано одузимање овлашћења привредном друштву над којим је
отворен поступак стечаја. Такође, одузеће се овлашћење привредном
друштву ако привредно друштво не обави технички преглед возила у
трајању од три месеца непрекидно или ако након истека привременог
престанка са радом није испунило прописане услове.
Са циљем подизања одговорности и квалитета вршења техничког
прегледа возила уведен је и институт одузимања дозволе (лиценце) кон
тролору техничког прегледа, а што је у надлежности Агенције за безбед
ност саобраћаја.
Члан 309.
Надзор над поштовањем прописа о безбедности саобраћаја у при
вредним друштвима, другим правним лицима, државним органима,

јединицама локалне самоуправе и од стране предузетника, који оба
вљају превоз у друмском саобраћају, обавља Министарство унутра
Приликом надзора над радом правних лица из става 1. овог чла
на непоштовање одредби овог закона утврђује се увидом у прописане
евиденције.
Надлежност у погледу надзора правних лица која обављају превоз у

друмском саобраћају задржана је од Министарства унутрашњих посло
ва, при чему је у овом закону јасно одређено да је суштина надзора утвр
ђивање да ли правна лица поштују прописе о безбедности саобраћаја.
Такође је недвосмислено одређено да се потребне чињенице утврђу
ју увидом у прописане евиденције.
Члан 310.
Министарство унутрашњих послова врши надзор над спровође
њем прописа о пробним вожњама, издавању регистрационих налеп
ница, издавању таблица за привремено означавање и утискивању
идентификационе ознаке возила.
Уколико се приликом надзора утврди да правно лице не обавља
послове издавања регистрационих налепница савесно и на прописан
начин, Министарство унутрашњих послова може одузети овлашће
ње.
послове издавања таблица за привремено означавање савесно и на
прописан начин, Министарство унутрашњих послова може одузети
овлашћење.
пробну вожњу на прописан начин и у складу са одобрењем, Мини
старство унутрашњих послова може забранити даље вршење пробне
вожње.
послове утискивања идентификационих ознака возила на савестан и
прописан начин, Министарство унутрашњих послова може одузети
овлашћење.
Министарство унутрашњих послова врши надзор над радом прав
ног лица коме су поверени послови издавања међународних возачких
дозвола.
Одредбама овог члана решено је питање надзора над спровођењем

одредаба које се односе на пробне вожње, издавање регистрационих
налепница, издавање таблица за привремено означавање и утискивање

идентификационе ознаке возила, као и одузимање овлашћења правним
лицима која обављају наведене послове.
По први пут је такође одређен надзор над вршењем послова издава
ња међународних возачких дозвола.
Члан 311.
Овлашћено лице које обавља надзор према одредбама овог зако
на саставиће записник о извршеном надзору и примерак овог запи
сника ће уручити правном лицу или органу, предузетнику, односно
физичком лицу код којих је извршен преглед.
Привредна друштва, друга правна лица, органи у којима се оба
вља надзор из става 1. овог члана, као и предузетници дужни су да
овлашћеном лицу омогуће вршење надзора, ставе на располагање од
говарајућу документацију и да дају све потребне податке, документа
цију и обавештења.
Законом су одређене обавезе овлашћеног лица које врши надзор пре

ма странкама и обавезе странака према овлашћеном лицу, за разлику од
стања које је претходило доношењу овог закона, када су те обавезе биле
утврђене у више закона, па је било отежано предузимање мера одређе
них прописима о безбедности саобраћаја на путевима.
За прекршај у вези са ставом 2. овог члана казниће се новчаном ка
одговорно лице у државном органу, односно органу јединице локалне са
XXI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Посебне надлежности у прекршајном поступку

Члан 312.
За повреде одредби овог закона за чије спровођење је надлежно
Министарство унутрашњих послова, за које је одредбама о прекрша
јима предвиђена само новчана казна, а које учине правна лица и пред
узетници, прекршајни поступак у првом степену води се пред орга
ном државне управе надлежним за спровођење овог закона.
Једна од значајнијих измена у овом закону јесте проширење надле

жности Министарства унутрашњих послова за вођење првостепеног
прекршајног поступка за повреде одредби овог закона које учине правна
лица и предузетници (укључујући и одговорна лица у правним лицима и
државним органима, односно органима јединица локалне самоуправе),
за које је предвиђена само новчана казна. До овог закона Министарство
унутрашњих послова је, у складу са Законом о прекршајима, водило пр
востепени прекршајни поступак за прекршаје физичких лица за које је
предвиђена новчана казна у фиксном износу.
Члан 313.
За прекршаје којима је овим законом предвиђена новчана казна у
фиксном износу, наплатa те казне ће се извршити тако што ће учини
лац уплатити предвиђени износ на рачун прописан за уплату јавних
прихода у року од осам дана од дана издавања налога за плаћање.
Полицијски службеник ће учиниоцу прекршаја издати налог
за плаћање те казне и обавештење да ће се у случају да казна не буде
плаћена у остављеном року, против њега покренути прекршајни по
ступак пред органом државне управе надлежним за спровођење овог
закона.
Овим је у односу на досадашњи Закон о основама безбедности са

обраћаја на путевима значајно измењен поступак наплате новчаних ка

зни у фиксном износу. Како би се поједноставило поступање полициј
ских службеника на терену, као што је то случај са већим бројем правно
уређених држава, приликом откривања прекршаја за које је предвиђена
новчана казна у фиксном износу полицијски службеник издаје налог за
плаћање учиниоцу прекршаја да у року од осам дана уплати предвиђени
износ на рачун прописан за уплату јавних прихода и обавештење да ће
се против њега покренути прекршајни поступак уколико ту уплату не
изврши.
С обзиром на то да законодавац није предвидео обавезу учиниоца
прекршаја да Министарству унутрашњих послова презентира доказ
о извршеној уплати, проистиче обавеза да то министарство предвиди
аутоматизован начин праћења извршења тих обавеза, или да учинилац
доказ о уплати презентира органу приликом покретања прекршајног по
ступка, што не би било рационално.
Циљ успостављања овог начина наплате новчане казне за саобраћај
не прекршаје јесте и сузбијање могућих злоупотреба у контроли саобра
ћаја од стране полицијских службеника.
Члан 314.
Уколико се веродостојна исправа из члана 322. овог закона кори
сти за доказивање прекршаја за који је прописана новчана казна у
фиксном износу или је овај прекршај уочен и документован непосред
ним опажањем полицијског службеника, односно другог лица које
врши непосредно регулисање саобраћаја, у складу са овим законом,
а учинилац прекршаја није затечен на лицу места, орган ће позвати
власника, односно корисника возила да пружи податке о идентитету
лица које је управљало возилом, што је власник, односно корисник
возила дужан да учини.
Након прикупљања података из става 1. овог члана, територијал
но надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих по
слова приступиће наплати казне на начин прописан у члану 313. овог
закона.
Овим чланом утврђена је обавеза власника, односно корисника во

зила да пружи податке о идентитету лица које је управљало возилом
приликом чињења неког прекршаја који је уочен од стране полицијског
службеника или се за његово доказивање користи нека од веродостој
них исправа из члана 322. овог закона, а учинилац прекршаја није зате
чен на лицу места. Санкција за неизвршење те обавезе везује се за члан
320. овог закона.
2. Посебне одредбе о одговорности за прекршаје

Члан 315.
Под условом реципроцитета, против возача који има пребивали
ште у Републици Србији, а у страној земљи учини саобраћајни пре
кршај по прописима те земље, покренуће се у Републици Србији пре
кршајни поступак ако то захтева надлежни страни орган, а возач за
исти прекршај може бити кажњен по домаћим прописима ако за тај
прекршај није био кажњен у земљи у којој је прекршај учињен.
Ради повећања дисциплине у саобраћају, интерес је свих држава да

се санкционишу сва противправна понашања у саобраћају независно од
тога да ли су их починили домаћи држављани или странци. То је наро
чито значајно у државама са већим интензитетом међународног саобра
ћаја. Због тога заинтересоване државе настоје да закључе билатералне
споразуме, најчешће са суседним државама чији се држављани често
појављују у саобраћају на њиховим путевима, о санкционисању возача
страних држава који учине саобраћајни прекршај, а из одређених разло
га нису кажњени у њиховој држави. Разлози некажњавања су различи
ти, а најчешћи је касније сазнање за учињени прекршај откривен видео
надзором или на други начин. Овим чланом су дате основе за вођење
прекршајног поступка против возача који имају пребивалиште у Репу
блици Србији а учинили су прекршај у страној земљи, на захтев надле
жних органа тих држава и под условом реципроцитета.
Члан 316.
Уколико је моторно, односно прикључно возило предмет уговора
о финансијском лизингу, закупу, односно пословно-техничкој сарад
њи, а тај податак је уписан у саобраћајну дозволу, одредбе о прекршај
ној одговорности власника возила предвиђене овим законом сходно
се примењују на лице које користи возило под наведеним основима.
Уколико податак о коришћењу финансијског лизинга, закупа,
односно пословно-техничкој сарадњи није уписан у саобраћајну до
зволу, у за то предвиђеним случајевима, у складу са одредбама овог
закона, одговара физичко, односно правно лице које је уписано у сао
браћајну дозволу као власник, односно корисник возила.
С обзиром на то да је у последње време финансијски лизинг, закуп,

уговор о пословно-техничкој сарадњи и сл. све чешћи начин набављања
возила како од стране правних, тако и физичких лица, законодавац је
предвидео одговорност тих лица уколико су уписана у саобраћајну до
зволу за прекршаје власника возила предвиђене овим законом. То је и
оправдано с обзиром на то да се таква возила по правилу налазе у држа

вини тих лица, а да закуподавци и даваоци финансијског лизинга немају
никакав утицај на начин коришћења тих возила и евентуално чињење
прекршаја управљајући њима.
Давање возила на послугу без уписивања податка о закупу, лизингу
и сл. у саобраћајној дозволи, нема утицај на одговорност власника вози
ла, али се та одговорност за конкретан прекршај може искључити ако
власник возила у смислу члана 314. овог закона пружи тачне податке о
идентитету учиниоца прекршаја.
Члан 317.
За повреде Европског споразума о раду посада на возилима која
врше међународни транспорт које су учинила домаћа физичка и прав
на лица у међународном превозу ван територије Републике Србије,
наведена лица су одговорна као да су их учинила на територији Репу
блике Србије.
Екстериторијална одговорност посада на возилима која обављају ме

ђународни друмски транспорт, дакле не само за прекршаје на путевима
у Републици Србији већ и ван те територије, предвиђена овим законом,
у складу је са Европским споразумом о раду посаде на возилима која
обављају међународни друмски транспорт (АЕТР) од 1. јула 1970. са по
следњим изменама ЕЦЕ/ТРАНС/СЦ 1/2006/2 од 9. августа 2006, донетим
у циљу побољшања безбедности у друмском саобраћају. Такође, ово про
ширење територијалне одговорности посада на овим возилима предви
ђено је у складу са чланом 7. став 3. Закона о прекршајима („Службени
гласник РС“, број 101 од 21. новембра 2005).
Члан 318.
Ако дете учини прекршај прописа о безбедности саобраћаја на
путевима, казниће се новчаном казном прописаном за учињени пре
кршај родитељ, усвојилац, односно старалац детета као да је сам учи
нио прекршај, уколико је прекршај учињен због пропуштања дужног
надзора.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштитне
мере, односно казнених поена, родитељу, усвојиоцу, односно старао
цу неће се изрећи.
За прекршај предвиђен овим законом који учини малолетник (ли
це које је навршило 14 година, а није пунолетно) казниће се и његов
родитељ, усвојилац, односно старалац уколико је учињени прекршај
последица пропуштања дужног надзора над малолетником, када су
били у могућности да такав надзор врше.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштитне

мере, односно казнених поена, родитељу, усвојиоцу, односно старао
цу неће се изрећи.
У складу са одговорношћу родитеља, усвојиоца или старатеља дете

та и малолетника, овим чланом је предвиђена одговорност за прекрша
је које учине деца или малолетна лица од 14 до 18 година у складу са
чланом 64. Закона о прекршајима. Законодавац је учинио одговорним
родитеље, усвојиоца, односно стараоца детета као да су сами учинили
прекршај због пропуштања дужног надзора, како би се и на овај начин
утицало на побољшање стања безбедности у саобраћају. При томе, одго
ворност се не односи на изрицање заштитне мере забране управљања
моторним возилом, односно изрицање казнених поена, с обзиром на то
да се сматрало да је наведена казна, односно заштитна мера везана за
личну одговорност учиниоца прекршаја и да треба кроз ову казну, одно
сно заштитну меру омогућити да се лица која се небезбедно понашају у
саобраћају и често чине прекршаје онемогуће да учествују у саобраћају.
Члан 319.
Инструктор вожње под чијим се надзором кандидат за возача обу
чава у управљању моторним возилом у саобраћају на путу, односно
лице које надзире возача који возилом управља на основу пробне во
зачке дозволе, казниће се за прекршај који учини кандидат за возача,
осим ако није био у стању да спречи прекршај.
Уколико је за одређени прекршај предвиђено изрицање заштит
не мере, односно казнених поена, инструктору вожње, односно лицу
које надзире возача који возилом управља на основу пробне возачке
дозволе, неће се изрећи, осим у случају када је инструктор вожње, од
носно лице које надзире возача са пробном дозволом под дејством ал
кохола и/или других психоактивних супстанци.
Овим чланом предвиђена су још два изузетка од начела субјективне

одговорности, и то одговорност инструктора вожње за прекршаје које
учини кандидат за возача и одговорност лица које надзире возача који
возилом управља на основу пробне возачке дозволе. То је посебно зна
чајно јер та лица својим залагањем и активностима треба да настоје да
лица над чијим управљањем возилом врше надзор не чине прекршаје у
саобраћају. На тај начин се код тих лица стварају навике да поштују сао
браћајне прописе, што је и циљ ових законских одредби.
Члан 320.
Уколико је уређајима за утврђивање прекршаја у саобраћају или
непосредним опажањем полицијског службеника, односно другог ли

ца које врши непосредно регулисање саобраћаја у складу са овим за
коном документован, односно уочен, неки од прекршаја предвиђених
овим законом, када возач тог возила није идентификован, власник,
односно корисник возила је одговоран што је омогућио да се његовим
возилом учини прекршај.
Изузетно од одредби става 1. овог члана, у случају неовлашћене
употребе тог возила, власник, односно корисник возила неће одгова
рати.
Овим чланом предвиђена је одговорност власника, односно корисни

