J.A.

REDMERSKI

Naziv orginala:

J. A.REDMERSKI

The Edge Of Always

 NA IVICI VEČNOSTI

NA IVICI
VEČNOSTI

Scan: Kataleya Katy

Obrada: Westmoreland
J.A.REDMERSKI
 NA IVICI VEČNOSTI

Ova knjiga je plod mašte. Imena, ličnosti,

mesta i dogaĎaji su izmišljeni.

Svaka sličnost sa stvarnim dogaĎajima, mestima,

živim ili mrtvim osobama sasvim je slučajna.

Svima koji su imali trenutak slabosti.

Neće boleti zauvek, zato ne dozvolite da uništi ono najbolje u vama.

J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

JEDAN

Kada sam pre nekoliko meseci leţao u bolniĉkom krevetu, nisam mislio
ni da ću danas biti ţiv, a još manje oĉekivao da ću ĉekati bebu i biti veren
za anĊela s poganim jezikom. Ali, evo me. Evo nas, Kamrin i mene, kako
krećemo u nove izazove... ali drugaĉije vrste. Stvari se nisu odvijale baš
onako kako smo planirali, a zapravo retko tako i bude. I nijedno od nas
ne bi promenilo ništa od onoga što se dogodilo, ĉak i da moţemo.

Oboţavam ovu fotelju. To je bila omiljena fotelja mog oca i jedina stvar
koju sam ţeleo od onoga što je ostavio za sobom. Naravno, nasledio sam
i pozamašnu sumu love koja će neko vreme podmiriti Kamrin i mene, i
naravno da sam dobio ševel, ali za ovu fotelju sam isto toliko
sentimentalno vezan. Kamrin je mrzi, ali to neće da kaţe, jer je od mog
oca. Ne mogu da je krivim; fotelja je stara, smrdi i ima rupu na jastuku iz
pušaĉkih dana mog oca. Obećao sam joj da ću dovesti nekoga da je bar
oĉisti. I hoću. Ĉim ona reši da li ćemo ostati u Galvestonu ili ćemo se
preseliti u Severnu Karolinu. Meni odgovara i jedno i drugo, ali mi nešto
govori da se ona zbog mene suzdrţava da kaţe šta zaista ţeli.

Ĉujem zatvaranje vode u kupatilu i nekoliko sekundi kasnije zvuk treska

se pronosi kroz zid. Skaĉem iz fotelje i puštam da mi daljinski padne na
pod dok jurim prema kupatilu. Ivica stoĉića za kafu bolno mi se zariva u
cevanicu dok prolećem pored njega.

Otvaram vrata kupatila. „Šta se desilo?"

Kamrin mi odmahuje glavom i saginje se da dohvati fen s poda pored

WC šolje.

Pada mi kamen sa srca.

„Veći si paranoik od mene", smeje se.

 J.A.REDMERSKI

Baca pogled na moju nogu koju ţustro trljam. Spušta fen, prilazi mi i
ljubi me u ugao usta. „Izgleda da nisam ja ta koja treba da brine zbog
sklonosti prema nezgodama." Smeška se.

Hvatam je neţno za ramena i privlaĉim je, a zatim puštam da mi jedna

ruka padne i dotakne njen zaobljeni stomaĉić. Jedva bih rekao da je
trudna. Mislio sam da će u ĉetvrtom mesecu liĉiti na malog nilskog
konja, ali šta ja znam o tome?

„Moţda je tako", kaţem dok pokušavam da prikrijem crvenilo na licu.

„Verovatno si to namerno uradila tek da vidiš koliko brzo mogu da
stignem."

Ona mi ljubi drugu stranu usta, a zatim kreće da me dotuĉe ljubeći me

duboko i strasno dok me pritiska svojim golim mokrim telom. Stenjem u
njena usta dok je grlim.

Ali se zatim odmiĉem pre nego što upadnem u njenu lukavu zamku.
„Pobogu, ţeno, moraš da prekineš s tim."

Ona mi se ceri. „Stvarno ţeliš da prekinem?" pita uz onaj njen osmeh

koji ne nagoveštava ništa dobro.

Userem se od straha zbog tog osmeha. Posle jednog razgovora

okonĉanog takvim osmehom, nije htela seks sa mnom cela tri dana. Tri
najgora dana mog ţivota.

„Ma ne", nervozno odgovaram. „Mislio sam ne baš sada. Ostalo nam je
taĉno trideset minuta da stignemo na zakazani pregled."

Samo se nadam da će biti ovako uspaljena tokom cele trudnoće. Ĉuo sam
horor priĉe da neke ţene neprestano ţele seks dok se stvarno ne
raskrupnjaju, a onda, ako ih samo dotakneš, pretvaraju se u vešticu koja
bljuje vatru.

Trideset minuta. Majku mu. Mogao bih da je naguzim preko stola na

brzaka...

Kamrin se umiljato smeška, cima peškir s rama tuš kabine i poĉinje da se

briše. „Biću spremna za deset minuta", kaţe mašući mi da odem.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Ne zaboravi da zaliješ dţordţiju. Da li si našao svoj telefon?"

„Ne još", odgovaram i polako se povlaĉim prema vratima, ali onda

zastajem uz seksualno sugestivan osmeh, „hmmm, mogli bismo..."

Zalupi mi vrata ispred nosa. Odlazim smejući se. Jurim po stanu traţeći
svoje kljuĉeve ispod jastuĉića i po svim bezveznim mestima, i konaĉno
ih nalazim sakrivene ispod hrpe neţeljene pošte na kuhinjskom pultu.
Zastajem na trenutak i uzimam odreĊenu pošiljku u ruku. Kamrin mi ne
dozvoljava da je bacim jer je baš s nje ĉitala adresu hitnoj pomoći onog
jutra kad me je pred njom uhvatio napad. Valjda ima osećaj da mije to
parĉe papira spasilo ţivot, mada joj je zapravo samo pomoglo da
konaĉno uvidi šta se dešava sa mnom. Napad je bio bezopasan. Imao sam
ih nekoliko. Uţas, jedan me je uhvatio u hotelu u Nju Orleansu pre nego
što smo poĉeli da delimo istu sobu. Kada sam joj konaĉno kasnije to
ispriĉao, izlišno je reći da nije bila baš oduševljena mojim ponašanjem.

Sve vreme je zabrinuta da će se tumor vratiti. Mislim da brine zbog toga

više od mene.

Ako se vrati, vratio se. Pregrmećemo to zajedno. Svašta moţemo

zajedniĉki da pregrmimo.

„Mala, vreme je za polazak!" viĉem iz dnevne sobe. Izlazi iz naše sobe u

priliĉno tesnim farmerkama i isto tako tesnoj majici. I na štiklama.

Nije valjda? Štikle?

„Zgnjeĉićeš joj glavicu u tim farmerkama", kaţem. „Ne, neću da

zgnjeĉim glavicu njoj ili njemu", kontrira mi dok dohvata tašnicu s kauĉa
i stavlja je na rame. „Tako si siguran u sebe, ali videćemo." Hvata me za
ruku i pratim je do vrata, prebacujem bravu na zakljuĉano i zatvaram
vrata za nama.

„Znam da je devojĉica", uvereno govorim.

„Hoćeš da se kladiš?" Gleda me i ceri se.

 J.A.REDMERSKI

Izlazimo u prijatan novembarski dan, otvaram joj vrata auta i okrećem

naviše dlan da uĊe. „U šta?" pitam. „Znaš da sam uvek raspoloţen za
opklade."

Kamrin se spušta na sedište, a ja otrĉim na svoju stranu i uĊem.

Naslanjam ruke na volan, gledam je i ĉekam.

Ona se smeška i neţno gricka donju usnu, zamišljena na trenutak. Duga

plava kosa pada joj preko ramena a plave oĉi blistaju od uzbuĊenja.

„Ti si taj koji je tako siguran", konaĉno odgovara. „Pa ti reci u šta se
kladimo, a ja ću se sloţiti ili neću." Naglo zastaje i strogo upire prst u
mene. „Ali ništa u vezi sa seksom. Mislim da si tu oblast priliĉno istraţio.
Smisli nešto..." mlati rukama ispred sebe, „... šta ja znam... smelo ili da
ima smisla."

Hmmm. Pošteno sam sluĊen. Guram kljuĉ u bravu, ali zastajem pre nego
što ga okrenem.

„Vaţi, ako je devojĉica ja biram ime", kaţem, neţno i ponosno se

osmehujući.

Ona blago mršti obrve i iskreće bradu. „Nisam raspoloţena za takvu

opkladu. To je nešto u ĉemu bi oboje trebalo da uĉestvujemo, zar ne?"

„Pa jeste, ali zar nemaš poverenja u mene?"

Ona okleva. „Da... verujem ti, ali..."

„... ali ne kada je ime bebe u pitanju." Upitno izvijam obrvu prema njoj,
ali zapravo hoću samo da joj napravim zbrku u glavi.

Ne moţe više da me gleda u oĉi i izgleda kao da joj je neprijatno.

„Pa?" navaljujem.

Kamrin prekršta ruke i kaţe: „A koje si to ime zapravo smislio?"

„Odakle ti ideja da sam neko već izabrao?" okrećem kljuĉ i ševel poĉinje
da brunda.
 NA IVICI VEČNOSTI

Mrko me gleda i naginje glavu u stranu. „Ma daaaj. Oĉigledno je da si

već nešto smislio, jer inaĉe ne bi bio tako siguran da je devojĉica i kladio
se sa mnom pred odlazak na ultrazvuk."

Skrećem pogled, kezim se i ubacujem u rikverc.

„Lili", kaţem i krajiĉkom oka vidim njen pogled dok krećemo unazad s
parking mesta. „Lili Meribet Pariš."

Usne joj se izvijaju u blagi osmeh.

„To mi se u stvari dopada" kaţe, a onaj smešak postaje sve veći i veći.
„Priznajem, bila sam malo zabrinuta - zašto Lili?"

„Bez razloga. Prosto mi se dopada."

Ona ne deluje ubeĊeno. Vragolasto ĉkilji u mene.

„Ozbiljno ti kaţem!", odgovaram joj tiho se smejući. „Preturam po glavi

imena od onog dana kad si mi rekla."

Kamrinin osmeh postaje topliji i, da nisam takav baja, popustio bih u tom
trenutku i dozvolio da pocrvenim kao idiot.

„Sve vreme si smišljao imena?" Deluje prijatno iznenaĊena. Okej, ipak

crvenim.

„Aha", priznajem. „Nisam još smislio dobro ime za deĉaka, ali ostalo
nam je još nekoliko meseci da razmislimo o tome."

Kamrin me samo ozareno gleda. Ne znam šta se dešava u njenoj glavi, ali
uviĊam da mi lice postaje sve crvenije što me duţe tako gleda.

„Šta je?", pitam i praskam u smeh. Naginje se preko sedišta, pruţa ruku
do mog lica i povlaĉi mi bradu u stranu. A zatim me ljubi. „Boţe, koliko
te volim", šapuće.

Posle nekoliko trenutaka shvatim da se toliko kezim da mi se celo lice

rasteglo. „Volim i ja tebe. A sad veţi taj pojas." Pokazujem na njega.

Ona se vraća na svoju stranu i ubacuje kopĉu pojasa na mesto.

 J.A.REDMERSKI

Dok se vozimo prema ordinaciji, oboje neprestano bacamo pogled na sat

na instrument tabli. Još osam minuta. Pet. Tri. Dok ulazimo na parking,
mislim da ta spoznaja pogaĊa i nju koliko i mene. Svakog ĉasa ćemo se
po prvi put upoznati s našim sinom ili ćerkom.

Aha, a pre svega nekoliko meseci mislio sam da neću doţiveti...

„Ovo ĉekanje me ubija", Kamrin se naginje prema meni i šapuće mi. Ovo
je tako ĉudno. Sedim u lekarskoj ĉekaonici s trudnim ribama svuda oko
sebe. Nekako me plaši da neku pogledam u oĉi. Neke od njih izgledaju
ko popišane. Imam utisak da svi muški ĉasopisi imaju na naslovnoj strani
nekog tipa u ĉamcu koji drţi podignutu ribu s palcem u njenim ustima.
Pretvaram se da ĉitam neki ĉlanak.

„Sedimo ovde tek nekih desetak minuta", uzvraćam šapatom i mazim je

po butini puštajući da mi ĉasopis klizne u krilo.

„Znam, samo sam nervozna"

Hvatam je za ruku, a medicinska sestra u ruţiĉastom dolazi kroz neka

boĉna vrata i proziva Kamrin, pa krećemo za njom. Sedim oslonjen o zid
dok Kamrin svlaĉi svoju odeću i navlaĉi bolniĉki ogrtaĉ. Zezam je da joj
je guzica izloţena pogledima, a ona se pretvara da je uvreĊena, ali je
crvenilo odaje. Sedimo tu i ĉekamo. Ĉekamo i dalje dok ne doĊe druga
medicinska sestra i privuĉe našu paţnju. Ona pere ruke u lavabou.

„Da li ste pili dovoljno vode jedan sat pre zakazanog termina?" pita
sestra nakon pozdrava. „Jesam gospoĊo", kaţe Kamrin. Jasno mi je da se
plaši da nešto moţda nije u redu s bebom i da će ultrazvuk to pokazati.
Pokušavao sam da joj kaţem da će sve biti okej, ali je to nije spreĉilo da
brine.

Gleda me s druge strane sobe, i ne mogu da odolim pa ustajem i stajem

pored nje. Sestra postavlja niz pitanja i navlaĉi rukavice od lateksa.
Pomaţem Kamrin da odgovori na pitanja kad mogu, jer ona deluje sve
zabrinutije iz sekunde u sekundu i nije baš priĉljiva. Steţem joj ruku
pokušavajući da je primirim.
 NA IVICI VEČNOSTI

Kamrin duboko udiše nakon što joj medicinska sestra premaţe stomak
nekakvim gelom.

„Opaaa, to se zove tetovaţa", kaţe sestra. „Mora da je neka posebna kada

si istrpela da ti toliku tetovaţu rade preko rebara."

„Aha, sigurno daje posebna", odgovara Kamrin i smeška mi se. „To je

Orfej. Endru ima drugu polovinu. Euridiku. Ali, to je duga priĉa."

Ponosno podiţem majicu iznad rebara da medicinskoj sestri pokaţem

svoju polovinu.

„Zapanjujuće" kaţe sestra dok naizmeniĉno gleda u naše tetovaţe. „To se

ovde ne viĊa svakog dana."

Sestra tu završava s ovom temom i pomera sondu po gelu, pokazuje

bebinu glavicu, lakat i druge delove tela. A ja osećam kako Kamrinin
stisak na moju ruku polako popušta što više sestra priĉa i smeška se dok
objašnjava da „sve izgleda kako treba". Gledam kako izraz Kamrininog
lica prelazi iz nervoznog i stegnutog u opušten i srećan, pa moram da se
osmehnem.

„Znaĉi, uvereni ste da nema razloga za brigu?" pita Karmin. „Dali ste
sigurni?"

Sestra klima glavom i ovlaš me pogleda. „Da. Za sada ne vidim ništa

zabrinjavajuće. Razvoj je odmakao taĉno koliko treba. Pokreti i otkucaji
srca su normalni. Mislim da moţete da se opustite."

Kamrin diţe pogled prema meni i imam osećaj da mislimo o istom. Ona
to potvrĊuje kada sestra kaţe: „Ako sam dobro razumela, interesuje vas
pol deteta?" A nas dvoje samo ćutimo i gledamo se. Divna je. Ne mogu
da poverujem da je moja. Neverovatno mi je da nosi moju bebu.

„Prihvatam onu opkladu" konaĉno pristaje Kamrin i zatiĉe me potpuno

nespremnog. Veselo se osmehuje i vuĉe me za ruku tako da oboje
pogledamo u sestru.
 J.A.REDMERSKI

„Da", odgovara Kamrin. „Ako je to moguće sada." Sestra vraća sondu na

odreĊeno podruĉje i kao da još jednom proverava svoj zakljuĉak pre nego
što će ga saopštiti.

„Pa još uvek je malo rano, ali... meni za sada liĉi na devojĉicu" konaĉno
kaţe sestra. „Oko dvadesete nedelje, na vašem sledećem ultrazvuku moći
ćemo zvaniĉno da utvrdimo pol."
NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

Zaista ne verujem da sam ikada ranije videla Endrua da se tako

osmehuje. Moţda one noći kada sam po prvi put pevala s njim u Nju
Orleansu i kada je bio tako ponosan na mene, ali ipak ne verujem da išta
moţe da se poredi s njegovim licem u ovom trenutku. Srce mi lupa od
uzbuĊenja, naroĉito zbog Endruove reakcije. Sasvim mi je jasno koliko je
ţeleo devojĉicu i kunem se da se svim silama suzdrţava da se ne
raspekmezi pred medicinskom sestrom. I preda mnom, kad smo već kod
toga.

Meni uopšte nije bilo vaţno da li je deĉak ili devojĉica. Ja sam kao skoro
svaka buduća majka koja ţeli samo da dete bude zdravo. Mada ni Endruu
pol nije vaţniji od bebinog zdravlja. Ne nasedam na to.

On se saginje i ovlaš mi ljubi usne, njegove blistave zelene oĉi sijaju

dobrotom.

„Onda je Lili", kaţem potpuno saglasna i ljubim ga jednom pre nego što
se odmakne dok provlaĉim prste kroz njegovu kratku smeĊu kosu.

„Lepo ime", kaţe sestra. „Ali spremite i neko za deĉaka, za svaki sluĉaj."
Ona sklanja sondu i trudi se da nam na trenutak ne smeta.

Endru se iznenada obraća sestri. „Pa ako već sad ne vidite taj visuljak na
mom detetu, onda je sigurno devojĉica."

Obuzdavam smeh i neodreĊeno kolutam oĉima gledajući medicinsku

sestru. Najsmešnije u svemu tome je da je Endru to rekao ozbiljno. On
krivi glavu kada na mom licu primeti da me ovo zabavlja.

Ostatak dana provodimo u kupovini. Nijedno od nas ne moţe da odoli.

Ranije smo proveli nešto vremena razgledajući stvari za bebe, ali nikada
nismo mnogo kupovali, jer nismo znali da li treba da bude ruţiĉasto ili
plavo, a nismo hteli da napunimo sobu gomilom ţutog. I mada i dalje
postoji šansa da će biti deĉak, mislim da je Endru još ubeĊeniji nego pre
da je devojĉica, pa se i ja pridruţujem i dopuštam sebi da poverujem u to.
Mada mi on i dalje ne dozvoljava da mnogo kupujem!
 NA IVICI VEČNOSTI

„Samo saĉekaj", insistira dok idem prema sledećem odelcu za devojĉice

na odeljenju za novoroĊenĉad. „Znaš da moja keva planira proslavu za
roĊenje bebe gde će nas zasuti poklonima, zar ne?"

„Ma da, ali moţemo da nabavimo još dve-tri sitnice sada." Spuštam
odelce u kolica bez obzira na sve.

Endru gleda u kolica, a onda ponovo u mene s napućenim usnama i

zamišljen. „Mala, mislim da je ovo davno premašilo dve-tri sitnice!'

U pravu je. Već sam u kolica nabacala odeće vredne devedesetak dolara.
Pa šta, ako se baš desi da bude deĉak sve to mogu kasnije da zamenim.

Na kraju dana odlazimo do njegove majke da joj saopštimo novosti.

,,Oh, pa to je divno!", kaţe Marna i privlaĉi me u zagrljaj. „Bila sam

ubeĊena da će biti deĉak!"

Izvlaĉim ruke iz Maminih ruku i sedam za kuhinjski sto s Endruom dok

Marna odlazi do friţidera. Vadi bokal ĉaja i kreće da nas posluţi.

„Babinje će biti u februaru", govori Marna poslujući po pultu. „Sve sam

već isplanirala. Vama ostaje samo da se pojavite." Oduševljeno mi se
osmehuje i sklanja bokal. „Hvala Vam" kaţem.

Ona spušta po ĉašu pred svakog od nas i zatim izvlaĉi slobodnu stolicu.

Stvarno mi nedostaje dom. Mada mi se i ovde dopada, a Marna mi doĊe

kao druga mama. Nisam još uspela da nateram sebe da kaţem Endruu
koliko mi nedostaju moja mama i Natali, tek da imam prijateljicu s
kojom mogu da se ispriĉam. Moţete biti zaljubljeni u najboljeg momka
na planeti - a ja zapravo i jesam - ali to i dalje ne znaĉi da vam neće biti
pomalo teško bez drugih prijatelja. Ovde sam upoznala jednu devojku
mojih godina, Alanu, koja ţivi iznad nas sa svojim muţem, ali
jednostavno nisam uspela s njom da naĊem zajedniĉku talasnu duţinu.
Već smišljam šta ću da slaţem naredni put da ne bih morala nekuda s
njom, jer se s njom moţda nikada i neću uklopiti.

Ipak, mislim da su moje potajno tugovanje i nostalgija za domom

zapravo posledice trudnoće.
 J.A.REDMERSKI

Hormoni su mi naĉisto poludeli. A verujem da to ima dosta veze i sa

zabrinutošću. Sada brinem zbog svega. Hoću da kaţem, radila sam to
popriliĉno i pre nego što sam upoznala Endrua, ali sada kada sam trudna,
moje brige su se namnoţile: Da li će beba biti zdrava? Hoću li biti dobra
majka? Da li sam sjebala svoj ţivot time što... Eto, opet to radim. Sranje.
Ja sam uţasna osoba. Svaki put kada mi to proĊe kroz glavu, stvara mi
osećaj krivice. Oboţavam našu bebu i ne bih menjala ovako kako stoje
stvari ĉak i da mogu, ali ne uspevam da se ne pitam šta ako... šta ako smo
zabrljali stvari prebrzom trudnoćom.

„Kamrin?" ĉujem Endruov glas i trzam se iz duboke zamišljenosti.

„Jesi li dobro?"

Prisiljavam se na uverljiv osmeh. „Aha, dobro sam. Samo sam maštala...

znaš, više volim ljubiĉastu od ruţiĉaste."

„Ja sam dobio pravo da joj izaberem ime", kaţe Endru, „a ti moţeš da
biraš boje kako ti je drago." Poklapa moju ruku na stolu svojom. Tera me
na osmeh to što znam da uopšte brine zbog takvih stvari.

Marna sklanja ĉašu od usana i spušta je na sto.

„Oh?" kaţe zainteresovano. „Već ste izabrali ime?"

Endru klima glavom. „Lili Meribet. Kamrinino srednje ime je Meribet. A

ona treba da dobije ime po svojoj mami."

O bože, upravo me je ganuo u srce. Ne zaslužujem ga.

Marna mi se smeška, na licu joj se vidi velika sreća i svaka druga

emocija koju moţete zamisliti da neko poput Endruove majke ima. Ne
samo što je njen sin pobedio bolest i vratio se osnaţen s ivice smrti već
sada oĉekuje i unuku.

„Pa to je divno ime", kaţe ona. „Mislila sam da će Ejdan i Mišel biti prvi,
ali ţivot je pun iznenaĊenja." Naĉin na koji je to rekla kao da ima neko
skriveno znaĉenje i Endru to primećuje.

„Nešto se dešava s Ejdanom i Mišel?" pita Endru i otpija gutljaj ĉaja.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Samo nešto što je normalno u braku" odgovara ona. „Nikada nisam

videla brak bez nekakvih nesuglasica, a oni su već dugo zajedno."

„Koliko dugo?" pitam.

,,U braku su svega pet godina" odgovara Marna. „Ali su zajedno već
nekih devet, rekla bih." Klima glavom dok to premotava po glavi,
zadovoljna svojim pamćenjem.

„To je verovatno zbog Ejdana", kaţe Endru. „Ne bih voleo da sam s njim
u braku" Smeje se.

„Aha, to bi bilo uvrnuto", kaţem i mrštim nos prema njemu, „Mišel neće
moći da pripremi proslavu za roĊenje bebe", kaţe Marna. „Ima nekoliko
konferencija kojima treba da prisustvuje i to se prosto ne uklapa u njen
raspored, naroĉito jer je ona tako daleko. Mada će verovatno poslati bolje
poklone od svih ostalih." Neţno mi se smeška.

Klimam glavom i otpijam još gutljaj, ali mi misli opet lutaju i ne mogu to
da spreĉim. Mislim samo o onome što je rekla malo ranije, to da nikada
nije videla brak bez nesuglasica. I istog ĉasa opet upadam u zabrinuto
raspoloţenje. „Kamrin, roĊendan ti je osmog decembra, je l'
tako?"Trepćem i vraćam se u sadašnjost. ,,Oh... da. Vaţan dvadeset
prvi."

„Pa, izgleda da treba da isplaniram i roĊendansko slavlje."

„O ne, ne treba da se trudite oko toga."

Ona odmahuje glavom na moj prigovor kao daje to nešto besmisleno, a

Endru samo sedi i ne skida blesavi osmeh s lica. Odustajem jer mi je
jasno da s Marnom nema svrhe pokušavati.

Polazimo kući sat kasnije, a napolju je već mrak. Tako sam umorna od
celodnevnog bazanja naokolo i od uzbuĊenja zbog Lili. Lili. Neverovatno
mi je da ću biti mama. Osmeh mi se širi po licu dok ulazim u dnevnu
sobu. Spuštam torbicu na stoĉić i bacam se na sred kauĉa, šutiram cipele
da ih izujem. Ubrzo zatim Endru seda pored mene s onim proniciljivim
izrazom na njegovom divnom licu.Moţda mogu da zavaram Marnu, ali
sam svesna da nema teorije da zavaram njega.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

TRI

Podiţem Kamrin u naruĉje i povlaĉim je sebi u krilo. Sedimo tako

zajedno, ruke su mi obavijene oko nje a brada oslonjena na njen vrat.
Znam da je nešto muĉi. Osećam to, ali se u neku ruku plašim da pitam.
„Šta je?" ipak pitam i zadrţavam dah. Okreće se da me pogleda u oĉi, a
njene su opsednute brigom. „Samo se plašim" „Ĉega se plašiš?" Zastaje,
puštajući da joj pogled luta po sobi i konaĉno se zaustavi pravo pred
njom. „Svega" kaţe.

Diţem ruku i okrećem njenu bradu prema sebi. „Kamrin, moţeš da mi

kaţeš sve što te muĉi. Znaš to, zar ne?"

Njene plave oĉi se pune suzama, ali im ne dozvoljava da poteku.

„Ja... pa ne ţelim da završimo tako... pa, kao mnogi drugi"

O, sad znam kuda ovo vodi. Hvatam je za struk i okrećem joj telo tako da
me ona gleda,

„Pogledaj me", kaţem i uzimam je za obe ruke. „Nećemo završiti kao svi
drugi. Hoćeš li da znaš kako to znam?"

Ona ne odgovara, ali nema ni potrebe. Znam da ţeli da nastavim. Suza

joj se iskrada iz oka i ja je brišem prstom.

„Nećemo jer smo oboje svesni toga" poĉinjem. „Jer je sudbina htela da se
sretnemo u onom busu za Kanzas, i jer oboje znamo šta hoćemo od
ţivota. Moţda nismo isplanirali sve detalje - a za to nema ni potrebe - ali
oboje znamo u kom pravcu ne ţelimo da idemo"

Zastajem, a onda kaţem: „I dalje moţemo da obiĊemo svet. Samo

moramo to da odloţimo na neko vreme. A u meĊuvremenu, ţivećemo
svoje ţivote onako kako ţelimo. Ni nalik na ono monotono svakodnevno
sranje."

Izmamljujem joj osmeh.

 J.A.REDMERSKI

„Dobro, a kako ćemo taĉno to da izbegnemo?" pita i prekršta ruke

usiljeno mi se smeškajući.

Sada je tu ona vragolasta sarkastiĉna Kamrin kakvu poznajem i volim.

Ţustro trljam ruke po njenim butinama i zatim kaţem: „Ako hoćeš da

radiš, moţeš. Nije me briga ako hoćeš da prevrćeš hamburgere ili da
izbacuješ govna u zoološkom vrtu, radi šta hoćeš. Ali onog ĉasa kada ti
to dosadi ili stekneš utisak da to postaje tvoj ţivot, briši odatle. A ako bi
radije da sediš i ne radiš ništa, moţeš i tako, kao što sam ti ranije rekao.
Znaš da ću brinuti o tebi kako god bude."

Znam šta sledi, pa se pripremam. I nema iznenaĊenja, Kamrin već reţi na

mene: „Malo sutra ću da zalepim dupe za stolicu i ne radim ništa, a tebe
da pustim da brineš o meni."

Tako je seksi kad je uhvati ta njena nezavisnost.

„Pa, to je u redu. Kako god hoćeš", kaţem i diţem ruke u znak predaje.
„Ali hoću da ti bude jasno da me ne zanima šta radiš sve dok te to ĉini
srećnom."

,,A šta je s tobom, Endru? Ne moţeš da mi kaţeš da ne brinem zbog

monotonije ţivota, a da se ti u nju baciš naglavaĉke jer neko treba da
zaraĊuje zbog bebe. To nije fer"

„To je sliĉno onome što si rekla prve noći kada sam zagnjurio glavu
meĊu tvoje butine. Da li sam tada od toga pravio problem?"

Sva se zajapurila. Ĉak i posle sveg ovog vremena i svega što smo
preturili preko glave, i dalje uspevam da je nateram da pocrveni.

Naginjem se i obuhvatam njeno lice rukama pa je povlaĉim u poljubac.

„Sve dok imam tebe, Lili i moju muziku, ne treba mi ništa više."

Još jedna suza kotrlja se niz njen meki obraz, ali ovog puta je propraćena
smeškom. „Obećavaš?" pita.

„Da, obećavam', odluĉno odgovaram i steţem joj ruke! Puštam da

ozbiljan izraz nestane s mog lica i opet joj se smešim.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Izvini", kaţe i poraţeno uzdiše. „Ne znam koji mije Ċavo u poslednje
vreme. Jednog dana se samo smeškam i osećam se savršeno, a onda,
pravo niotkuda, postanem sumorna i patetiĉna ko da stiţe sudnji dan."

Smejem se potuljeno. „Šamaraju te promene raspoloţenja. Navikni se na

to."

Na trenutak zine od iznenaĊenja, a onda se i ona smeje. „Pa, moţe i tako

da se kaţe."

Naglo prekida. „Ĉuješ li to?" Ĉkilji i primiĉe uvo izvoru zvuka koji i ja
ĉujem, ali se pretvaram da ga nema.

,,Oh, super", kaţem. „Nemoj mi reći da trudnoća izaziva i šizofreniju."

Ona me ćuška u grudi i silazi s mene. „Ne, to je tvoj mobilni", kaţe mi i

odlazi iza kauĉa. „Mislila sam da je baterija crkla."

Ne... Samo sam isključio zvonjavu i sakrio ga da pomisliš tako. Bar sam
mislio da sam je isključio.

„Mislim da sediš na svom telefonu", kaţe ona.

Ustajem i foliram se, preturam ispod jastuka. Konaĉno, vadim ga i

gledam Natalinu sliku (to je zapravo slika hijene za koju sam smatrao je
najprikladnija da doĉara nju) kako nas posmatra s ekrana. Jebiga. Ovo će
biti neprijatno.

Kamrin pruţa ruku da uzme telefon kada vidi Natalino ime.

„Otkad je to Natali poĉela tebe da zove?" pita i otima mi telefon iz ruke.

Da, nema sumnje da će biti neprijatno jer ona ne izgleda ni najmanje

ljubomorno. Ona se ceri!

Diţem ruku i nervozno se ĉeškam po potiljku, izbegavam da je pogledam

u oĉi, a zatim pokušavam da preotmem telefon od nje.

„Ma, zaboravi. Nema šanse", smeje se dok se sklanja od kauĉa.

„Hajde, daj mi telefon."

 J.A.REDMERSKI

Zaĉikava me njim dok preskaĉem naslon kauĉa da je pojurim.

Pruţa praznu ruku prema meni. „Pazi! Trudna sam i mogao bi da me

povrediš!" Smeška mi se izveštaĉeno.

O, sad igra na kartu krhka-sam-ko-granĉica. Baš zlobno. Prelazi prstom

preko preko telefona i prinosi ga do uva cereći se bez prestanka.

Odustajem. Jasno je da u ovoj disciplini nisam dobar.

„Pa zdravo, Natali", kaţe Kamrin ne skidajući vragolasti pogled s mene.

„Da li se viĊaš s mojim ĉovekom meni iza leĊa?"

Odmahuje glavom na ono što joj Natali odgovara. Oĉigledno je da

Kamrin zna šta se dešava, ili bar ima priliĉno dobru predstavu, jer zna da
je nikada ne bih prevario, a naroĉito ne s njenom najboljom drugaricom.
Devojka je lepa, ali, izgleda kao ruina iz nekog rijaliti programa.

Kamrin prebacuje na zvuĉnik. „Na sunce s tim, i to oboje“, zahteva.

„Ummm... uhhh..." sve je što Natali uspeva da odgovori „Po prvi put u
ţivotu, Natali nema šta da kaţe. Šokirana sam!" Kamrin me gleda
oĉekujući odgovore. „Endru, izvini!" viĉe Natali.

„Nisi ti kriva", kaţem. Kamrin se nestrpljivo nakašljava. „To je trebalo

da bude iznenaĊenje", kaţem mršteći se. „jeste! Kunem se da me ne
muva!" Primetno se trzam na Natalin komentar, a Kamrin se iz petnih
ţila trudi da ne prasne u smeh. Ali pošto je to Kamrin, neće propustiti
priliku da maltretira one koje voli, mada iz najnevinijih pobuda.

„Nat, ne verujem ti", kaţe smrtno ozbiljna. „Mooolim?" Natali zvuĉi kao
da je naĉisto šokirana. „Koliko dugo to već traje?", nastavlja Kamrin, a
njena predstava deluje uverljivo. Odlazi da spusti telefon na stoĉić i
zatim prekršta ruke.

„Kam... kunem ti se bogom da nije ništa sliĉno. O, boţe, nikada, nikada,

nikada ti ne bih uĉinila nešto takvo. Hoću da kaţem Endru je toliko seksi,
tako je, to priznajem, i verovatno bih se na njega bacila kao one starlete
na Dţozefa Morgana da vas dvoje niste zajedno, ali..."
 NA IVICI VEČNOSTI

„Kapiram, Nat." Kamrin je zaustavlja - na sreću - pre nego što se naĉisto

ne upusti u ono što Kamrin zove Natalino zastranjivanje.

„Kapiraš?", oprezno pita Natali i dalje sluĊena, što me ne iznenaĊuje.

Kamrin ponovo uzima telefon, okreće ekran prema meni i usnama

oblikuje reci: Nije valjda? Oĉigledno je da misli na sliku hijene.

Sleţem ramenima.

„Pa šta se zapravo dešava?" Kamrin prekida zezanje i obraća se oboma.

„Kamrin" kaţem dok joj prilazim, „znam da ti nedostaje dom. To mi je

jasno već neko vreme, pa sam pre nekoliko nedelja uzeo Natalin broj iz
tvog telefona i odluĉio da je pozovem."

Kamrin ĉkilji u mene. Vodim je da opet sedne na kauĉ pored mene.

„Jeste, on me je pozvao i rekao mi kog ti je datuma ultrazvuk i mislio je

da bih moţda htela da..." Natali tu prekida prepuštajući meni da odam
iznenaĊenje.

„Zakljuĉio sam da bi htela da ti organizuje babinje kada saznamo da li je

deĉak ili devojĉica - prvo sam pokušao da pozovem tvoju kevu, ali je ona
sigurno još uvek bila na Kozumelu."

Kamrin klima glavom. „Aha, liĉilo bi na nju da je tamo u ovo doba

godine."

„MeĊutim, tvoja mama je sada potpuno ukljuĉena", dopire Natalin glas iz

sićušnog zvuĉnika. „Ona i ja smo to nekako zajedniĉki planirale tebi iza
leĊa.

Nisam više mogla da ĉekam tu tvoju seks-igraĉkicu da mi javi današnje

novosti, pa sam ga pozvala i sada sve znaš i iznenaĊenje je skroz
upropašćeno!"

„Ne, ne, Nat, uopšte nije upropašćeno", odgovara Kamrin, dohvata

telefon i prinosi ga bliţe ustima dok se zavaljuje na kauĉ. „Zapravo je
bolje da to znam sada, jer do tada mogu da se radujem znajući da ću
uskoro u Severnu Karolinu."
 J.A.REDMERSKI

,,E pa nećeš morati dugo da ĉekaš", govorim pored nje, „jer putujemo u
petak po podne."

Kamrine oĉi se šire, baš kao i njen osmeh. Mislim da joj je upravo ovo
trebalo. Kao da je neka srećna devojka ispuzila iz jedne koja je patila za
domom, i to usamo dve sekunde. Volim da je vidim ovakvu. Trebalo je
to da uradim ranije.

„Ĉetvrti mesec je ipak malo prerano za babinje" kaţe Kamrin.

„Nije da prigovaram!"

„Moţda i jeste" kaţe Natali. „Ali, koga je briga? Dolaziš kući!"

Javljam se i ja. „Aha, šta fali da se ubiju dve muve jednim udarcem?"

„Pa uzbuĊena sam. Hvala vam", kaţe Kamrin blistajući od sreće.

„I... kako glasi vaţna vest?" pita Natali.

Kamrin uspeva da se obuzda još nekoliko sekundi koje predstavljaju

pravo muĉenje za Natali koja naĉisto šizi, a zatim kaţe: „Devojĉica je!"

Natali toliko ciĉi preko telefona da se trzam.

„Znala sam!" vrišti.

To bi mi obiĉno bio dovoljan razlog da se povuĉem iz ove ţenske

zabave, odem da napravim sendviĉ, istuširam se ili uradim nešto sliĉno,
ali ovu situaciju ne mogu da propustim tek tako. Imao sam svoj udeo u
„velikoj zaveri" pa valjda treba da uĉestvujem u ostatku razgovora.

„Kam, tako sam uzbuĊena. Stvarno, nemaš predstavu koliko."

,,U stvari, uhh, ona ima priliĉno dobru predstavu", kaţem.

Kamrin me upozorava pogledom.

„Nat, hvala ti. I ja sam uzbuĊena. I već smo se odluĉili za ime. Pa, da
budem iskrena, Endru je izabrao ime."

„Molim?", zapanjeno pita Natali. „Hoćeš da kaţeš da ga je

zapravo...izabrao?" Izgovara to kao daje nešto vrlo opasno.
 NA IVICI VEČNOSTI

Šta je ovo, zar sve ţenske misle da su momci operisani kada je reĉ o
imenima, ili neko sliĉno sranje?

„Lili Meribet Pariš" ponosno izgovara Kamrin. Mnogo se bolje osećam

što se mojoj devojci izgleda to ime stvarno dopada koliko i meni, a ne
samo da se pretvara da mi ne bi povredila osećanja.

„O boţe, Kam, stvarno mi se dopada. Endru, dobro si to uradio!"

Nije baš da mi je trebalo zvaniĉno priznanje od Natali za to, ali se ipak

kezim od uva do uva što se ĉak i njoj dopada.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

ĈETIRI

Juĉer je bio iscrpljujući dan. U pozitivnom smislu. Dobre vesti kao da su

stizale sa svih strana, i još mi se vrti u glavi od toga. Zbog toga će ovo
veĉe u našem omiljenom baru u Hjustonu biti još uzbudljivije.

Endru i ja samo poĉeli tu i tamo da sviramo u nekoliko barova malo pre

mesec dana, i to mi se mnogo sviĊa. Pre Endrua, nikada u ţivotu nisam
pomislila da uţivo nastupam u barovima. Niti na bilo kom drugom
mestu. Kad smo već kod toga. To mi baš nijednom nije prošlo kroz
glavu. Ali kada sam to iskusila tamo u Nju Orelansu kao da mi se otvorio
jedan sasvim novi svet. Naravno, to što je Endru tamo sa mnom igralo je
veliku ulogu u tom uţitku, i tako je ostalo do sada. Sumnjam da bih
mogla da se bavim time da nije njega.

Sam, nastup nije ono u ĉemu najviše uţivam, nastupanje s njim je ono
zbog ĉega to oboţavam. Priĉam neko vreme s mamom o dolasku kući
koji dan, i ona je mnogo uzbuĊena što će me videti. Ona i Rodţer su se
venĉali u Meksiku! Osećam prekor što nisam bila tamo, ali, ako
ozbiljnije razmislim, zapravo me to i ne muĉi toliko.

Bili su spontani. Samo su uĉinili ono što su u srcima osećali da treba da

urade. Za ovo vreme, otkad sam s Endruom , nauĉila sam da je biti
spontan i pobeći od šablona ĉesto dobro rešenje. Na kraju krajeva, danas
ne bismo bili zajedno da na svojoj koţi nisam osetila šta znaĉi biti
spontan.

Što se tiĉe datuma našeg venĉanja, pa, nismo ga odredili. Razgovarali

smo o tome jedne noći i sloţili se da ćemo se venĉati onda kada budemo
osetili da je to prava stvar, kad god i gde god to bilo. Bez datuma. Bez
planiranja. Bez haljine od pet hiljada dolara koju ću obući samo jednom.
Bez kumova. Već sama pomisao na sve te stvari izaziva nam stres.

Ĉujem Endrua kako gura kljuĉ u vrata stana i krećem mu u susret.

Skaĉem, steţem ga nogama ĉvrsto oko struka i strasno ga ljubim u usta.
On zatvara vrata nogom i steţe me u zagrljaj ne odvajajući usne od
mojih.
 J.A.REDMERSKI

„Ĉime sam ovo zasluţio?" pita i odvaja se od mene.

„Samo sam uzbuĊena."

Njegove rupice postaju izraţenije.

Drţim se za njega grleći ga ĉvrsto oko vrata dok me nosi kroz dnevnu
sobu do kuhinje.

„Voleo bih da sam te odveo kući ranije" kaţe dok me spušta na kuhinjski
pult. Staje izmeĊu mojih nogu koje vise s pulta i baca kljuĉeve na njega.

„Zaboravi tu priĉu o krivici", kaţem i cmoknem ga u usta. „Nedostajaće

mi Teksas ako predugo ostanem u Severnoj Karolini, sigurna sam."

On se smeška, ali ne deluje da je ubeĊen u to.

„Ne moraš sada da odluĉiš" kaţe, „ali ţelim da resiš gde ćemo ţiveti, i
neću da izabereš Teksas zbog mene. Volim moju kevu, ali neću ĉeznuti
za domom kao ti."

„Kako to znaš?"

„Jer sam ţiveo samostalno neko vreme", kaţe. ,,A ti nikada nisi imala
priliku za to pre nego što si otišla iz Ralija."

Ceri se, malo se odmiĉe glavu te dodaje: „Sem toga hormoni su ti udarili
u glavu i naĉisto si prolupala, pa ću rado uĉiniti šta god kaţeš i neću ti
ništa prigovarati."

Fol zamahujem nogom da ga šutnem, ali ga namerno mašim.

Naginje se izmeĊu mojih nogu, podiţe mi rub majice, pa tople usne

pritiska na moj stomak.

„Šta ćemo s Bilijem Frenkom?" pitam ga kada se uspravi. „Ako ga opet

napustiš moţda te nikada više neće angaţovati."

Endru se smeje, obilazi bar i odlazi prema kuhinjskim elementima.

Okrećem se po pultu da bih gledala u njega i prebacujem noge na drugu
stranu.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Bili Frenk mije bio povremeni gazda od moje šesnaeste" kaţe i dohvata
kutiju ţitarica. „Mi smo više kao roĊaci, pa to baš i nije obiĉan posao
mehaniĉara. On meni treba više nego ja njemu."

„Zašto to i dalje radiš?" pitam.

„Šta, majstorisanje ispod haube?"

Klimam glavom.

Sipa mleko preko ţitarica i vraća ga u friţider. „Volim da radim na

automobilima" kaţe, a zatim gura u usta ogroman zalogaj. Nastavlja,
punih usta: „To mu valjda doĊe kao moj hobi. Sem toga, volim da mi
lova pristiţe na raĉun "

Osećam se pomalo jadno jer još nemam posao. On to oseća, kao što
izgleda oseća i skoro sve drugo. Guta hranu i pokazuje kašikom na mene.
„Ne radi to."

Samo ga radoznalo posmatram i pretvaram se da mi nije jasno kako je to

lako skapirao.

Seda na barsku stolicu pored mene i oslanja nogu na preĉku.

„Shvataš da ti radiš, zar ne?" pita gledajući me iskosa. „Prošle nedelje

smo zgrnuli ĉetiri stotke one noći kadasmo nastupali u Leviju. Ĉetiri
stotke za jednu noć nije za bacanje"

„Znam" kaţem. „Samo nemam osećaj da je to posao"

Malo se smeje odmahujući glavom. „Nemaš osećaj da je to posao jer

sluĉajno uţivaš u tome. I zato što ne moraš da otkucavaš karticu."

Jasno mi je da je u pravu, ali nisam završila objašnjenje. „Bilo bi

drugaĉije da stalno ne putujemo, da ne plaćamo najam i komunalije i da
beba nije na putu." Oštro udišem i prelazim pravo na stvar. „Htela bih da
imam hobi posao. Kao ti."

On klima glavom. „Super", kaţe i uzima još jedan zalogaj sve vreme
sedeći opušteno s rukom spuštenom pored ĉinijice.
 J.A.REDMERSKI

„Šta bi volela da radiš?" Pokazuje na mene. „I obrati paţnju na kljuĉnu

reĉ u tom pitanju: volela"

Razmišljam na ĉas, pućim usne od zamišljenosti.

„Pa, volim da ĉistim, moţda bih mogla da dobijem posao u nekom

hotelu", poĉinjem. „Ili bi moţda bilo lepo da radim u Starbaksu ili neĉem
takvom."

On odmahuje glavom. „Sumnjam da će ti se dopasti da ĉistiš sobe", kaţe.

„Moja keva je to radila pre nego što je ćale pokrenuo biznis. Ljudi
ostavljaju gadna sranja u tim sobama."

Osećam se postiĊeno. „Smisliću već nešto. Ĉim doĊemo u Rali potraţiću

neki posao."

Endruova kašika se zaustavlja iznad same ĉinijice. „Znaĉi, tvoja odluka

je da se preseliš kući, je l' tako?"
NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

PET

Nisam hteo da izazovem da joj se lice onako ukoĉi. Sklanjam ĉinijicu i

privlaĉim Kamrin ka sebi vukući je po pultu. Spuštam ruke na njene gole
noge i gledam je s najiskrenijim osmehom.

„Mala, to mi je skroz u redu."

„Siguran si?"

„Jesam. Sasvim." Saginjem se i ljubim joj jednu butinu, a zatim i drugu.

„Otići ćemo na babinje ovog vikenda, vratiti se ovamo i poĉeti da se
pakujemo."

Hvata me za ruke. „Ali posle preseljenja, moramo da se vratimo ovamo u

februaru za babinje koje planira tvoja keva."

Moj osmeh se širi. „Zvuĉi kao dobar plan", kaţem, ali nisam iznenaĊen
što ona misli i na osećanja moje majke. „To je dakle sreĊeno. Rali će
nam biti novi dom. Bar dok nam ne dosadi."

Kamrin, sada srećnija nego što je bila kada me je onako doĉekala na

vratima, pruţa ruke i grli me oko vrata. Ustajem i podiţem je opet u
naruĉje, njeni slatki guzovi ispunjavaju mi ruke.

„Izvini zbog ţitarica", kaţe.

„Molim?"

Posramljeno obara pogled. „Kada si maštao o tome kako će izgledati

kada se oţeniš kladim se da si svoju ţenu zamišljao kako kuva muška
jela od kojih bi i Gordonu Remziju pošla voda na usta."

Zabacujem glavu i smejem se.

„Ne, stvarno nikad nisam razmišljao o takvim stvarima", kaţem, a lica su

nam udaljena svega nekoliko centimetara. „Mada bih se sloţio s onim
delom da zabalavim nad svojom ţenom"
 NA IVICI VEČNOSTI

Ona steţe butine oko mog struka, a lice joj postaje crvenije. Ljubim je u
nos, a zatim gledam te predivne plave oĉi. Sklapam oĉi i osećam kako mi
se pribliţava toplina njenog daha s ukusom nane. Njen jezik mi neţno
dodiruje donju usnu, tera me da otvorim usta. Popuštam vrlo lako,
dodirujem ivicu njenog jezika svojim pre nego što je strasno poljubim,
steţem njeno telo. Ne prekidajući poljubac ni na tren, odnosim je u našu
spavaću sobu i radim s njom šta mi je volja u narednom satu pre nego što
krenemo u Hjuston na svirku.

Stiţemo na aerodrom u Severnoj Karolini u petak oko podne i već vidim

iskru u Kamrininim oĉima. Ovo je tek drugi put u ĉetiri meseca da dolazi
ovde. Uzimamo svoje torbe, izlazimo napolje na sunce i zatiĉemo Natali i
Blejka kako ĉekaju da nas pokupe. I kao i prvi put kada sam je upoznao,
pripremam sebe da se naĊem licem u lice s hijenom koja je Kamrinina
najbolja prijateljica.

„Kam, mnogo si mi nedostajala!" Natali je steţe u zagrljaj.

Blejk - mogao bih da poĉnem da ga zovem Blondi ĉisto iz zezanja - stoji

onako visok iza Natali s rukama zabijenim duboko u dţepove, obešenih
ramena i sa širokim glupavim osmehom na preplanulom licu. Odmah mi
je jasno ko je tu gazda. Ovaj tip je papuĉar do bola. Smejem se tome u
sebi. Mogao bi da se malo izbori za sebe. O doĊavola, nisam taj koji
moţe išta da mu kaţe...

„Endru!" Natali zatim prelazi na mene i podiţem svoj nevidljivi štit dok
joj uzvraćam zagrljaj koji nisam baš priţeljkivao.

Okej, istina je da ne volim baš mnogo Natali. Ne mrzim je, ali je ona tip
devojke s kojom mi ne bi palo na pamet dvaput da razgovaram da nismo
povezani preko Kamrin. A i ono što je uradila Kamrin pre nego što je
Kamrin sela u onaj autobus, ostavilo mi je truli osećaj u ustima. Pristalica
sam praštanja, ali sama pomisao da je Natali uopšte sposobna da uĉini
nešto takvo tera na stalni oprez u ophoĊenju s njom.
 J.A.REDMERSKI

Teško mi je palo da je pozovem onog dana pre dve nedelje i ispriĉam joj
za Kamrinin ultrazvuk i sve ostalo. Ipak, uĉinio sam to zbog Kamrin, a to
je jedino što mi je vaţno.

„Blejk, drago mi je što te ponovo vidim", kaţe Kamrin i privlaĉi ga u

prijateljski zagrljaj.

Znam sve i o Blejku, ono kako je bio zainteresovan za Kamrin pre nego
što se kasnije spetljao s Natali. Uprkos tome što gaje Kamrin privlaĉila
pre nego što smo se mi upoznali, on je, po mom mišljenju, uredan tip.

Nas dvojica se rukujemo.

„O boţe, daj da vidim!", kaţe Natali. Podiţe Kamrininu majicu, paţljivo

spušta obe ruke na njen stomak i gleda je sijajući od zadovoljstva. Nešto
nalik na jedva ĉujno cicanje odjekuje u Natalinom grlu i pitam se kako
ljudsko telo moţe da proizvede takav zvuk.

„Mogu da budem teta Natali ili kuma Natali!"

Hmmm, a kako bi bilo da ne budeš?

Kamrin se smeši i brzo klima glavom, a ja se trudim da ne zraĉim

nekakavu negativnu energijukoju bi mogla da oseti. Ni najmanje ne ţelim
da joj upropastim povratak kući dajući joj do znanja da njenu najbolju
prijateljicutolerišem samo zbog nje.
NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

ŠEST

Babinje koje su organizovale moja mama i Natali ispale su super.

Završila sam s novim novcijatim krevecem za bebu, šetalicom,
ljuljaškom, visokom stolicom, dve kadice za kupanje - jednom
ruţiĉastom i jednom plavom, za svaki sluĉaj - oko 984 pelene - pa, to
deluje kao mnogo pelena - mnoštvom boĉica šampona i pudera za bebe,
neĉim što se zove antimajmunska guza i krema za guzu, što je zaista
uznemiravajuće, i... ne mogu ni da popamtim sve te stvari, a za neke
nemam nikakvu predstavu ni ĉemu sluţe.

Posle nekog vremena koje sam provela sedeći u sobi okruţena svim
gostima, poĉela sam da osećam kako sam zadivljena svim tim, ali da sam
spremna da privedem kraju ovo okupljanje i uvalim se u kadu na dugo
kiseljenje u toploj vodi.

Prošla su još dva sata i svi su otišli sem Natali, koja me je našla kako se
izleţavam u toj ţeljno oĉekivanoj kadi, okruţena mehurićima sapunice.

„Kam?", ĉujem Natalin glas s druge strane vrata. Tiho kuca nekoliko
puta.

„Hajde uĊi", kaţem.

Vrata se odškrinu i Natali proviruje unutra. Neće joj biti prvi put da me
vidi golu.

Seda na spušten poklopac WC šolje.

„E pa zvaniĉno je overeno", kaţe, cereći se dole prema meni, „sise

stvarno postaju veće u trudnoći." Preteruje, kao i uvek.

Podiţem ruku iz vode i otresam kapljice na nju. „Da li si dobro?" pita,

prekidajući sa zezanjem. „Izgledaš umorno."

„Trudna sam", glatko odgovaram.

„To je taĉno, ali Kam, izgledaš skenjano."

 NA IVICI VEČNOSTI

„Hvala." Pruţam ruku pozadi, popravljam šnalu koju sam stavila da ne

pokvasim kosu, pa opušteno pruţam ruku duţ ivice kade.

„Pa zar ne bi trebalo da sijaš? Kaţu da je tako kod svih trudnica."

Sleţem ramenima i odmahujem glavom oslonjenom na kadu.

Talas nekog tupog bola prolazi mi kroz donji deo leĊa i nestaje isto tako
brzo kao što se i pojavio. Pravim grimasu i meškoljim dok pokušavam da
naĊem bolji poloţaj.

„Jesi li sigurna da ti je dobro?" Deluje zabrinutije nego što ima potrebe.

„Probadanja i bol. Nikakav razlog za brigu. A pretpostavljam da će

postajati samo još gore kako vreme odmiĉe. Probadanja i bol, hoću da
kaţem." Ne znam šta me je nateralo da razjasnim ovaj poslednji deo,
osim što sam htela da budem sigurna da joj je jasno da nisam mislila
nešto drugo.

„Još uvek nema jutarnjih muĉnina?" pita me. „Uvek bih pre odabrala
malo bola u leĊima nego da ispovraćam celu iznutricu."

„Ne", odgovaram. „Ali da ne ureknemo to, Nat." Priznajem, da stvarno

mogu da biram i ja bih radije izabrala bol, a ne povraćanje. Za sada
deluje da sam to i dobila. Valjda sam jedna od onih srećnica kod kojih
jutarnje muĉnine odmah proĊu. I ne ţudim ni za kakvim šašavim
stvarima za jelo. Dakle, ili sam ĉudo prirode ili su sve one priĉe o kiselim
krastavĉićima i sladoledu samo gomila gluposti.

Izlazim iz kade i omotam peškir oko tela pre nego što zagrlim Natali na
rastanku.

Zatim se pruţam na krevet prisećajući se kako je udoban. Ipak, ova soba

mi ne nedostaje mnogo, niti osećam nekakvu ţudnju da se vratim svom
starom ţivotu. Ne. „Stari ţivot" i dalje ţelim da izbegnem, i to je
najvaţniji razlog što sam se toliko lomila da li da se vraćam kući ili ne.
Nedostajale su mi moja mama i Natali i priznajem da mi je nedostajala
Severna Karolina u globalu. Ali mi nisu nedostajali toliko da poţelim da
završim ponovo ovde radeći isto ono što sam radila ranije. Pobegla sam
od takvog ţivota s razlogom i ne pomišljam da se bacim nazad u njega.
 J.A.REDMERSKI

Umesto da izaĊem s Natali i Blejkom kasnije te veĉeri, rešila sam da

ostanem ovde i rano odem na spavanje. Osećam se suviše iscrpljeno, kao
da mi energija nestaje iz tela brţe nego uobiĉajeno, a ni bol u leĊima mi
nije uopšte popustio. Nestaje i vraća se već nekoliko sati.

Endru se ušunjava u krevet pored mene i leţe na bok oslanjajući glavu na

ruku. „Imam osećaj kao da radim nešto što ne smem jer sam ovde s
tobom u sobi u kojoj si provela detinjstvo." Ceri se.

Slabašno se osmehujem i zavlaĉim telo dublje pod ćebe. Napolju je samo

prohladno, a ja se smrzavam. Ĉvrsto steţem ĉupavu tkaninu i povlaĉim
ćebe skroz do brade.

„Da je moj tata ovde", kaţem kikoćući se, „ti bi bio u Kolovoj sobi."

Primiĉe mi se i obavija ruku oko mog struka. U poĉetku deluje kao da će

do maksimuma iskoristiti prednost toga što smo konaĉno sami, ali mu
lice postaje ozbiljnije, odmiĉe ruku od mog struka i provlaĉi prste kroz
moju kosu.

„E sad, poĉinješ da me brineš“, kaţe. „ Ponašaš se ĉudno otkad sam se

vratio s Blejkom. Šta se dešava?

Primiĉem telo uz njegovo i kaţem: „I tebe i Natali, kunem ti se." Gledam

ga sa svega nekoliko centimetara koji dele naša lica.

,,Oh, znaĉi i ona je primetila?" pita. Klimam glavom. „Samo neki

povremeni bol u leĊima i to što se generalno osećam usrano, ali vas dvoje
gubite iz vida u kom sam stanju."

Jedva da mi se osmehuje. „Moţda treba da odeš kod lekara na kontrolu."

Neţno odmahujem glavom. „Neću da budem jedna od onih paranoiĉnih

ţena koje trĉe u bolnicu zbog svake sitnice. Bila sam u ordinaciji pre
samo nedelju dana. Sve je u redu. Ĉak je i ona to rekla." Naginjem se
prema njemu, neţno ga ljubim u usta i smešim se malo jaĉe nadajući se
da ću mu rasterati brige.

Uzvraća mi osmeh i sklanja ćebe omotano oko mog tela da bi se sklupĉao

uz mene. Podiţem se i leţem na drugi bok tako da sam mu okrenuta
 NA IVICI VEČNOSTI

leĊima, a on pribija svoje toplo telo uz moje i prebacuje ruku preko

mene. Tako je topao da se topim i stapam s njim jer znam da ću za svega
nekoliko minuta ĉvrsto zaspati. Osećam njegov dah na vratu dok me
tamo ljubi. Sklapam oĉi i upijam ga, njegov prirodni miris za kojim uvek
ţudim, ĉvrstinu njegovih ruku i nogu, toplinu koja zraĉi iz njegovog tela.
Iskreno sumnjam da ću ikada više biti u stanju da zaspim ako on nije
pored mene.

„Ako se pogorša" govori mi tiho iza leĊa, „bolje bi ti bilo da mi kaţeš.

Ne ţelim da budeš ni jedna od onih tvrdoglavih koje neće da odu na
kontrolu ni kada znaju da nešto moţda nije u redu."

Iskrećem malo glavu u njegovom pravcu, pomalo zabavljena ovim.

,,Oh, misliš kao neko ko je odbio da ode do lekara osam meseci jer je bio
vrlo uveren da se njegov tumor na mozgu ne moţe operisati?"

On uzdiše i na ramenu osećam toplinu njegovog daha. Namera mi je bila

da ga nekako nasmejem, ali je oĉigledno da on to ne smatra smešnim.

„Samo mi obećaj", kaţe i neţno mi steţe ruku. „Reći ćeš mi ako ponovo
osetiš bol ili ma šta ĉudno i otići ćemo u bolnicu."

Popuštam, ne iz ţelje da ga primirim već zato što je u pravu. Nikada

ranije nisam bila trudna i o tome šta je normalno, a šta nije znam isto
koliko i svaka druga ţena koja nije raĊala.
 J.A.REDMERSKI

SEDAM

Nedelja je popodne, i mislim da mi je juĉe trebalo samo da se dobro

ispavam. Danas se osećam malo bolje, a bol u leĊima je nestao. Oblaĉim
se i nastavljam da pakujem svoje stvari da bi sve bilo spremno kada
Endru i ja odemo kasnije veĉeras na naš let za Teksas. Ali pre nego što
krenemo nazad, ĉeka me ţensko veĉe koje ću provesti s Natali, i tome se
unapred radujem.

„Jesi li siguran da ti ne smeta da gluvariš s Blejkom?" pitam Endrua dok

navlaĉi tamnoplavu majicu preko grudi. On stoji pred ogledalom i
popravlja frizuru, ako se tako moţe nazvati to što jednom proĊe prstima
kroz kosu. Nikada nije mnogo obraćao paţnju na šta mu kosa liĉi ako ne
štrĉi na mestima gde ne bi trebalo.

Okreće se da me pogleda. „Ne smeta mi. Blejk je priliĉno kul tip. Otići
ćemo do neke sale za bilijar i odigrati nekoliko partija." Hvata me oko
struka. „Ne brini za mene. Samo se dobro provedi s Natali."

Malo se smejem. „Znaš, ako sazna koju si sliku koristio za nju na

telefonu, ubiće te."

Endruov osmeh se širi. „Kamrin Benet, veoma si hrabra." Hvata me za

ramena i dramatiĉno vrti glavom. „Umro bih pod teţinom liĉnosti te
devojke kada bih morao da provedem više od jednog sata u sobi s njom.
Ili to, ili bih olovkom izbo bubne opne, šta god da se prvo desi"

Gušim se od smeha i ĉvrsto pritiskam ruke na njegove grudi. „Baš si

zloban!"

„Pa da, jesam, jesam" kaţe i smeje se.

Saginje se i pritiska usne na moje ĉelo. Uspevam da uradim nešto još

bolje, neţno ga hvatam za košulju i privlaĉim ga pa spajam usne s
njegovima.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Tek da znaš, nije prekasno da se to obavi ovde." Njegove zamagljene

zelene oĉi merkaju moje lice, a zatim i usne pre nego što me ponovo
poljubi, povlaĉeći zubima moju donju usna

,,E jebiga, jeste" ĉujem Natali kako odgovara s vrata.

Poljubac se prekida, oboje se istovremeno okrećemo i vidimo je kako

stoji prekrštenih ruku, usiljeno se smeškajući. Duga crna kosa pada joj
preko ramena. Prvo pomišljam na to koliko je stigla da ĉuje.

Endru krišom koluta oĉima zbog ometanja. Jadniĉak. Šta sve ne radi
zbog mene.

Natali ušetava u sobu i baca se na kraj mog kreveta. Oĉigledno nije ĉula
ništa inkriminirajuće jer bismo to saznali do sada. Oštro tapše rukama i
kaţe: „Ajde! Ajde! Danas ćemo sebi da priuštimo pedikir i manikir i sve
moguće kirove."

Po izrazu Endruovog lica vidim da bi je vrlo rado zezao zbog toga što je
upravo rekla. Seĉem ga pogledom da ga upozorim da prećuti i on se
samo smeška, zalivenih usana.

„Osećaš li se malo bolje danas?" pita Natali. Spuštam noge pravo u

cipele rokit dog - ili kako ih Endru zove, najruţnije cipele koje je video u
ţivotu - i poĉinjem da ĉetkam kosu.

„Aha, u stvari, i osećam se bolje" kaţem dok je gledam u ogledalu. „Još

sam malo na tri ćoška, ali bolje nego juĉe.

„Uĉini mi uslugu i pripazi malo na nju", Endru kaţe Natali. „Ako poĉne
da se ţali na bolove ili bilo šta drugo, pozovi me, vaţi?"

Natali klima glavom. „Nema frke. Hoću da kaţem, ne bi bio prvi put da
ova devojka ignoriše zdravstveni problem. Prošle godine je leţala dva
dana i jeĉala i kukala zbog zubobolje - bilo je da poludiš - pre nego što je
konaĉno otišla do zubara."

„Samo te slušam", kaţem i zaustavljam ĉetku. Natali odmahuje rukom i

nastavlja da priĉa Endruu. ,,Pozvaću te ako kine više od ĉetiri puta
uzastopno."
 J.A.REDMERSKI

„Dobro", kaţe Endru i ponovo se okreće prema meni. „Ĉuješ li to?" pita
strogo. „Sad imam podršku."

Otkad je to Endru postao Natalin oboţavalac ? Svega nekoliko sekundi

ranije bio je stoprocentno anti-Natali. Odmahujem glavom i vraćam se
svojoj kosi, pletem je u pletenicu i hvatam je na kraju gumicom.

Endru ljubi mene i Lili za rastanak i odlazi s Blejkom gde god da su

zamislili. Ubrzo i ja izlazim s Natali, nadajući se da će mi ovaj dan proći
bez bolova u leĊima ili bilo ĉega drugog što bi Natali navelo da pozove
Endrua i odvuĉe moju guzicu do najbliţe hitne sluţbe.

Prvo provodimo neko vreme u našem uobiĉajenom Starbaksu, a zatim

odlazimo do trţnog centra i salona za negu tela u kojem je Natali radila
mesec dana. Upoznaje me sa svojim šefom i dve devojke s kojima je
radila. Zaboravljam im imena ĉim ih izgovore. Njen šef je prijatan, ĉak
mi je rekao da doĊem opet i prijavim se za posao ako to ţelim. Natali je
odmah uskoĉila da objasni kako ću uskoro otići u Teksas, a pošto njenu
izjavu nisam podrţala dovoljno brzo, Natali je shvatila da nešto
prećutkujem i jedva je to mogla da podnese. Nasmešila sam se i zahvalila
šefu, a već slede ćeg Ĉasa svesna sam da me Natali bukvalno vuĉe iz
lokala unosi mi se u lice.

„Na sunce s tim!", kaţe, kolaĉeći oĉi na mene.

Odlazim do ograde balkona i naslanjam se na nju. Natali me prati, spušta

tašnu i jednu kesu iz prodavnice na pod pored nogu.

Smišljam šta da odgovorim, jer uopšte nisam sigurna šta da kaţem. Ne

mogu samo da kaţem, „Da, tako je, selim se nazad u Rali", jer će to
Natali prevesti kao:

Selim se nazad ovamo i sve će biti taĉno onako kako je nekad bilo. To
zapravo znaĉi da mi nedostaju Natali i moja mama, i da Teksas i ja
nekako nismo stvoreni jedno za drugo.

Iznenada mi postaje sve jasno dok napeto zurim po molu. Svih onih dana
kada sam se izleţavala u krevetu i zurila u tavanicu dok je Endru radio u
radionici s Bili Frenkom, uporno sam pokušavala da otkrijem koji mi
 NA IVICI VEČNOSTI

Ċavo fali, zašto osećam toliku ĉeţnju za domom mada istovremeno ne

ţelim da mu se vratim. Sećam se kada sam prvi put došla u Teksas s
Endruom. DoĊavola, prisećam se dok smo putovali malo pre nego što
smo prešli granicu Teksasa. Nisam htela da odem tamo. Plašila sam se da
će se sve završiti u Teksasu, da će uzbudljivi ţivot tokom putovanja s
Endruom za mene postati samo uspomena kada stignemo na krajnje
odredište,

I na neki naĉin... jeste...

Gutam veliku knedlu i zastajem na trenutak da razmislim.

Nije to zbog Lili. Volim je toliko da nikada ne bih mogla nju da krivim.
Jer je istina da se ţivot ne završava trudnoćom. Izgleda da mnogi misle
tako, ali u srcu verujem da je sve u izboru toga kako hoćete da ga
proţivite. Naravno, imati bebu je jedna od najteţih stvari, ali nije kraj
sveta. Ne mora da vam uništi snove. Ono što smo Endru i ja polako radili
ne uviĊajući to jeste da smo uništavali snove time što

nam je postajalo isuviše udobno. Sticali smo onu udobnost koja ti se

prišunja godinama kasnije, tresne te u glavu i kaţe: Hej, tupsone! Da li
shvataš da ovo sranje radiš svakodnevno već deset godina?

Drţim pogled uperen pravo napred. „Nat, nisam sigurna šta radimo",
govorim i konaĉno je pogledam. „Mislim, da, selim se nazad kući, ali..."

Njene tamne obrve skupljaju se u upitan izraz. „Ali šta?"

Skrećem pogled, a pošto ne odgovaram dovoljno brzo ona kaţe: „Oh, ne,
nemoj mi reći. Endru ne dolazi s tobom. Devojko, da li se dešava nešto
neprijatno izmeĊu vas dvoje?"

Okrećem se. „Ne, Nat, ništa sliĉno tome, i naravno da on dolazi sa mnom
- ne znam. Prosto je teško da se objasni."

Ona pući usne i krivi jednu stranu usta, a zatim me hvata za lakat.
„Imamo celo popodne da ukapiraš o ĉemu je reĉ, pa hajdemo u salon, a ti
moţeš o tome da mozgaš usput." Saginje se, uzima tašnu i kesu,
prebacuje ih preko slobodne ruke i vodi me prema najbliţem izlazu iz
trţnog centra.
 J.A.REDMERSKI

Za nekoliko minuta stiţemo u salon koji je pun ko oko, taĉno onako kako
pamtim da je uvek bilo preko vikenda. Natali i ja sedimo u visokim
stolicama za pedikir dok dve devojke rade na našim bosim nogama.
Davno nisam bila kod pedikira pa se nadam da mi noţni prsti nisu mnogo
odvratni.

„Znaš, Kam, nikad mi nisi rekla zašto si otišla." Natali me gleda. „Molim
te, reci mi da nisam ja kriva."

„Niko odreĊen nije bio kriv", kaţem. „Samo mije trebalo da odem na
neko vreme. Nisam mogla da dišem."

„Pa, ja nikad ne bih uĉinila nešto tako nepromišljeno, ali moram da

priznam, ispalo je zapanjujuće."

To mi izmamljuje osmeh. „ Jeste, zar ne?"

„Apsolutno", kaţe sva ozarena, a smeĊe oĉi joj blistaju. „Završila si s

tipom koji je oliĉenje seksa" - devojka koja joj radi pedikir diţe pogled
na tren - „vereniĉkim prstenom i slatkom bebicom na putu." Natali se
smeje. „Jebote, stvarno ti zavidim!"

Smejem se i ja, mada ne tako glasno. „Kao prvo, zašto bi mi zavidela

kada imaš Blejka? A drugo, otkud znaš kako će naša beba izgledati?"

Natali pući usne i gleda me kao da sam maloumna. „Ozbiljno? Vas dvoje
ne moţete da napravite ruţnu bebu." Devojka koja mi sreĊuje nokte
koluta oĉima ka drugoj devojci. „I ne zavidim ti zbog Endrua, zavidim ti
jer ću verovatno završiti ko moja keva, slabo ću šta videti van Severne
Karoline. Ne smeta mi to.

Nisam baš tip za dugolinijske autobuse i osećam klaustrofobiju ĉim mi

neko diše preblizu, ali na neki naĉin ti ipak zavidim."

Razmišljam za sebe o onome što je upravo rekla, ali ne razraĊujem to.

Leda poĉinju opet da me bole pa pokušavam da se drugaĉije namestim na

stolici mada ne mogu baš mnogo da pomeram noge. Malo me boli i bok,
ali sam sigurna da je sve to od današnjeg bazanja.

„Pa, jesi li skapirala?" pita Natali.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Šta?"

Ona trepće, iznenaĊena kako sam lako zaboravila naš razgovor u trţnom
centru. Nisam ga uopšte zaboravila, samo pokušavam da ga izbegnem.

„Istina glasi", poĉinjem i odvraćam pogled od nje doĉaravajući u mislima

Endrua, „ne ţelim ni da se vratim kući ni da ostanem u Teksasu. Mislim,
hoću da budem ovde, ali se uţasavam od pomisli da ću i ja završiti kao
tvoja mama."

Nikada ne bih iskoristila njenu mamu kao primer, ali je to zaista najlakši
naĉin da me Natali razume, naroĉito jer je i sama upotrebila to poreĊenje
pre nekoliko trenutaka, pa nije teško povezati.

„Aha, skroz te kapiram", kaţe Natali i klima glavom. „Ali, šta ti drugo
ostaje? Nemaš baš mnogo izbora, naroĉito kad je beba na putu."

Pobogu, zašto je morala to da kaţe? Neĉujno uzdišem i trudim se da je ne

gledam da ne bi videla razoĉaranje na mom licu. Natali mi je najbolja
prijateljica, ali sam oduvek znala da će biti jedna od onih koji ceo ţivot
proţive u bezbojnom mehuru i probude se da zaţale zbog toga tek kad je
prekasno. Upravo je to dokazala svojim komentarom da imati bebu u
priliĉnoj meri znaĉi kraj, bar što se tiĉe zabavnog, sadrţajnog ţivota. A
pošto nikada neće razumeti, ne odgovaram ni na to.

„Kam? Jesi li sigurna da ti je dobro?"

Zadrţavam dah i gledam u nju. Još jedan oštar bol me prostreli kroz bok i
iznenada imam osećaj da poĉinjem blago da se znojim. Bez obzira na
devojku koja mi radi pedikir, izvlaĉim nogu iz njenih ruku i hvatam se za
rukohvate da siĊem sa stolice.

„Moram u toalet."

„Kamrin?"

„Nat, dobro mi je" odgovaram dok silazim. „Izvini" kaţem devojci,

prolazim pored nje i krećem kratkim hodnikom ispod oznake za toalete.
Pokušavam da izgledam kao da me ne boli jer ne ţelim da Natali krene
za mnom, mada znam da će to ionako uĉiniti.
 J.A.REDMERSKI

Spuštam ruku na kvaku, otvaram vrata i zatvaram se u jednoj kabini,

konaĉno u stanju da pokaţem koliko mi je zaista loše. Male graške znoja
izbijaju mi na ĉelu i naušnicama. Oĉigledno je da nešto nije u redu. Jeste
da mi je ovo prvi put da sam trudna, ali mi je ipak sasvim jasno da ovo
što trenutno osećam nije normalno. Na brzinu koristim toalet, izlazim iz
tesne kabine koja samo doprinosi mojim neprijatnostima i prilazim
duguljastom lavabou.

Nije moguće da se ovo dešava...

Ruke mi se nekontrolisano tresu. Ne, celo telo mi se trese. Podiţem ruku

do posude sa teĉnim sapunom i perem ruke, ali ne stiţem da ih osušim jer
me svom silinom pogodi ovo što se dešava. Pretvaram se u bezobliĉnu
masu, steţem rukama ivicu lavaboa. Fiziĉki bol je prošao za sada, ali...
moţda sam samo paranoiĉna. Aha, to je u pitanju. Paranoja. Bolje
prošao, sa mnom je sigurno sve u redu.

Udišem duboko nekoliko puta, a zatim podignem glavu izmeĊu pognutih

ramena i pogledam se u ogledalo. Mokrom rukom brišem znoj s lica i
zaostale suze sa obraza. Osećam se bolje dovoljno dugo da se zgrozim
kada shvatam da u javnom toaletu stojim bosa. Ulazna vrata se otvaraju i
Natali ulazi. „Ozbiljno, jesi li okej? Ne, povlaĉim pitanje, oĉigledno je da
nisi, pa šta se to dešava? Zovem Endrua. Odmah." Kreće iz toaleta da bi
otišla do svog telefona, ali je zaustavljam.

„Nat, ne, saĉekaj malo."

„Jebeš to", kaţe ona. „Zovem ga za taĉno šezdeset sekundi, pa imaš

manje od toga da objasniš."

Popuštam jer ma koliko ţelela da verujem da je sve u redu, duboko u sebi

znam da nije. Naroĉito posle onoga što sam videla pre izlaska iz kabine.

„Imala sam bolove u leĊima i boku i pojavila mi se mrlja."

„Mrlja?" Pravi malĉice zgaĊen izraz, ali ga dobro maskira i oĉigledno je

više zabrinuta nego zgaĊena. „Hoćeš da kaţeš kao... krvavu?" Gleda me
sumnjiĉavo popreko, a zatim ĉeka dok ne odgovorim.

,,Da."
 NA IVICI VEČNOSTI

Bez ijedne reĉi više, zatvara vrata toaleta iza sebe i odlazi. Pa, u ţivotu
doĊe trenutak kada se treba suoĉiti s neĉim tako strašnim da se osećate
kao da više nikada nećete biti ista osoba. Kao da se nešto tamno obruši
odnekud odozgo i ukrade svaki traĉak sreće koji ste ikada osetili, a vi
moţete samo da gledate, osećate kako on odlazi, svesni da šta god radili
u svom ţivotu nećete nikada moći da ga dobijete nazad. Svako proĊe
kroz to makar jednom. Niko nije imun. Ali ono što ne shvatam je kako
jedna osoba moţe da prolazi kroz to iskustvo dovoljno za pet ljudi i to u
tako kratkom periodu.

Leţim u bolniĉkom krevetu urgentnog centra sklupĉana pod ćebetom.

Natali sedi na stolici s moje leve strane. Ne mogu da govorim. Suviše
sam uplašena.

„Koji moj im treba toliko vremena?" govori Natali o lekarima. Ustaje i

poĉinje da šeta po sobi, njene štikle tiho lupkaju po blistavobelim podnim
ploĉicama. Zatim menja pesmu.

Staje i gleda me, govori s izrazom nade na licu: „Moţda misle da to nije
ništa zabrinjavajuće kad im treba toliko dugo da doĊu i provere šta je s
tobom."

Ne verujem u to, ali ne mogu da se nateram da to kaţem naglas. Ovo je

tek drugi put da se nalazim na urgentnom. Prvi put, kada sam se umalo
udavila nakon što sam skoĉila s litice u jezero, provela sam tamo izgleda
šest sati. I to uglavnom da mi zašiju posekotinu na butini koju sam
zaradila kada sam udarila o kamenje.

Prevrćem se da legnem na bok i zurim u zid. Svega nekoliko sekundi

kasnije, staklena vrata se otvaraju. Mislim da je lekar konaĉno stigao, ali
mi srce zaigra kada Endru uĊe u prostoriju. On i Natali razmenjuju
nekoliko tihih reĉi za koje se pretvaram da ne ĉujem.

„Nisu ĉak ni došli ovde, osim da postave nekoliko pitanja i daju joj
ćebe."

Endru me ovlaš pogleda i vidim brigu na njegovom licu, mada se on

svojski trudi da to ne bude oĉigledno.
 J.A.REDMERSKI

Zna šta se dešava isto tako dobro kao i ja, ali poput mene ni on neće da
kaţe niti da poveruje u to dok lekar prvi to ne potvrdi.

Razgovaraju još nekoliko sekundi, a zatim Natali prilazi do kreveta i

saginje se da me zagrli.

„Dozvoljeno je da samo jedna osoba bude s tobom ovde", kaţe mi i

odmiĉe se. „Sedeću ispred u ĉekaonici s Blejkom." Smeši se na silu.
„Biće sve u redu. I ako ne poţure i ne preduzmu nešto, otići ću i napraviti
im pakao."

Smejem se i ja malo, zahvalna Natali što moţe da me na to navede ĉak i

u najteţem trenutku.

Ona odlazi do vrata i šapuće Endruu: „Molim te, obavesti me ĉim budeš
znao", a zatim izlazi iz prostorije i zatvara staklena vrata za sobom.

Srce mi silazi u pete kada me Endru opet pogleda, jer sada moţe da mi
posveti punu paţnju. On privlaĉi praznu stolicu i seda pored mog kreveta.
Hvata me za ruku i neţno je steţe.

„Znam da se osećaš usrano" kaţe, „pa neću ni da pitam." Pokušavam da

se osmehnem, ali ne mogu. Neko vreme se samo gledamo. Kao da znamo
šta će lekar reći. Nijedno od nas ne dozvoljava sebi da poveruje da će
moţda, samo moţda, stvari biti u redu. Jer neće. Ali Endru, koji ĉini sve
da bi me utešio, neće dozvoliti sebi da zaplaĉe ili da izgleda previše
zabrinuto. Mada znam da tu masku nosi zbog mene. Znam da ga srce
boli.

Ubrzo dolazi lekar s medicinskom sestrom i, u nekakvom ĉudnom stanju

nalik na san, u nekom trenutku ĉujem kako govori da nema otkucaja srca.
Mislim da mi je nestalo tlo pod nogama, ali nisam sigurna. Vidim
Endruove oĉi prekrivene tankim slojem vlage dok zure u lekara koji
izgovara neke reĉi koje nestaju u pozadini mog uma. Lilino srce više ne
kuca. A mislim... da, ni moje...
NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

OSAM

Evo nas već dvije nedelje u Raliju. Neću ni da pominjem sva sranja kroz
koja smo - Karmin - prošli za to vreme. Odbijam da priĉam o detaljima.
Lili je otišla, a Kamrin i ja smo oĉajni. Ništa ne mogu da uĉinim da je
vratim pa pokušavam da se s tim nosim kako god umem, ali Kamrin nije
pri sebi od tog dana i poĉinjem da se pitam hoće li ikad i biti. Ne
razgovara ni sa kim. Ni sa mnom ni s njenom kevom ni s Natali. Priĉa,
ali nikada o onome što se desilo. Nepodnošljivo mi je da je gledam takvu
jer je oĉigledno da ispod te savršeno-sam-dobro fasade oseća veliki bol.
A osećam da ne mogu da joj pomognem.

Kamrin se već dugo tušira dok leţim u njenoj spavaćoj sobi i zurim u
plafon. Telefon mi zvoni na stoĉiću.

„Halo?" javljam se.

To je Natali. „Moram da razgovaram s tobom. Jesi li sam?"

Zateĉen sam pa mi treba koji sekund da odgovorim. „Zašto? I da, Kamrin

se tušira."

Gledam prema vratima da se uverim da niko ne sluša. Voda još teĉe u

kupatilu pa znam da li je Kamrin i dalje tamo.

„Da li ti je njena mama rekla nešto o... bilo ĉemu?" Sumnjiĉavo pita
Natali i to u meni budi vrlo ĉudan osećaj.

„Moraćeš da objasniš malo podrobnije" kaţem. A ovaj razgovor me već

maksimalno nervira.

Ona teško uzdiše u telefon, a ja postajem nestrpljiv. „Okej, slušaj, Kam

oĉigledno nije pri sebi", poĉinje ona (ma je li, majke ti), ,,i moraš da
pokušaš daje ubediš da opet ode kod svog psihijatra. Uskoro."

Njen psihijatar?

Ĉujem da se voda zaustavlja i ponovo bacam pogled prema zatvorenim

vratima.
 NA IVICI VEČNOSTI

„O ĉemu to priĉaš, koji njen psihijatar?", pitam prigušenim glasom.

„Aha, nekad je odlazila kod jednog i..."

„Stani", šapućem ţustro.

Vrata kupatila se otvaraju i ĉujem Kamrin kako se sprema da uĊe u sobu.

„Ona dolazi", kaţem ţurno. „Pozvaću te za koji minut."

Prekidam vezu i spuštam telefon na stoĉić svega nekoliko sekundi pre

nego što je Kamrin otvorila vrata i ušla u ruţiĉastom bademantilu i s
peškirom omotanim oko glave.

„Hej", kaţem i stavljam ruke pod glavu spajajući prste.

U ovom ĉasu ţelim samo da pozovem Natali i saznam sve što je htela da
mi kaţe, ali umesto toga radim nešto još bolje, obraćam se direktnom
izvoru. Osim toga, ne ţelim da krijem ništa od nje. To sam već imao,
uradio sam to jednom, i neću ponovo.

Ona mi se smeška s drugog kraja sobe, zatim zabacuje kosu i trlja je

peškirom.

„Mogu li nešto da te pitam?"

„Naravno", kaţe i ponovo ustaje, puštajući da joj mokra plava kosa

padne pozadi.

„Da li si nekada odlazila kod psihijatra?"

Osmeh joj nestaje s lica i istog ĉasa ga smenjuje smrtno ozbiljan izraz.
Odlazi do ormana i otvara ga. „Zašto pitaš?"

„Jer me je Natali upravo zvala i ubeĊivala da treba da te nateram da opet

odeš."

Odmahuje glavom leĊima okrenuta meni i poĉinje da prebira po odeći

koja visi u ormanu. „Prepusti Natali da od mene napravi ludaĉu."

I dalje u boksericama, ustajem iz kreveta puštajući da ĉaršav spadne s

mene, odlazim do nje i spuštam ruke pozadi na njene bokove.
 J.A.REDMERSKI

„Odlasci kod psihijatra ne znaĉe da je neko lud", kaţem. „Moţda bi i

trebalo da odeš. Tek da popriĉaš s nekim."

Muĉi me što taj neko ne mogu da budem ja, ali to sada nije najvaţnije
pitanje.

„Endru, sve će biti u redu sa mnom" Okreće se i ljupko mi se smeška, pa

spušta prste na moju bradu. Zatim mi ljubi usne. „Obećavam. Znam da
ste ti i Nat i moja mama stvarno zabrinuti za mene i ne krivim vas zbog
toga, ali neću da idem kod psihijatra. Besmisleno je." Ponovo se okreće i
skida bluzu s vešalice. „Sem toga, ti ljudi ţele samo da mi napišu recept i
da me skinu s vrata. Neću da uzimam nikakve mentalne lekove."

„Pa ne moraš da uzimaš nikakve 'mentalne' lekove, ali mislim da bi ti

moglo pomoći kada bi imala još nekog s kim bi mogla da popriĉaš."

Zastaje, i dalje leĊima okrenuta meni, i pušta da joj ruke padnu pored
bokova dok joj bluza i dalje visi u ruci. Uzdiše i ramena joj se konaĉno
opuštaju usred ćutanja. Zatim se okreće i gleda me pravo u oĉi.

„Za mene je najbolji naĉin da se izborim s onim što se desilo da to

zaboravim" kaţe i to mi se urezuje u srce. „Biću okej sve dok me nešto
ne tera da se toga prisećam svakog dana. Što više svi vi pokušavate da
me naterate 'da popriĉam o tome - prstima pravi znake navoda - „i što me
duţe budete gledali ćutljivo i tuţno svaki put kad uĊem u sobu, više će
mi vremena trebati da zaboravim."

To nije nešto što moţeš prosto da zaboraviš, ali nemam srca da joj to
kaţem.

„Dobro, dakle..." odmiĉem se i odsutno krećem prema krevetu, „... koliko

dugo ćemo ostati ovde? Što ne znaĉi da mi se ţuri nazad." To je samo
jedno od nekoliko pitanja koja hoću da joj postavim, ali sam podjednako
obazriv sa svakim od njih. Imam osećaj kao da hodam po jajima oko nje
sa svim što sam izgovorio u prethodne dve nedelje.

„Ne vraćam se u Teksas", kaţe nonšalantno i kreće da navlaĉi farmerke.

Jaja. Ima ih na svakom jebenom koraku.

 NA IVICI VEČNOSTI

Diţem ruku i trljam potiljak.

„To je u redu", kaţem. „Otići ću sam i popakovati sve, a ako hoćeš, dok
sam odsutan, moţeš s Natali da potraţiš neki stan za nas. Ti izaberi.
Štagod hoćeš." Smešim joj se oprezno iz daljine. Hoću da bude srećna i
uĉinio bih sve da tako bude.

Lice joj se ozari i to uspeva da me naĉisto prevari. Ili to, ili se ona zaista
smeška. Trenutno ne mogu da odredim ništa bolje od ovoga.

Ona mi prilazi i tera me prema svom krevetu pritiskajući mi rukama

grudi. Zatim me gura na njega. Gledam je pravo u oĉi. Obiĉno bih do
sada već bio na njoj, ali imam osećaj da je to pogrešno. Znam da ona to
ţeli. Ili bar misli da to ţeli... ali sam preplašen da je dodirnem sve od
pobaĉaja.

Ona seda na mene objahujući me oko struka, i mada se plašim da je

dodirnem, instinktivno se pribijam uz nju.

Stavlja ruke na moja ramena i gleda me. Grizem usnu i sklapam oĉi dok
se naginje da me poljubi. Uzvraćam poljubac, osećam slatkoću njenih
usana i udišem njen dah. Ipak se zatim odmiĉem i hvatam je za struk da
bih spreĉio da me primora.

„Mala, mislim da nije..."

Ona deluje zapanjeno, krivi glavu u stranu.

„Misliš da nije šta?"

Nisam siguran kako da se izrazim, ali prosto izgovaram prvu verziju koja
mi pada na pamet.

„Prošlo je samo dve nedelje. Zar još uvek ne..."

„... krvarim?" pita. „Ne. Da li me boli? Ne. Rekla sam ti, dobro sam."

Daleko je ona od toga da je dobro. Ali imam utisak da će mi se, ako

pokušam da je ubedim, to nekako obiti o glavu.

DoĊavola... moţda ipak treba da stisnem petlju i porazgovaram s Natali.

 J.A.REDMERSKI

Kamrin silazi s mog krila, ali ja ustajem s njom, obavijam ruke oko
njenih leĊa i privlaĉim je na svoje gole grudi. Naslanjam obraz na njenu
mokru kosu.

,,U pravu si", kaţe i odmiĉe se da me gleda pravo u oĉi. „Treba da se,
hmmm.... vratim na svoje kontraceptivne pilule. Bilo bi glupo da to
ponovo rizikujemo."

Odlazi od mene.

To baš i nije ono što sam hteo. Naravno, verovatno je bolje da ovog puta
budemo oprezniji zbog onoga kroz šta je prošla. Ali iskreno reĉeno,
odmah bih je povalio samo da zatrudni, ako je to ono što ona hoće. Ako
bi to zatraţila od mene. Ne kajem se uopšte zbog onog prvog puta i opet
bih to uradio. Ali to mora da bude ono što ona hoće, a plašim se da će
ona, ako to ikada pomenem, to shvatiti kao moju sugestiju da je kriva što
smo izgubili moju Lili, i ţeleće da zatrudni ponovo jer će misliti da ću se
ja bolje osećati zbog toga.

Kamrin skida bademantil i baca ga na krevet, a zatim poĉinje da se

oblaĉi.

„Ako tako hoćeš", kaţem za kontraceptivne pilule, „onda te podrţavam."

„Da li ti to hoćeš?" pita i zastaje da me pogleda u oĉi. Imam osećaj da je

ovo trik pitanje. Endru, budi oprezan. Polako klimam glavom. „Hoću šta
god ti hoćeš. A upravo sada mislim da je zbog tebe najbolje postupiti
tako."

Iz njenih oĉiju se ne moţe proĉitati apsolutno ništa, i to me ĉini

nervoznim.

Konaĉno klima glavom i skreće pogled s mojih oĉiju. Navlaĉi farmerke i

pretura po fiokama da naĊe ĉarape.

„Otići ću danas do mog lekara ako moţe da me ubaci u raspored"

,,U redu", kaţem.

.
 NA IVICI VEČNOSTI

I kao da upravo nije završen pomalo depresivan, ozbiljan razgovor,

Kamrin mi prilazi i smeška mi se pre nego što me cmokne u usta.

„I onda moţeš opet da budeš onaj pravi", kaţe.

„Šta hoćeš time da kaţeš?"

„Ma daj", kaţe ona, „nisi pokušao seks sa mnom nijednom otkada se ono
desilo " Ceri se i polako prelazi pogledom preko mojih golih grudi.
„Moram da priznam, nedostaje mi moj seksom opsednuti Endru Pariš. U
poslednja tri dana sam mnogo brinula o sebi.

" Naginje se prema mojim usnama, a onda prelazi na uvo i paţljivo mi

vuĉe resicu zubima, pa šapuće: „Uradila sam to ispod tuša pre svega
nekoliko minuta. Trebalo je da budeš tamo."

Ţmarci mi prolaze duţ leĊa sve do stopala. Sranje, zašto jednostavno nije
zatraţila da je zadovoljim? Uĉinio bih to sa zadovoljstvom. Toliko je
sigurno nauĉila do sada.

Obuhvatam njeno lice rukama i ljubim je strasno dok me ona hvata za

kitu. U sledećem trenutku već leţim na krevetu, a ona se penje na mene.
Prsti joj se zadrţavaju na lastišu mojih bokserica dok mi zagleda telo
vragolasto zamagljenim pogledom,

O bože ako se sprema da me stavi u usta...

Nisam ni shvatio da sam zaţmurio dok ne osetim kako protura prste

izmeĊu bokserica i moje koţe. Zatim poĉinje da ih svlaĉi, a ja vidim
samo svoje kapke iznutra.

Proviruje ruţna glava moje savesti i ja je zaustavljam, dopola se diţem s

kreveta i oslanjam na laktove. „Mala, ne baš sada.'

Duri se. Stvarno se duri i to izgleda kao savršen ekvivalent za oĉi nekog
šteneta, pa na neki naĉin ţelim da joj popustim jer me je ovim naĉisto
razneţila.

„Ţelim i ja tebe. Veruj mi... Zaista te ţelim." Malo se smejem ovim

recima. „Ali hajde da saĉekamo. Tvoja keva će se vratiti svakog ĉasa i
ja..."
 J.A.REDMERSKI

Ona naginje glavu u stranu i ceri mi se. ,,U redu" kaţe i ljubi me još
jednom pre nego što skoĉi s kreveta. ,,U pravu si. Poslednje što hoću
jeste da me mama uhvati kako ti ga pušim."

Da li sam upravo odbio pušenje? Ova devojka stvarno nema predstavu

kako mi ĉvrsto drţi muda u procepu.

Bolje da joj ne kaţem, jer bi mogla da zloupotrebi tu moć. DoĊavola, šta

to priĉam? Ţelim da je zloupotrebi. Volim je, jebote.

Kamrin odlazi sa svojom kevom kasnije tog jutra nakon što su u

poslednji ĉas uspele da zakaţu kod njenog ginekologa. Hteo sam u
nekom trenutku da odvućem njenu kevu u stranu i pitam je za ono što je
Natali pokušala da mi kaţe ali mi se nije ukazala prilika. Trebalo je da
krenu u narednih sat vremena da bi stigle na zakazani termin i bilo bi vrlo
ĉudno da sam se išunjao u sobu s njenom kevom. Znala bi istog ĉasa da
priĉamo o njoj.
 NA IVICI VEČNOSTI

DEVET

Kamrin mi je ostavila njen auto. Kratko sam je upitao zašto prosto nije
otišla autom umesto što je krenula autobusom onog dana u julu, a ona je
odgovorila: „A što ti nisi tvojim?" Morao sam dobro da se pomuĉim da
se smestim u vozaĉko sedište male crvene tojote prius, ali sam to
progutao i odvezao se do Starbaksa gde sam se dogovorio s Natali da se
naĊemo.

Sve u vezi s ovim deluje opasno i prljavo. A ne mislim prljavo u

pozitivnom smislu. Mislim da ću poţeleti da se dobro oribam kada se
ovo završi. Natali dolazi bez Blejka i probija se prema meni, duga tamna
kosa joj je vezana u konjski rep. Potrudio sam se da naĊem sto
najudaljeniji od visokih prozora zbog straha da će me neko videti s njom.
Nije vaţno što me ovde niko ne poznaje; ne radi se o tome. Pokušao sam
da je ubedim da mi ispriĉa preko telefona sve što treba mi kaţe, ali je
insistirala da se naĊemo.

Ona seda na praznu stolicu, a njena tašna pada na sto u istom ĉasu.

„Ne ujedam", kaţe smešeći se usiljeno.

Možda ne ujedaš, ali se kladim da tvoja...

„Ne moraš da se pretvaraš da sam ti simpatiĉna" prekida mi misli. „Kam

nije ovde. A ja nisam tupava kako ti misliš."

Priznajem da me je iznenadila. Stvarno sam mislio da nema predstavu o

tome da mi je antipatiĉna. Moţda je ona najbolja prijateljica moje
verenice, ali je stvarno povredila Kamrin kada ju je otkaĉila pre nekoliko
meseci i nije joj poverovala da je Natalin bivši deĉko, Dejmon, priznao
da se pali na nju. To je sranje.

Odmiĉem se od stola i prekrštam ruke na grudi. „Pa kad smo već iskreni,
kaţi mi koji ti Ċavo fali?"
 J.A.REDMERSKI

To je hvata nespremnu. Kolaĉi oĉi od iznenaĊenja, a zatim ih skuplja.

Ĉini mi se da gricka usnu od frustracije.

„Šta si time hteo da kaţeš?" Sada prekršta ruke i krivi glavu, konjski rep
joj pada sa strane.

„Mislim da znaš šta sam hteo da kaţem", odgovaram. „A ako ne znaš,

onda moţda i jesi tupava kao što sam mislio."

Ne mogu da se obuzdam da ne budem takav drkadţija prema njoj. Mogao

sam doveka da je samo tolerišem i nikada joj ne kaţem ruţnu reĉ, ali je
ona potegla stvar ĉim je sela za sto. Sama je kriva.

Mala sijalica joj tog trenutka zasvetli u glavi, a svetlucanje njenih smeĊih
oĉiju prestaje kada ukapira. Zna taĉno na šta sam mislio.

„Znam, zasluţujem to", kaţe, pa okreće glavu na drugu stranu.

„Verovatno ću se doveka kajati zbog onog što sam uĉinila Kamrin, ali mi
je ona oprostila pa ne znam zašto moraš da budeš toliki seronja zbog
toga. Tada me nisi ni poznavao. I dalje me ne poznaješ."

Ne, ne znam je, to joj priznajem, ali znam dovoljno i više mi ne treba.

S Natali bar mogu da se suoĉim. Dejmon, ili kako god da mu beše ime, je
već druga priĉa. Sigurno je da bih više voleo da ispred mene sedi on, a ne
ona. Ništa mi ne bi bilo draţe nego da mu sateram usne meĊu prednje
zube.

„Ali nije reĉ o meni", kaţe ona i smešaka se onim njenim usiljenim
osmehom, „pa mi dopusti da nastavim zašto sam traţila da se naĊemo"

Klimam glavom i ostavljam stvari na tome.

„Kam i ja smo bile najbolje drugarice zaista dugo. Bila sam uz nju kad
joj je baka umrla, kad je Ijan umro, kad je njen brat Kol ubio onog
ĉoveka i otišao u zatvor. Da ne pomnijem kad je njen ćale varao njenu
kevu pa su se razveli." Naginje se preko stoĉića. „Sve to se desilo u
poslednje tri godine."
 NA IVICI VEČNOSTI

Odmahuje glavom, naslanja se na stolicu i ponovo prekršta ruke. „Endru,

a to su samo krupnije stvari koje su joj preokrenule ţivot. Iskreno, mislim
da su toj devojci zapale stvarno usrane karte." Podiţe ruke ispred sebe i
dramatiĉno govori: „Eeee, al nema šanse da to kaţem Kam. Umalo mi je
odgrizla glavu poslednji put kad sam htela da joj odam priznanje. Kaţem
ti, ona ne podnosi saţaljenje. Mrzi ga. Ima onaj uvrnuti stav da koliko
god je sranje zadesi, uvek ima mnogo onih koji su prošli još gore."
Koluta oĉima.

Znam taĉno na šta Natali misli. Kamrin je pokušavala da izbegne svoje

probleme dok je bila na putu sa mnom, to znam iz prve ruke, ali ono što
Natali ne zna je da sam pomogao Kamrin da se donekle izvuĉe iz te
školjke. Smeškam se u sebi što znam da sam za manje od dve nedelje
uspeo nešto što Natali, njena takozvana najbolja prijateljica, nije ostvarila
za sve ove godine koje se poznaju.

„Tako da ona to prosto prihvata", nastavlja Natali. „Uvek je tako radila.

Kaţem ti, u njoj su se nakupili bol i bes i razoĉaranje na šta god pomisliš
ima toga tamo - s kojima nikada nije bila u stanju da se ljudski izbori. A
sad kad se ovo desilo s bebom..." guta knedlu a smeĊe oĉi mute se od
nelagode, ... stvarno se plašim za nju, Endru."

Nisam oĉekivao da će moj susret s Natali izazvati duboku zabrinutost za

Kamrinino zdravlje i njeno mentalno stanje. Brinuo sam zbog toga ranije,
ali što više Natali priĉa, to sve gore zvuĉi.

„Ispriĉaj mi to za psihijatra", kaţem. „Pitao sam je ranije u vezi s tim, ali

nije voljna da sa mnom razgovara o tome."

Natali prekršta noge i teško uzdiše. „Pa, njen otac ju je ubedio da ode kod
psihijatra ubrzo nakon što je Ijan poginuo. Kam je odlazila svake nedelje
i izgleda da je imala neke koristi od toga, mada mislim da nas je sve
obmanula. Ne odlaziš tek tako da se nikome ne javiš i ne sedaš u bus, kao
što je ona uradila, ako ti se stanje poboljšava."

„Njen tata ju je ubedio u to?"

 J.A.REDMERSKI

Natali klima glavom. „Aha. Oduvek je bila prisnija s tatom nego s

mamom - Nensi je super, ali ĉesto nema pojma šta se oko nje dešava.
Kada se njen tata spakovao posle razvoda i preselio u Njujork s drugom
ţenskom, mislim da ju je to još više bacilo u haos. Mada, naravno, ona to
nikad ne bi priznala."

Duboko uzdišem i provlaĉim prste kroz kosu. Osećam se krivim što sve
ovo slušam baš od Natali, ali bolje od nekoga nego ni od koga, jer mi
Kamrin oĉigledno to nikada neće sama reći.

„Pomenula je nešto o pilulama", kaţem. „Rekla je da ne dolazi u obzir da

ide kod bilo kog psihijatra jer oni samo..."

Natali klima glavom i prekida me. „Aha, stavili su je na neke

antidpresive, uzimala ih je neko vreme. A onda mi je priznala da ih
mesecima nije uzimala. Nisam imala predstavu."

Konaĉno, prelazim pravo na stvar. „Pa zbog ĉega si me taĉno dovela

ovamo?" pitam. „Nadam se ne samo da bi mi ispriĉala sve njene tajne.
Cenim što sam ovo saznao, ali moram da se zapitam da li mi Natali to
govori samo da bi ona nešto izvukla iz toga. Verovatno ne. Mislim da je
iskreno zabrinuta za Kamrin, ali Natali je ipak samo Natali, a to je nešto
na šta ne mogu da se ne obazirem.

„Mislim da moraš da pripaziš na nju" odgovara ona i ponovo privlaĉi

moju punu paţnju. „Stvarno je zapala u nekakvu depresiju posle Ijanove
smrti. Hoću da kaţem, imala sam utisak da nije ona osoba koju dugo
poznajem. Nije plakala niti se ponašala onako kako se oĉekuje da se
ponašaju depresiva, ne, Kam je bila..." Zamišljeno podiţe pogled i zatim
opet gleda u mene. „Bila je pravi stoik, ako je to uopšte prava reĉ.
Prestala je da izlazi sa mnom. Izgubila je interesovanje za školu. Odbila
je da ode na koledţ. Sve smo isplanirale za koledţ još u prvom razredu,
ali kada je zapala u tu depresiju koledţ joj nije bio ni nakraj pameti."

„Šta joj je bilo na pameti?"

Natali jedva primetno odmahuje glavom. „Ne mogu stvarno da kaţem,

jer je retko priĉala o tome. Ali je ponekad govorila o velikim, šašavim
sranjima tipa: put oko sveta s rancem na leĊima i takve stvari.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ne sećam se taĉno na kom je oblaku bila, ali je sigurno bila daleko od

realnosti. Oh, i povremeno je pominjala da ţeli ponovo da oseti emocije.
Ĉudno mi je da neko moţe da ne oseća nikakve emocije, al ne znam šta
je htela time da kaţe." Odmahuje rukom kao da to odbacuje. Zatim mi se
smeška i nisam siguran kako to da shvatim dok ne progovori. „A onda si
se pojavio ti i ona je opet bila ona stara. Sem što je bila sto put bolja. Bilo
mi je jasno one noći kada sam razgovarala s njom dok je bila u Nju
Orleansu s tobom da se nešto promenilo. Iskreno, nikada je nisam videla
onakvu kakva je s tobom " Zastaje, pa dodaje: „Mislim da si ti nešto
najbolje što se Kam ikada dogodilo. Nemoj da mi otkineš glavu što to
pominjem, ali da si umro..."

Nestrpljivo ĉekam da produţi, ali ona ćuti. Skreće pogled i izgleda kao
da je spremna da prećuti sve što je mislila da kaţe.

„Da sam umro, šta bi bilo?"

„Ne znam", odgovara, a ja joj ne verujem. „Samo mislim da treba da

pripaziš na nju. Sigurna sam da ne treba da ti kaţem da si joj sada
potrebniji nego ikad."

Ne, nema potrebe da mi to kaţe, ali posle svega drugog što mi je rekla
imam osećaj da treba da budem s Kamrin ovog ĉasa i svaki minut svakog
dana. Skoro da mrzim Natali zbog svega što mi je ispriĉala, a
istovremeno je bilo potrebno da znam.

Ustajem od stola, zavlaĉim ruke u crnu jaknu i guram stolicu na mesto.

„Znaĉi, tek tako odlaziš?"

Zastajem i gledam dole u nju. „Aha, baš tako", kaţem i ona ustaje.
„Mislim da znam dovoljno." „Molim te, nemoj da kaţeš..."

Podiţem ruku. „Pazi, nemoj pogrešno da me shvatiš, cenim što si mi sve

ovo rekla, ali ako Kamrin pita, reći ću joj da sam se našao ovde nasamo s
tobom i da si mi rekla sve što znam. Zato ne oĉekuj da joj išta prećutim."

Obrazi joj se ispumpavaju. „Pošteno", kaţe uzimajući tašnu sa stola.

 J.A.REDMERSKI

„Ali sam to rekla samo zato što me brine kako će se ona osećati ako
sazna da sam ti se ja obratila, a ne zato što će se ljutiti na mene zbog
toga."

Klimam glavom. Priznajem, ovog puta joj verujem.

Sedim u sobici i gledam televiziju u vreme kada se Kamrin i njena keva

vraćaju kući s pregleda u vezi s kontracepcijom. Primećujem da sedim
uspravnije, osećam se ĉudno što sam uopšte u kući njene keve. Spuštam
daljinski na stoĉić od hrastovine i ustajem da krenem u susret Kamrin.

„Pa, kako je prošlo?" Ĉudan stav. Ĉudna pitanja bez pravog smisla. Sve
je ĉudno. Mrzim ĉudno. Moramo ubrzo da naĊemo stan za nas. Ili
hotelsku sobu.

Kamrinin pogled postaje blaţi dok mi prilazi.

„Dobro je prošlo", odgovara i ovlaš me ljubi u obraz. „Dobila sam šta mi

je trebalo. Šta si ti radio danas? Kladim se da si izgledao skroz seksi
vozikajući se celog dana u tom ţenskom autu nove generacije, jel da?"
Leva strana njenih usta izvija se u smešak.

Osećam kako crvenim.

Njena keva mi se slabašno osmehuje iza Kamrininih leĊa dok prolazi

prema kuhinji. To je isti onaj „ćutljivi osmeh" o kojem je Kamrin priĉala
jutros, onaj koji vrišti: Ona je tako krhka i tako mije ţao vas oboje.
Poĉinjem da shvatam zašto ga Kamrin toliko mrzi.

„Pa, nisam radio ništa posebno, ali sam istrpeo petnaestominutni

razgovor u ĉetiri oka sa Šenzi u Starbaksu!

„Šenzi?"

Odmahujem glavom, smeškam se i kaţem: „Nema veze. Natali. Htela je

da se naĊemo i razgovaramo o tebi. Stvarno je zabrinuta."

Kamrin iznervirana odlazi hodnikom prema svojoj sobi. Pratim je.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Ma mogu da zamislim šta ti je napriĉala I kaţe dok skreće u svoju sobu.
Spušta tašnu i kesu od kupovine na krevet. „I besna sam što te je zvala
meni iza leĊa."

„Verovatno nije trebalo da se naĊem s njom", kaţem dok stojim blizu

vrata. „Ali je bila uporna i, iskreno, hteo sam da ĉujem šta ima da kaţe"

Kamrin okreće lice prema meni. „I šta si tamo saznao?"

Malo me pogaĊa traĉak nekog nezadovoljstva koji se oseća u njenom

glasu.

„Samo da si preturila preko glave mnogo toga i..."

Kamrin podiţe ruke i prekorno vrti glavom. „Endru, daj, uozbilji se.
Slušaj me, vaţi?" Ustaje i prilazi da me uhvati za ruke. „Jedino što mi
trenutno povećava muku je to što se svi sve vreme brinu za mene.
Razmisli o tome - vodili smo skoro isti razgovor i jutros. A sad me
pogledaj."

Gledam je, mada sam to ĉinio i do sada.

„Da li sam snuţdena?" Ne, nisi. „Koliko puta si me video da se smeškam

poslednje nedelje?" Mnogo puta, zapravo. „Da li si me ijednom ĉuo da
sam rekla nešto što bi ukazivalo da patim više nego što pokazujem?" Ne,
zaista ne, rekao bih.

Ona naginje svoju divnu plavu glavu neţno u stranu, podiţe ruku i mazi
mi lice vrhovima prstiju. „Hoću da mi nešto obećaš."

Obiĉno bih bez oklevanja rekao „šta god hoćeš" ali se ovog puta
kolebam.

Naginje glavu u drugu stranu, a ruka joj pada s mog lica.

Konaĉno, neodluĉno kaţem: „Zavisi šta."

Ona se ne protivi, ali vidim razoĉaranje na njenom licu.

 J.A.REDMERSKI

„Obećaj mi da ćemo se vratiti u normalu. Endru, to je sve što traţim.

Nedostaje mi ono kako je bilo pre. Nedostaju mi naša zajedniĉka
ludiranja i naš ludi seks i tvoje lude rupice i tvoj ludi, uzbudljivi stav
nekoga ko voli ţivot."

„Da li ti nedostaju putovanja?" pitam, a sav sjaj nestaje s njenog lica u

trenu kao da sam rekao nešto uţasno pogrešno.

Skreće pogled s mene i izgleda kao da se gubi u neki duboki, mraĉni

trenutak.

„Kamrin... da li ti nedostaju putovanja?" Zbog njene neoĉekivane

reakcije, sada mi je odgovor na ovo pitanje potrebniji nego nekoliko
sekundi ranije.

Posle duţeg ćutanja ponovo gleda u mene i osećam da se gubim u njenim

oĉima, ali na neki neprijatan naĉin. Ona ne odgovara. Kao da... ne moţe.

Pošto ne znam šta se dešava u njenoj glavi, a ţelim da to saznam,

konaĉno kaţem: „Moţemo to i odmah" Spuštam ruke na njene mišice.
„Moţda je upravo to ono što tebi... hoću da kaţem, nama treba." Kako
mi ta ideja kliza s jezika postajem sve uzbuĊeniji iz sekunde u sekundu
već od same te pomisli. Kamrin i ja. Negde na drumu. Ţivimo slobodno i
samo u tom trenutku kao što smo i planirali. Hvatam sebe da se kezim od
uva do uva, lice mi je ozareno od uzbuĊenja. Bog te mazo! Da, to je ono
što nam treba. Zašto se nisam ranije setio?

„Ne", kaţe ona glatko, a njen odgovor me istog ĉasa trza iz tog blaţenog
stanja nalik snu.

„Ne?" Jedva mogu da poverujem u to ili da razumem.

„Ne."

„Ali... zašto ne?" Pitam, a ona nehajno odlazi od mene. „Nema više
nikakvog razloga za ĉekanje."

Upravo dok to izgovaram shvatam razlog za njeno odbijanje. Mada ne

moram ja da ga izgovorim jer ona to ĉini umesto mene.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Endru", govori mi s izrazom ţaljenja na licu, „ako to uradimo uvek će

mi se vrzmati negde po glavi da je to nešto što smo odlagali zbog bebe.
Ne bih se osećala dobro da to uradim sada. I ne u neko dogledno vreme."

„U redu" kaţem i prilazim joj. Klimam glavom i toplo se smešim, nadam

se da će ona shvatiti da je potpuno podrţavam šta god resila da uradi, ili
ne uradi.

„Pa na kom sam nivou bipolarnosti danas po Natalinim reĉima?" Smeje

se tiho, odlazi do kese koju je donela iz kupovine i traţi nešto u njoj.

Smejem se i ja i leţem na krevet tako da mi noge, savijene u kolenima,

vise sa strane.

„Na ţutom nivou" kaţem. „Najniţem mogućem. Mada je napravila da je

ona na crvenom nivou." Iskrećem glavu da bih gledao u nju. „Mada sam
siguran da si to već znala."

Uzvraća mi osmehom i vadi nekoliko pari gaćica iz kese pa poĉinje da

skida etikete s njih.

„Sigurna sam da ti je napunila glavu svime i svaĉim o tome kako sam

prošla kroz depresivnu fazu i kako su mi podeljene" - prstima pokazuje
navodnike - „usrane karte?' Ĉkilji na jedno oko i pokazuje na mene. „Ali
je to upravo to. To je bila samo faza. Prebolela sam je. Sem toga, koga
nije zadesila smrt u porodici, razvod, gadan raskid? Besmisleno je da..."

„Mala, šta sam ti ono rekao ranije? Tamo u Nju Orleansu?"

„Rekao si mi mnogo toga." Baca etikete u obliţnju korpu za otpatke.

„O tome da bol nije jebeno takmiĉenje."

„Da, sećam se", kaţe. Kreće da sklanja gaćice s kreveta, ali pruţam ruku
i grabim nekoliko komada s vrha pre nego što je imala priliku. Drţim
ruţiĉaste ĉipkaste gaćice ispred sebe, a ostale spuštam sebi na grudi.

„Majku mu, ove mi se dopadaju", govorim, a ona mi ih otima iz ruke.

 J.A.REDMERSKI

„U svakom sluĉaju" nastavlja ona dok dohvatam preostala dva para i s

njima ponavljam isto, „ne ţelim o tome više da razgovaram, vaţi?" Zatim
otima preostale gaćice iz mojih ruku, odlazi do komode i stavlja ih u
fioku.

Vraća se do mene i smešta mi se u krilo, kolena su joj zabijena u ćebe

kojim je krevet prekriven. Trljam joj butine.

„Hoću da izaĊem veĉeras", kaţe ona. „Šta misliš?"

Zamišljeno uvlaĉim donju usnu meĊu zube i sisam je neko vreme pre
nego što odgovorim: „Zvuĉi kao dobar plan. Gde hoćeš da ideš?"

Milo mi se smeška kao da je o tom planu danas već mnogo razmišljala.

Oboţavam da je vidim da se tako osmehuje. I to je zaista pravi osmeh, pa
je moguće da je Natali ipak preterala.

„Pa mislila sam da bismo mogli da odemo u Andergraund s Natali i

Blejkom."

„Stani malo, zar to nije ono mesto gde te je onaj krelac poljubio na
krovu?"

„Aha", odgovara pevušeći. Uţas, ako ne prestane da mi se tako vrpolji u

krilu..., „ali je taj 'krelac u zatvoru na godinu dana. A Natali stvarno ţeli
da odemo. Poslala mi je poruku o tome baš pre nego što sam došla."

„Jesi li si sigurna da ti se ne ulizuje jer oseća grizu savesti?"

Kamrin sleţe ramenima. „Moţda, ali će biti zabavno da odemo tamo, bez
obzira na to. Lepo će biti i posmatrati uţivo bendove kako sviraju na
sceni, a ne nastupati, za promenu."

Leţe mi preko grudi, pa pruţam ruku i hvatam njenu savršeno

oblikovanu guzu i steţem je. Ona me ljubi, a ja pomeram ruke da joj
ĉvrsto stegnem telo.

,,U redu", kaţem tiho kada prekinemo poljubac i njene usne se naĊu koji
centimetar od mojih.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ĉešljam joj prstima kosu, a zatim joj drţim glavu hvatajući je za obraze.
„Onda idemo u Andergraund. Zatim sutra letim za Teksas i poĉinjem
pakovanje."

„Nadam se da ti ne smeta što ja ne idem" kaţe.

„Ma ne, ne smeta mi." Ljubim je u ĉelo. „Znaš, nikad mi nisi odgovorila
hoćeš li s Natali da potraţiš stan za nas." Ona se podiţe, ispravlja leĊa i
hvata me za ruke preplićući naše prste.

„Smisliću se u vezi s tim" kaţe s osmehom. „Korak po korak, a u ovom

ĉasu je naredni korak da se spremim za veĉerašnji izlazak."

Klimam glavom smešeći se i ja njoj, a zatim joj steţem ruke i povlaĉim

je ponovo na sebe.

„Ti si mi sve na svetu", šapućem joj u usne. „Nadam se da to nikada

nećeš zaboraviti"

„Nikada neću zaboraviti" odgovara šapatom dok neţno mrda bokovima u

mom krilu. Zatim usnama gurka moje usne i kaţe baš pre nego što će me
poljubiti: „Ali ako se to ikada desi, iz bilo kog razloga, nadam se da ćeš
uvek naći naĉin da me podsetiš."

Palĉevima ispitujem njena usta a zatim i obraze.

„Uvek", kaţem i halapljivo je ljubim.

 J.A.REDMERSKI

DESET

Prošlo je dosta vremena otkad sam se poslednji put zabavljao u klubu kao
što je Andergraund. Boga mu, tek mi je dvadeset pet, a na ovakvom
mestu se osećam matoro. Valjda me je to što sam većinu svojih barskih i
klupskih noći proveo na opuštenijim mesitma poput Old pointa navelo da
zaboravim da postoji hevi metal. Hej, volim ja hevi metal, ali daj ti meni
nešto od starih stvari. Kamrin i ja smo proveli veće s Blejkom i Natali,
slušali neku grupu koja sebe zove Šezdeset devet - vrlo originalno - kako
kriĉi jednu falš notu za drugom na gitari dok pevaĉ riĉe u mikrofon kao
los u sezoni parenja.

Ipak, masi se to izgleda dopadalo. Ili je to moţda bilo zato što je većina
bila pijana ili naduvana. Verovatno i jedno i drugo.

Trebalo je da sam pijan, ali sam pristao da budem odreĊen za šofera te

veĉeri. I to mi je okej. Hteo sam da se Kamrin razvali od zabave i dobro
se provede. To joj je bilo potrebno. I ponosan sam na nju što se potrudila,
jer sam delimiĉno oĉekivao da će dugo odbijati bilo šta. Patim i ja zbog
gubitka Lili, ali je Kamrin i dalje tu i ona je ta koja je vaţna u ovom ĉasu.

Hladan novembarski vazduh prija nakon što smo prethodna tri sata bili
zatvoreni u toplom, zadimljenom skladištu.

„Moţeš li da hodaš?", pitam Kamrin dok hodam pored nje i ĉvrsto je

drţim oko struka.

Naslanja glavu na mene i zavlaĉi ruke u rukave svog kaputa.

„Dobro mi je" kaţe. „Ovog puta si me prekinuo u pravi ĉas, pa ne moraš

da brineš da ćeš me nositi ostatak puta kao onda u Nju Orleansu."
Osećam kako podiţe glavu prema meni pa je ovlaš pogledam pazeći
istovremeno gde gazimo po mraĉnom trotoaru. „Sećaš se te veĉeri, zar
ne?"

„Naravno da se sećam." Ĉvršće joj steţem struk.

 NA IVICI VEČNOSTI

„To i nije bilo tako davno, a i da jeste tu noć ne bih nikada zaboravio,
kao i nijednu drugu noć s tobom, ako ćemo pravo." Osmehuje mi se,
zatim i ona gleda napred. „Nezaboravna si", dodajem i cerim joj se.
„Probudila sam se jednom te noći", kaţe i gura glavu ka toplini moje
ruke. „Videla sam toalet s jedne strane i pitala se kako li sam tu dospela.
Zatim sam osetila tvoje telo iza sebe, tvoju ruku na mom struku, i nisam
htela da ustanem. Ne zato što sam još bila polupijana i što sam u glavi
imala osećaj kao da sam prošla kroz mašinu za mlevenje mesa već zato
što si ti bio sa mnom."

„Aha, sećam se..." Gubim se na tren u tom sećanju. Hodamo zbijeni

jedno uz drugo kroz hladnoću desetak minuta, stiţemo do benzinske
pumpe pored koje smo na napuštenom parkingu ostavili naš auto.
Ukljuĉujem grejanje na maksimum i vozim ţenski auto nazad do kuće
Kamrinine keve, ţeleći da smo sve ovo vreme odseli u hotelu. Skrećem
prema kući i vidim auto njene keve parkiran pred kućom. SviĊa mi se
Nensi, ali mi se sviĊa i da po kući šetkam u boksericama ili go, a da ne
brinem zbog publike.

Pomaţem Kamrin da izaĊe iz auta i uvodim je u kuću, drţeći ruku i dalje

oko njenog struka za sluĉaj da je piće ne stigne sada. Mada je ona dobro.
Priliĉno nakresana, ali dobro. Zakljuĉavam vrata za nama, a Kamrin istog
ĉasa skida kaput i kaci ga na ĉiviluk u uglu predsoblja. Ja radim isto.

Kuća je potpuno tiha, a jedina svetla su blago narandţasto tinjanje noćne

svetiljke utaknute u zid obliţnjeg hodnika i ono iznad kuhinjskog pulta.

Kamrin me iznenaĊuje kada klizne rukama po mojim grudima i snaţno

mi pritisne trbušnjake pribijajući me uz zid foajea. Gura mi njen jezik u
usta i ja je ljubim. Njena desna ruka kreće ka dugmetu mojih farmerki i
otkopĉava ga s lakoćom, pa povlaĉi rajsferšlus nadole. Ljubim je
strasnije i stenjem uz njena usta kada zavuĉe ruku u moje bokserice i
stegne me. O boţe, bilo je tako davno...

Ona se ĉvršće pribija uz mene, pritiska mi leĊa o zid.

Prekidam poljubac tek na nekoliko sekundi da izustim: „Stvarno te

luĊaĉki ţelim, ali daj bar da stignemo prvo do tvoje sobe."
 J.A.REDMERSKI

Njen poljubac postaje još neobuzdaniji i zatim kaţe ne sklanjajući usne s

mojih: „Mama mi nije kod kuće." Jako mi grize usnu, dovoljno da zaboli,
ali me to tera da poludim za njom. „Veĉeras je otišla na posao
Rodţerovim autom "

Ljubim je strasno i podiţem je u naruĉje da je odnesem u njenu sobu. Ne

moţemo da stignemo tamo dovoljno brzo, i pre nego što je unesem kroz
vrata i bacim je na dušek, ona mi je već skinula košulju. Svlaĉim ostatak
njene odeće i ostavljam samo gaćice. Ona seda na ivicu kreveta i svlaĉi
mi farmerke i bokserice do kraja. Penjem se na nju, drţim svoju teţinu na
jednoj ruci s pesnicom ukopanom u dušek dok je drugom rukom
draškam, trljajući je prstom izmeĊu njenih ovlaţenih usmina preko
gaćica. Ona se migolji ispod mene, zatvara oĉi i zabacuje glavu na
dušeku tako da joj se grudi malo izdignu ispred mene.

Silazim s kreveta i svlaĉim joj gaćice. Ljubim joj unutrašnju stranu

butina i ne mogu da se obuzdam da ubrzo ne uronim meĊu njene noge jer
nisam bio u prilici da joj to uĉinim već neko vreme, koje deluje kao
veĉnost. Više je ne draţim. Ne radim to jer bih od toga naĉisto poludeo.

Liţem je pomahnitalo, a ona pokušava da otpuzi uz krevet dalje od mojih

usta. Steţe ĉaršave iznad glave i pušta da joj glava visi sa strane kreveta.
Ĉvrsto je zadrţavam na mestu drţeći je za butine, prsti mi se zarivaju u
njenu koţu. Sisam joj klicu još ţešće dok to ne moţe više da podnese i
pokušava da stegne butine oko moje glave.

Jasno mi je da će svršiti kada me iznenada uhvati za kosu i krene da

sklanja moja usta od sebe.

Gledam izmeĊu njenih nogu glatki reljef njenog tela i vidim da me

netremice posmatra. Prolazi mi prstima kroz kosu. Ĉekam i pitam se šta
li misli, ĉudim se što me je prekinula.

Izgleda kao da na nešto ĉeka, ali nisam siguran šta. Sada jedino mislim
na to kako da se bacim na nju. Potrebna mi je i poslednja mrvica
samokontrole da se uzdrţim, da je ne prevrnem i bacim je na ruke i noge,
da je šĉepam za kosu tako snaţno daje zaboli, da...
 NA IVICI VEČNOSTI

Ona naginje glavu na stranu i posmatra me, prouĉava me kao da

procenjuje koji će biti moj naredni potez. Njeno lice me hipnotiše. Ima
neĉeg zagonetnog i krhkog u njemu što nikada ranije nisam video. Ona
me zatim povlaĉi s ivice kreveta i instinktivno leţem na leĊa. Puzi po
meni, ljubeći mi stomak, rebra i grudi dok se pomera naviše, i smešta se
preko mene. Tihi jecaj mi se nekontrolisano otima i vibrira u grudima već
od samog osećaja njene topline i ovlaţenosti. Smeška mi se, milo,
nevino,mada znam da uopšte nije tako. A zatim me uzima u ruku i
osećam kako sam zakovrnuo oĉi u jebenoj glavi kada me smesti u sebe i
klizne na mene tako polako da se to pretvara u muĉenje.

Puštam da me jebe koliko dugo hoće, ali mi je potreban svaki delić snage
da se suzdrţim i ne svršim pre nje. A u toj poslednjoj sekundi dešava se
nešto što uopšte nisam predvideo, pa paniĉim u sebi nadajući se da neće
osetiti dok u deliću sekunde donosim tu ţivotno vaţnu odluku da li da se
izvuĉem iz nje ili ne.

Kamrin

Srce mi bije kao ludo. Bez daha sam, a znoj mi izbija na ĉelu iako je u
sobi prohladno. Kada sam poĉela da svršavam, Endru se, nekako zbunjen
i uspaniĉen, povukao. To me malo iznenaĊuje, ali ne dozvoljam da to
primeti. Umesto toga se naginjem napred, jedva dotiĉem grudima
njegove grudi i klizam rukom gore-dole po njemu.

Konaĉno padam na njega, obraz mi je pritisnut na njegove grudi, kolena

još uvek savijena sa strana kako sam ga objahala. Ĉujem kako mu srce
brzo tuĉe. On širi ruke po krevetu hvatajući dah, a zatim ih obavija oko
mene. Osećam kako mi njegove usne pritiskaju kosu.

Samo leţim tako i razmišljam. Mislim o onome što se upravo desilo i

onome što nije. Mislim o tome kako on lepo miriše i kako je topla
njegova koţa koju osećam na svojoj. Mislim o tome kako je postao
krotak.
 J.A.REDMERSKI

Sve od straha da će me povrediti, fiziĉki, emotivno, moţda ĉak i duhovno

ako je to uopšte moguće. I volim ga zbog toga. Volim ga zbog toga
koliko mi uzvraća ljubav, ali se nadam da se neće doveka ponašati tako
zaštitniĉki.

Što se toga tiĉe, za sada ga ostavljam na miru. Valjda prvo treba da

dokaţem da sam opet ona stara pre nego što spusti gard u vezi sa mnom.
I to poštujem.

Diţem obraz s njegovih grudi i smeškam mu se u oĉi.

Pitam se da li će pokušati da objasni svoj postupak, da mi kaţe zašto se

izvukao, moţda da kaţe da nije bio siguran treba li ili ne. Ipak, on to ne
ĉini. Moţda ĉeka na mene. Ali ni ja ništa ne progovaram o tome.

Da bih prekinula ćutanje meĊu nama i uklonila deo neizvesnosti koja se

oseća u sobi, vragolasto mešam bokovima na njemu i malo se smejem.

„Mala, treba prvo da me pustiš da se oporavim." Uzvraća mi osmeh i

pljeska me po zadnjici s obe ruke.

Izveštaĉeno ciĉim, pretvaram se da me je to zabolelo, a zatim se još malo

migoljim na njemu.

„Bolje bi ti bilo da prekineš", upozorava me, a rupice na njegovim

obrazima se produbljuju.

Radim to opet.

„Misliš da se šalim? Uradi to ponovo i zaţalićeš."

Naravno, ponavljam to i spremam se za ono što će uraditi da me nauĉi

pameti.

Zavlaĉi ruke izmeĊu nas i hvata me za bradavice, steţe ih dovoljno da se

sledim od straha da se naglo ne pomerim i rizikujem da ih otkine.

„Aaaauuu!" Praskam u smeh i hvatam ga za ruke, ali on stiska još malo

jaĉe kada pokušam da mu sklonim ruke.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Rekao sam ti." Vrti glavom prema meni i navlaĉi ozbiljan izraz na lice,
a ja sam impresionirana koliko to uverljivo radi. „Trebalo je da slušaš."

„Molim te, molim te, molim te, puštaaaaj!"

On oblizuje suve usne i kaţe vrlo opušteno: „Hoćeš li da budeš dobra?"

Brzo klimam jedno deset puta Odmerava me pogledom dok ĉkilji prema
meni svojim vragolastim zelenim oĉima. „Kuneš se?"

„Kunem se grobom mog davno izgubljenog psa, Bibapa!" Štipa me još

jednom za bradavice tako da se štrecnem i zaškripim zubima pre nego što
ih pusti. Zatim se uspravlja u krevetu i stavlja moje noge oko svog
struka. Naginje se liţe mi dojke vrhom jezika, a onda ih ljubi. „Je l' sad
bolje?" pita zagledan u moje oĉi. „Bolje je", šapućem. Zatim mi ljubi
usne i neţno vodi ljubav sa mnom pre nego što sklupĉani zaspimo, negde
posle tri ujutru.
 J.A.REDMERSKI

JEDANAEST

Mislila sam da ću jutros imati mnogo gori mamurluk. Sinoć sam pila prvi
put posle nekoliko meseci, ali se ne ţalim. Okrećem se na bok, a kada
ispred sebe ugledam sat koji pokazuje da je sat i po od vremena kada je
Endru trebalo da bude na aerodromu, beĉim oĉi i naglo se uspravljam u
krevetu.

„Endru!", viĉem i drmusam ga da se probudi.

On stenje i prevrće se, jedva malĉice otvara oĉi. Pruţa ruku i pokušava da
me njom poklopi da bi nastavio da spava, ali se izmiĉem.

„Ustaj. Propustio si avion."

Jedini deo njegovog tela koji se pomera su oĉi koje se rogaĉe sliĉno kao
što su i moje, a kada mu istina dopre do mozga pridruţuje im se i ostatak
njegovog tela.

„Sranje! Sranje! Sranje!" Ustaje iz kreveta i staje nasred sobe, go.

Nikada mi ne dosadi da ga gledam - golog ili obuĉenog, nije vaţno. Do

dana današnjeg i dalje ne uspevam da ukapiram kako sam završila s njim.
On diţe ruke do lica, prevlaĉi ih preko kose i spušta ih na potiljak. Ruke
su mu ĉvrste i s dobro razvijenim mišićima. A zatim mu iz grudi izleće
dug uzdah koji pokazuje da je poraţen.

„Moraću da uhvatim kasniji let"

Ustajem iz kreveta i dohvatam kućnu haljinu s poda da bih otišla na

tuširanje.

„Mada mi ne smeta da ostanem ovde s tobom još nekoliko sati" kaţe i

polazi za mnom.

„Ne znam, Endru." Oblaĉim haljinu i vezujem je napred. „Nekako sam se

nadala da ću te se otarasiti." Smeškam se okrenuta njemu leĊima.

U prostoriji vlada tajac.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Ti to ozbiljno?"

Glas mu je toliko zapanjen da ne izdrţavam da se ne nasmejem. Okrećem

se i ljubim mu usne.

„Ma ne, nisam mislila ozbiljno. Moţda sam baš sinoć iskljuĉila budilnik.
Moţda sam od poĉetka to i planirala?

Osmeh mu se širi po licu i on mi uzvraća poljupce, a zatim odlazi do

kreveta da naĊe svoje bokserice.

„Jesi li?", pita dok ih oblaĉi.

„Ne, nisam. Mada je to dobra ideja. Zapamtiću je za sledeći put. Hoćeš

da se tuširaš sa mnom?"

Tog trenutka se zaĉuje kucanje na moja vrata. Pošto zna da je to

verovatno moja mama, Endru se malo ukrućuje i seda na krevet da bi
donji deo tela pokrio ćebetom.

Otvaram vrata i vidim moju mamu kako stoji u punom sjaju izblajhane
plavuše. Nosi svetloruţiĉastu bluzu na kopĉanje a na obraze je stavila
svetloruţiĉasto rumenilo u istoj nijansi.

„Jeste li ustali?" pita.

Ne, mama, hodam u snu. Stvarno je ponekad zabavna.

Primećujem kako baca pogled na Endrua. Već je stigla da mi iznese

svoju zabrinutost da opet ne zatrudnim, ali ne oĉekuje valjda da meĊu
nama nema seksa. To bi ona htela, e pa lepo, ali neće moći.

Slabašno mi se smeška i pita: „Hoćeš li danas da poĊeš sa mnom do

Brende?"

Naravno da neću. Volim tetku Brendu, ali ne i toliko da se na smrt gušim

u njenoj kući prepunoj duvanskog dima.

„Ne, imam neke planove s Natali."

Zapravo i nemam nikakve planove, ali nema veze.

 J.A.REDMERSKI

,,Oh, u redu. Pa..." Ponovo baca pogled na Endrua, a zatim opet gleda u
mene. „Mislila sam da on ovog jutra ide u Teksas?"

Steţem pojas oko kućne haljine i prekrštam ruke.

„Aha, uspavali smo se, ali će otići kasnijim letom"

Moja mama klima glavom i još jednom ga pogleda s drugog kraja sobe.
Jedva primetno mu se osmehuje, a on radi isto. Neprijatno. Njoj se Endru
stvarno dopada, ali je jasno da nije navikla da neki momak spava sa
mnom u mojoj sobi, iako je on ovde sa mnom već dve nedelje. Da
nemam skoro dvadeset jednu i da nisam verena za njega, on sigurno i ne
bi bio ovde. Istovremeno, ona zna da se mi volimo i posle onoga što se
desilo s bebom i hoće da on bude ovde zbog mene. Ali je i pored toga
neugodno. Svima nama. Taĉno, Endru i ja ćemo ozbiljno morati da
potraţimo stan za sebe.

Stan za nas... ovde u Raliju. Iznenada imam osećaj da mi se nešto teško

spustilo na grudi.

Moja mama nas konaĉno ostavlja same pa gledam Endrua, s ĉaršavom

omotanim preko krila i nekakvim nervoznim mrštenjem, kome je izgleda
vrlo neprijatno.

„Hoćeš da se tuširaš sa mnom?", pitam ponovo, iako mi je jasno da mu

više nije do toga.