ка возила за то што је омогућио да се његовим возилом учини прекршај
који је откривен уређајима за утврђивање прекршаја или непосредним
опажањем полицијских службеника. Циљ је да власници, односно кори
сници возила воде рачуна да се њиховим возилима не чине прекршаји у
саобраћају чак и кад они не управљају возилом.
Лице које поступи супротно одредбама овог члана казниће се за пре
кршај новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара, а уколико је
извршењем прекршаја изазвало непосредну опасност за другог учесника
у саобраћају, или проузроковало саобраћајну незгоду, односно прибави
ло себи или другом противправну имовинску или другу корист, казниће
се новчаном казном у износу од 10.000 до 40.000 динара или казном за
твора до 45 дана.
3. Обавезе органа који су одлучивали

о повредама одредби овог закона
Члан 321.
Орган који изрекне казну, односно заштитну меру дужан је да о
изреченој казни, односно мери обавести орган који је поднео захтев
за покретање поступка.
Суд који је донео правноснажну осуђујућу пресуду по кривичним
делима против безбедности саобраћаја које су учинили возачи мотор
них возила, дужан је да о томе обавести територијално надлежну ор
ганизациону јединицу Министарства унутрашњих послова на чијем
подручју осуђени има пребивалиште у време правноснажности пресу
де.
Када суд изрекне меру безбедности забране управљања мотор
ним возилом лицу које има страну возачку дозволу, о тој чињеници
обавестиће територијално надлежну организациону јединицу Мини
старства унутрашњих послова на чијем подручју је то кривично дело
учињено.
Податке о изреченим казнама, заштитним мерама и мерама без
бедности могу да користе правосудни органи, органи који воде пре

кршајни поступак, органи унутрашњих послова, министарство
надлежно за послове саобраћаја, здравствене установе, органи и ор
ганизације који се баве питањима безбедности саобраћаја, као и ор
гани и организације који врше јавни превоз или превоз за сопствене
потребе, и то за возаче који су запослени у тим органима, односно ор
ганизацијама.
Овим чланом предвиђене су обавезе органа који су одлучивали

о повредама одредби овог закона да о изреченим казнама, заштитним
мерама, правноснажно осуђујућим пресудама или изреченим мерама
безбедности обавештавају органе који су поднели захтеве за покретање
прекршајног поступка, односно Министарство унутрашњих послова по
месту пребивалишта осуђеног. На тај начин се обезбеђује да Министар
ство унутрашњих послова, које иначе води евиденцију возача у складу
са чланом 183. овог закона, има валидне податке и о изреченим казнама
и заштитним мерама, односно мерама безбедности.
Ставом 4. овог члана наведени су органи и организације који могу
користити податке о казнама, заштитним мерама и мерама безбедности,
како не би долазило до злоупотреба у њиховом коришћењу.
4. Веродостојна исправа о прекршају

Члан 322.
Веродостојна исправа којом се доказује извршење прекршаја, је
сте у смислу овог закона:
1) видео или фото запис на коме се јасно могу видети: возило ко
јим је извршен прекршај, регистарски број тог возила и битна обележ
ја прекршаја,
2) тахографски уложак или други запис са тахографског уређаја,
3) записник о извршеној контроли учесника у саобраћају сачи
њен у складу са Законом о општем управном поступку,
4) записник о извршеном увиђају саобраћајне незгоде, односно
увиђајна документација,
5) записник о надзору извршеном на основу овог закона,
6) записник о извршеном контролном техничком прегледу,
7) записник о извршеном мерењу масе и осовинског оптерећења,
8) извештај о анализи крви и/или других телесних материја на са
држај алкохола и/или других психоактивних супстанци у њима.
У овом члану дат је списак веродостојних исправа којима се дока

зује извршење прекршаја, чиме се у знатној мери олакшава рад органа,
пре свега саобраћајне полиције, који откривају и пријављују учиниоце

прекршаја, али и рад органа који одлучују о одговорности учиниоца пре
кршаја по поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка.
5. Казнени поени
Члан 323.
Возачу којем је возачка дозвола, односно пробна возачка дозвола
издата у Републици Србији, изричу се казнени поени за прекршаје од
ређене овим законом.
За поједине прекршаје предвиђене овим законом утврђују се ка
знени поени од 1 до 18 у зависности од тежине прекршаја.
Једна од најзначајнијих новина овог закона је увођење казнених пое

на, као кумулативне казне за један број тежих прекршаја у саобраћају. Ка
знени поени као врста казни дуже време се примењују у већини земаља
Европске уније, док су остале земље у процесу усвајања казнених поена.
При томе, различити су системи и начини примене ове казне. У ставу 2.
овог члана предвиђена је могућност да се за поједине прекршаје могу из
рицати казнени поени од 1 до 18, у зависности од тежине прекршаја, али
је конкретним утврђивањем прекршаја за које се изричу казнени поени
у члану 335. овог закона предвиђено за поједине прекршаје од 2 до 12
казнених поена. У члану 329. предвиђено је изрицање 17 казнених поена
за насилничку вожњу, док су чланом 336. предвиђени случајеви увећања
казнених поена када се прекршаји чине у посебно отежавајућим околно
стима, да се број казнених поена увећава од 1 до 3. Члановима од 197.
до 200. овог закона предвиђен је начин евидентирања казнених поена и
поступање према возачима који због небезбедне вожње и чињења сао
браћајних прекршаја сакупе одређен број бодова и тиме се сврстају у ка
тегорију несавесних возача.
Члан 324.
У случају стицаја прекршаја, казнени поени се одређују за сваки
прекршај појединачно и изриче јединствена казна која представља
збир појединачно изречених казнених поена.
Да би се ефикасније утицало на учиниоце прекршаја да не чине

саобраћајне прекршаје, законодавац је овим чланом предвидео да се у
случају стицаја два или више прекршаја за сваки појединачно одређују
казнени поени, а затим изриче јединствена казна која представља збир
изречених казнених поена.
6. Привредни преступи
Члан 325.
Новчаном казном у износу од 300.000 до 2.500.000 динара казни
ће се за привредни преступ правно лице које поступи супротно одред
бама из следећих чланова овог закона:
1) члана 4. став 3,
3) члана 112. став 1. тачка 2), када је премашено осовинско оптере
ћење прописано техничким нормативима за возила и највећу дозво
љену укупну масу, за више од 5,0% и тачка 3),
5) члана 156. ст. 3, 4, 5, 6, 7, 8. и 10,
6) члана 165. ст. 4. и 5,
11) члана 232. став 5, уколико изда потврду лицу које није поло
жило теоријски испит и став 6,
14) члана 249. став 2, уколико ставља у промет,
16) члана 252. став 1, уколико нема овлашћење Агенције за врше
ње прегледа тих уређаја,
18) члана 255. ст. 1, 3. и 5,
24) члана 296. став 13.
За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном
казном од 20.000 до 200.000 динара одговорно лице у правном лицу.
С обзиром на то да се вршење саобраћаја и обављање других по

слова везаних за саобраћај од стране правних лица сматра привредном
делатношћу, овим чланом су поједине повреде одредби овог закона ин
криминисане као привредни преступи, те је за правна лица предвиђе
на новчана казна од 300.000 до 2,500.000 динара, а за одговорна лица у
правном лицу новчана казна за привредни преступ у износу од 20.000
до 200.000 динара. Општи услови и начела за изрицање санкција за при

вредне преступе, систем санкција, као и поступак у коме се утврђује од
говорност и изричу санкције учиниоцима привредних преступа уређују
се Законом о привредним преступима („Службени лист СФРЈ“, бр. 4/77,
36/77, 14/85, 10/86 – пречишћен текст, 74/87, 57/89 и 3/90, „Службени
лист СРЈ“, бр. 27/92, 16/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 и 64/2001 и „Службе
ни гласник РС“, број 101/2005).
7. Прекршајне казне за правно лице

Члан 326.
се за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама из сле
дећих чланова овог закона:
1) члана 4. ст. 1. и 2,
5) члана 111. став 2. тачка 1),
6) члана 112. став 1. тачка 1) и ст. 5. и 6. овог члана, када терет на
возилу премашује носивост возила, односно осовинско оптерећење
појединих осовина одређених од стране произвођача возила, за више
од 20,0%,
8) члана 112. став 3. тач. 1) и 4),
11) члана 121. ст. 1. и 2,
14) члана 127. ст. 1. и 2,
16) члана 132. ст. 1. и 2,
17) члана 133. ст. 2, 3, 4. и 5,
18) члана 134. ст. 1. и 2,
19) члана 153. ст. 1, 2, 3. и 4,
20) члана 154. ст. 1, 4. и 5,
21) члана 156. ст. 1, 2. и 9,
22) члана 159. ст. 1. и 2,
27) члана 178. став 1, осим у случају када је истекао рок важења
возачке дозволе,
29) члана 187. став 2, уколико је возач тешко, веома тешко или
потпуно алкохолисан и/или је под дејством психоактивних супстан
ци,
31) члана 190. ст. 2. и 3, уколико дозволи да возило учествује у сао
браћају након истека више од 30 дана од истека рока из члана 189,
34) члана 205. став 1, ако трамвајем управља возач трамваја без
возачке дозволе и посебне дозволе за управљање трамвајем, осим у
случају када је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао
рок важења,
35) члана 209,
36) члана 211. став 1, уколико евиденције нису тачне и веродостој
не,
40) члана 216. ст. 1. и 2,
47) члана 224. став 6, осим када је возачкој дозволи истекао рок
важења,
49) члана 227. ст. 1, 2. и 4,
50) члана 229,
53) члана 237. ст. 5. и 6,
54) члана 238. ст. 3. и 7, на практичном делу испита,
56) члана 245,
57) члана 246. став 1, за возило које је технички неисправно у по
гледу уређаја за заустављање, за управљање, пнеуматика и уређаја за
спајање вучног и прикључног возила,
58) члана 246. ст. 3. и 7,
59) члана 246. ст. 4. и 5, уколико има уграђене уређаје и користи

их,
61) члана 249. став 2, уколико возило учествује у саобраћају,
65) члана 258. ст. 1. и 2,
66) члана 261. ст. 3. и 4,
67) члана 262. ст. 2. и 4,
69) члана 268. став 1, уколико је возило није уписано у јединстве
ни регистар возила,
70) члана 268. став 12,
71) члана 268. став 14,
79) члана 311. став 2.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном
од 6.000 до 50.000 динара одговорно лице у правном лицу.
од 6.000 до 50.000 динара одговорно лице у државном органу, односно
органу јединица локалне самоуправе.
Прекршаји одредби овог закона правних лица и одговорних лица у

правним лицима, државним органима и органима јединица локалне са
моуправе предвиђени су чл. 326. и 327. овог закона. У члану 326. ставу 1.
у тач. 1–79. дати су прекршаји правних лица за које је предвиђена новча
на казна од 100.000 до 800.000 динара (смањена новчана казна за правна
лица предвиђена чланом 222. претходног Закона о основама безбедно
сти саобраћаја на путевима која је износила од 100.000 до 1.000.000 ди
нара). Ставовима 2. и 3. наведеног члана предвиђена је новчана казна за
прекршаје одговорних лица у правном лицу, државном органу, односно
органу јединица локалне самоуправе у износу од 6.000 до 50.000 динара
(што је такође мања казна у односу на претходно важећи закон).
Члан 327.

за прекршај правно лице које поступи супротно одредбама из следе
ћих чланова овог закона:
5) члана 69. ст. 1, 3, 4. и 5,
8) члана 72,
9) члана 85,
11) члана 111. ст. 1. и 5,
појединих осовина одређених од стране произвођача возила, у распо
ну од 5,0 до 20,0%,
13) члана 112. став 3. тач. 2), 3), 5) и 6) и став 4,
14) члана 113. ст. 1, 2. и 3,
15) члана 114,
17) члана 122. ст. 5. и 7,
19) члана 128. ст. 1. и 2,
20) члана 129. ст. 1. и 2,
21) члана 134. ст. 3. и 4,
22) члана 151. ст. 2. и 3,
25) члана 156. став 11,
31) члана 169. ст. 2. и 3,
35) члана 178. став 1, када је истекао рок важења возачкој дозво
ли,
37) члана 187. став 2, уколико је возач лако или средње алкохоли
сан, односно возач из става 4. благо, лако или средње алкохолисан,
возачке дозволе и посебне дозволе за управљање трамвајем, у случају
када је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важе
ња,
43) члана 210. ст. 6. и 8,
44) члана 211. став 1, ако се евиденције не воде на прописан на
чин и уредно,
48) члана 228. ст. 1. и 3,
50) члана 232. став 5, уколико потврду изда након предвиђеног ро
ка и став 6,
52) члана 238. став 3, на теоријском делу испита,
54) члана 243. ст. 1, 2, 4. и 5,
55) члана 244. ст. 1, 2, 4. и 5,
56) члана 246. став 1, осим у погледу уређаја за заустављање, за
управљање, пнеуматика, уређаја за спајање вучног и прикључног во
зила, тахографа и граничника брзине,
57) члана 246. ст. 4. и 5, уколико има уграђене уређаје, а не кори
сти их,
59) члана 256. ст. 3. и 5,
60) члана 258. ст. 3. и 5,
62) члана 260. ст. 1. и 2,
63) члана 261. ст. 1, 2. и 5,
65) члана 264. став 6, уколико дозволи да возило учествује у са
обраћају након истека више од 15 дана од истека рока из члана 264.
став 4,
66) члана 268. став 1, уколико је истекао рок важења регистрацио
не налепнице,
67) члана 268. став 5, уколико нема прописане регистарске табли
це,
68) члана 274. ст. 1. и 2,
70) члана 281. ст. 3. и 4,
од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице у правном лицу.
од 3.000 до 30.000 динара одговорно лице у државном органу, односно
органу јединице локалне самоуправе.
Овим чланом у ставу 1. тач. 1–72. предвиђена је друга група прекрша

ја правних лица за које је предвиђена новчана казна у износу од 60.000
до 600.000 динара, а ст. 2. и 3. новчана казна за прекршаје одговорних
лица у правном лицу и државном органу, односно органу јединице ло
калне самоуправе у износу од 3.000 до 30.000 динара.
У вези са применом чл. 326. и 327. треба имати у виду одредбу члана
17. став 6. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/2005)
по којој Република Србија, државни органи, органи територијалне ауто
номије, град и јединице локалне самоуправе не могу бити одговорни за
прекршај.
8. Прекршајне казне за предузетнике

Члан 328.
се за прекршај предузетник који поступи супротно одредбама из сле
дећих чланова овог закона:
3) члана 112. став 1. тачка 2), када је премашено осовинско оптере
ћење прописано техничким нормативима за возила и највећу дозво
љену укупну масу, за више од 5% и тачка 3),
6) члана 249. став 2, уколико ставља у промет,
за прекршај предузетник који поступи супротно одредбама из следе