Trza se. „Mislim da ću to obaviti posle tebe."

Kikoćem se zbog njegove deĉaĉke zbunjenosti, a zatim mi lice postaje

blaţe. „Potraţiću neki stan ovog vikenda. Obećavam."

On ustaje. „Ako hoćeš da traţim s tobom, samo mi reci. Predloţio sam

Natali samo za sluĉaj da hoćeš nešto da radiš dok nisam ovde. Znaš, da
dobiješ neki ţenski savet o draperijama i paletama boja i sliĉnim
sranjima."

Smejem se glasno.

„Neću da biram nikakve draperije" kaţem. „Zavese moţda, ali draperije

su nešto za dekoratere i bogate budţe."
 NA IVICI VEČNOSTI

Odmahuje mi glavom dok izlazim iz sobe i odlazim hodnikom prema

kupatilu.

Osećam se kao Dţekil i Hajd. Sve vreme. Kada pred Endruom navuĉem
svoje srećno lice, ali ne kao da se pretvaram. Jesam srećna. Bar tako
mislim. Ali onog ĉasa kada se naĊem sama, kao da postajem neko drugi.
Osećam kao da neko nevidljiv stalno stoji iza mene i pali i gasi neki
jebeni prekidaĉ u mojoj glavi. Iskljuĉeno. Ukljuĉeno. Iskljuĉeno.
Ukljuĉeno. O ne, ukljuĉeno.

Sedam u kadu i privlaĉim kolena do grudi, puštam da topla voda stalno

teĉe preko mene. Mislim o neizbeţnom stanu koji sam u obavezi da
naĊem, o lepom provodu sinoć u Andergraundu gomili veša koji ĉeka na
pranje, i kako onaj logo na sapunu poĉinje da se gubi. Voda se hladi,
promena temperature me budi iz sanjarenja dovoljno da shvatim koliko
sam dugo zapravo ovde. Ĉak se nisam ni obrijala pre nego što sam izašla
iz kade, namerno izbegavajući prostirku za noge jer mrzim osećaj koji mi
stvara na stopalima. Bacam ĉist peškir preko nje i samo stojim tamo
zureći u svoj odraz u ogledalu. Odsutno poĉinjem da brojim mrlje od
paste za zube na njemu. Stajem kod ĉetrnaeste.

Otvaram medicinski ormarić i krećem da preturam po flašicama i tubama

svega i svaĉega u potrazi za brufenom. Na sreću, za moj takozvani
mamurluk dovoljne su sve ga dve pilule protiv glavobolje. Kada naĊem
traţeni lek i poĉnem da izvlaĉim flašicu iza nekoliko narandţastosmeĊih
boĉica, zastajem. Vadim jednu od tih boĉica u koje se pakuju lekovi na
recept i ĉitam nalepnicu. Percocet 7.5 - Uzmite jednu tabletu svakih šest
sati po potrebi zbog bolova - Nensi Lilard. Nemam predstavu zašto moja
mama drţi ove prepisane pilule protiv bolova kad ih oĉigledno ne uzima,
ali imala je probleme s leĊima neko vreme, pa je moţda konaĉno otišla
kod lekara zbog toga. Ili mi moţda mama, koja je po struci medicinska
sestra, postaje kriminalac i iskorišćava to što je njoj lakše da doĊe do
lekova na recept nego proseĉnom graĊaninu.

Ma kakvi. To ne deluje verovatno, jer je lek kupljen pre jednog meseca, a

boĉica je i dalje puna.
 J.A.REDMERSKI

Ona je ista ona stara mama koju znam celog ţivota i koja nikada nije
htela da uzima ništa protiv bolova, sem onih bezazlenih stvari koje se
mogu kupiti i bez recepta.

Krećem da je vratim, ali hvatam sebe kako zastajem pre nego što boĉica
stigne do police. Valjda ne moţe da škodi. Imam glavobolju, a to se
kvalifikuje kao bol, zar ne? Pa da. Pritiskam naniţe i odvijam sigurnosni
zatvaraĉ, pa istresam pilulu u ruku. Gutam je uz šaku vode s ĉesme,
brišem se a zatim umotavam kosu peškirom. Oblaĉim opet kućnu haljinu,
vezujem je i vraćam se u sobu na oblaĉenje. Ĉujem Endrua kako priĉa u
kuhinji, ali mi njegov opušteni ton govori da ne razgovara s mojom
mamom. Verovatno priĉa telefonom. Kada ĉujem da pominje ime svog
brata Ašera, zadovoljna sam što sam taĉno pretpostavila i oblaĉim se.

Nameravala sam da razbijem Natali da je opet bila ona. Mora prestati s

onom svojom brigom i zavereništvom s Endruom iza mojih leĊa.

Ĉetkam mokru kosu, a zatim polazim u kuhinju da mu se pridruţim.

„Znam, burazeru, ali mislim da to nije dobra ideja u ovom ĉasu", ĉujem
Endrua kako govori, pa malo zastajem da se ne namećem prerano. „Da.
Da. Ne, bolje joj je. Uopšte nije onako sluĊena kao posle prve nedelje.
Aha." Gledam iza ćoška i vidim ga kako stoji pored bara s telefonom
pritisnutim uz uvo i drugom rukom oslonjenom na bar. Povremeno klima
glavom, sluša onog s druge strane, a imam osećaj daje to Ejdan. Opetsam
u pravu jer kaţe: „Zahvali Mišel na ponudi. Moţda ćemo doći u posetu
za mesec ili dva kada Kamrin naĊe vremena za... Ne, moţda na proleće.
Ĉikago je preko zime jebeno hladan za moju krv." Endru se smeje i kaţe:
„Pobogu ne, burazeru, zašto misliš da mi je Teksas draţi?" Ponovo se
smeje. Konaĉno izlazim iza ćoška i on me vidi.

„Volela bih da odem", izjavljujem.

Endru samo zuri u mene na trenutak, a onda prekida Ejdana. „Saĉekaj

trenutak." Prekriva dlanom deo s mikrofonom. „Hoćeš da ideš u
Ĉikago?" Izgleda pomalo iznenaĊeno.

„Naravno", kaţem uz osmeh. „Mislim da bi to bilo zabavno."

 NA IVICI VEČNOSTI

Isprva izgleda kao da on nešto premotava po glavi. Moţda mi ne veruje,

a moţda samo razmatra tu ideju i jedino što vidi su vetar i sneg. Ipak, lice
mu se onda ozari i on poĉinje polako da klima glavom. ,,U redu", kaţe,
okleva na tren, pa stavlja telefon ponovo na uvo. „Ejdane, hajde da te
zovnem za koji minut, vaţi? Aha. U redu. Ĉujemo se uskoro. Kasnije"

Prelazi prstom preko telefona i prekida vezu. Zatim me ponovo pogleda.

„Jesi li sigurna? Mislio sam da hoćeš da ostaneš ovde neko vreme."

Odlazim u kuhinju i uzimam iz friţidera flašu soka od pomorandţe. „Ne,

sigurna sam", odgovaram i otpijam gutljaj. „Zvuĉi kao da je to Mišelina
ideja."

On klima glavom. „Aha, Ejdan kaţe da se zabrinula za tebe. Ponudila je

da nas ugosti na nekoliko dana ako hoćemo da ih posetimo."

Otpijam još gutljaj vode pa spuštam flašu na bar. „Zabrinula se za mene?

Pa lepo od nje i sve to, ali se nadam da nećemo otići tamo i naći se u istoj
situaciji u kojoj sam ovde s Natali."

Endru odmahuje glavom. „Ma ne, Mišel nije takva." Ponavlja svoj
komentar da bi naglasio koliko je to taĉno. „Mišel nije nimalo nalik
Natali." „Endru, nisam to mislila." „Znam, znam", kaţe, „ali je ona
stvarno okej" Pošto Mišel dovoljno poznajem i sama, znam da je u pravu.
Onda me ona pilula pogaĊa niotkuda i iznenada u glavi imam osećaj kao
da mi se otkaĉila s ramena. Celo telo od glave do pete poĉinje da mi
bridi, i treba mi koji trenutak da ponovo izoštrim vid. Ruka mi se
instinktivno spušta s ivice bara da se pridrţim.

„U jeee." Gutam i ţmirkam nekoliko puta na silu. Endru me radoznalo

gleda. „Jesi li dobro?" Lice mi se toliko širi u osmeh da osećam kako mi
hladan vazduh udara u zube. „Aha, sasvim sam dobro."

On naginje glavu u stranu. „Nisam video tako širok osmeh na tvom licu
otkad sam ti stavio taj prsten na ruku." I on se neodreĊeno smeška, ali u
osmehu dominira radoznalost.
 J.A.REDMERSKI

Prinosim prst da pogledam i divim se svom vereniĉkom prstenu koji je

koštao manje od stotke i kojeg buduće mlade širom zemlje verovatno i ne
smatraju vereniĉkim prstenom.

Videla sam ga u jednoj radnjici u Teksasu i samo ovlaš pomenula kako je

lep:

„Ovaj mi se sviĎa", rekla sam podižući ga prema sunčevoj svetlosti baš

pod pravim uglom. Jednostavan je i ima nešto posebno u sebi!

Pružila sam ga ženi iza tezge i ona ga je vratila u staklenu kutiju izmeĎu
nas.

„Šta, nisi tip devojke dijamanti-su-najbolji-prijate-lji-svake-devojke?",

upitao je Endru. „Nećeš vereničku kamenčugu toliko veliku da ruku
sprstenom moraš naokolo da šetaš u kolicima?"

„Ni slučajno", rekla sam i nasmejala se.„Takav prsten nema nikakvog

smisla. Obično je reč samo o njegovoj ceni." Izašli smo iz tejuvelirnice i
otišli dalje. „To si i sam jednom rekao, sećaš se?"

„Šta sam rekao?"

Nasmešila sam se i zavukla ruku u njegovu kada smo došli do raskrsnice

i skrenuli levo prema kafiću. Jednostavno je seksi." Naslonila sam glavu
na njegovo rame. „Onog dana u kući tvog tate kada si mi držao
predavanje zašto ne treba da utrošim jedan sat na šminkanje, kosu ili
nešto slično"

Podigla sam pogled i zatekla ga kako se smeška, izgubljen u sećanju na

taj dan, a zatim me je privukao bliže.

„Aha, tako sam rekao, zar ne? 'jednostavno je seksi.' E pa, tako je"

„A i divan je", kazala sam.

Narednog dana Endru je došao kući s tim istim prstenom i pružio ga

prema meni. Zatim je u pravomEndru fazonu klekao na koleno i sve
uradio u stilu stare škole, samo malo dramatičnije:
 NA IVICI VEČNOSTI

„Kamrin Maribet Benet, najlepša ženo na planeti Zemlji i majko moje

bebe, hoćeš li mi pričiniti čast da budeš moja žena?"

Iscerila sam sam se i sumnjičavo ga pogledala popreko, pa odgovorila:

„Samo na planeti Zemlji?"

Trepnuoje i rekao: „Pa, još nisam video ribe s drugih planeta"

Oboje smo prasnuli u smeh. Alije zatim postao vrlo ozbiljan, a takva
promena raspoloženja kod njega izazvala je promenu i kod mene.

„Hoćeš li da se udaš za mene?", upitao je. Suze koje su mi lile niz lice i
moj dug, strastan poljubac od kojeg smo oboje pali na tepih rekli su mu
da milion puta bolje od reči.

Naravno, pitao me je da se udam za njega onog dana kada sam mu rekla

da sam trudna, ali je ovog puta to uradio kako treba i to nikada neću
zaboraviti dok sam živa.

„Jesi li ţiva tamo unutra?" Endru mi maše rukom ispred lica. Prenem se
iz prošlosti i budim u sadašnjosti, naduvana kao balon od one pilule.
Istog ĉasa shvatam da moram brzo da se priberem da on ne shvati šta se
dešava.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

DVANAEST

Valjda promene raspoloţenja ostaju još neko vreme i posle... pa posle

trudnoće. Za manje od jednog sata, Kamrin skaĉe s proseĉnog
raspoloţenja do uţivanja u nekom svom izmišljenom svetu. Ali je srećna,
pa ko sam ja da sudim o tome kako je resila da to izrazi?

Ipak, ĉinjenica da iznenada hoće da ode iz Ralija na neko potpuno

drugaĉije mesto, makar i samo za vikend, ĉudna mi je i moram da pitam:
„Zašto tako naglo? Mislim, sasvim sam za to ako ţeliš da idemo, ali sam
mislio da hoćeš da budeš ovde, da naĊeš stan i tako to?"

„Pa hoću..." odgovara neuverljivo. I dalje se neodreĊeno smeška, a to

mije nekako mnogo ĉudno. „Samo sam mislila da treba da odemo u
posetu dok smo u prilici, jer kad se jednom ovde zaposlim biće velika
lutrija naći slobodan vikend."

Prinosi ruke do svog stomaka i skuplja ih, vrti prstima jedne preko druge
kao da se nervozno poigrava.

„Da li si..." prekidam pitanje. Neću uraditi upravo ono što je rekla da svi
treba da prestanemo da radimo: da stalno brinemo za nju i sve vreme je
pitamo da li je dobro. Umesto toga se smeškam i kaţem: „Pozvaću
Ejdana i reći ću njemu i Mišel da ćemo doći ovog vikenda."

Ĉekam na nju da se sloţi s takvim rasporedom ili da ga odbije, a kad ne

odgovori ništa, dodajem: „A to znaĉi da nema smisla da idem u Teksas
po naše stvari dok se ne vratimo iz Ĉikaga." To je zapravo više bilo
pitanje. Moram priznati, poĉinje da mi se vrti u glavi od sve ove
nesigurnosti u vezi s tim kuda ćemo sledećeg dana. Drugaĉije je od onog
kada smo bili na putovanju, ţiveli u datom trenutku i definisali reĉ
spontano. Ako ništa drugo, tada nam je bio cilj da ne znamo šta nosi
sutra. Trenutno nisam siguran šta se dešava.

Ona klima glavom i izvlaĉi stolicu, seda tamo gde ne seda nikada osim za
doruĉak. Izgleda da joj je potrebno da sedne.
 J.A.REDMERSKI

„Ĉekaj", kaţem iznenada. „Da ti ne smeta što traţimo stan? Moţemo da

naĊemo i kućicu negde." Valjda je to moj naĉin da išĉaĉkam šta joj fali, a
da ne pitam: Koji ti je Ċavo?

Odmahuje glavom. „Ne, Endru, stan mi uopšte ne smeta. To nema veze

ni sa ĉim. Sem toga, neću ti dopustiti da potrošiš nasledstvo na kuću u
drţavi koju nisi ti izabrao."

Privlaĉim stolicu i sedam pored nje pa pruţam ruke na sto. Gledam je u

stilu znaš-i-sama-da-ne-mislim-tako. „Idem gde ti ideš. Ti to znaš. Sve
dok ne poţeliš da kupiš iglo na Arktiku ili da se preseliš u Detroit, baš
me briga. A sa svojim nasledstvom ću uĉiniti šta god hoću. Šta bih
uopšte uĉinio s njim sem da kupim kuću? To je ono što ljudi rade. Kad
imaju veliku lovu, kupuju nešto veliko."

Leţimo na 550 hiljadarki koje sam nasledio od oca kad je umro. Moja
braća su dobila isto. To je brdo love, a ja sam jednostavan tip. Šta bih
inaĉe radio s tolikom lovom? Da nema Kamrin u svom ţivotu ţiveo bih
sam u skromnoj kućici negde u Galvestonu i jeo japanske nudle i gotova
jela. Sitni raĉuni koje imam bili bi i dalje plaćani, i još uvek bih radio za
Bilija Frenka jer sluĉajno volim miris motora. Kamrin je sliĉna meni po
toj štedljivosti, i zbog toga je naša veza na neki naĉin savršena. Ipak me
ponekad kopka kako to da ne moţe prihvati ĉinjenicu da je moj novac
istovremeno i njen. Nije me pustila ni da isplatim kreditnu karticu koju je
koristila na putovanju na kojem smo se sreli. Šeststo dolara na kartici dao
joj je njen otac za nepredviĊene situacije. Ali je insistirala - vrlo
tvrdoglavo - da to sama isplati. I uradila je to svojom polovinom zarade
od naših nastupa kod Levija.

Ako mi nešto smeta kod nje to je baš ovaj problem. Ima da brinem o njoj,
dopadalo se to njoj ili ne. I moraće da se pomiri s tim.

„Hajde da samo uţivamo koji dan u Ĉikagu, a kad se vratimo idemo u

kupovinu kuće. Zajedno."

Ustajem i guram stolicu na mesto kao da kaţem: Nema rasprave u vezi s

ovim.
 NA IVICI VEČNOSTI

Izgleda da je iznenaĊena, ali ne na prijatan naĉin, tako da onaj ĉudni

smešak nestaje s njenog lica.

„Ne, ako ćemo kupiti kuću onda ću uštedeti..."

Mlatim rukama ispred sebe.

„Prekini da budeš tako uţasno tvrdoglava" kaţem. „Ako te toliko brine

tvoja polovina novca, uvek moţeš da me isplatiš povremenim seksom i
striptizom."

Zeva od ĉuda i rogaĉi oĉi.

„Koji ti je?!" Smeje se iza neuspelog pokušaja da izgleda uvreĊeno.

„Nisam kurva!" Ustaje i blago lupa rukom o sto, ali mislim da je to više
radi ravnoteţe nego da bi protestovala.

Cerim se i polazim. „Hej, sama si to traţila." Stiţem do ulaza u sobu i

osvrćem se preko ramena, vidim da se nije ni mrdnula, verovatno je još u
šoku.„ I ti si šta god poţelim da budeš!" viĉem kada se malo udaljim.
„Nema ništa loše u tome da budeš moja kurva!"

U deliću sekunde primetim da trĉi prema meni. Beţim kroz sobu

preskaĉući naslon sofe kao neki jebeni nindţa, pa istrĉavam kroz zadnji
ulaz kuće dok me ona juri. Ĉuju se njeni vriska i smeh dok pokušava da
me uhvati.

* *

Naš avion sleće na aerodrom O'Hare kasno po podne u petak. Hvala bogu
što na zemlji nije gomila snega. Povlaĉim nešto što sam rekao Kamrin,
ono da ću se preseliti gde god ona hoće. Kategoriĉno bih branio svoj stav
ako ikada odluĉi da ţivi negde gde su sneg i ljuta hladnoća standardni
zimi. Mrzim to. Strasno. I ĉudno sam bunovan, kao što je Kamrin bila u
utorak, kad sam ugledao pejzaţ bez snega i osetio dvanaestak stepeni na
licu. Popriliĉno toplo za Ĉikago u ovo doba godine, ali neću se ţaliti.
Globalno otopljavanje? Hej, pa to i nije tako loše.
 J.A.REDMERSKI

Ejdan nas saĉekuje u terminalu. „Burazeru, dugo se nismo videli", kaţem

pa mu steţem ruku i grlim ga. Lupka me po leĊima nekoliko puta i gleda
u Kamrin.

„Drago mi je da te vidim", kaţe on. Ona ga ĉvrsto grli. „I meni", uzvraća

dok se odmiĉe. „Hvala na pozivu."

„Zahvalite mojoj upornoj supruzi", kaţe i podiţe obrvu. „Naravno, to ne

znaĉi da ja nisam hteo da doĊete." Namiguje joj.

Kamrin crveni i ja je hvatam za ruku. Stiţemo do njihove kuće, Mišel nas

doĉekuje ruĉkom. Ta ţena zna da kuva. Ima sliĉan ukus Ejdanu i meni
kada je reĉ o hrani, pa me ne iznenaĊuje što je napravila debele
ĉizburgere i još umak od sira. I pivo. Trenutno sam u raju što se hrane
tiĉe.

Nas ĉetvoro jedemo u dnevnoj sobi i gledamo neki film na Ejdanovom

televizoru od šezdeset inĉa, razgovaramo za vreme dosadnijih delova
filma. Odmah po dolasku ovde delimiĉno sam bio zabrinut da će Ej dan
ili Mišel pomenuti nešto makar malo u vezi sa zabranjenom temom
Kamrininog pobaĉaja. Mada sam uglavnom znao da neće zalaziti u to.
Kada ih pogledam ne znam da li uopšte pomišljaju na to. Ejdan
verovatno ne toliko. On izbegava problematiĉne teme kao što je ta. A
Mišel povlaĉi prave poteze, omogućava Kamrin da se potpuno opusti i ne
daje joj nikakav povod da misli o onome što ţeli da zaboravi.

Sem toga, nikad nisam video da se Kamrin u Natalinom društvu ponaša

kao sada s Mišel, to je baš lepo. Izgleda da će ovo neoĉekivano putovanje
doneti više koristi nego što sam zamišljao.

Tokom jednog našeg razgovora Ejdan zabacuje glavu i smeje se. Nisam
verovao da ću doţiveti takav trenutak s nekim od moje braće.

„Aha, Endru je bio toliko pijan da nije znao za sebe", Ejdan objašnjava
Kamrin uprkos mom neprestanom kolutanju oĉima, „kada mu je lovac na
talente za manekene prišao u mom baru te veĉeri."
 NA IVICI VEČNOSTI

Oh, evo ga, sledi Ejdanov preterano dramatiĉan opis dešavanja te veĉeri.
Kamrin se smeši od uva do uva i nesumnjivo je zabavlja što vidi kako se
vrpoljim pored nje.

„Tip je seo pored Endrua na barsku stolicu i rekao mu nešto o tome kako
je Taca." Ejdan zastaje tek toliko da odmahne glavom. „I pre nego što je
tip stigao da završi, Endru li si ikada pomišljao da budeš maneken?', i
pruţio mu je. Endru je samo bacio pogled na nju, ali je nije uzeo"

„Uzeo sam je", kaţem.

Ejdan mi se podrugljivo smeška. „Aha, ali tek nakon što si vrlo

elokventno objasnio da nikada nećeš biti maneken jer je to za 'tipove bez
muda' i..."

„Dobro, dobro, Ejdane", prekidam i brzo otpijam svoje pivo.

„Zašto te ja nikada nisam videla tako pijanog?" pita Kamrin. Ne moţe da

skine osmeh s lica, uţiva u svakom trenutku ovoga, pa me to tera da se i
ja osmehnem i prestanem da se pretvaram. Pruţam ruku i vrhovima
prstiju prelazim preko njene zlatne pletenice.

„Pa", poĉinjem, „nikad me nisi videla tako pijanog jer sam u

meĊuvremenu odrastao."

Mišel se guši od smeha.

„Hej", kaţem i pokazujem na nju, „Šel, i o tebi bi se moglo ponešto reći.

Koliko se sećam, poslednji put kad sam bio ovde igrala si ko pijana
striperka u baru posle nekoliko suvišnih ĉašica."

Pada joj vilica. „Endru, nisam se skidala!"

Ejdan se smeje i pije pivo. „Ne znam, da nisam bio tamo te noći moţda
bismo bili razvedeni."

Mišel ga udara preko lica jastukom s kauĉa na koji se do tada naslanjala.

„Nikada se ne bih skinula." Smeje se. Ejdan, nimalo uzdrman onim

napadom, ne prestaje da se smeška.
 J.A.REDMERSKI

A ni Kamrin. Gubim se u Kamrininom osmehu na minut, zadovoljan što

se ona tako lepo zabavlja.

Mišel dodaje: „Vas dvojica ste uţasni kada ste zajedno."

„Hej, pošto si udata za seronju", kaţem, „ti si legalna meta."

„Aha", kaţe Ejdan. „Budi srećan što i Ašer nije ovde, jer baš i nije
nevinašce kako vi mislite."

Prokleto taĉno da nije. To govance moţe biti podmuklo kad to hoće.

Mišel spušta noge sa sofe i ustaje da raskloni tanjire i ostalo sa stoĉića.

Ustaje i Kamrin.

„Pa, mislim da sam dovoljno dugo Pariš da bih to znala. Veruj mi." Slaţe
tanjiriće dok joj Kamrin pomaţe da rašĉisti salvete i nekoliko praznih
pivskih flaša.

„Kamrin, što si tako ćutljiva?" pita Ejdan s kauĉa. „Moţda još nisi udata
za mog brata, ali bi mogla biti pa si i ti legalna meta." Podiţe pivo prema
njoj kao da nazdravlja i opet otpija gutljaj vragolasto se cereći.

Pametnog brata imam. Da nije onako ruţan poljubio bih ga u usta zbog
ovoga. Poslednje što ţelim je da se Kamrin oseća iskljuĉenom.

Ona mu se podrugljivo smeška dok balansira onim što joj je u rukama.

„Valjda je dobro što još nemate ništa da mi prikaĉite."

„Za sada", kaţe on i samo jednom klima glavom kao da naglašava ono
neizbeţno u tome. „Onda te valjda tek ĉeka da pregrmiš vatreno krštenje,
ah?"

Kamrin mršti svoj lepi nos ka njemu i odlazi za Mišel u kuhinju.

NA IVICI VEČNOSTI

KAMIRN
 J.A.REDMERSKI

TRINAEST

„Stvarno mi j drago što ste nas pozvali ovamo" govorim iza leĊa Mišel
dok bacam prazne pivske flaše u Ċubre.

Mišel spušta nekoliko tanjira na pult i poĉinje da ih ispira u sudoperi pre

nego što ih stavi u mašinu za sudove. „Ma nikakav problem", kaţe i
osmehuje mi se. „Trebalo mi je društvo, da budem iskrena. Ovde je bilo
priliĉno stresno." Stavlja još jedan tanjir na rešetku mašine za sudove.

Prilazim joj i naslanjam se na pult, prekrštam ruke. Da li mi tim recima

daje dozvolu da ispitujem? Nisam sigurna, ali s njom sam u dovoljno
dobrim odnosima da idem dalje, pitam je ono što mi je na umu.

„Posao te mnogo iscrpljuje?" Ono što zapravo hoću da pitam je: Da li je

sve u redu izmeĊu tebe i Ejdana?, jer pamtim šta je Marna rekla da su
ona i Ejdan imali nekakve braĉne probleme, ali mislim da je to preterano
i suviše naglo raspitivanje.

Ona se toplo smeši i ispira poslednji tanjir. „Ne, vreme provedeno na

klinici doĊe mi pre kao terapija" Ćutim, paţljivo slušam.

„Onaj bar mnogo iscrpljuje Ejdana u poslednje vreme", nastavlja ona,

„ali je sam za to kriv. Ima više nego dovoljnozaposlenih da odrade posao,
ali tamo provodi mnogo vremena završavajući ono što plaća da drugi
urade."

Radoznalo je gledam. „Zašto?"

Zatvara mašinu za sudove i baca pogled prema prolazu koji vodi ka

dnevnoj sobi gde Ej dan i Endru razgovaraju, smeju se i ĉesto govore:
„Sranje, burazeru." Zatim se ponovo okreće prema meni i kaţe tihim
glasom: „Samo je uznemiren zbog mene." Odvraća pogled i briše ruke o
krpu koja visi s kuhinjskog elementa iznad pulta.

To je to? Ćutim nekoliko sekundi tek za sluĉaj da je ona od onih koji

prave duge pauze, ali ne nastavlja.
 NA IVICI VEČNOSTI

To me malo frustrira. Zatim iznenada kaţe: „Ne bi trebalo tebi da priĉam

takve stvari. Ne posle onoga što ste ti i Endru preturili preko glave.
Stvarno mi je ţao."

„Ne, Mišel", govorim u nadi da ću joj olakšati. „Hej, ovde sam da

slušam."

Iz nekog nepoznatog razloga Mišelino pominjanje onoga što smo Endru i

ja preturili preko glave ne nervira me kao kada to pomene neko drugi.
Moţda zato što znam da ne pokušava da me natera da priĉam o tome, niti
se plaši da se ponaša normalno u mom prisustvu. U ovom ĉasu prava
tema je Mišel, i ţelim da joj se naĊem pri ruci.

Ona okleva, još jednom baca pogled prema dnevnoj sobi pa uzdiše. „On
hoće decu" kaţe i osećam kako mi se srce steglo, ali ne dopuštam da mi
se to vidi na licu. „Hoću i ja - ali ne baš sada"

,,Oh, shvatam." Klimam glavom i na trenutak razmišljam o tome. „Pa

moglo je da bude i nešto još gore. Bar nije nekakva ljubavna afera ili da
je iznenada poĉeo da peĉe briju u podrumu."

Mišel se smeje i kaci krpu nazad na element.

,,U pravu si", kaţe ona, smeĊe oĉi su joj ozarene od osmeha. „Nikad
nisam o tome razmišljala na taj naĉin. Samo bih volela da mi da bar još
tri godine. Po ceo dan sam s decom, jer sam pedijatar. Oboţavam ih. I
mora tako da bude da bi ĉovek radio posao koji ja radim, ali imam malo
bolji uvid u to što se tiĉe odgovornosti za njihovo odgajanje. Ejdanov
uvid prestaje kod deĉijeg bejzbola i kampovanja, ako me razumeš?"

Tiho se smejem. „Naravno."

Delić mene se pita da li mi Mišel to govori da bi mi na svoj naĉin

olakšala bol, tako što mi govori da je teško odgajati decu. Moţda, ali
verovatno samo umišljam. Teško moţe da mi ispriĉa probleme izmeĊu
nje i Ejdana, a da ne pomene nešto takvo. „Kako ide Endruova fizikalna
terapija?" Raspoloţenje se istog ĉasa menja, kao da obe moţemo malo da
odahnemo nakon što smo prebrodile onu riziĉnu temu.
 J.A.REDMERSKI

„Neko vreme je imao slabost u mišićima, ali odliĉno napreduje. Zapravo

više i ne odlazi na fizikalnu terapiju."

Mišel klima glavom, pa i sebi izvlaĉi stolicu. ,,E to je dobra vest", kaţe, a
zatim nastupi neugodna tišina.

Ejdan i Endru prekidaju taj neprijatan trenutak ulaskom u kuhinju. Ejdan

odlazi pravo do friţidera dok Endru spušta svoje teško dupe meni u krilo.

„Endru! vrištim i smejem se istovremeno, pokušavam da ga izguram.

„Smršaj koje kilo! Pobogu, dušo, spljeskao si me!"

On se okreće u mom krilu i ostaje tako iskrenut dovoljno dugo da mi

rukama zguţva lice i poljubi me izmeĊu oĉiju.

„Ajde. Silazi!" viĉem i on me konaĉno posluša. „Imaš košĉato dupe."

Trljam svoje noge da razmrdam mišiće. Naravno, dupe mu nije uopšte
košĉato, ali je vredelo tako dramatiĉno slagati zbog izraza koji se
pojavljuje na njegovom licu. „Kao deca ste", kaţe Mišel poslujući u
sudoperi.

Nisam ni primetila kada je ustala.

Ejdan, s još jednom flašom piva u ruci, zatvara friţider i seda u stolicu s
koje je Mišel upravo ustala. Endru me podiţe kao da sam perce i krade
moju stolicu, pa me stavlja sebi u krilo.

„Mnogo bolje", kaţem.

On me grli oko struka. „Pa, Ejdan i ja smo nešto priĉali."

0 ne, nisam sigurna da će mi se dopasti ono što ću ĉuti.

„Je li?" pitam obazrivo, gledajući više u Ejdana, jer zapravo i ne mogu da
gledam u Endrua koji mi je iza leĊa.

„Ovo je sigurno zanimljivo", šali se Mišel pored sudopere, okrenuta

nama i oslonjena na pult bokom.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ejdan spušta pivo na sto i kaţe: „Da li vas zanima da nastupite u mom
baru sutra uveĉe? Tim danom je najveća poseta. Stvari koje vi izvodite
savršeno bi legle gostima."

Jedini put kada sam se osećala tako nervozno zbog nastupa u nekom baru
ili klubu bio je kada sam prvi put nastupila s Endruom u Old pointu u
Nju Orleansu. Valjda mi nervozu stvara to što treba da pevam pred
njegovom rodbinom. Nastup pred ljudima koje ne poznajem i koje
verovatno nikada više neću videti i nije tako gadan za ţivce, ali ovako,
moram priznati, steţe mi se ţeludac.

„Ne znam..."

Endru me neţno steţe otpozadi. „Ma daj", kaţe on pokušavajući da me

ohrabri, a da ne navaljuje previše.

Navaljuj, Endru! Prestani da budeš tako oprezan! Budi onakav kakav si

bio kada si mi rekao da se popnem na krov tvog auta po kiši, ili kad si me
naterao da zamenim onaj glupi točak!

„Hajde", kaţe Ejdan kratko zabacujući glavu. „Endru kaţe da si opasna

pevaĉica."

Crvenim i trzam se istovremeno. „Pa, Endru je tu pristrasan i ne moţeš

mu verovati na reĉ."

Endru i ja odlazimo na spavanje kasno nakon što smo odigrali nekoliko

tesnih partija karata s Ej danom i Mišel. I mada smo u gostinskoj sobi
koja je preko puta njihove spavaće sobe, ovde nije neugodno kao kod
moje mame. Samo što iz njihove sobe ne dopire nikakva buka, kao što
znam da je iz naše tokom proteklih pola sata. Pokušavam da prigušim
svoje stenjanje i cviljenje ali, pa, to i nije tako jednostavno kada Endru
navali na mene.

Mislim da leţim budna već tri sata otkad je Endru zaspao. Ĉujem buku
spolja s ulice i Endruovo tiho disanje kraj mene. S vremena na vreme
svetla nekog auta prelaze preko jednog dela zida i gase se koji sekund
kasnije.
 J.A.REDMERSKI

Ne mogu da spavam. Teško mi je da zaspim i da se ne budim od... pa, u

poslednjih nekoliko nedelja. Pokušavam .da se previše ne prevrćem i ne
meškoljim da ne probudim Endrua. On deluje tako spokojno dok tu leţi.

Konaĉno, tiho se iskradam iz kreveta i preturam po svojoj torbici da

naĊem neku od onih pilula. Pomaţu mi da spavam. I sviĊa mi se osećaj
koji mi stvaraju. Jer osećam još nešto sem bola. Ipak, oprezna sam.
Nisam osoba sklona zavisnosti i nikada u ţivotu nisam uzimala nikakve
lekove. Mada sam probala travu dva-tri puta u poslednjem razredu
srednje, ali to su radili svi.

Ipak, priznajem da dosta razmišljam o tome šta ću raditi kada mi nestanu

ove...

Prevrćem jednu u ruci i zagledam je na trenutak. Moţda noćas treba da

uzmem dve pa da dobro odspavam. Ţelim da budem sveza i spremna za
nastup sutra uveĉe u Ejdanovom baru. Pa da, to je dovoljan razlog da
uzmem jednu više.

Gutam pilule i zalivam ih flaširanom vodom koju sam ostavila pored

kreveta pa leţem pored Endrua, zurim u plafon i ĉekam da poĉnu da
deluju. Endru oseća da se mrdam i instinktivno spušta ruku preko mog
struka. Sklupĉam se pored njega i paţljivo pratim Euridikine obrise na
njegovom boku. Radim to dok konaĉno ne osetim da mi je glava laka kao
vazduh, a oĉi ispunjene hiljadama leptirića koji me golicaju po kapcima i
slepooĉnicama.

I ja...
 NA IVICI VEČNOSTI

Endru

Kamrin je prespavala ĉak i ruĉak. Budi se sa glavoboljom i sva

nadrndana. Simpatiĉna, ali nadrndana. Jedva da je popila dva piva sinoć,
ali biste pomislili da je ispraznila bure brije po tome kako leţi na krevetu
s licem zagnjurenim pod jastuk.

„Doneo sam ti brufen“, kaţem i sedam pored nje na krevet. „Moţda

imaš tumor na mozgu."

Udara me kolenom u butinu. „Endru, to nije smešno" kaţe i malo stenje.

Ja sam mislio da je to smešno.

„Pa uzmi ga" kaţem dok joj sklanjam jastuk s glave. Ona se malo buni, a
zatim popušta.

Podiţe se iz kreveta tek toliko da ga zalije vodom, a zatim pada nazad na

dušek, ĉvsto steţe oĉi i trlja slepooĉnice. Vraćam joj jastuk i ona se krije
ispod njega.

„Znaš, ljudi se obiĉno navikavaju na piće što ga više piju, a ne suprotno "

„Popila sam svega dva piva" kaţe glasom koji prigušuje jastuk. „To je
samo glavobolja, verovatno nema nikakve veze s pivom"

Saginjem se i ljubim je po stomaku, nakratko se prisećam poslednje

prilike kada sam to radio, u vreme dok je bila trudna. To me rastuţuje na
trenutak, ali kao i uvek od kad se to desilo teram to sranje od sebe i borim
se s tim.

„Ostaću ovde s tobom ako hoćeš", kaţem.

„Ne, biće mi dobro", kaţe i protura ruku ispod jastuka. Naslepo je spušta
na moje prepone, a kada shvati šta je uradila premešta je na koleno. Rado
bih je zezao zbog toga, ali ovog puta je puštam da se izvuĉe.

,,U redu, provešću s Ejdanom koji sat" kaţem i ustajem s kreveta.

„Nadam se da će ti biti bolje do veĉeras. Stvarno ţelim da nastupimo."
 J.A.REDMERSKI

„Ţelim i ja", odgovara mi i pruţa ruku prema meni.

Hvatam njenu ruku i naginjem se, ljubim joj prste pre nego što se
odvezem s bratom da obavi neke poslove.

Rano uveĉe Kamrin je obuĉena i izgleda da joj je glavobolja prošla, pa

nas ĉetvoro krećemo do Ejdanovog finog ugostiteljskog objekta s pivom,
kikirikijem i ţivom muzikom.

Posao ide kao lud u Ejdanovom baru, prema onome što on kaţe, i kada
smo ušli na glavni ulaz jedva oko sedam sati, vidim da nije preterivao.
Nikad ranije nisam video ovaj bar tako pun, a proveo sam ovde podosta
veĉeri petkom i subotom tokom šest godina otkad je vlasnik. Muzika se
širi iz brojnih zvuĉnika na tavanici i zidovima, nešto izmeĊu folka i roka,
priliĉno sliĉno onome što smo Kamrin i ja nenamerno pretvorili u svoj
zaštitni stil. Da me je pre nekoliko godina neko pitao kakvu bih muziku
svirao da imam svoju grupu, nikad ne bih ni pomislio na folk-rok. Dugo
sam pevao i svirao klasiĉni rok kao što su Stonsi i Cepelini u barovima i
klubovima, ali se to donekle promenilo otkad sam upoznao Kamrin.
Uglavnom smo usvojili stil grupe Sivil vorz, samo zato jer nam je to
došlo nekako prirodno pošto smo duet, ali kad nastupamo, uvek
izvedemo i nekoliko sjajnih pesama klasiĉnog roka.

Jedna od najdraţih nam je Hotel California od Iglsa, striktno govoreći

prva pesma koju smo ikada otpevali zajedno. Jeste da je to bilo u kolima
dok smo bili na putu i samo iz zabave, ali smo ostali vezani za nju. A
izvodimo i Laugh, I Nearly Died od Rolingstonsa, koju je Kamrin
insistirala da nauĉi.

Ipak, Kamrin i dalje više od svega voli novije stvari i Sivil vorz, pa
obiĉno to i pevamo.

Veĉeras neće biti drugaĉije.

Nekako imam osećaj da će izabrati Tip of My Tongue i Birds of Feather,

jer su to dve pesme koje je najviše zabavljaju. Volim da je gledam kako
ih peva pored mene tamo na bini, jer postaje tako puna ţivota i razigrana
i seksi do bola.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ne da ona nije sve to i inaĉe, ali kao da neka njena odvaţnija i koketnija
crta izbija iz nje dok peva. I ne samo da peva - ona izvodi predstavu.
Mislim da se u njoj oduvek krila mala glumica. Rekla mije daje glumila u
školskim predstavama, i bez greške vidim da ima ţicu za to.

Ipak, izgleda da je ĉini srećnom i to što peva pored mene, pa je zato ovo
veĉe tako vaţno. Po prvi put ćemo zajedno nastupati otkad je izgubila
bebu, pa se nadam da će to imati terapijsko dejstvo.

Probijamo se kroz veliku guţvu i idemo prema bini gde sebez ţurbe
pripremamo. I nema baš mnogo šta da se sprema kad su tu samo gitara -
naţalost ne jedna od mojih - i dva mikrofona. Ipak, ne poĉinjemo još
narednih petnaest minuta.

„Tako sam nervozna", kaţe Kamrin blizu mog uva jer mora da govori
glasno da bi nadjaĉala muziku.

Prezrivo frkćem na to. „Ma daj. Otkad si ti i dalje nervozna? Radili smo
ovo bezbroj puta."

„Znam, ali ovog puta pevam pred Ejdanom i Mišel."

„On uopšte ne zna da peva, pa njegovo mišljenje teško moţeš da smatraš

merodavnim."

Ona se smeška. „Pa nisam nervozna toliko da ne ţelilm da nastupim.

Valjda je to na neki naĉin uzbudljivo."

„Takvu te volim", kaţem i naginjem se da je poljubim u usta.

„One dve devojke", viĉe mi Kamrin ne okrećući se prema njima, „sto u

prvom redu s tvoje leve strane, one ovog trenutka u mislima imaju seks s
tobom, kunem ti se."

Smejem se i odmahujem glavom.

„A onaj tip koji stoji pored ţenske u ljubiĉastoj bluzi", kaţem i jedva
pnmetno pokazujem glavom u njegovom pravcu, „ima tvoje butine
smotane oko glave otkad si se popela na binu."
 J.A.REDMERSKI

„Znaĉi oni su na rasporedu veĉeras, ha?" pita ona. Klimam glavom i

odgovaram: „Aha." „Dušo, pobrini se da ih razvališ", kaţe mi i ceri se
razvratno.

,,Oh, hoću", kaţem s podjednako razvratnim izrazom lica.

Sa ovim smo poĉeli još druge noći tamo kod Levija: oboje izaberemo iz
mase nekog momka i neku devojku koji zraĉe vibracije tipa voleo(la)-
bih-da-te-pojebem i potrudimo se da se osećaju „posebnim" tokom neke
naše pesme. Ipak, na šim metama uvek posvećujemo pomalo paţnje
znatno pre nego što ih naĉisto sredimo. Samo jedan pogled, tri sekunde
dug susret pogleda da njoj, ili njemu u Kamrininom sluĉaju, damo do
znanja da smo ih zapazili malo više nego nekog drugog u prostoriji.
Kamrin je već poĉela svoju ĉaroliju. Tipu je već sada zalepljen blentavi
osmeh na lice. Ona me brzo pogleda i namigne. Prebacujem kaiš gitare
preko ramena i polako usmeravam pogled prema one dve devojke.
Priliĉno su seksi, moram priznati. Prvo srećem pogled smeĊokose,
zadrţavam se nekoliko sekundi, a onda gledam njenu prijateljicu isto
toliko dugo. Onog ĉasa kada skrenem pogled primećujem da se kikoću i
priĉaju izmeĊu sebe zaklanjajući usta rukama. Samo se smeškam i
prebiram prstima preko ţica gitare da proverim da li je naštimovana.
Kamrin lupka prstom o mikrofon pa odlazi u stranu da privuĉe dve
visoke stolice na kojima ćemo presedeti moţda tek jednu pesmu. Penje se
na svoju i prekršta noge; te seksi crne cipele s kilometarskim štiklama
same su po sebi dovoljne da izgleda kao da zna šta radi u ovom poslu.
Ukrašene su srebrnim nitnama. Bogamu, neke stvari koje ona nosi
stvarno me izluĊuju. Najavljivaĉ, mlad neki momak, izlazi na binu i
najavljuje nas. Brojni glasovi koji bruje po ogromnom prostoru utišavaju
se, a još više kada poĉinjem da sviram gitaru. A kada Kamrin zapeva
prvu pesmu glas joj je tako strastan da oĉas posla zaokuplja skoro svaĉiju
paţnju.

Izvodimo ĉetiri pesme masi, koja nas izvrsno prihvata, pleše, napija se i
pokušava da peva s nama. Atmosfera u baru je eksplozivna i oduševljen
sam time.
 NA IVICI VEČNOSTI

Kamrin odlazi tri koraka od bine s mikrofonom u ruci i kreće prema

svojoj ţrtvi. Pre nego što se pesma završila on je igrao s njom, provodio
se kao nikad u ţivotu. Kada se njegove ruke previše pribliţe onim
delovima koje samo ja smem da diram, Kamrin, kao neka profesionalka,
smeška se i nastavlja da peva s njim gurajući ga od sebe. Zatim pravimo
kratku pauzu.

Kamrin me odvlaĉi iza bine dok se glasovi opet pojaĉavaju svuda oko
nas.

„Moram u kupatilo", kaţe.

Prebacujem kaiš gitare preko glave i naslanjam gitaru na zadnji zid.

„Idi, a ja ću nam doneti piće", kaţem. „Hoćeš li nešto?" Smeška se i

klima glavom. „Aha, donesi mi bilo šta, nije vaţno"

„Alkoholno?" pitam.

Opet klima glavom i ljubi me, priliĉno nestrpljiva da što pre ode,
verovatno da se ne bi upiškila.

,,Oh, i zašto ne bi veĉeras narednu pesmu izveo solo?" predlaţe.

„Ozbiljno? Zašto?"

Prilazi mi i spušta ruke na moje grudi. „Tu pesmu bolje izvodiš sam, a
mislim da sam završila za veĉeras. Volela bih da te gledam." Cmokne me
u usta. Toliko je viša u tim cipelama da me gleda pravo u oĉi.

Ako ona to ţeli, ne smeta mi. Neću da navaljujem na nju.

„U redu, pevaću sam", kaţem. „To će mi samo olakšati da zavedem one

dve devojke tamo."

Smeška se i kaţe glasom u kojem se oseća prizvuk smeha: „Endru, ne

preteruj. Seti se šta se desilo poslednji put."

„Znam, znam" kaţem i mašem joj da ide.

Ona se okreće, a ja je lupim po dupetu dok ţuri prema toaletu.

J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

ĈETRNAEST

Stiţem do toaleta i zatiĉem red ţena koje ĉekaju da se neka kabina

oslobodi. Vazduh je zagušljiv od alkoholnih isparenja, parfema i odeće
koja se nagutala duvanskog dima. Obrtna vrata se otvaraju i zatvaraju
odvratno treskajući svakih nekoliko sekundi kako neko dolazi ili odlazi.
Nakon što sam se progurala izmeĊu dve pijane devojke koje sede na
pultu s obe moje strane, prvo perem ruke. Na sreću one su izuzetno fine u
pijanstvu, pošto veĉeras ne bih mogla da se izborim s nekom
prostakušom spremnom za tuĉu. Izvinjavaju se što smetaju i pomeraju se
da mi naprave malo mesta. „Hvala", kaţem i pruţam ruku da odvrnem
slavinu. „Hej, ti si ona riba što peva", kaţe devojka s moje leve strane
pokazujući prstom na mene i smeškajući se. Ovlaš pogleda drugaricu s
druge strane, pa ponovo mene. „Aha, to sam valjda ja." „Vas dvoje ste
super", kaţe ona blistajući. „Aha, ozbiljno", dodaje njena prijateljica.
„Šta kog Ċavola radite pevajući po barovima?"

Samo sleţem ramenima i toĉim još sapuna iz posude u ruku, pokušavam

da ih izbegnem što je neţnije moguće.

„Da, stvarno", kaţe ona s leve strane. „Platila bih da vas vidim kako
nastupate."

Okej, dakle nisam baš potpuno imuna na komplimente.

Smeškam se i opet joj zahvaljujem.

Kada se oslobode još dve kabine one bez oklevanja koriste priliku i
zatvaraju se unutra. Ubrzo zatim, mašu mi pri odlasku i ţele mi mnogo
sreće s mojom „muziĉkom karijerom." Kada ostanem gotovo sama,
okrećem se prema ogledalu, ali ne gledam u svoj odraz. Umesto toga,
guram ruku u dţep i uzimam pilulu, gutam je i pijem vodu iz slavine.

To je samo da me malo opusti.

Zatim se gledam u ogledalu potiskujući negde na kraj svojih misli i onu

pilulu i osećaj krivice koji se javlja svaki put kada ih popijem.
 J.A.REDMERSKI

Izmišljam izgovore kako bih se opravdala što ih uzimam, i gotovo mi

uspeva da zavaram sebe. Mada znam da je krivica, koju svaki put osetim,
tu s razlogom.

Za manje od jedanaest minuta nije me više briga ni za krivicu ni za

izgovore ni za napetost, jer mi je taj deo mozga otupeo.

Brišem prstima razmrljanu maškaru ispod oĉiju, zatim sklanjam višak

masnoće s lica toalet papirom. Moram da izgledam dobro kada opet
uĊem tamo. Osećam se super, ali moram i da izgledam tako kako se
osećam.

Probijam se kroz guţvu i nalazim Ejdana i Mišel kako stoje iza

ogromnog bara, pa im se pridruţujem. Zatim se setim daje Endru otišao
po piće za mene, ali ne nameravam da se vraćam kroz gomilu ljudi samo
zbog pića.

„Vas dvoje ste fantastiĉni!" viĉe Mišel da nadjaĉa buku. Grli me i ja

uzvraćam zagrljaj, osećam kako mi se pilulom izazvani osmeh širi po
ćelom licu.

Okrećem se Ejdanu. „Šta ti misliš?"

„Slaţem se s Mišel!" kaţe on. „Treba da napišete sopstvenu muziku i da

ĉešće ovde nastupate. Ovde ima svakakvih lovaca na talente. I slavnih
liĉnosti. Pokazuje na zadnji zid na kome visi niz potpisanih fotografija
raznih muziĉara i filmskih zvezda. „Poĉnite da spremate sopstveni
materijal", nastavlja on. „Kladim se da biste za godinu dana lako došli do
muziĉkog ugovora."

Sada sam već toliko haj da mi je mogao reći da smo uţasni i da za nas
nema nikakve budućnosti u muzici, a ja bih se i dalje ovako kezila,
puštajući da njegove reći proĊu kroz mene kao da me nema.

Gledam na drugi kraj prostorije i vidim Endrua na bini s gitarom i

lokalnim bendom kako se sprema da otpeva pesmu koja je njegov zaštitni
znak, Laugh, I Nearly Died. Verovatno ne moţe da me primeti u masi, ali
zna da ga posmatram. Volim da ga gledam na bini, u njegovom elementu.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ma koliko da smo muziĉki dobri zajedno, znam da će više postići kada

nastupa sam. Moţda je to samo moje mišljenje, ali volim da ga
zamišljam onakvog kakav je bio kada sam prvi put videla njegov nastup.
Jer je te noći u Nju Orleansu pevao za mene, a ja sam se osećala kao
najsrećnija devojka na svetu.

Sve bih učinila da se opet tako osećam. Sve...

Svega nekoliko sekundi nakon što je poĉeo pesmu, Endru kao i uvek
zaokuplja paţnju svih prisutnih. One dve devojke za stolom sada stoje,
plešu zajedno provokativno, ali znam da je to sve zbog Endrua. ViĊala
sam to i ranije. One ţele njega, a on ih pušta da veruju, samo na jedno
veĉe, da i on njih ţeli. Savršeno bezazleno. Endru i ja na to gledamo kao
na pomoć drugima da budu zadovoljni sobom. Malo flerta tu i tamo,
usmeravanje paţnje na neku srećnicu ili srećnika tek toliko da pocrveni
ili se osmehne. Nikada ne znate šta se dešava u ljudskim ţivotima iza
zatvorenih vrata, pa malo flertujuće, pozitivne energije nikako ne moţe
da škodi.

Kada smo se vratili nazad kod Ejdana i Mišel ubrzo iza ponoći, odlazim
na spavanje pre svih drugih. Leţim tako jedan sat slušajući njihove
glasove kako se filtrirajuniz hodnik i dopiru u moju sobu.Endru je hteo
da poĊe sa mnom, ali sam ga nagovorila da ostane sa svojim bratom.
Previše brine za mene ovih dana. A sutra se vraćamo za Rali pa hoću da
što više vremena provede s Ejdanom. Prolazi još jedan sat, a ja sam i
dalje budna. OzlojeĊena, guram ruku u tašnu i traţim boĉicu. Nisam ni
shvatila da mi je ostalo svega nekoliko pilula. Ovog puta se
zanesvešćujem od tri komada.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

PETNAEST

„KAMRIN? Mala, molim te probudi se." Drmusam je napred-nazad

hvatajući je za rame.

Osećanje koje sada preovladava kod mene je zabrinutost. A u drugom

planu su bes i povreĊenošt. Najĉudnije je to što osećaj nesigurnosti
potiskuje sva druga. Opet je drmam. „Ustaj."

Nemam pojma koliko je onih jebenih pilula popila, ali sudeći po skoro
praznoj boĉici verovatnoća da se predozirala izaziva mi potpunu paniku.
Ipak, ona diše postojano i izgleda da su joj otkucaji srca normalni. Ako se
ne probudi...

Malĉice otvara oĉi i ja odahnem sa olakšanjem. „Kamrin. Pogledaj me."

Ona konaĉno uspeva da se dovoljno fokusira da bi me pogledala u oĉi.

„Šta je?", tiho stenje i pokušava da opet zatvori oĉi, ali je hvatam za
ramena i teram je da sedne. „Rekao sam da se probudiš. Drţi otvorene
oĉi." Mlitavo se uspravlja, ali to uopšte nije neobiĉno kada vas neko na
silu budi i tera da sedite. „Koliko si ih uzela?"

Mišel stoji na vratima iza mene. „Hoćeš li da pozovem hitnu pomoć?"

Iznenada, Kamrin postaje potpuno koherentna. Ne znam da li je moje

pitanje konaĉno doprlo do nje, ili je to zbog pominjanja hitne pomoći, ali
me gleda razrogaĉenim, uplašenim oĉima.

„Koliko si ovih prokletih pilula popila?"

Skreće pogled s mojih oĉiju i gleda u boĉicu na stoĉiću. Kada sam

zakljuĉio da spavanje do posle dva popodne uopšte ne liĉi na nju i došao
da proverim šta se dešava, našao sam boĉicu na podu.

„Kamrin?" Opet je drmam i ponovo privlaĉim njenu paţnju.

Samo me gleda. Toliko toga vidim u njenim oĉima u ovom ĉasu da ne

mogu da se odluĉim izmeĊu poniţenja, kajanja, povreĊenosti, besa ili
predaje. A zatim njene oĉi poĉinju da se pune suzama.
 J.A.REDMERSKI

Osećam kako joj se celo telo trese dok je steţem za ruke. Ona briţne u
plaĉ i pada mi u naruĉje nekontrolisano jecajući, a meni se srce ĉepa
zbog toga.

„Endru?" Mišel me doziva s vrata.

Odgovaram joj ne okrećući se da je pogledam: „Ne, biće joj dobro."

Gutam sopstvene suze i bes, osećam kako mi se grudi steţu.

Vrata se tiho zatvaraju iza mene i Mišel odlazi.

Drţim Kamrin vrlo dugo, puštam je da se isplaĉe na mojim grudima. Ne

progovaram ni reĉ. Ne još. Delom jer znam da joj je ovo potrebno, da se
samo isplaĉe i istera to iz sebe. Ali se ostatak mene oseća sjebano i
povreĊeno što osećam da treba da se uzdrţim i priberem kako ne bih
rekao nešto pogrešno. Drţim je ĉvrsto i grlim njeno telo koje se trese.
Ljubim joj kosu i pokušavam da i sam ne zaplaĉem. Iznervirani deo mene
pomaţe mi u tome.

„Tako mi je ţao!", viĉe ona, i u tom deliću sekunde ĉujem bol u njenom
glasu koji gotovo sasvim briše onaj besni deo mene i steţem je još
ĉvršće.

„Ti se meni izvinjavaš?" pitam je u neverici. Odmiĉem je od sebe ĉvrsto

je drţeći za mišice. Besno vrtim glavom prema njoj i vraćam se tamo gde
sam bio nekoliko minuta ranije. „Ne, prvo treba da mi kaţeš koliko si ih
uzela." Gledam je netremice pravo u oĉi. „Sinoć", kaţe ona. „Samo tri."
„Koliko ih je uopšte bilo u onoj boĉici?" „Ne znam. Moţda dvadeset."
„Pa koliko dugo ih onda uzimaš?" Ona zastaje, pa odgovara. „Tek od
utorka. To su mamine pilule. Uzela sam jednu kada sam imala
glavobolju, ali sam onda poĉela da ih uzimam..." U oĉima joj se opet
pojavljuju suze.

Pruţam ruku i brišem joj suze s lica. „DoĊavola, Karmin", kaţem i

ponovo je na trenutak privlaĉim na grudi. „Kog si Ċavola to umislila?!"

„Nisam!" viĉe ona. „Ne znam koji mi je Ċavo!" Obuhvatam joj obraze
rukama. „Znaš ti koji ti je Ċavo. Sjebana si zbog gubitka Lili i ne znaš
kako da se izboriš s tim. Samo bih voleo da si razgovarala sa mnom."
 NA IVICI VEČNOSTI

I dalje joj drţim lice, ali ona skreće pogled s mojih oĉiju. Jeziva tišina
meĊu nama pogaĊa me na vrlo ĉudan naĉin.

„Kamrin?" pokušavam daje nateram da opet gleda u mene, ali ona neće.
„Priĉaj mi. Moraš da razgovaraš sa mnom. Ĉuj, nisi uradila ništa
pogrešno, niti si mogla da uĉiniš nešto da spreĉiš ono što se desilo. To
moraš znati. Moraš shvat..."

Otrţe glavu iz mojih ruku, strelja me pogledom punim bola i... još
neĉega.

Ja sam kriva za to!" kaţe ona povlaĉeći se dalje od mene na krevetu.

Ustaje s kreveta s druge strane i prekršta ruke okrenuta leĊima meni.

„Kamrin, nisi ti kriva." Idem prema njoj, ali onog sekunda kada oseti da
sam preblizu okreće se ka meni.

„Ne, Endru,;'Ċ sam kriva!", kaţe, a suze joj u potocima liju niz lice.
„Nisam prestajala da mislim na to kako će trudnoća sve upropastiti! Posle
samo ĉetiri meseca mrzela sam što smo i dalje ţiveli u Galvestonu! Pitala
sam se kako ćemo uz bebu ikada ostvariti sve ono što smo hteli! I zato,
da, ja sam kriva što smo je izgubili i strašno mrzim sebe zbog toga!"
Pokriva lice rukama.

Hitro prelazim malo rastojanje izmeĊu nas i opet je uzimam u zagrljaj.

„Pobogu, Kamrin, nisi ti kriva za to!" Mislim da nikome nikada nisam
rekao nešto s toliko emocija. Moje grudi se nekontrolisano tresu uz njene.

„Pogledaj me!" kaţem i opet je odmiĉem. „To sranje je sasvim normalno.

A ako si ti kriva, i ja sam. Mislio sam o takvim stvarima s vremena na
vreme, ali baš kao ni ti ne bih voljno digao ruke od nje da sam mogao."

Ne mora da potvrdi tu izjavu naglas, jer znam da i ona to ne bi uĉinila.

Ali je ipak potvrĊuje: „Uopšte se ne kajem zbog nje", kaţe. „I ja... ţelim
je nazad!" „Znam. Znam." Snaţno je grlim i vodim prema dnu kreveta,
teram je da sedne. Ĉuĉim izmeĊu njenih nogu, oslonjen rukama na njene
butine i hvatam je za šake. Gledam gore u nju i još jednom kaţem: „Nisi
ti kriva."
 J.A.REDMERSKI

Ona povremeno briše poneku suzu i samo sedimo tako, a vreme kao da
se rasteglo u beskraj. Mislim da mi veruje - ili je to ili se prosto uzdrţava.
Zatim gleda prema zidu iza moje glave i tiho kaţe: „Da li sam postala
zavisnik?"

Hoću da se nasmejem, ali se obuzdam. Umesto toga, samo odmahujem

glavom i neţno joj se smeškam blago joj steţući ruke.

„Kamrin, to je bio trenutak slabosti, a ni najjaĉi nisu imuni na slabost.

Ĉetiri dana i boĉica lekova protiv bolova ne ĉine te narkomanom.
Napravila si pogrešan izbor, ali nisi postala zavisnik."

Opet gleda dole u mene. „Mišel i Ejdan će to pomisliti! Odmahujem

glavom. „Ne, neće. A neće ni niko drugi." Ustajem i sedam pored nje.
„Sem toga, to se nikog drugog ne tiĉe. To je nešto što samo ti i ja
moramo da znamo i s tim se izborimo."

„Nikada ranije nisam uĉinila nešto takvo", kaţe gledajući pravo ispred
sebe. „Ne mogu da poverujem..."

„Nisi bila pri sebi", kaţem. „I to otkad je Lili umrla." U sobi opet vlada
ĉudna tišina. Gledam je sa strane, ali je na trenutak ostavljam na miru.
Izgleda duboko zamišljena.

Zatim kaţe: „Endru, moţda ne treba da budemo zajedno", a njene reci me

pogaĊaju tako iznenada i ţestoko da osećam kao da mi je neko izbio sav
vazduh iz pluća.

Toliko sam zapanjen da izgleda kao da su me te njene reĉi ostavile bez

ijedne moje. Srce mi bije kao ludo.

Konaĉno, pošto to nije obrazloţila, uspevam da izustim: „Odakle ti ideja

da kaţeš nešto takvo?" I plašim se njenog odgovora.

Ona nastavlja da zuri pravo napred dok joj se suze polako slivaju niz
obraze. A zatim gleda u mene i ja u njenim oĉima vidim isti onaj
intenzivni bol koji znam da ona vidi u mojim.

„Jer me svi koje volim napuštaju ili umiru."

Preplavljuje me olakšanje, ali je senka njenog bola i dalje prisutna.

 NA IVICI VEČNOSTI

Upravo u tom trenutku shvatam da je ovo prvi put da se Kamrin u vezi sa

neĉim ovakvim otvorila prema meni, ili uopšte prema nekome. Mislim o
onim stvarima koje mi je lutali rekla i o razgovorima izmeĊu Kamrin i
mene tokom putovanja, i svestan sam da u ovom trenutku Kamrin
priznaje koliko je dubok njen bol ne samo nekom drugom već, što je još
vaţnije, samoj sebi.

„Osećam se tako sebiĉno kada to kaţem" nastavlja ona, a ja je puštam da

priĉa dalje bez ometanja. „Moj tata nas je napustio. Mama se promenila.
Moja baka, jedina osoba koja je uvek bila ista i uvek uz mene kada mi je
trebala, umrla je. Ijan je umro. Kol je otišao u zatvor. Natali mi je zabila
noţ u leĊa. Lili..." Konaĉno gleda ka meni, a izraz bola na licu joj se
pojaĉava. „I ti."

„Ja?", opet kleĉim pred njom. „Ali ja sam ovde, Kamrin. Uvek ću biti
ovde." Uzimam njene ruke u svoje. „Nije mi vaţno šta radiš, ni šta se
dešava meĊu nama. Nikad te neću ostaviti. Uvek ću biti uz tebe." Cimam
je za ruke. „Sećaš li se kad sam rekao da si ti za mene ceo svet? Rekla si
da te podsetim ako to ikada zaboraviš. E pa, sad te podsećam." Celo telo
joj se trese od jecaja. „Ali mogao si da umreš" kaţe glasom
deformisanim od suza. „Svakog bogovetnog dana koji sam provela u toj
bolnici mislila sam da će to biti tvoj poslednji. A kada se to nije desilo i
kada si se provukao, i dalje sam hvatala sebe kako ĉitam tvoje pismo
nedeljama, mesecima kasnije, jer je deo mene osećao da treba da se
naviknem na pomisao da ćeš otići. Jednog dana. Jer sam prosto znala da
ćeš otići na ovaj ili onaj naĉin. Baš kao i svi ostali."

„Ali nisam", kaţem s oĉajanjem, i pri tom se malo smeškam. Sedam na

pod i povlaĉim je dole kod sebe. „Nisam umro. Nisam jer sam znao da si
ti tamo sa mnom sve vreme. Jer sam znao da nam je suĊeno da budemo
zajedno, i ako ćeš ti preţiveti onda ću i ja."

„Ali šta da jesi?" pita ona. To nisam predvideo. „Šta ako se tumor vrati?"

„Neće" odgovaram. „A ĉak i da se vrati, opet ću ga pobediti. Pobogu,

jednom je prošlo osam meseci da nijednom nisam otišao do lekara, a i
dalje ga pobeĊujem. Ti si u mom ţivotu i ribaš me da redovno idem na
kontrole, tako da nema šanse da će me kasnije ubiti."
 J.A.REDMERSKI

Ne deluje da je potpuno ubeĊna u to, ali primećujem traĉak nade na

njenom licu, a samo to sam i hteo da vidim.

„Stvarno mi je ţao", kaţe, ali joj ne govorim da nema razloga, prepuštam

joj i ovaj trenutak jer imam osećaj da hoće nešto da zaokruţi. „Kladim se
da nikada nisi oĉekivao ovakav ludi teret." Stavlja prste ispod oĉiju da
obriše suze.

Pokušavam da donekle razvedrim raspoloţenje pa joj trljam gola kolena i

kaţem: „Voleo bih te i da si jedna od onih riba koje trĉe u kupatilo da se
ispovraćaju ĉim nešto pojedu, ili da imaš klovna za seks fetiš."

Ona se malo smeje kroz suze i zato se osmehujem. Podiţem joj prstom
bradu i opet postajem ozbiljan, gledam duboko u njene divne vlaţne
plave oĉi.

„Kamrin", kaţem, „Lili prosto nije bila spremna. Ne znam zašto, ali ne
krivi sebe zbog nje, niti zbog ikog drugog. Moraš shvatiti da smo u tome
zajedno. U potpunosti. Veruješ li u to?" Klima glavom. „Da."

Saginjem se i ljubim je prvo u ĉelo pa u usne.

Usledi ćutanje i atmosfera u sobi se menja. Vedrija je. Znam da se

Kamrin neće osećati stoprocentno dobro preko noći, ali vidim da joj je
već bolje. Od samog pogleda na nju jasno mi je da sad oseća manji teret
kada je masu gluposti isterala iz glave. To joj je trebalo. Trebao joj je
neko da je dovede u red. Ne neko ravnodušan, niti neko ko bi samo
odgovore koji su svi kao iz kalupa.

Trebao sam joj ja.

Ustajem i hvatam je za ruku. „DoĊi." Ona polazi za mnom. Uzimam

boĉicu s pilulama sa stoĉića pored kreveta i zatim je odvlaĉim u kupatilo.
Podiţem poklopac WC šolje i pruţam joj boĉicu. I pre nego što stignem
da izgovorim ijednu reĉ, Kamrin bez oklevanja prevrće boĉicu i istresa
preostale pilule u šolju.

„Još uvek mi je neverovatno da sam bila tako slaba." Zuri da u vodu dok
pilule kruţe i bivaju usisane. Gleda me. „Endru, lako sam mogla da
postanem zavisna od njih. Ne mogu da zamislim..."
 NA IVICI VEČNOSTI

„Ali nisi", prekidam je pre nego što to uvrti sebi dublje u glavu. „I imala
si pravo na trenutak slabosti. Dovoljno smo rekli."

Izlazim iz kupatila i besciljno koraĉam po spavaćoj sobi. Ona izlazi za

mnom i stoji nasred sobe, posmatra me. „Endru?"

Stajem da bih se okrenuo prema njoj i kaţem: „Daj mi jednu nedelju."

Ona deluje malo zbunjeno. „Jednu nedelju za šta?"

Bledo se smeškam. „Samo se sloţi. Ostani ovde sa mnom nedelju dana."

Svakim trenom sve zbunjenija, kaţe: „Hmmm, u redu. Ostaću ovde s

tobom jednu nedelju", iako joj lice jasno govori da zapravo nema pojma
na šta je to pristala.

Ali mi veruje i to mi je jedino vaţno. Pruţiću nam ono što treba i meni i
njoj, htela to ona ili ne.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

ŠESNAEST

Dan treći

Ni na trnutak nisam pomislila da mogu uraditi ono što sam uradila. Endru
to zove trenutkom slabosti i moţda je u pravu, ali biće mi potrebno baš
mnogo vremena da sama sebi oprostim.

Mišel je jasno dala do znanja da me ne osuĊuje i, mada se zbog toga

osećam bolje, osećam se nekako posramljeno uvek kada se naĊem u istoj
sobi s njom ili Ejdanom. Moţda se tako loše osećam baš zbog njihove
uvidavnosti.

Jedna nedelja. Nemam predstavu šta je Endru mislio pod tim, ali
dugujem mu bar to da ne ispitujem i dopustim mu da uĉini šta god je
isplanirao. Bio je vrlo tajanstven poslednja dva dana, ĉesto je primao
telefonske pozive u drugoj sobi kako ne bih ĉula o ĉemu priĉa. Samo
jednom sam pokušala da slušam, tako što sam se sasvim umirila na kauĉu
kada je izašao u kuhinju da razgovara s Ašerom. Ali sam onda osetila
krivicu zbog prisluškivanja, pa sam upalila televizor da ne ĉujem.

Osim toga, mada sam pilule uzimala svega nedelju dana, to je oĉigledno
bilo dovoljno dugo da se osećam bezveze, još mi je teţe da zaspim sada
nego pre njihovog uzimanja, ali je bar ona blaga glavobolja konaĉno
krenula da popušta. Nezamislivo mi je da sam na njih navuĉena
mesecima ili godinama. Ţalim ljude koji jesu...
 J.A.REDMERSKI

Dan četvrti

Ejdan ulazi s hrpom pošte u ruci i prebira po njoj ĉetkajući po dnevnoj

sobi.

Na trenutak zaĉuĊeno zagleda jedan beli koverat pa ga podiţe i prvo

mene pogleda iako u tom ĉasu Endru ulazi u sobu.

„Izgleda da je ovo tvoje?" Ponovo gleda u mene, ali koverat pruţa

Endruu.

To u meni budi neki vrlo ĉudan osećaj, pa instinktivno ustajem i odlazim

do Endrua da proverim.

Baš pre nego što mi ga je Endru sklonio iz vida i pustio da mu ruka s

kovertom padne sa strane, videla sam Natalino ime ispisano na njemu.
Zna i on da sam to videla. „Ne", kaţe odmahujući glavom. „Pustiću te da
ga vidiš nekom drugom prilikom." Zatim koverat gura u zadnji dţep
farmerki.

Verujem mu bez rezerve, ali sam ljudsko biće i delić mene je nervozan
zbog cele situacije. Zašto bi Natali slala pismo Endruu? Imala ja
poverenja ili ne, prvo što vam pada na pamet, bez obzira ko ste, jeste da
se zapitate da li se stvarno nešto dešava meĊu njima. Ali to je apsurdno, i
teram tu misao iz glave ĉim se pojavila.

Oni kuju zaveru protiv mene.

Samo bih volela da znam šta se dešava.

Telefonski razgovaram s Natali, mojom mamom, a zatim i s Marnom.

Marna pokušava da deluje kao da se ništa nije ni desilo s bebom, i ide joj
dobro kao i Mišel mog prvog dana u Ĉikagu. Tako je ljubazna i paţljiva.
Moja mama, s druge strane, kao da ne moţe da priĉa ni o ĉemu drugom
osim o vezi izmeĊu mene i Endrua. Koristi svaku priliku da me proganja
u vezi s datumom venĉanja, i ĉvrsto je zacrtala da ćemo to uĉiniti isto kao
svi drugi.
 NA IVICI VEČNOSTI

Pokušavam da joj kaţem da neću nikakvu venĉanicu ni crkvicu ni cveće

na koje je baĉeno hiljade dolara, a koje će uvenuti za nedelju dana, ali
ona kao da me ne ĉuje. Samo hoće da se venĉamo. Moţda će se zbog
toga osećati bolje što on spava u mojoj sobi. Nemam predstavu šta se
dešava u maminoj glavi, a rekla bih da polovinu vremena ne zna ni ona.

Endru danas ide na kontrolu kod lekara ovde u Ĉikagu. I kao i svaki put
kada ide na pregled, osećam muĉninu dok ne završi s tim. Na sreću,
vraća se s dobrim vestima.

Dan šesti

Opet razgovaram telefonom s Natali, ali i dalje ne poteţem pitanje one

koverte. A ni njoj pretvaranje ne ide najbolje. Oĉigledno je da se svojski
trudi da ne izlane neku od Endruovih tajni, pa su naši razgovori puni
trenutaka neugodnog ćutanja. Smešna mi je kako oĉajno glumi da je sve
normalno dok je jedino što stvarno ţeli da mi ispriĉa sve i završi s tim.

Dan sedmi

Ova jedna nedelja bila je medu najduţim nedeljama mog ţivota.

Izleţavam se u krevetu jer postaje hladnjikavo, ali sam i nervozna i
prosto ne mogu da nateram sebe da radim bilo šta drugo. Endruje ustao
pre jednog sata i samo jednom sam ga videla da se vratio u sobu, a i to
samo da bi našao svoje cipele. Poljubio me je i osmehnuo mi se kao da je
po- tajno uzbuĊen, a zatim je bez reĉi ponovo izašao.

Sklupĉana ispod ćebeta prevrćem se na bok i zurim kroz prozor. Sunce

danas blistavo sija, nebo je plavo i bez oblaĉka. Ĉujem njih troje kako se
muvaju po kući. Endruove cipele škripuću po parketu ispred sobe. Otvara
vrata spavaće sobe i stoji na vratima gledajući u mene. „Ustani i obuci
se", kaţe i dalje drţeći ruku na kvaki. Na trenutak ga samo gledam
 J.A.REDMERSKI

pomišljajući da će moţda objasniti zbog ĉega, ali on samo pokazuje na

moje cipele na podu kao da kaţe obuj ih, zatim zatvara vrata i ostavlja
me.

Radim taĉno kako mi je rekao. Ustajem, oblaĉim omiljene farmerke,

široki pleteni dţemper i ĉarape, pa obuvam cipele. Izlazim iz sobe i
ulazim u dnevnu sobu gde Mišel sedi sklupĉana na kauĉu s ćebetom
prebaĉenim preko nogu i gleda televiziju. Okreće glavu da me pogleda i
toplo se smeška kao da zna nešto što ja ne znam. Naravno da zna.

„Napolju je s Ejdanom", kaţe i pokazuje glavom prema ulaznim vratima.

Sve nervoznija, polako odlazim do vrata i otvaram ih. Izlazim na verandu
i vidim Endrua i Ejdana kako stoje uz iviĉnjak pred kućom s Ašerom, svi
oslonjeni na ševel.

Na trenutak pomišljam: U redu, znači sve je ovo bilo zbog Ašerovog

dolaska u posetu? Nije da se ne radujem što vidim Ašera, ali budimo
iskreni, to nije nešto što bi objasnilo svu onu tajanstvenost oko
Endruovih planova. Reĉ je o autu, shvatam, ali to je otprilike sve što
uspevam da povezem u glavi. Imam teoriju zašto se pojavio ovde s njim,
ali ću se u ovom ĉasu potruditi da ne razmišljam o tome. Brzo silazim niz
kameno stepenište i grlim Ašera. „Devojko, super izgledaš", kaţe on s
onim jamicama i upadljivo zelenim oĉima koje su gotovo identiĉne
Endruovim. Zatim me ĉvrsto steţe i podiţe me malo od zemlje. „Divno
je što te vidim", kaţem sijajući od sreće. Ne prestajem da šaram
pogledom izmeĊu njega i Endrua, koji se smeška tako široko da sumnjam
da će još dugo biti u stanju da zadrţi šta god da je u pitanju.

Gledam ševel, pa opet Ašera. Pa još jednom. „Znaĉi, dovezao si ga skroz

iz..." Okej, ovo je malo zamršenije nego što sam pretpostavila. Auto je
bio u Teksasu, a koliko znam Ašer je bio u Vajomingu. Konaĉno,
nastavljam: „Šta se dešava?"

Ašer gleda u Endrua, a Endru kreće napred i staje u sredinu.

„Organizovao sam da Ašer doveze auto ovamo", kaţe. „Ali zašto?"
 NA IVICI VEČNOSTI

Ašer prekršta ruke i naslanja se na zadnja vrata kola. „Jer je lud",

odgovara smejući se nakratko. „I jer nije imao poverenja u dostavnu
sluţbu da ga dotera ovamo."

Opet se okrećem Endruu i ĉekam da iznese na sunce šta ima. Hladan

povetarac probija kroz moj pleteni dţemperi ja zavlaĉim ruke u rukave.

„Imaš pet minuta da pobacaš svoje stvari u torbu", kaţe,a srce poĉinje da
mi udara kao ludo i pre nego što je završio reĉenicu. Lupka se po zglobu,
na kom nema sata. „Ni sekund više"

„Endru..."

„Ovo nije za raspravu", kaţe. „Pokupi svoje stvari." Samo ga

bezizraţajno gledam. Moja teorija je bila ispravna, ali nisam htela da tako
bude.

Ne ţelim da idem na putovanje... mislim, ţelim... ali to nije u redu. To

jednostavno nije u redu.

„Sada imaš ĉetiri minuta", kaţe Ašer.

„Ali ne moţemo tek tako da odemo", bunim se. „Bilo bi nepristojno."

Pokazujem na Ašera. „I Ašer je tek stigao. Zar ne ţeliš da posetiš..."

„Mogu da posetim svog starijeg brata kad god hoću", uzvraća Ašer.
„Mislim da ti je bolje da sad uradiš šta je rekao ili ti se moţe desiti da na
putu nosiš iste gaćice nedelju dana."

Prolazi još nekoliko sekundi, a ja se i dalje ne pomeram. Valjda sam u

stanju blagog šoka.

„Tri minuta, mala", kaţe Endru gledajući me ozbiljno. „Ne šalim se.
Penji se tamo, pobaĉaj tvoja sranja u torbu i dolazi u prokleti auto."

Oh doĊavola, opet je onaj stari...

Krećem opet da se raspravljam, Endru poprima neki okrutan izgled i

kaţe: „Poţuri. Vreme istiĉe!" I pokazuje na kuću.
 J.A.REDMERSKI

Konaĉno, spuštam gard i prepuštam se trenutku onoliko koliko mogu

sebi to da dopustim, besno ga gledam i kaţem: „Dobro." Na sve ovo
pristajem samo zato jer znam da pokušava da popravi situaciju. Mada se
osećam Ċavolski krivom.

Ignorišući njegov zabavan zahtev da se spremim za pet minuta, okrećem

se u mestu i vrlo sporo se vraćam u kuću, namerno oteţem jer je to na
neki naĉin moje opiranje celoj ovoj situaciji.

„Mišel, znala si za ovo?", pitam dok u hodniku prolazim pored nje.

„Naravno da jesam!", dovikuje mi. Osećam smeh u njenom glasu.

Otvaram vrata spavaće sobe, spuštam torbu na krevet i krećem sve da

guram u nju. Zatim odlazim u kupatilo i uzimam naše ĉetkice za zube i
razne potrepštine. Ĉupam punjaĉe za telefon iz zida, uzimam svoj telefon
sa stoĉića i ubacujem ga u tašnu. Obilazim po sobi gledajući da nisam
nešto propustila.

Izgleda daje Endru već popakovao svoje stvari u nekom trenutku, a to

nisam primetila.

Zatim samo stojim ovde i zagledam svaki cenitimer oko sebe, a zapravo
ne vidim ništa. Ne ţelim ovo da radim, mada je to moţda prava stvar.

Ĉujem sirenu kako trubi triput i to me prene iz misli. Uzimam torbu,

kaĉim je na rame i dohvatam tašnu s kreveta. „Vidimo se opet!",
dovikuje Mišel s kauĉa. Zastajem i saginjem se preko naslona kauĉa da je
nezgrapno zagrlim, jer mi smetaju torbe preko ramena. „Super se
provedi", dodaje ona. „Hvala što ste nas pozvali", kaţem. Široko se
smešeći, Mišel mi maše da idem i ja izlazim iz kuće.

Ĉim sam sišla niz stepenište, Endru je otvorio prtljaţnici ševela u koji
ubacujem torbu. Prošlo je mnogo više od pet minuta, koliko mi je dao
vremena, ali samo ĉekam da mi nešto zucne o tome.

„Jesi li spremna?" pita Endru dok zatvara gepek.

Duboko uzdišem, gledam Ašera i Ejdana i, pre nego što odgovorim,

odlazim da ih obojicu zagrlim.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Drago mi je što ste došli", kaţe Ejdan.

„Pripazi na mog brata da ne pravi sranja" kaţe Ašer.

Osmehujem se obojici pa uskaĉem na prednje sedište, a Endru zatvara

vrata za mnom.

Oni se opraštaju. Minut kasnije Endru se spušta na vozaĉko sedište i

malo hladnog vazduha ulazi u kabinu za njim. Gleda preko u mene. „Evo
kako ćemo", kaţe i spušta ruke na volan. „Idemo na jugoistok, prema
obali..."

„Stani", prekidam ga, „napravio si plan?" To nije u njegovom stilu. I tera

me da se zapitam o ĉemu je reĉ.

Endru se smeška i kaţe: „Samo delimiĉno. Ali je to nuţno."

„Koji deo je nuţan?"

Gleda me kao da mi kaţe: Hoćeš li me pustiti da završim? Ćutim i

puštam ga da nastavi dok se pruţa preko mene da otvori pregradak za
rukavice. „Ići ćemo prema jugoistoku i ostati na obali preko zime" kaţe,
a meni preostaje samo da se pitam koliko dugo je planirao da ostanemo
na putu. Preko zime? Uopšte ne kapiram šta je to smislio. On vadi mapu i
širi je preko volana. Oprezno ga gledam. „Mrzim jebenu hladnoću. Ako
ostanemo na obali i krenemo dalje na jug, biće to baš pravo vreme,
uglavnom ćemo moći da izbegne-mo sneg i ta sranja."

Okej, plan j e dobar, priznaj em. Ni ja ne podnosim hladno vreme, tako

da je ovo nesumnjivo nuţno. Klimam glavom i puštam ga da nastavi.

Endru pokazuje na ogromnu mapu i kreće da vuĉe prst prateći našu rutu.
„Poĉećemo na virdţinijskoj obali i odatle ćemo ići na jug, pa ćemo proći
kroz tvoju matiĉnu drţavu- ali nećemo svraćati u poseru." Pokazuje na
mene. »Samo ćemo prolaziti tuda, vaţi?" Ĉeka da odgovorim.

Klimam opet glavom i kaţem: „Vaţi", jer u njegovom ludilu sigurno

postoji neki red, pa osećam da moram da se sloţim s tim.

Ponovo gleda u mapu, a njegov prst kreće opet da prati put kojim ćemo
ići. „Zatim Juţna Karolina, dole do Dţordţije, a onda ćemo putovati duţ
 J.A.REDMERSKI

cele obale Floride, od Fernandina Biĉa" - njegov prst pravi dug, širok
zaokret na papiru- ,,i dalje sve do Pensakole." „Koliko će sve to trajati?"

Smeška se i odmahuje mi glavom. „Zar je to vaţno?Zatim nemarno

savija mapu i baca je na sedište izmeĊu nas. „Ovog puta se ja pitam što
se tiĉe pravca. Uglavnom zato što ne ţelim da mi se dupe zaledi. Ali...",
okreće se i gleda napred, ne u mene, „...pa, jednostavno tako mora da
bude!" „Endru, zašto radiš ovo?"

Opet me gleda. „Jer tako treba", kaţe zagledan u mene. „Jer si ti u autu."

Njegove reĉi me zbunjuju. „Jer sam ja u autu?" On blago klima glavom.

„Aha." „Ali... šta to uopšte znaĉi?"

Njegove zelene oĉi postaju blage od osmeha i naginje se preko sedišta da

me uhvati za bradu. Ljubi mi usne i kaţe: „Mogla si da se ţestoko
suprotstaviš svemu ovome. Mogla si da mi kaţeš da odjebem kad sam ti
rekao da odeš po stvari. Ali nisi." Neţno me ljubi još jednom, a ukus
peperminta iz njegovog daha ostaje mi na usnama. „Nisi otrĉala u onu
kuću jer sam ti ja to rekao, uradila si to jer si ti to htela. Kamrin, nikad
ništa i nisi uradila jer sam te ja nagovorio. Ja sam tu samo da te
podstaknem, ništa više."

Pokušavam da sakrijem osmeh koji mi se iskrada na lice, ali ne mogu.

On se naginje, pritiska usne na moje ĉelo, pa se uspravlja u sedištu.
Mašina agresivno zabrunda kada on nagazi pedalu gasa.

Upravu je. Sve što mije rekao da uradim, ĉak i onda kad sam prigovarala,
nikada ne bih uradila da deo mene to nije ţeleo. Zapanjuje me kako sve o
meni zna pre mene.
NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

SEDAMNAEST

Mislim da se juĉe u Ĉikagu prvi put desilo da nisam mogao da predvidim

kako će Kamrin reagovati na neki moj zahtev. Moja cura je bila rastur.
Bila mi je frka sve više iz dana u dan od toga u šta se pretvara. Rizikovao
sam i pozvao Ašera one noći da ga zamolim da doveze ševel sve do
Ĉikaga. Nisam znao šta bi Kamrin mogla da uradi i, iskreno brinuo sam
da će odbiti da poĊe. Zbog osećaja krivice. Hej, mrzim što smo izgubili
našu Lili. Odsekao bih ruku ili nogu da je vratim. Ali šta je bilo bilo je, a
da sedimo i gušimo u tuzi i da zbog bilo ĉega odbijamo da radimo ono
što usrećuje je ĉisto sranje. Tako moţeš samo da se ubiješ. To je sporo,
bolno samoubistvo. Da je Kamrin odbila, prebacio bih je preko ramena
dok šutira i vrišti i sruĉio je na zadnje sedište. Jer je to naš ţivot. Sreli
smo se na putu; upoznavali se i zavoleli na putu. Tamo nam je suĊeno da
budemo ko god da potraje, i to je ono što ćemo raditi dok ne posf jasno
da nam je suĊeno nešto drugo.

Prvih dugih ĉetrnaest sati našeg putovanja protiĉe bez dešavanja i u tišini.
Vozim ceo put od Ĉikaga do Virdţinija Biĉa slušajući uglavnom radio ili
moje diskove kad ne mogau da naĊem pristojnu stanicu. Kamrin, mada se
smeška i priĉa o okolišu kroz koji prolazimo, još nije u svom elementu,
ali biće. Moţda će joj trebati nekoliko dana, ali promeniće se sigurno.

Plaţe na Istoĉnoj obali su drugaĉije od onih u Teksasu. Ĉistije su i

okeanska voda ovde izgleda onako kako okeanska voda treba da izgleda,
nije blatnjava i mutna kao zalivska voda u Galvestonu.

Kasno je uveĉe. Posmatrali smo kako sunce zalazi za horizont baš dok
smo ulazili u Virdţinija Biĉ, i tada sam prvi put posle pobaĉaja u
Kamrininim oĉima ugledao onu iskru. Da sam znao da zalazak sunca
moţe to da izazove, odavno bih je odveo da ga posmatra.

„Pa hoćemo li da uzmemo zasebne sobe?", pita ona dok izlazimo iz kola
na parking našeg prvog hotela.

Jasno mi je da se šali, ali sam siguran i da ne oĉekuje da odgovorim.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Uradićemo baš tako." Otvaram gepek i kaĉim obe torbe na ramena.

„Ti to ozbiljno?" Preneraţena je, i to je zabavno.

Igram svoju ulogu najbolje što umem. Uopšte nisam nameravao da

uzmemo zasebne sobe, ali kad je već to pomenula to i nije tako loša
ideja.

Zatvaram prtljaţnik i krećemo prema ulazu u hotel.

„Endru, mislim da smo to prevazišli."

„Molim vas, dve velike sobe za nepušaĉe jednu do druge,ako takve

imate."

Sluţbenica na recepciji ubacuje podatke u kompjuter. Uglavnom ne

obraćam paţnju na Kamrin, preturampo novĉaniku u potrazi za
kreditnom karticom. „Endru?"

„Nemam dve susedne", kaţe ţena, „ali imam dve koje su taĉno jedna
naspram druge."

„Moţe", kaţem.

Kamrin šapuće: „Neshvatljivo mi je da ćeš razbacivati novac na dve sobe

kada je jasno da smo već imali tone seksa..." Kamrin ne prekida, a
recepcionerka nas krišom gleda kao da smo totalno ludi. Volim takav
izraz na licima ljudi, ono zabezeknutone-mogu-da-poverujem-da-si-to-
upravo-rekao. „Molim te, samo ućuti", kaţem okrećući se prema Kamrin.
„Ne brini, ubrzo ću doći u tvoju sobu i srediti te. Zato prestani da praviš
scenu."

Kamrin rogaĉi oĉi koliko i recepcionerka. Hvatam Kamrin za ruku i

vuĉem je prema izlazu iz predvorja.

„Nadam se da ćete uţivati u boravku ovde", zbunjeno kaţe recepcionerka

dok skrećemo iza ćoška prema liftu.

Kamrin praska u smeh istog ĉasa kada se vrata lifta zatvore. „Staje to
bilo?!" pita, nemoćna da se uzdrţi. „Osećam se kao da smo dvoje
nezrelih šesnaestogodišnjaka!"
 J.A.REDMERSKI

„Ali, ti se smeješ", naglašavam. „A to znaĉi da se nezrelost potpuno

isplatila."

Lift se zaustavlja na drugom spratu i izlazimo u hodnik. „Ali stvarno,

Endru, zašto zasebne sobe?" Kao dalji dokaz da spontanost zaista moţe
da posluţi svrsi, dok idemo niz hodnik, razmišljam o pismu koje sam
naterao Natali da mi pošalje u Ĉikago. Stajemo nasred hodnika pred
našim sobama i spuštam torbe na zeleno melirani tepih. „Samo za noćas",
kaţem i zavlaĉim ruku u torbu da potraţim pismo.

Kamrin stoji iznad mene i ćutke posmatra. Jasno mi je da hoće nešto da

kaţe, ali trenutno ni sama nije sigurna šta.

Uspravljam se s pismom u ruci. Ona ga primećuje, ali nije sigurna šta

sam smislio.

„Noćas ćeš ostati sama u svojoj sobi", kaţem i pruţam joj pismo.

Prestala je da se smeška ĉim sam izvadio pismo iz torbe. Sada me samo

gleda zbunjena i zaĉuĊena.

Oprezno pruţa ruku i uzima pismo, i dalje nesigurna u sve ovo, moţda
ĉak i u to da li uopšte ţeli da sazna šta je u njemu.

Guram njenu karticu za otkljuĉavanje u vrata i otvaram ih, a zatim

unosim njenu torbu. Ona me prati nekoliko koraka iza, bez reĉi i
sumnjiĉava, s pismom u njenim neodluĉnim rukama. Spuštam njenu
torbu na dugaĉki TV stoĉić i proveravam sobu kao što sam i ranije uvek
radio. Palim svetla i proveravam grejanje a zatim povlaĉim posteljinu da
se uverim da je ĉista. Pošto se prisećam Kamrinine fobije u vezi s
hotelskim prekrivaĉima, skroz ga skidam s kreveta i bacam na pod u uglu
sobe.

Ona stoji ispred kreveta i ne mrda. Pomeram se da stanem ispred nje.

Gledam je u oĉi i samo posmatram kako me gleda. Vuĉem prst duţ njene
obrve pa niz njeno lice, osećam toplinu njene koţe. Ţelim je. Kada obori
pogled i zadrţi ga na mojim usnama, to budi grabljivca u meni. Ali
obuzdavam svoje prohteve za njeno dobro. Ova noć će, nadam se,
predstavljati kraj jednog perioda.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Kam je otišla na sahranu", rekla mije Natali telefonom onog dana kada
sam je pozvao iz Ejdanove kuće. „Ali je stigla kasno i sedela je sasvim
pozadi kod izlaza, a onda je otišla pre nego što se služba završila. Odbila
je da priĎe kovčegu."

„Da lije ikada razgovarala s tobom o tome?", upitao sam.

„Nikada", rekla je Natali. I kad god sam pokušala to da potegnem,

sahranu, taj incident, bilo šta u vezi s tim, samo bi me ućutkala."

Ova će noć biti teška za Kamrin, ali ako ne proĊe kroz to nikada joj neće
biti bolje. „Znaš gde sam" šapućem tiho i puštam da mi ruke is kliznu iz
njenih. „Biću budan cele noći. Juĉe sam poĉeo da pišem još jednu pesmu
i stvarno hoću da radim na njoj dok mi je sveţa u glavi."

Kamrin klima glavom i slabašno se osmehuje ispod onog zabrinutog

izraza na licu, zabrinutog zbog onoga što vreba u tom pismu.

„Šta ako neću da ostanem u ovoj sobi sama?" pita. „Molim te da to

uradiš", iskreno odgovaram. „Samo noćas."

Ne ţelim da kaţem ništa više od toga, ali se nadam da iskrenost na mom

licu moţe da zameni reći.

,,U redu", pristaje.

Spuštam poljubac na njene usne i ostavljam je samu u toj sobi.

Samo se nadam da mi se ovo neće obiti o glavu.

 J.A.REDMERSKI

Kamrin

Endru me ostavlja u sobi. Samu. Ne dopada mi se to, ali sam nauĉila da

ga slušam u ovih kratkih pet meseci otkad smo zajedno. Pet meseci.
Zapanjuje me svaki put kad pomislim na to, jer zbog svega onoga što
smo preturili preko glave, imam osećaj da smo zajedno pet godina.
Ponekad mislim o svom bivšem, Kristijanu, onom mom deĉku koji me je
varao kada sam potraţila zamenu za Ijana, i s kojim sam provela ĉetiri
meseca. Jedva da smo se poznavali. Kad sad pomislim na to, ne pamtim
ni kada mu je roĊendan niti ime njegove sestre koja je ţivela dve ulice
dalje od njega.

Skroz drugi svet od Endrua.

U pet meseci s njim pronašla sam sebe, totalno, bezuslovno i ludo se

zaljubila, nauĉila kako da zaista ţivim, upoznala praktiĉno celu njegovu
familiju i brzo osetila da sam deo nje, prošla putovanje po ivici smrti s
Endruom, zatrudnela i verila se. Sve za samo pet meseci. A sada nas ĉeka
još jedna teškoća. Ipak, on je i dalje uz mene, prati me na svakom
koraku. Bila sam glupa i slaba i uzela pilule, a on je i dalje ovde. Pitam se
da li uopšte mogu da uĉinim nešto toliko odvratno da bi me ostavio.
Nešto mi u srcu govori ne, ne postoji to. Baš ništa.

Sve dok sam ţiva, nikada neću razumeti kako sam imala toliko sreće da
budem s njim.

U trenutku zamišljenosti primećujem da uopšte nisam skinula pogled s

vrata otkad je on izašao. Konaĉno, gledam pismo u ruci i nemam
predstavu zašto me plaši i da pomislim na to šta je u njemu. Razmišljala
sam o tome bezbroj puta tokom poslednje nedelje. Pismo? Ako je tako, o
ĉemu bi uopšte moglo biti? I za koga je, od koga je? Zašto bi mi Natali
pisala pismo? Zašto bi Endruu pisala pismo? Ništa od toga nema
nikakvog smisla. Sedam na ivicu kreveta, puštam tašnu da padne na pod
pored mene i prelazim prstom po konturama onoga što se krije u koverti.
Ali to sam radila već nekoliko puta prošle nedelje, a i dalje dolazim do
istih zakljuĉaka: to je papir, neki debeo papir, presavijen dva ili tri puta.
 NA IVICI VEČNOSTI

Nema niĉeg izboĉenog ili neravnog, nema drugaĉije teksture. To je samo

papir.

Uzdišem i krećem da spustim pismo, ali ga i dalje drţim. Ne znam zašto

prosto ne otvorim tu prokletu stvar. Već nedelju dana me na neki naĉin
izluĊuje i evo me u prilici da konaĉno razrešim tu tajnu za veĉita
vremena time što ću ga otvoriti, ali se suviše plašim.

Spuštam pismo na krevet i ustajem, prekrštam ruke i gledam ga

krajiĉkom oka dok poĉinjem da šetam po sobi. Pazim ga se kao da će
skoĉiti na mene i šĉepati me kandţama za nogu dok prolazim. Kao ona
prokleta maĉketina koju ima tetka Brenda. Ĉak sam i krenula da po tašni
potraţim telefon da pozovem Endrua i nateram ga da mi kaţe o ĉemu je
reĉ, ali sam shvatila koliko je to glupo.

Konaĉno uzimam koverat i, posle duge pauze u kojoj osećam njegovu

malu teţinu u ruci, zavlaĉim vrh prsta pod preklop da ga otvorim.
Pokušavam da ga otvorim paţljivo, ali se koverat ĉepa gde ne treba,
psujem i cepam ostatak Bacam iscepani koverat na krevet i širim papir
koji liĉi na pisaći pribor firme Holmark, i uviĊam daje uglavnom prazan.
Upotrebljen je samo da sakrije fotografiju. Pošto mi je okrenuta poleĊina
slike, isprva odbijam da je okrenem i vidim šta je s druge strane. Umesto
toga, ĉitam ono što je Natalinim rukopisom ispisano na sredini poslednje
stranice pisma:

Ovo je najbolja koju sam našla. Nadam se da će pomoći, šta god da si

naumio. Pozdrav, Natali.

Okrećem sliku i srce mi tone kao kamen kada ugledam Ijanovo

nasmejano, razdragano lice kako me gleda. Moj obraz je priljubljen uz
njegov dok gledamo u fotoaparat. Obojeni svetla s tobogana Drţavnog
sajma Severne Karoline osvetljavaju noć u pozadini. Kao da sam upala u
zamrznuto jezero, pogled na njegovo lice isteruje mi sav vazduh iz pluća.
Suze mi istog ĉasa naviru na oĉi i puštam fotografiju da padne na krevet.
Ruke mi kreću prema licu i pokrivaju uzdrhtale usne.

Kako sam mogla da dopustim sebi da plaĉem za njim?!

Zašto se ovo dešava?!

 J.A.REDMERSKI

Rešila sam se svih Ijanovih fotografija s razlogom. Svega.

Obrisala sam sve datoteke s našim digitalnim fotografijama, izbrisala

njegovo ime iz mobilnog. Ĉak sam bacila i stoĉić koji sam imala još od
malena jer je Ijan urezao IJAN VOLI KAMRIN u drvo s donje strane.
Uklonila sam sve podsetnike na njega iz svog ţivota najbolje što sam
mogla jer je suviše bolno bilo saznanje da su materijalne stvari sve to što
mi je ostalo od njega. Nisam mogla mnogo da uradim povodom
uspomena, mada sam se svojski potrudila da i njih zaboravim.

Zašto mi Endru ovo radi? Zašto ponovo donosi sav taj bol u moj ţivot
tako brzo nakon gubitka Lili, zašto uopšte? Deo mene ţeli da vrišti na
Endrua, da besno izaĊe kroz ta vrata i preko hodnika pravo u njegovu
sobu da mu kaţe

koliko to boli. Ali razum brzo pobeĊuje. Znam zašto je to uradio. Znam
zašto me je smestio u ovu sobu samu s ovom fotografijom. Jer me voli
toliko da je voljan da me prepusti Ijanu na samo jednu noć da bih se
moţda pomirila s tim što sam ga izgubila. Ali ne mogu da gledam tu
prokletu sliku! Prosto ne mogu! Sva uplakana dohvatam debeli dţemper
iz torbe i besno guram ruke u rukave. A zatim izlećem iz sobe i krećem
ka liftu.

Nekoliko sekundi kasnije sedim na hladnom pesku plaţe zagledana u

beskrajni okean.
NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

OSAMNAEST

Pitam se da li će ga otvoriti. Sranje, pitam se i da li će me mrzeti što joj

to radim, ali ako će joj pomoći, pristajem i na to.

Pritiskam dugme na daljinskom i repriza stare serije Sajnfeld ispunjava

tišinu sobe. Šutiram cipele da ih izujem odlazim u kupatilo, puštam da
topla voda udara po meni dok ne postane mlaka. Razmišljam jedino o
tome šta Kamrin radi sama u svojoj sobi, da li gleda fotografiju svog
mrtvog nekadašnjeg momka, i kako se drţi. Ţelim da odem tamo preko i
da budem uz nju, ali znam da je to nešto što mora da obavi sama. Nešto
što je trebalo odavno da uradi, mnogo pre nego što smo se upoznali.

Brišem se pa obmotavam peškir oko struka i preturam po torbi na krevetu

traţeći bokserice. Sedam, blejim u televizor zatim u zid, pa opet u TV
dok ne shvatim da gledam ubi šta tek da skrenem misli s Kamrin.

Puštam svoj MP3 plejer da odsvira jedno pet sluĉajno odabranih pesama
u moje uši pre nego što odluĉim da treba bar da proverim šta je s njom.
Prvo pokušavam da je zovem telefonom, ali ona ne odgovara. Zatim
uzimam hotelski telefon i pokušavam da dobijem njenu sobu. I dalje
nema odgovora. Moţda se samo tušira. Pokušavam da sebe ubedim u to
dok instinkti ne preovladaju. Navlaĉim farmerke i majicu dugih rukava i
prelazim hodnik do njene sobe. Prislanjam uvo na vrata da proverim da li
se ĉuje tuš. Ništa. Zato guram rezervnu karticu da otkljuĉam vrata.

Nije u sobi. Srce mi sve brţe lupa dok ulazim dalje u sobu.

Prvo što primećujem je fotografija, koju zapravo nisam ni video do sada,

koja leţi na krevetu. Podiţem je i prouĉavam na sekund. Kamrin izgleda
tako sreĉno. To je ona Kamrin koju sam poznavao, ona s predivnim,
energiĉnim osmehom. Sećam se tog osmeha. Video sam ga na desetine
puta kada smo zajedno putovali.

Paniĉim u sebi i skrećem pogled s fotografije, a onda odlazim do prozora.

Gledam napolje u crni okean i vidim svega nekoliko ljudi kako šetaju duţ
 NA IVICI VEČNOSTI

obale. S fotkom i dalje u rukama brzo se vraćam u svoju sobu, obuvam

cipele i onako odvezanih pertli izlazim napolje i krećem prema plaţi.
Studen u vazduhu nije nepodnošljiva, ali je dovoljna da mi bude drago
što bar imam duge rukave. Traţim ma kakav znak nje, gledam gore-dole
duţ staze od dasaka i u ligeštule pored hotela, ali je nigde nema. Guram
sliku u zadnji dţep i krećem u lagani trk prema plaţi.

Nalazim je kako sedi na pesku, nedaleko odatle.

„Mala, jebote, prepala si me."

Sedam pored nje i grlim je jednom rukom.

Ona zuri u okean, hladan vetar joj blago mrsi plavu kosu. Ne gleda me.

„Izvini", kaţem. „Samo sam hteo da..."

„Endru, volim te", prekida me, ali i dalje gleda pravo napred. „Nije mi
jasno kako neka devojka moţe u isto vreme i da ima toliko sreće i da je
nema."

Nisam siguran kuda ovo vodi, pa se plašim da kaţem bilo šta jer ne ţelim
da kaţem nešto pogrešno. Ĉvršće steţem ruku oko nje da nam bude
toplije. I ne progovaram ni reĉ.

„Nisam ljuta na tebe", kaţe ona. „Bila sam u poĉetku, ali ţelim da znaš
da više nisam."

„Kaţi mi šta ti je na umu", tiho govorim. I dalje nije pomerila pogled s

crnila ispred nas. Talasi jedva dodiruju obalu nekoliko metara dalje.
Sićušna bela taĉka, svetio nekog brodića, pomera se duţ horizonta.

Iznenada osećam Kamrinin pogled na sebi i skrećem i ja pogled ka njoj.

Taman je dovoljno svetla od zgrada iza nas i od meseca da razaznam
njene neţne crte, pramenove kose koji lepršaju po smrznutim obrazima.
Pruţam ruku i sklanjam joj nekoliko pramenova s usana. Pogled joj
postaje neţan dok me gleda i govori: „Volela sam Ijana, mnogo. Ali ne
ţelim da pomisliš..."
 J.A.REDMERSKI

Odmahujem glavom. „Kamrin, ne radi to. Ovo nema veze sa mnom, je f"
tako?" Zavlaĉim prst ispod još jednog pramena i sklanjam ga s njenih
usta. „Ne dovodi to u vezu sa mnom."

Ona zastaje na ĉas, a ja osećam kako se njena ruka pomera u mom krilu i
preplićem prste s njenim. Ponovo gleda u okean.

„Nisam htela da idem na Ijanovu sahranu", kaţe. „Nisam htela da kada

ga poslednji put vidim bude tako." Gleda me na trenutak. „Sećaš li se
onog dana u tvom stanu kada sam ušla usred tvog telefonskog razgovora
s Ejdanom, kada je pokušavao da te ubedi da odeš na sahranu tvog oca?"
Klimam glavom. „Aha, sećam se." „Rekao si mu nešto o tome kako bi,
kada nekoga vidiš poslednji put, hteo da taj neko bude ţiv, a ne da leţi
mrtav u sanduku. Pa, isto tako sam se ja osećala u vezi s Ijanovom
sahranom. Uopšte nisam htela da odem. Iz istog razloga nisam htela da
vidim ni Lili. Zato sam izabrala kremaciju"

„Ali jesi otišla. Na Ijanovu sahranu." Za sada izbegavam da pomenem

Lili. Ona je bolnija tema. Za oboje. Ja sam je video. Bila je tako mala da
bi mogla da stane na moj dlan. A Kamrin je odbila da je vidi.

Ona odmahuje glavom. „Zapravo i nisam", odgovara za Ijanovu sahranu.

„Bila sam tamo, ali i nisam. Moj naĉin da se rastanem od njega bio je da
ga iskljuĉim iz svojih misli, svaku reĉ koju mi je rekao, njegov lik, bilo
šta što sam mogla da uklonim - to sam i uradila. Otišla sam samo zato što
su svi to oĉekivali od mene. Da nisam toliko brinula šta će drugi misliti,
ostala bih kod kuće tog dana."

„Ali to ne donosi rasplet", oprezno kaţem. „To ti je isto kao da Ċubre

guraš pod tepih. I dalje je tu. Znaš da je tu. I to ćete muĉiti i proganjati
dok to ne uradiš kako treba." „Znam", kaţe.

Posle nekoliko dugih trenutaka tišine, zavlaĉim ruku u zadnji dţep i

izvlaĉim fotku.

„Znaš, da je još ţiv, bio bih pomalo ljubomoran. Nekako je seksi, za

mladića."

Kamrin mi se smeši i primećujem da je pogledom jedva okrznula sliku.

 NA IVICI VEČNOSTI

Spuštam je na pesak pored naših kolena. Zatim se ponovo uozbiljim.

„Kamrin, to šta se dešava s tobom - one pilule koje si uzimala, sve to -
nije samo zbog gubitka Lili. Znaš to, zar ne?"

Ona ne odgovara, ali osećam da intenzivno razmišlja o tome što sam

upravo rekao.

„Sve si iskljuĉila. Ijana. Lili. Prema onom što kaţe Natali, ĉak i baku i
Kola i ĉinjenicu da je tvoj ćale otišao i da mu je izgleda više stalo do
njegove nove ţenske nego do tebe." Govorim tako jer je to taĉno ono što
treba da se kaţe. „Umesto da to raspetljaš, tuguješ, bilo šta, ti samo
iskljuĉiš ta sranja i oĉekuješ da nestanu sama od sebe. Radila si to dugo
pre nego što smo se upoznali. Moraš da znaš da se to samo gomila i da
ćeš jednog dana pući i gadno nadrljati."

„Znam. U pravu si, kao i obiĉno", kaţe utuĉeno.

„Da li veruješ u to, ili se samo slaţeš sa mnom da me ućutkaš?" Cerim joj
se u nadi da ću izmamiti smešak.

I to pali.

Smeška se i kaţe: „Ne, stvarno verujem. Samo bih volela da sam

poverovala ranije." ,,A zašto veruješ sada?"

„Jer si ti nekakav filozof s tetovaţama." Ona se smeje,a nekakva toplina

mi se širi po krvi.

Neverovatno mi je da se ona smeje. U poĉetku sam mislio da će Kamrin

trebati mnogo vremena da se pomiri sa svim tim, ali me ona svakodnevno
iznenaĊuje.

„Filozof?", kaţem. „Teško. Ali prihvatiću kompliment." Kamrin se

iskreće i spušta glavu u moje krilo. Gleda me odozdo tim oĉima srne i ne
mogu da se obuzdam da ne pruţim ruku i dodirnem to neţno lice. „Hoćeš
li da znaš istinu?" pita me. „Naravno", kaţem, ali me iznenada obuzima
nekakva teskoba.
 J.A.REDMERSKI

„To ti je isto kao ono što sam ti rekla tamo kod Ejdana", kaţe. „Ako
izgubim baš tebe, to bi za mene bio kraj. Kada sam pobacila, to je
ponovo podstaklo sve moje strahove. Da ću te izgubiti. Kao da me je taj
trenutak tragedije iznova podsetio na smrt i kako ona ume brzo nekome
da se prikrade. Ako bog ili priroda ili kogod ili štagod kontroliše sve ovo
moţe da bude tako okrutan i bezosećajan da mi ubije bebu, onda ni na
tren neće razmišljati da ubije i tebe. Endru, to me plaši. Pomisao da ću te
ikada izgubiti ţdere me iznutra. A pošto sam te jednom zamalo izgubila,
to samo pogoršava taj strah."

„Ali, rekao sam ti već..."

Podiţe se iz mog krila i seda pravo ispred mene, kolena ukopanih u

pesak.

„Znam šta si mi rekao", kaţe. „Ali nije vaţno šta ti veruješ, ni to što znaš
da kaţeš sve prave reći da bih se osećala bolje. Endru, ne znaš zasigurno
šta će se desiti. Tumor se lako moţe vratiti i uprkos svemu što uradimo,
svim predostroţnostima koje preduzmemo, moţe da te ubije."

Krećem da to osporim, ali je ona tako rešena da mi kaţe te stvari pa znam

da moram da je pustim.

„Ti si ono najbolje što mi se ikada desilo", nastavlja ona,,,i sada mogu da
te pogledam u oĉi i da ti kaţem da, ma koliko me to bolelo, mogu da
prihvatim Ijanovu smrt. Mogu da prihvatim Lilinu smrt. Mogu da
prihvatim bilo ĉiju smrt, bez obzira ko je i što će biti nepodnošljivo
teško. Ali tvoju..." Zastaje i netremice gleda duboko u moje oĉi. „Nikada
ne bih mogla da prihvatim tvoju. Nikada"

Ćutanje meĊu nama samo pojaĉava zvuk okeana. Ţelim da je uzmem u

naruĉje, da navalim usnama na njene, ali samo sedim tako i zurim u nju
jer su reĉi koje mi je upravo izgovorila najsnaţnije reĉi koje sam ikada
ĉuo, osetio ili razumeo.

Konaĉno, pruţam ruke i diţem je u svoje krilo. Obavijam ruke oko

njenih leĊa, gledam je u oĉi i govorim: „Verujem da ti i ja osećamo isto."

Ona malo naginje glavu u stranu. „Stvarno?"

 NA IVICI VEČNOSTI

„Aha. Kamrin, ne mogu da ţivim bez tebe. Mogao bih da pokušam, ali bi
to bilo jadno ţivotarenje. Nije samo reĉ o meni; ti moţeš da umreš sutra
isto tako lako kao i ja. Nijedno od nas nije imuno na to."

Ona se ne suprotstavlja, ali na trenutak skreće pogled. Hvatam je za

obraze i teram je da me pogleda. Koţa joj je hladna.

„Moramo da ţivimo u sadašnjem trenutku, sećaš se?", kaţem i istog ĉasa

privlaĉim njenu paţnju. „Moramo da sklopimo pakt, ti i ja, ovog ĉasa.
Hoćeš U da sklopiš pakt sa mnom?" Pomeram ruke malo dalje da joj
ugrejem hladne uši.

Ona klima glavom. ,,U redu", odgovara, i drago mi je što mi u vezi sa

ovim dovoljno veruje da ne zapitkuje ništa pre pristanka.

Sklanjam jednu ruku s njenog uva i neţno prelazim vrhom prsta duţ
njenog ĉela pa niz obraz. „Smrt ne moţemo da kontrolišemo" kaţem. „Ni
ti ni ja ne moţemo uĉiniti ništa da je izbegnemo ili zadrţimo. Jedino što
moţemo da kontrolišemo jeste kako ţivimo naše ţivote pre nego što ona
doĊe po nas. Zato, hajde da obećamo jedno drugom ono što moţemo da
ispunimo bez obzira na okolnosti."

Kamrin klima glavom i smeška se. „ A šta taĉno?", pita. „Bilo šta. Štagod
ţelimo jedno od drugog. Kao...", ustajem s peska i zavlaĉim ruke u
dţepove. Gledam prema okeanu preturajući po mislima koje bi obećanje
bilo najbolje za poĉetak. Trenutno mi pada na pamet samo jedno pa se
opet okrećem ka njoj, pokazujem prstom naviše i kaţem: „Ovo nema
veze s tumorom niti s bilo ĉim odreĊenim, ali hoću da mi obećaš da, ako
me ikada iz bilo kog razloga prikljuĉe na aparate za odrţavanje ţivota, a
ti u srcu osetiš da se neću izvući i osećaš da patim, da ćeš me iskljuĉiti s
njih.

Njen smešak nestaje i ona samo gleda gore prema meni kao da sam
upropastio ovaj trenutak. Pruţam ruku i hvatam njenu, a zatim je
povlaĉim da stane uz mene.

„Ne pokušavam da budem morbidan. To je prosto nešto

 J.A.REDMERSKI

što me je oduvek brinulo, shvataš? Gledaš to na televiziji i u filmovima.

Neki tip je prikaĉen na sve moguće aparate poznate ĉoveĉanstvu koje
pokušavaju da ga odrţe u ţivotu jer se porodica nada, ili tako nešto.
Nema niĉeg pogrešnog u nadi, ali doĊavola, od tog sranja se uţasavam."
Neţno je hvatam za ruke. „Nemoj dozvoliti da ţivim kao biljka. Obećaj
mi to. Znaš me bolje nego ma ko drugi, i verujem da ćeš znati kad mi je
bilo dosta. Zato mi obećaj."

Polako, poĉinje da se predomišlja. Treba joj koji trenutak, ah poĉinje da

klima glavom. „Obećaj i ti meni isto", kaţe. Smešim se i kaţem:
„Obećavam." Ona se povlaĉi za korak i zavlaĉi ruke u rukave. Ĉvrsto
steţe dţemper oko sebe i poĉinje da koraĉa.

Staje i gleda me. „Obećaj mi da ćeš me, ako ikada dobijem

Alchajmerovu bolest ili demenciju tako da se nikoga ne sećam,
posećivati svakog dana i ĉitati mi kao što je Noa ĉitao Eli."

„Ko?" pitam, a onda mi svane. „Oooh, kapiram." Smejem se i

odmahujem joj glavom.

I oĉi i osmeh šire joj se dok viĉe: „Endrul To nije smešno! Ozbiljna
sam!" Smeje se i ja je grabim povlaĉeći je u naruĉje.

„Dobro, dobro!", kaţem steţući uz sebe njeno telo koje se migolji.

„To je bila tvoja ideja", kaţe, ,,i zato nemoj da se zezaš s tim."

„Znam. U pravu si, ali... stvarno?. Zar baš moraš svom snagom da
navališ na mene?"

Osećam kako mi se njen lakat zariva u stomak, presamićujem se i malo

preuveliĉavam bol koji je to izazvalo, a lice mi se napinje od agonije i
smeha. Da doda so na ranu, Kamrin me gura i obara u pesak. Zatim stoji
pravo iznad mene tako da su joj noge s obe strane mog struka, onako
podboĉena deluje vrlo autoritativno. Drţim ruku na stomaku, smejem se i
s mukom se trudim da mi lice bude ozbiljno, mada mi je sasvim jasno da
ne uspevam da je prevarim.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Odliĉno ti ide da vrlo ozbiljan trenutak pretvoriš u zezanje." Govori to

tako ozbiljno da se još više smejem, uglavnom zato što je i njoj teško da
zadrţi ozbiljan izraz lica.

Kreće da sedne na mene, i verovatno će probati da me bije tim njenim

slabašnim rukicama, ali pruţam ruku baš pre toga, hvatam je izmeĊu
nogu i jako steţem.

„ Auuu!" stenje ona i kreće da se presamićuje, ali je ĉvsto drţim u tom

poloţaju. „Koji ti je moj da mi steţeš om... sranje, Endru! - da mi steţeš
organ?!"

Pritiskam jaĉe i polako podiţem leĊa s peska terajući nju unazad. Ona
pada na kolena tako da su nam oĉi u istoj visini „Jer mi se sviĊa"
šapućem u njene usne. „A sad se smiri." Raspoloţenje meĊu nama menja
se u svega nekoliko sekundi. Njena hladna koţa postaje toplija, oĉi
zanete, a telo poslušno.

„Ovde ima ljudi..." pokušava tiho da kaţe, ali moja ruka koja je steţe
izmeĊu nogu ostavlja je bez glasa.

„Baš me briga", kaţem gledajući prvo u njene oĉi a onda i jedre, vlaţne
usne. „Dovoljno su daleko." „Ali... šta to radiš..."

„Samo miruj. Ćuti." Prelazim jezikom preko njene donje usne i neţno je
sisam. Osećam da pokušava da me poljubi, ali joj ne dam. Pomeram ruku
sa spoljne strane njenih gaćica i zavlaĉim je iza komotne tkanine da
naĊem njenu topli nu. Jebote, ona je već vlaţna. Naginjem se ka njenom
vratu, sklapam oĉi i udišem miris njene koţe. Ona je vrlo mirna, ali
osećam kako joj telo drhti i puls brzo bije pod mojim prstima. Oĉajniĉki
ţelim da je pojebem. Ali neću još, volim da muĉim sebe. To mi se jebeno
sviĊa.

Spuštam slobodnu ruku koja mi je bila oko njenog struka i stavljam je na

njene butine, teram je da raširi noge još više. „Otvori se", kaţem, jedva
dodirujući usnama njene, a ona radi taĉno šta sam joj rekao i širi kolena
prema spolja na pesku.
 J.A.REDMERSKI

Postaje malo napeta kad osetim da neki ĉovek šeta nedaleko od nas, ali je
opet steţem i zavlaĉim dva prsta u nju terajući je da gleda samo u mene.
Ona ostaje bez daha, a ja tiho uzdrhtim kad osetim kako se ona steţe oko
mojih prstiju. Gledam je pravo u oĉi, a pogled mi povremeno odluta da
prouĉim krivinu njenih usana. „Ne skreći pogled sa mene", kaţem. „Baš
me briga ako imaš osećaj da treba da zaţmuriš. Nemoj. Zadrţi pogled na
meni."

Ona slabašno klima glavom kao da se plaši da ću stati ako uĉini nešto
pogrešno.

U poĉetku polako uvlaĉim i izvlaĉim prste iz nje, a zatim ih izvlaĉim i

koristim njenu vlaţnost da joj ovlaţim klicu i trljam ga srednjim prstom u
krug. Svaki put kada ga dodirnem, njene oĉi krenu da se sklapaju, ali
stajem istog trena kada to primetim i ona opet uspostavlja kontrolu nad
svojim pogledom. Ponovo guram prste u nju, malo brţe, a palcem svaki
put pravim malo veći pritisak na klicu. Tiho stenjanje se iskrada kroz
njene rastavljene usne, ona usisava hladan vazduh i moj topli dah dok sve
teţe dišem u njena usta. Ali nijednom ne skreće pogled sa mene i ne
govori, iako znam da ţeli i jedno i drugo.

„Priznaj", šapućem naginjući se prema njenom uvu, ,,u ovom ĉasu te ne

bi bilo briga da li neko posmatra. Je 1' tako?

Pustila bi me da te pojebem ovde pred svima, a o sramoti bi brinula tek

kada je sve gotovo."

Osećam da klima glavom uz moju.

„Šta bi me još pustila da ti radim?" pitam zadrţavajući usne blizu njenog

uva. Moji prste ne prestaju da rade.

„Šta god hoćeš", kaţe zadihano.

„Šta god hoću?" jaĉe trljam prstom klicu.

„Da..." odgovara mrmljajući. „Bilo šta, štagodjebotepoţeliš.."

Njene reĉi, njen glas protkan ţudnjom, luĊaĉki me uspaljuju i tako sam
jebeno krut da je to jedva podnošljivo. Prsti mi se pomeraju brţe i jaĉe.
 NA IVICI VEČNOSTI

Njeno telo poĉinje da drhti, butine joj se tresu i sve je teţe drţe uspravno.
Odmiĉem se od njenog uva i ponovo je gledam u oĉi. Ona zadrţava
pogled na meni najbolje što moţe, kapci su joj sve teţi, dah
neravnomeran i plitak. Ali joj se oĉi rašire i ukoĉe kada pogodim onu
naroĉitu taĉku, pa se pobrinem da ne poremetim ritam.

„Ne skreći pogled", kaţem nastavljajući da je svirepo gledam u oĉi.

U ĉasu kad poĉne da svršava, moj pogled postaje samo još okrutniji i
seĉe njen u trenutku neutoljive poţude. Kao da vidim uţitak kako joj
zraĉi oko ţenica, osećam kako vrelina njenog orgazma izbija kroz
osetljivu koţu njenih usana,koje divljaĉki ţele da poljube moje, ali joj i
dalje ne dozvoljavali I dok njeno ustreptalo telo poĉinje da se primiruje,
guram dva prsta dublje u nju, osećam kako se stiska oko njih dok joj i
dalje pritiskam klicu palcem.

Ona mi pada na grudi.

Grlim njeno uzdrhtalo telo i ljubim je u teme.

„Šta mi to radiš, jebote?" kaţe.

Smejem se i ĉvršće je steţem. „Šta god hoću", lukavo odgovaram.

Ona odmiĉe glavu s mojih grudi da me pogleda. „ E pa baš me briga šta

kaţeš, ali ovog puta nećeš me se otresti dok ti ne uzvratim uslugu."

„O, je 1' tako?"

„Da, baš tako, zato ti je bolje i da ne pokušavaš." „I šta ćeš to onda da mi

uradiš?" osećam kako mi je kez sve širi.

„Sta god hoću", kaţe ona i ceri se još obesnije od mene.

Zatim se diţe na noge i hvata me za ruke da i ja ustanem.

„Ali ne ovde", kaţe. „Postaje prehladno."

„Ti si gazda", kaţem puštajući je da me vuĉe za sobom.

Nikad to ne bih pomenuo, ah dok odlazimo s plaţe primećujem da se

Kamrin jednom osvrće na njenu i Ijanovu fotografiju koja leţi na pesku.
 J.A.REDMERSKI

Ona mi ĉvrsto steţe ruku i gleda me smešeći se dok prelazimo preko

dašĉane staze.

Znam da nemam vaţnu ulogu u tome što je ona konaĉno zakljuĉila tu

stvar. Jeste, ja sam joj to nametnuo, ali Kamrin je ta koja se u tom ĉasu
suoĉila s jednim od svojih najvećih strahova. Gledala j e lice nekoga
koga je volela i izgubila, i konaĉno se pomirila s tim. Priznajem, to se
dogodilo pod ĉudnim okolnostima, i tamo napolje nisam otišao sa
seksualnim namerama, posebno u takvom trenutku. Ali je Kamrin sve to
već skapirala, mnogo pre nego što sam joj se pridruţio, dok je bila sama
na toj plaţi i razmišljala o Ijanu.

Ne znam taĉno kako je to izvela ni kolika je moja uloga u tome, ali tada
kada je sa mnom otišla s plaţe te veĉeri, već je poĉela da se pretvara u
onu staru.

Kamrin se vraća, a ja ţivim s njom u oblacima.

NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

DEVETNAEST

8. decembar - moj dvadeset prvi rođendan

Kako je postajalo sve hladnije, Endru i ja smo se zaputili dalje na jug.

Proveli smo samo jednu noću u Virdţi nija Biĉu, a odatle smo putovali
duţ obale Severne Karoline, ostali nekoliko dana u Mirti Biĉu u Juţnoj
Karolini, gde sam našla svoje prvo zaposlenje na ovom putu. Ĉišćenje
kuća. Nesumnjivo ne baš po mom ukusu, naroĉito nakon što me je Endru
podsetio onog dana kakve sve uţase ljudi ostavljaju u svojim sobama.
Ipak, bilo je to zaposlenje, pa mi nije toliko smetalo, osim kada su od
mene oĉekivali da perem korpe za otpatke s raznim ulepljenim sranjima
na dnu. Izvinite, ali od same pomisli na to mi se povraća. Zvala sam
Endrua i preklinjala ga da doĊe i uradi to umesto mene. Naravno, u
zamenu za njegovu uslugu totalno sam ga potkupila obećanjima pušenja
od kojih ti pamet stane na raznim mestima. Sranje ţivo. Ma daj, koga
laţem? Zapravo svetski uţivam kada mu to radim. Samo se ponekad
pretvaram da mi je mrsko, ali mislim da se njemu sviĊa kada se tako
foliram jer voli da me ĉuje kako kukam.

U svakom sluĉaju, poslovi odrţavanja kuća su kao obrtna vrata,

zaposleni se menjaju tom brzinom da bi vam verovatno bilo bolje da ih i
ne stavljate zvaniĉno na platni spisak.

Pomislila sam da bi mi to zapravo moglo ići na ruku dok smo na putu.

Tako sam, u zamenu za pola cene sobe u kojoj boravimo i jer je hotelu
falilo osoblja, pitala mogu li da pomognem i oni su me smesta
angaţovali.

To je ipak bio samo privremeni posao, pošto smo Endru i ja morali da

odemo iz Mirti Biĉa i da krenemo ka narednom odredištu, gde god to
bilo. Odredišta nikad ne planiramo unapred. Drţimo se jedino pravila da
ostanemo na obali. Makar do proleća. Proći će nekoliko meseci pre nego
što proleće stigne ovde, a u ovom ĉasu smo srećni smeštajem u lepom
hotelu u stilu kolibe na samoj plaţi u predivnom gradu Savana u
Dţordţiji.
 NA IVICI VEČNOSTI

Danas punim dvadeset jednu godinu. Endru me budi iz dubokog sna tako
što razgrće zavese s ogromnog prozora i pušta da sunce ispuni sobu.

„Ustaj, slavljenice", javlja se negde iz pravca dna kreveta. Ĉujem ga kako

nekoliko puta uzastopce udara dlanom o sto pored prozora.

Stenjem i prevrćem se na bok, okrećem leĊa blistavom suncu i zavlaĉim

se dublje pod ĉaršave. Udar hladnog vazduha me pogaĊa kada Endru
strgne ĉaršave s mene.

„Ma daaaj!", stenjem pa privlaĉim kolena uz grudi i stavljam jastuk

preko glave. „Valjda imam pravo da spavam na moj roĊendan."

Osećam kako me nešto iznenada povlaĉi s kreveta i poĉinjem mahnito da

mlatim rukama pokušavajući da se uhvatim za ivicu dušeka. Endruova
ruka me ĉvsto steţe za skoĉni zglob. Ritam se i mlatim rukama
pokušavajući da se oslobodim, ali me on svlaĉi s kreveta tako brzo i s
lakoćom pa moram da odustanem. Treskam dupetom o pod, a ĉaršavi
padaju svuda oko mene.

Pomislila sam da bi mi to zapravo moglo ići na ruku dok smo na putu.

Tako sam, u zamenu za pola cene sobe u kojoj boravimo i jer je hotelu
falilo osoblja, pitala mogu li da pomognem i oni su me smesta
angaţovali.

To je ipak bio samo privremeni posao, pošto smo Endru i ja morali da

odemo iz Mirti Biĉa i da krenemo ka narednom odredištu, gde god to
bilo. Odredišta nikad ne planiramo unapred. Drţimo se jedino pravila da
ostanemo na obali. Makar do proleća. Proći će nekoliko meseci pre nego
što proleće stigne ovde, a u ovom ĉasu smo srećni smeštajem u lepom
hotelu u stilu kolibe na samoj plaţi u predivnom gradu Savana u
Dţordţiji.

Danas punim dvadeset jednu godinu. Endru me budi iz dubokog sna tako
što razgrće zavese s ogromnog prozora i pušta da sunce ispuni sobu.

„Ustaj, slavljenice", javlja se negde iz pravca dna kreveta. Ĉujem ga kako

nekoliko puta uzastopce udara dlanom o sto pored prozora.
 J.A.REDMERSKI

Stenjem i prevrćem se na bok, okrećem leĊa blistavom suncu i zavlaĉim

se dublje pod ĉaršave. Udar hladnog vazduha me pogaĊa kada Endru
strgne ĉaršave s mene.

„Ma daaaj!", stenjem pa privlaĉim kolena uz grudi i stavljam jastuk

preko glave. „Valjda imam pravo da spavam na moj roĊendan."

Osećam kako me nešto iznenada povlaĉi s kreveta i poĉinjem mahnito da

mlatim rukama pokušavajući da se uhvatim za ivicu dušeka. Endruova
ruka me ĉvsto steţe za skoĉni zglob. Ritam se i mlatim rukama
pokušavajući da se oslobodim, ali me on svlaĉi s kreveta tako brzo i s
lakoćom pa moram da odustanem. Treskam dupetom o pod, a ĉaršavi
padaju svuda oko mene.

„Pravi si seronja!" smejem se. „Ali me ti voliš. A sad ustaj."

Leţim na podu s kosom razbarušenom svuda oko glav gledam ga i durim

se. Smeška mi se i pruţa ruku. Prihvata je i on me povlaĉi da ustanem.

„Mala, srećan ti roĊendan", kaţe i cmokne me u usta.

Malo se trzam jer znam da ujutru imam zadah iz usta, već sam navikla na
to da on nikada ne propušta priliku da me zeza zbog toga.

Endru me ne gleda dok zavlaĉi ruku u dţep i vadi crnu plišanu kutiju.
Oĉigledno, on je već izlazio nekuda danas, ali sam više zainteresovana za
kutijicu koju mi stavlja u ruku. Gledam ga oprezno, spremna da ga
izribam ako je bez mog znanja otišao i potrošio gomilu para na nakit.
„Endru?", kaţem sumnjiĉavo. „Samo je otvori" kaţe. „Bio sam dobar.
Veruj mi." Podiţe ruke u znak predaje.

Još uvek oprezna u pogledu njegove prividne iskrenosti podiţem

poklopac kutije i vidim ogrlicu s dijamantski priveskom, i ostajem bez
daha. Zatim ga gledam skupljenih oĉiju. „Endru, kunem ti se." Ponovo
gledam ogrlicu, osećam se krivom već i zato što je drţim. „Nema šanse
da ovo nije bilo.. „Uveravam te", kaţe uz šarmantan osmeh. „Nije bilo
skupa Skeptiĉno grickam usnu i pitam: „Pa koliko je onda koštala?"

„Ah, samo negde oko dvadeset pet. Ne više. Kunem se." Krsti se kao da
time hoće da potvrdi svoje reĉi.
 NA IVICI VEČNOSTI

Zatim pruţa ruku i vadi ogrlicu iz kutije, pušta je da mu visi iz ruke. „Da
li ti se dopada?", pita i odlazi mi iza leĊa. Instinktivno podiţem ruke i
sklanjam razbarušenu kosu stranu dok mi stavlja ogrlicu oko vrata.
„Endru, savršena je.

Ne samo da mi se dopada. Oboţavam je." Gledam dole dok je on

zakopĉava i drţim sjajan srebrni privezak medu prstima. Okrećem se
prema njemu i podiţem na prste bosih nogu da ga strasno poljubim.

Prosto ne vidim kako nešto ovakvo nije koštalo gomilu para, ali on
govori istinu. Rekla bih... „Hvala ti, dušo", govorim sijajući od sreće.
Iznenada, pljeska me po zadnjici i kaţe: „Moramo da izaĊemo odavde
danas. Smuĉilo mi se da se krijem po ovim sobama. Dojadilo mi je ovo
hladno vreme. Voleo bih da moţemo da upadnemo u zimski san."

„Isti sluĉaj i kod mene. Šta ćemo taĉno da uradimo?"

Dohvatam ĉistu odeću iz torbe pored televizora.„Nemam predstavu. Bilo

šta", kaţe. „Samo se toplo obuci." Nije to zapravo morao da mi kaţe. Ni
to što smo na obali ni to što smo odmakli dalje na jug nije mnogo
doprinelo da nam bude toplo poslednjih nekoliko dana. Oboje sanjamo
proleće i leto, u toj meri da samo o tome i priĉamo. Ĉesto se ţalim da
nisam u prilici da proturim bose noge kroz prozor auta a da se ne
smrznemo, a on gunĊa da još nismo ostvarili ono da prespavamo napolju
ispod zvezda. Naravno, ne govorim naglas jer će ga samo navesti da to
još više ţeli, ali nije da baš ţeljno išĉekujem spavanje pod zvezdama.
Nimalo. Ne posle onoga što se desilo prošli put kada smo to pokušali.
Ne. Mislim da sam zadovoljna hotelskim krevetima. U njima nema
zmija.

Zima je depresivna. Mislim da je to razlog što je stopa samoubistava tako

velika na Aljasci. Divna drţava, ali ću uvek radije odabrati sparnu vrelinu
neke juţne pustinjske drţave.

Oblaĉim se izuzetno toplo na svoj roĊendan: debeo kaput, šal, rukavice,

imam na sebi sve što vam padne na pamet. A i dalje mi je jebeno hladno.

Endru na neki naĉin daje ţar ovoj zimi. Oduvek sam mislila da su momci
s vunenim kapama seksi, ali kako on izgleda u crnoj dizajnerskoj jakni s
 J.A.REDMERSKI

pletenom kapom, tamnosivom dţemperu, tamnim farmerkama i

martinkama stvarno je jedini roĊendanski poklon koji mi je potreban.
Smeškam se u sebi dok se drţimo za ruke i probijamo kroz grupicu ljudi
koja se vuĉe u svetionik da se skloni od hladnoće kada se tri devojke,
verovatno turisti kao i mi, zablenu u Endrua dok prolazimo. To se ĉesto
dešava i do sada je trebalo da se naviknem na to. Likujem u sebi, ali ko
ne bi na mom mestu? On je nešto najseksepilnije što sam ikada videla.
Nije ni ĉudo što je u nekom periodu bio model. On mrzi da priĉa o tome,
pa ja naravno to ĉesto poteţem da bih ga gledala kako se grĉi. A sada se i
rede brije; sada je u onoj seksi neobrijanoj fazi.