1) члана 4. ст. 1. и 2,
од 20,0%,
7) члана 112. став 3. тач. 1) и 4),
10) члана 121. ст. 1. и 2,
12) члана 132. ст. 1. и 2,
13) члана 133. ст. 2, 3, 4. и 5,
14) члана 134. ст. 1. и 2,
15) члана 153. ст. 1, 3. и 4,
16) члана 154. ст. 1, 4. и 5,
17) члана 156. ст. 1, 2. и 11,
18) члана 159. ст. 1. и 2,
22) члана 178. став 1, осим у случају када је истекао рок важења
возачкој дозволи,
23) члана 187. став 2, уколико је возач тешко, веома тешко или
потпуно алкохолисан, односно под дејством психоактивних супстан
ци,
24) члана 190. став 2, уколико управља возилом након истека
више од 30 дана од истека рока из члана 189,
возачке дозволе и посебне дозволе за управљање трамвајем, осим у
случају када је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао
рок важења,
27) члана 243. ст. 1, 2. и 5,
28) члана 244. ст. 1, 4. и 5,
29) члана 245,
30) члана 246. став 1, за возило које је технички неисправно у по
гледу уређаја за заустављање, за управљање, пнеуматика и уређаја за
спајање вучног и прикључног возила,
31) члана 246. ст. 3. и 7,

их,
34) члана 249. став 2, уколико возило учествује у саобраћају,
35) члана 268. став 1, уколико возило није уписано у јединствени
регистар возила и став 12,
за прекршај предузетник који поступи супротно одредбама из следе
5) члана 69. ст. 1, 3. и 5,
8) члана 72,
9) члана 85,
11) члана 111. ст. 1. и 5,
ну од 5,0% до 20,0%,
14) члана 113. ст. 1, 2. и 3,
15) члана 114,
17) члана 122. ст. 5. и 7,
18) члана 134. ст. 3. и 4,
19) члана 151. ст. 2. и 3,

28) члана 178. став 1, када је истекао рок важења возачкој дозво
ли,
30) члана 187. став 2, уколико је возач лако или средње алкохоли
сан, а возач из става 4. благо, лако или средње алкохолисан,
возачке дозволе и посебне дозволе за управљање трамвајем, у случају
када је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важе
ња,
36) члана 268. став 1, уколико је истекао рок важења регистрацио
не налепнице,
це,
38) члана 274. ст. 1. и 2,
Када је у питању одговорност предузетника за саобраћајне прекрша

је, овим чланом су предвиђене три категорије прекршаја за предузетни
ке. У ставу 1. тач. 1–9. предвиђени су тежи прекршаји предузетника за
које је предвиђена новчана казна у износу од 100.000 до 500.000 динара,
а у ставу 2. тач. 1–42. предвиђени су прекршаји предузетника за које је
предвиђена новчана казна од 50.000 до 200.000 динара и у ставу 3. у тач.
1–39. дати су прекршаји за које је предвиђена новчана казна у износу од
10.000 до 50.000 динара.
9. Прекршајне казне за физичко лице

Члан 329.
Казном затвора од 30 до 60 дана и 15 казнених поена казниће се
возач који у саобраћају поступа у грубој супротности са правилима
саобраћаја, при чему не показује обзир према безбедности осталих
учесника у саобраћају (насилничка вожња).
Уколико је возач приликом насилничке вожње проузроковао са

обраћајну незгоду, казниће се казном затвора од 45 до 60 дана и 17
казнених поена.
Возачу из става 1. овог члана ће се изрећи и заштитна мера забра
не управљања моторним возилом у трајању од најмање девет месеци,
а у случају из става 2. овог члана изрећи ће се заштитна мера забране
управљања моторним возилом у трајању од најмање 10 месеци.
Једна од значајнијих новина овог закона је увођење института на

силничка вожња који није непознат у упоредном праву, а који је пред
виђен да би се спречило грубо кршење саобраћајних прописа, односно
понашања возача приликом којих се не показује обзир према безбедно
сти осталих учесника у саобраћају. У ставу 2. овог члана предвиђена је
казна за квалификовани облик насилничке вожње. Треба истаћи да ни
за основни ни за квалификовани облик насилничке вожње због тежине,
опасности и ризика које носи овај прекршај, није предвиђено изрицање
новчане казне већ само казне затвора, казнених поена и заштитне мере
забране управљања моторним возилом.
Члан 330.
Казном затвора од најмање 15 дана и 14 казнених поена казниће
се за прекршај возач који:
1) управља возилом без возачке дозволе оне категорије којом
управља, осим у случају када је возачкој дозволи истекао рок важења,
2) управља туристичким возом без возачке дозволе и посебне до
зволе за управљање туристичким возом, осим у случају када је возач
кој дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важења,
3) управља трамвајем без возачке дозволе и посебне дозволе за
управљање трамвајем, осим у случају када је возачкој дозволи, одно
сно посебној дозволи истекао рок важења,
4) управља возилом под дејством алкохола више од 2,00 mg/ml,
као и инструктор вожње, лице које надзире возача са пробном возач
ком дозволом и испитивач на практичном делу возачког испита када
учествује у саобраћају,
5) одбије да се подвргне утврђивању присуства у организму алко
хола и/или психоактивних супстанци помоћу одговарајућих средста
ва (алкометар, дрога тест и др.), односно стручном прегледу из члана
280. став 4. овог закона, као и инструктор вожње, лице које надзире
возача са пробном возачком дозволом и испитивач на практичном де
лу возачког испита када учествује у саобраћају,
6) је искључен из саобраћаја, а затечен је у управљању возилом за
време трајања тог искључења,
7) управља возилом у време трајања искључења тог возила из сао

браћаја,
8) управља моторним возилом, односно трамвајем, за време траја
ња заштитне мере, односно мере безбедности забране управљања мо
торним возилом,
9) се на путу у насељу креће брзином која је преко 70 km/h већа од
дозвољене,
10) се на путу ван насеља креће брзином која је преко 80 km/h ве
ћа од дозвољене, као и возач из члана 45. став 1. тачка 4) овог закона,
који се на путу ван насеља креће брзином која је преко 70 km/h већа
11) се у зони „успореног саобраћаја“ креће брзином која је преко
12) се у зони „30“ и зони „школе“ креће брзином која је преко
13) ноћу управља возилом на неосветљеном делу пута, а нема
укључено ниједно светло за осветљавање пута нити предње позицио
но светло,
14) не заустави возило испред пешачког прелаза на коме се нала
зи најмање један пешак, када му је светлосним саобраћајним знаком
или знаком овлашћеног службеног лица пролаз забрањен,
15) се не заустави пред прелазом пута преко железничке пруге
уколико је уређај за затварање саобраћаја спуштен или је почео да се
спушта, или ако се дају светлосни или звучни знаци који упозоравају
да ће тај уређај почети да се спушта, односно да се прелазу пута пре
ко железничке пруге приближава воз, у случајевима када се у возилу
превози дете млађе од 12 година, или управља аутобусом којим се пре
возе путници, односно другим возилом којим се врши јавни превоз
путника,
16) као учесник саобраћајне незгоде у којој је неко лице задобило
телесне повреде, односно погинуло, или је настала велика материјал
на штета, није зауставио возило, односно није обавестио полицију и
остао на месту незгоде до доласка полиције и завршетка увиђаја,
17) инструктор вожње који обавља практичну обуку кандидата
за возаче за време трајања заштитне мере, односно мере безбедности
забране управљања моторним возилом, односно који је изгубио пра
во управљања моторним возилом одређене категорије, односно коме
је возачка дозвола одузета.
Уколико је возач приликом извршења прекршаја из става 1. овог
члана проузроковао саобраћајну незгоду, казниће се казном затвора
од најмање 45 дана и 16 казнених поена.
Возачу из става 1. овог члана ће се изрећи и заштитна мера забра
не управљања моторним возилом од најмање осам месеци, а у случају
из става 2. овог члана у трајању од најмање 10 месеци.
У овом члану законодавац је издвојио један број тежих и друштве

но опаснијих прекршаја за које је предвиђена искључиво казна затвора,
казнени поени и заштитна мера забране управљања моторним возилом.
По тежини и друштвеној опасности, као и предвиђеним санкцијама,
ова противправна понашања више асоцирају на кривична дела него на
прекршаје, међутим, због настојања да предвиђена санкција што пре и
„погоди“ учиниоца тих понашања, законодавац се определио да то ипак
буду прекршаји јер ће се на тај начин, у поступку који може бити бржи
и ефикаснији, пре доћи до правноснажних одлука, како би виновници
тих понашања, који су у сваком случају небезбедни возачи, што пре би
ли спречени да даље управљају возилима на путевима.
Члан 331.
затвора у трајању до 30 дана казниће се за прекршај лице које посту
пи супротно одредбама из следећих чланова овог закона:
1) члана 29. став 1, ако се уређај користи,
2) члана 29. став 2, за лице које није предузетник,
3) члана 31, казниће се возач или лице које седи на седишту у пред
њем реду и држи у крилу дете млађе од 12 година,
5) члана 36. ст. 1, 2. и 3,
6) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), који се у насе
љу креће брзином која је од 51 km/h до 70 km/h већа од дозвољене,
7) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), возач који се ван на
сеља креће брзином која је од 61 km/h до 80 km/h већа од дозвољене,
8) члана 45. став 1. тачка 4), возач који се у насељу, односно ван на
9) члана 53. ст. 1, 2. и 3,
10) члана 55. ст. 1. и 3. тач. 4), 5), 7), 8), 10), 14) и 15),
12) члана 74,
13) члана 77. став 2, возач који не користи ни дуга ни кратка све
тла, а користи само позициона светла,
16) члана 95. ст. 1. и 2, казниће се водич уколико колону чине пре
тежно деца млађа од 12 година,
17) члана 97. ст. 1. и 2, уколико са собом води дете млађе од 12 го
дина,
18) члана 98, уколико са собом води дете млађе од 12 година,

19) члана 99. ст. 1, 5. и 6,
20) члана 100. став 1, уколико се у возилу налази дете млађе од
12 година или уколико управља аутобусом којим се превозе путници
или другим возилом којим се врши јавни превоз путника,
21) члана 101, казниће се возач,
22) члана 101, казниће се пешак који са собом води дете млађе од
12 година,
23) члана 102, уколико се возило креће аутопутем,
25) члана 105. став 1, уколико је возило заустављено у саобраћај
ној траци,
26) члана 105. став 2, уколико возач врши полукружно окретање,
27) члана 106. став 5, казниће се власник односно возач,
29) члана 108. став 5, казниће се власник односно возач,
30) члана 109. ст. 1. и 2,
31) члана 110,
од 20,0%,
33) члана 112. став 1. тачка 2), када је премашено осовинско опте
рећење прописано техничким нормативима за возила и највећу дозво
љену укупну масу, за више од 5% и тачка 3),
35) члана 120. став 2, у случају када су путници деца млађа од 12
година,
36) члана 121. став 2, казниће се возач чијој је возачкој дозволи,
односно посебној дозволи истекао рок важења више од шест месеци,
38) члана 134. ст. 1. и 2,
41) члана 146. став 6, казниће се пешак, односно бициклиста уко
лико са собом води дете млађе од 12 година,
43) члана 156. став 11,
44) члана 161. став 2, казниће се возач који се креће брзином која
је од 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене,
46) члана 163. став 2, возач који се креће брзином која је од 51 km/
h до 60 km/h већа од дозвољене,

50) члана 178. став 1, казниће се возач чијој је возачкој дозволи
истекао рок важења више од шест месеци,
52) члана 183. ст. 2. и 3,
54) члана 187. ст. 2. и 4, казниће се лице под дејством психоактив
них супстанци,
55) члана 187. ст. 2. и 4, казниће се лица у стању тешке и веома те
шке алкохолисаности,
57) члана 205. став 1, када је возачкој дозволи, односно посебној
дозволи истекао рок важења више од шест месеци,
59) члана 211. став 1, казниће се инструктор вожње који евиден
ције не води тачно и веродостојно,
60) члана 212. став 1, казниће се инструктор вожње,
61) члана 212. став 2, казниће се кандидат за возача,
62) члана 215. став 3, казниће се инструктор вожње,
63) члана 216. ст. 1. и 2,
67) члана 224. став 6, осим када је возачкој дозволи истекао рок
важења,
69) члана 227. ст. 1, 2. и 4,
70) члана 238. ст. 3. и 7, казниће се испитивач,
их,
75) члана 247,
78) члана 262. ст. 1. и 4,
80) члана 268. став 1, уколико возило није уписано у јединствени
регистар возила,

це,
85) члана 280. ст. 3. и 4, казниће се пешак,
91) члана 243. ст. 1, 2, 4. и 5,
92) члана 244.
Уколико је лице извршењем прекршаја из става 1. овог члана иза
звало непосредну опасност за другог учесника у саобраћају, или проу
зроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или другом
противправну имовинску или другу корист, казниће се новчаном ка
зном у износу од 30.000 до 50.000 динара или казном затвора до 60 да
на.
У ставу 1. овог члана тач. 1–92. предвиђени су прекршаји физич

ких лица за које је алтернативно предвиђена новчана казна у износу од
15.000 до 30.000 динара или казна затвора у трајању од 30 дана. За ква
лификовани облик ових прекршаја у ставу 2. овог члана, у случајевима
изазивања непосредне опасности за другог учесника у саобраћају или
проузроковања саобраћајне незгоде, односно прибављања противправ
не имовинске или друге користи, предвиђена је новчана казна у износу
од 30.000 до 50.000 динара или казна затвора до 60 дана.
Члан 332.
за прекршај лице које поступи супротно одредбама из следећих члано
ва овог закона:
1) члана 22. ст. 2. и 5,
4) члана 29. став 1. ако се уређај налази у возилу,
8) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), који се у насе
љу креће брзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене,
10) члана 45. став 1. тачка 4, возач који се у насељу, односно ван
насеља креће брзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвоље
не,
11) члана 47,
12) члана 50,
16) члана 55. став 3. тач, 1), 2), 6) и 12),
21) члана 66. став 1. тач. 4) и 5),
25) члана 72. ст. 1, 2. и 3,
27) члана 79. став 1, возач који за време магле не укључи светла за
осветљавање пута,
29) члана 81. став 1. тачка 4), уколико колону пешака чине прете
жно деца млађа од 12 година,
30) члана 81. став 1. тачка 5), уколико се бициклиста креће путем
ван насеља,
32) члана 85,
34) члана 88,
35) члана 90. став 1. тачка 1), за возача моторног возила,
36) члана 91. став 2, за возача моторног возила,
37) члана 93. ст. 1, 2. и 4, уколико са собом води дете млађе од 12
година,
38) члана 94, уколико са собом води дете млађе од 12 година,
39) члана 95. став 2, казниће се водич колоне,
40) члана 96. ст. 1. и 3, уколико са собом води дете млађе од 12 го
дина,
41) члана 97. став 3, уколико са собом води дете млађе од 12 годи
на,
42) члана 98,
43) члана 99. ст. 2. и 3,

44) члана 99. став 4, уколико су пешаци деца млађа од 12 година,
46) члана 102, уколико се возило креће мотопутем,
48) члана 105. став 1, уколико је возило заустављено у зауставној
траци,
49) члана 105. став 2, уколико се возач креће возилом уназад,
52) члана 111. ст. 4. и 5,
ну од 5,0% до 20,0%,
54) члана 112. став 3. тач. 1) и 4),
60) члана 121. став 2, казниће се возач чијој је возачкој дозволи,
односно посебној дозволи истекао рок важења не више од шест месе
ци,
61) члана 134. ст. 3. и 4,
68) члана 167,
69) члана 168. став 1. тач. 2), 3), 4), 5) и 6) и ст. 2. и 4,
70) члана 172. ст. 1. и 2,
72) члана 178. став 1, казниће се возач коме је истекао рок важе
ња возачке дозволе највише шест месеци и возач коме након истека
пробне возачке дозволе није издата возачка дозвола,
74) члана 182. став 4, казниће се у случају вожње ноћу,

77) члана 187. ст. 2. и 4, казниће се лице у стању средње алкохоли
саности,
80) члана 205. став 1, казниће се возач трамваја коме је истекао
рок важења возачке дозволе највише шест месеци, односно посебне
дозволе за управљање трамвајем,
82) члана 211. став 1, казниће се инструктор вожње ако евиденци
је не води на прописан начин и уредно,
85) члана 224. став 6, у случају да је рок важења возачке дозволе
истекао,
90) члана 245. ст. 1. и 2,
91) члана 246. став 1, казниће се возач који управља возилом које
је технички неисправно у погледу уређаја за заустављање, за управља
ње, пнеуматика и уређаја за спајање вучног и прикључног возила,
92) члана 246. став 1, казниће се власник возила које је технички
неисправно у погледу уређаја за заустављање, за управљање, пнеума
тика и уређаја за спајање вучног и прикључног возила, осим ако је во
зач тог возила лице са којим живи у брачној или трајној ванбрачној
заједници, крвни сродник по правој линији, брат, сестра, усвојилац
односно усвојеник,
94) члана 246. ст. 4. и 5, уколико има уграђене уређаје, а не кори
сти их,
100) члана 268. став 1, уколико је истекао рок важења регистраци
оне налепнице,
101) члана 269. став 5,
102) члана 274. ст. 1. и 2,
103) члана 276,
104) члана 277. став 2,

105) члана 291. став 2,
106) члана 320. став 1.
зроковало саобраћајну незгоду, односно прибавило себи или другом
противправну имовинску или другу корист, казниће се новчаном ка
зном у износу од 10.000 до 40.000 динара или казном затвора до 45 да
на.
За прекршаје физичких лица у ставу 1. овог члана у тач. 1–106.

предвиђена је новчана казна у износу од 6.000 до 20.000 динара, за ква
лификовани облик ових прекршаја, у ставу 2. овог члана, у случајевима
изазивања непосредне опасности за другог учесника у саобраћају или
проузроковања саобраћајне незгоде, односно прибављања противправ
не имовинске или друге користи, предвиђена је новчана казна у износу
од 10.000 до 40.000 динара или казна затвора до 45 дана.
Члан 333.
Новчаном казном у износу од 5.000 казниће се за прекршај лице
који поступи супротно одредбама из следећих чланова овог закона:
1) члана 21,
3) члана 25. ст. 1. и 2,
4) члана 26. ст. 2. и 3, казниће се возач,
5) члана 27,
6) члана 28. ст. 1. и 3,
8) члана 31,
9) члана 32. ст. 1, 2. и 3,
11) члана 34,
13) члана 38,
15) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), возач који
се у насељу креће брзином која је од 11 km/h до 20 km/h већа од дозво
љене,
17) члана 45. став 1. тачка 4), возач који се у насељу, односно ван
насеља креће брзином која је од 11 km/h до 20 km/h већа од дозвоље
не,
18) члана 45. ст. 2. и 3. казниће се возач,
19) члана 46,
20) члана 48,
21) члана 49,
22) члана 51. ст. 1, 2. 3, и 4,
24) члана 56,
25) члана 59. став 1. тачка 2) и ст. 2. и 3,
26) члана 62,
27) члана 63,
28) члана 64,
29) члана 66. став 1. тач. 1), 2), 3), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14),
15), 16), 17), 18), 19), 20), 21) и 22),
30) члана 67. став 1. тач. 1) и 2),
31) члана 68,
32) члана 69. ст. 3, 4. и 5,
35) члана 73,
36) члана 76,
37) члана 77. став 2, возач који уместо дугих користи кратка све
тла,
39) члана 79. став 1, возач који за време магле уместо кратких или
светала за маглу користи дуга светла,
41) члана 81. став 1. тачка 1), уколико пешак са собом води дете
млађе од 12 година,
43) члана 82,
46) члана 89. ст. 3. и 4,
47) члана 90. став 1. тач. 3), 4), 5) и 6), за возача моторног возила,
49) члана 91. став 2, за возача бицикла,
50) члана 92,
51) члана 93. ст. 1. и 5,
52) члана 94,
53) члана 95. ст. 1. и 3, казниће се водич колоне,
54) члана 96. ст. 1. и 3,
55) члана 97,

58) члана 101, казниће се пешак,
59) члана 103. став 2. тачка 1) и став 3,
60) члана 104. ст. 1, 2, 4. и 5,
61) члана 105. став 2, уколико се возач креће возилом уназад зау
ставном траком,
67) члана 111. став 2. тач. 2) и 3),
69) члана 113. ст. 1. и 3,
70) члана 114,
71) члана 116. став 3, казниће се возач трактора,
73) члана 119. ст. 1, 2. и 4,
76) члана 122. ст. 1. и 5,
77) члана 131. став 2, казниће се возач који не користи зимску
опрему на прописан начин,
78) члана 132. став 3, осим када је то овим законом на другачији
начин прописано (светлосни саобраћајни знакови, саобраћајни зна
кови ограничења брзине кретања, забране претицања, прелажења
преко неиспрекидане уздужне линије у траку намењену за саобраћај
возила из супротног смера у сврху претицања и др.),
81) члана 160. став 3, казниће се возач који се не придржава одред
би из дозволе,
82) члана 161. став 2, казниће се возач који омета кретање пешака
и бициклиста у зони успореног саобраћаја,
83) члана 161 став 2, казниће се возач који се креће брзином која
је до 10 km/h већа од дозвољене,
86) члана 164. ст. 1. и 4,
88) члана 182. став 4, казниће се возач који користи телефон, од
носно друге уређаје за комуникацију,
90) члана 187. став 2, казниће се возач у стању умерене алкохоли
саности,
91) члана 187. став 4, казниће лице у стању благе и умерене алкохо
лисаности,
93) члана 228. ст. 1. и 3,
94) члана 228. став 2, казниће се кандидат за возача,
зроковало саобраћајну незгоду казниће се новчаном казном у износу
од 6.000 до 18.000 динара.
Новчана казна у фиксном износу од 5.000 динара предвиђена је ста

вом 1. овог члана за поступања супротно одредбама овог закона дата у
тач. 1–99. За квалификовани облик тих прекршаја, уколико је њиховим
извршењем изазвана непосредна опасност за другог учесника у саобраћа
ју или је проузрокована саобраћајна незгода, ставом 2. овог члана пред
виђена је новчана казна у износу од 6.000 до 18.000 динара.
Члан 334.
Новчаном казном у износу од 3.000 казниће се за прекршај лице
које поступи супротно одредбама из следећих чланова овог закона:
4) члана 35. ст. 2, 3. и 4,
7) члана 40,
8) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), возач који се
у насељу креће брзином до 10 km/h већом од дозвољене,
сеља креће брзином до 20 km/h већом од дозвољене,

10) члана 45. став 1. тачка 4), возач који се у насељу, односно ван
насеља креће брзином која је до 10 km/h већа од дозвољене,
11) члана 45. став 1. тач. 5) и 6), возач који се у насељу , односно
ван насеља креће брзином већом од дозвољене,
12) члана 52,
14) члана 59. став 1. тач. 1) и 3),
15) члана 61. став 1. тач. 1), 2), 4), 5) и 6),
18) члана 67. ст. 2, 3, 4. и 5,
23) члана 81. став 1. тач. 1), 2), 3) и 4),
24) члана 81. став 1. тачка 5), када се бициклиста креће путем у на
сељу где постоји улична расвета,
26) члана 87,
28) члана 90. став 1. тачка 7), за возача моторног возила,
29) члана 90, за возача бицикла,
30) члана 93. ст. 2, 3, 4. и 7,
33) члана 116. став 3, казниће се возач мотокултиватора,
38) члана 129,
39) члана 131. став 2, казниће се возач који не поседује зимску
опрему,
42) члана 163. став 2. казниће се возач који се креће брзином која
43) члана 164. ст. 2. и 3,
44) члана 182. став 7, казниће се возач и лице које га надзире,

48) члана 268. став 5, уколико таблице, односно регистрациона на
лепница нису постављене на прописан начин или су нечитљиве,
49) члана 268. став 11.
зроковало саобраћајну незгоду, казниће се новчаном казном у износу
од 5.000 до 15.000 динара.
У ставу 1. овог члана у тач. 1–49. предвиђени су прекршаји физич

ких лица за које је запрећена новчана казна од 3.000 динара. У ставу 2.
овог члана предвиђен је квалификовани облик тих прекршаја у случаје
вима када је њиховим извршењем изазвана непосредна опасност за дру
гог учесника у саобраћају или проузрокована саобраћајна незгода, за ко
је је запрећена новчана казна од 5.000 до 15.000 динара.
Члан 335.
За повреде одредби из следећих чланова овог закона изричу се ку
мулативно и казнени поени:
1) члана 25. став 3 – 2 казнена поена,
3) члана 29. став 1 – 3 казнена поена ако се уређај налази у вози
лу,
4) члана 29. став 1 – 6 казнених поена ако се уређај користи,
5) члана 31 – 6 казнених поена возачу или лицу које седи на седи
шту у предњем реду и држи у крилу дете млађе од 12 година,
6) члана 35. став 1 – 6 казнених поена,
7) члана 36. ст. 1, 2. и 3 – 6 казнених поена,
9) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – 4 казнена по
ена возачу који се креће у насељу брзином која је од 21 km/h до 50 km/
h већа од дозвољене,
10) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – 7 казне
них поена, возачу који се креће у насељу брзином која је од 51 km/h до
11) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – 3 казнена поена
возачу који се креће ван насеља брзином која је од 41 km/h до 60 km/h
већа од дозвољене,
12) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – 6 казнених поена
возачу који се креће ван насеља брзином која је од 61 km/h до 80 km/h
13) члана 45. став 1. тачка 4) – 7 казнених поена возачу који се у на
сељу, односно ван насеља креће брзином која је од 51 km/h до 70 km/h
14) члана 45. став 1. тачка 4) – 4 казнена поена возачу који се у на
сељу, односно ван насеља креће брзином која је од 21 km/h до 50 km/h
15) члана 47 – 3 казнена поена,
18) члана 53. ст. 2. и 3 – 5 казнених поена,
20) члана 55. ст. 1. и 3. тач. 4), 5), 7), 8), 10), 14) и 15) – 6 казнених
поена,
21) члана 55. ст. 2. и 3. тач. 1), 2), 6) и 12) и став 4 – 2 казнена пое
на,
24) члана 61. став 1. тачка 3) – 2 казнена поена,
25) члана 66. став 1. тач. 4) и 5) – 2 казнена поена,
26) члана 67. став 1. тачка 3 – 2 казнена поена,
29) члана 74 – 6 казнених поена,
30) члана 77. став 2 – 6 казнених поена возачу који не користи ни
дуга ни кратка светла, а користи само позициона светла,
35) члана 89. став 2 – 6 казнених поена, осим возачу бицикла,
36) члана 91. став 2 – 2 казнена поена за возача моторног возила,
43) члана 100. став 1 – 6 казнених поена уколико се у возилу нала
зе деца млађа од 12 година или управља аутобусом којим се превозе
путници, односно другим возилом којим се врши јавни превоз путни
ка,
44) члана 101 – 6 казнених поена за возача,
45) члана 102 – 3 казнена поена уколико се возило креће аутопу
тем, а 2 казнена поена уколико се возило креће мотопутем,

47) члана 103. став 2. тач. 2) – 3 казнена поена,
48) члана 105. став 2 – 6 казнених поена уколико се возач полукру
жно окреће возилом,
49) члана 105. став 2 – 3 казнена поена уколико се возач креће уна
зад саобраћајном траком,
51) члана 109. став 1. и 2 – 6 казнених поена,
52) члана 110 – 8 казнених поена,
53) члана 112. став 1. тачка 3) – 4 казнена поена,
54) члана 112. став 3. тачке 1) и 4) – 2 казнена поена,
58) члана 120. став 2 – 4 казнена поена у случају када су путници
деца млађа од 12 година,
60) члана 121. став 2 – 2 казнена поена возачу чијој је возачкој
дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важења не више од
шест месеци,
61) члана 121. став 2 – 5 казнених поена возачу чијој је возачкој
дозволи, односно посебној дозволи истекао рок важења више од шест
месеци,
68) члана 161. став 2 – 4 казнена поена возачу који се креће брзи
ном која је од 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене,
71) члана 162. став 1 – 6 казнених поена возачу који се креће брзи
73) члана 163. став 2 – 6 казнених поена возачу који се креће брзи

76) члана 172. став 1. и 2 – 2 казнена поена,
78) члана 178. став 1 – 2 казнена поена возачу коме је истекао рок
важења возачке дозволе до шест месеци,
79) члана 178. став 1 – 5 казнених поена возачу коме је истекао
рок важења возачке дозволе више од шест месеци и возачу коме на
кон истека пробне возачке дозволе није издата возачка дозвола,
81) члана 182. став 4 – 2 казнена поена у случају ноћне вожње,
84) члана 187. став 2 – 8 казнених поена возачу који је под деј
ством психоактивних супстанци,
85) члана 187. ст. 2. и 4 – 6 казнених поена лицу у стању средње ал
кохолисаности,
86) члана 187. ст. 2. и 4 – 10 казнених поена лицу у стању тешке ал
кохолисаности,
87) члана 187. ст. 2. и 4 – 12 казнених поена лицу у стању веома те
шке алкохолисаности,
89) члана 205. став 1 – 2 казнена поена возачу трамваја коме је ис
текао рок важења возачке дозволе, односно посебне дозволе за упра
вљање трамвајем највише шест месеци,
90) члана 205. став 1 – 5 казнених поена возачу трамваја коме
је истекао рок важења возачке дозволе, односно посебне дозволе за
управљање трамвајем више од шест месеци,
91) члана 243. ст. 1, 2. и 5 – 2 казнена поена,
94) члана 268. став 1 – 6 казнених поена, уколико возило није упи
сано у јединствени регистар возила,
95) члана 268. став 1 – 2 казнена поена, уколико је истекао рок ва
жења регистрационе налепнице,
96) члана 268. став 5 – 2 казнена поена возачу који нема прописа
не регистарске таблице,
98) члана 276. ст. 1. и 2 – 2 казнена поена,
104) члана 306. став 4 – 5 казнених поена.
Овим чланом предвиђени су појединачни прекршаји за које се при