Penjemo se spiralnim stepeništem u svetionik s kog se pruţa pogled na

okean i zajedno uţivamo u tom prizoru. Jer je to nekakva aktivnost. Sve
improvizujemo - vozikamo se po gradu i izabiramo nešto što vidimo.
Mada je u zimskim mesecima i to prava lutrija. Prebacujemo ruke preko
ograde i pribijamo se jedno uz drugo da se zgrejemo. Hladni vetar nas
šiba jer smo na priliĉnoj visini i znam da su mi nos i obrazi verovatno
crveni.

Treba nam celih pet minuta da kaţemo: ,Jebeš ti ovo", i da praktiĉno

odjurimo nazad u auto.

„Moţda treba da odemo u bioskop" kaţe dok se smešta na vozaĉko

sedište. „Ili... Okej, predlaţem da se samo bacimo u hibernaciju."

Sedimo dugo ovde i samo pokušavamo da smislimo šta da radimo.

Endru na neki naĉin daje ţar ovoj zimi. Oduvek sam mislila da su momci
s vunenim kapama seksi, ali kako on izgleda u crnoj dizajnerskoj jakni s
pletenom kapom, tamnosivom dţemperu, tamnim farmerkama i
martinkama stvarno je jedini roĊendanski poklon koji mi je potreban.

Smeškam se u sebi dok se drţimo za ruke i probijamo kroz grupicu ljudi

koja se vuĉe u svetionik da se skloni od hladnoće kada se tri devojke,
verovatno turisti kao i mi, zablenu u Endrua dok prolazimo. To se ĉesto
dešava i do sada je trebalo da se naviknem na to. Likujem u sebi, ali ko
ne bi na mom mestu? On je nešto najseksepilnije što sam ikada videla.
Nije ni ĉudo što je u nekom periodu bio model. On mrzi da priĉa o tome,
 NA IVICI VEČNOSTI

pa ja naravno to ĉesto poteţem da bih ga gledala kako se grĉi. A sada se i

rede brije; sada je u onoj seksi neobrijanoj fazi.

Penjemo se spiralnim stepeništem u svetionik s kog se pruţa pogled na

okean i zajedno uţivamo u tom prizoru. Jer je to nekakva aktivnost. Sve
improvizujemo - vozikamo se po gradu i izabiramo nešto što vidimo.
Mada je u zimskim mesecima i to prava lutrija. Prebacujemo ruke preko
ograde i pribijamo se jedno uz drugo da se zgrejemo. Hladni vetar nas
šiba jer smo na priliĉnoj visini i znam da su mi nos i obrazi verovatno
crveni.

Treba nam celih pet minuta da kaţemo: ,Jebeš ti ovo", i da praktiĉno

odjurimo nazad u auto.

„Moţda treba da odemo u bioskop" kaţe dok se smešta na vozaĉko

sedište. „Ili... Okej, predlaţem da se samo bacimo u hibernaciju."

Sedimo dugo ovde i samo pokušavamo da smislimo šta da radimo.

Ja ne prestajem. „Endru, na ĉemu ćeš je puštati?" On mi konaĉno

posvećuje punu paţnju. „Neću da je puštam."

„A zašto bi je onda kupio?" pitam, a zatim sarkastiĉno odgovaram

umesto njega. ,,0h, to je nešto za kolekcionare. Kapiram. Moţeš da je
staviš negde na zadnje sedište auta." Podrugljivo mu se smeškam.

,,A mogu i tebe da stavim na zadnje sedište, a nju smestim napred."

Malo mi pada vilica.

Endru se ceri i vraća ploĉu nazad u kutiju. „Neću da je kupim", kaţe i

hvata me za ruku. Nekoliko minuta kasnije stiţemo do još jedne tezge za
trpane starinskom odećom.

Dok ja pedantno preĉešljavam sve što je u ponudi, Endru odlazi do

susedne tezge gde su na ĉitavom jednom zidu izloţene stotine DVD i
blu-rej diskova. Stoji pred tim prekrštenih ruku, praktiĉno ne mrdajući
dok preleće pogledom preko baš svakog naslova. Vidim mu potiljak kroz
drvenu mreţastu pregradu koja razdvaja tu tezgu od moje. Vraćam se
odeći i svaki komad koji dodirnem budi u meni potrebu i ţelju da ga
 J.A.REDMERSKI

imam. Oboţavam starinsku odeću. Zapravo niti nosim niti imam takvu
odeću, ali to je jedna od onih stvari koju prosto morate da gledate s
divljenjem i sebe zamišljate u njoj.

Guram pozadi ţiĉane vešalice, sklanjam ih da bih mogla sve da vidim.

Košulje sa zvonastim rukavima i koţnim pertlama, korseti, haljine s
dugim, cigovanim i lepršavim rukavima, cipele u viktorijanskom stilu...
Šta je ovo?

Srce mi staje na trenutak kada gurnem u stranu jednu vešalicu i ugledam

tu haljinu. Jedna divna starinska Gani saks haljina boje slonovaĉe,
kratkih lepršavih rukava. Skidaju vešalicu, prislanjam haljinu uz sebe i
okrećem se prema ogledalu. Rub haljine se jedva malo vuĉe po podu.
Jednom rukom drţim haljinu na odgovarajućoj visini, a drugom povlaĉim
tkaninu. Zatim se vrtim u krug.

„O boţe, oboţavam ovu haljinu", kaţem glasno za sebe. „Moram da je

imam."

„Hmmm, moram da kaţem", govori Endru meni iza leĊa i prepada me,
„to je slatka haljina."

Pomalo posramljena što me je verovatno video kako se divim sebi u njoj,

a nesumnjivo i ĉuo da priĉam sa sobom, ne gledam ga odmah. Umesto
toga, virim unutra da proverim veliĉinu. To je moj broj! Naravno, sada
moram daje kupim, nema govora. Tako je bilo suĊeno!

Pripijam haljinu uz sebe i okrećem se prema Endruu.

„Da li ti se stvarno sviĊa?", pitam s osećajem krivice, što je moj naĉin

prekHnjanja kako mi ne bi trljao nos onom ras pravom o gramofonskoj
ploĉi.

„Mislim da treba da je uzmeš", kaţe s velikim smeškom koji istiĉe

njegove rupice. „Već te zamišljam u njoj. Predivnu. Naravno."

Ţestoko crvenim i gledam opet u nju. „Zaista tako misliš?" Ne mogu da

prestanem da se smeškam.

„Apsolutno", kaţe. „ A meni će omogućiti lakši pristup."

 NA IVICI VEČNOSTI

Endru i njegovo viĊenje stvari!

Ne obraćam paţnju na njegov perverzni komentar, ponajviše jer sam se

nekako zaljubila u ovu haljinu. Zatim iznenada shvatam da još nisam ni
pogledala kolika joj je cena. Već su mi poznate Gani saks haljine i znam
da nisu skupe. Ali kada je reĉ o pojedincima koji misle da mogu prevariti
kupca da plati triput onoliko koliko nešto vredi, nemoguće je predvideti
napisanu cenu. Zadrţavam dah i gledam dole. Dvadeset dolara!
Savršeno.

Gledam opet u Endrua i odjednom se osećam kao prava kuĉka.

„Zašto ne odeš da kupiš onu ploĉu Led cepelina"?", stidljivo kaţem.

Endru odmahuje glavom i smeška se. „Ma ne, stare ploĉe stvarno niĉemu
ne koriste. Ali haljina kao ta, ona ima primenu." Prekršta ruke i merka
me od glave do pete.

Mislim da se opet perverzno ponaša i krećem da mu skrešem ovog puta,

kada on dodaje: „Recimo da se u njoj udaš za mene."

Pogled njegovih zelenih oĉiju kao da je preleteo preko mojih plavih.

Osmeh mi postaje neţniji i odgovaram: „To je savršena

haljina za venĉanje."

„Onda je sve rešeno", kaţe i hvata me za ruku. „Kadgod da se venĉamo,

bar si resila pitanje haljine."

„To nam zapravo jedino i treba", kaţem, odlazeći s njim od tezge s

haljinom prebaĉenom preko ruke.

On mi dobacuje pogled. „Burme", kaţe i pokušava da sakrije radoznalost

u svom pogledu.

„Imam prsten", kaţem i pruţam ruku za sluĉaj da je nekako zaboravio na

onaj koji mi je kupio u Teksasu.

„To je vereniĉki prsten."

„Da, ali to je dovoljno."

 J.A.REDMERSKI

„Pa treba jedan i meni", kaţe. „Ili si zaboravila na mene? Potrebno je

dvoje, znaš."

Malo se kikoćem dok stajemo u kratak red pred kasom. ,,U redu, u pravu
si, ali menije dobar i ovaj prsten koji imam. Sem toga, znam da si
potrošio mnogo para na onu ogrlicu. To ne smeš da radiš."

Već se vraćamo na to?" pita vragolasto dok vadi novĉanice iz dţepa.

„Nisam te slagao za to koliko sam platio onu ogrlicu.

Možda stvarno govori istinu. „Verujem ti" konaĉno kaţem On se smeška

i ostavlja na tome.
NA IVICI VEČNOSTI
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET

Da, ja sam prokleti laţov. Ona ogrlica je koštala malo preko šeststo
dolara, ali sam svestan da to ne smem da joj kaţem. Ona misli da je kod
skupih stvari vaţno samo koliko nula stoji iza prve cifre, ali nije uvek
tako. Stvarno, mislim da obiĉno devojka diţe frku oko neke cene. Sranje,
nagledao sam se riba koje su pištale i kukale o tome kako njihov momak
nijepotrošio dovoljno. Pitam se da li su uopšte svesne da nam oteţavaju
situaciju kada se skupe s prijateljicama i porede drago kamenje kao što
bismo mi poredili centimetre. Uostalom, mi to zapravo i ne radimo. Ili
bar ja nikad nisam upoznao nekog momka koji je hteo da ga izvadi i
nadmeće se sa mnom.

Ţeleo sam da kupim nešto stvarno lepo Kamrin za roĊendan. Prosto se

tako desilo da je jedina stvar koja mi se dopala od svega što sam
pogledao bila skupa.

Mala, pomiri se s tim.

Mogla bi da se zanesvesti ako ikad otkrije koliko sam potrošio na naše

burme koje sam kupio dok smo bili u Ĉikagu. Teško je bilo izvesti da ih
Kamrin ne vidi. Ali sam uspeo da zavuĉem kutijicu u kojoj ih ĉuvam u
skriveni pregradak moje torbe.

Ceo dan provodimo onako kako to uvek i radimo, zarnajavamo se

zajedno i pokušavamo da izvuĉemo po hladnom vremenu. Nakn povratka
u naš hotel vadim gitaru i sviram joj pesmu koju sam napisao i na kojoj
radim cele nedelje. Nadao sam se da ću je dovršiti do njenog roĊendana,
jer joj je to deo roĊendanskog poklona. Napisao sam je samo za nju.
Nazvao sam je Lala na brdu, a pesma je inspirisana prvim danom koji
smo proveli zajedno, kada sam izašao iz bolnice posle operacije:

„Samo mislim da treba da olabaviš", rekla je Kamrin tog dana.

„Ne zavlači glavu pod haube Bili Frenka neko vreme, isključi
bandžidžamping i drag-trke." Malo sam se nasmejao i pustio da mi glava
padne na stranu da bih je video.
 J.A.REDMERSKI

Ležao sam opružen na kameni izletnički sto. Kamrin je sedela na klupi

pored moje glave. „Znači, tvoja definicija reči olabaviti je da se ne radi
bal ništa?", upitao sam, smešakajući se podbočene glave. „Šta fali
mirnom danu u parku?", upitala je i krenula da vrhovima prstiju
pomiluje moju obrvu. „Ništa", rekao sam i poljubio joj prste kada su mi
stigli do usta.„ Volim da budem nasamo s tobom" Nagnula je glavu malo
na stranu, a izraz lica joj je postao blaži. Zatim je pogledala po parku.
Drveće je bilo puno lišća, trava gusta i zelena. Bio je to zaista lep dan.
Upitao sam se zašto izgleda kao da smo jedini napolju koji uživaju u
njemu.

„Mislim da su lale lepe", rekla je odsutno zureći u obrasli brežuljak s

moje druge strane. Pogledao sam i ja i video samo jednu lalu isturenu na
vrhu brdašca, sasvim samu.

Ne znam zašto, ali od tog dana, kada negde ugledam lalu uvek pomislim
na nju. Nikad neću zaboraviti njen osmeh dok joj sviram tu pesmu. Tako
je topao i vedar i umiljat, ona vrsta osmeha koja govori: Volim te više od
svega na svetu, bez potrebe se to iskaţe reĉima.
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET JEDAN

21. januar - moj dvadeset šesti rođendan

Ssanjam lep san u kome skaĉem iz aviona (iz nekog ĉudnog razloga, s
glumcem Kristoferom Lijem), a nebo je plavo kao... pa, kao nebo.
Kristofer Li, s crvenim avijatiĉarskim naoĉarama preko oĉiju, podiţe
palac prema meni baš pre nego što će ga vetar odneti u plavi etar. Tada
mi srce iznenada staje, i kratko i brzo udišem ledeni vazduh. Od mi se
naglo otvaraju pred svetom stvarnosti. Podiţem se tako naglo iz kreveta
da mi se ruka zaljulja sa strane pa udaram u zidnu lampu. Je-bo-te!",
viĉem.

Treba mi sekund da shvatim šta se desilo. IzmeĊu gledanja u Kamrin u

dnu kreveta koja drţi kofu leda i mene koji pomahnitalo bacam u stranu
hladne, mokre ĉaršave, i dalje pokušavam da doĊem do daha.

Kamrin se glasno kikoće. „Srećan roĊendan, dušo! Ustaj!"

Valjda to i zasluţujem posle onoga što sam joj uradio izjutra na njen
roĊendan prošlog meseca. Mada me je opaki mali stvor stvarno sjebao,
mnogo bolje nego ja njega. Valjda vraćanje uvek ide s kamatom.

Ne mogu da se ne nasmejem, pa prihvatam to i polako diţem svoje golo

dupe s kreveta. Na licu joj već vidim onaj izraz koji govori da se zeznula
dok uzmiĉe dalje od mene i ide prema vratima. Znam da je to njen jedini
izlaz, pa posmatram kako odmerava situaciju.

„Ţao mi je!" kaţe s uţasnutim osmehom, ruka joj je savijena pozadi jer
pokušava da napipa put prema vratima.

„Aha, siguran sam da jeste, mala."

Idem polako prema njoj, moje poluzatvorene oĉi je posmatraju kao da

sam grabljivac koji se poigrava s plenom.
 J.A.REDMERSKI

Ona se opet kikoće. „Endru! Nećeš valjda!" Sada je na samo pola metra
od vrata. Ali ja oteţem, puštam je da pomisli da stvarno moţe da stigne
dotle, a kez mi se toliko širi da znam zasigurno da već izgledam kao
poludeli sadista.

Kamrin iznenada ciĉi, nemoćna da se i dalje suzdrţi, juri ka vratima i

otvara ih. „Neee! Molim te!'\ vrišti i smeje se u isto vreme dok se vrata
širom otvaraju i treskaju o zid. Ona istrĉava u hodnik.

Istrĉavam za njom, a šokirani izraz njenog lica i urnebesna ĉinjenica da je

zapravo stala nesumnjivo potvrĊuju da nije oĉekivala da ću otići tako
daleko bez odeće.

„O, boţe! Endru, ne!", vrišti dok opet trĉi punom brzinom niz blistavo
osvetljeni hodnik.

Samo nastavljam da trĉim za njom, sve što imam landara na povetarcu.

Ta devojka ima mnogo toga da nauĉi ako je stvarno mislila da će me biti
sramota da istrĉim za njom, gologuz i skvrĉen od hladnoće. Baš me
briga. Zaţaliće zbog one kofe leda.

Trĉimo pored sobe 321 baš kada jedan postariji par izlazi. Muškarac
povlaĉi svoju razrogaĉenu suprugu nazad dok pored njih proleće goli
luĊak.

,,Oh, dragi boţe..." ĉujem neki glas daleko iza sebe.

Konaĉno, kada Kamrin stigne do samog kraja dugog hodnika, staje i

okreće se ka meni, povijenih leĊa i s rukama pruţenim ispred sebe kao da
pravi štit. Suze joj liju iz oĉiju od silnog smeha.

„Predajem se! Predajem se! O boţe, pa ti si go!" Ne moţe da prestane da

se smeje. Smejem se i ja kad je ĉujem da jednom grokne.

„Stvarno si ovo zasluţila" govorim joj dok je hvatam i prebacujem preko

ramena.

Ovog puta i ne pokušava da se rita, vrišti i mlati rukama. Kao prvo, ne

moţe da prestane da se smeje dovoljno dugo da uspostavi ikakvu
 NA IVICI VEČNOSTI

kontrolu nad svojim telom. Kao drugo, zna da joj ne bi pomoglo. Samo
se nadam da me neće upiškiti.

Nosim je celim putem nazad duţ hodnika do naše sobe, a kada doĊemo
do sobe 321 kaţem: „Ţao mi je što ste to morali da vidite. A sada vam
ţelim prijatan dan", i klimam glavom u prolazu. Onaj par samo zuri, muţ
vrti glavom prema meni s prezrivim izrazom lica.

Zatvaram vrata za nama i bacam Kamrin na krevet posred kockica leda i

hladne vode. Ona se i dalje smeje.

Stajem izmeĊu njenih nogu i skidam joj istovremeno i šorts i gaćice pa

piljim dole u nju bez reći. Ĉvrst mi je u svega nekoliko sekundi. Njeno
razigrano raspoloţenje se menja u trenu i grize donju usnu, gleda gore u
mene onim milim zavodljivim plavim oĉima, koje uvek bude ono
iskonsko u meni.

Bez ikakvog pravog upozorenja spuštam se preko nje i zarivam se u nju.

„Da li ti je stvarno ţao?" šapućem i polako ulazim u nju i izlazim iz nje.

Moje grudi su ĉvrsto pritisnute na njene, naše tetovaţe se dodiruju, Orfej
i Euridika se opet sjedinjuju dok se mi sjedinjavamo.

„Da..." kaţe drhtavim glasom.

Guram joj butinu naviše i zarivam se u nju malo dublje.

Kapci joj postaju teški, a ona zabacuje glavu. Nasrćem ustima na njena
usta, a njeno stenjanje odjekuje u mom grlu dok poĉinjem ţešće da je
jebem.

Zatim nešto u meni postaje mraĉno, grabljivaĉko. Penjem se na krevet i

hvatam je za butine, zarivam joj prste u koţu dok je preko kreveta
privlaĉim sebi tako brzo da nema šanse da se pomeri. Hvatam joj ruke i
okrećem je pa joj povlaĉim šake iza leda terajući je da klekne.
Slobodnom rukom opipavam meku konturu njenog dupeta, koje je
podignuto ispred mene, steţem svaki guz ĉvrsto pre nego što ga pljesnem
tako jako da joj se telo trza unapred. Ona cvili. Zatim pritiskam ruku na
zadnju stranu njenog vrata i pritiskam joj obraz ĉvršće na dušek. Osećam
 J.A.REDMERSKI

kako vrelina izbija s njene koţe tamo gde je moja ruka već ostavila
crvenilo.

Ona ponovo cvili, a ja joj ĉvršće zavrćem ruke. Pruţam drugu ruku i
stavljam joj dva prsta u usta dok guram kitu u nju otpozadi.

Ona tiho krikne a butine poĉinju da joj podrhtavaju, ali ne prestajem.

Znam da zapravo ne ţeli da prekinem.

Svršavam i srce poĉinje usporeno da mi radi. Privlaĉim njeno nago telo

do svog, a ona spušta njenu oznojenu glavu u pregib moje ruke. Ljubi mi
grudi, a njen srednji prst i kaţiprst koraĉaju po mom bicepsu prema
ustima. Hvatam je za ruku i ljubim joj prste. „Tako mi je drago što si to
opet ti", kaţe tiho. „Što sam opet ja?", pitam, a ona krivi glavu da bi me
gledala u oĉi. „Zar nisam uvek i bio?" „Ne, ne uvek." ■

,,A kad to nisam bio?" stvarno sam zbunjen, ali mi je njena stidljivost da
iskaţe to što hoće simpatiĉna.

„Nakon što smo izgubili Lili", odgovara ona, a onaj vragolasti osmeh
koji je poĉeo da mi se širi na usnama nestaje.

„Ne krivim te zbog toga, ali posle Lili ponašao si se prema meni kao da
sam od porculana, plašio si se da ćeš me polomiti ako budeš malo
grublji."

Steţem je malo jaĉe, a njena glava mi ponovo pada na grudi.

„Pa, nisam hteo da te povredim", kaţem mazeći je palcem po ruci.

„Ponekad i dalje imam takav osećaj."

,,E pa nemoj", šapuće i opet mi ljubi grudi. „Endru, nikad se ne uzdrţavaj

sa mnom. Ţelim da uvek budeš pravi ti."

Cerim se i opet joj steţem ruku. „Znaĉi daješ mi dozvolu da te rasturim

kad god to hoću, je 1' tako?"

„Aha, potpuno sam svesna toga", kaţe i u njenom glasu prepoznajem da

se i ona ceri.

Ljubim je u teme i povlaĉim na sebe.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Srećan roĊendan", kaţe opet i zavlaĉi mi jezik u usta.

*
* *

Bogu hvala za Floridu zimi. Posle mog vrlo iznenaĊujućeg - i mogu da

dodam, izuzetno prijatnog - roĊendana jutros, Kamrin i ja provodimo
ostatak dana veţbajući našu novu pesmu. Pa, striktno gledano i nije naša,
ali da malo izmešamo stvari prisvojili smo razvaljujući hit Edge of
Seventeen od Stivi Niks. Kamrin je obeshrabrena time kako se stihovi
brzo prelivaju jedan u drugi, ali je rešena da tu stvar istera kako treba.
Ovo je njena pesma, ona koju ţeli da peva samostalno. To je veliki korak
za nju, jer smo do sada uvek pevali zajedno. I divim joj se zbog toga.

Deluje tako obeshrabreno, ali ispod toga iz dana u dan sve više vidim
moju Kamrin koja mi se vraća. Kao da joj je lakše u duši, u oĉima ima
više sjaja i svaki put kad se nasmeši podseća me na naš prvi susret.

„Moţeš ti to", kaţem dok sedim na ragastovu s elektriĉnom gitarom

oslonjenom na grudi. „Mala, ne trudi se toliko, saĉekaj da ti legne."

Ona uzdiše i zabacuje glavu, sruĉuje se na stolicu uz okrugli stoĉić pored

mene. „Znam sve reci, ali se uvek spleteni kod onih poslednjih stihova.
Ne znam zašto."

„Upravo sam ti rekao", kaţem. „Suviše razmišljaš o tome, pesmu

poĉinješ već oĉekujući da ćeš zabrljati kad doĊeš do tog dela. Ne misli o
tome. A sad pokušaj ponovo." Ona još jednom duboko i uznemireno
uzdiše i ustaje. Veţbali smo još jedan sat pre nego što smo se zaputili do
najbliţeg restorana na kasnopopodnevni ruĉak.

„Isteraćeš to kako treba. Ne brini zbog toga" govorim joj dok nam
kelnerica donosi šnicle.

„Znam. Samo je poraţavajuće." Ona poĉinje polako da seĉe svoju šniclu.

„Meni je trebalo dugo vremena da skinem Laugh, I Nearly Died", kaţem

i odgrizam komadešku šnicle sa svoje viljuške. Ţvaćem malo, a zatim
kaţem, još uvek punih usta: „Sledeća pesma koju moram da nauĉim je
 J.A.REDMERSKI

Ain't No Sunshine od Bila Vidersa. Oduvek sam ţeleo da skinem tu

pesmu, i mislim da je vreme da Stonse pošaljem u penziju."

Ona deluje iznenaĊeno. Pokazuje viljuškom na mene, guta i kaţe:

„Oooh! Odliĉan izbor!"

„Znaš tu pesmu?" Malo sam iznenaĊen imajući u vidu da nije bila baš
neki oboţavalac klasiĉnog roka i bluza u vreme kada smo se sreli.

Ona klima glavom i na brzaka uzima zalogaj pirea. „Volim tu pesmu.

Moj tata ju je imao na listi koju je slušao kada lakše u duši, u oĉima ima
više sjaja i svaki put kad se nasmeši podseća me na naš prvi susret.

„Moţeš ti to", kaţem dok sedim na ragastovu s elektriĉnom gitarom

oslonjenom na grudi. „Mala, ne trudi se toliko, saĉekaj da ti legne."

Ona uzdiše i zabacuje glavu, sruĉuje se na stolicu uz okrugli stoĉić pored

mene. „Znam sve reci, ali se uvek spleteni kod onih poslednjih stihova.
Ne znam zašto."

„Upravo sam ti rekao", kaţem. „Suviše razmišljaš o tome, pesmu

poĉinješ već oĉekujući da ćeš zabrljati kad doĊeš do tog dela. Ne misli o
tome. A sad pokušaj ponovo." Ona još jednom duboko i uznemireno
uzdiše i ustaje. Veţbali smo još jedan sat pre nego što smo se zaputili do
najbliţeg restorana na kasnopopodnevni ruĉak.

„Isteraćeš to kako treba. Ne brini zbog toga" govorim joj dok nam
kelnerica donosi šnicle.

„Znam. Samo je poraţavajuće." Ona poĉinje polako da seĉe svoju šniclu.

„Meni je trebalo dugo vremena da skinem Laugh, I Nearly Died", kaţem

i odgrizam komadešku šnicle sa svoje viljuške. Ţvaćem malo, a zatim
kaţem, još uvek punih usta: „Sledeća pesma koju moram da nauĉim je
Ain't No Sunshine od Bila Vidersa. Oduvek sam ţeleo da skinem tu
pesmu, i mislim da je vreme da Stonse pošaljem u penziju."

Ona deluje iznenaĊeno. Pokazuje viljuškom na mene, guta i kaţe:

„Oooh! Odliĉan izbor!"
 NA IVICI VEČNOSTI

„Znaš tu pesmu?" Malo sam iznenaĊen imajući u vidu da nije bila baš
neki oboţavalac klasiĉnog roka i bluza u vreme kada smo se sreli.

Ona klima glavom i na brzaka uzima zalogaj pirea. „Volim tu pesmu.

Moj tata ju je imao na listi koju je slušao kada je poslom vozio u neku
drugu drţavu. Taj tip Viders ume da peva." Praskam u smeh.

„Šta je smešno?" pita zbunjeno me gledajući.

„Zvuĉala si priliĉno narodnjaĉki u ovom ĉasu." Otpijam pivo i vrtim

glavom smejući se.

„Šta je? Oćeš da kaţeš da sam zvuĉala ko seljober?" Oĉi su joj i dalje
razrogaĉene, ali je oĉigledno i da se smeška.

„Više kao seljanĉica iz zabiti. Taj tip Viders ume da peva! Ju-piiii!",
zezam je i zabacujem glavu od smeha.

Ona se smeje sa mnom, mada se iz petnih ţila trudi da sakrije svoje

crvenilo. „Vidiš, tu se skroz slaţem s tobom", kaţe i otpija svoje pivo.
Ponovo spušta ĉašu na sto i dodaje, skupljenih oĉiju: „Sa izborom pesme,
ne u vezi sa onim za seljanĉicu."

„Naravno" kaţem uz osmeh i dovršavam svoju šniclu.

Prva šnicla koju smo zajedno pojeli bila je baš kao što je i obećala,
nekoliko dana pošto sam izašao iz bolnice posle operacije. I kao i tog
dana i uvek kasnije kada je jela šniclu, uspeva da pojede samo polovinu.
To samo znaĉi da ima više za mene. Kada je vidim da pokazuje prve
znake tolike sitosti da joj postaje muka, pruţam ruke i dovlaĉim njen
tanjir pred sebe.

Ona s vremena na vreme baca pogled na svoj telefon, a u nekom ĉasu

kreće da odgovara na neĉiju poruku.

„Natali opet navaljuje da doĊeš kući?"

„Aha, neumorna je." Odlaţe telefon u tašnu.

 J.A.REDMERSKI

Kamrin je uţasna u laganju. Uţasna. Ne bi umela da slaţe ni da joj ţivot

zavisi od toga, a po tome kako joj pogled sada stalno skreće na zid u stilu
brvnare sasvim je jasno da laţe. Ĉistim zube ĉaĉkalicom i prouĉavam je.

„Jesmo li spremni za odlazak?", pitam.

Bledo mi se smeši, oĉigledno krijući nešto, a zatim primećujem da ekran

njenog telefona svetli u tašni. Ona proverava poruku i iznenada joj je vrlo
stalo da poĊe što pre. Osmeh joj se širi i ona brzo ustaje od stola.

„Stani, moram da platim." Mašem konobarici da dode, a Kamrin

nestrpljivo seda nazad u separe.

„Zašto ti se odjednom toliko ţuri?", zezam je dok kelnerica spušta raĉun

na sto, ali pre nego što će otići, izvlaĉim kreditnu karticu iz novĉanika.

„Bez veze", kaţe Kamrin.

Samo se cerim. „U redu", kaţem i zavaljujem se u stolicu pa pruţam ruke

na sto da bih se udobno smestio. To mi je taktika. Što više izgledam kao
da mi je udobno, ona je sve nestrpljivija.

Nekoliko minuta kasnije konobarica se vraća s mojom karticom i

raĉunom. Beleţim bakšiš za nju na raĉunu i vrlo sporo ustajem, navlaĉim
kaput, isteţem ruke visoko nagore, glumim zevanje...

„Jebote, hoćeš li da poţurišl"

Znao sam da ovo neće moći još dugo da podnosi. Smejem se, hvatam je
za ruku i odlazimo iz restorana.

Kada smo se vratili u hotel, Kamrin je zastala u predvorju: „Idi sam.

Stiţem gore za sekund."

Oĉigledno je da je nešto smislila, ali pošto mi je roĊendan samo igram

kako ona svira, ljubim je u obraz i uskaĉem u lift. Ali ĉim sam se našao u
sobi, ja sam taj koga je uhvatilo nestrpljenje.

Nisam morao dugo da ĉekam pre nego što je ušla u sobu s novom
gitarom u rukama.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ustao sam istog ĉasa kada sam je ugledao. „Opaaa..."

Njen smešak je mio i dirljiv, gotovo snebivljiv. Kao da je delić nje brinuo
da mi se neće dopasti.

Odlazim pravo do nje.

„Endru, srećan roĊendan", kaţe i pruţa mi je.

Jednu ruku stavljam oko vrata gitare, drugu na telo i divim joj se s
najširim mogućim osmehom. Glatka. Divna. Savršena. Dok je okrećem
da proverim zadnju stranu, primećujem red srebrnih kosih slova ispisanih
duţ vrata koji glasi:

On izmami gvozdene suze niz Platonove obraze, i natera Pakao da

podari ono što Ljubav traži.

Stih iz jedne od nekoliko priĉa ispriĉanih o Orfeju i Euridiki. Iskreno ne

znam šta da kaţem. „Da li ti se dopada?"

Gledam gore u nju. „Oboţavam je. Savršena je."

Ona skreće pogled s mene i crveni. „Uopšte se ne razumem u gitare.

Samo se nadam da nije neka šugava firma ili nešto takvo. Tip u
prodavnici gitara mi je pomogao da je izaberem. Zatim sam morala da
ĉekam još neki dan da urade natpis, i stalno sam mislila da se to nikada
neće desiti zbog ovoga i onoga, a..."

„Kamrin", kaţem i prekidam njeno nervozno naklapanje. „Nikad u ţivotu

nisam dobio lepši roĊendanski poklon." Prelazim nastojanje izmeĊu nas i
neţno joj ljubim usne.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET DVA

Negde na autoputu 75 - maj

Na putu smo već mesecima. Do marta smo se toliko navikli na to da nam

je ţivot u hotelima postao nešto sasvim normalno. Nova soba svake
nedelje, novi grad, nova plaţa, sve novo. Ipak, bez obzira koliko je sve to
nov svaki put kada uĊemo deluje kao da ulazimo na vrata kuće u kojoj
smo ţiveli godinama. Nikada nisam pomišljala ću hotelsku sobu zvati
„dom", niti da je tako lako navići na ţivot na putu kao što je to bilo nama.
Ponekad je teško, ali sve predstavlja nekakvo iskustvo i ne bih baš ništa
menjala.

Ipak, pitam se da li je duga zima uticala na mene. Pitam se, jer sam
uhvatila sebe kako maštam o boravku u nekoj kući negde, kako ţivim u
domu s Endruom. Aha, priliĉno sam sigurna da je to samo zbog zime.
Dva sata je izjutra i mi smo u kvaru negde u jugoistoĉnoj Floridi na
dugoj deonici pustog autoputa.

A kiša lije. Kao iz kabla. Pozvali smo šleper pre jednog sata, ali se on iz
ko zna kog razloga još nije pojavio.

„Ima li negde u kolima neki kišobran?" Viĉem da nadjaĉam kišu koja

buĉno lupa po krovu. „Moţda bih mogla da te zaklonim njime dok
popravljaš auto!"

„Karmin, napolju je mraĉno kao u tunelu", kaţe, nadjaĉavajući i on kišu.

„Mislim da ne bih to mogao da uradim ni uz pomoć baterijske lampe.
Prvo bih morao da utvrdim šta nije u redu."

Zavaljujem se dublje u prednje sedište, podiţem noge na instrument tablu

i privlaĉim kolena sebi. „Bar nije hladno", kaţem.
 J.A.REDMERSKI

„Preguraćemo noćas ovde", kaţe. „Neće biti prvi put da prespavamo u

kolima. Moţda će se šleper pojaviti pre svitanja, a ako se ne pojavi
popraviću auto kad budem video."

Sedimo na trenutak u tišini i slušamo kišu kako dobuje po autu, grom

koji tutnji poput talasa izmeĊu oblaka. U neko doba nas toliko obuzima
umor da se zavlaĉimo na zadnje sedište, sklupĉavamo se jedno uz drugo i
pokušavamo da odspavamo. Posle nekog vremena postaje jasno da je i
njemu i meni neudobno i da nema dovoljno mesta da se tako spava, i
Endru prelazi na prednje sedište.

Ali i dalje ne moţemo da zaspimo. Osećam ga kako se vrpolji neko

vreme, a zatim pita: „Gde zamišljaš sebe u narednih deset godina?"

„Nisam sigurna", odgovaram zureći u krov auta. „Ono što znam jeste da
šta god budem radila, ţelim da to bude s tobom."

„I ja", kaţe on s prednjeg sedišta leţeći sada kao i ja, na leĊima, i

gledajući naviše.

„Da li si mislio na nešto odreĊeno?" kaţem, a u sebi se pitam šta je imao

na umu kada je potegao ovo pitanje. Zavlaĉim desnu ruku pod glavu
namesto leve.

„Aha" kaţe. „Hoću da se skrasim negde gde je toplo i mirno. Ponekad te

zamišljam na plaţi, bosonogu na pesku dokti vetrić mrsi kosu. Sedim
ispod drveta nedaleko i zezam se sa svojom gitarom..."

„Onom što sam ti je kupila?"

 NA IVICI VEČNOSTI

„Naravno."

Smeškam se i slušam dalje, doĉaravam tu sliku u glavi. ,,A ti je drţiš za

ruku." „Koga drţim za ruku?"

Endru ćuti na trenutak. „Našu devojĉicu", kaţe odsutno kao da su

njegove misli još dalje nego moje.

Osećam kako mi se knedla stvara u grlu i gutam. „SviĊa mi se taj prizor"

kaţem. „Znaĉi, ti bi da se skrasiš."

„U nekom trenutku", kaţe. „Ali samo kada osetimo daje pravi momenat.
Ni dana ranije."

Nalet vetra udara u auto sa strane, a buĉan tresak groma potresa zemlju.

„Endru?" pitam.

„Da?"

„Treća stavka koju treba dodati našem spisku obećanja. Ako doguramo
do starosti i kosti nas bole i više ne moţemo da spavamo u istom krevetu,
obećaj mi da nikada nećemo spavati u zasebnim sobama."

„Obećavam", odgovara s prizvukom smeha u glasu.

„Laku noć", kaţem.

„Laku noć."
 J.A.REDMERSKI

Kada sam zaspala nekoliko minuta kasnije, sanjala sam onu toplu plaţu i
Endrua koji me posmatra kako hodam po pesku steţući malu ruku.
*
* *

Šleper se uopšte nije pojavio. Budimo se narednog jutra ukoĉeni i sve nas
boli, bez obzira na to što smo spavali na zasebnim sedištima.

„Išutiraću namrtvo tog tipa koji tera šleper ako ga ikad vidim", reţi
Endru ispod haube.

Zauzet je zavrtanjem francuskim kljuĉem... neću ni da se pretvaram da

znam šta je to. On popravlja auto. To je sve što znam. I stvarno je gadno
raspoloţen. Samo se muvam okolo i pomaţem mu kad zatreba, ne
izigravam glupu plavušu zapitkujući ga šta je ova naprava ili ĉemu sluţi
ona dţidţa-bidţa. Iskreno reĉeno, baš me briga. Osim toga, samo će biti
još nervozniji ako bude morao da objašnjava takve stvari.

Ali sunce je izašlo. I toplo je! Imam osećaj kao da sam umrla i otišla u
raj!

Šljapkam okolo po baricama od noćašnje kiše kvaseći svoje japanke. Ne

znam šta me je spopalo sem samog vremena, ali diţem ruke uvis i
gledam u nebo vrteći se u krug nasred puta.

„Hoćeš li da se dovuĉeš ovamo i pomogneš mi?", gunĊa Endru.

Priskaĉem mu i štipam ga za bok iz zezanja jer sam tako super

raspoloţena i ne mogu da se obuzdam. Zaĉuje se glasno beng, jer Endru
na to reaguje tako što mu glava poleti uvis i udari odozdo u poklopac
motora. Štrecam se i stavljam ruke preko usta.

„Sranje, dušo! Izvini!" Pruţam ruke prema popizdelom Endruu koji

koluta zelenim oĉima, a zatim ih sklapa i naduvava obraze, pa polako
ispušta vazduh.

Hvatam njegovu glavu i trljam je, a zatim ga ljubim u nos. I dalje ne

mogu da prekinem da se smeškam, ali se ne smejem njemu, samo
pokušavam da izigravam nevinašce.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Oprošteno ti je", kaţe i pokazuje pod haubu. „Moraš da drţiš mirno ovaj
deo na trenutak." Odlazim na tu stranu, virim pod haubu i zavlaĉim glavu
tamo, puštam da me njegovi prsti navode.

„Da, baš tu", kaţe. „Sad samo to drţi."

„Koliko dugo?"

„Ne znam", kaţe i vidim da mu se zlobni osmeh pojavljuje u uglu usta.

„Ako pustiš, karter će ispasti i bićemo ovde dugo zaglavljeni."

„Dobro, onda poţuri", kaţem, a već osećam da vrat poĉinje da mi se

koĉi.

On odlazi do prtljaţnika i donosi flašu vode. Polako odvija zatvaraĉ.

Otpija gutljaj. Gleda okolo po poljima. Otpija još jedan gutljaj.

„Endru, je l' ti to mene zajebavaš?" provirujem ispod podignute haube

koliko mogu da bih ga videla.

On se samo smeška. I otpija još gutljaj.

Jebote, on me zajebava! Mislim...

„Ne puštaj. Ozbiljno ti kaţem."

„Sranje", kaţem i taman bih da pomerim prste, ali odluĉujem da to ne

uradim. „Da li mi govoriš istinu? Ozbiljno?"

„Aha, naravno. Karter će ispasti i verovatno će te celu isprskati. A to

sranje se teško skida s koţe."

„LeĊa poĉinju da me bole", kaţem.

On rasteţe sa svime, i taman kad se spremam da pustim, on dolazi iza

mene, hvata me oko struka i odvaja od poklopca motora. Podiţe jednu
ruku i razmazuje mi neku crnu ljigu po celom obrazu. Vrištim na njega i
odgurujem ga.

„Bljak! Endru, koji ti je! Šta ako ovo ne budem mogla da skinem?"
Ozbiljno sam iznervirana, ali delić mene ne moţe da se odupre tom
njegovom osmehu.
 J.A.REDMERSKI

„Skinuće se lako", kaţe i opet se naginje pod haubu. „Sad samo uĊi u
auto i okreni kljuĉ kada ti kaţem."

Zareţala sam na njega još jednom pre nego što sam uradila kako je rekao,
i oĉas posla ševel je opet radio i krenuli smo prema Sankt Peterburgu,
koji je udaljen svega jedan sat od nas.

Danas je toplo baš kao da je leto, a nama toga nikad dosta. Nakon što
smo se vratili u našu hotelsku sobu i obavili vrlo potrebno tuširanje, otišli
smo do najbliţe robne kuće da kupimo za njega kupaće gaće a za mene
bikini, s namerom da odemo do okeana na kupanje. On insistira na
malenom crnom bikiniju sa srebrnim zvezdicama, ali neće on morati da
izvlaĉi onaj konĉić za dupe izmeĊu guzova svakih pet sekundi. Zato
biram jedan lep crveni koji pokriva za nijansu više.

„Ionako je verovatno bolje što si izabrala taj", kaţe dok na parkingu

uskaĉemo u auto. ,,A što?", pitam i kezim se dok šutiram japanke s nogu.
,Jer bi moglo da se završi tako što bih polomio nekoliko vilica." Ubacuje
u rikverc i krećemo. „Samo zbog gledanja?", pitam uz primesu neverice i
smeha.

Naginje glavu na stranu da bi me pogledao. „Ma ne, valjda ne bih.

Zapravo na neki naĉin svršavam kad te drugi momci gledaju." „Fujjj!"

Mrštim nos. „Ne tako!" kaţe. „Pobogu!" Odmahuje glavom kao da kaţe:
Neverovatno, pa izlazimo s parkinga i ukljuĉujemo se u ulicu u kojoj je
guţva od turista. „Jednostavno se lepo osećam, znaš, što te imam pod
ruku. To ĉini ĉuda za ego muškarca."

,,Oh, znaĉi ja sam tebi samo trofej za pod ruku?" prekrštam ruke i
izveštaĉeno mu se smeškam.

„Jeste, mala, samo zbog toga te i drţim. Mislio sam da si to već

skapirala."

„Pa onda valjda nije tajna ni da ja tebe drţim iz istog razloga."

„E, je l' tako?", pita i ovlaš me pogleda pa se opet zagleda u ulicu pred
sobom.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Aha", odgovaram i opet naslanjam glavu na sedište.

„Trpim te samo da bih gadure uĉinila ljubomornim. A noću sanjam o

ljubavi svog ţivota."

„Ko bi to mogao da bude?"

Pućim usne i gledam oko sebe, a zatim opet vragolasto u njega. ,,E pa
neću da ti kaţem njegovo ime jer ne ţelim da

ga pojuriš pa da gledam kako te šutira ko kantu. Reći ću ti samo da ima

smeĊu kosu, fenomenalne zelene oĉi i nekoliko tetovaţa. Oh da, i
muziĉar je."

„Stvarno? Zvuĉi ekstra, i što onda mene koristiš kao trofej za pod ruku?"

Sleţem ramenima jer ne mogu da smislim dobar odgovor.

„Ma hajde, meni moţeš da kaţeš", govori on. „Nije to kao da on i ja

razgovaramo."

„Izvini", kaţem i ovlaš ga pogledam, „ali o njemu nikada ne govorim

njemu iza leĊa."

„Pošteno", kaţe on smešeći se. „Znaš šta?"

„Šta?"

Endru se obešenjaĉki smeška, a meni se to nimalo ne dopada.

„Prisećam se dve-tri stvarĉice s našeg prvog zajedniĉkog putovanja koje

nikad nisi stigla da uradiš." Sad sam nadrljala.

„Nemam pojma o ĉemu priĉaš", laţem.

On diţe desnu ruku s volana i spušta je sebi na nogu. Onaj drski pogled u
njegovim oĉima postaje sve jaĉi, pa pokušavam da moja sve veća
nervoza ne bude oĉigledna.

„Aha, mislim da mi duguješ golo dupe kroz prozor, a tek treba da

doĉekam tvoj obrok od buba. Šta ćeš da izabereš? Skakavce? Zrikavce?
 J.A.REDMERSKI

Gliste? Ili su ti moţda draţi oni dugonogi paukovi, kosci? Pitam se ima
li kosaca na Floridi...“

Koţa mi se jeţi. „Endru, prekini", kaţem vrteći glavom. Diţem nogu na

vrata i uvrćem prstima pletenicu pokušavajući da sakrijem zabrinutost.
„Neću to da radim. Sem toga, to je bilo na prvom putovanju, a takve
stvari se ne prenose dalje. Na to je trebalo da me nateraš kada si imao
priliku." On se i dalje ceri kao pravi zloća, što i jeste. „Ne", ponavljam,
nedvosmisleno. Kratko ga pogledam. „Ne!", ponavljam poslednji put, a
on se smeje.

,,U redu", kaţe i vraća desnu ruku na volan. „Mada je vredelo pokušati.
Ne moţeš me okriviti što sam probao. „Valjda ne mogu."

Endru

Ceo dan provodimo u kupanju i izleţavanju na plaţi. Gledamo kako

sunce zalazi za horizont, a kasnije i zvezde, kada oţive u tami. Jedan sat
nakon poĉetka noći srećemo grupu naših vršnjaka. Već neko vreme su na
plaţi nedaleko od nas, zabavljaju se.

„Odavde ste?" pita visok momak ĉija je cela desna ruka prekrivena
tetovaţom.

Jedan par seda na pesak blizu nas. Kamrin, koja sedi izmeĊu mojih nogu,
zainteresovano se podiţe s mojih grudi.

„Ne, mi smo iz Galvestona", odgovaram.

„I Ralija", dodaje Kamrin.

„Mi smo iz Indijane", kaţe crnokosa devojka dok seda. Pokazuje na

ostale s kojima je došla, a koji i dalje stoje. „Mada oni ţive ovde."
 NA IVICI VEČNOSTI

Jedan drugi momak obavija ruke oko svoje devojke. „Ja sam Tejt, a ovo
je Dţen." Pokazuje na svoju devojku, a zatimi na ostale koji su u blizini.
„Dţoana. Grejs. A ovo je moj brat, Kejleb."

Njih troje klimaju glavama i smeše nam se.

„Ja sam Brej" kaţe crnokosa devojka koja sedi pored Kamrin. „A ovo je
moj verenik, Elajas."

Kamrin se sasvim uspravlja i otresa pesak s ruku trljajući jednu o drugu.

„Baš lepo što smo vas upoznali", kaţe. „Ja sam Kamrin, a ovo je moj
verenik, Endru."

Elajas pruţa ruku da se rukujemo.

Tejt, momak s tetovaţama, kaţe: „Idemo na jedno privatno mesto na

plaţi, jedno trideset minuta odavde. Super mesto za ţurku. Priliĉno
zavuĉeno. Vas dvoje ste dobrodošli da nam se pridruţite."

Kamrin se malo izvija u struku kako bi me pogledala. Na tren

razgovaramo pogledima. Isprva nisam za to, ali mi se ĉini da se njoj ide.
Ustajem i pomaţem joj da ustane i ona.

Okrećem se Tejtu. „Naravno. Moţemo da vas pratimo."

„Strava", kaţe Tejt.

Kamrin i ja kupimo naše peškire za plaţu i torbu u koju smo popakovali

sušenu govedinu, flaširanu vodu i kremu za sunĉanje, pa krećemo za
Tejtom i njegovim prijateljima s plaţe na parking.

I sada smo opet u autu, i opet spontani. Nisam baš siguran u vezi s ovim
sranjem, moţda zato što odavno nisam bio na nekoj zabavi s nekim sem
Kamrin, ali oni deluju dovoljno bezazleno.

Takozvana voţnja od trideset minuta na kraju ispada blizu ĉetrdeset pet.

„Nemam pojma gde se nalazimo."

Od skretanja s autoputa vozimo se nekim mraĉnim putem bar dvadeset

minuta, njihov dţip sahara klizi po putu ispred nas oko sto dvadeset na
 J.A.REDMERSKI

sat. Nije mi problem da topratim, mada obiĉno ne idem tako brzo po

nepoznatom terenu noću kad ne mogu da spazim pandure koji se kriju
pored puta. Ako platim kaznu, to će biti moja glupa greška, ali bih ipak
mogao da rascopam glavu onom Tejtu zbog toga, ĉisto iz principa.

„Bar nam je rezervoar pun", kaţe ona. Zatim se smeje, protura nogu kroz
prozor i kaţe: „Moţda nas vode u jezivu brvnaru negde u šumi i planiraju
da nas ubiju." „Hej, ta misao mi je već prošla kroz glavu", smejem se i ja.
„Pa verujem da ćeš me ti ĉuvati", šali se ona. „Ne dozvoli nikome od njih
da me isecka na komadiće ili da me natera da gledam Farmu"

„Vaţi", kaţem. ,,A to me podseća na ĉetvrtu stavku na našem spisku

obećanja: ako se izgubim ili me nema, obećaj da nećeš prestati da me
traţiš dok ne proĊe taĉno trista šezdeset pet dana. Trista šezdeset šestog
dana prihvati da bih, da sam ţiv, već našao naĉina da ti se vratim i da
sam odavno mrtav. Hoću da nastaviš sa svojim ţivotom."

Ona se odiţe sa sedišta i uvlaĉi nogu nazad u auto. „To mi se ne sviĊa.

Neki ljudi nestanu i budu naĊeni nekoliko godina kasnije, ţivi i zdravi."

„Da, ali to ne vaţi za mene", kaţem. „Veruj mi, ako proĊe godina, mrtav
sam."

„Okej, dogovoreno", odgovara ona, oslobaĊa se iz sigurnosnog pojasa i

pribija uz mene. Spušta glavu na moje rame. „Samo ako pristaneš da
uradiš isto za mene. Godinu dana. Ni dan više."

„Obećavam", kaţem, mada laţem koliko sam teţak. Traţio bih je dok
sam ţiv.
NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

DVADESET TRI

OKEJ JE LAGATI ZA NEKE STVARI. Ovo „obećanje" je sluĉajno

jedna od tih. Nema teorije da prestanem da ga traţim posle godinu dana.
Iskreno, nikada ne bih prestala da ga traţim. Ovaj pakt prepun obećanja
za koja smo se zakleli da ćemo ih poštovati vaţan je oboma, ali nagaĊam
da ću povodom nekih stvari morati samo otvoreno da se sloţim i da ih
rešavam kako god hoću ako do toga doĊe. Osim toga, imam utisak da i
on laţe. Endru ne zna, ali onu crnokosu devojku, Brej, videla sam
nekoliko sati ranije u toaletu nedaleko od plaţe. Na kraju je koristila istu
kabinu posle mene. Nismo zapravo razgovarale, samo smo se mimoišle i
prijateljski osmehnule jedna drugoj i to je bilo sve. Pretpostavljam da ju
je to motivisalo da nagovori njene prijatelje da nas pozovu na ţurku.

Mislim da će biti zabavno. Endru i ja provodimo sto posto svog vremena

samo udvoje, i mislim da će biti dobro za oboje da malo izaĊemo i
druţimo se s drugima. Nije ništa prigovorio, pa verovatno i on misli da to
neće biti naodmet.

Imam utisak da ova voţnja do „privatnog" mesta traje ceo sat.

Njihov dţip skreće ulevo na delimiĉno asfaltirani put, i što dalje idemo
postaje sve neravnije. Njihova svetla skakućupo mraku ispred nas dok
konaĉno drvećem opasani put ne stigne u široko podruĉje stena i peska.
Endru koĉi iza njih i gasi motor.

„E pa nema greške da je zavuĉeno", kaţem dok izlazim iz kola.

Endru mi prilazi gledajući okolo po napuštenoj plaţi. Hvata me za ruku.

„Moţemo da se okrenemo i odemo, još ima vremena", zadirkuje me.
„Kada oni izaĊu iz kola, moţda ćemo poslednji put videti jedno drugo."
Steţe mi ruku i nestašno me privlaĉi.

„Mislim da ćemo se snaći", kaţem baš kada se i poslednji od njih

pridruţi grupi i priĊe nam kod kola.
 NA IVICI VEČNOSTI

Tejt otvara zadnju stranu dţipa i diţe dţinovski prenosni friţider, pa ga

spušta u pesak. „Imamo obilje piva", kaţe pa podiţe poklopac i zavlaĉi
ruku unutra.

Baca Endruu flašu korone. To nije baš prvo što bi Endru izabrao, znam,
ali znam i da ga neće odbiti.

Brej i njen verenik, kojem se ni imena ne sećam, prilaze mi zajedno dok

Tejt otvara još jednu flašu korone i pruţa je meni.

Uzimam je. „Hvala."

Endru otvara svoju flašu otvaraĉem okaĉenim na privezak s kljuĉevima.

„Ako imate neko ćebe za leţanje ne bi bilo loše da ga ponesete", predlaţe

Tejt. Njegova devojka mu se pridruţuje, osmehuje mi se dok prolazi
izmeĊu nas u svom oskudnom belom bikiniju. ,,A imam i strava ureĊaj u
ovom lepotanu", dodaje lupkajući po dţipu, „tako da je i muzika rešena
stvar."

Endru otvara flašu i uzima ćebe koje drţi uvek spremno, ono isto koje
smo koristili one noći kada smo pokušali da prespavamo u polju prošlog
jula. Jedino što je sada, zahvaljujući meni, oprano i ne smrdi ko kuga na
ulje.

„Gde mi je šorts?" pitam preturajući po zadnjem sedištu.

„Evo ga" odgovara Endru iz prtljaţnika. Provirujem iz auta, on mi ga

baca i ja ga hvatam u letu.

„Ne planiram da se kupam u tom ponoru po noći" kaţem i oblaĉim ga

preko crvenog bikinija.

Braj to ĉuje u prolazu i kaţe: „Drago mi je da nisam jedina!" Osmehujem

joj se preko krova ševela i zatvaram vrata. „Da li si bila ovde s njima
nekada ranije?"

Tejt i ostali sada idu prema plaţi noseći prenosni friţider, vreće za
spavanje i sliĉne stvari. Vrata dţipa ostavljaju otvorena da odande trešti
rok muzika.
 J.A.REDMERSKI

„Bili smo sinoć" kaţe Brej, „ali se Elajas napio baš prebrzo i krenuo da
povraća celu iznutricu, pa sam nas priliĉno rano odvezla nazad u hotel."

Elajas, tako je, tako se zove njen verenik. On vrti glavom i upućuje joj
sarkastiĉan pogled tipa baš-ti-hvala-što-mo-raš-svima-da-ispriĉaš.

Endru i ja se drţimo za ruke i idemo pored Brej i Elajasa prema ostalima

koji već postavljaju kamp nedaleko odatle, pored same vode. Ĉim
stignemo i spustimo ćebe na pesak, Tejt pali šibicu i baca je na gomilu
granja. Plamen pali teĉnost za paljenje koju je već isprskao po celoj
gomili. Visok, rasplamsani stub vatre izvija se iznad vrha gomile i
osvetljava tamu svuda oko nas razigranim narandţastim sjajem. Toplota
vatre me već zagreva, pa povlaĉim ćebe metar-dva dalje od logorske
vatre pre nego što Endru i ja sednemo na njega.

Brej i Elajas slede naš primer s dva ogromna peškira za plaţu. Tejt,
njegov brat i preostale tri devojke dele veliku prostirku. Ukopavam dno
svoje pivske flaše u pesak da bi stajala uspravno. Tejt me tera da
pomislim na one stvarno plavokose, preplanule surfere iz Kalifornije.
Kao i svi momci ovde, ukljuĉujući Endrua, Tejt sedi s podignutim
kolenima i rukamaoslonjenim na njih. Dok mirno odmeravam sve ostale
primećujem nešto što me istog ĉasa prebacuje na reţim zaštite teritorije.
Plavuša koja sedi pored Tejtovog brata, a za koju sumnjam da mu je
devojka jer se ne ponašaju kao da su zajedno, posmatra Endrua gladnim
oĉima. Pri tome ne mislim na nevini pogled tipa gledam-al-neću-da-
pipam. Ne, ta devojka bi pokušala da spava s njim onog sekunda kada
odem.

Kada primeti da je posmatram, skreće pogled i poĉinje da priĉa drugoj

devojci koja sedi pored nje.

Nemam zbog ĉega da brinem što se Endrua tiĉe, ali da mi iskaţe

nepoštovanje, iako zna da mi je to verenik, išutirala bih je ko kantu bez
ikakvog razmišljanja. Pitam se da li je Endru to primetio.
 NA IVICI VEČNOSTI

Endru

Nadam se da Kamrin nije primetila kako me ona riba upravo posmatra.

Pet sekundi nasamo s njom na nekom drugom mestu, i pokušala bi da me
navede da je pojebem. Nema teorije da bih to ikada uĉinio, ali ova zabava
uz vatru upravo je postala malo zanimljivija.

Kladio bih se u levo jaje da je već spavala s Tejtom i njegovim bratom.

Verovatno nije s Elajasom - on deluje kao odan tip - ali bi i njega
odradila ako mu je do toga.

Sranje, upravo me je opet pogledala.

Pokušavam da izbegnem piljenje one ribe pa bacam pogled na Kamrin i,

kao što se moglo oĉekivati, na njenom licu je onaj osmeh koji sve govori.
Da, nema sumnje da je ona to primetila.

Pruţam ruke, podiţem Kamrin i spuštam je meĊu svoje noge.

„Ne brini, mala" šapućem joj u uvo, a zatim joj ljubim vrat da bih se
uverio da ona riba to vidi.

„Ne brinem", kaţe Kamrin i opet mi leţe na grudi.

Ne brine ona zbog mene, naravno, ali osećam onu napetost u njenom telu
zbog zaštite teritorije. DoĊavola, već sama pomisao da se baci na onu
devojku zbog mene... Okej, ne treba da mislim o tome. Jebiga. Prekasno.

„Vi to imate neke opake tetovaţe", pokazuje Tejt.

Svi sada odmeravaju moje i Kamrinine mastiljave crteţe. Kamrin se diţe

s mojih grudi da bolje vide.

„Aha, nema sumnje", oduševljeno kaţe Brej. Puzi po pesku bliţe nama.
„Bila sam radoznala povodom njih."
 J.A.REDMERSKI

Plavuša koja me je merkala koji trenutak ranije podrugljivo se smeška

Kamrin, mada Kamrin to ne primećuje jer je suviše zauzeta
pokazivanjem tetovaţe Brej.

Koristim tu priliku. „Mala, okreni se ovamo i pokaţi im kako se

uklapaju." Okrećem Kamrin u krilu i leţem na pesak, a zatim spušam
njeno telo na svoje.

Grupa paţljivo posmatra, lice plavokose ribe postaje malo kiselo dok
gledam pravo u nju i istovremeno pribijam telo uz Kamrinino.
Poravnavamo naše tetovaţe da formiraju bes-prekornu sliku Orfeja i
Euridike; moja Euridika nosi dugu, lepršavu, providnu belu haljinu koju
vetar pribija uz njeno telo, delovi zatalasane tkanine vijore iza nje dok
pruţa ruke prema Orfeju istetoviranom preko Kamrininih rebara. Brej
netremice gleda detalje, njene tamne oĉi su razrogaĉene od
strahopoštovanja. Gleda nazad u Elajasa, koji sada izgleda nervozno, kao
da strahuje da će ga Brej prvom prilikom odvući do najbliţeg studija za
tetovaţu. „Strava je", kaţe Brej. „Ko su oni?" „Orfej i Euridika",
odgovaram. „Iz grĉke legende."

„Tragiĉna priĉa o pravoj ljubavi", dodaje Kamrin. Steţem ruke oko nje.

„Pa, ništa ne deluje tragiĉno kod vas dvoje", kaţe Tejt.

Steţem Kamrin još jaĉe, oboje pomišljamo na isto, a to je bolje da

zadrţimo za sebe. Ljubim je u kosu.

Brej se naginje unazad, a kolena su joj i dalje ukopana u pesak. „Mislim

da je predivno. I bolje da je tako jer sam sigurna daje Ċavolski bolelo."

„Da, zaista je bolelo" kaţe Kamrin. „Ali je svaki sat tog bola vredeo."

Nešto kasnije, Kamrin i ja smo sigurno ispili bar po tri korone, ali je ona
jedina na kojoj se to vidi. Malo je pripita, ali taman dovoljno da postane
priĉljivija.

„Znam!" kaţe crnokosoj Brej. „Videla sam ih na koncertu s mojoj

najboljom drugaricom Nat, i bili su fenomenalni! Nećeš naći mnogo
bendova koji uţivo zvuĉe skoro isto kao na albumu."
 NA IVICI VEČNOSTI

„Da, to je taĉno", odgovara Brej i završava svoje pivo. „Šta si rekla, ti si

iz Severne Karoline?"

Kamrin podiţe leĊa s mojih grudi i seda kao Indijanka na pesak.

„Aha, ali Endru i ja zapravo ne ţivimo tamo sada."

„A gde ţivite?" pita Tejt. Povlaĉi dug cug iz cigarete i zadrţava dim u
plućima dok nastavlja. „U Teksasu?"

Svi su se okrenuli ka meni kada sam odgovorila: „Ne, mi na neki naĉin...

putujemo."

„Putujete?" kaţe Brej. „Šta, vozikate se naokolo u kamp vozilu?"

„Ne baš", kaţe Kamrin. „Imamo samo auto." Plavokosa devojka koja me
je odmeravala cele veĉeri se oglašava: „Zašto putujete?"

Smesta primećujem taj njen pogled, onaj kojim se do maksimuma trudi

da privuĉe moju paţnju, ali ga ignorišem

i odgovaram gledajući u Brej pored nas: „Zajedno sviramo."

„Šta, vi ste u nekakvom bendu?" pita plavuša.

Ovog puta gledam pravo u nju. „Tako nekako", kaţem, ali to je sve što
dobija od mene, pa paţnju opet usmeravam na Brej.

„Kakvu muziku svirate?", pita Kejleb, Tejtov brat. On se sve slobodnije

ponaša prema onoj drugoj devojci. Ni oni verovatno nisu par, ali on će
nesporno povaliti nešto noćas.

„Klasiĉni rok, bluz, folk-rok, takve stvari", odgovaram i otpijam pivo.

„Morate da nam svirate!" uzbuĊeno kaţe Brej.

Oĉigledno da je i ona pripita kao i Kamrin, a izgleda i da se njih dve

dobro slaţu.

Kamrin se vrti na pesku da me pogleda, oĉi su joj raširene i pune

entuzijazma. „Mogao bi. Imaš akustiĉnu na zadnjem sedištu"

„Odmahujem glavom. „Ma ne, nije mi do toga veĉeras."

 J.A.REDMERSKI

„Ma hajde, dušo, zašto da ne?"

Tu su onaj pogled nevinašca i prepoznatljivo Kamrinino cviljenje, a to je

uvek dovoljno da ne odbijem šta god poţeli. Ipak, poigravam se time još
malo, u nadi da će moţda popustiti i reći: nema veze.

Naravno, ona to ne ĉini.

„Daj, ĉoveĉe, ako imaš gitaru kod sebe i znaš da sviraš, bilo bi strava",
kaţe Tejt.

Sada već svi gledaju pravo u mene - ĉak i Kamrin koja je zapravo jedina
zbog koje ću na to da pristanem.

Popuštam i ustajem, odlazim do auta i vraćam se s gitarom. „Ti ćeš da

pevaš sa mnom", kaţem Kamrin dok sedam ponovo pored nje.

„Neee! Suviše sam pijana!" Ljubi me u usta i onda se pomera da sedne

pored Brej i Elajasa, valjda da bi mi napravila mesta.

,,U redu, šta hoćete da vam sviram?"

Pitanje je upućeno Kamrin, ali mi odgovara Tejt: „Hej, za šta god si

raspoloţen, ĉoveĉe."

Neko vreme preturam po glavi nekoliko pesama i konaĉno biram ovu jer
je tako kratka. Malo petljam oko ţica, na brzinu štimujem gitaru i
poĉinjem da sviram Aint no Sunshine. U poĉetku me je baš briga koliko
će dobro ispasti, ali kao i uvek kada već poĉnem, pretvaram se u nekog
drugog i sav se predajem pesmi. Ţmurim tokom većeg dela pesme, ali
uvek osećam energiju onih oko sebe, da li su se uţiveli u muziku ili ne.

Svi su se uţiveli.

Do drugog refrena sreću se Kamrinin i moj pogled dok prebiram po

ţicama. Ona sedi na pesku na kolenima, telo joj se njiše. Ostale devojke
rade isto potpuno se unoseći u muziku. Glasno završavam poslednji
refren, i ta jedna pesma je već dovoljna da poţelim da sviram još. Brej se
jedva obuzdava, govori mi kako sam super i vrlo je predusretljiva prema
Kamrin, što je po mojim merilima svrstava u pozitivne likove. Za razliku
od plavuše koja me merka i više nego ranije.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Ĉoveĉe, pa ti se ne zajebavaš", kaţe Tejt.

Pali dţoint.

„Odsviraj još neku", kaţe Brej i ponovo leţe uz Elajasa koji obavija ruke
oko nje.

Tejt dodaje dţoint prvo Kamrin. Ona ga samo gleda na tren, nesigurna da
li sme. Vidim traĉak bola kako preleće njenim licem; znam da se setila
trenutka slabosti s lekovimaprotiv bolova. Odmahuje glavom. „Ne hvala,
veĉeras ću se drţati samo pića."

Smeškam se u sebi, ponosan na njenu odluku. Kada Tejt ponudi dţoint

meni ja sledim njen primer, ne što bi mi škodilo da povuĉem jednom ili
dvaput, već što ne mogu sebe da nateram da uţivam kad Kamrin neće.

Nikad nisam bio veliki oboţavalac trave, ali je to u redu s vremena na

vreme. Ovaj trenutak nije jedna od tih prilika.

Sviram još nekoliko pesama pored logorske vatre. Kamrin konaĉno peva
jednu sa mnom, a posle toga ţelim samo da se opustim i uţivam sa
svojom devojkom u ovoj noći. Spuštam gitaru pored nas na ćebe i opet
privlaĉim Kamrin u krilo.

Tejtov brat se ţvalavi s onom devojkom i pipka je već neko vreme. Oni
ne govore mnogo, iz oĉiglednog razloga. Rekao bih da je plavuša koja
me je ranije merkala konaĉno ukapirala. Ili je to ili je previše naduvana
da bi brinula o meni.

Muzika iz Tejtovog dţipa opet postaje buĉna i on se vraća odande noseći

flašu dţina, dvolitarski sprajt i mnogo plastiĉnih ĉaša. Njegova devojka
poĉinje da meša pića i deli ĉaše naokolo.

„Navali, ĉoveĉe", podstiĉe nas Tejt. „Ne morate brinuti da ćete morati
negde da vozite noćas. Panduri ne znaju za ovo mesto."

„Da, naravno, uzeću jednu ĉašu", kaţem.

Gledam u Kamrin, prisećam se izraza njenog lica kada joj je Tejt ranije
dodao dţoint. „Neću ako ti nećeš", kaţem.
 J.A.REDMERSKI

Osim toga što neću da se oseća kao da je izdala sebe time što će se
previše napiti, ne ţelim ni da ujutru bude toliko skenjana da se oseća
bedno.

„Ne, dušo, dobro mi je. Uzeću samo jednu ĉašu, vaţi?"

Milo mi se smeška kao da ĉeka da joj dam dozvolu, a to mi se mnogo

dopada.

„U redu" popuštam da joj ne bih povredio osećanja, i ona uzima ĉašu od

Tejtove devojke.

Svi ponovo sedamo, pijemo i priĉamo o svemu mogućem, vrlo dugo.