ликом одмеравања казне кумулативно изричу и казнени поени. Као што
се види, законодавац није предвидео казнене поене за све прекршаје већ
само за теже за које се сматрало да могу битно утицати на побољшање
стања безбедности у саобраћају уколико се кроз примену казнених пое
на као посебне врсте казне ефикасније утиче на смањење тих прекршаја.
С друге стране, намера законодавца је да примена овог института лакше
може профункционисати уколико је предвиђен мањи број битних прекр
шаја за које се изриче, уз могућност ширења броја тих прекршаја кроз из
мену закона када се процени да је процедура изрицања казнених поена,
вођења евиденције и опште примене овог института овладана да омогу
ћава то проширење.
Види коментар члана 323.
Члан 336.
Уколико је за прекршај из члана 331. овог закона предвиђено из
рицање казнених поена, у случају када је извршењем тог прекршаја
проузрокована саобраћајна незгода, обавезно ће се прописани број
казнених поена за тај прекршај повећати за 3.
Уколико је за прекршај из члана 332. овог закона предвиђено из
рицање казнених поена, у случају када је извршењем тог прекршаја
проузрокована саобраћајна незгода, обавезно ће се прописани број
казнених поена за тај прекршај повећати за 1.
Уколико је извршењем прекршаја изазвана саобраћајна незгода, а
одредбама овог закона за основни облик тог прекршаја није предвиђе
но изрицање казнених поена, приликом одлучивања о одговорности
обавезно ће се изрећи најмање 2 казнена поена.
Уколико се у време извршења прекршаја у возилу учиниоца прекр
шаја за које је предвиђено обавезно изрицање казнених поена налази
дете млађе од 12 година, осим у аутобусу када се не врши организован
превоз деце, као и у случају чињења прекршаја из поглавља „Обавезе
возача према пешацима“, учиниоцу прекршаја ће се предвиђени број
казнених поена за тај прекршај увећати за 2.
Уколико возач приликом извршења прекршаја управљања под
дејством алкохола у стању средње тешке, веома тешке, односно пот
пуне алкохолисаности управља аутобусом када се њим превозе пут
ници, возилом којим се врши јавни превоз путника, односно превоз
опасних материја, ванредни превоз, односно возилом са правом пр
венства пролаза или под пратњом, возачу ће се поред прописаних
казнених поена за тај прекршај обавезно изрећи и додатна 2 казнена
поена.
У ставовима 1. и 2. овог члана предвиђено је повећање казнених по

ена који се изричу за прекршаје из члана 331, односно 332. за 3, односно
за 1 казнени поен, у случајевима када се извршењем тих прекршаја про
узрокује саобраћајна незгода, а иначе је предвиђено изрицање казнених
поена за те прекршаје чланом 335.
Интересантна је одредба става 3. овог члана, по којој и ако није за
основне облике појединих прекршаја предвиђено чланом 335. изрицање
казнених поена, а извршењем тих прекршаја проузрокује се саобраћајна
незгода, изричу се најмање 2 казнена поена. Тиме је обезбеђено да се у
сваком случају против учиниоца прекршаја због којег је изазвана саобра
ћајна незгода у поступку утврђивања одговорности и одмеравања казне
обавезно изричу и казнени поени.
У циљу повећања безбедности у заштити деце у саобраћају, ставом
4. овог члана предвиђено је повећање броја казнених поена у случајеви
ма када се у возилу учиниоца прекршаја налазило дете млађе од 12 годи
на, како би возачи у таквим случајевима управљали возилом са додат
ном опрезношћу.
У ставу 5. овог члана издвојена је једна категорија професионалних
возача која је врло значајна са аспекта безбедности и за коју је врло бит
но да не управљају возилима под дејством алкохола, те су предвиђена
додатна 2 казнена поена која се изричу поред редовно прописаних у слу
чајевима извршења прекршаја под дејством алкохола у стању средње те
шке, веома тешке и потпуне алкохолисаности.
Члан 337.
Уколико је одредбама овог закона за извршење појединих прекр
шаја предвиђено обавезно изрицање казнених поена, а поступајући
судија изрекне опомену, предвиђени казнени поени се морају изрећи.
Због настојања да се применом института казнених поена значајније

утиче на побољшање стања у области безбедности саобраћаја, законода
вац је овим чланом прописао обавезу изрицања казнених поена у свим
случајевима у којима је за поједине прекршаје прописано обавезно изри
цање казнених поена, чак иако се, у складу са Законом о прекршајима,
уместо новчане казне за учињени прекршај изрекне опомена.
Члан 338.
Заштитна мера забране управљања моторним возилом изриче се
кумулативно возачу за повреде одредби из следећих чланова овог за
кона:
1) члана 29. став 1 – у трајању од најмање три месеца ако се уређај

користи,
2) члана 31 – у трајању од најмање три месеца возачу који држи у
крилу дете млађе од 12 година,
3) члана 35. став 1 – у трајању од најмање три месеца,
4) члана 36. ст. 1, 2. и 3 – у трајању од најмање три месеца,
5) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – у трајању од
најмање 30 дана уколико се у насељу креће брзином која је од 21 km/h
6) члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – у трајању од
најмање четири месеца, уколико се у насељу креће брзином која је од
51 km/h до 70 km/h већа од дозвољене,
7) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – у трајању од најма
ње 30 дана, возачу који се ван насеља креће брзином која је од 41 km/
8) члана 44. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) – у трајању од најма
ње три месеца, уколико се ван насеља креће брзином која је од 61 km/
9) члана 45. став 1. тачка 4) – у трајању од најмање четири месе
ца уколико се у насељу, односно ван насеља креће брзином која је од
51 km/h до 70 km/h већа од дозвољене,
10) члана 45. став 1. тачка 4) – у трајању од најмање 30 дана возачу
који се у насељу, односно ван насеља креће брзином која је од 21 km/h
11) члана 53. ст. 1, 2. и 3 – у трајању од најмање три месеца,
12) члана 54. став 2 – у трајању од најмање 30 дана,
13) члана 55. ст. 1. и 3. тач. 4), 5), 7), 8), 10), 14) и 15) – у трајању од
најмање три месеца,
14) члана 55. ст. 2. и 3. тач. 1) и 2) – у трајању од најмање 30 дана,
17) члана 74 – у трајању од најмање три месеца,
18) члана 77. став 2 – у трајању од најмање три месеца возачу који
не користи ни дуга ни кратка светла, а користи само позициона све
тла,
23) члана 99. ст. 5. и 6 – у трајању од најмање два месеца,
24) члана 100. став 1 – у трајању од најмање три месеца уколико
се у возилу налазе деца млађа од 12 година или управља аутобусом ко
јим се превозе путници, односно другим возилом којим се врши јав
ни превоз путника,
25) члана 101 – у трајању од најмање три месеца,
26) члана 102 – у трајању од најмање 30 дана уколико се возило
креће аутопутем,
28) члана 105. став 2 – у трајању од најмање три месеца уколико се
возач полукружно окреће возилом,
29) члана 105. став 2 – у трајању од најмање 30 дана уколико се
креће уназад саобраћајном траком,
31) члана 109. ст. 1. и 2 – у трајању од најмање три месеца,
32) члана 110 – у трајању од најмање шест месеци,
33) члана 112. став 1. тачка 3) – у трајању од најмање три месеца,
35) члана 120. став 2 – у трајању од најмање 30 дана, уколико су
путници деца млађа од 12 година,
36) члана 121. став 2 – у трајању од најмање три месеца казниће
се возач чијој је возачкој дозволи, односно посебној дозволи истекао
рок важења више од шест месеци,
40) члана 145. став 5 – у трајању од најмање четири месеца,
42) члана 161. став 2 – у трајању од најмање три месеца, возачу ко
ји се креће брзином која је за 31 km/h до 50 km/h већа од дозвољене,
43) члана 162. став 1 – у трајању од најмање два месеца, возачу ко
44) члана 162. став 1 – у трајању од најмање пет месеци возачу ко
45) члана 163. став 2 – у трајању од најмање два месеца возачу ко
46) члана 163. став 2 – у трајању од најмање пет месеци возачу ко
49) члана 174. став 1 – у трајању од најмање шест месеци,
50) члана 178. став 1 – у трајању од најмање три месеца возачу ко
ме је истекао рок важења возачке дозволе више од шест месеци, воза
чу коме након истека рока важења пробне возачке дозволе није изда
та возачка дозвола,
52) члана 182. став 4 – у трајању од најмање 30 дана у случају ноћ
не вожње,
54) члана 187. став 2 – у трајању од најмање шест месеци за возача
под дејством психоактивних супстанци,
55) члана 187. ст. 2. и 4 – у трајању од најмање три месеца казниће
се лице у стању средње алкохолисаности,
56) члана 187. ст. 2. и 4 – у трајању од најмање шест месеци за ли
ца у стању тешке алкохолисаности,
57) члана 187. ст. 2. и 4 – у трајању од најмање осам месеци за лице
у стању веома тешке алкохолисаности,
58) члана 205. став 1 – у трајању од најмање три месеца, возачу
трамваја коме је истекла важност возачке дозволе, односно посебне
дозволе за управљање трамвајем за више од шест месеци,
59) члана 268. став 1 – у трајању од најмање три месеца, уколико
возило није уписано у јединствени регистар возила,
63) члана 293. став 2 – у трајању од најмање три месеца.
Заштитна мера забране управљања моторним возилом може се из
рећи и за друге прекршаје за које се поступак води пред органом за
прекршаје.
Уколико је извршењем прекршаја изазвана саобраћајна незгода,
а одредбама овог закона је за основни облик тог прекршаја предвиђе
но изрицање заштитне мере забране управљања моторним возилом,
трајање те заштитне мере ће се продужити за два месеца, а највише
до 12 месеци.
Уколико се у време извршења прекршаја у возилу учиниоца пре
кршаја за које је предвиђено обавезно изрицање заштитне мере забра
не управљања моторним возилом, налази дете старости до 12 година,
осим у аутобусу када се врши организован превоз деце, као и у случа
ју чињења прекршаја из поглавља „Обавезе возача према пешацима“,
учиниоцу прекршаја ће се предвиђена заштитна мера увећати за два
месеца.
Уколико возач приликом извршења прекршаја управљања под
дејством алкохола у стању средње тешке, веома тешке, односно потпу
не алкохолисаности управља аутобусом када се њим превозе путни
ци, возилом којим се врши јавни превоз путника, превоз опасних ма
терија, ванредни превоз, возилом са правом првенства пролаза или
под пратњом, возачу ће се прописано трајање заштитне мере забране
управљања моторним возилом за тај прекршај увећати за два месеца.
У ставу 1. овог члана дати су прекршаји за које се обавезно кумула

тивно изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом,
при чему је за сваки прекршај у тач. 1–63. предвиђено најмање трајање
заштитне мере која се изриче.
У ставу 2. овог члана дата је могућност да се заштитна мера забране
управљања моторним возилом изрекне и за друге прекршаје за које се
води поступак пред органом за прекршаје.
Ставовима 3, 4. и 5. предвиђени су случајеви продужења трајања за
штитне мере забране управљања моторним возилом у случајевима када
се извршењем прекршаја за које је иначе предвиђено изрицање заштит
не мере изазове саобраћајна незгода, уколико је прекршај извршен вози
лом у коме се у моменту чињења прекршаја налазило дете млађе од 12
година или је прекршај извршен од стране посебне категорије професио
налних возача под дејством алкохола у стању средње тешке, веома тешке
или потпуне алкохолисаности.
XXII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 339.
Влада ће образовати Тело за координацију послова безбедности
саобраћаја на путевима и именовати чланове Тела у року од три месе
ца од дана ступања на снагу овог закона.
Чланом 8. предвиђено је постојање Тела за координацију, које чине

министри у чијим се ресорима налазе најважније функције за безбед
ност саобраћаја. Успостављањем овог тела Влада ће јавно показати да
је прихватила савремене ставове о значају безбедности саобраћаја, као
и концепт подељене одговорности за безбедност саобраћаја. Тако би се
промовисао став да безбедност саобраћаја није само проблем полиције
већ је то здравствени, саобраћајни, привредни и социјални проблем који
се може решавати само добро координираним заједничким активности
ма више министарстава. То се може постићи интерминистарским телом
за координацију. Овим чланом остављен је рок у коме Влада мора обра
зовати то тело. Тај рок је истекао 10. септембарa 2009. године.
Члан 340.
Влада ће образовати Агенцију за безбедност саобраћаја најкасни
је у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Агенција ће у року од два месеца предложити надлежном мини
старству следеће подзаконске акте:
1) на основу члана 121. овог закона, о обуци, начину спровођења
испита и начину вођења евиденција за возача туристичког воза,
2) на основу члана 203. овог закона, о утврђивању испуњености
услова за издавање дозвола за обављање послова професионалног во
зача (СРС),
3) на основу члана 204. овог закона, о условима које мора да испу
њава правно лице које врши обуку и проверу знања за стицање дозво
ле за обављање послова професионалног возача (СРС), као и о обуци,
начину спровођења испита и начину вођења евиденција,
испита и начину вођења евиденција за возача трамваја,

5) на основу члана 222. овог закона, програм за полагање струч
ног испита за предавача теоријске обуке, програма обавезних семи
нара унапређења знања, начин полагања стручног испита и начин
полагања провере знања, роковима за одржавање семинара и изгледу
и садржају обрасца дозволе (лиценце) и начину вођења евиденција о
издатим дозволама и лиценцама,
6) на основу члана 225. овог закона, о семинарима унапређења
знања, обављања провере знања, начину полагања провере знања, ро
ковима за одржавање семинара и изгледу и садржају обрасца дозволе
(лиценце) и начину вођења евиденција о издатим дозволама и лицен
цама,
7) на основу члана 239. овог закона, о програму за полагање струч
ног испита за испитивача, програму обавезних семинара унапређења
знања, начину полагања стручног испита и полагању провере знања,
роковима за одржавање семинара и изгледу и садржају обрасца дозво
ле (лиценце),
8) на основу члана 240. овог закона, о условима које мора да ис
пуњава насељено место у коме се обавља полагање практичног дела
возачког испита,
9) на основу члана 249. овог закона, о поступку и начину испити
вања возила, издавања уверења и потврда и вођењу евиденција о оба
вљеним испитивањима,
10) на основу члана 263. овог закона, о наставном програму обуке
контролора техничког прегледа, начину организовања и спровођења
стручног испита за контролора техничког прегледа, програму унапре
ђења знања и вештина контролора техничког прегледа и начину ор
ганизовања и спровођења провере знања и вештина контролора тех
ничког прегледа, садржају и изгледу дозволе (лиценце) за контролора
техничких прегледа, и начину вођења евиденција о издатим дозвола
ма (лиценцама).
Агенција за безбедност саобраћаја, чији су делокруг рада и начин фи

нансирања уређени одредбама чл. 9. и 10, има значајну функцију у оба
вљању послова анализирања и унапређивања безбедности саобраћаја,
али и обављања промотивно-превентивних активности, уједначавања
база података, као и организације и спровођења стручног усавршавања
и низа испита за професионалне возаче, инструкторе вожње, наставни
ке теоријске наставе, испитиваче, контролоре техничких прегледа и дру
ге професионалце у безбедности саобраћаја.
Зато се законодавац определио да Влада образује Агенцију до 10. сеп
тембра 2009. Агенција има обавезу да до 10. новембра 2009. надлежним
министарствима предложи низ подзаконских аката.