Kamrin se smeje i smeška i ne prestaje da priĉa s Brej o tamponima mada
pojma nemam kako se uopšte došlo do te teme, a i ne ţelim da znam, ali
se super provodimo. Muzika nekih grupa za koje nikad nisam ĉuo snaţno
dopire iz obliţnjih zvuĉnika, i hvatam sebe da me zaintrigiralo poslednjih
nekoliko pesama za koje sam siguran da ih peva isti tip. „Ko je to?"
pitam Tejta.

On diţe pogled sa svoje devojke koja leţi s glavom u njegovom krilu.

„Ko? Bend?" „Aha", kaţem. „Strava su."

„To ti je, prijatelju moj, Daks Rigz. Sada je solo. Poĉeo je u Esid batu,
mislim..." Gleda zamišljeno, kao da nije siguran. „Pa, bio je u nekoliko
bendova. Esid bat i Ejdžents ov oblivion su najpoznatiji od njih." „Znaš,
mislim da sam za Esid bat ĉuo i ranije" kaţem i otpijam još gutljaj dţina
sa sprajtom.

„Ne bi me iznenadilo", dodaje Tejt.

„Moraću da proverim njegove stvari. Da li je on samostalac?"

Kamrin prekida svoj razgovor o tamponima s Brej, dolazi opet do mene i

spušta glavu na moje rame.

„Jeste, nikad nije ni bio mejnstrim", kaţe Tejt. ,,A to je dobra stvar, jer je
mejnstrim sranje. Popizdim kad vidim da se neki odliĉan bend proda i
radi reklame za paste za zube i sliĉna sranja."
 NA IVICI VEČNOSTI

Smejem se. „Ma da, naravno. Nikad ne bih potpisao ugovor sa

diskografskom kućom kad bi mi ga ponudili."

„Ĉujem te, ĉoveĉe", kaţe Tejt. „Kad to jednom uradiš, njihova si kurva.
Tvoja muzika više nije tvoja i klanjaš se seronjama koji ti potpisuju
ĉekove."

Na neki naĉin ovaj tip poĉinje da mi se dopada. Malĉice.

„Endru, moram da piškim", kaţe Kamrin.

Gledam je. Uzimam joj ĉašu iz ruke i spuštam je na pesak. „I ja treba da

pišam", kaţem i njoj i Tejtu.

Tejt pokazuje nalevo s još jednom cigaretom meĊu prstima i kaţe: „Idi
okolo na tu stranu. Tamo nećete nagaziti na staklo i ugaziti u govna."

Spuštam svoju ĉašu pored Kamrinine i pomaţem joj da ustane. Odlazimo

po pesku do mraĉnog dela s drvećem i stenama dok se ne udaljimo
dovoljno daleko da nas niko ne moţe videti.

„Moraćemo noćas da prespavamo ovde. Nema šanse da nas odvezem

kući."

Ona ĉuĉi dok pišam koji metar dalje od nje. „Znam", kaţe. „Valjda ćemo
konaĉno odspavati pod zvezdama, zar ne?"

Smejem joj se u sebi. Moja mala se tako gadno napila da zapliće jezikom.

„Aha, valjda je tako", kaţem. „Mada moraš da znaš da se to ne raĉuna jer

ćeš se toga jedva sećati ujutru."

„Ma hoću."

»Neeeee, nećeš."

Zamalo da se prevrne kada završi i pokuša da se uspravi. Hvatam je za

ruku i oko struka. Zatim je ljubim u teme. „Mnogo te volim."
 J.A.REDMERSKI

Ne znam šta me je nateralo da to kaţem u ovom trenutku, ali valjda zato

što je imam pored sebe i svestan sam da nijeu stanju da brine noćas o
sebi, morao sam to da kaţem. Te reĉi su mi bile duboko u grlu i,
priznajem, poĉinjale su da me guše. Okrivio bih za to alkohol, ali nije
tako, ĉak i sasvim trezan volim je isto toliko.

Ona obavija ruke oko mog struka, smešta glavu na moje grudi dok
polazimo, i steţe me. „Volim i ja tebe."
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET ĈETIRI

Kako noć odmiĉe, ono što se dešava u našoj maloj grupi postaje
drugaĉije. Ljudi manje priĉaju, a više se privatavaju. Brej i Elajas leţe
jedno do drugog s jedne strane vatre. Tejt i njegova devojka već gotovo
da se tucaju; ostalo im je jedino da skinu odeću. Na sreću, sumnjiva
plavuša me je prebolela i pomaţe svojoj prijateljici da povata Kejleba
jedno tri metra od Kamrin i mene.

Da, priliĉno sam ubeĊen da znam kuda ovo vodi. Ništa strašno. Nije da
nisam ranije bio u ovakvoj situaciji, ali ovog puta paţnja mi nije
usredsreĊena na to da zadovoljim dve ribe istovremeno. Samo moram
Kamrin da drţim dalje od njihovog sranja.

Baš kada sam poĉeo da se okrećem na bok da bih priĉao s Kamrin, koja
leţi pored mene, ceo jebeni svet se raspao ispod mene. Pokušavam da
podignem glavu. Valjda. Imam osećaj kao da vile igraju na mojim oĉima.
Iako su otvorene.

„O sranje..." kaţem naglas, ali ko zna, moţda i ne. Moţda se sve to

dešava samo u mojoj glavi.

Podiţem ruku ispred lica a mesec kao da mi sedi izmeĊu palca i

kaţiprsta. Pokušavam da ga otresem, ali je odvratno teţak i obara mi
ruku. Osećam kako moj lakat treska o pesak kao teg od trideset kila.

Vrti mi se u glavi. Boja vatre je plava i ţuta i tamnocrvena. Zvuk okeana

je triput jaĉi u mojim ušima, meša se sa pucketanjem drveta u vatri i
neĉijim jecanjem.

„Kamrin? Gde si?"

„Endru? Ja... ovde sam. Rekla bih."

Nisam siguran ĉak ni da je to zaista njen glas.

 J.A.REDMERSKI

Ĉvrsto zatvaram oĉi pa ih ponovo otvaram pokušavajući da fokusiram

pogled, ali shvatam da to ne ţelim. Smeškam se. Imam osećaj da mi se
lice toliko razvuklo da se na tren plašim da će se toliko rastegnuti i
pocepati na pola. Ali je zatim sve okej.

O jebote... prosvirao sam. Ma koji su mi moj dali? Pokušavam da

ustanem, ali kad pomislim da sam ustao gledam nadole i vidim da se
nisam ni pomerio. Pokušavam opet i rezultat je isti.

Zašto ne mogu da ustanem?

„Tejt, jebote", ĉujem kako kaţe neki glas, ali ne mogu da razaznam ni da
li je muški ili ţenski. „Ovo je neko super sranje. Je-bo-te. Vidim duge i
ostala sranja. Ovo je ĉitanje jebene duge..."

I tada, ko god da je to rekao, poĉinje da peva pesmu Reading Rainbow.

Osećam se kao da sam u Ludom gradu, ali zapravo ne ţelim da odem.

Konaĉno, opruţam se na leĊa i dvaput proveravam svoj poloţaj lupkajući

u pesak s obe strane dlanovima mojih oteţalih ruku. Zatim gledam
visoko u zvezdano nebo i posmatram zvezde kako se pomeraju po crnilu
sledeći nekakav poetski obrazac.

Kamrinino lice mi se pojavljuje na grudima kao duh iz magle.

„Mala?" pitam. „Jesi li dobro?"

Brinem za nju, ali ne mogu da prestanem da se smeškam

„Da. Doooobro sam. Dobro sam."

„Lezi pored mene", kaţem joj.

Sklapam oĉi kada osetim njenu glavu na grudima i osećam miris

šampona koji uvek koristi, ali je sada znatno jaĉi nego ranije. Sve je jaĉe.
Svaki zvuk. Osećaj vetra na mom licu. Daks Rigz peva Night Is the
Notion negde u pozadini i mozak mi kaţe da je to daleko, ali je tako
prokleto jako kao da mi je dţip odmah pored glave. Gotovo da osećam
miris guma.
 NA IVICI VEČNOSTI

I ne mogu da odolim. Poĉinjem da pevam Night Is the Notion što jaĉe

mogu. Ne znam kako to da već znam sve reĉi, ali ih znam. Znam ih,
jebote. Imam osećaj kao da pesma traje satima, ali me nije briga. U
nekom ĉasu prestajem da pratim pesmu i samo ţmurim i osećam kako se
muzika kreće kroz mene. I ništa mi nije vaţno u ovom ĉasu sem ovog
trenutka. I uspaljen sam do bola. Treba mi samo sekund -mislim - da
shvatim da moja kita oseća isti povetarac kao i lice. I taj osećaj prija.
„Kamrin? Šta? Da."

Pojma nemam šta govorim, pa ĉak i da li uopšte govorim. Razum mi

govori da treba da se uverim da nije toliko sjebana da mi ga puši pred
svim ovim ljudima, ali istovremeno ne ţelim da prekine.

Zastaje mi dah i glava mi pada na stranu. Vidim Kejleba na jednoj od

onih riba, njene gole butine su spljeskane oko njegovog tela koje radi
svom silinom. Skrećem pogled. Ponovo piljim u nebo. Traĉak sveta se
pomera napred-nazad kako se zvezde pomeraju. Drhtim kada osetim da
je moja kita udarila u dno njenog grla.

Gledam dole. Vidim plavu kosu. Pruţam ruku da je dodirnem, deo mene
ţeli da je odgurne, drugi deo hoće da je natera da ga primi dublje. Na
kraju radim ono drugo, ali kada zabacim glavu i ugledam Kamrinino lice
pored svog, trzam se naviše iz ramena.

„Skidaj se s mene, gaduro", uspevam da izustim.

Otresam je sa sebe a naduvana se okreće u mestu. Više ne uţivam u

tome.

Silim sebe da se uspravim. Pokušavam da se rastreznim udarajući se po

glavi, ali mi to ne polazi za rukom. Uspevam da uguram kitu nazad u
šorts, gledam preko peska i kroz vatru i vidim da se ona fuksa već
zanesvestila pored Kejleba. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali svi su
u nesvesti sem mene.

Paniĉim. Ne mogu da dišem, jebote. Koji kurac se desio? Prevrćem se na

bok i ĉvrsto hvatam Kamrin, teram je da bude uz mene i ne puštam je. I
to je poslednje ĉega se sećam.
 J.A.REDMERSKI

Kamrin

Muka mi je. Pobogu, nikada, baš nikada, nisam imala ovakav mamurluk.
Bude me ranojutarnje sunce i vetrić koji duva s okeana. Isprva samo
leţim ovde jer se plašim da ću povratiti ako se pomerim. U glavi mi
tutnji, vrhovi prstiju su mi utrnuli, ostatak tela je uzdrhtala zbrkana masa
sklona povraćanju. Jeĉim i potpuno otvaram oĉi spuštajući jednu ruku
preko stomaka. Znam da nema teorije da odem s ove plaţe, a da prvo ne
povraćam bar pet minuta, ali pokušavam da to odloţim koliko god mogu.

Obraz mi je pritisnut u pesak. Osećam zrnca kako mi se lepe za koţu.

Vrlo paţljivo podiţem prst i sklanjam ih pre nego što mi upadnu u oko.

Ĉujem neki tup udarac posle kojeg slede jaka buka i povici.

Uprkos protestima iz mog stomaka, prevrćem se na drugu stranu

okrenutu okeanu.

„Pusti ga!", ĉujem kako viĉe neka devojka. To me još više razbuĊuje, i na
tren uviĊam koliko sam bila nesvesna. Ali sam sada potpuno budna.
Podiţem glavu s peska i vidim Endrua kako pesnicama mlati Tejta.

„Endru!", pokušavam da viĉem, ali me grlo boli i promukla sam, pa

uspevam samo da prokrkljam njegovo ime.

„Endru!" kaţem ponovo, uspostavljajući bolju kontrolu nad svojim

glasom.

„Ĉoveĉe, koji ti kurac fali?!", viĉe Tejt. On pokušava da uzmakne od

Endrua, ali Endru neprestano prilazi. Udara ga iznova i iznova, ovog puta
obara Tejta na dupe u pesak.

Pridruţuje se Tejtov brat i baca se na Endrua sa strane. Obojica padaju i

kotrljaju se koji metar od Tejta. Endru grabi Kejleba za grlo i podiţe ga
iznad sebe, baca ga silovito na pesak i u nekoliko sekundi je na njemu.
 NA IVICI VEČNOSTI

Udara Kejleba tri puta pre nego što se Tejt stvorio iza njega i poĉeo da ga
odvlaĉi. „Oladi, jebote!" vrišti Tejt.

Ali mu se Endru okreće i aperkatom mu pogaĊa bradu, pa ĉujem krak od

kojeg se stomak prevrće. Tejt posrće unazad drţeći se za vilicu.

„Drogirao si nas! Ubiću te, jebote!", urla Endru.

Konaĉno uspevam da se dignem na noge, mada posrćem jednom pre

nego što konaĉno stignem do njega. Baš kadase spremam da ga uhvatim
za ruku i odvuĉem ga, neko me

otpozadi ţestoko obara na dupe. Ne znam ni šta se desilo, ali mi to na

tren izbija sav vazduh iz pluća. Podiţem pogled i vidim Kejleba na
Endruu. Mora da sam bila uhvaćena u unakrsnu vatru kada je Kejleb
napao Endrua otpozadi.

Podiţem se s peska i vidim Elajasa kako nam prilazi.

U panici gledam na obe strane i opet u Elajasa kao da je ovo usporeni

film. Da li će sva trojica da se udruţe protiv Endrua? E pa nema šanse!
Krećem da hvatam Tejta dok on i Kejleb udaraju Endrua, ali me Elajas
gura u stranu.

„Sklanjaj se!" reţi na mene.

Endru uspeva da se nosi s Tejtom i Kejlebom, još je na nogama i uzvraća

udarce obojici, ali ako se Elajas pridruţi mislim da neće biti u stanju da
se bije sa svom trojicom.

Elajas uskaĉe, i ne mogu da razaznam ko koga udara kada me neke ruke

otpozadi hvataju ispod pazuha.

„Devojko, ostani ovde sa mnom", kaţe Brej.

Usred konfuzije i straha, vidim Elajasa kako udara Kejleba i preplavljuje

me olakšanje, mada nakratko.

Endruu krvare usta. Ali sva ĉetvorica krvare odnegde. Mislim da će ova
tuĉa trajati u nedogled, i sa svakim udarcem koji Endru zadaje i prima ja
se štrecam i ţmurim, samo hoću da sve to isteram iz glave.
 J.A.REDMERSKI

Sedim na pesku a Brej me otpozadi i dalje drţi jer misli da ću pokušati da

se umešam u tuĉu. A zapravo opet imam osećaj da ću se ispovraćati i
jedva mogu da se pomerim. Graške znoja mi izbijaju na ĉelu. Vrat mi je
pozadi lepljiv. Nebo kreće da se vrti.

„O, ne. Brej... mislim da ću..."

Gubim kontrolu baš tada. Osećam kako se moje telo naglo izdiţe iz
njenog stiska i ruke mi padaju napred, ukopavaju se u pesak. LeĊa mi se
izvijaju i padaju, izvijaju i padaju, dok povraćam iznova i iznova. O bože,
daj da ovo prestane. Nikada više neću piti. Molim te, samo daj da
prestane!Ali imam utisak da to nikada neće prestati. Što više povraćam
to moje telo više reaguje na taj smrad, na taj zvuk i to me samo tera da
povraćam još. Jedva ĉujem tuĉu u pozadini preko sopstvene muke i
neuspelih pokušaja da povratim kada ništa više nema u ţelucu.

Konaĉno, prevrćem se na bok. Ne mogu da se pomerim- Telo mi se

nekontrolisano trese, koţa mi je hladna i vrela i sada je sva laţna i
lepljiva. Osećam, da Brej sedi pored mene. Ne mogu da se pomerim.
Telo mi se nekontrolisano trese, koţa mi je i hladna i vrela i sada je sva
vlaţna i lepljiva. Osećam da Brej sedi pored mene.

„Bićeš dobro“, ĉujem kako govori. „U jeee, stvarno te je dobro skenjalo.“

„ Šta je to bilo?“, pitam, i baš kad to uĉinim vraćaju mi se delići sećanja

na prethodnu noć.

Ne ĉujem ni da li mi je odgovorila ili ne.

Sećam se da mi je sve bilo fino, samo obiĉno pijanstvo, apromenilo se

ubrzo nakon što smo poĉeli da pijemo dţin. I onda kao grom iz vedra
neba nisam mogla da vidim ništa pravo ispred sebe jer je bilo isuviše
blizu. Usredsredila sam pogled na udaljene stvari, na okean i zvezde i
svetla brodova koji su plovili u daljini. Sećam se da sam pomislila da
neki brod ide na nas i da će se nasukati na plaţu. Ali mi je bilo
svejedno. Mislila sam da je... predivno.To je pretilo da nas ubije, ali je
bilo divno. I sećam se da sam ĉula Endrua kako peva onu seksi pesmu.
Naslonila sam glavu na njegove grudi i slušala ga kako peva. Htela sam
 NA IVICI VEČNOSTI

da se popnem na njega i skinem sve sa sebe, a to bih i uradila da sam

mogla da se pomerim.

I sećam se...

Stani malo.

Ona plavokosa kuĉka. Pitala me je...stani malo.

Diţem se s peska.

„Mislim da treba da miruješ bar malo", kaţe Brej. Opipavam svoje ĉelo.
Sećam se da je sedela pored mene i Brej. Bila je sjebana kao i svi mi
ostali, ali nisam više bila ljubomorna na nju. Priĉala je neko vreme s
nama i nije mi smetalo.

Kako mi se sve to vraća, telo poĉinje sve više da mi se trese. Pokušala je

da me poljubi. Mislim da sam joj uzvratila poljubac... Ĉini mi se da će mi
ponovo pripasti muka. Privlaĉim kolena i oslanjam se laktovima na njih,
pa zagnjurim lice u ruke. I dalje mi se vrti u glavi. I dalje se osećam kao
da nije gotovo s bljuvanjem. Ne osećam ono veliko olakšanje posle
povraćanja. Ne, muĉnina mi se samo pojaĉava, a ovog puta je izazivaju
moji ţivci. Ostalo mi se vraća u sećanje i mada ţelim to isterati iz glave,
ne ĉinim to. Pitala me je moţe li da spava sa mnom i Endruom. Da, sada
se sećam. Ali.... o boţe... mislila sam da stvarno misli na spavanje, a tek
sada shvatam da sam bila toliko haj da nisam shvatila da misli na seks.

Rekla sam joj da mi je svejedno.

Zatim pamtim da je...

Zastaje mi dah. Ruka mi nesvesno pokriva usta, razrogaĉene oĉi me peku

od vetrića.

Sećam se da ga je popušila Endruu.

Pokušavam da se dignem na noge, ali osećam Brejinu ruku na leĊima.

„Ma daj, devojko", kaţe vukući me nazad na pesak pored nje. „Ne idi
tamo. Samo će te povrediti."
 J.A.REDMERSKI

Otrţem ruku iz njene i ponovo pokušavam da ustanem ali nagli pokreti u

kombinaciji s oslabljenim ţivcima šalju me u novu turu bljuvanja
nasuvo.

Zatim ĉujem Endruov glas iznad sebe.

„Sranje", obraća se Brej. „Hoćeš li da otrĉiš do mog auta i doneseš flašu

vode iz prenosnog friţidera na zadnjem sedištu.

Brej odlazi da ga posluša.

Endru me prevrće na svoja kolena baš dok prestajem s povraćanjem.

Sklanja mi kosu iz oĉiju i usta.

„Mala, kreteni su nas drogirali" kaţe.

Otvaram oĉi malĉice da ga vidim iznad sebe, s rukama poloţenim na

moje obraze.

„Ubiću onu kuĉku. Kunem ti se bogom, Endru."

Njegov pogled nesumnjivo pokazuje daje zapanjen. Verovatno nije znao

da znam. „Ona je još komirana. Mala, ja sam..."

Krivica na njegovom licu seĉe me kao noţ. „Endru, znam šta se

dogodilo", kaţem. „Znam da si mislio da sam to ja. Videla sam šta si
uradio."

„Nije vaţno", kaţe i škripi zubima. Neka vlaga mu se skuplja u oĉima.

„Morao sam da znam da to nisi ti. Mnogo mi je ţao. Morao sam da
znam." Njegova ruka na mom licu se malo steţe.

Upravo se spremam da mu kaţem da prekine da okrivljuje sebe kada

Elajas stiţe do nas.

„Izvini, ĉoveĉe, nismo znali. Kunem ti se." „Verujem ti", kaţe Endru.

Brej dolazi s vodom i snaga mi se već polako vraća. Podiţem se i sedim,

oslonjena o Endruove gole grudi. On obavija ruke oko mene i steţe me
tako ĉvrsto kao da se plaši da ću ustati i pobeći.
 NA IVICI VEČNOSTI

Zatim pruţa ruku i uzima bocu od Brej. Odvija zatvaraĉ, sipa malo vode
u šaku i kvasi mi ĉelo i usta. Istog ĉasa mi je bolje od njene hladnoće.

„Pazi, ĉoveĉe, ţao mi je", kaţe Tejt koji se pojavljuje iza nas. „Mislili
smo da nećete zameriti. Samo smo nasuli malo u svako piće. I pri tom
smo bili velikodušni. Nismo vas doveli ovde s nekom uvrnutom
namerom."

Endru uspeva da se oprezno odvoji od mene, mada tako vešto da sam

jedva osetila njegovo odsustvo, i opet udara Tejta. Stomak se prevrće od
zvuka kosti koja puca.

„Endru, molim te!", viĉem.

Elajas hvata Endrua a Kejleb hvata Tejta i drţe ih razdvojene. Endru

pušta Elajasa da ga obuzda, ali se zatim otrţe od njega i okreće se meni,
pomaţe mi da ustanem.

„Idemo", kaţe. Kreće da me ponese, ali odmahujem glavom dajući mu do

znanja da sam sposobna da hodam bez pomoći.

On uzima gitaru, a ja ćebe i odlazimo prema ševelu.

„Moţda bi trebalo da povezemo Brej i Elajasa nazad", kaţem.

Endru baca gitaru u gepek, uzima ćebe od mene i baca i njega tamo.
Zatim odlazi na svoju stranu auta, spušta ruke na krov, a zatim i glavu
izmeĊu njih. Duboko udiše, a zatim treska pesnicom o metal.
„DoĎavola!", viĉe i udara opet u krov.

Umesto da razgovaram s njim i pokušam da ga urazumim, odluĉujem da

ga pustim da sam oladi. Neţno ga gledam s druge strane kola. A zatim
ulazim i zatvaram vrata. On ostaje tamo još minut, a onda ga ĉujem kako
kaţe: „Povešću vas dvoje nazad ako hoćete."

Elajas i Brej donose svoje stvari, prilaze autu i sedaju na zadnje sedište.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET PET

Zapravo ne znam kako sam tako lako našao put nazad. Mislim da me u
jednom trenutku nije bilo briga ni ako zalutamo. Ali sam nas doveo
nazad bez ijednog pogrešnog skretanja i zaustavljanja radi raspitivanja.
Nije bilo mnogo priĉe izmeĊu nas ĉetvoro. A ono malo što jeste uopšte
ne pamtim.

Stiţemo na parking hotela i rastajemo se od Elajasa i Brej. Moţda je

trebalo da zahvalim Elajasu ili da im poţelim sreću na ostatku njihovog
putovanja, ili moţda da ih pozovem da izaĊemo nekud zajedno veĉeras,
ali u datim okolnostima samo sam klimnuo glavom kada su nam zahvalili
na voţnji. Vozim dalje do naše strane hotela. Izgleda da je Kamrin još
uvek nesigurna u pogledu razgovora sa mnom. Ne plaši se, samo je
nesigurna. Ne mogu ni da je pogledam. Osećam se kao govno zbog onog
što se desilo, i sebi to nikada neću oprostiti.

Kamrin me hvata za ruku i odlazimo pravo u našu sobu. Otvaram vrata i

poĉinjem da ubacujem stvari u naše torbe. „Nisi ti..."

Zaustavljam je. „Nemoj. Molim te. Samo me... pusti na trenutak..."

Gleda me vrlo utuĉeno, ali klima glavom i popušta.

Uskoro smo opet na drumu, idemo na sever duţ obale. Odredište: bilo
gde, samo ne Florida.

Posle jednog sata voţnje, bez prestanka premećem po glavi šta se sinoć
dogodilo pokušavajući da u tome naĊem neki smisao. Skrećem s
autoputa, usporavam voţnju i stajem pored puta. Tako je tiho. Zurim u
svoje krilo, a zatim kroz vetrobran. UviĊam da toliko steţem volan da su
mi prsti pobeleli. Konaĉno, otvaram vrata i izlazim.

Brzo prelazim preko šljunka i zemlje, spuštam se u jarak i izbijam na

drugu stranu, idem pravo prema prvom drvetu.

„Endru, stani!", ĉujem Kamrin kako mi dovikuje.

 J.A.REDMERSKI

Ipak idem i dalje i kada se naĊem pred prokletim drvetom udaram ga

onako jako kako sam udarao Tejta i Kejleba. Puca mi koţa na prstima i
krv mi curi sa šake, ali ne prestajem.

Prestajem tek kada Kamrin stane ispred mene i gurne me s obe ruke u
grudi tako jako da zamalo padam unazad. Plaĉe kao kiša. „Prekini!
Molim te! Samo prekini!"

Puštam se da padnem na travu u sedeći poloţaj, kolena su mi savijena a

krvave ruke mi vise sa strana. Telo mi klone unapred i oboram glavu.
Vidim samo zemlju ispod sebe.

Kamrin seda ispred mene. Osećam njene ruke na svom licu dok pokušava
da mi podigne lice, ali joj ne to dopuštam.

„Ne moţeš ovo da mi radiš" kaţe drhtavim glasom. Pokušava da me

natera da je pogledam u oĉi i konaĉno joj popuštam jer je Ċavolski bolno
ĉuti je kako plaĉe. Gledam je u oĉi, a moje se pune suzama besa koje
pokušavam da zadrţim. „Dušo, nisi ti kriv. Bio si drogiran. Svako je
mogao tako da pogreši u onako haotiĉnom stanju u kakvom si bio." Njeni
prsti mi steţu lice sa strana. „Nisi kriv. Razumeš li šta ti govorim?"

Pokušavam da skrenem pogled, ali mi ona razgrće ruke i kleĉi izmeĊu

mojih nogu, okrenuta licem prema meni. Instinktivno je steţem u
zagrljaj.

„Ipak sam morao da znam", kaţem, oborenog pogleda. „I nije reĉ samo o
tome, Kamrin, od mene se oĉekuje da te štitim. Nije uopšte smelo da se
desi da te drogiraju." Već sama pomisao na to ponovo mi izaziva navalu
besa i mrţnje prema sebi samom. „Oĉekuje se da te štitim!"

Ona me grli i tera me da spustim glavu na njene grudi. Odmiĉe se.

„Endru, pogledaj me. Molim te."

Gledam je. U njenim oĉima vidim bol i saosećajnost. Njeni neţni prsti
obuhvataju moje neobrijano lice. Ljubi me polako u usne i kaţe: „To je
bio trenutak slabosti", kao da hoće da me podseti na ono što sam joj
nekoliko meseci ranije rekao za pilule. „Greška je moja koliko i tvoja.
 NA IVICI VEČNOSTI

Nisam glupa. I ja sam morala da znam da naša pića ne smemo da

ostavljamo ni na tren. Nije tvoja greška."

Pogled mi luta nadole, a zatim opet gledam u nju. Ne znam kako da je

nateram da shvati da, zato što znam ko sam i kakav sam, imam snaţan
osećaj odgovornosti za nju. Odgovornosti na koju sam ponosan, koju
osećam od onog dana kada sam je upoznao. To me ubija... ubija me
saznanje da u mom „trenutku slabosti" nisam uspeo da je zaštitim,
spustio sam gard i ona je mogla biti povreĊena, silovana, ubijena. Kako
da je nateram da shvati da nije bitno da li me okrivljuje ili ne, da njeno
mišljenje, mada ga ne uzimam zdravo za gotovo, ne opravdava trenutak u
kom sam omanuo? Ona ima pravo na trenutak slabosti. Ja ne. Kod mene
je to fijasko i ništa drugo.

„I neću ti to baš nikada nabijati na nos", dodaje.

Samo je gledam, traţeći na njenom licu znaĉenje tih reĉi, a ona nastavlja.

„Ono što je ta devojka uradila", objašnjava. „Nikada to neću potegnuti.

Jer ti nisi ništa zgrešio." Osećam kako njeni prsti pritiskaju moje obraze.
„Da li mi veruješ?"

Polako klimam glavom. „Da. Verujem ti."

Ona uzdiše i kaţe: „Mada sam moţda i ja delimiĉno kriva." Sada ona
sklanja pogled.

„Kako to?"

„Pa", kaţe, ali okleva i u njenom stavu primećujem primesu kajanja,

„mislim da sam joj moţda greškom dala dozvolu." Potpuno sam zateĉen
ovim.

„Sećam se da je pitala da spava s nama, i mislim da sam pristala, rekla joj

da moţe. Ja... ja nisam znala da misli na...seks. Da sam bila trezna jasno
bih to skapirala. Endru, ţao mi je. Izvini što sam pustila tu lujku da te
zlostavi."

Odmahujem glavom. „Nigde tu nisi pogrešila, pa nemoj da svaljuješ

krivicu na sebe, vaţi?"
 J.A.REDMERSKI

Nisam ugledao dovoljno brzo onaj smešak koji sam pokušavao da

izmamim pa pruţam ruke i hvatam je za struk. Poĉinjem da je golicam, a
ona ciĉi. Smeje se i toliko se otima da pada unazad na travu, a ja sedam
preko njenog struka oslanjajući se na kolena da je ne zgnjeĉim.

„Prekini! Ne! Endru, jebote, kunem ti se... Prestaniiiiiiiii!" LuĊaĉki se

smeje, a ja još malo mrdam prste po njenim rebrima.

Zatim ĉujem kratko upozoravajuće zavijanje sirene pandurskog auta koji

staje iza mojih kola.

,,Oh, sranje", kaţem gledajući dole u Kamrin. Kosa joj je umršena i na

pojedinim mestima se zakaĉila sasušena trava.

Skaĉem s nje i pruţam krvavu ruku da joj pomognem da ustane. Ona je

prihvata, diţe se na noge i otresa se. Stiţemo do našeg auta baš kada
pandur izlazi iz svog.

„Da li obiĉno ovako ostavljate širom otvorena vrata na putu?" pita

pandur.

Gledam u vrata, pa nazad u njega.

„Ne, gospodine", kaţem. „Morao sam da povratim i tog trenutka prosto

nisam mislio na to."

„Vozaĉku, saobraćajnu i polisu."

Pruţam mu vozaĉku dozvolu iz novĉanika, a zatim obilazim do

suvozaĉke strane da potraţim polisu i saobraćajnu u pregratku za
rukavice. Kamrin se naslanja na zadnji deo kola i nervozno prekršta ruke
na grudima. Pandur odlazi nazad do svog auta - nakon što je zapazio krv
na mojim rukama - i seda da proveri moje ime u sistemu.

„Nadam se da nisi od mene krio neke pljaĉke ili ubistva", kaţe Kamrin
kada se naslonim na auto pored nje.

„Ma kakvi, moji dani serijskog ubice su prošlost", kaţem. „Nema tamo
ništa o meni." Ćuškam je laktom.
 NA IVICI VEČNOSTI

Nekoliko minuta kasnije, ispunjenih nervozom, pandur nam se pridruţuje

i vraća mi dokumenta.

„Šta ti se desilo s rukom?", pita.

Gledam ruku i tek sada, kada mi je on skrenuo paţnju na nju, osećam

pulsirajući bol. Zatim pokazujem na obliţnje drvo. „Nekako sam udario u
drvo."

„Nekako si udario u drvo?", sumnjiĉavo pita i primećujem da svakih

nekoliko sekundi zagleda Kamrin. Super, sigurno misli da sam je
pretukao ili napravio neko sliĉno sranje, a pošto ona izgleda priliĉno
zapušteno posle sinoćnog incidenta i našeg nedavnog valjanja po travi, to
verovatno podstiĉe njegove sumnje.

,,U redu, udario sam drvo."

On sada gleda pravo u Kamrin. „Da li je to taĉno?" pita nju.

Kamrin, uţasno nervozna, jer verovatno zna šta pandur misli da se

stvarno desilo, iznenada nastupa u ulozi Natali. „Da, gospodine", govori
mlateći rukama. „Pobesneo je zbog nekih seronja..." štreca se, „...
izvinite, koji su nas prevarili prethodne noći, pa se ţdrao zbog toga celog
jutra i na kraju je iskalio bes na tom drvetu! Otrĉala sam tamo da ga
zaustavim pre nego što se povredi i razgovarali smo o tome, a razlog što
izgledam kao govno - izvinite - kao saţvakana, je zbog sjebane prethodne
noći. Ali vas uveravam da nismo loši ljudi. Ne koristimo drogu, a on nije
serijski ubica niti šta sliĉno, pa vas molim da nas pustite da odemo.
Moţete i da pretraţite auto ako hoćete."

Lupam se po ĉelu u mislima i smejem se u sebi. Nemamo razloga da

brinemo ni zbog ĉega ako pretrese auto. Osim ako... naši privremeni
prijatelji, Elajas i Brej, nisu sluĉajno ispustili kesicu trave ili nešto drugo
inkriminirajuće na zadnje sedište.

Oh sranje... molim te da ovo ne ispadne onako kako se dešava na

televiziji.

Gledam u Kamrin i neprimetno joj odmahujem glavom.

 J.A.REDMERSKI

Ona kolaĉi oĉi. „Šta sam rekla?"

Samo se smeškam i dalje vrteći glavom, jer je to jedino što zapravo mogu
da uradim.

Pandur šmrca i gricka obraz iznutra. Šeta pogledom od Kamrin do mene

nekoliko puta bez reĉi, a to samo pojaĉava napetost koju osećamo.

„Sledeći put ne ostavljajte vrata tako širom otvorena", kaţe pandur, a na

licu mu se ne moţe ništa proĉitati kao ni do tada. „Bila bi prava šteta da
neko vozilo u prolazu otkinevrata sa ševela iz šeset devete koji je u tako
dobrom stanju."
Lice mi se razvedri od blagog osmeha. „Apsolutno."
Pandur odlazi pre nas i ostajemo u kolima na trenutak.

„'Moţete i da pretraţite auto ako hoćete'?" ponavljam. „Znam!" Ona se

smeje i istog trenutka zabacuje glavu na naslon. „Nisam htela to da
kaţem. Samo mi je izletelo."
Smejem se i ja. „Pa, deluje kao tvoje nevino trabunjanje, koje me, usput
reĉeno, malo i plaši; mislim da si to pokupila od one tvoje bipolarne
najbolje prijateljice, ali nas je to ovog puta izvuklo na šarm." Spuštam
ruke na volan.

Smeškala se i verovatno se spremala da prokomentariše moje zezanje na

Natalin raĉun sve dok ponovo nije ugledala krv na mojim prstima. Tada
se premešta do mene i paţljivo uzima moju ruku u svoju.
„Moramo ovo da oĉistimo pre nego što se inficira", kaţe. Naginje se
bliţe i poĉinje paţljivo da vadi komadiće trave i zemlje iz posekotine i
oko nje. „Endru, ovo je priliĉno gadno."
„Nije strašno", kaţem. „Ne trebaju mi šavovi."

„Ne, tebe treba išamarati. Da nisi više nikada uradio nešto takvo.
Ozbiljno ti kaţem." Uklanja i poslednju neĉistoću, a zatim se naginje
preko sedišta da dohvati nešto iz prenosnog friţidera.
Okrećem glavu udesno, i jedino što vidim je njeno dupe koje proviruje iz
onog šortsa. Podiţem krvavu ruku i zavlaĉim prst izpod lastiša njenog
bikinija pa ga cimam da je lupi po koţi. Nije se potresla mnogo zbog
toga, samo je kolutala oĉima prema meni kad je izgnjurila sa zadnjeg
sedišta i sela s flašom vode.
„Isperi to", zahteva i pruţa mi flašu.
 NA IVICI VEČNOSTI

Otvaram svoja vrata, uzimam bocu od nje, pruţam ruku napolje i sipam
vodu po rani.
Dok pretura po tašni i traţi još nešto, kaţe: „Sledeći put kad popizdiš i
osetiš potrebu da iskališ bes na beţivotnimobjektima, zvaniĉno ću upisati
tvoje ime na moj spisak mentalno obolelih." Pruţa mi tubu antibiotske
masti.

Samo odmahujem glavom i uzimam tubu. Ne vredi se s njom raspravljati

oko toga.

Pokazuje na antibiotsku mast u mojoj ruci i kaţe mi da poţurim sa

stavljanjem. Smejem se i kaţem: „Nema sumnje da si priliĉno zahtevna
junica."

Udara me iz zezanja u rame (što zapravo boli nju) i optuţuje me da sam

time rekao da je debela. Sve je to zezanje, i mislim da je to njen naĉin da
mi skrene misli s onoga što se desilo. Nekoliko minuta kasnije zaneti
smo razgovorom o muzici i u kakvim bismo barovima i klubovima mogli
da sviramo na putu do Nju Orleansa.

Da, odluĉli smo u nekom trenutku da bez obzira na to gde stajemo na

putu i ma koliko on bude potrajao, da po svaku cenu kad-tad posetimo
naše omiljeno mesto na Misisipiju.

*
**

To je bilo pre dva dana. Danas smo se lepo smestili u pristojan hotel u
drţavi Alabama.
J.A.REDMERSKI

KAMIRN
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET ŠEST

Jesi li uzbuĊena zbog veĉeri ili ti moţda treba kesa za povraćanje?" pita
Endru dok izlazi iz kupatila s peškirom oko struka.

„I jedno i drugo" kaţem. Spušam daljinski na stoĉić i sedam uspravno u

krevetu. „Znam pesmu, ali mi je to prva solo pesma. Prema tome, da,
malo sam odlepila."

On pretura po svojoj torbi pored televizora i nalazi jedne ĉiste bokserice.

Peškir pada na pod. Naginjem glavu u stranu dok s kreveta posmatram
njegovo seksi golo dupe. On se uvlaĉi u bokserice i namešta lastiš na
struku.

„Ma razvalićeš naĉisto", kaţe i okreće glavu prema meni. „Mnogo si

veţbala i sasvim si je skinula. Sem toga, da nisi spremna, već bih ti
rekao."

„Znam da bi."

„Pa, spremna za posao?" pita me dok navlaĉi ostatak odeće.

„Da. Valjda jesam. Kako izgledam?"

Ustajem i vrtim se, obuĉena u crnu majicu na bretele koja otkriva mnogo
toga i tesne farmerke. „Ĉekaj", kaţem podiţući prst. Obuvam nove meke
crne ĉizmice do ĉlanaka i povlaĉim rajsferšluse sa strane. Zatim se
ponovo vrtim i opet zauzimam pozu praveći preteranu dramu od toga.

„Nepodnošljivo seksi kao i uvek", kaţe i ceri se, a zatim mi prilazi i

miluje moju pletenicu.

Veĉeras treba sama da otpevam Edge of Seventeen od Stivi Niks, ali pre
nastupa treba dva sata da posluţujem goste, a Endru će rasklanjati prljave
sudove. Super! Zapao mi je bolji posao.
 J.A.REDMERSKI

Stiţemo u sedam i već je sve puno. Mnogo mi se sviĊa atmosfera na

ovom mestu. Bina je priliĉno velika, ali su delovi sa stolovima i za ples
ogromni. Ruku pod ruku s Endruom probijamo se kroz guţvu i prolazimo
skroz pozadi. Posrećilo nam se s ovim privremenin poslom jer ćemo
moći zajedno da radimo nekoliko veĉeri. Svi ostali usputni poslovi na
putu od Virdţinije bili su sporadiĉni. Ja bih ĉistila sobe tu i tamo, dok bi
Endru radio kao barmen ili ĉak uskakao kao izbacivaĉ. Nije napumpan
steroidima (i drago mi je, jer je to odvratno), ali su mu mišići dovoljno
veliki da lako doĊe do tog posla. Na sreću, nije morao nikoga da izbacuje
grabeći ga za majicu niti da uleće u tuĉe.

Naš gazda za narednih nekoliko dana, Dţermen - to mu je oĉigledno ime,

a ne nacionalnost, jer je tako jasno juţnjak da jasnije ne moţe biti - pruţa
Endruu belu kecelju i bedţ s imenom na kojem piše Endi.

Obuzdavam smeh, ali Endru vidi na mom licu koliko mi je to zabavno.

Dţermen trlja nos svojim debelim prstima koji liĉe na kobasice, briše
ruke o farmerke i kaţe: „Ĉim neko ustane od stola i ponese svoja sranja
sa sobom, ti se nacrtaj tamo i spremi sto za drugu mušteriju." Preti
prstom Endiju, ovaj, hoću da kaţem Endruu. „I ne pipaj bakšiš. On je za
kelnerice, je l' jasno?"

„Da, gospodine", kaţe Endru. Kada je Dţermen na trenutak pogledao u

blok s raĉunima, Endru je usnama formirao# M

reĉi: Koji mu je?, a ja sam pokušala da stisnem usne i uzdrţim se od

smeha kada nas je opet pogledao.

Dţermen me gleda, hoću da kaţem stvarno me gleda sasvim drugaĉije

nego što je upravo gledao Endrua. Smeška se poţutelim osmehom i kaţe:
„ A ti treba da izgledaš taman ko sad. Nabaci taj slatki osmeh i zgrĉi
bakšiš."

Mogu samo da zamislim šta ostale konobarice koje ovde rade za stalno
treba da pretrpe od ovog tipa.

Trepćem mu svojim plavim okicama i kaţem glasom u kome se oseća

slatko, zavodniĉko juţnjaĉko rastezanje: „Svakako, g. Dţermen. A posle
 NA IVICI VEČNOSTI

kad budem završila smenu, sigurno ćete razumeti to što moram da odem
pozadi i malo se osveţim pre veĉerašnjeg nastupa."

Primećujem da Endruove oĉi postaju krupnije i zainteresovanije, ali

paţnju drţim na Dţermenu, kojeg sam već toliko smotala oko malog
prsta da bi, ako mu kaţem da liţe pod, sigurno pitao: Koliko dugo?

ENDRU

Onaj akcenat juţnjaĉke lepotice koji se pojavio niotkuda totalno me je

napalio. Moraćemo ona i ja da porazgovaramo o tome kasnije.

Kaĉim svoj bedţ s imenom, vezujem kecelju pozadi i uzimam nekakvu

plastiĉnu kadicu koju mi Dţermen pokazuje dok gledam ka njemu.
DoĊavola, ne smeta mi ova vrsta posla, ali je Dţermen juţnjaĉki seljober
za kog se nadam da mi neće stati na put u naredna dva sata. A dobro bi
mu došao i dezodorans. Mislim, ceo jebeni stik. Stvarno se ne uklapa u
ovo mesto. On je kao pobunjeniĉka zastava koja visi s prozora kuće
vredne 400 hiljadarki. Ovaj bar-crtica-restoran je zapravo priliĉno lepo
sreĊen. Bar što se tiĉe unutrašnjeg dela.

Krećem ka stolovima s kadicom pod miškom i odlazim do prvog

slobodnog stola kog ugledam. Rasklanjam sve otpatke i prljave sudove
pokrivene nepojedenim pomfritom i kroketima, ubacujem sve u onu
kadicu. Zatim brišem sto krpom iz dţepa moje kecelje, poravnavam
boĉice s keĉapom i sosom za meso. Sve je priliĉno jednostavno za razliku
od konobarisanja, pa je to valjda razlog što je samo Kamrin morala na sat
obuke juĉe kako bi mogla poĉeti danas. Jeste da ima posao gde moţe
onim svojim seksi šarmom da nakupi napojnice, ali mora trpeti onog
jezivog perverznjaka od gazde.
 J.A.REDMERSKI

A meni se to sviĊa do bola. To je i zasluţila što me je ismejavala jer sam

dobio da raspremam stolove. Zezala se nazivajući me barskim

„lešinarom". Samo se nadam da neoĉekuje da spašavam njeno mršavo

dupe od Dţermenovog nabacivanja. Za to će morati da se pobrine sama.

Rašĉišćavam još nekoliko stolova, ostavljam novĉanicu od pet dolara na

jednom i dvadeset na drugom. Kad sam krenuo nazad da istovarim šta
sam nakupio, zaustavile su me ĉetiri devojke u separeu pored zida bara.

„Hej luĉe" kaţe mi jedna starija ţena i poziva me prstom. „Moţeš li da

primiš našu porudţbinu za piće?" „Ţao mi je gospoĊo, ja samo ĉistim
stolove." Pokušavam da odem, ali jedna zgodnija me zaustavlja. „Ako
budemo zahtevale da budeš naš konobar, kladim se da ćeš biti
unapreĊen." Oĉi joj cakle a glava joj se malo ljulja. Primećujem - jer je
teško ne primetiti - njene ogromne sise koje kipe iz tesne bluze. Ona ih
gura da se vide još više.

„Pa mogle biste da pitate", kaţem koristeći svoj šarm i izvijajući jednu
stranu usta u osmeh. „A ako se gazda sloţi, onda sam samo vaš cele
veĉeri."

Njih ĉetiri se gledaju, kao da vode neki interni razgovor. Naterao sam ih
da mi jedu iz ruke.

Kamrin nailazi iza mene s posluţavnikom na kome su poredane ĉašice s

viskijem i ĉaša već ispunjena novĉanicama. Pitam se da li je to posuda za
bakšiš ili novac naplaćen za piće. To poĉinje da me muĉi.

Ona mi se usiljeno smeška, gleda dole u sto onih ţena, a zatim ponovo
kratko u mene. „Dame, da li vam dosaĊuje?" pita ona.

Znam da nije ljubomorna; veĉeras je to sve zbog nadmetanja izmeĊu nje i

mene. Uĉiniće sve što moţe da me spreĉi da dobijem malu opkladu koju
smo sklopili u autu na putu ovamo:

„Misliš da ne mogu da dobijem bakšiš za raspremanje stolova?"

„Ne", rekla je. „Momci koji čiste stolove ne dobijaju bakšiš."

 NA IVICI VEČNOSTI

„Razmisli malo", rekao sam gledajući s vozačkog sedišta.„Toje bar pun

žena i alkohola. Kladim se s tobom da mogu da dobijem bakšiš."

,,Oh, stvarno?", upitala je i napućila se.

„Aha, rekao sam, a zatim sve to podigao na još viši nivo jer sam se
osećao samouvereno, ,,u stvari, kladim se da ću skupiti više bakšiša od
tebe."

Kamrin se nasmejala. „Ti to ozbiljno? Spreman si da se kladiš?"

Prekrstila je ruke i vrtela glavom kao da pričam gluposti

253

„Da", rekao sam mada sam znao da treba da kažem - Ne, samo se šalim.

Nisam rekao ne i sada sam zaglavljen u tu opkladu gde, ako Kamrin

pobedi, treba da joj pruţim po ceo sat masaţe tri noći zaredom. Jedan sat
je vrlo dug kad nekog masirate. Već osećam slabost u rukama i od same
pomisli na to.

Ona starija ţena odgovara Kamrin: „Ne, dušice, uopšte nam ne

dosaĊuje." Odmerava me od glave do pete, podboĉene glave, kao da hoće
da me skine do gole koţe i poliţe me. „Moţe ovde ostati koliko god
hoće. Gde ti je gazda?"

„Negde u blizini", kaţe Kamrin. „Samo potraţite krupnog tipa sa znakom

bara na majici. Zove se Dţerman."

„Hvala ti, luĉe", kaţe ţena i ponovo me gleda.

Priznajem, ta ţena me nekako plaši. A pošto deluje daje ona voda

njihovog ĉopora, zakljuĉujem da treba da krenem dalje pre nego što
stvarno pomisli da sam zainteresovan za nju i budem ja taj kom treba
Kamrinina pomoć da se izvuĉem iz nezgodne situacije koju sam sam
zakuvao.

„Dame, super se provedite", kaţem s izazovnim osmehom i okrećem se

da odem.
 J.A.REDMERSKI

Osećam kako mi se neka ruka zavlaĉi u dţep kecelje. Zastajem i gledam

dole dok ţena sklanja ruku. Pilji u mene onim ĉuvenim uspaljenim
pogledom.

„I ti, slatkišu", kaţe.

Namigujem joj i smeškam se ostatku njenog društva dok opušteno

odlazim. Stiţem do kuhinje praznim kadicu s posuĊem, zavlaĉim ruku u
dţep i vadim tri novĉanice po dvadeset dolara.

Majku mu, moţda ona opklada i nije bila tako besmislena.

Dva sata kasnije...

Aha, opklada je bila besmislena.

„Dvesta ĉetrdeset, ĉetrdeset jedan, ĉetrdeset šest, pedeset šest." Kamrin

ne prestaje da broji svoje napojnice sada kada je naša kratka smena
završena. Izveštaĉeno se smeška i dodaje: ,,A koliko si ti dobio?"

Pokušavam da zadrţim ozbiljan izraz lica da bi moje razoĉaranje

delovalo bar donekle iskreno, ali mi ona to ne olakšava. Zato vadim svoj
novac, ponovo ga brojim i odgovaram: „Osamdeset dva dolara."

„Pa, moram ti priznati, nije to loše za raspremanje stolova", kaţe mi dok

gura svoj novac u dţep.

„Kako to misliš?", pitam dok razvezujem i skidam kecelju. „Poništavaš

opkladu?"

„Pfft! Ni sluĉajno", kaţe.

Dţerman se pojavljuje iza nas.

„Bolje bi vam bilo da ste dobri, vas dvoje", kaţe. „I zaboravite onaj rep i
tamo neke nju-ejdţ stvari." Brzo pucketa prstima kao da pokušava da
navede nešto za primer, ali na kraju odustaje. „Nije vam ovo Američki
idol."

„Jasno", kaţe Kamrin i upućuje mu onaj njen ljupki osmeh.

 NA IVICI VEČNOSTI

Dţermanu se širi blesavi osmeh po licu, a zatim uspeva da se prene iz

zaĉaranosti i reţi na mene u prolazu. To je bolje nego da i mene gleda
onako kao Kamrin, pa ne prigovaram.

Okrećem se Kamrin. „Ne budi nervozna." Hvatam je za ruke. „Kao što

sam rekao, razvalićeš tamo."

Ona nervozno klima glavom. Zatim hukće, pa duboko udiše.

„Otrĉaću po gitaru dok se ti spremaš", kaţem.

,,U redu", odgovara mi.

Ljubim joj usne i krećem napolje do kola gde je u ge-

peku sakrivena elektriĉna gitara koju mi je kupila. Ona će solo otpevati

Edge of Seventeen, ali je gitarski rif iz te pesme tako dobro poznat svima
da sam nervozan koliko i ona zbog te pesme. Okej, moţda ne baš toliko -
pesma je priliĉno jednostavna za sviranje. Plašim se samo da ne zeznem
nju. Ona je jedini razlog što osećam pritisak pred veĉerašnji nastup.

Izlazim na binu i zatiĉem bubnjara Lejfa, kojeg smo juĉe upoznali, kako
se sprema. „Ĉoveĉe, hvala ti što ovo radiš", kaţem mu.

„Hej, nema frke", kaţe Lejf. „Svirao sam tu pesmu mnogo puta u jednom
baru u Dţordţiji gde sam radio pre nekoliko godina."

Kamrin se obradovala Što je našla bubnjara koji zna pesmu. Bila je

spremna da nastupimo samo nas dvoje iako je znala da neće zvuĉati isto
bez bubnjeva. Ali kada je upoznala Lejfa juĉe tokom obuke za
konobaricu i kada je pristao da svira veĉeras s nama, mislim da je njeno
samopouzdanje skoĉilo za nekoliko crta.

Prebacujem kaiš gitare preko ramena baš dok Kamrin izlazi na scenu.
 J.A.REDMERSKI

Prilazi pravo do mene, a ja se naginjem do njenog uva i kaţem: „Izgledaš

seksi."

Ona crveni i gleda dole u svoju odeću. Presvukla je onu lepu crnu bluzu
koju je nosila i zamenila je drugom svilenkastom crnom s dubokim
izrezom pozadi, koji joj otkriva koţu skoro do struka. Ogrlica koju sam
joj kupio visi napred, sjaji se u kontrastu crnog. I pustila je kosu. Volim
onu pletenicu koju uvek nosi, ali moram da priznam da je na
sasvimdrugom nivou seksepila kada joj ta duga, meka plava kosa pada
svuda oko ramena.

Glasovi u baru se razleţu po velikom prostoru, buĉniji su ĉak i od bas

bubnja s kojim Lejf nešto isprobava iza nas. Svi stolovi su popunjeni, kao
i separei duţ zadnjeg zida. Moje ĉetiri „devojke" su još tu i preselile su se
iz onog separea za sto bliţi bini. Izgleda da ih je zaintrigiralo što sam se
iz momka koji rasprema stolove pretvorio u gitaristu. Obiĉno bih do sada
već razgledao publiku traţeći svoju deţurnu »ţrtvu" za ovo veĉe, ali
veĉeras je drugaĉije i nijedno od nas se neće baviti time. Kamrin je
suviše nervozna da bi se posvetila našem uobiĉajenom ritualu.

Kada smo se konaĉno namestili i spremili da poĉnemo, Kamrin na

trenutak zadrţava dah i gleda me.

Ĉekam da mi da znak, i kad vidim da je klimnula glavom poĉinjem da

sviram, a svi pogledi se okreću ka nama. Taj gitarski rif uvek uspeva da
okrene glave u dupke punoj prostoriji. A Kamrin, one sekunde kada
poĉinje da peva, radi kao što i ja uvek radim i postaje neko sasvim
drugaĉiji, do te mere da me zapanjuje. Ona sad gospodari. Toliko se
razlikuje od onoga kakva je bila na našim zajedniĉkim probama.
Samouverenost i seksepil zraĉe iz svakog stiha pesme i svakog pokreta
koji napravi i celo moje telo reaguje na to.

„Uuu, bejbi, uuu, uuu!", pridruţujem se u refrenu. Ali svi gledaju u nju,
ĉak i moje ĉetiri devojke za koje znam da su se premestile bliţe da mene
overe. Ne, one sada i u najvećoj meri pripadaju Kamrin, i ponosan sam
zbog toga.
 NA IVICI VEČNOSTI

Pre nego što se završila prva strofa, plesni podijum je već bio krcat ljudi.
Snaga i seksipil u Kamrininom glasu pomešani sa svaĉijom
fasciniranošću njenim nastupom obaraju me s nogu i cepam onaj rif s još
većim ţarom nego pre.

„Uuu, bejbi, uuu, uuu!"

Svakih nekoliko sekundi ĉujem u pozadini neki glas koji uzvikuje:

„Jeeeee!" i iznova, Kamrin svaki put pogaĊa onu dirljivu notu.

I nikad mi nije dosta.

Pevam iz sveg srca s njom dva naredna refrena i znam da sledi ĉetvrta
strofa, ona na kojoj se uvek sapliće. Gledam u nju i dalje brzo pomerajući
trzalicu po ţicama, povijenih leĊa, i ne vidim nervozni grĉ na njenom
licu. Uspela je; dok je gledam jasno mi je da nema šanse da zezne stvar.

Reĉi zatim nailaze i teku tako brzo i besprekorno s njenih usana da

osećam da mi se lice maksimalno rasteglo od osmeha dok buĉno upadam
u naredni refren s njom.

DoĊavola, moja mala caruje ovom pesmom. Stivi Niks, ĉuvaj se!

Nakon što je prevalila pola pesme, Kamrin peva: Uuuu!, i glas joj se
utišava u onaj zlokobni deo pesme koji njenom glasu omogućava kratki
predah.

Ali gitarski rif se nastavlja i nastavlja. To je iscrpljujuće, ali moji prsti ne

staju, ne popuštaju nimalo.

Kamrin i ja se gledamo i zajedno uţivamo u tom trenutku. Zatim ona

opet poĉinje da peva i ja se pridruţujem gde treba.

Ona peva dalje, steţe stalak mikrofona s obe ruke, ţmuri dok s puno
osećanja uzvikuje: „Jea! Jea!"

Zatim opet gleda pravo u mene i ne skida pogled dok peva naredni stih
kao da peva samo za mene.

Sav treperim. Cerim joj se i vraćam se gitari dok se pesma ne završi.

 J.A.REDMERSKI

Publika eksplodira od povika i krikova. Kamrin se prva klanja, a ja za

njom. Ona se tako široko smeši dok gleda u publiku da pomalo imam
osećaj kao da ću se ugušiti.

Ne skidam gitaru, ali je guram na leĊa pa odlazim pravo do nje i podiţem

je s bine pravo sebi u naruĉje. Zviţduci i povici ĉuju se svuda oko nas, ali
ja vidim samo Kamrin koja me gleda. Strasno je ljubim, a masa zviţdi i
viĉe još glasnije. Do kraja veĉeri izvodimo komplet tezgu od deset
pesama masi koja je sve veća kako sati prolaze. Vraćamo se na neke naše
omiljene stvari: Barton Hollow, Hotel California i Birds of Feather,
izmeĊu ostalih, a publika deluje kao da joj se svaka pesma sviĊa kao i
prethodna. Veĉeras ne nastupam solo, mada to Kamrin u jednom trenutku
traţi od mene. Ovo je njeno i samo njeno veĉe. Odbijam da budem centar
paţnje makar i u samo jednoj pesmi. U hotel se vraćamo u dva izjutra, i
sa zadovoljstvom plaćam opkladu koju sam izgubio.
NA IVICI VEČNOSTI

KAMIRN
 J.A.REDMERSKI

DVADESET SEDAM

Dţerman izgleda misli da ćemo se ovde zadrţati neko vreme", kaţem

dok mi je desna strana lica pritisnuta na dušek. „Rekla sam mu da je ovo
samo privremeno."

Endruove magiĉne ruke gnjeĉe me po leĊima od ramena do struka, a ja

sam plastelin u njegovim rukama. Samo leţim ovde i uţivam u ovoj
masaţi kao da nikada ranije nisam bila masirana. Jedva mogu da otvorim
oĉi. On sedi na mom gotovo golom telu objahujući mi struk.

„Aha, povukao me je u stranu u nekom ĉasu i pitao u koje doba ćemo

nastupiti sutra uveĉe." Endru se kikoće i pritiska vrhove svih deset prstiju
duboko, pa pravi kruţne pokrete rukama.

Jeĉim pod njim.

„Moţemo ostati još koji dan" kaţe, „ali mislim da treba uskoro da
krenemo dalje."

„Slaţem se. Sem toga, komarĉi u Mobilu su uţasni! Da li si video onaj

apokaliptiĉni roj oko bandera kada smo noćas odlazili?"

Endru ignoriše pitanje i kaţe: „Stvarno si bila ekstra noćas. Znao sam da
ćeš biti odliĉna, ali moram priznati da nisam oĉekivao ono"

Konaĉno otvaram oĉi i piljim prema prozoru. „Šta taĉno?

Njegove ruke ne prestaju da mi gnjeĉe leĊa. „Popela si se na onu binu i

prosto njom zagospodarila. Imaš uroĊeni talenat."

„Ne znam za to", kaţem. „Ali sam ponosna na sebe. Zapravo i ne znam
šta me je spopalo. Prosto sam otresla onu nervozu u stomaku i poĉela."

„Pa upalilo je" kaţe on.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Samo zato što si ti bio tamo sa mnom" kaţem. Ćutimo narednih

nekoliko minuta, a ja opet ţmurim dok njegova masaţa sve više preti da
me pošalje u carstvo snova. Cela glava mi bridi, a zadnji deo vrata
podrhtava kada prstima dopre do mog temena.

Još ne istiĉe ceo njegov sat, ali poĉinjem da se osećam neprijatno što ga
teram da to radi tako dugo, pa otvaram oĉi i kaţem: „Ako si umoran,
moţeš da prekineš."

A kada on ne prekida, teram ga na to time što se okrećem i leţem na leĊa.

On leţe na mene i ljubi mi neţno usne. Na trenutak se netremice
gledamo, zagledamo oĉi onog drugog, prouĉavamo jedno drugom usne.
Osećam kako me njegovo telo pritiska, i on spušta usne na moje u
strastan poljubac dok poĉinje da vodi ljubav sa mnom.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET OSAM

Opet smo na drumu, na autoputu negde izmeĊu Galfporta i Nju Orleansa,

u Misisipiju. Dan je savršen, vedro plavo nebo i taman prava mera
toplote da i dalje moţemo da se vozimo spuštenih prozora i bez potrebe
da ukljuĉujemo klima-ureĊaj. Kamrin vozi, a ja sam zavaljen sa
suvozaĉke strane, popriliĉno nalik onome kako se ona obiĉno vozi, s
jednom nogom proturenom kroz prozor.

Ostali smo jednu nedelju u Mobilu i platili hotelsku sobu, svu hranu i
gorivo za auto samo delićem love koju smo zaradili od nastupa i
Kamrininog konobarskog bakšiša. Moj bakšiš od raspremanja stolova bio
je kap u moru u poreĊenju s njenim.

Mobilni mi zvoni u dţepu crnog šortsa, pa se javljam. „Ćao, kevo, šta

ima novo?"

Ona mi govori koliko joj nedostajem i prelazi pravo na raspitivanje o

mojim kontrolama.

„Ne, bio sam na kontroli", kaţem. „Da, išao sam nedavno na skener u
bolnicu u... Ne, samo su pozvali dr Marstersa za informacije i... Da, kevo.
Znam. Pazim se." Bacam pogled na Kamrin, koja mi uzvraća smešak.
„Kamrin me ne pušta da ne odem. Aha. Pa, trenutno smo na putu za Nju
Orleans. Ne znam koliko ćemo tamo ostati, ali posle toga ćemo svratiti
kući u posetu, vaţi?"

Prekidam vezu, a Kamrin pita: „Teksas?"

Istog ĉasa imam osećaj da joj se javljaju iste misli kao tokom našeg
prvog putovanja, ali me razuverava kada kaţe: „Nemam ništa protiv toga.
Samo sam radoznala kuda ćemo." Smeška se, i odmah mi je jasno da ne
krije ništa.
 J.A.REDMERSKI

„Teksas te ne brine?", pitam.

Ona vraća pogled na put dok vozi kroz jednu krivinu, a zatim opet gleda
ka meni. „Nimalo. Ne kao nekada."

„Zašto si promenila mišljenje?" Uvlaĉim nogu u auto i okrećem se bolje

prema njoj, zaintrigiran promenom njenog stava.

„Jer je sada sve drukĉije", kaţe ona. „Ali u pozitivnom smislu. Endru,
poslednji jul je bio teţak. Za oboje. Ne znam kako, ali bih rekla da sam
sve vreme znala da će se nešto loše desiti kada stignemo u Teksas. Neko
vreme sam mislila da je to sve zato što sam se plašila da će to biti
poslednja stanica našeg putovanja. Ali više nisam u to sigurna. Osećam
se kao da sam znala..."

Blago se osmehujem. „Mislim da razumem", kaţem. „A to me onda

navodi da postavim jedno pitanje."

Gleda me i ĉeka.

„Hoćemo li se ikada skrasiti?"

Njena reakcija nije ono što sam oĉekivao. Oĉekivao sam da njen smešak
izbledi i da se ovaj trenutak izgubi, ali umesto toga joj se oĉi bistre i
imam osećaj da iz nje zraĉi nekakva smirenost.

„Jednog dana", kaţe ona. „Ali ne još." Gleda nazad u put i nastavlja:
„Znaš, Endru, hoću da vidim Italiju jednog dana. Rim. Sorento. Moţda
ne odmah ili ĉak ni u narednih pet godina, ali se nadam da ću ih videti. I
Francusku. London. Volela bih ĉak da odem na Jamajku, u Meksiko i
Brazil."

„Stvarno? Mnogo vremena će trebati da se vide ta me-sta" kaţem, ali ne

tako da bih je odgovorio od toga. Voleo bih to i ja.

Vetar koji ulazi kroz otvoreni prozor mrsi joj kosu i izvlaĉi još vlasi iz
njene pletenice koje poigravaju oko njenog vedrog lica.

„Osećam se slobodno s tobom", kaţe ona. „Imam osećaj da mogu da

uradim bilo šta. Da odem bilo kuda. Da budem šta god poţelim."
 NA IVICI VEČNOSTI

Pogleda me još jednom i kaţe: „Skrasićemo se uskoro, ali uopšte ne

ţelim da se skrasim zauvek. Ima li to smisla?"

„Naravno", odgovaram. „Ne bih ni sam umeo bolje da to iskaţem."

Prelazimo granicu Luizijane malo posle mraka i Kamrin staje pored puta.

„Mislim da više ne mogu da vozim", kaţe ona, isteţe ruke i zeva.

„Rekao sam ti pre sat da treba meni da prepustiš volan." „Aha, pa,
prepuštam ti ga sada." Postaje zlovoljna kad je umor stigne.

Oboje izlazimo iz kola da zamenimo mesta, ali zastajemo kada se

sretnemo ispred auta. „Vidiš li gde smo?" pitam.

Kamrin gleda okolo na obe strane pustog druma. Sleţe ramenima.

„Hmmm, usred nedoĊije?"

Smeškam se sebi u bradu i pokazujem na polje. Zatim pokazujem na

zvezde. „Poslednji put nije vaţilo, sećaš se?" Vidim iskru u njenom
oĉima, ali zatim imam osećaj daje neodluĉna. Ne treba mi mnogo
vremena da provalim zašto.

„Ovo je ravna, ĉista livada. I nema krava, koliko mogu da vidim", kaţem.

Znam da apsolutno ništa od onog što sam upravo rekao ne doprinosi da

se oseća bolje u vezi s mogućim zmijama, ali sam išao na suptilnu i
glupu varijantu u nadi da će ona to prevideti.

,,A šta je sa zmijama?" pita ne previĊajući to. „Ne dozvoli da tvoj strah
od zmija upropasti savršeno dobru priliku da konaĉno spavaš pod
zvezdama." Gleda me skupljenih oĉiju.

Ostavljam tešku artiljeriju i samo je preklinjem. „Molim te? Leeeepo te

molim?" Pitam se da li moj pokušaj da izigravam nevinašce ima
podjednak efekat na nju kao njen na mene. Prvi instinkt mi je bio da
bacim njeno dupe preko ramena i odnesem je tamo, ali sam isto tako
radoznao da saznam nešto o efikasnosti moje tehnike preklinjanja.

Ona mozga o tome na trenutak i konaĉno popušta pred mojim šarmom.

„U redu" kaţe pomalo razdraţljivo.
 J.A.REDMERSKI

Uzimam ćebe iz prtljaţnika i zajedno prolazimo kroz jarak i preko niske

ograde, a zatim preko ogromnog polja dok nešto dalje ne naĊemo dobro
mesto. Imam deţa vi. Spuštam ćebe na sasušenu travu i obavljam brzu
proveru da li ima zmija u blizini, tek da se ona bolje oseća. Leţerno
jedno pored drugog na leĊa, noge opruţamo po ćebetu i prekrštamo ih
kod ĉlanaka. I gledamo gore u mraĉno i beskrajno prostranstvo neba
ispunjenog zvezdama. Kamrin pokazuje razna sazveţĊa i planete, i
objašnjava mi svaki od njih do detalja, a ja sam impresioniran koliko zna
i kako ih meĊusobno razlikuje.