Очигледно је да уколико се Агенција не формира на време, односно
не донесу предвиђени подзаконски акти, биће одложен почетак пуне
примене овог закона.
Члан 341.
Ближе прописе за спровођење овог закона доноси министар уну
трашњих послова у року од шест месеци:
1) на основу члана 2. овог закона, о начину вршења контроле и не
посредног регулисања саобраћаја на путевима,
2) на основу члана 2. овог закона, о начину непосредног регулиса
ња саобраћаја на путевима у зони школе и рада школских саобраћај
них патрола и саобраћајних патрола грађана уз прибављено мишље
ње министра надлежног за послове образовања,
испита и вођењу евиденција,
4) на основу члан 166. овог закона, о знаковима и наредбама које
даје полицијски службеник, о њиховом значењу и начину давања,
5) на основу члана 183. овог закона, о поступку издавања, изгле
ду, садржини, карактеристикама обрасца возачке дозволе и пробне
возачке дозволе и начину вођења евиденција о возачима којима су из
дате те дозволе,
6) на основу члана 186. овог закона, о поступку и начину издава
ња и вођењу евиденција издатих међународних возачких дозвола,
7) на основу члана 197. овог закона, о начину вођења казнених по
ена и евиденција о казненим поенима возача и о одузетим возачким
дозволама,
8) на основу члана 202. овог закона, о начину и поступку изврше
ња заштитних мера, односно мера безбедности, вођењу евиденција
као и изгледу обрасца којим се возач у писаној форми обавештава о
времену трајања изречене мере,
испита и вођењу евиденција на предлог Агенције,
10) на основу чл. 207. и 210. овог закона, о вођењу регистра при
вредних друштава, односно њихових огранака, односно средњих
стручних школа,
11) на основу члана 211. овог закона, о садржају, начину вођења и
роковима чувања евиденција о кандидатима који се оспособљавају за
возаче,
12) на основу чл. 213, 214. и 215. овог закона, о програму и теориј
ске и практичне обуке за возаче, као и о начину спровођења,
13) на основу члана 230. овог закона, о ознакама за моторно и при
кључно возило за обуку кандидата за возаче,
14) на основу члана 232. овог закона, о организовању, спровође

њу и начину полагања возачког испита, вођењу евиденција, рокови
ма њиховог чувања и условима које мора да испуни возило на којем
се врши обука и обавља возачки испит,
15) на основу члана 240. овог закона, о условима које мора испуња
вати насељено место у којем се обавља полагање практичног испита и
евиденцијама о местима која испуњавају прописане услове,
16) на основу члана 253. овог закона, о условима које морају испу
њавати овлашћена правна лица која утискују идентификационе озна
ке, начин и поступак утискивања на возилу,
17) на основу члана 254. овог закона, о техничком прегледу вози
ла,
18) на основу члана 255. овог закона, о начину вођења регистра
привредних друштава овлашћених за вршење техничких прегледа,
њавати привредна друштва која врше технички преглед возила,
20) на основу члана 263. овог закона, о наставном програму обуке
контролора техничког прегледа, начину организовања и спровођења
стручног испита за контролора техничког прегледа, програму унапре
ђења знања и вештина контролора техничког прегледа и начину ор
ганизовања и спровођења провере знања и вештина контролора тех
ничког прегледа, садржају и изгледу дозволе (лиценце) за контролора
техничких прегледа, и начину вођења евиденција о издатим дозвола
ма (лиценцама) на предлог Агенције,
21) на основу члана 268. овог закона, о садржини и начину вође
ња јединственог регистра возила, условима за упис возила у регистар,
начину и условима за издавање саобраћајне дозволе и регистарских
таблица и садржају, изгледу и техничким карактеристикама саобра
ћајне дозволе и регистарских таблица, начину постављања регистар
ских таблица,
22) на основу члана 278. овог закона, о начину, поступку и сред
ствима спровођења као и вођењу обавезних евиденција о примени по
себних мера и овлашћења,
23) на основу члана 297. овог закона, о садржају и начину вођења
евиденција о испуњености услова за учешће у саобраћају на путу во
зила и возача из члана 297. став 1. овог закона, условима у погледу
времена управљања и одмора возача, као и услова предвиђених дру
гим прописима од којих зависи безбедност саобраћаја.
Овим чланом таксативно су набројани подзаконски акти које Ми

нистарство унутрашњих послова мора донети у року од шест месеци.
Чињеницу да у тексту става 1. овог члана није наведено од ког датума
(дана објављивања, дана ступања на снагу или дана почетка примене)

тече овај рок треба тумачити циљно, а циљ норме из члана 353, којим се
одлаже примена овог закона за шест месеци (10. децембар 2009), јесте да
се надлежни државни органи у том року припреме, донесу потребне под
законске акте, чиме би се створили услови да Закон истог дана почне да
се примењује у пуној мери.
У том смислу треба очекивати да ће и Министарство унутрашњих
послова, али и сва остала министарства у року од шест месеци (најкасни
је до 10. децембра 2009) донети потребне подзаконске акте.
Члан 342.
Ближе прописе за спровођење овог закона доноси министар над
лежан за послове саобраћаја у року од шест месеци:
1) на основу члана 2. овог закона, о начину вршења непосредног
регулисања саобраћаја на путевима на делу на коме се изводе радови,
2) на основу члана 7. овог закона, о подели моторних и прикључ
них возила,
3) на основу члана 26. овог закона, о означавању возила којима се
врши организован превоз деце, као и о изгледу и начину постављања
посебног знака,
4) на основу члана 31. овог закона, о превожењу деце и условима
које мора да испуњава безбедносно седиште – корпа,
5) на основу члана 113. овог закона, о начину смештаја терета,
његовог обезбеђења и означавања,
6) на основу члана 115. овог закона, о начину обављања ванред
ног превоза и возилима којима се тај превоз обавља,
7) на основу члана 121. овог закона, о условима у погледу кори
шћења и техничких карактеристика туристичког воза,
8) на основу члана 131. овог закона, о начину, времену поседова
ња и коришћења зимске опреме на возилу у саобраћају на путевима,
9) на основу члана 132. овог закона, о саобраћајној сигнализаци
ји,
10) на основу члана 153. овог закона, у погледу врсте, изгледа, тех
ничких карактеристика и начина постављања и местима на којима се
морају поставити браници или полубраници уређаја за давање све
тлосних, звучних знакова и начину њихове употребе,
11) на основу члана 154. овог закона, о привременој саобраћајној
сигнализацији, начину извођења радова на путу, изгледу, техничким
карактеристикама, начину постављања и употребе браника и других
средстава за обезбеђење места на коме се изводе радови,
12) на основу члана 156. овог закона, о стратешкој компаративној
анализи утицаја новог, односно реконструисаног пута на безбедност
саобраћаја на путној мрежи, ревизији безбедности саобраћаја, пери
одичној провери пута у експлоатацији, праћењу стања безбедности

саобраћаја, анализи високо ризичних деоница, анализи доприноса
пута саобраћајној незгоди са погинулим лицима, обавештавању, сни
мању саобраћаја и других величина саобраћајног тока, условима које
са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објек
ти и други елементи пута,
њавати тунели у погледу безбедности саобраћаја,
14) на основу члана 165. овог закона, о врсти, изгледу, техничким
карактеристикама и начину постављања техничких средстава за успо
равање саобраћаја на путу и посебних техничких средстава за зашти
ту безбедности деце,
15) на основу члана 166. овог закона, о изгледу, начину давања
знакова која дају одређена лица која изводе радове на местима где је
настала препрека која се не може одмах уклонити,
16) на основу члана 182. овог закона, о изгледу, техничким карак
теристикама и начину постављања посебне ознаке на возила којим
управља лице са пробном возачком дозволом,
17) на основу члана 203. става 6. овог закона, о начину утврђи
вања испуњености услова за издавање дозвола за обављање послова
професионалног возача (СРС), на предлог Агенције,
18) на основу члана 204. овог закона, о програму обуке и семина
ра унапређења знања, начину полагања испита, изгледу и садржају
обрасца дозволе за обављање послова професионалног возача (СРС),
и уверењу о успешно завршеној провери знања за обављање послова
возача, на предлог Агенције,
19) на основу чл. 222. и 225. овог закона, о програму за полагање
стручног испита за предавача теоријске обуке, програму обавезних
семинара унапређења знања, начину полагања стручног испита и по
лагању провере знања, роковима за одржавање семинара и изгледу и
садржају обрасца дозволе (лиценце),
20) на основу члана 239. овог закона, о програму за полагање
стручног испита за испитивача, програму обавезних семинара уна
пређења знања, начину полагања стручног испита и полагању про
вере знања, роковима за одржавање семинара и изгледу и садржају
обрасца дозволе (лиценце),
21) на основу члана 244. овог закона, о трајању, управљању и од
морима возача уз сагласност Министарства унутрашњих послова,
22) на основу члана 245. овог закона, о начину употребе и кори
шћења тахографа,
23) на основу члана 246. овог закона, о условима које морају да ис
пуњавају возила у саобраћају на путу у погледу димензија, техничких
услова и уређаја, склопова и опреме и техничких норматива,
24) на основу члана 286. овог закона, о начину употребе средстава

за снимање и њиховим техничким карактеристикама – уз сагласност
Министарства унутрашњих послова,
њава правно лице које врши уклањање возила, као и о начину уклања
ња и чувања возила, прописаним евиденцијама о уклоњеним возили
ма и предузетим радњама на уклањању – уз сагласност Министарства
Види коментар уз члан 341.
Члан 343.
лежан за послове здравља у року од шест месеци:
1) на основу члана 179. овог закона, о здравственим прописима
које морају да испуњавају возачи одређених категорија моторних во
зила,
пуњава правно лице овлашћено за вршење здравственог прегледа у
погледу кадрова, простора и опреме као и начину обављања здрав
ственог прегледа, начину и поступку издавања уверења и вођења еви
денција о обављеним прегледима и издатим уверењима,
3) на основу члана 194. овог закона, о саставу, начину рада и по
ступку пред другостепеном комисијом,
4) на основу члана 199. овог закона, о здравственим условима ко
је мора да испуни возач којем је возачка дозвола одузета због несаве
сности, начину и поступку обављања тих здравствених прегледа и во
ђењу евиденције о тим здравственим прегледима,
пуњава правно лице које врши обуку из прве помоћи у погледу про
сторија, опреме и стручног кадра, као и програму обуке и начину ор
ганизовања и спровођења испита и издавања потврде о положеном
испиту, садржају, изгледу, начину њеног издавања и вођењу прописа
них евиденција,
њава предавач – испитивач из области прве помоћи, начину стицања
дозволе (лиценце), изгледу и садржају дозволе (лиценце) предавача
– испитивача,
7) на основу члана 280. овог закона, прописује услове које у по
гледу стручних кадрова, опреме и других услова морају испуњавати
здравствене установе које врше анализу крви, урина и/или других те
лесних материја у циљу утврђивања садржаја алкохола и/или психоак
тивних супстанци у организму који су забрањени за употребу пре и

за време вожње и начине њиховог узимања,
8) на основу члана 283. овог закона, о условима које мора испуња
вати просторија за задржавање – уз сагласност Министарства унутра
Члан 344.
лежан за послове одбране у року од шест месеци:
1) на основу члана 2. овог закона, о начину вршења контроле и не
посредног регулисања саобраћаја војних возила на путевима,
2) на основу члана 106. овог закона, о уређајима за обележавање
војних возила под пратњом,
3) на основу члана 108. овог закона, о уређајима за обележавање
војних возила са правом првенства пролаза,
4) на основу члана 207. овог закона, о васпитању и образовању
војних лица за возаче моторних возила,
5) на основу члана 243. овог закона, о трајању управљања војним
возилима и одморима возача војних возила,
6) на основу члана 268. овог закона, о регистрацији возила Војске
Србије,
7) на основу члана 278. овог закона, о посебним мерама безбедно
сти војних учесника у саобраћају.
Види коментар уз члана 341.
Члан 345.
Ближе прописе о садржају наставних планова и програма који се
односе на безбедност деце и ученика у саобраћају, на основу члана 6.
става 3. овог закона доноси министар надлежан за послове образова
ња у року од шест месеци.
Ближе прописе о програму, условима и начину образовања и по
лагања испита за инструктора вожње на основу члана 223. овог зако
на, доноси министар надлежан за послове образовања, у року од шест
месеци.
Ближе прописе о условима које морају да испуњавају моторне сан
ке и возачи моторних санки, као и начину њихове употребе на ски
јалишту на основу члана 131. став 3. овог закона, доноси министар
надлежан за уређење, одржавање и опремање јавног скијалишта и
пружање услуга на скијалишту уз сагласност министра унутрашњих
послова, у року од шест месеци.
Члан 346.
Влада, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог зако
на, доноси акте којима одређује:
1) удео који се издваја Агенцији из средстава наплаћених новча
них казни за прекршаје у области безбедности саобраћаја,
2) висину посебних накнада за обављање послова које врши Аген
ција, као и накнада за издавање дозвола (лиценци) и других послова
унапређења безбедности саобраћаја у надлежности Агенције,
3) најнижу цену теоријске и практичне обуке на предлог мини
старства надлежног за трговину и услуге,
4) најнижу цену за полагање возачког испита на предлог мини
старства надлежног за трговину и услуге и Министарства унутра
шњих послова,
5) најнижу цену редовног и ванредног техничког прегледа вози
ла, на предлог министарства надлежног за трговину и услуге,
6) цену контролног техничког прегледа возила,
7) висину накнада за вршење здравствених услуга из члана 280.
овог закона,
8) висину накнаде за премештање возила,
9) висину накнаде за уклањање непрописно паркираног возила
на предлог министарства надлежног за трговину и услуге.
Обавеза Владе је да до 10. децембра 2009. пропише удео од новчаних

средстава остварених по основу члана 17. став 2. тачка 2. који припада
Агенцији, али и да пропише висине накнада за послове које обавља Аген
ција.
Осим овога, жеља законодавца је била да се обављање појединих
послова везаних за безбедност саобраћаја, које обављају привредни су
бјекти, стави у одређене законске оквире, пре свега у циљу сузбијања
нелојалне конкуренција и могућности да се поједини субјекти ставе у су
периоран положај на тржишту, што би утицало на неквалитетно обавља
ње ових послова (обављање техничких прегледа возила, оспособљавања
кандидата за возаче и др.). Због тога је Влада у обавези да до 10. децем
бра 2009. пропише цене за ове услуге.
Члан 347.
Прописи донети на основу Закона о основама безбедности саобра
ћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90
и 11/91, „Службени лист СРЈ“, бр. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 и
3/2002) и Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени
гласник СРС“, бр. 58/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени гласник РС“,
бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97) примењују се до доношења но
вих подзаконских прописа, уколико нису у супротности са одредбама
Доношење једног закона који регулише овако широк спектар људ

ских понашања, ма како он детаљан био, није довољно за потпуну при
мену свих норми у читавом правном систему једне државе.
Зато је неопходно доношење подзаконских акта који представљају
„алате“ за примену појединих норми. На пример, новина овог закона је
увођење пробне возачке дозволе. Теоретски, од 10. децембра 2009, лице
са навршених 17 година живота може добити пробну возачку дозволу
за возило B категорије. Међутим, све док се не донесу прописи којима
се уређује начин обуке ових возача, начин полагања возачког испита, из
глед обрасца возачке дозволе, норма из члана 182. је, у ствари, мртво сло
во на папиру.
Управо због тога је одредбом овог члана остављена могућност да се
подзаконски акти донети на основу прописа који су се примењивали до
10. децембра 2009. примењују и после тог датума, уколико нису у супрот
ности са одредбама овог закона.
С обзиром на то да је примена Закона одложена (члан 353), надле
жна министарства су имала довољно времена да донесу потребне „ала
те“ за примену Закона, па је претпоставка да прописи донети на основу
претходних закона неће имати потребу да се примењују након 10. децем
бра 2009. године.
Члан 348.
Даном почетка примене овог закона престаје да важе Закон о
основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист
СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 и 11/91, „Службени лист СРЈ“, бр.
34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 и 3/02), осим у погледу следећих чла
нова (који се примењују до доношења подзаконских аката из чл. 341,
342, 343, 344. и 345. овог закона):
1) чл. 195, 196, 197, 198, 199, 200, 201, 202, 203, 204, 205. и 206,
2) чл. 207. и 208,
3) чл. 165, 166, 167, 168. и 169,
4) чл. 171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181. и 182,
5) члана 194,
као у погледу казнених одредби које се односе на повреде одредби
из тач. 1) до 5) овог става.
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о

безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС“, бр.
53/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени гласник РС“, бр. 28/91, 53/93,
67/93, 48/94 и 25/97), осим у погледу следећих чланова (који се приме
њују до доношења подзаконских аката из чл. 341, 342, 343, 344. и 345.
овог закона):
1) чл. 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140, 141. и 142,
2) чл. 143, 144, 145, 146. и 147,
3) чл. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99,
100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109. и 110,
4) чл. 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119. и 120,
5) чл. 130. и 131,
као и у погледу казнених одредби које се односе на повреде одред
би из тач. 1) до 5) овог става.
До успостављања услова за функционисање и обављање послова
Агенције из члана 9. став 2. овог закона примењују се одредбе Зако
на о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист
СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 и 11/91, „Службени лист СР“, бр.
34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 и 3/02) и Закон о безбедности саобра
ћаја на путевима („Службени гласник СРС“, бр. 53/82, 15/84, 5/86 и
21/90, „Службени гласник РС“, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97).
Одредбе члана 273. овог закона примењују се почев од 25. јула
2009. године.
Одредбом става 1 (са свим својим тачкама и посебном алинејом) у

правном животу Републике Србије остављена је могућност да се приме
њују правила (и она која се односе на диспозицију и она која се односе
на санкцију) уређена Законом о основама безбедности саобраћаја на пу
тевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88...) која се односе на област реги
страције моторних возила, техничких прегледа возила, оспособљавање
возача, стицање права на управљање моторним возилом, појединачне
производње, односно преправке возила. Поменуте одредбе се могу при
мењивати само до доношења подзаконских аката које, у складу са одред
бама чл. 341–345. овог закона, морају да донесу надлежна министарства.
Како је у коментарима претходних чланова изнето очекивање да ће
подзаконски акти бити донети до 10. децембра 2009, очекивања аутора
овог коментара су да се поменута правила из Закона о основама безбед
ности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88...) неће
примењивати после 10. децембра 2009. године.
Аналогно ставу 1, у ставу 2. су, по истим критеријумима, наведене
одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гла
сник СРС“, бр. 53/82...) чија је примена могућа после 10. децембра 2009,
али само под условом да се до тада не донесу потребни подзаконски ак

ти. Реч је о одредбама које се односе на регистрацију возила на мотор
ни погон (трактори, радне машина, мотокултиватори, бицикли са мо
тором), технички преглед возила, оспособљавање кандидата за возаче,
возачке испите, возачке дозволе, дозволе за возаче трактора и потврде о
познавању саобраћајних прописа и испитивања возила.
Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени
лист СФРЈ“ , бр. 50/88...) и Закон о безбедности саобраћаја на путевима
(„Службени гласник СРС“, бр. 53/82...), који начелно престају да важе по
четком примене овог закона, могу се примењивати и после 10. децембра
2009. у односу на све одредбе којима се уређују надлежности Агенције
за безбедност саобраћаја, до тренутка када буду успостављени услови за
функционисање Агенције.
Ставом 4. одредба члана 273. почела је да се примењује нешто рани
је од преосталих норми овог закона због уподобљавања са роковима про
писаним у Уредби о обавези регистрације моторних возила којима упра
вљају лица са пребивалиштем у Републици Србији („Службени гласник
РС“, број 28/09).
Члан 349.
Одредбе овог закона које се тичу казнених поена, примењиваће
се даном почетка примене прописа о прекршајима којим се уређује из
рицање казнених поена.
Закон о прекршајима, којим је у правни живот Републике Србије

уведена казна – казнени поени (члан 28), објављен је у „Службеном гла
снику РС“, број 101 од 21. новембра 2005. Сходно члану 308, требало је
да се примењује од 1. јануара 2007, али је његова примена одложена. Чла
ном 25. Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима („Службе
ни гласник РС“, број 116 од 22. децембра 2008) одређено је да се Закон
о прекршајима, који омогућава кажњавање возача и казненим поенима,
примењује од 1. јануара 2010. године.
Само у случају да се од 1. јануара 2010. почне да примењује наведени
пропис, постоји могућност да поступајуће судије за прекршаје изричу
у прекршајном поступку казнене поене. Уколико поново (као 1. јануара
2007) дође до одлагања примене Закона о прекршајима, казнени поени,
као специфична врста казне, остаће и даље мртво слово на папиру.
Члан 350.
Одредбе овог закона које се односе на услове које мора испунити
предавач теоријске наставе и испитивач у погледу поседовања дозво
ле (лиценце) и полагања стручног испита, не примењују се до истека
једне године од успостављања услова за функционисање и обављање

послова Агенције из члана 9. став 2. овог закона.
инструктор вожње у погледу поседовања дозволе (лиценце), не при
мењују се до истека једне године од успостављања услова за функцио
нисање и обављање послова Агенције из члана 9. став 2. овог закона.
испитивач у погледу поседовања дозволе (лиценце) за инструктора
вожње одговарајуће категорије, не примењују се до истека једне годи
не од успостављања услова за функционисање и обављање послова
Агенције из члана 9. став 2. овог закона. Испитивач мора испуњавати
услов да му је до дана ступања на снагу овог закона издата дозвола за
возача инструктора одговарајуће категорије.
контролор техничког прегледа возила у погледу поседовања дозволе
(лиценце), полагања стручног испита и обуке за контролора технич
ког прегледа, не примењују се до истека једне године од успостављања
услова за функционисање и обављање послова Агенције из члана 9.
став 2. овог закона.
возач трамваја у погледу поседовања посебне дозволе за управљање
трамвајима, не примењују се до истека једне године од успостављања
услова за функционисање и обављање послова Агенције из члана 9.
став 2. овог закона. До тада возач трамваја мора, осим поседовања
возачке дозволе за управљање возилима В категорије, испуњавати
и услове из члана 192. Закона о безбедности саобраћаја на путевима
(„Службени гласник СРС“, бр. 53/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени
гласник РС“, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97).
Одредбе овог закона које се односе на услове које мора испуни
ти возач туристичког воза у погледу поседовања посебне дозволе за
управљање туристичким возом, не примењују се до истека једне го
дине од успостављања услова за функционисање и обављање послова
Агенције из члана 9. став 2. овог закона.
Одредбе овог члана обезбеђују услове за обављање значајних функ

ција безбедности саобраћаја (оспособљавање кандидата за возаче, пола
гање возачког испита, обављање техничког прегледа возила, управљање
трамвајем и туристичким возом) и у случају да Агенција за безбедност
саобраћаја не почне 10. децембра 2009. да функционише у свим сегмен
тима свог рада.
То практично значи да предавачи теоријске наставе, испитивачи на
теоријском делу возачког испита, инструктори вожње, испитивачи на
практичном делу возачког испита, контролори техничког прегледа, во

зачи трамваја и возачи туристичког воза могу, уколико испуњавају све
остале услове, обављати те послове без посебне дозволе (лиценце), и то
највише за једну годину од када Агенција успостави услове за своје функ
ционисање.
Члан 351.
Решења којима се привредна друштва за вршење техничког пре
гледа овлашћују престају да важе након истека једне године од ступа
ња на снагу подзаконског акта којим ће бити уређено питање вршења
техничких прегледа на основу овог закона.
Решења којима се утврђује испуњеност услова за рад центара за
обуку возача престају да важе након истека једне године од ступања
на снагу подзаконских аката којим ће бити уређено питање оспосо
бљавања на основу овог закона.
Решења о овлашћењу за испитивање возила важе до истека једне
године од успостављања услова за функционисање и обављање посло
ва Агенције из члана 9. став 2. овог закона.
Постојеће возачке дозволе важе до истека рока важења назначе
ног у возачкој дозволи, а најкасније до пет година од ступања на сна
гу овог закона.
Постојеће потврде о познавању саобраћајних прописа престају
да важе након истека једне године од ступања на снагу подзаконског
акта којим ће бити уређено питање издавања возачких дозвола.
Постојеће дозволе за возаче трактора престају да важе након исте
ка једне године од ступања на снагу подзаконског акта којим ће бити
уређено питање издавања возачких дозвола.
Постојеће саобраћајне дозволе, односно потврде о привременој
регистрацији возила, односно потврде о регистрацији трактора који
је намењен за радове ван пољопривреде и прикључног возила које ву
че овај трактор, важе до истека рока важења назначеног у саобраћај
ној дозволи, односно потврди.
Потврде о регистрацији возила на моторни погон издате за радну
машину, мотокултиватор, бицикл са мотором и потврда о регистраци
ји трактора намењеног за обављање пољопривредних радова и при
кључно возило које вуче овај трактор, престају да важе након истека
једне године од ступања на снагу подзаконског акта којим ће бити уре
ђено питање вршења техничких прегледа на основу овог закона.
Кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзакон
ских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, завр
шио обуку за управљање возилима одређених категорија, може при
ступити полагању возачког испита за ту категорију возила, након
што обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најма
ње три часа, на начин прописан одредбама чл. 232–237. овог закона,

уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из
члана 180. овог закона.
ских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, зап
очео, а није завршио обуку за управљање возилима одређене кат
егорије, може, уколико заврши започету обуку у наредна три месеца
и обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање
три часа, приступити полагању возачког испита за ту категорију,
на начин прописан одредбама чл. 232–237. овог закона, уз услов да
испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180.
ских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, пол
ожио теоријски део испита за одређену категорију возила, може
приступити полагању практичног дела испита за ту категорију, у року
од 12 месеци од дана полагања теоријског дела испита, уколико обави
додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три
часа, на начин прописан одредбама чл. 232–237. овог закона, уз услов
да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана
180. овог закона. Ови кандидати за возача нису у обавези да полажу
испит из прве помоћи.
Првим и другим ставом овог члана одређено је да правна лица која
с у на основу претходних прописа имала овлашћење да врше технички
преглед возила или обављају оспособљавање кандидата за возаче, ту
делатност могу вршити (на основу досадашњег овлашћења) највише
за једну годину од тренутка када ступе на снагу подзаконски акти на
длежних министарстава којима се уређује начин обављања тих делатно
сти.
С обзиром на чињеницу да је за утврђивање услова за обављање
ових делатности неопходно одређено време, сва привредна друштва тр
еба да благовремено поднесу захтев за утврђивање услова, како се не би
догодило да због застоја у решавању великог броја захтева неки субјекти
не обављају делатност одређено време (период од датума када је пр
естало важење решења до датума доношења новог решења).
У ставу 3. остављен је рок од једне године, али се он рачуна од трен
утка када Агенција успостави услове за обављање својих активности.
Важење возачких дозвола орочено је највише до 10. јуна 2014, док
потврде о познавању саобраћајних прописа и дозволе за возаче трактора
важе највише једну годину од доношења потребних подзаконских аката.
Када је реч о саобраћајним дозволама, њихово важење се протеже
до датума наведеног у обрасцу ове исправе, док је важење регистрације