„Uopšte nisam zamišljao da ćeš biti tako..." muĉim se da naĊem naĉin da

to iskaţem.

„Tako naĉitana?" Osećam njeno kratko smeškanje blizu mene.

„Pa... nisam hteo da kaţem da mislim da si..."

„Izveštaĉena devojka bez mozga koji ne zna da je Mleĉni put nešto veće
od ĉokoladice i da teorija velikog praska nije televizijska emislija?"

„Da, tako nekako", kaţem, tek da prihvatim igru koju je zapoĉela. „Ne,
stvarno, odakle ti sve to? Valjda te nikada nisam smatrao za nauĉni tip."

„Htela sam da budem astrofiziĉar. To sam rešila, ĉini mi se, kada mi je

bilo dvanaest godina."

Potpuno sam šokiran njenim priznanjem, ali nastavljam da zurim u

zvezde s njom a osmeh mi je sve širi.

„Pa, zapravo sam htela da budem to plus teorijski fiziĉar i astronaut i

htela sam da radim za NASA, ali sam se u to vreme malo zanosila.
Oĉigledno."

„Kamrin" kaţem, i dalje iznenaĊen toliko da jedva znam šta da kaţem.

„Zašto mi to nisi ranije ispriĉala?"

Sleţe ramenima. „Ne znam" kaţe. „Jednostavno nikad nismo to potegli.

Zar ti nisi maštao da budeš nešto drugo od onog što jesi?"

„Da, valjda jesam" kaţem. „Ali mala, zašto nisi sledila taj put?" Diţem
se s ćebeta i sedam uspravno. Ovo zahteva moju punu paţnju.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ona me gleda kao da preterujem svojom reakcijom.

,,Verovatno iz istog razloga iz kog ti nisi sledio šta god da si hteo da

budeš." Povlaĉi kolena naviše, spušta ruke na stomak i prepliće prste.
„Šta si ti ţeleo da budeš?"

Ne ţelim da govorim o tome sada, ali je valjda bolje da joj odgovorim jer
me to pita već drugi put.

Podiţem i ja kolena i oslanjam laktove na njih. „Pa osim onog klišea da

sam maštao da postanem rok zvezda kao i svi drugi, hteo sam da budem
arhitekta."

„Stvarno?"

„Aha", kaţem i klimam glavom.

„Da li si to studirao pre nego što si prekinuo?"

Odmahujem glavom. „Ne", kaţem i malo se smejem apsurdnosti svog

odgovora. „Studirao sam raĉunovodstvo i poslovanje."

Kamrinine obrve se povijaju. „Raĉunovodstvo? Ti to ozbiljno?" Samo što

se ne nasmeje.

„Jasno mi je, u redu?", kaţem i sam se smejući tome. ,,Ejdan mi je

ponudio ortakluk u vlasništvu nad njegovim barom. U to vreme mi je
samo lova bila na umu i mislio sam da bi posedovanje bara bila super
prilika. Mogao sam tamo da sviram i... ne znam šta sam mislio, ali sam
skoĉio na ponudu mog brata. Zatim je on poĉeo da priĉa kako treba da
razumem poslovne aspekte toga i sliĉna sranja. Upisao sam se na studije,
i to je otprilike dokle je ta ideja dogurala. Bolelo me je uvo za
raĉunovodstvo, voĊenje bara ili borbom sasvim negativnim što donosi
bavljenje privatnim poslom." Zastajem na tren i onda kaţem: „Valjda
sam se, kako si ti rekla, zanosio, hteo sam sve pozitivno i ništa od
negativnog. Kada sam shvatio da to ne funkcioniše tako, rekao sam
svemu tome da se nosi."

Ona se uspravlja pored mene. „Dobro, zašto onda nisi sledio zamisao da
budeš arhitekta?"
 J.A.REDMERSKI

Izveštaĉeno se smeškam. „Verovatno iz istog razloga iz kog ti nisi sledila

ideju da budeš astrofiziĉar."

Ona se samo smeška jer nema pravi odgovor na to.

Gledam iza Kamrinine plave kose po polju. „Valjda smo mi samo dve
izgubljene duše koje plivaju po kugli za ribice", kaţem.

Ona ĉkilji u mene. „To sam već negde ĉula."

Smeškam se i nakratko pokazujem na nju. „Pink Flojd Ali je to istina."

„Misliš li da smo izgubljeni?"

Naginjem glavu unazad i gledam u zvezde iza nje pa kaţem: „U društvu,

moţda. Ali zajedno, ne. Mislim da smo taĉno tamo gde treba da
budemo."

Nijedno od nas ne govori ništa više izvesno vreme.

Leţimo na leĊima jedno pored drugog i radimo ono zbog ĉega smo ovde
i došli. Dok zurim u beskrajnu tamu tog neba, osećam se potpuno
skrušeno u tom trenutku. Mislim da sam našao deo sebe gore u tim
zvezdama. Dugo zaboravljam na muziku, na to da smo na putu, na tumor
koji me je zamalo ubio prošle godine, i na trenutak slabosti koji je
zamalo ubio Kamrinin duh. Zaboravljam na gubitak Lili, i na ĉinjenicu
da znam da je Kamrin prestala da uzima kontraceptivne pilule i nije mi to
rekla. I zaboravljam na ĉinjenicu da sam s razlogom prestao da ga vadim
i nisam joj rekao.

Zaista zaboravljam na sve. Jer tako na nekoga deluje trenutak poput

ovog. Ĉini da se osećaš tako malim unutar neĉeg tako ogromnog da je to
izvan moĉi shvatanja. To uklanja sve tvoje probleme, sve teškoće, sve
tvoje svetovne potrebe, htenja i ţelje, tera te da shvatiš kako je sve to
zapravo beznaĉajno. Kao da se zemlja skroz utiša i stane, i jedino što tvoj
mozak moţe da shvati ili oseti jeste ogromnost svemira i ostaješ bez daha
kad pomisliš na svoje mesto u njemu.
 NA IVICI VEČNOSTI

Kome trebaju psihijatri? Kome trebaju savetnici za tugu i instruktori za

ţivljenje i motivacioni govornici? Jebeš sve to. Samo se zagledaj u noćno
nebo i dopusti da se povremeno izgubiš u njemu.

*
**

Nešto neprijatno me budi narednog jutra. Njuškam vazduh ne otvarajući

oĉi, razum mi se nije sasvim razbudio, ali su mi telo i ĉulo mirisa dalje
odmakli. Vazduh je prohladan i imam osećaj da mije koţa vlaţna, kao
daje prekrivena rosom. Prevrćem se na drugu stranu i opet njuškam
vazduh, ali je on još neprijatniji nego pre. Ĉujem nekakvo šuškanje u
blizini i konaĉno otvaram malĉice oĉi. Kamrin je komirana pored mene.
Jedva vidim njenu plavu pletenicu koja leţi na ćebetu izmeĊu nas.
Izgleda kao da se sklupĉala u fetalni poloţaj. Kakav je to smrad?!

Pokrivam usta rukom i krećem da se diţem s ćebeta. Kamrin istovremeno

poĉinje da se meškolji, prevrće se na leĊa i trlja lice i oĉi obema rukama.
Zeva. Dok sedim i otvaram oĉi do kraja, Kamrin pita: „Kakav je to
smrad?" i lice joj se izobliĉava.

Upravo se spremam da kaţem da je to verovatno od njenog daha kad se

njene plave oĉi razrogaĉe od straha gledajući iza mene.

Instinktivno, brzo se okrećem.

Krdo krava stoji tek metar-dva od nas i kada su osetile da se pomeramo,

prepadaju se.

„O boţe!" Kamrin skaĉe brţe nego one noći kad nam je zmija dogmizala
na ćebe, izazivajući da i ja uĉinim isto.

Dve krave muĉu i frkću i brundaju, povlaĉe se udarajući druge krave iza
njih i tako još više uznemiravaju krdo.

„Mislim da je bolje da se gubimo odavde", kaţem hvatajući je za ruku,

pa krećemo u trk.
 J.A.REDMERSKI

Ne ĉekamo ni toliko da bar pokupimo ćebe, ali stajem i vraćam se po

njega koji sekund kasnije. Kamrin vrišti aja poĉinjem da se smejem dok
jurimo dalje od krava prema autu.

„Auuu, govnoooo!"" , viĉem kad ugazim u veliku balegu.

Kamrin se guši od smeha, i oboje praktiĉno posrćemo ostatak puta preko

polja jer ja pokušavam da u trku oĉistim govno s Ċona, a Kamrin jer joj
japanke zapinju o zemlju pokušavajući da ne zaostanu za njenim nogama.

„Neverovatno mi je ovo što se upravo desilo!" smeje se Kamrin kada

smo konaĉno stigli do kola. Savija telo unapred i oslanja ruke na kolena
pokušavajući da doĊe do daha.

I ja sam bez daha, ali i dalje neumorno struţem Ċon po asfaltu.

„Jebemti!" psujem i trljam nogu napred-nazad.

Kamrin skaĉe na haubu i pušta da joj noge vise napred. „Moţemo li sada
da kaţemo da smo to odradili?", pita i dalje se smejući.

Umirujem se i dolazim do daha. Gledam nju i njen predivan i vedar

osmeh i kaţem: „Da, mislim da komotno moţemo to da precrtamo sa
spiska "

„Dobro!" kaţe ona. Zatim pokazuje iza mene. „Obavi to na travi"

predlaţe mi i pokušava da obuzda smeh. „Ovako to samo razmazuješ
naokolo."

Skaĉem preko na travu i poĉinjem opet da trljam stopalo napred-nazad.

„Otkad si postala struĉnjak za govna?"

„Bolje pripazi šta govoriš", upozorava me i seda na vozaĉko mesto.

„A šta ćeš to da uradiš?", zadirkujem je. Ona pali ševel i nekoliko puta
turira mašinu. U oĉima joj vidim nekakav okrutni sjaj. Protura levu ruku
kroz otvoren prozor i sledeće ĉega sam svestan je da ona polako vozi
pored mene. Upozoravam je pogledom, ali se ona kezi još jaĉe.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Znam da me nećeš ostaviti ovde!" viĉem dok prolazi. Sigurno ne bi...

Ona odlazi dalje i u poĉetku mislim da blefira pa samo stojim posmatram

je kako postaje sve manja i manja... Konaĉno, krećem da trĉim za kolima.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

DVADESET DEVET

Prva misao koja je pala na pamet kada smo stigli u Nju Orleans je: dome,
slatki dome. Preplavila su me osećanja kad sam ugledao poznate prizore:
ogromne hrastove i divne stare kuće, jezero Pontĉartrejn i Superdom i
crveno-ţute tramvaje, koji me uvek podsećaju na igraĉke. I, naravno,
Francuski kvart. Na jednom ćošku neki ĉovek svira saksofon, pa imam
utisak kao da smo se dovezli pravo na razglednicu Nju Orleansa.

Gledam u Endrua i on mi se ovlaš smeši. Daje migavcem znak da

skrećemo udesno u ulicu Rojal. Srce mi istovremeno i treperi i tuĉe kada
ugledam Holidej in. Toliko toga se odigralo ovde pre deset meseci. Ovo
mesto... baš ovaj hotel... znaĉi mnogo više meni, oboma.

„Zakljuĉio sam da bi htela da odsedneš ovde dok smo u gradu", kaţe

Endru sijajući od sreće.

Pošto me uspomene i dalje bukvalno ostavljaju bez daha ne mogu da mu

odgovorim, pa samo klimam glavom i uzvraćam mu istim takvim
osmehom.

Uzimamo stvari iz kola i odlazimo u predvorje. Sve izgleda apsolutno

isto, osim moţda dve ţene na recepciji kojoj se pribliţavamo. Ne sećam
se da sam ih ranije viĊala.

Razgledam oko sebe pokušavajući sve da upijem, pa jedva ĉujem Endrua

koji se raspituje da li su slobodne naše stare sobe.

Pobogu, kako mije nedostajalo ovo mesto.

„Da, izgleda da su obe te sobe slobodne", ĉujem kako govori

recepcionerka. „Hoćete li obe?" To privlaĉi moju paţnju.
 J.A.REDMERSKI

Endru se okreće meni. Rekla bih da ţeli da zna moje mišljenje.

Dok razmišljam o tome prebacujem torbu na drugo rame i oklevam na

tren. Ovo uopšte nisam predvidela i nisam znala da će mi biti tako teško
da se odluĉim.

„Hmmm, pa...", gledam prvo Endrua pa recepcionerku, još uvek

neodluĉna. „Ne znam. U redu, moţda treba da uzmemo samo onu
jednu..." Prekidam tu, jer ovog puta ne ţelim da delujemo kao dvoje
nezrelih šesnaestogodišnjaka, pa upućujem Endruu pogled koji mu sve
govori. „Onu u kojoj je postignut dogovor!'

Endru se muĉi da ostane ozbiljan, ali jasno vidim osmeh u njegovim

oĉima dok pruţa ruku i daje kreditnu karticu recepcionerki.

Ubrzo potom napuštamo predvorje i liftom se penjemo na naš sprat. Dok

idem hodnikom još upijam sve oko sebe, sve do boje zidova, jer su sve to
delovi jedne uspomene, bez obzira koliko veliki ili mali ili naoko
beznaĉajni. Osećaj da se opet nalazim ovde... imam osećaj da malo fali
da zaplaĉem od radosti. Ali sam istovremeno i vrlo uzbuĊena i to me
spreĉava da se pretvorim u cmizdravu masu.

Endru staje izmeĊu vrata naše dve stare sobe, dve torbe i gitara koju sam
mu kupila vise mu na ramenima. Nameravao je da kupi kofer za gitaru,
ali nije stigao to da uradi.

„Ĉudan osećaj kada se opet naĊeš ovde, a?", pita gledajući u mene.
„Ĉudan, ali na prijatan naĉin", kaţem.

Stojimo na trenutak tako i gledamo jedno u drugo a zatim u dvoja vrata,

sve dok Endru konaĉno ne krene prema onoj sobi za koju smo platili i
gurne karticu da je otvori.

Ovo je zaista kao da zakoraĉiš u prošlost. Vrata se polako otvaraju i kao

da su sve emocije koje smo osetili u ovoj sobi ostale u njoj, sada nas
pozdravljaju dok ulazimo. Kada smo se našli u toj sobi prisetila sam se
svake noći koju smo tu prespavali, odvojeno ili zajedno, kao daje to bilo
juĉe.
 NA IVICI VEČNOSTI

Gledam mesto pored kreveta gde sam stajala kada me je Endru savladao i
uĉinio svojom. Bacam pogled prema prozoru s koga se vide uţurbane
ulice Francuskog kvarta. Doĉaravam onaj dan kada je Endru sedeo na
ragastovu i svirao akustiĉnu gitaru, pa ĉak i ono kada sam ja bila tamo,
plesala i pevala Barton Hollow misleći da sam sama. Okrećem se da
pogledam kupatilo, Endru pali svetio i prvo gledam u pod i prisećam se
one noći, mada nejasno, kada je spavao pored mene.

Valjda se najlepše uspomene stvaraju na najmanje oĉekivanim mestima,

a to je još samo jedan dokaz da spontanost pruţa više nego pedantno
isplanirani ţivot. Nego bilo šta pedantno isplanirano.

Okrećem se ka Endruu. „Ne znam zašto, ali imam ose-ćaj... pa, osećam
kao da su svi ovi meseci na drumu od decembra imali za cilj da nas
dovedu na ovo mesto. U ovaj grad. U ovaj hotel." Neverovatno mi je šta
govorim i istog ĉasa preispitujem svoju logiku. Ovo bi moglo da se
protumaĉi na vrlo razliĉite naĉine, mada sam time htela da kaţem da nam
je trebalo da se vratimo ovamo.

Da, taĉno tako, ili je bar meni to trebalo. U trenutku kada mi to svane,
hvatam sebe da stojim u ovoj sobi okruţena mislima, a ne opipljivim
predmetima. Gledam Endrua u oĉi,mada ga zapravo ne vidim. Taĉnije,
vidim ga, ali u prošlosti. Iste magnetski privlaĉne zelene oĉi, samo u
drugoj godini. Zašto se osećam ovako?

„Moţda si u pravu", kaţe on, a zatim njegov ton postaje tajanstveniji.

„Kamrin, o ĉemu trenutno razmišljaš?"

„Da smo prebrzo otišli prvi put." To mi je prvo palo na pamet, i tek kada
sam to izgovorila poĉinjem da shvatam da je to vrlo verovatno istina.

„Zašto tako misliš?" pita i primiĉe mi se. Nemam osećaj da mi ovog puta
postavlja pitanja na koja unapred zna odgovor. Više liĉi na to da oboje
razmišljamo na isti naĉin, oboje pokušavamo da u svemu tome naĊemo
smisao i traţimo odgovore jedno od drugog.

Sedamo na krevet zajedno, ruke su mi izmeĊu butina baš kao i njegove i

ćutimo nekoliko dugih trenutaka.
 J.A.REDMERSKI

Konaĉno, okrećem glavu da ga pogledam i kaţem: „Endru, nisam ni

htela da odemo onda kada smo otišli. Znala sam da nam je naredno
odredište Galveston. Nisam bila spremna da odem odavde... ali ne znam
zašto."

I ta istina budi nemir u meni. Zašto? Sem toga što sam strahovala da
Teksas predstavlja kraj puta za nas dvoje, ili zato što sam kasnije imala
osećaj da će se nešto neprijatno desiti tamo, zašto bih inaĉe htela da
ostanem ovde? Pri tome mi nije bilo presudno da ovde ostanemo zauvek,
jednostavno smo otišli prebrzo.

„Nemam pojma", kaţe on i blago sleţe ramenima. „Moţda je to samo

zato što smo ovde konaĉno postigli dogovor? Gurka me laktom iz
zezanja.

Ne mogu da se ne osmehnem. „Aha, Endru, moţda, ali mislim da je nešto

više od toga. Mislim da je to zato što smoovde pronašli sebe." Zamišljeno
zurim u zid. „Jednostavno ne znam."

Osećam kako se krevet pomera dok Endru ustaje. „Pa ja kaţem da ovog
puta treba maksimalno da iskoristimo vreme pre nego što odemo." Pruţa
mi ruku i ja je prihvatam. „Moţda ćemo to skapirati."

Ustajem i kaţem: „Ili... moţda je ovo repriza." Iskreno, nemam predstavu

šta me je navelo da to kaţem. „Repriza ĉega?", pita me.

Zastajem, razmišljam o tome, a zatim odgovaram: „Ni to ne znam..."

NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

TRIDESET

Obuhvatam joj lice rukama. „Ne moramo to da skapiramo odmah" kaţem

i ljubim joj usne. „Smrdim na balegu i treba mi kupanje. Nadam se da te
to ne pali toliko da bi mi se pridruţila."

Kamrinin zamišljen izraz se rastapa u osmeh koji sam pokušao da

izmamim. Podiţem je hvatajući je s obe ruke za dupe, a ona obavija noge
oko mog struka i prebacuje mi ruke preko ramena. Onog trena kada
osetim njen topli jezik u ustima, odnosim je na zajedniĉko tuširanje, a
naše majice su pale na pod i pre nego što smo stigli do vrata kupatila.

*
* *
Prvo mesto gde odlazimo posle zalaska sunca je Oldpoint bar. Ulazimo
na glavni ulaz i doĉekuje nas vrlo uzbuĊena Karla, koja praktiĉno
izgurava dva velika momka s puta da bi stigla do mene širom raširenih
ruku. Padamo jedno drugom u zagrljaj.

„Baš je divno videti te opet!" Karla nadjaĉava buĉnu muziku. „Stani da te

vidim!" Odmiĉe se za korak i ispituje me od glave do pete. „Još uvek
zgodan kao i uvek."

Sad se okreće ka Kamrin. Zatim gleda mene, pa opet Kamrin. „A-ha,

znala sam da tebe neće pustiti da odeš." Povlaĉi Kamrin u zagrljaj i
ĉvrsto je steţe.

„Rekla sam Ediju nakon što ste otišli", nastavlja i gleda ĉas jedno ĉas
drugo, „da nju vredi saĉuvati. Edi se sloţio, naravno. Rekao je da će,
kada naredni put naletiš, Kamrin biti s tobom. Pokušao je da se kladi sa
mnom u vezi s tim." Pokazuje na mene i namiguje. „Znaš ti kakav je bio
Edi."

U dve sekunde osećam kako mi srce tone sve do donova. „Bio?"

zabrinuto pitam plašeći se njenog odgovora.
 NA IVICI VEČNOSTI

Karla ne prestaje da se smeši, osmeh joj je moţda malo blaţi, ali ga

nekako zadrţava. „Ţao mi je, Endru, ali Edi je umro u martu. Od
moţdanog udara, kaţu."

Ostajem bez daha i sedam na stolicu koja se tu zatekla. Osećam kako

Kamrin staje pored mene. Mogu da vidim samo pod.

,,Oh, nemoj to da radiš, ĉuješ li me?" kaţe Karla. „Znao si Edija bolje
nego ma ko drugi. On nije zaplakao ni kada mu je sin umro. Sećaš li se?
Svirao je svoju gitaru celu noć Robertu u ĉast."

Kamrin prepliće prste s mojima. Ne diţem pogled dok Karla ne ode iza
šanka da uzme dve ĉašice i flašu viskija sa staklene police. Spuša ĉašice
pred mene i kreće da sipa.

„Uvek je govorio", nastavlja Karla, „da kad bi umro pre nego mi ostali,
da bi se probudio s druge strane i radije video kako se na njegovom
grobu pleše, a ne plaĉe. A sad pij. Njegov omiljeni viski. On bi samo
tako ţeleo."

Karla je u pravu. I pored toga, i mada znam da bi Edi mrzeo da iko ţali
za njim, nikako ne mogu da sklonim beskrajnu prazninu koju sada
osećam u srcu. Gledam Kamrin pored sebe i vidim da pokušava da ne
zaplaĉe, oĉi joj secakle od suza. Ali se smeši i osećam kako njena ruka
neţno steţe moju. Kamrin uzima viski koji nam je Karla nasula i ĉeka da
uzmem drugu ĉašicu. Pruţam ruku preko šanka i hvatam je prstima.

„Za Edija", kaţem.

„Za Edija", ponavlja Kamrin.

Kucamo se ĉašama, smešimo se jedno drugom i ispijamo piće.

Naš ozbiljni trenutak se brzo završava kada Kamrin spusti ruku i tresne
prevrnutom ĉašicom o šank. Na licu joj je apsolutno zgroţeni,
najizobliĉeniji izraz koji sam ikada video na nekoj devojci i ispušta zvuk
kao da joj dah gori.

Karla se smeje, sklanja njenu ĉašicu i briše krpom šank „Nisam rekla da
je dobar, već samo da je bio Edijev."
 J.A.REDMERSKI

Ĉak i ja moram da priznam da je ovo sranje ţestoko. Jebeno jaka brlja.

Ne znam kako je Edi pio ovo svih ovih godina.

„Još nastupate zajedno?" pita Karla.

Kamrin se penje na prvu barsku stolicu do mene i prva odgovara: „Aha,

ĉesto to radimo u poslednje vreme."

Karla nas oboje sumnjiĉavo gleda, uzima moju ĉašicu i sklanja je negde
ispod šanka.

„Koliko ĉesto svirate? I zašto se niste ovde ranije pojavili?"

Teško uzdišem i skrštam ruke na šank, nameštam se udobnije. „Pa, nakon

odlaska odavde otišli smo u Galveston i tu sam nekako završio u bolnici
s tim tumorom."

„Nekako si završio u bolnici?" kaţe Karla i pitam se da pametnica nije u

nekakvom srodstvu s onim pandurom u Floridi. Ona strogo pokazuje na
mene, ali se zapravo obraća Kamrin. „Rekli smo mu da ode kod lekara,
ali nije hteo da posluša."

„I ti si znala?" pita je Kamrin.

Karla klima glavom. „Aha, znali smo. Ali je ovaj tvoj deĉko tvrdoglav ko
mazga."

„Tu se slaţem s tobom", kaţe Kamrin s prizvukom smeha u glasu.

Odmahujem glavom i odmiĉem se od šanka. „Pa pre nego što se vas dve
udruţite protiv mene", kaţem, ,,u svakom sluĉaju, oĉigledno je da sam
ţiv. Kasnije, Kamrin i ja smo prošli kroz popriliĉnu zbrku, ali smo se
oboje dobro izvukli." Toplo joj se smeškam.

„Izgleda da ste obrnuli pun krug", kaţe Karla i istovremeno zaokuplja

paţnju kod oboje. „Nadam se da ćete svirati veĉeras. Edi bi mnogo voleo
da se tamo gore još jednom naĊe s vama."

Kamrin i ja se brzo pogledamo. „Ja sam za", kaţe ona.

 NA IVICI VEČNOSTI

Karla tapše rukama. „Onda je dogovoreno! Moţete da nastupite kad god

hoćete. Jedini bend koji je planiran za danas je otkazao."

Visili smo za šankom s Karlom još jedan sat pre nego što smo konaĉno
izašli na binu. I mada je bar veĉeras samo dopola ispunjen, sviramo
uzbuĊenoj masi. Poĉinjemo s našim tradicionalnim duetom Barton
Hollow; utisak je da to po svemu treba da bude prva stvar, jer je Old
point mesto gde smo ga zajedno izveli po prvi put. Prolazimo kroz još
nekoliko pesama pre nego što konaĉno poĉnemo Laugh, I Nearly Died,
za koju pre izvoĊenja s bine objavljujem da je to pesma u ĉast Edija
Dţonsona. Sviram je bez Kamrin,sa zamenom za Edija, jednim finim
Kreolcem koji se zove Alfred.

Malo posle ponoći Kamrin i ja se opraštamo s Karlom i Old point barom.

Ali u pravom stilu Nju Orleansa, ne odlazimo rano na spavanje već
produţavamo izlazak i provodimo se na najboljim mestima. Prvo
odlazimo u neki klub, a zatim u bar gde me je Kamrin pouĉavala bilijaru
one veĉeri. Prošla je skoro cela godina otkad smo bili ovde i otkad su nas
išutirali iz bara posle kafanske tuĉe; nadam se da me nisu zapamtili.
Negde oko dva ujutru, posle nekoliko partija bilijara i nekoliko pića, baš
kao i prethodnom prilikom, pomaţem Kamrin da uĊe u hotelski lift jer
jedva stoji na nogama . „Mala, jesi li dobro?" tiho se smejem i
premeštam ruku oko njenog struka.

Glava joj se klati. „Ne, nije mi dobro. A ti nameravaš da mi se smeješ."

„Uh, ţao mi je", kaţem, ali je to samo delimiĉno taĉno. „Ne smejem se
tebi, samo se pitam da li ćemo ovog puta spavati pored klozetske šolje."

Ona jeĉi, ali mislim da je to samo njen naĉin da se prepire sa mnom, a ne

da odraţava koliko joj je teško. Lift se otvora, ĉvršće je steţem, pa
krećemo niz hodnik do naše sobe. Vodim je do kreveta, skidam s nje sve
sem gaćica i pomaţem joj da navuĉe majicu. Ona leţe na jastuk, a ja
krećem da je pokrijem ĉaršavom. U tom trenutku se setim da će je ovako
pijanu to samo naterati da se znoji i na kraju izazvati da izbaci iz sebe sav
alkohol koji je noćas popila.
 J.A.REDMERSKI

Za svaki sluĉaj, uzimam malu korpu za otpatke koja stoji pored

televizora i spuštam je na pod pored kreveta. Zatim odlazim u kupatilo,
natapam peškir hladnom vodom i cedim ga. A kada se vratim do kreveta
da hladim Kamrinino lice i ĉelo, ona je već komirana.

*
* *

Budim se narednog jutra iznenaĊen što se probudila pre mene.

„'Bro jutro, dušo" kaţe vrlo tiho, gotovo šapatom.

Otvaram oĉi i zatiĉem je kako leţi na boku okrenuta meni, lica

pritisnutog na jastuk. Plave oĉi su joj tople i pune ţivota, ne umorne i
mamurne kakve sam oĉekivao.

„Šta radiš tako rano?" pitam i pruţam ruku da joj pomilujem obraz.

„Ne znam", kaţe. „1 sama sam pomalo iznenaĊena."

„Kako se osećaš?"

„Fino."

Prebacujem ruku preko njenog struka i privlaĉim je do sebe, naše gole

noge se prepliću. Ona vrhom prsta prati moje nabrekle grudne mišiće. Od
tog dodira mi se koţa jeţi.

Posmatram njene oĉi i usta, a prstima pratim putanju kojom se kreće moj
pogled. Ona mije tako divna. Predivna. Pruţa ruku, miluje mi prste i
onda ih ljubi, jedan po jedan, pa primiĉe telo još bliţe. Njeno ponašanje
je po neĉemu drugaĉije.

„Jesi li sigurna da si dobro?", pitam.

Pogled joj postaje topliji od smeška i klima glavom. Zatim usnama

dodiruje moje usne i ĉvrsto pribija grudi uz moje. Bradavice su joj ĉvrste.
I ja sam ĉvrst i pre nego što sam osetio da njena ruka hvata moj nabrekli
ud. Liţe mi vrh jezika, zatvora usta oko mojih i ja je posesivno steţem u
 NA IVICI VEČNOSTI

zagrljaj. Ona se dole pribija uz mene pa lako osećam mekoću njene koţe
i njenu ovlaţenost kroz tanani pamuk gaćica. Ne prekidam gladan
poljubac dok pruţam ruku dole i zavlaĉim prste pod njene gaćice da ih
skinem. Guram bokove prema njoj i pritiskam nabrekli ud na njenu
toplinu.

Prevrćem se na nju i gledam je u oĉi. Ali ne progovaram ni reĉ. Ne

govorim joj koliko je vlaţna niti je teram da gleda u mene. Ne dominiram
nad njom ni recima, ni pokretima,

ni zahtevima. Samo netremice gledam u njene oĉi i znam da je ovo

trenutak kada su reĉi izlišne.

Ponovo joj neţno ljubim usne, uglove usta, obrise jagodica. Jezikom joj
razdvajam usne i vrlo neţno je ljubim, uzimam kitu u ruke i trljam je o
nju. Osećam kako gura bokove prema meni dajući mi do znanja koliko
me oĉajniĉki ţeli u sebi. Neću da je zadirkujem ovog puta, niti da je lišim
onog što joj treba, pa se malĉice uguravam u nju i gledam je kako gubi
kontrolu nad pogledom, oĉi joj podrhtavaju, usne se razdvajaju. Guram
kitu dublje u nju i osećam kako njene noge podrhtavaju oko mene. Ona
tiho jeĉi i grize donju usnu. Još jedan poljubac i konaĉno se uguravam
duboko u nju, dokle god mogu. Ostajem tako i uţivam u podrhtavanju
njenih butina, drhtanju njenih ruku kojim se drţi za mene zarivajući mi
nokte u leda.

Guram jaĉe ka njoj praveći kruţne pokrete bokovima. Tanak sloj znoja
poĉinje da nam rosi tela. Pomišljam da ga poliţem s nje, ali ne stajem. Ne
mogu da stanem...

Izdiţem telo dovoljno da nam se grudi ne dodiruju i hvatam njenu nogu

koja je prebaĉena preko mene, drţim je za potkolenicu i guram je unazad
da bih se ugurao dublje. Pritiskam joj butinu na krevet udarajući u nju
sve jaĉe. Ona uzvikuje moje ime, steţe me s obe ruke oko struka, ali ih
onda povlaĉi i steţe dušek iznad glave. Gladno posmatram kako joj dojke
poskakuju i guram još jaĉe, saginjem se da dohvatim njene bradavice
ustima, a zatim i zubima.
 J.A.REDMERSKI

Vid mi se muti. Ona glasno jeca, a zatim poĉinje da cvili. To cviljenje me

izluĊuje. Puštam njenu butinu i osećamkako se moje telo spušta na njeno,
dojke su joj spljeskane mojim grudima, a njene ruke ĉvrsto steţu moja
leĊa. Osećam kako mi njeni nokti bolno pritiskaju koţu. Ona ljulja
bokovima pritiskajući moje, a ja je gladno ljubim. Poĉinjem da svršavam
i moj poljubac postaje još nezajaţljiviji. Drhtaji mi potresaju celo telo
dok jeĉim na njenim usnama, a moji snaţni nasrtaji svode se na neţno
ljuljanje. Kamrin hvata moju donju usnu meĊu zube, a ja je neţno ljubim
i dalje ljuljajući bokove uz njene dok ne svršim.

Padam na njene grudi. Moji haotiĉni otkucaji srca pokušavaju opet da

uĊu u ritam, osećam pumpanje krvi u svim prstima, a osećam i da mi je
vena iskoĉila na slepooĉnici. Spušam obraz na njene gole dojke, usta su
mi otvorena a dah izbija neravnomerno izmeĊu usana. Ona provlaĉi prste
kroz moju vlaţnu kosu.

Leţimo tu samo tako, celo jutro, i ne progovaramo ni reĉ.

 NA IVICI VEČNOSTI

TRIDESET JEDAN

Ne sećam se kad sam zaspao. Otvoram oĉi, sat pored kreveta pokazuje
jedanaest i deset. I uviĊam da se ne osećam golo jer nemam na sebi
odeću, već se osećam golo jer Kamrin nije u krevetu sa mnom.Ona sedi
na ragastovu obuĉena u šorts i majicu, bez grudnjaka. Zuri kroz prozor.

„Mislim da treba da krenemo", kaţe ne skidajući pogled s blistavog

pejzaţa Nju Orleansa.

Sedam na krevet s ĉaršavom prebaĉenim preko donjeg dela tela. „Hoćeš

da odeš iz Nju Orleansa?", pitam, zbunjen. „Ali mislim da si rekla da
smo prvi put prebrzo otišli."

„Jesam", kaţe, ali se i dalje ne okreće. „Prvi put smo otišli prebrzo, ali
sada ne moţemo da ostanemo duţe samo da bismo to nadoknadili."

„Ali zašto hoćeš da odemo? Ovde smo tek jedan dan."

Okreće se da gleda pravo u mene. U oĉima joj se ogleda nekakva

osećajnost ili rešenost, a ne mogu da razaznam šta od toga, ili je reĉ o obe
stvari.

Nakon dugog oklevanja kaţe: „Endru, znam da ovo moţe zvuĉati glupo,
ali mislim da ako ostanemo ovde... ja..."

Ustajem s kreveta i navlaĉim bokserice koje nalazim na podu. „Šta se

dešava?" pitam dok joj prilazim.Ona me gleda. „Samo mislim da... pa,
kada smo juĉe stigli ovde mislila sam samo na to šta nam je ovo mesto
znaĉilo prošlog jula. Shvatila sam da stalno zamišljam prethodni put
pokušavajući da ga ponovo oţivim..."

„Ali ono nije kakvo je bilo", dodajem jer poĉinjem da shvatam.

 J.A.REDMERSKI

Treba joj koji trenutak, ali konaĉno jedva primetno klima glavom i kaţe:
„Da. Valjda je reĉ samo o tome da je ovo mesto vaţna uspomena...
Sranje, Endru, ne znam više ni šta priĉam!" Njen zamišljeni izraz
pretvara se u frustraciju.

Izvlaĉim stolicu, pomeram je do prozora i sedam, naginjem se napred i

zavlaĉim ruke meĊu kolena gledajući u nju. Krećem da kaţem nešto da
bih se nadovezao na njeno objašnjenje, ah je brţa od mene.

„Moţda uopšte nije trebalo da se vraćamo ovde."

Nisam oĉekivao da to kaţe. „Zašto?"

Pritiska dlanove na ragastov kako bi se oslonila, ramena su joj ukoĉena,

leĊa povijena. Zbunjenost i nesigurnost polako nestaju s njenog lica kako
vreme prolazi jer poĉinje da shvata.

„Znaš, to mu doĊe kao da bez obzira šta radiš, ĉak i ako do najsitnijih
detalja pokušavaš da ponoviš nešto što se desilo, to nikada neće biti
onako kako se prirodno odigralo prvi put." Zamišljeno gleda po sobi.
„Sećam se kada sam bila klinka. Kol i ja smo se uvek igrali u šumi iza
naše stare kuće. To su neke od mojih najlepših uspomena. Tamo smo
napravili kućicu na drvetu." Gleda me nakratko pa se neĉujno smeje. „Pa
nije to baš bila kućica na drvetu, pre nekoliko dasaka uglavljenih meĊu
grane. Ali je to bila naša kućica na drvetu i bili smo ponosni na nju. Igrali
smo se u njoj i u toj šumi svakog dana posle škole. Lice joj je ozareno
dok sepriseća tog trenutka iz detinjstva. A onda njen osmeh poĉinje da
bledi. „Preselili smo se odatle u kuću gde moja mama.

sada ţivi, a ja sam uvek mislila na tu šumu i našu kućicu i na dobar

provod koji smo tamo imali. Dešavalo mi se da sedim sama u sobi ili
vozim nekuda, i da se izgubim u tim uspomenama toliko da sam stvarno
mogla da osetim stvari isto kako sam ih osećala godinama ranije." Spušta
ruke na grudi ispruţenih prstiju.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Vratila sam se tamo jednog dana", nastavlja. „Toliko sam se navukla na

nostalgiju da sam mislila da će se osećanja pojaĉati ako odem tamo,
stanem na mesto gde je nekada bila naša kućica, sednem na zemlju gde
sam nekada sedela i povuĉem štapom liniju po zemlji da ostavim tajnu
poruku Kolu za sluĉaj da sam stigla pre njega. Ali nije bilo isto, Endru."

Gledam i slušam je pomno.

„Nije bilo isto", ponavlja odsutno. „Bila sam tako razoĉarana. I otišla
sam tog dana s još većom prazninom u srcu nego što je bila kada sam
tamo otišla da je popunim. I od tada, kad god sa*m pokušavala da je
zamislim kao nekada, nisam bila u stanju. Uništila sam tu uspomenu time
što sam se vratila tamo. Tek kada je bilo prekasno, shvatila sam da sam
tu uspomenu tog dana zamenila prazninom."

Taĉno znam kakav je taj osećaj nostalgije. Mislim da to svako iskusi

nekada u ţivotu, ali ne razmatram dalje niti priĉam svoje iskustvo o
tome. Umesto toga, samo nastavljam da slušam.

„Celog jutra sam pokušavala prevariti mozak da poveruje da zapravo

nismo u ovoj sobi. Da bar u koji smo sinoć otišli nije Old point. Da su
loše vesti o Ediju samo nešto što sam sanjala." Gleda me pravo u oĉi.
„Hoću da odem pre nego što uništim i ovu uspomenu."

U pravu je. Apsolutno je u pravu. Ali poĉinjem da se pitam da li...

„Kamrin, zašto si pokušavala da to ponovo proţiviš?" Mrsko mi je da
kaţem ono što sledi. „Zar nisi srećna onim kako stoje stvari? Onim kako
je meĊu nama?

Trza glavu naviše, oĉi su joj ispunjene nevericom. Ali joj izraz lica zatim
postaje blaţi i ona kaţe: „Pobogu, Endru, ne." Silazi s ragastova i staje
mi izmeĊu razmaknutih nogu. „Nije uopšte reĉ o tome. Mislim da sam
samo, pošto smo došli ovde, podsvesno poĉela da osveţavam najvaţnije
uspomene iz svog ţivota." Spušta ruke na moja ramena, a ja je hvatam za
struk i gledam gore u nju. Pada mi kamen sa srca zbog njenog odgovora.

Smeškam se i stajem uz nju, odgovaram: „Pa, kaţem da brišemo odavde

pre nego što tvoj mozak shvati da si prepuna sranja."
 J.A.REDMERSKI

Ona se kikoće.

Odmiĉem se od nje i istog ĉasa krećem da bacam stvari u naše torbe.

Zatim pokazujem na kupatilo. „Nemoj nešto da zaboraviš." Njen osmeh
se širi i ona odmah ţurno prolazi pored mene u kupatilo. U svega
nekoliko haotiĉnih minuta sve je spakovano. Imamo gitaru i po jednu
torbu, pa bez osvrtanja izlazimo iz sobe. Nijedno od nas ne skreće pogled
ka vratima susedne sobe, one koju ovog puta nismo uzeli. Kad stignemo
u predvorje, prilazim recepciji i traţim da mi refundiraju novac jer sam
platio unapred za celu nedelju. Recepcionerka uzima moju karticu, vrši
refundaciju dok joj spuštam na pult karticu zaotvaranje sobe. Kamrin
nestrpljivo ĉeka pored mene.

,,Prestani da gledaš to sranje", zahtevam jer znam da rizikuje da pokvari

uspomenu.

Ona se malo smeje i ţmuri na trenutak.

„Hvala vam što ste odseli u Holidej inu Nju Orleans", govori
recepcionerka dok odlazimo od pulta. „Nadamo se da ćemo vas videti
opet."

„Holidej in?" pretvaram se. „Ne, ovo je... Embasi sjuts u... Galfportu. Da,
ovo je Misisipi. Koji vam je Ċavo, gospoĊo?"

Lice recepcionerke se guţva i ona zaĉuĊeno podiţe obrve, ali ne

odgovara ništa dok izlazimo iz zgrade.

Kamrin je prihvatila igru kada smo se našli napolju i poĉeli sve da

trpamo u ševel. „Predlaţem da bez stajanja proĊemo pored Nju Orleansa
kada stignemo do Luizijane."

Zapravo i nije tako teško pretvarati se da smo na nekom mestu gde

nismo.

„Zvuĉi kao dobar plan", kaţem i zatvaram vrata. „Moţemo bez svraćanja
da proĊemo i pored Galvestona, ako tako hoćeš."
 NA IVICI VEČNOSTI

„Ne, moramo da posetimo tvoju mamu", kaţe. „Posle toga moţemo bilo
kuda."

Upalio sam auto i, baš pre nego što smo krenuh, rekao sam: „Što opet ne
znaĉi da ne moţemo stati negde na putu do Galvestona."

Ona pući usne i klima glavom da se slaţe. „Taĉno." Zatim me gleda kao
da mi kaţe: A sad brišimo odavde.

Iz Nju Orleansa izlazimo duţim putem i odlazimo ka severozapadu kroz

Baton Ruţ i Šreveport, u nekom ĉasu prelazimo granicu Teksasa i
stiţemo u Longvju. Stajemo za gorivo u Tajleru i odatle vozimo do
Dalasa, gde Kamrin insistira da svratimo u Vest Vilidţ po „o-ri-gi-nal-ni
ţenski kaubojski šešir" (njene red, ne moje).

„Ne moš' da putuješ kroz Teeeksas, a da se ne obuĉeš ko Teksaaašanka!"

razvlaĉila je juţnjaĉki pre nego što sam pristao da je odvedem tamo.

Liĉno ne otkidam na kaubojkse šešire i ĉizme, ali moram priznati da

dobro izgledaju na njoj.

Ostajemo da prenoćimo u La Grejndžu, gde ispijamo nekoliko pića i

gledamo nastup jednog odliĉnog kantri-rok benda. A sledeće noći se
provodimo u klubu Gilis gde Kamrin jaše el tora, mehaniĉkog bika,
naravno, s onim seksi kaubojskim šeširom na glavi. A kasnije, kada smo
se vratili u naš hotel, pošto sam uspaljeni skot, pretvarao sam se da sam
mehaniĉki bik i pustio je da jaše mene. Naravno, s kaubojskim šeširom
na glavi.

Dva dana kasnije se zatiĉemo na sat voţnje od Luboka, u kvaru pokraj

puta zbog probušene gume. Valjda je trebalo da proverim sve ĉetiri gume
tamo na pumpi u Tajleru.

„Mala, ovo je zajebano", kaţem ĉuĉeći pored gume iseĉene na rezance.

„Nemam još jednu rezervnu."

Kamrin se naslanja na auto i prekršta ruke na grudi. Znoj joj svetluca na

licu i koţi iznad dojki. Ovde je vrelo kao u paklu. Nema ni drveta niti
 J.A.REDMERSKI

bilo kakve graĊevine u krugu od nekoliko kilometara. Okruţuje nas

gotovo sasvim ravan predeo neplodne zemlje. Mnogo je vremena prošlo
otkad sam poslednji put bio ovoliko zapadno u Teksasu, i sad se
prisećam zašto.

Ustajem i skaĉem na haubu. „Daj mi da vidim tvoj telefon", kaţem.

„Pozvaćeš šlep-sluţbu?", pitala je nakon što ga je dohvatila s prednjeg

sedišta i stavila mi u ruku.

Vuĉem prst po ekranu, listam dve stranice da bih našao aplikaciju za

telefonski imenik. „To je jedino što moţemo da uĉinimo." Kucam
„šlepovanje" i pregledam spisak pre nego što odaberem jedan broj.

„Nadam se da će ovog puta stvarno i doći", kaţe.

Šlep-sluţba se javlja na moj poziv i, dok priĉam s tipom i objašnjavam

mu koja mi veliĉina toĉka treba, primećujem da se Kamrin naginje ka
zadnjem sedištu i kroz otvoren prozor vadi onaj seksi kaubojski šešir,
verovatno da bi se zaklonila od sunca koje prţi.

Obilazi okolo do haube i skaĉe na nju pored mene.

„Okej, ĉoveĉe, hvala ti", kaţem u telefon i prekidam vezu. „Kaţe da će

proći najmanje jedan sat pre nego što stigne ovde." Spuštam telefon na
haubu i kezim joj se. „Znaš, treba samo da iseĉeš one farmerke u torbi i
od njih napraviš šorts, skineš brus tako da ostaneš samo u majici, i mogla
bi..."

Spušta prst na moje usne. „Ni sluĉajno", kaţe. „Nemoj ni da pomišljaš na

to."

Sedimo ćuteći na trenutak, zagledani u ništavilo svuda oko nas. Utisak je

da postaje još vrelije, ali mislim da je to verovatno od sedenja na suncu
na haubi crnog auta, koji upija toplotu kao sunĊer. Blagi vetrić nas
povremeno miluje po licu.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Endru?" Skida šešir i spušta ga na moju glavu, pa se naslanja leĊima na

vetrobransko staklo. Stavlja ruke pod glavu i podiţe kolena. „Peta stavka
na našem spisku obećanja: ako umrem pre tebe, pobrini se da budem
sahranjena u onoj haljini koju smo kupili na buvljaku i bez obuće. Oh, i
bez one plave senke na oĉima i iscrtanih obrva ko što se nosilo
osamdesetih." Glava joj pada na stranu i gleda me.

„Ali mislio sam da je to haljina u kojoj ćeš se udati za mene."

Ona ţmirka skrećući pogled zbog sunca. „Da, jeste, ali hoću da u njoj
budem i sahranjena. Neki veruju da je zagrobni ţivot zapravo ponovno
proţivljavanje najsrećnijih trenutaka iz svog ţivota. Meni će jedan od
takvih biti dan kada se udam za tebe. Pa mogu i haljinu da ponesem sa
sobom."

Smeškam joj se.

Skidam šešir i leţem pored nje, pribijam glavu uz njenu dovoljno da

stavim šešir tako da nam oboma štiti glave od sunca. Nakon što sam
uspeo da ga tako namestim, rekao sam: „Pravilo broj šest: ako umrem pre
tebe, pobrini se da mi na sahrani puste Dust in the Wind."

Gleda me paţljivo da joj šešir ne bi spao. „Opet se vraćamo na to? Endru,

hoćeš da omrznem savršeno dobar klasik."

Malo se smejem. „Znam, ali video sam jednu epizodu serije Gorštak kada
je umrla njegova ţena Tesa. U pozadini je išla ta muzika. Od tada to ne
mogu da isteram iz glave."

Smeška se i podiţe ruku kako bi obrisala znoj s obrve.

„Obećavam", kaţe. „ A kad smo već kod toga, htela bih da dodam sedmu
stavku. Da li si gledao DuhaV

Pogledam je kratko. „Pa jesam. Valjda su svi gledali taj film. Osim ovi sa
šesnaest godina. Boga mu, iznenaĊuje me da si ga ti gledala" Ćuškam je
laktom.

Ona se smeje. „Za to je zasluţna moja majka", priznaje. „I Duh i Prljavi

ples sam gledala jedno sto puta. Ona otkida na Patrika Svejzija, a ja sam
 J.A.REDMERSKI

bila jedina raspoloţiva devojĉica kojoj je mogla da priĉa koliko je

zgodan. Nebitno, znaĉi gledao si ga. Pravilo sedmo: ako te neko ubije,
bolje ti je da se vratiš kao Sem i pomogneš mi da pronaĊem tvog ubicu."

Smejem se i odmahujem glavom, nehotice obaram šešir na trenutak. ,,U

ĉemu je štos s tobom i filmovima? Ma nema veze. Da, obećavam da ću
se vratiti da proganjam tvoje dupe."

„Moraćeš!" Smeje se glasno. „Sem toga, znam da ću biti kao oni ljudi
koji misle da su njihovi voljeni još u blizini nakon što su umrli. A ti bi
mogao da mi daš još razloga da verujem u to."

Nisam siguran kako ću se ispetaljati iz ovoga. DoĊavola, moram da

pokušam.

„Obećaću ako ti obećaš", kaţem.

„Kao i uvek", kaţe ona.

„Osma stavka", nastavljam, „nemoj da me sahraniš negde gde je hladno."

„Skroz saglasna. Ni ti mene!"

Opet briše znoj s lica, a ja se podiţem s haube i pruţam joj ruku. „Hajde
da sednemo unutra, da ne budemo na suncu."

Prihvata moju ruku i pomaţem joj da siĊe.

Dva sata kasnije šleper se još ne pojavljuje i poĉinje da se smrkava.

Izgleda da ćemo biti u prilici da gledamo zalazak sunca na pustom
teksaškom pejzaţu.

„Znala sam", kaţe Kamrin. ,,U ĉemu je fazon s tim šlep--sluţbama?"

I baš kad je to izgovorila, komplet zaslepljujućih farova silazio je s puta

prema nama. S neizmernim olakšanjem izlazimo da ga doĉekamo i prvo
primećujem isto što i Kamrin. Tip izgleda kao dvojnik Bilija Frenka. Ona
i ja se gledamo, ali ne komentarišemo naglas.

„Treba li vam šlepovanje ili toĉak?", pita dok zavlaĉi palce pod tregere
radnog kombinezona.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Samo toĉak", kaţem i polazim za njim ka zadnjem delu kamiona.

„Nemam baš mnogo vremena da ostanem ovde dok ga menjaš", kaţe, a

zatim pljuje iţvakani duvan na drum. „Vas dvoje ćete se snaći?"

„Ma da, ne brini", kaţem. „Ali saĉekaj malo." Podiţem prst i naginjem se
u auto da okrenem kljuĉ. Kada se motor pokrenuo bez problema, gasim
ga i odlazim nazad do njega. „Samo sam hteo da se uverim da pali."

Plaćam dvojniku i gledam kako zadnja svetla njegovog kamiona nestaju

na sve mraĉnijem horizontu. Vraćam se do kola tamo gde sam ostavio
toĉak i šokiram se jer vidim da Kamrin već podiţe auto dizalicom.

„O jeee, to je moja cura!"

Smeška mi se, ali nastavlja da okreće ruĉicu dok joj plava pletenica visi
preko jednog ramena.

„Nije baš teško", kaţe, sada kotrlja novi toĉak nakon što je sama uspela
da otpusti šrafove na starom. Ĉini mi se da mi se diţe od toga. Ne, stani
malo, garant mi se diţe.

„Ne, zapravo i nije", konaĉno odgovaram, a osmeh mi postaje širi.

Nekoliko minuta kasnije ona spušta auto i baca dizalicu u prtljaţnik.

Podiţem stari toĉak umesto nje, pa i njega bacam tamo.

Ulazimo u auto i samo sedimo tu.

Tako je tiho. Ogromni pramenovi ruţiĉastoljubiĉastih i plavih cirusa

skupljaju se na nebu pruţajući se daleko iza horizonta. Kako slabi vrelina
dana, blagi vetar nadolazeće noći duva kroz otvorene prozore. Zalazak
sunca je predivan. Iskreno govoreći, nikad ranije i nisam obraćao paţnju
na njega. Moţda to zavisi od toga s kim si.

Nisam siguran šta se dešava meĊu nama u ovom ĉasu ali šta god da je to
je tako sinhronizovano da sve radimo zajedno. Ja gledam nju. Ona gleda
mene.
 J.A.REDMERSKI

„Jesi li spremna za povratak?", pitam.

„Da." Zastaje i gleda kroz vetrobran izgubljena u mislima. Zatim se

ponovo okreće ka meni, sigurnija nego što je bila koji sekund ranije. „Da,
mislim da sam spremna da se vratim kući" Osmehuje se.

I po prvi put otkad sam sam napustio Galveston onog dana, ili otkad je
Kamrin ušla u onaj autobus u Raliju one noći, konaĉno se osećamo...
ispunjeni.
NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

TRIDESET DVA

Mislim da smo stvarno obrnuli pun krug. Mada moram reći, sada kada
smo konaĉno opet u Galvestonu posle sedam meseci, da je osećaj ovog
puta drugaĉiji. Ne brine me što sam ovde, niti se plašim da će se moje i
Endruovo zajedniĉko vreme okonĉati. Ne ĉekam da medicinska tragedija
svakog ĉasa promoli svoju gadnu njušku. Osećam se dobro što sam ovde.
I dok stajemo na parking zgrade u kojoj je njegov stan, osećam nekakvo
zadovoljstvo. Ĉak mogu i da zamislim sebe da ţivim ovde. Mada
zapravo, mogu sebe da zamislim i da ţivim u Raliju. NagaĊam da to
znaĉi da moţda jesmo spremni da se skrasimo. Ali nakratko. Nikako
zauvek, kao što sam ranije rekla Endruu, ali dovoljno dugo da se
oporavimo od dugog putovanja.

Endru se slaţe. „Aha", kaţe dok sa zadnjeg sedišta uzima naše torbe.
„Znaš šta?" Ispušta torbe nazad gde su i bile i gleda me preko krova auta.
„Šta?", radoznalo pitam.

Oĉi mu se smeškaju. ,,U pravu si što ne ţeliš da budeš na putu tako dugo
da se umoriš od toga, niti da ostaneš na jednom mestu predugo iz istog
razloga." Zastaje i isteţe ruke preko krova kola. „Moţda treba da
putujemo samo preko proleća i leta, da ostavimo jesen i zimu za ţivot
kod kuće ida obavimo sve ono porodiĉno preko praznika - moja keva je
bila priliĉno razoĉarana što nismo proveli Boţić i Dan zahvalnosti s
njom."

Klimam glavom. „To je dobra zamisao. A pošto je truba putovati kada je

hladno, predlog savršeno ima smisla."

Samo zurimo jedno u drugo preko krova auta jedan dug trenutak, a to
okretanje zupĉanika u našim glavama prekidam govoreći: „Dobro, uzmi
torbe. Moţemo o tome da priĉamo unutra. Treba da proveriš dţordţiju."

„Ah, dţorţija je dobro", kaţe i opet se naginje unutra. „Moja keva ju je

zahvala."
 NA IVICI VEČNOSTI

Uzimam gitare i svoju tašnicu. Kada smo ušli u Endruov stan on je

mirisao isto kao i prvi put kada sam ovde došla: napušteno. I baš kao što
je Endru rekao, dţordţija je ţiva i zdrava.

Praktiĉno padam na kauĉ, iscrpljena, i prebacujem noge preko naslona za

ruke.

„Ali će sledeće mesto na koje idemo", kaţe Endru dok prolazi iza kauĉa,
„biti negde daleko odavde." Ĉujem kako kljuĉevi zveckaju o kuhinjski
pult.

Ustajem i dovikujem: »Koliko daleko?"

„Evropa, Juţna Amerika", kaţe sa širokim osmehom dok ponovo ulazi u

dnevnu sobu. „Rekla si da bi volela da posetiš Italiju i Brazil i sva ona
mesta. Predlaţem da izaberemo nešto od toga i odemo tamo sledeći put."

Nalet energije mi struji kroz telo. Ustajem i gledam ga, toliko sam
uzbuĊena ovim predlogom da se jedva obuzdavam. „Stvarno?"

On klima glavom, a osmeh mu je širok iako su mu usne stisnute.

„DoĊavola, moţemo da se drţimo tradicije, da ispišemo na ceduljice
imena svih mesta koja bismo voleli da posetimo, naguramo ih u šešir i
nasumiĉno izvuĉemo jednu."

Vrištim. Istinski vrištim! Ruke mi padaju na grudi. „Endru, to je

savršeno!"

On seda na kauĉ i podupire obe noge o stoĉić savijajući ih malo u

kolenima. Ja ne mogu da sedim. Ostajem gde sam i samo zurim dole u
njegovo nasmejano lice.

„Naravno, treba da obezbedimo priliv novca", kaţe on. „I dalje imamo

gomilu love u banci, ali je jasno da će ga putovanje po inostranstvu brţe
iscrpeti."

„Jedva ĉekam da se zaposlim", kaţem i taj komentar me podstiĉe da se

prisetim. „Endru, ranije si mi rekao da budem prema tebi potpuno iskrena
i kaţem ti gde bih radije ţivela."
 J.A.REDMERSKI

To mu zaokuplja paţnju. „Gde ţeliš da ţiviš?" Razmišljam na trenutak,

pa kaţem: „Za sada, mislim u Raliju, ali samo zato što bih volela da
budem tamo gde su Natali i moja mama, i zato što znam da lako mogu da
dobijem posao tamo gde Natali radi. Izgleda da se dopadam njenom
gazdi i rekao mi je da popunim formular i..."

Endru me zaustavlja. „Ne treba da objašnjavaš svoje razloge." Pruţa ruke

ka meni i sedam mu u krilo, okrenuta licem prema njemu. Nisam ni
shvatila da sam nervozno brbljala. Samo ne ţelim da on to doţivi kao
nametnutu obavezu.

On mi se smeška i spaja ruke iza mog struka. „Moje pitanje glasi", kaţe
on, ,,šta taĉno misliš kada kaţeš za sada?" „Pa... to je onaj teţi deo",
odgovaram. Naginje glavu u stranu, gleda me ljubopitljivo, rupice su mu
jedva vidljve na obrazima.

U nekom ĉasu, konaĉno se izjašnjavam. „Mislim da ne treba da

potrošimo sav novac na kuću jer ne ţelim da u njoj ostanem doveka. A
sem toga, ako to uradimo, nećemo imati mnogo novca na koji se moţemo
osloniti kada budemo hteli da odemo u Evropu ili negde drugde, a ako
radimoposlove za minimalac to nam neće omogućiti da uštedimo
bogzgna šta."

Gleda me popreko. „Stani malo. Nadam se da ne ţeliš da ţivimo u kući

tvoje keve. Treba nam privatnost. Hoću da budem u prilici da prebacim
tvoje slatko dupence preko stoĉića kad god poţelim."

Smejem se i zadirkujem ga tako što ga steţem butinama. Jako si

nevaljao!" kaţem. „Ma ne, naravno da ne ţelim da ţivim s mojom
mamom."

„Pa ako ne ţeliš da kupimo kuću i ne ţeliš da ţivimo s tvojom kevom,

preostaje nam samo uzimanje stana u najam, a to takoĊe dobro srĉe
lovu."

Osećam se postiĊeno jer smo stigli dotle da moram da priĉam o

Endruovom novcu kao da je i moj, a plašim se da se nikada na to neću
navići.
 NA IVICI VEČNOSTI

Skrećem pogled s njega. „Sećaš se kada si rekao da bismo mogli da

naĊemo neku malu kuću negde?"

„Pa moţda bismo mogli da platimo neku vrlo malu kuću ili stan, tek
dovoljno veliki za nas... Šta ja znam, nešto jeftino a pristojno, a da i dalje
ostane dosta u banci za naša putovanja. Tako nećemo plaćati rentu,
svakog meseca ćemo plaćati samo komunalije i takve stvari, a to
moţemo od naših poslova i tezgi, tako da ne diramo ušteĊevinu."

Zašto li se on tako zadovoljno smeška?!

Osećam kako mi glava pada medu ramena, a lice mi bukti. „Šta je tako
smešno?!", pitam i guram rukama njegove grudi pokušavajući da se ne
smejem.

„Ništa nije smešno. Samo mi je drago što si konaĉno skapirala daje sve
moje i tvoje." Steţe me prstima oko struka.

„Kako god da je", kaţem i pokušavam da sakrijem crvenilo na obrazima

pretvarajući se da sam uvreĊena.

„Hej", kaţe i trese mi bokove, „ne radi to - samo završi

ono što si poĉela da priĉaš."

Posle duge pauze govorim: „A kada odemo gde god nam ceduljica iz
šešira kaţe, moţemo da organizujemo da nam Natali pazi na kuću. Ili!"
pokazujem naviše. „Kada konaĉno naĊemo mirno mesto na plaţi o kom
si maštao i gde bi hteo da ţiviš, moţemo da prodamo kuću u Raliju ili da
je izdamo da bismo došli do dodatnog prihoda. Moţda ĉak i da je izdamo
Natali i Blejku!"

Jasno mi je da se nešto dogaĊa u njegovoj glavi. Osmeh mu je i dalje

blag i on ne skida pogled s mene. Ali je tako ćutljiv dok konaĉno ne
naruši tišinu i kaţe: „Zvuĉi kao da si podosta razmišljala o tome. Koliko
ti je trebalo da sve to prokljuviš?"

Tek sada uviĊam da je to potrajalo. U mislima se vraćam na onaj dan

kada sam poĉela da krojim našu budućnost, kada sam zvaniĉno zakljuĉila
da hoću da se skrasim i da sam se umorila od putovanja.
 J.A.REDMERSKI

Endru strpljivo ĉeka da odgovorim, stalno s onim blagim i zamišljenim

pogledom, što je njegov naĉin da me podseti da ništa što kaţem neće
stvoriti nešto negativno izmeĊu nas.

„Tamo na putu nakon što smo otišli iz Mobila", kaţem. „Kada sam ti prvi
put rekla da jednog dana hoću da posetim Italiju i Francusku i Brazil.
Kada sam ti rekla da ne ţelim da se ikada skrasim zauvek. Od te noći
sam bila odluĉna da to razrešim. Kako da sve to ostvarimo." Skrećem
pogled. „Prekršila sam pravila i sve isplanirala."

On se naginje napred i ljubi mi usne.

„Ponekad je planiranje neophodno", kaţe. „Dobro si to uradila. Mislim

da je ceo plan savršen." A zatim me stiska uz sebe i strasno me ljubi.

Kada se poljubac završio, gledala sam ga netremice neko vreme drţeći

njegovo lice. „Ali hoću da se ovde oţeniš sa mnom", kaţem, a njemu se
oĉi ozare. „Ne ţelim da se tvoja mama oseća iskljuĉenom, znaš? Ona je
jedini razlog zašto sam se osećala neprijatno što ţelim da se preselim u
Rali. A osećam se još gore što je isplanirala ono babinje, a nismo..."

„Dopašće joj se to", kaţe i spreĉava me da opet poĉnem da brbljam.

„I bez sumnje hoću." Ljubi me opet.

NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

TRIDESET TRI

Nisam mogao da poţelim bolji dan. Vreme je savršeno. Planovi za

venĉanje koje nismo pravili su se sjajno uklopili. Pozvao sam kevu juĉe i
rekao joj da se naĊe s nama na plaţi ostrva Galveston. Stigla je na vreme,
bez ikakve predstave zašto sam traţio da doĊe ovde.

Spazio sam je pa podiţem ruku, mašem joj da doĊe do nas. Onog trena
kada nas je ugledala, shvatila je. Lice joj se širi u najveći osmeh, i to od
onih zaraznih osmeha.

,,Oh, vas dvoje", govori moja keva dok nam prilazi. „Ne-verovatno mi je
da konaĉno ovo radite. Ja sam... tako sam..." Suze joj se kotrljaju niz lice
i diţe ruku da ih obriše, smeje se i plaĉe istovremeno.

Kamrin, bosa i obuĉena u onu starinsku haljinu boje slonovaĉe koju je

našla na buvljaku, obavija ruke oko moje keve i grli je.

,,Oh, Marna, molim vas ne plaĉite", kaţe ona, mada mislim da je to više
vapaj, jer se Kamrin guši od emocija kad vidi moju kevu kako plaĉe.

„Dolazi li još neko?" pita moja keva kada se odvojila.

„Ti si naš ekskluzivni poĉasni gost", ponosno kaţem.

„Aha", dodaje Kamrin, „ovde ste samo vi i sveštenik."

Moja keva nas obilazi da zagrli i veleĉasnog Rida. Ona odlazi u njegovu
crkvu već devet godina - pokušala jeda me odvede sto puta, ali prosto
nisam crkveni tip. Ali sam se upitao koga bih boljeg mogao da zamolim
da nas venĉa.

I dok veleĉasni Rid stoji pred nama na plaţi, drţeći svoju pohabanu
Bibliju u rukama i izgovarajući nekoliko reĉi, jedino što vidim i ĉujem je
Kamrin, koja stoji ispred mene drţeći me za ruke. Vetrić se poigrava
njenom kosom koja je ispala iz one zlatne pletenice preko ramena koju
toliko volim. Volim i njen osmeh, njene plave oĉi i njenu meku koţu.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ţelim da je poljubim ovog ĉasa i završim s ovim. Neţno prstima

pritiskam njene ruke i privlaĉim je bliţe. Nalet vetra pripija joj dugu
haljinu uz telo i ocrtava njenu figuru u obliku pešĉanog sata. Obuzdavam
osmeh kada vidim da joj kosa uleće u usta. Ona pokušava daje
neprimetno skloni jezikom, da ne skrene paţnju na sebe.

Znam da ne ţeli da bilo šta omete ovaj dogaĊaj, ĉak ni nešto ovako
bezazleno, pa podiţem ruku i sklanjam kosu dalje od nje.

Imam osećaj kao da smo jedino dvoje ljudi na ćelom svetu.

Došlo je vreme da kaţemo svoje zavete, a znam da nijedno od nas nije

napisalo ni reĉ i da nismo imali mnogo vremena da smislimo šta ćemo
reći. Priliĉno u skladu sa svime što radimo, mi to samo obavimo.

Ĉvršće steţem njene ruke u mojima i kaţem: ,,Kamrin, ti si druga

polovina moje duše, i voleću te danas i svakog dana do kraja naših
ţivota. Obećavam da ću ti, ako me ikada zaboraviš, ĉitati kao što je Noa
ĉitao Eli. Obećavam da, kada ostarimo i kosti nas budu bolele, nikada
nećemo spavati u zasebnim sobama, i da ću se, ako umreš pre mene,
pobrinuti da budeš sahranjena u toj haljini. Obećavam ti da ću te
progoniti kao što je Sem proganjao Moli." Unjenim oĉima se skupljaju
suze. Milujem joj dlanove palĉevima. „Obećavam ti da se neće desiti da
se probudimo jednog dana posle mnogo godina i zapitamo se zašto smo
protraćili ţivote ne radeći ništa, i da ću, bez obzira kakve nas teškoće
zadese, uvek, uvek biti uz tebe. Obećavam da ću biti spontan, da ću uvek
utišati muziku dok spavaš, i da ću pevati o suvom groţĊu kad si tuţna.
Obećavam da ću te voleti gde god da smo na ovom svetu i u našim
ţivotima. Jer ti si moja druga polovina bez koje znam da nikada ne bih
mogao da ţivim."