за досадашња возила на моторни погон (радне машине, бицикли са
мотором, мотокултиватори и трактори намењени за обављање радова
пољопривредних радова) орочено на једну годину од ступања на снагу
подзаконских аката.
У ст. 9. и 10. опредељено је под којим условима, након ступања на
снагу подзаконских аката којима се уређује ова област, кандидати за
возаче, који су завршили, односно започели обуку по претходно важе
ћим (старим) прописима, могу приступити полагању возачких испита.
Последњи став даје могућност полагања возачког испита по новим
подзаконским актима за кандидата који је положио теоријски део испита
по старим прописима.
Члан 352.
Прекршаји и привредни преступи учињени пре почетка примене
овог закона, водиће се по одредбама закона који су важили у време из
вршења прекршаја, односно привредног преступа, уколико су повре
де тих одредби кажњиве и по овом закону.
Започети прекршајни поступци који до почетка примене овог за
кона не буду правноснажно решени наставиће се по одредбама зако
на који су важили у време извршења прекршаја, односно подношења
захтева за покретање прекршајног поступка, уколико су повреде тих
одредби кажњиве и по овом закону.
Поступак за повреде одредби Закона о основама безбедности са
обраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89,
29/90 и 11/91) које су учињене до дана почетка примене овог закона, а
представљају привредне преступе, уколико су повреде тих одредби ка
жњиве и по овом закону, водиће се као прекршајни поступци у скла
ду са надлежностима прописаним овим законом, водећи рачуна о ро
ковима застарелости за вођење прекршајног поступка.
У ставу 1. опредељено је да ће се поступци за прекршаје и привред

не преступе учињене пре 10. децембра 2009. водити одредбама Закона о
основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“,
број 53/88) и Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени
гласник РС“, број 53/82), само под условом да су таква противправна по
нашања као противправна одређена и одредбама овог закона.
По истом принципу решено је вођење започетих прекршајних посту
пака који нису завршени до 10. децембра 2009. године.
Поступци за противправна понашања нормирана у члану 221. За
кона о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист
СФРЈ“, број 53/88), учињена до 10. децембра 2009, под условом да су и
овим законом одређена као противправна, наставиће да се воде пред

надлежним органом за прекршаје.
Члан 353.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Слу
жбеном гласнику Републике Србије“, а примењује се по истеку шест
месеци од дана ступања на снагу овог закона, осим члана 273, који се
примењује од 25. јула 2009. године.
Као што је у више наврата напомињано, све одредбе овог закона по
чињу да се примењују од 10. децембра 2009, с тим што ће кажњавање
возача казненим поенима, у складу са казненим одредбама овог закона,
бити могуће тек након почетка примене Закона о прекршајима („Слу
жбени гласник РС“, број 101 од 21. новембра 2005) и Закона о изменама
и допунама Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 116 од
22. децембра 2008).
Проф. др Милан Вујанић проф. др Крсто Липовац

Стојадин Јовановић Драгомир Милојевић

Изавач
Јавно предузеће Службени ласник
За изавача
Слободан Гавриловић
директор
Дирекора Изавашва
Сања Јовичић
Дизајн
Милош Мајсторовић
Извршни уреник
Миодраг Радојевић
Лекура
Наташа Јевремовић
Горана Перић
Марина Шапоњски
Техничко уређење
Миодраг Панић
ЦИП

Komentar Zakona o Bezbednosti Saobracaja Na Putevima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komentar Zakona o Bezbednosti Saobracaja Na Putevima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Проф.

др Милан Вујанић проф. др Крсто Липовац

Сарадници на припреми Коментара

Бранимир Милетић Стајин Слободан

Главни и ооворни уреник

Сарадници на припреми Коментара

Бранимир Милетић Стајин Слободан

IV. ПРА­ВИ­ЛА СА­О­БРА­ЋА­ЈА

18. П о­себ­не од­ред­бе о са­о­бра­ћа­ју трак­то­ра, рад­них ма­ши­на,

28. Пре­воз те­ре­та на во­зи­лу

8. Од­у­зи­ма­ње во­зач­ке до­зво­ле

2. Ис­кљу­че­ње во­за­ча из са­о­бра­ћа­ја

Ср­иј­а има ­ цео­ в­ек иск­у­ств­а ­ у нормативно­м уређењ­у ­ е­зе­дности

Закон о безбедности саобраћаја на путевима­ је уск­л­ађе­н ­ са изме­

„Слу­же­ни гла­сник РС“, рој 41 од 2. ју­на 2009.

Ор­га­ни за са­о­ра­ћај ре­гу­ли­шу са­о­ра­ћај на пу­те­ви­ма и ули­ца­ма. Ре­пу­

У не­ким слу­ча­је­ви­ма нео­п­ход­но је, на де­лу пу­та на ко­ме се из­во­де

II. ОСНОВ­НА НА­ЧЕ­ЛА БЕЗ­БЕД­НО­СТИ

У овом по­гла­вљу ЗоОБС-а од­ре­ђе­на су основ­на на­че­ла зна­чај­на за

Ли­цу ко­је ни­је спо­соб­но или је огра­ни­че­но спо­соб­но за без­бед­но

Ово је нај­оп­шти­је на­че­ло ху­ма­но­сти ко­је се са­сто­ји из два де­ла: пр­

Прав­на ли­ца и пред­у­зет­ни­ци из ста­ва 1. овог чла­на мо­гу оба­вља­

Без­ед­на во­зи­ла и ез­ед­ни пу­те­ви су осно­ва за ез­ед­но од­ви­ја­ње

Пред­у­зет­ни­ци и прав­на ли­ца ко­ји су вла­сни­ци, од­но­сно ко­ри­сни­ци

ис­прав­ност во­зи­ла и здрав­стве­не и дру­ге усло­ве во­за­ча, што је де­

10) струч­не и на­уч­не ин­сти­ту­ци­је ко­је се ба­ве без­бед­но­шћу са­о­

Са­о­ра­ћај­но ора­зо­ва­ње и вас­пи­та­ње је схва­ће­но као це­ло­жи­вот­ни

Ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је ду­жна да по­др­жа­ва пла­ни­ра­ње и спро­во­ђе­

10) ко­ло­воз је део пу­та на­ме­њен пр­вен­стве­но за кре­та­ње во­зи­ла,

29) е­шач­ко оср­во је обе­ле­же­ни или уз­диг­ну­ти део ко­ло­во­за ко­

38) ла­ки че­во­ро­цикл је мо­тор­но во­зи­ло са че­ти­ри точ­ка, чи­

48) рак­ор је мо­тор­но во­зи­ло ко­је има нај­ма­ње две осо­ви­не и

61) нај­ве­ћа о­зво­ље­на уку­на ма­са во­зи­ла, од­но­сно ску­па во­зи­ла

пр­вен­ство про­ла­за, та­ко да не до­ђе до про­ме­не до­та­да­шњег на­чи­на

91) са­о­ра­ћај­на си­на­ли­за­ци­ја је си­стем сред­ста­ва, уре­ђа­ја и озна­

не­зго­ди, ин­струк­тор во­жње, ис­пи­ти­вач, во­зи­ла од исто­риј­ског зна­ча­ја,

III. ОСНО­ВИ СИ­СТЕ­МА БЕЗ­БЕД­НО­СТИ СА­О­БРА­ЋА­ЈА

Ус­по­ста­вља­ње си­сте­ма ез­ед­но­сти са­о­ра­ћа­ја је нај­ва­жни­ја но­

1. Те­ло за ко­ор­ди­на­ци­ју без­бед­но­сти

Ак­том Вла­де, од­но­сно над­ле­жног из­вр­шног ор­га­на бли­же се уре­

На осно­ву по­зи­тив­них ис­ку­ста­ва нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ља, Ује­ди­ње­не

2. Аген­ци­ја за без­бед­ност са­о­бра­ћа­ја

За из­вр­ша­ва­ње по­је­ди­них по­сло­ва, ко­ји се од­но­се на ор­га­ни­

Нај­зна­чај­ни­ја но­ви­на у овом за­ко­ну је­сте Аген­ци­ја за ез­ед­ност

Сред­ства за по­че­так ра­да Аген­ци­је оез­е­ђу­ју се из у­џе­та Ре­пу­

оа­вља­ње по­сло­ва. Део сред­ста­ва ће се оез­е­ђи­ва­ти и из до­на­ци­ја и

3. Стра­те­ги­ја без­бед­но­сти са­о­бра­ћа­ја

Ства­ра­ње усло­ва за стра­те­шко упра­вља­ње ез­ед­но­шћу са­о­ра­ћа­ја

У ци­љу оез­е­ђи­ва­ња успе­шног спро­во­ђе­ња стра­те­ги­је и до­сти­за­ња

Си­стем упра­вља­ња ез­ед­но­шћу са­о­ра­ћа­ја ус­по­ста­вља се на на­ци­

4. Пра­ће­ње без­бед­но­сти са­о­бра­ћа­ја

Упра­вља­ти ез­ед­но­шћу са­о­ра­ћа­ја зна­чи пра­ти­ти по­сто­је­ће ста­ње,

Ова ва­жна но­ви­на тре­а­ло и да омо­гу­ћи не­ко­ли­ко ве­о­ма зна­чај­них

Аген­ци­ја се од­ре­ђу­је као но­си­лац си­сте­ма еви­ден­ти­ра­ња и пра­ће­ња

До­ступ­ност по­да­та­ка је зна­чај­на за оства­ри­ва­ње ци­ља во­ђе­ња а­зе

5. Фи­нан­си­ра­ње без­бед­но­сти са­о­бра­ћа­ја

3) по­кло­ни или при­ло­зи по­кро­ви­те­ља да­ти Ре­пу­бли­ци, је­ди­ни­ци

Си­стем упра­вља­ња ез­ед­но­шћу са­о­ра­ћа­ја и­ће успе­шан са­мо ако се

Де­фи­ни­са­ње фи­нан­си­ра­ња ез­ед­но­сти са­о­ра­ћа­ја за­о­кру­же­но је

од сред­ста­ва ко­је до­и­је ло­кал­на са­мо­у­пра­ва ис­ко­ри­сти за са­ни­ра­ње опа­

У ци­љу оез­е­ђи­ва­ња на­мен­ског тро­ше­ња сред­ста­ва, овим чла­ном је

на­ме­ну и на­чин тро­ше­ња сред­ста­ва, све ло­кал­не са­мо­у­пра­ве ће мо­ра­ти да

IV. ПРА­ВИ­ЛА СА­О­БРА­ЋА­ЈА

IV. ПРАВИЛА САОБРАЋАЈА

18. П осебне одредбе о саобраћају трактора, радних машина,

28. Превоз терета на возилу

8. Одузимање возачке дозволе

2. Искључење возача из саобраћаја

Срија има цео век искуства у нормативном уређењу езедности

Закон о безбедности саобраћаја на путевима је усклађен са изме

„Служени гласник РС“, рој 41 од 2. јуна 2009.

Органи за саораћај регулишу саораћај на путевима и улицама. Репу

У неким случајевима неопходно је, на делу пута на коме се изводе

II. ОСНОВНА НАЧЕЛА БЕЗБЕДНОСТИ

У овом поглављу ЗоОБС-а одређена су основна начела значајна за

Лицу које није способно или је ограничено способно за безбедно

Ово је најопштије начело хуманости које се састоји из два дела: пр

Правна лица и предузетници из става 1. овог члана могу обавља

Безедна возила и езедни путеви су основа за езедно одвијање

Предузетници и правна лица који су власници, односно корисници

исправност возила и здравствене и друге услове возача, што је де

10) стручне и научне институције које се баве безбедношћу сао

Саораћајно оразовање и васпитање је схваћено као целоживотни

Локална самоуправа је дужна да подржава планирање и спровође

10) коловоз је део пута намењен првенствено за кретање возила,

29) ешачко осрво је обележени или уздигнути део коловоза ко

38) лаки чевороцикл је моторно возило са четири точка, чи

48) ракор је моторно возило које има најмање две осовине и

61) највећа озвољена укуна маса возила, односно скупа возила

првенство пролаза, тако да не дође до промене дотадашњег начина

91) саораћајна синализација је систем средстава, уређаја и озна

незгоди, инструктор вожње, испитивач, возила од историјског значаја,

III. ОСНОВИ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Успостављање система езедности саораћаја је најважнија но

1. Тело за координацију безбедности

Актом Владе, односно надлежног извршног органа ближе се уре

На основу позитивних искустава најразвијенијих земаља, Уједињене

2. Агенција за безбедност саобраћаја

За извршавање појединих послова, који се односе на органи

Најзначајнија новина у овом закону јесте Агенција за езедност

Средства за почетак рада Агенције оезеђују се из уџета Репу

оављање послова. Део средстава ће се оезеђивати и из донација и

3. Стратегија безбедности саобраћаја

Стварање услова за стратешко управљање езедношћу саораћаја

У циљу оезеђивања успешног спровођења стратегије и достизања

Систем управљања езедношћу саораћаја успоставља се на наци

4. Праћење безбедности саобраћаја

Управљати езедношћу саораћаја значи пратити постојеће стање,

Ова важна новина треало и да омогући неколико веома значајних

Агенција се одређује као носилац система евидентирања и праћења

Доступност података је значајна за остваривање циља вођења азе

5. Финансирање безбедности саобраћаја

3) поклони или прилози покровитеља дати Републици, јединици

Систем управљања езедношћу саораћаја иће успешан само ако се

Дефинисање финансирања езедности саораћаја заокружено је

од средстава које доије локална самоуправа искористи за санирање опа

У циљу оезеђивања наменског трошења средстава, овим чланом је

намену и начин трошења средстава, све локалне самоуправе ће морати да

IV. ПРАВИЛА САОБРАЋАЈА

– уведен је термин „дуго“ и „кратко“ светло, уместо досадашњих тер

Овим чланом уређена је хијерархија поступања учесника у саораћају

учесници у саораћају дужни увек да поступају, осим у случају да се саора

Одредом овог члана уређена је општа оавеза возача о начину кре

закон, учињен је у погледу чињенице да је децидно одређена оавеза не

Ставом 1. овог члана прописана је општа зарана остављања на пу

Још једна новина, по питању одговорности за све учеснике у саора

Овај члан је претрпео промене у односу на члан 30. ЗоОБС-а и у ње

Возило које је подешено да њиме управља особа са инвалидите

Слепим осоама је отежано учешће у саораћају, а посено им је

У односу на одреде члана 32. ЗоОБС-а направљена је корекција у

При организованом превозу деце (до 14 година) неопходно је води

Ситуације када се возила којима се организовано превозе деца зауста

У односу на раније законско решење (члан 33. ЗоОБС-а) „погод

На овај начин, оавезан је возач који се креће иза аутоуса, чији се

Употреа моилних телефона и других уређаја у току управљања во

замислити човек који га не користи. Чињеница је да је настанку великог

Одреде овог члана су новина у нашем законодавству. Намера је

Оавеза коришћења сигурносног појаса у возилу постојала је и у

Лицима која не користе сигурносни појас или га не користе у складу са

Интенција при нормирању овог члана је ила заштита деце, удући

Безедно одвијање саораћаја почива на начелу узајамног поверења.

2. Укључивање возила у саобраћај

Укључивање у саораћај представља веома опасну радњу која мо