Suze joj naviru na oĉi. Treba joj trenutak da se pribere. A zatim kaţe:
„Endru, obećavam da te nikada neću ostaviti na aparatima za odrţavanje
ţivota i pustiti te da patiš kada u srcu budem znala da je tvoj ţivot
okonĉan. Obećavam da, ako se ikada izgubiš ili te nema, da... nikada
neću prestati da te traţim. Nikada" Ovo me tera da se osmehnem.
„Obećavam ti da ću se, kada umreš, postarati da na sahrani svira Dust in
the Wind i da te nikada neću sahraniti negde gde je hladno. Obećavam da
 J.A.REDMERSKI

ću ti uvek sve reći, bez obzira koliko se osećam posramljeno ili krivo, i
da ću ti verovati kada zatraţiš da nešto uĉinim,jer znam da sve što radiš
imaneku svrhu. Obećavam da ću uvek biti uz tebe i da te nikada neću
ostaviti da se s neĉim suoĉiš sam. Obećavam da ću te voleti zauvek u
ovom ţivotu i gde god da odemo u zagrobnom ţivotu, jer znam da ne
mogu da nastavim dalje u bilo kom ţivotu ako u njemu nisi i ti." Pastor
Rid se obraća meni: „Da li ti, Endru Pariš, uzimaš Kamrin Benet za
venĉanu ţenu, da je ĉuvaš, voliš i staraš se o njoj, od današnjeg dana
zauvek?"

„Uzimam" kaţem i stavljam burmu koju sam kupio u Ĉikagu na njen

prst. Ona ostaje bez daha.Pastor se zatim okreće ka Kamrin i kaţe: „Da li
ti, Kamrin Benet, uzimaš Endrua Pariša za venĉanog muţa, da ga ĉuvaš,
voliš i staraš se o njemu, od današnjeg dana zauvek?" „Uzimam."

Konaĉno, pruţam Kamrin moju burmu jer sam obe krio od nje sve do
ovog trenutka, i ona je stavlja na moj prst. Pastor Rid završava
ceremoniju, ukljuĉujući i onih oĉekivanih sedam reĉi - „Time vas
proglašavam za muţa i ţenu"- i zatim mi daje dozvolu da poljubim
mladu. To je jedino što smo hteli otkad je ceremonija poĉela, a sada kada
to moţemo, zatiĉemo sebe kako samo zurimo jedno u drugo, izgubljeni u
oĉima onog drugog, vidimo ono drugo u drugaĉijem svetlu, nekom
mnogo blistavijem nego onog dana kada smo se u Kanzasu upoznali u
onom autobusu. Osećam kako oĉi poĉinju da me peku, pa je hvatam u
naruĉje i strasno je ljubim. Ona jeca usred poljupca, a ja je hvatam oko
struka, odiţem njena bosa stopala skroz s peska i vrtim je. Moja keva
plaĉe kao beba. Imam osećaj da nikada neću prestati da se smeškam.
Kamrin je moja ţena.
 NA IVICI VEČNOSTI

Kamrin

Upravo sam postala Kamrin Pariš. Ne idu mi u glavu sve ove emocije
koje osećam. Plaĉem, ali se nekako istovremeno smejem u sebi.
UzbuĊena sam, a ipak osećam teskobu.

Ponovo gledam dole u onu burmu koju mi je upravo stavio na prst i jasno
mi je da potrošio mnogo para na nju. Zatim gledam i njegovu, gotovo
identiĉnu iako je to muška varijanta, i prosto ne mogu da se ljutim na
njega zbog njih.Jednostavno ne mogu. Ĉujem Marnu kako jeca iza mene
pa odlazim da je opet zagrlim.

„Dobrodošla u porodicu", kaţe ona drhtavim glasom.

„Hvala", smeškam se i brišem svoje suze.

Endru me hvata oko struka, a pastor nam se pridruţuje. U nekom ĉasu on

pristiţe Marnu i zapoĉinju razgovor, a Endru i ja se izdavajamo metar
dalje i on ne moţe da skine pogled s mene. Od toga crvenim.

„Šta je?" pitam.

Odmahuje glavom, sav se pretvorio u osmeh. „Volim te", kaţe mi i zbog

toga bih samo ponovo da zaplaĉem, ali uspevam da to spreĉim.

„Volim i ja tebe."

Nimalo tradicionalno, medeni mesec provodimo u našem stanu. Jer

hoćemo da saĉekamo naše prvo putovanje u inostranstvo da bismo imali
pravi medeni mesec.

„Gde misliš da će to biti?", pita me.

Sedimo napolju u baštenskim stolicama, pijemo pivo i slušamo ţivu

muziku s plaţe ili iz parka, negde u daljini.
 J.A.REDMERSKI

„Ne znam", kaţem i pijem iz flaše. „Jesi li za opkladu?"

Endru trlja palcem donju usnu. „Hmmm." Razmišlja o tome, otpija još
gutljaj piva i zatim kaţe: „Mislim da će prvo mesto koje budemo izvukli
iz tog šešira biti..." pući usne, „... Brazil."

„Brazil, e? Fino zvuĉi. Ali ne znam - imam neki ĉudan osećaj da će to pre
biti Italija." „Stvarno?" „Aha."

Oboje otpijamo u isto vreme.

„Moţda bismo mogli da napravimo nekakvu opkladu", kaţe, a rupica u

desnom obrazu mu postaje dublja.

„Opkladu, kaţeš? Naravno, ja sam za."

,,U redu, ako ispadne Brazil, onda moraš otići sa mnom na plaţu u
pravom stilu Rio de Ţaneira." Osmeh mu je nevaljao.

Treba mi ĉitav minut da shvatim o ĉemu priĉa, a kada mi konaĉno svane,

osećam kako mi noćni vazduh udara u zube jer sam zinula.

„Ni sluĉajno!"

Endru se smeje.

„Ne dolazi u obzir da se šetkam po javnoj plaţi u toplesu!"

On zabacuje glavu i smeje se još jaĉe. „Ne, mala, mislim da to tamo

zapravo ne rade", kaţe. „Ali sam hteo da kaţem da moraš da nosiš jedan
od onih brazilskih bikinija. Bez onih samosvesnih sranja i kamufliranja
kao što si radila na Floridi. Imaš strava telo." Otpija još gutljaj i spušta
flašu na sto ispred nas.

Razmišljam o tome na trenutak i grickam usnu iznutra. „Dogovoreno",

kaţem.

On deluje pomalo iznenaĊeno što sam pristala tako lako, ali klima
glavom.
 NA IVICI VEČNOSTI

,,A ako bude Italija", kaţem izveštaĉeno se smešeći, „moraš da mi pevaš

serenadu na Španskim stepenicama... na izvornom jeziku." Prekštam
noge. Znam da sam mu ovim poslednjim pomerila njegovo seksi dupe.

„Ne misliš valjda ozbiljno", buni se. „Kako ću, doĊavola, to da

izvedem?"

„Nemam pojma", kaţem. „Ako ja pobedim, moraćeš nešto da smisliš."

On odmahuje glavom i steţe jednu stranu usana u tvrdu uniju.

,,U redu. Dogovoreno."

TRIDESET ĈETIRI

Rali, Severna Karolina -jun

»IZNENAĐENJE!", viĉe nekoliko glasova dok ulazim u Endruovu i

moju novu kuću.

Iskreno iznenaĊena, štrecam se i hvatam se za grudi. Napred i u sredini je

Natali, a Blejk je pored nje. Moji prijatelji iz omiljenog Starbaksa i
Blejkova sestra Sara, koju sam upoznala pre dve nedelje kada smo se
Endru i ja vratili u grad, svi su tu.

„Oho, a kojim povodom?", pitam, i dalje pokušavajući da doĊem do daha

jer su me gadno prepali. Okrećem glavu da pogledam Endrua. On se ceri
pa je oĉigledno da je umešan u ovo.

Natali, sada s kestenjastim pramenovima, privlaĉi me u zagrljaj. „Ovo ti

je zvaniĉna zabava za dobrodošlicu kući." Smeši mi se usiljeno i baca
poglede prema Endruu. ,,A zašto misliš da sam se proteklih nekoliko
dana ponašala u stilu ma-koga-je-briga-što-se-ona-vratila?"

„Nisi se tako ponašala", kaţem.

 J.A.REDMERSKI

„Okej, moţda nije bilo tako upadljivo", kaţe, „ali daj, Kamrin, nemoj mi
reći da nisi primetila da nešto krijem?"

Kad bolje razmislim, mislim da znam na šta misli. Izgledalo je da se

raduje što sam se vratila, ali nijekao obiĉno. Valjda sam pretpostavila da
ju je Blejk konaĉno malo pripitomio.

Opet se okrećem Endruu. „Ali nemamo nikakav nameštaj."

„Oh, da, imate!" kaţe Natali i hvata me za ruku.

Odvlaĉi me u dnevnu sobu gde je osam vrećastih fotelja nasumice

razbacano po podu. Na sredini sobe stoje ĉetiri crvene gajbice od mleka
spojene odozgo jednom daskom, pa nagaĊam da je to stoĉić. Struja još
nije prikljuĉena, ali na „stoĉiću" stoje tri neupaljene svece u ispraţnjenim
konzervama, spremno ĉekajući mrak koji će nastupiti za nekoliko sati.

Samo se smejem. „Mnogo mi se sviĊa ovo!" kaţem Endruu. „Predlaţem

da skroz zaboravimo na nameštaj i drţimo se ovog retro stila i dţakova!"
Naravno da se zezam, i Endru to zna.

On se sruĉuje na najbliţi dţak i širi noge po podu, oslanjajući se leĊima

na plastiĉni jastuk dţaka. ,,S ovim mogu da se snaĊem, ali će nam
nesumnjivo trebati krevet." Sedam na dţak do njegovog i udobno se
smeštam. Svi slede naš primer dok Natali i Blejk odlaze u kuhinju.

Endru i ja smo našli ovu kućicu pet dana nakon dolaska. Hteli smo da
odemo iz kuće moje mame što je pre moguće, pa je on provodio sate na
internetu zagledajući ponude nekretnina, ĉak i dok sam se opuštala i
oporavljala od duge voţnje iz Galevestona. U priliĉnoj meri sam Endruu
prepustila traţenje kuće i nalaţenje onih koje obećavaju. On bi mi
pokazao fotografije, a ja bih rekla svoje mišljenje. Ali je ova kuća bila
savršena. Bila je to treća koju smo otišli da pogledamo (i zaista mislim da
njegovo oduševljenje ovom kućom nema veze s tim što je sluĉajno video
moju mamu polugolu kada je mislila da se tog dana nećemo vraćati).
Imala je supercenu jer su dotadašnji vlasnici, koji su se već bili iselili
ĉetiri meseca ranije, hteli da je prodaju i završe s tim.
 NA IVICI VEČNOSTI

Na kraju smo je kupili za dvadeset hiljada manje nego što vredi, i sloţili
se da dotadašnji vlasnici ne treba ništa da popravljaju na njoj. Pošto smo
imali spreman novac, sve se odigralo zaista brzo.

Danas je zvaniĉno prvi dan da smo mi vlasnici.

Doneli smo sa sobom mnogo stvari iz Galvestona, uzeli smo u najam

malu prikolicu i napunili je svime što je moglo da stane u nju. Ipak,
moraćemo uskoro opet tamo po nameštaj. Naţalost, Endru i dalje
tvrdoglavo ţeli da zadrţi staru, smrdljivu fotelju svog oca, ali je bar
obećao da će je dati na hemijsko ĉišćenje. Bolje bi mu bilo da to i uradi!

Natali i Blejk ulaze ponovo u sobu, drţeći po tri flaše piva koje poĉinju
da dele naokolo.

„Hvala, ali neću", kaţem.

Natali izgleda kao da sam joj time slomila srce, istura donju usnu dok
pilji u mene. Na sebi ima tesnu belu majicu koja istiĉe njene sise.

„Nat, popila sam dovoljno piva bar za narednih nedelju dana", kaţem.

Ona prvo mršti nos, a zatim sleţe ramenima i kaţe: „Ostaće mi više!"

Pošto Blejk pruţi Endruu pivo, odlazi da sedne na jedini slobodan dţak,
ali Natali ţuri i stiţe prva. On seda na nju. I dok se tako igraju, Natali
ispušta svoj ĉudni praštavi smeh, a ja brzo pogledam Endrua da vidim
njegov izraz lica.

„Šenzi", šapuće on i odmahuje glavom ne odmiĉući flašu od usana.

Smejem se u sebi jer znam šta je Endru mislio prvi put kada ju je tako
nazvao. Potraţila sam na guglu to ime ubrzo posle toga i našla da se
odnosi na lajavu hijenu iz filma Kralj lavova.

„A sad, obećala si da ćeš mi priĉati o vašem putovanju", kaţe Natali, koja

sedi izmeĊu Blejkovih nogu na dţaku. Svi gledaju u mene i Endrua.
„Nat, već sam ti ispriĉala."

„Aha, ali nama nisi rekla ni reĉ", kaţe Lea, moja prijateljica koja radi u
Starbaksu.
 J.A.REDMERSKI

Ališa, koja radi s njom, dodaje: „Jednom sam išla na putovanje autom s
mamom i bratom, ali sam sigurna da nije bilo ni nalik tvom."

„A još mi nisi prijavila ni šta se desilo na Floridi", kaţe Natali. Ona

otpija gutljaj piva i spušta flašu pored sebe na pod, pa pruţa ruke na
Blejkove noge. Blejk je ljubi u vrat sa strane.

Grĉim se u sebi već od same pomisli na Floridu, ali shvatam da je to zato

što je Endru zapravo taj koji se stidi zbog onoga što se dogodilo. Na tren
ne mogu ni da ga pogledam u oĉi što sam to uopšte pominjala Natali.
Nisam joj objasnila nikakve detalje, samo sam joj pomenula daje došlo
do gadne zbrke dok smo bili tamo.

Kada konaĉno pogledam Endrua u oĉi, jasno mi je da nije ljut na mene.

On namiguje, pa i sam spušta pivo na pod.

„Florida", kaţe i iznenaĊuje me. „To je verovatno bio najgori deo našeg
putovanja, a isto tako i najĉudniji - i uprkos tome, nemam ništa protiv
pojedinih delova."

Nemam predstavu šta ovim namerava.

Sada svi gledaju pravo u Endrua, naroĉito Natali, koja je razrogaĉila oĉi
od išĉekivanja.

„Sreli smo jednu grupu ljudi koja nam je ponudila da se odvezemo i

napravimo zabavu na nekom zabitom mestu na plaţi. Pa smo tako i
uradili. I lepo smo se proveli. Ali je onda postalo šašavo."

,,U kim smislu šašavo?", prekida ga Natali.

,,U LSD ili bog-te-pita-kom smislu šašavo", kaţe on.

Nataline oĉi postaju još krupnije a pogled oštar dok gleda i mene. „Uzela
si LSD? Kam, koji ti je moj?"

Odmahujem glavom. „Ne, nema šanse da to uradim voljno. Oni su nas

drogiralil"

Sada su svima iskolaĉene oĉi.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Aha", nastavlja Endru. „I dalje nismo sigurni šta su nam dali, ali nijedno
od nas nije moglo da se sastavi s mozgom."

„Meni su jednom stavili nešto u piće" kaţe Blejkova sestra Sara.

Ona izgleda kao da ima osamnaest godina.

Blejk se trza i uspravlja, od ĉega Natali udara prednjim zubima u flašu.

„Šta?" pita on šibajući je pogledom.

„Oh, nisi znao za to?" ljupko kaţe Sara pretvarajući se da je prosto

zaboravila da mu to nekad ispriĉa.

Oĉigledno, bolje bi bilo da nije ni saznao.

„Jaooooj!" zavija Natali drţeći se za usta.

„Izvini", kaţe Blejk. Ljubi je u obraz i ponovo se okreće svojoj sestri.

„Saro, ko ti je krstio piće, jebote? I nemoj da me zajebavaš. Bolje mi
reci... Da li se nešto desilo?" Na licu mu se vidi strah.

Sara koluta oĉima. „Ne. Ništa se nije desilo jer je tu bila Kejla i ona me
je odvezla kući. I ne, ne znam ko je to uradio, Blejk, pa te molim da
oladiš." Zatim se opet okreće nama. „Šta ste ono rekli?''

„Poći ću s tobom, ĉoveĉe" Endru kaţe Blejku. „Ako ikada otkriješ ko je

to uradio, samo mi javi. To je neviĊeno sranje." Blago ćuškam Endrua.
On shvata poruku i kaţe:

,,U svakom sluĉaju, Florida je bila jedno iskustvo, moram priznati, mada
nikada ne bih voleo da to ponovim."

Endru im ne priĉa ništa o onoj jeftinoj drolji koja je pokušala da mu

popuši. Drago mije što to ne priĉa, jer bi to bio neprijatan razgovor. A da
ne pominjem da bi takve informacije bile praznik za Nataline uši. Sedimo
tako na dţakovima i priĉamo sa svojim prijateljima nekoliko sati, negde
otprilike do osam, a tada Blejk mora da odveze Saru kući. Ubrzo posle
njih troje odlaze i ostali, pa Endru i ja ostajemo sami kao mladenci u
svom prvom zvaniĉnom domu.
 J.A.REDMERSKI

On se vraća iz kuhinje i donosi sveću koju je upalio na šporet. Gas je

prikljuĉen ranije. Zatim koristi plamen da upali i one tri na stolu.

„Hoćemo li da spavamo na podu?" pitam dok ga posmatram kako to radi.

„Ma ne", odgovara mi i odmiĉe se od sveća. Dovlaĉi sve dţakove u

sredinu sobe i ĉvrsto ih pribija jednu uz drugu praveći improvizovani
krevet, pa ga lupka rukom. „Ovo će morati da posluţi za sada. Neću da
spavam na podu. Nemam nameru da se probudim s ukoĉenim leĊima."

Smeškam se. „To je ĉudno, zar ne?" kaţem dok razgledam prazne zidove
naše kuće i zamišljam kakve bi fotografije ili slike lepo izgledale na
njima.

„Šta, da nemamo namešaj i struju? Trebalo je da si se navikla na to do

sada." Kikoće se.

Ustajem s dţaka pored zida i sedam na krevet koji je napravio. Pruţam

ruku ka stolu i ubadam prst u vruć vosak svece, puštam da me pecka, a
zatim i da se ohladi i uobliĉi prema vrhu mog prsta.

„Ne, mislila sam na ovu kuću. Nas. Sve, zapravo"

„Ĉudno u pozitivnom smislu, nadam se"

„Naravno", kaţem i smeškam mu se.

Tišina ispunjava kuću. Svetlost sveća baca velike razigrane senke na

zidove. Miriše na varikinu i izbeljivaĉ s mirisom borovine i razna druga
sredstva za ĉišćenje, mada se jedva oseća.

„Endru", kaţem, „hvala ti što si se preselio ovamo." On konaĉno seda

pored mene i oboje na trenutak zurimo u plamenove.

„Gde bih inaĉe mogao da budem sem tamo gde si ti" kaţe.

„Znaš dobro na šta sam mislila", kaţem. Pruţam ruku i stavljam dlan
iznad plamena, tek da osetim vrelinu na koţi i vidim koliko blizu mogu
prići, a da ne preteram.

„Znam", kaţe, „ali to ne menja stvar."

 NA IVICI VEČNOSTI

Sklanjam ruku i gledam ga; lice mu izgleda neţno na narandţastom sjaju

svece, ĉak i s onim ĉekinjama koje je opet pustio da izrastu.

„Kamrin, moram da ti kaţem nešto", kaţe.

Istog ĉasa mi srce staje zbog naĉina na koji je to izgovorio.

„Šta... hoću da kaţem, šta si hteo time da kaţeš?" Vrlo sam nervozna. Ne
znam zašto.

Endru podiţe kolena i oslanja ruke na njih. Ponovo gleda u plamen, na

svega nekoliko sekundi, ali ĉak i to mi deluje predugo.

„Endru?" okrećem se licem sasvim prema njemu.

Primećujem pokret u grlu dok guta. Gleda me u oĉi.

„Poĉela je da me boli glava", govori on, a moje srce silazi u pete. Mislim
da ću povratiti. „Tek od ponedeljka, ali sam zakazao odlazak kod lekara
ovde. Nekog kojeg mi je preporuĉila tvoja mama."

U ovom ĉasu je mrzim što je ovo sakrila od mene. Ruke mi se tresu.

„Zamolio sam tvoju mamu da ne govori ništa jer sam hteo da ovo u vezi
sa kućom proĊe bez trzavica..."

„Trebalo je da mi kaţeš."

Pokušava da me uhvati za ruku, ali je ja nehotice sklanjam i diţem se na

noge. „Zašto si to krio od mene?!" Vrti mi se u glavi.

Ustaje i Endru, ali se drţi podalje od mene. „Već sam ti rekao" kaţe.
„Nisam hteo..."

„Baš me briga! Trebalo je da mi kaţeš!"

Savijam ruke preko stomaka i malo se naginjem napred. Ĉudi me da se

već nisam ispovraćala. Toliko sam nervozna kao da se svi ţivci u meni
raspadaju. „Nije moguće da se ovo dešava..." Konaĉno, sakrivam lice u
ruke i poĉinjem da jecam. „Zašto se ovo dešava, jebote?!"
 J.A.REDMERSKI

U svega nekoliko sekundi Endru je kraj mene. Osećam njegove ruke na

sebi. Privlaĉi moje drhtavo telo sebi na grudi i drţi me. Ĉvrsto.

„To ne znaĉi ništa", kaţe. „Kamrin, stvarno se ne osećam onako kako

sam se osećao ranije. Imam glavobolje, taĉno, ali je osećaj drugaĉiji."

Kada sam primirila jecaje dovoljno dugo da progovorim, a da se na

zagrcnem, podiţem glavu da ga pogledam.

On obuhvata moje lice rukama i smeška mi se. „Mala, znao sam da ćeš
ovako reagovati", kaţe tihim glasom. „Ne ţelim da u stresu provedeš
naredna ĉetiri dana do zakazanog termina u ponedeljak." Mirno me
gleda. „Osećaj nije isti. Fokusiraj se samo na to, pošto ti govorim istinu."

„Da li?" pitam. „Ili to kaţeš da ne bih brinula?" Već sam utuvila u glavu
da upravo to radi. Odmiĉem se od njega i poĉinjem besciljno da koraĉam,
prekrštenih ruku i oslanjajući jednu šaku na usne. Ne mogu da prestanem
da se tresem. „ Ne laţem te"; kaţe. „Biću dobro. Imam osećaj da će mi
biti dobro i treba da veruješ u to."

Okrećem se u mestu da bih gledala pravo u njega „Endru, ne mogu to

više. Neću."

Malo naginje glavu u stranu; pogled mu je zamišljen, radoznao, zabrinut.

Znam da hoće da obrazloţim to što sam upravo rekla ali ne mogu. Ne

mogu jer bi ga ono što hoću da kaţem samo uznemirilo i uvredilo. Iako
bi to bile samo reći. Reći proistekle iz bola i besa i onog dela mene koji
hoće da pogleda boga, ili bilo koga, ili bilo šta, u lice i kaţe tome da se
nosi doĊavola. Moram da se smirim. Treba da se odmaknem za korak i
dišem.

Radim upravo to. „Kamrin?"

„Bićeš dobro", kaţem mu kao da u to nema sumnje. „Znam da ćeš biti

dobro."

On mi ponovo prilazi, ljubi me u ĉelo i kaţe: „Biću."

NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

TRIDESET PET

Posljednja ĉetiri dana bila su ispunjena stresom. Mada je Kamrin rekla da

će ostati pozitivna i da neće dozvoliti da je to sadvlada, nije bila baš pri
sebi. Ţivci su joj skroz popustili. Dvaput sam je ĉuo kako plaĉe u
kupatilu i povraća. Od onda kada sam joj rekao za glavobolje prošlog
utorka uveĉe, ponaša se u velikoj meri kao i pre nego što smo otišli da
posetimo Ej dana i Mišel u Ĉikagu: laţno se smeška i pretvara se da se
smeje kad se oĉekuje da je nešto smešno. Prosto, to nije ona. Zabrinut za
nju i prisećajući se šta se desilo posle pobaĉaja s onim lekovima protiv
bolova, otvoreno sam je upitao da li je opet hvata onaj „trenutak
slabosti". Ona kaţe ne i ja joj verujem.

Ali je ništa neće dovesti u red ovog puta osim da danas napustimo ovu
bolnicu s potvrdom da sam zdrav.

Ako ne... pa, ne ţelim ni da mislim o tome.

Više brinem zbog nje nego zbog sebe.

Kamrin su rekli da saĉeka u drugoj prostoriji dok obavljaju snimanje.

Jasno mi je da je htela da se raspravlja s medicinskom sestrom, ali je
uĉinila kako joj je reĉeno. I baš kao i prethodni put, imam osećaj kao da
sam ovde već satima, pomalo sam klaustrofobiĉan u tunelu ove ogromne,
buĉne mašine. Budi veoma miran, traţio je tehniĉar odmene. Pokušaj da
se ne mrdneš, inaĉe ćemo morati sve iz poĉetka. Nepotrebno je reći,
praktiĉno nisam disao petnaest minuta.

Kada je snimanje završeno, izvadio sam tampone iz ušiju

i bacio ih u obliţnju kantu za Ċubre.

Kamrin samo što nije otkinula kada je sestra koja je došla da me otpusti
rekla da će se rezultati znati u sredu.

„Mora da me zezate!" rekla je Kamrin i divlje je pogledala. Šetala je

pogledom izmeĊu mene i sestre, napred i nazad, nadajući se da jedno od
nas dvoje moţe da uĉini nešto.
 NA IVICI VEČNOSTI

Pogledao sam medicinsku sestru. „Postoji li neki naĉin da rezultate

saznamo danas?"

Već od samog pogleda na Kamrin medicinskoj sestri je jasno da tu nema

popuštanja, pa uzdiše i kaţe: „IzaĊite i ĉekajte u ĉekaonici, a ja ću videti
mogu li da naĊem dr Adamsa i da ga ubedim da snimak pogleda sada."

Ĉetiri sata kasnije sedimo u ordinaciji dr Adamsa.

„Ne vidim ništa patološko", kaţe i osećam kako Kamrinina ruka popušta
svoj smrtonosni stisak u kojoj drţi moju. „Ali imajući u vidu tvoju
istoriju, mislim da je u tvom najboljem interesu da me posećuješ jednom
meseĉno narednih nekoliko meseci i da beleţiš svaku promenu za koju
osećaš da je vredi pribeleţiti."

„Ali rekli ste da niste videli ništa", kaţe Kamrin i opet mi steţe ruku.

„Nisam, ali i dalje mislim da bi ovo bilo najbolje po Endrua. Tek da

budemo sigurni. Na taj naĉin, ako išta poĉne da se pojavljuje,
primetićemo to u ranoj fazi."

„Kaţete da oĉekujete da će se nešto pojaviti?"

Hteo sam da se nasmejem zbog primetne frustriranosti na doktorovom

licu, ali sam umesto toga pogledao ulevo uKamrin i rekao: „Ne, nije to
rekao. Samo se opusti. Sve je u redu. Vidiš, rekao sam ti da će sve biti
u redu." I jedino ĉemu se nadam od tog dana nadalje jeste da sam joj
rekao istinu.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

TRIDESET ŠEST

Endru mi je napisao još jedno pismo negde tokom prvog meseca u našoj
novoj kući. Mislim da sam ga proĉitala stotinu puta. Obiĉno plaĉem, ali
sam uhvatila sebe i kako se mnogo smejem. Rekao mi je da hoće da ga
ĉitam jednom nedeljno i time obeleţim još jednu nedelju koja je protekla,
a da se ništa nije desilo, daje sve i dalje u redu. I ĉitala sam. Obiĉno ga
ĉitam nedeljom uveĉe nakon što on već zaspi pored mene u krevetu. Ali
ponekad, kada zaspim pre njega, dohvatim narednog jutra knjigu pored
kreveta, izvuĉem pismo i proĉitam ga pre nego što se on probudi. I baš
kao i svaki put ranije, gledam u njega kad završim i nadam se još jednoj
nedelji.

Endru je uvek uspevao da me zadivi. Divim se tome kako njegov mozak

funkcioniše. Divim se kako moţe da me pogleda bez reĉi i navede me da
se osećam kao najvaţniji stvor na svetu. Divim se kako uvek uspeva da
bude tako pozitivan ĉak i kada se sve oko njega raspada. I tome kako
moţe napraviti da svetlo sine u najtamnijem kutku moje glave iako sam
pomislila da tu više ništa neće zasvetleti.

Naravno, ima on i svoje loše dane, svoje „trenutke slabosti" ali nikada
nisam upoznala nekoga ni nalik njemu. I znam da neću.

Moţda sam zaista slabić u srcu. Da nije bilo Endrua, moţda ne bih bila
osoba kakva sam danas. Ponekad se pitam šta bi bilo sa mnom da ga
nikada nisam srela, da nije bio tamo da me spase od onog opasnog,
nepromišljenog putovanja autobusom koje sam rešila da preduzmem
sama. Pitam se šta bi se desilo sa mnom da mu nije bilo dovoljno stalo do
mene da mi pomogne u mom trenutku slabosti. Mrsko mi je da o sebi
tako razmišljam, ali ponekad jednostavno morate da sagledate stvarnost
onakvu kakva je, kako stvari stoje i kakve su mogle biti na osnovu vaših
postupaka. U srcu znam da me danas ovde moţda uopšte ne bi bilo da
nije bilo Endrua.

Ovi poslednji meseci nam nisu bili nimalo laki, ali su i pored toga bili
prepuni ţivota i uzbuĊenja i ljubavi i nade.
 J.A.REDMERSKI

Ţivot je nešto misteriozno, a ĉesto i nepravedno. Mada mislim da sam

tokom vremena provedenog s Endruom nauĉila da moţe biti i nešto
divno, a kada se desi nešto što deluje da nije fer, to je obiĉno naĉin da
vam ţivot pokaţe da slede bolji dani. Dopada mi se da tako mislim. To
mi daje snagu kada mi je najpotrebnija.

A sada mi je itekako potrebna.

Pokušavam da pogledam u sat visoko na sterilnobelom zidu sobe, ali

jedva razaznajem male crne kazaljke kroz zamagljene oĉi. Hoću da znam
koliko sam dugo već ovde. Umorna sam i slaba, mentalno i fiziĉki i ne
mogu ovo više da podnosim. Gutam knedlu u grlu i imam osećaj da su
mi usta suva kao šmirgla. Diţem ruku da obrišem suzu iz oka. Ali samo
jednu. Zapravo uopšte nisam mnogo plakala. Jer je ranije bol bio tako
nepodnošljiv da su mi praktiĉno sve suze presušile.

Ne mogu ovo. Imam osećaj kao da svakog trenutka na-meravam prosto

da odustanem. Hoću svima u ovoj prostoriji da kaţem da odu, samo da
me ostave samu i prekinu da me gledaju kao da je mojoj duši potrebna
popravka. Jer jeste! Taĉno joj to treba, jebote! Samo što niko od prisutnih
to ne moţe da izvede.

Uglavnom sam samo obamrla. Više ništa ne osećam. A bolniĉki zidovi se

skupljaju oko mene, izazivaju mi klaustrofobiju. Ali što se tiĉe bola i
bola u srcu, ne osećam ništa.

Pitam se da li ću ostati obamrla zauvek.

„Moraš da pokušaš da guraš", govori Endru pored mene drţeći me za

ruku. Trzam glavu u stranu da bih ga videla i prepirem se: „Ali ne
osećam svoj struk! Kako da guram kad ne mogu da osetim guranje!"
Jedino što sam uspela da proguram su ove reĉi progurane kroz stisnute
zube.

On mi se smeši i ljubi mi oznojeno ĉelo.

„Moţeš ti to", kaţe dr Bol koja stoji izmeĊu mojih nogu. Ĉvrsto ţmurim,
steţem Endruovu ruku i guram. Valjda. Otvaram oĉi i dopuštam sebi da
dišem. „Da li sam gurala? Uspeva li?"
 NA IVICI VEČNOSTI

Pobogu, nadam se da ne prdim! O bože, to bi bila prava bruka! „Mala,

odliĉno ti ide." Endru sada gleda u doktorku i ĉeka. „Još nekoliko puta i
to bi bilo to", kaţe doktorka. Ne sviĊa mi se to što je rekla, pa ogorĉeno
hukćem i odseĉno zabacujem glavu na jastuk.

„Mala, pokušaj opet", tiho govori Endru koji uopšte ne gubi pribranost,
mada svaki put kad primetim da gleda u doktorku vidim pritajenu
zabrinutost na njegovom licu.

Ponovo podiţem glavu s jastuka i pokušavam da se napnem, ali kao i

obiĉno ne znam da li zaista guram ili to samo333

umišljam. Endru namešta jednu ruku iza mojih leda da mi pomogne da

ostanem uspravljena, a ja se opet napinjem i guram, toliko steţem
zatvorene oĉi da imam osećaj da sam

ih gurnula u zadnji deo lobanje. Steţem zube. Graške znoja mi izbijaju na

ĉelu.

Viĉem nešto nerazgovetno i prestajem da guram, opet sam u stanju da

dišem.

I osećam nešto. Ĉekaj... to nije bol - epiduralna me je oslobodila toga -

ali sasvim jasno osećam pritisak bebe. Da ne znam o ĉemu se radi,
pomislila bih da je neko zaglavio nešto neprirodno veliko u moju vaginu.
Oĉi su mi sve veće i veće.

„Bebina glava je izašla", ĉujem kako doktorka govori, a zatim i odvratan

zvuk usisavanja dok ĉisti bebino grlo.

Endru hoće da gleda; vidim kako isteţe vrat poput kornjaĉe u ţelji da
bolje vidi, ali neće da se pomeri od mene.

„Kamrin, još svega nekoliko puta", kaţe doktorka.

Guram opet i napinjem se još jaĉe sada kada znam da to ima efekta.

Ona izvlaĉi bebina ramena.

Guram još jednom i naša beba je roĊena.

 J.A.REDMERSKI

„Bila si odliĉna", kaţe doktorka dok i dalje ĉisti bebino grlo. -

Endru mi ljubi obraz i ĉelo, sklanja mi znojem natopljenu kosu s lica i

vrata. Nekoliko sekundi kasnije plaĉ bebe ispunjava prostoriju osmesima
i uzbuĊenjem. Poĉinjem da plaĉem i jecam toliko da mi se celo telo
nekontrolisano trese od emocija.

Doktorka zatim saopštava: „Devojĉica je " Endru i ja ne moţemo da

skinemo pogled s bebe sve dok od njega ne zatraţe da preseĉe pupĉanu
vrpcu. Odlazi od mene, ali se ponosno smeška dok prilazi i obavlja
poĉasnuduţnost. Kao da ne moţe da se resi u koga bi radije gledao, u
mene ili u našu ćerku. Smešim se i opet spuštam glavu na jastuk, sasvim
iscrpljena. Konaĉno uspevam da vidim šta pokazuje zidni sat. Kaţe mi da
sam na poroĊaju provela više od šesnaest sati.

Osećam novi pritisak i ubadanje i povlaĉenje meĊu nogama dok doktorka

obavlja neke stvari koje, ako ćemo iskreno, više volim i da ne znam šta
su. Samo nakratko zurim u plafon, izgubljena u sećanjima na poslednjih
devet meseci dok ne ĉujem našu bebu kako vrišti na drugom kraju
prostorije, pa opet podiţem glavu tako naglo da zamalo povreĊujem
kiĉmu.

Endru stoji sa strane dok je jedna medicinska sestra briše i poĉinje da je

umotava u ćebad. On gleda preko u mene i kaţe: „Mala, nesumnjivo ima
pluća na tebe", i prstima zapušuje uši. Smešim se i gledam njih dvoje
pokušavajući da ne mislim na ono povlaĉenje koje još traje dole. A zatim
se Endru vraća i staje pored mene.

Ljubi me u usne i šapuće: „Znojava si. Izgledaš kao da si upravo istrĉala

maraton. Nenašminkana si. U bolniĉkoj odeći. A ipak uspevaš da
izgledaš predivno."

Uprkos svemu i bez obzira na sve, on ipak uspeva da me navede da

pocrvenim.

Podiţem ruku na kojoj je prikaĉena intravenska cevĉica i hvatam njegovo

lice, povlaĉim ga ka sebi. „Uspeli smo" šapućem na njegovim usnama.
 NA IVICI VEČNOSTI

On me opet neţno ljubi, a zatim nam prilazi babica s našom ćerkom u

naruĉju.

„Ko bi hteo prvi da je drţi?" pita.

Endru i ja se gledamo, ali se on odmiĉe u stranu da bi babica bebu dala

meni.

„Ne", kaţem. „Ti prvi."

Endru se samo malĉice premišlja, pa konaĉno popušta i pruţa ruke da je

uzme. Babica mu je paţljivo spušta u ruke i odmiĉe se kada se uveri da ju
je dobro uhvatio. On u poĉetku deluje trapavo i detinjasto, plaši se da je
ne ispusti ili jaje ne drţi pravilno, ali ubrzo postaje opušteniji.

„Plava kosa", govori pored mene sijajući od sreće, a njegove zelene oĉi
blistaju od tankog sloja vlage. „I pri tome gusta!"

Ja sam i dalje toliko iznurena da je osmeh jedini odgovor za koji sam

sposobna.

Endru gleda u nju, prstima joj dodiruje obrašĉiće, ljubi je u ĉelo. Posle
nekoliko trenutaka stavlja je meni u ruke po prvi put. I onog trena kada se
naĊem licem u lice sa svojom bebom, ponovo pucam. Jedva da nešto
vidim od obilja suza u oĉima. „Tako je savršena", kaţem ne skidajući
pogled s nje. Gotovo da se plašim, strahujem da će nestati ako samo na
tren skinem pogled s nje, ili da ću se probuditi iz sna. „Savršena",
šapućem i ljubim je u nosić.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

TRIDESET SEDAM

Cela porodica, i moja i Kamrinina , ĉeka napolju u ĉekaonici - osim

Kamrininog tate i brata. Niko od njih još uvek ne zna da li je deĉak ili
devojĉica. Kamrin i ja nismo znali tokom cele trudnoće. Odluĉili smo da
nas iznenadi. I uspela je u tome.

Pre nego što pustim familiju da ih vide, sedim s Kamrin u zasebnoj sobi
u koju smo premešteni ubrzo nakon poroĊaja. Ovde smo se kratko
zadrţali dok smo ĉekali da je medicinske sestre vrate pošto obave sve što
je potrebno. Uzeo sam je u naruĉje nakon što je sestra proverila
Kamrininu bolniĉku narukvicu i uporedila je s onom oko malenog ruĉnog
zgloba na kojoj piše „beba Pariš". Proveravao sam i sam pre nego što
sam pustio sestru da ode. I stvarno sam je dobro zagledao. U današnje
vreme ne moţete preterati s oprezom, i ţelim biti siguran da su vratili istu
bebu koju su i odneli. Mada nema greške s onom gustom plavom kosom i
tim malim kricima od kojih mi se krv ledi u ţilama i kojima me potpuno
potĉinjava. Da moţe da priĉa, uĉinio bih sve što kaţe bez razmišljanja.
Daj mi flašicu! Da, gospo! Promeni mi pelenu! Evo! Zgazi nogu toj sestri
što me je umotala ko prokletu sarmu! U redu, curice!

Kamrin je drţi uz sebe i pušta je da sisa.

Kamrin je saznala da je trudna samo jedan dan pre nego što smo se
preselili u novu kuću. Ali mi nije rekla dok nije prošao moj odlazak kod
lekara narednog ponedeljka. Rekla je da se plašila, valjda sliĉno onome
kako sam se ja plašio da joj odmah kaţem da ponovo imam glavobolje.
Ali smo kasnije mnogo razgovarali o tome kako ćemo ovog puta
postupiti drugaĉije. Jedna od tih stvari bila je njena odluka da doji bebu.
Kod prve trudnoće Kamrin nije bila baš oduševljena time da doji bebu,
naroĉito ako se ukaţe potreba da je nahrani na javnom mestu. U to vreme
sam se slagao s njenim ţeljama i nikada nisam pokušavao da je ubedim
da se predomisli. Zapravo, nije ni bilo razloga.
 J.A.REDMERSKI

Ali ovog puta, kada je Kamrin ponovo naĉela tu temu, rekla je: „Znaš šta,
dušo? Ĉitala sam mnogo o trudnoći i prednostima dojenja, i baš me briga
šta drugi misle. Imam osećaj da to hoću i da bi trebalo!"

A ja sam rekao: „Onda i ja mislim da bi trebalo."

Seo sam pored nje. Bilo mi je drago što je to odluĉila sama, bez mog
uplitanja. Hej, dok god ne poĉnem s onim muškim dojenjem i ne oĉekuje
da ja to pokušam, prihava-tam njenu odluku kakva god da je.

„Ĉitala sam da se većina beba rada s plavim oĉima", kaţe Kamrin

gledajući u nju, „ali mislim da će joj kasnije oĉi postati zelene kao tvoje."

Vrhovima prstiju milujem glavu naše ćerke. „Moguće." Ne mogu da

prestanem da ih gledam, moju divnu ţenu i moju milu malu devojĉicu.
Imam utisak kao da sam zakoraĉio u novi svet, blistaviji nego što sam
mogao zamisliti. Mislio sam da ne bih mogao biti srećniji nego što sam
bio s Kamrin. Mislio sam da to nije moguće.

Ĉini mi se da je Kamrin još donekle u šoku.

„O ĉemu misliš?" pitam ne skidajuću topli osmeh. Njene oĉi postaju

blaţe kada pogleda u mene. „Bio si u pravu" kaţe.

Beba ispušta nekakav zvuk pri sisanju, toliko slab da ga jedva ĉujem, ali
primeĉujem da s mnogo paţnje pratim svaki njen zvuk i pokret.

Kamrin nastavlja: „Rekao si da neću pobaciti ovog puta. Rekao si da se

tumor neće vratiti. Rekao si da će sve izaći

na dobro. I jeste." Na tren skreće pogled na bebu i prstom joj dodiruje

obrvu, a onda opet gleda u mene. „Hvala ti što si bio u pravu."

Ustajem sa stolice, hvatam je za bradu i podiţem joj glavu da bih joj

poljubio usne.

Ĉuje se tiho kucanje na vratima i ona se polako otvaraju. Glava moje

mame proviruje iza njih.

„UĊi", kaţem i isto to pokazujem rukom.

 NA IVICI VEČNOSTI

Velika vrata se širom otvaraju i toliko njih ulazi u sobu jedno za drugim
da prestajem da brojim posle Ejdana i Mišel, koja je u petom mesecu
trudnoće.

Sledi mnogo grljenja naokolo, svi obavijaju ruke oko mene, ali
istovremeno pokušavaju da vide bebu.

„Ĉestitke, bato", kaţe Ejdan lupkajući me po leĊima. „Imao sam osećaj

da ćeš to izvesti pre mene." Pruţa ruku i trlja Mišelin zaobljeni stomak.
Ona mu šaljivo sklanja ruku i govori nešto kako bi mu bilo bolje da ne
pokušava opet da joj zavuĉe prst u pupak. Mišel me zatim grli i probija se
do Kamrin.

„Mi imamo deĉaka", kaţe Ejdan. „Stvarno?", pitam. „Super."

Ta izjava privlaĉi i Kamrininu paţnju, ali Mišel prva progovara.

„On to ne zna zasigurno", kaţe ona. „Samo misli da zna"

Kamrin se smeje i kaţe: „Ja ću da ti kaţem, ako neko od braće Pariš kaţe
da dobija deĉaka ili devojĉicu, verovatno je u pravu"

„Ma dobro, videćemo", kaţe Mišel, i dalje ne baš uverena. Gledam svog
brata, a viĊao sam taj samouvereni izraz i ranije. Da, sigurno će dobiti
deĉaka.

„O boţe", ĉujem Natali kako tiho kaţe negde u sobi, ,,ćebe je roze. Da li
to znaĉi ono što mislim da znaĉi?" Podiţe obe ruke na lice, prstenjem
ukrašeni prsti dodiruju joj usne. Zapravo sam iznenaĊen što je bila tako
neupadljiva do sada. Blejk stoji pored nje, tih kao i uvek.

Kamrin prvo gleda u mene i ja klimam glavom dajući joj saglasnost, pa

govori svima: „Da, ovo je naša ćerka."

Sve ţene istog ĉasa prelaze ostatak puta do kreveta. Kamrinina keva
pruţa ruke, hoće da je drţi prva, pa Kamrin pokriva grudi i paţljivo joj
predaje bebu.

,,Oh, Kamrin, predivna je", harmoniĉnim glasom kaţe Nensi. Njena

izblajhana plava kosa podignuta je u nemarnu punĊu navrh glave. Oĉi su
joj plave kao Kamrinine.
 J.A.REDMERSKI

Njih dve stvarno liĉe. „Savršena je. Moja savršena mala unuka."
Kamrinin oĉuh, Rodţer, izgleda uţasnuto i stoji sam pored zida. Nisam
siguran da li je to zbog toga što mu je neugodno od ovakvih stvari ili što
shvata da je sada oţenjen bakom. Smejem se u sebi.

Ašer me sledeći grli. „Da je bio deĉak, strahovao bih da će još jedan ti
trĉati naokolo." Ceri se i ćuška me laktom.

„Pa dobro, saĉekaj malo, braco", kaţem i prelazim jezikom preko zuba,
„ti si sledeći na redu, a još jedan ti je podjednak uţas kao još jedan ja."

„Nisam u to siguran", protivi se on.

„Ne, u pravu si" kaţem. „Prvo treba da imaš devojku da bi to izveo.

Mislim da nemaš mnogo razloga za brigu kada je reĉ o dobijanju dece u
doglednom vremenu."

„Ortak, ja imam devojku", kaţe. „Koju? Laru Kroft? Ili neku od devojaka
Luisa Roja?" smejem se.

„Ma nije vaţno, ĉoveĉe", kaţe i prekršta ruke odmahujući glavom, mada
dobro znam da je potrebno više od ovoga da bi se on izbacio iz takta. Da
se nisam zezao s njim, sigurno bi pomislio da nešto nije u redu sa mnom.

„Ĉika Ašer", kaţem da bih to nekako izgladio. „Baš lepo

zvuĉi."

On zamišljeno klima glavom i kaţe: „Da, i ja tako mislim."

Nensi dodaje našu ćerku mojoj kevi kao sledećoj. Nikad je ranije nisam
video tako ponosnu. Ne prestaje da gleda u mene pa u bebu, ĉas u jedno,
ĉas u drugo.

„Endru, ona ima tvoj nos i tvoje usne", kaţe moja keva.

„I Kamrininu kosu i njena pluća", naglašavam.

 NA IVICI VEČNOSTI

Natali je sada u dnu kreveta i vrpolji se drţeći ruke dole ispred sebe.
Moja keva primećuje da ona jedva ĉeka da prihvati bebu, pa ljubi svoju
novu unuku u glavu i predaje je Natali.

„Nat, nadam se da si oprala ruke", kaţe Kamrin s kreveta.

„Jesam!" spremno odgovara Natali, a zatim ignoriše Kamrin i poĉinje da

priĉa mojoj ćerki iako ova spava. „Oh, ti si nešto najslaĊe što sam ikada
videla" Glas joj se blago pojaĉava kako je sve uzbuĊenija. Zatim gleda
pravo u Kamrin i kaţe s ozbiljnim izrazom lica: „O boţe, ţelim jedno ."

Blejku se iskolaĉuju oĉi i mislim da je prestao da diše. Kada ga ponovo

pogledam nekoliko minuta kasnije, vidim da se premestio i da stoji pored
Rodţera oslonjen o zid.

Kamrinina tetka Brenda sledeća drţi bebu, a onda jedna od njenih

roĊaka. Nakon što je Mišel drţi nekoliko minuta i ispriĉa sve i svašta o
tome kako je divna, vraća je u Kamrinine ruke. Prinosim stolicu i opet
sedam pored kreveta.

„Pa jeste li se odluĉili za ime?" pita moja keva. Kamrin i ja se gledamo,

oboje mislimo isto. „Ne još", odgovara Kamrin i to je sve što kaţe. Znam
da sam verovatno jedini u ovoj sobi koji to vidi sada kada je pokrenuto
pitanje imena: Kamrin ne moţe da ne misli na Lili. Ali ona pušta da to
proĊe i ljubi našu bebu u obraz, tako oĉigledno ponosna na ono što ima,
uprkos onome što je izgubila.

Familija je uglavnom otišla pre mraka, ali naše keve ostaju malo duţe i
koriste priliku da se meĊusobno upoznaju. Ovo je prvi put da se zvaniĉno
sreću. Konaĉno i one odlaze malo pre sedam, baš kada je došla
medicinska sestra da proveri bebu i Kamrin.

Kada nas troje opet ostanemo sami, prigušujem svetio u sobi tako da
ostane upaljeno samo ono pored kupatila. Naša ćerka ĉvrsto spava u
Kamrininom naruĉju. Znam da je Kamrin umorna, potpuno iscrpljena, ali
ne moţe da natera sebe da spusti bebu da bi i sama odspavala.
 J.A.REDMERSKI

Ponudio sam da uzmem bebu da bi se ona odmorila, ali je uporna u tome

da ostane budna.

Posmatram na tren njih dve, trenutak je prosto savršen, a zatim prilazim i

sedam na kraj kreveta pored njih.

Kamrin me gleda, a zatim vraća pogled na našeg usnulog anĊela.

„Lili", prosto kaţem.

Kamrin me gleda, zbunjena.

Polako klimam glavom, kao da kaţem: Da, dobro si me ĉula, i ponovo

dodirujem meku glavicu naše bebe.

„Sećaš li se šta sam ti rekao? Tamo u Ĉikagu kada sam našao pilule?"

Odmahuje glavom da se ne seća.

Ovog puta dodirujem Kamrinino lice, mazim je po jednoj, a zatim i po

drugoj strani.

„Rekao sam da Lili prosto nije bila spremna tada" Zastajem, a onda
dodajem uz osmeh: „Ista duša, drugo telo."

Nešto obazrivo zasvetluca u Kamrininim oĉima. Ona neţno naginje

glavu u stranu i zaĉuĊeno me gleda. A zatim opet gleda u bebu i ne diţe
pogled, naizgled veoma dugo.

Kada to konaĉno uĉini, suze joj teku niz obraze. „Misliš da je tako?" pita
s nadom. „Da. Tako mislim."

Ona poĉinje jaĉe da plaĉe i neţno privija Lili na grudi, ljulja je. Zatim
gleda gore prema meni i nekoliko puta klima glavom. „Lili", tiho šapuće
i ljubi je u teme.

Sledećeg jutra se budim u stolici pored Kamrininog kreveta gde sam

zaspao prethodne noći. Ĉujem tih Kamrinin glas u sobi i, kao i svaki put
ranije, pretvaram se da spavam dok ĉita pismo koje sam joj napisao
nekoliko meseci ranije.
NA IVICI VEČNOSTI

KAMRIN
 J.A.REDMERSKI

TRIDESET OSAM

Draga Kamrin,

znam da si uplašena. Slagao bih te da ti kažem da nisam i sam malo

uplašen, ali moram da verujem da će ovog puta sve izaći na dobro. I
hoće.

Toliko toga smo preturili preko glave zajedno. Više nego većina u tako
kratkom periodu. Ali bez obzira na sve, jedino što se nikad ne menja jeste
da smo još uvek zajedno: smrt me nije mogla odvojiti od tebe. Slabost me
nije mogla navesti da te gledam u lošem svetlu. Droga i sranje koje
dolazi s njom nisu mogli da te odvoje od mene, ni da te okrenu protiv
mene. Mislim da sa sigurnošću možemo reći da smo neuništivi.

Možda je sve ovo bilo iskušavanje. Da, mnogo mislim o tome i uveren
sam u to. Mnogi ljudi uzimaju sudbinu zdravo za gotovo. Neki imaju sve
što su ikada hteli ili poželeli nadohvat ruke, ali to zloupotrebljavaju.
Drugi prolaze pored svoje šanse kao zatvorenih očiju, nikad ne
otvarajući oči dovoljno dugo da vide daje ona tu. Ali ti i ja smo, čak i pre
nego što smo se sreli, preuzeli sve rizike, doneli sopstvene odluke ne
slušajući one oko nas koji su nam, svako na svoj način, govorili da
radimo pogrešnu stvar. DoĎavola ne, mi smo radili posvom, bez obzira
koliko to bilo nepromišljeno, ludo ili nekonvencionalno. Izgledalo je da
prepreke postaju sve teže što više guramo i više se borimo. Jer smo
morali da dokažemo daje naša veza ona prava.

I znam da smo ostvarili baš to.

Kamrin, hoću da čitaš sebi ovo pismo jednom nedeljno. Nije važno kojim
danom i u koje vreme, samo ga pročitaj. Svaki put kada ga otvoriš hoću
da uvidiš da je prošla još jedna nedelja, a da si i dalje trudna. Da sam ja
i dalje zdrav. Da smo još uvek zajedno. Hoću da misliš na nas troje, tebe,
mene i našeg sina ili ćerku, kako putujemo po Evropi ili Južnoj Americi.
Samo sebi to dočaraj. Jer ćemo to uraditi. Obećavam ti to.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ti si za mene sve i hoću da ostaneš jaka i da ne dopustiš da tvoj strah

umrlja stazu naše budućnosti. Sve će upaliti ovog puta. Kamrin, hoće,
kunem ti se.

Samo mi veruj.

Do sledeće nedelje....

Voli te, Endru

Diţem pogled s pisma u mojoj ruci, puštam ga da leţi na krevetu drţeći

ga i dalje. Lili spava dubokim snom u bolniĉkoj kolevci pored mene.
Endru je morao da me ubeĊuje pre nego što sam pristala da je spustim u
nju umesto da je drţim u naruĉju cele noći. Ali sam se ĉesto budila da
proverim da li i dalje diše. Sada opet proveravam. To je jaĉe od mene;
verovatno ću to raditi još mesecima.

Konaĉno, savijam Endruovo pismo na mnogo puta presavijanim

mestima. On verovatno misli da ću prestati da ga ĉitam sada kada se Lili
rodila. Ali neću. Nikada nisam prestala da ĉitam prvo pismo koje mi je
ikada napisao, iako on to ne zna. Neke stvari ĉuvam samo za sebe.

„Da li si spremna da staviš ona odredišta u šešir?" pita Endru.

Pitam se koliko je dugo već budan. Gledam ga i smeškam se. „Hajde da

saĉekamo koji mesec."

On klima glavom i ustaje sa stolice.

„Kako si mogao tako da spavaš?" pitam. „Trebalo je da legneš na kauĉ."

Gledam u mali kauĉ pored prozora.

Endru isteţe ruke, a zatim leĊa i vrat. Ne odgovara mi.

„Valjda bismo mogli konaĉno da uzmemo sve one stvari s prvog babinja
koje stoje kod moje mame i da ih odnesemo kući", kaţem.

Endru se vragolasto smeška.

„Stani... već si to uradio, zar ne?"

 J.A.REDMERSKI

On ustaje i isteţe se još malo. „Ako ćemo iskreno, nisam ja. Juĉe su
Natali, Blejk i tvoja mama odneli sve tamo posle našeg odlaska u bolnicu
i već je sve namešteno."

Nisam htela to da radim tokom trudnoće. To je bio samo još jedan znak
moje zabrinutosti, da ću, ako poţurim s tim, opet pobaciti. Iz istog
razloga sam odbila da znam pol bebe pre poroĊaja. Nisam htela da se
usredsredim na takve stvari ili vezujem za njih kao prethodni put. Da ne
prizivam maler. Endru se zapravo i nije slagao s tim, ali nije rekao ništa i
nije pokušavao da me nagovori.

„I kao što moţeš da pretpostaviš", nastavlja on, „pošto su ovde Mišel i

moja keva, kada doĊeš kući, saĉekaće te mnogo više od onih poklona s
babinja."

Sutradan, Endru otvara ulazna vrata naše kuće i dok ulazim s Lili u
naruĉju istog ĉasa vidim da je bio u pravu i oko toga. Kuća je
besprekorna. Nikada ne bih mogla da je tako uglancam. Dok me Endru
vodi kroz dnevnu sobu prema hodniku, u prolazu primećujem ureĊaj za
nadzor bebe na kuhinjskom pultu, drugi na stoĉiću u dnevnoj sobi, jedan
u kupatilu i konaĉno, kada sam tamo stigla, jedan i u Lilinoj sobi.

Zevam u ĉudu. ,,U jeee, Endru, vidi šta su napravili!"

Lili mi se vrpolji u naruĉju, verovatno zbog uzbuĊenja u mom glasu, ali

se ubrzo smiruje.

Krevetac je postavljen duţ zida a ljupka muzika igraĉka u obliku Vini

Pua visi iznad njega. Komoda i stoĉić za presvlaĉenje u istim bojama
stoje uz zid ispod prozora. Endru otvara fioke komode i pokazuje da je
svaka puna odeće i ćebića i portiklica i ĉarapica i svega i svaĉega. Otvara
orman i vidim desetine haljinica i ostale odeće. Pored susednog zida je
naredano toliko pelena da imam utisak da nećemo morati uopšte da ih
kupujemo. Naravno, to su samo puste ţelje.

Endru me vraća u hodnik i otvara plakar pored kupatila da mi pokaţe

novi dubak i ljuljašku za bebe i neku ĉudnu igraĉku koja liĉi na sprave za
veţbanje, a sve to je u kutijama kako je i stiglo.
 NA IVICI VEČNOSTI

„Moraću da ih sklopim kada bude spremna za njih", kaţe.

,,A dotle ima vremena."

„Misliš li da ćeš uspeti bez iĉije pomoći?" šalim se.

On podiţe bradu i kaţe: „Naravno, ĉak i bez ĉitanja uputstva."

Samo se smejem u sebi.

Zatim me odvodi u našu sobu. Pored kreveta s moje strane stoji bela
kolevka.

„Kupio sam ti ovo", kaţe i ponosno se smeška. „Znam da dugo nećeš biti
spremna da je ostaviš samu u sobi, pa sam zakljuĉio da će ti zatrebati
ovo."

On crveni. Idem pravo do njega i ljubim ga u ugao usana. „Bio si u

pravu", kaţem. „Hvala ti."

Lili opet poĉinje da se meškolji, a ovog puta se i budi. Endru je uzima od

mene. „Ja ću je presvući", kaţe.

Pruţam mu Lili, leţem na krevet i posmatram ga. On je spušta na naš

krevet i razmotava ćebad u kojoj smo je doneli. Najmiliji a istovremeno i
najbuĉniji plaĉ dopire iz njenih majušnih pluća. Rukice i nogice ukoĉeno
mlataraju. Cela glava joj postaje crvena kao bulka. Ali Endru ne odustaje.
A kada odmota pelenu ne gadi se od iznenaĊenja koje mu je pripremila.
Priznajem da sam iznenaĊena kako se lako privikao da bude tatica.

* *

Posle porodiljskog sam opet poĉela da radim u salonu za negu tela i lica,
ali sada ne radim puno radno vreme. Moja šefica Dţanel je super, toliko
me voli da mi je povećala satnicu za dolar kada sam joj rekla da
oĉekujem bebu.
 J.A.REDMERSKI

Sada samo Natali i ja radimo tamo; Natali radi puno radno vreme i mora
da popunjava rupe za mnom, pošto sam dosta odsustvovala u poslednjih
šest nedelja. Ali njoj to ne smeta. Kaţe da štedi novac da se i sama okući.
Ona i Blejk deluju stvarno jedno za drugo svaki put kada ih vidim
zajedno.

Iskreno, nikada ranije nisam videla Natali ovako srećnu.

Mislila sam da je srećna kada je bila s Dejmonom, ali sada uviĊam da je

to pre bilo tolerisanje i nedostatak samopoštovanja. Blejk je drugaĉiji.
Mislim da ima šanse da uspeju.

Endru je poĉeo da radi za jednu autolimarsku i mehaniĉarsku radionicu

tri nedelje nakon što smo se uselili u našu kuću. Njegovo poznavanje
automobila mu je donelo odliĉnu poziciju na platnom spisku. Nesporno
je da zaraĊuje mnogo više od mene, ali se trudi da se ne osećam
neprijatno zbog toga i kaţe mi: „Ma to je šala i komika u poreĊenju s tim
što si moju curicu progurala kroz tvoju..." Tu ga preseĉem svaki put.

Ne mora da znaĉi, Endru. Ali hvala!

Angaţovati nekoga da pomogne oko deteta je, po mom mišljenju, samo

za bogataše. Iskreno, ne vidim kako neko ko radi za minimalac moţe sebi
to da priušti. Trebao bi da radi samo da bi to platio, a to prosto nema
smisla. Osim toga, Endru i ja smo se ionako sloţili da nećemo dati da
našu ćerku pazi neko nepoznat. Zato sam izdejstvovala kod Dţanel da
radim samo deo radnog vremena i to uveĉe, kada je Endru kod kuće, i
svakog drugog vikenda.

Lepo smo ţiveli i stizali sve kao da smo tako radili celog ţivota. Jeste da
u banci imamo pozamašnu ušteĊevinu, ali nam nije strano ni da
izdvajamo koliko moţemo iz naših primanja i da trošimo što je moguće
manje. Sem naših svakodnevnih poslova, Endru i ja priliĉno redovno
imamo tezge, svake druge subote uveĉe kada ne radim, u baru koji je
Blejkov brat Rob otvorio u gradu. Nešto se desilo s Andergraundom i
Rob je bio prinuĊen da ga zatvori.

Glasine kaţu da je malo falilo da Rob završi u zatvoru. NagaĊam da to

imao neke veze s tim što nije imao dozvolu za toĉenje alkohola, ne znam.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ali Blejk sada vodi novi bar, i onih veĉeri kada Endrui ja tamo
nastupamo, dobijamo pola para od konzumacije, a to je više nego što smo
ikada zaradili u nekom baru, sem Ejdanovog bara. Prošle subote smo
zgrnuli osam glava.

To je samo dodatni priliv za našu štednju i planove za budućnost, da

odemo tamo gde nam šešir kaţe.

I mada Endru unosi i srce i dušu u svaki nastup, kao i uvek, sada mi je
jasno da, kada se naĊemo na bini, jedva ĉekamo da završimo nastup kako
bismo pokupili Lili od moje mame, ili kome se već posrećilo da je
pripazi u tih nekoliko veĉernjih sati.

Endru je sjajan s Lili. Uopšte ne prestaje da me oduševljava. Ustaje usred

noći otprilike isto koliko i ja da bi joj promenio pelene, a ponekad i ostaje
budan sa mnom dok je dojim. Ima on i neke svoje muške trenutke, nije u
potpunosti savršen. Izgleda da nije potpuno imun na usrane pelene, i baš
sam ga jutros uhvatila kako gotovo povraća dok je presvlaĉi. Zasmejala
sam se, ali sam se toliko saţalila na njega da sam morala to da
preuzmem. Izašao je iz sobe s kragnom navuĉenom preko usta i nosa.

I... pa, ne bih da predviĊam toliko unapred, ali mislim da je Lili toliko
smekšala Endrua da mu je sada Natali zapravo simpatiĉna. Moţda bar
malĉice. Ne znam, ali svaki put kada Natali doĊe, drţi Lili ili je
zasmejava priĉajući joj onako ţivahno, izgleda daje to Endruu po volji. U
ova tri meseca, koliko Lili ima, iskreno se ne sećam kada je Endru pos

lednji put Natali nazvao hijenom iza njenih leĊa, ili mi uputio onaj
ozlojeĊeni pogled u trenutku kada zna da ona ne gleda. I dalje se štreca
kada se ona predstavlja kao Lilina kuma, ali... polako. Pomiriće se on s
tim.
J.A.REDMERSKI

ENDRU
 NA IVICI VEČNOSTI

TRIDESET DEVET

9. februar | Lilin prvi rođendan

„Ejdan i Mišel su stigli!", ĉujem Kamrin kako govori iz dnevne sobe.

Zakopĉavam poslednje dugme na leĊima Liline haljinice i zatim je

uzimam za ruku. Ali se njoj ne sviĊa kada je drţim za ruku, uvek se
izmigolji i hvata me za kaţiprst.

„Hajdemo, devojĉicekaţem gledajući u nju. „Stric Ejdan i strina Mišel su

došli da vide slavljenicu."

Kunem vam se da razume šta govorim.

Steţe moj prst najjaĉe što moţe, kikoće se i pravi veliki korak unapred,
kao da nisam u stanju da idem njenim tempom. Pogrbljen nad njom,
pravim brze polukorake dok se vuĉemo hodnikom, puštajući je da trĉkara
na onim zdepastim bebećim nogicama ispred mene. Skrećući na ćošku,
kreće da pada pa je hvatam za ruku, odiţem je malo od tla i puštam je da
opet uhvati ravnoteţu. Prohodala je s deset meseci. Prvo što je
progovorila bilo je „mama" sa šest meseci. Sa sedam je rekla „tati" i
rastopio sam se kada sam je prvi put ĉuo da me tako zove.

I Kamrin je bila u pravu - ima zelene oĉi na mene.

„Lili!" kaţe Mišel s puno dramatike, spušta se u ĉuĉanj da bi bila na istoj

visini s Lili i hvata je u naruĉje. „O boţe, takosi velika!" Ljubi joj obraze
i ĉelo i nosić, a Lili se nekontrolisano kikoće. „Njam, njam, njam!",
dodaje Mišel i pretvara se da joj jede obraze.

Gledam u Ejdana koji na boku drţi mog bratanca, Ejverija. Pruţam ruke
ka njemu, ali je on pravi stidljivko i privija se uz Ejdanove grudi.
Odmiĉem se i nadam se da neće zaplakati. Ejdan pokušava da ga smiri.

„Da li je prohodao?" pita Kamrin stojeći pored mene.

 J.A.REDMERSKI

Mišel prati Lili u dnevnu sobu gde obilje ruţiĉastih i ljubiĉastih balona
stoji pribijeno uz plafon. Kada Lili shvati da ne moţe da dohvati balone,
odustaje i odlazi pravo do poklona naslaganih po podu.

Ejdan pruţa dva umotana poklona Kamrin, pa se svi pridruţujemo Mišel

i Lili u dnevnoj sobi. Kamrin spušta poklone pored ostalih.

„Pokušavao je", odgovara Ejdan na pitanje kako napreduje Ejverijevo

hodanje. „Drţi se za kauĉ i hoda duţ njega, ali do sada nije baš pokazao
ţelju da se pusti."

„Pobogu, burazeru, pa on je pljunuti ti", kaţem. „Jadno dete."

Ejdan bi me munuo u stomak da su mu ruke slobodne.

„Divan je", kaţe Kamrin i pruţa ruke da ga uzme.

Naravno da jeste, ali moram da zezam burazera.

Ejveri isprva gleda u nju kao da je luda, ali mi onda vraća za ono što sam
valjao gluposti o njegovom tatici i bez problema odlazi pravo do Kamrin.

Ejdan se smeje.

Nensi i Rodţer, Natali i Blejk, Sara i njen momak, koji već ima dete od
neke bivše devojke, svi se pojavljuju praktiĉno istovremeno. Nešto
kasnije se s poklonom pojavljuju Mejson i Lori, naše prve komšije, mladi
braĉni par s dvogodišnjimdetetom Lili se, onako uvek spremna da se
pokaţe, savija s rukama i glavom na tepihu, trteći uvis svoje pelenom
pokriveno dupe. Zatim se pretvara da pada i kaţe: ,,Uh-oh" tako da se svi
smeju.

„Vidi samo tu kovrdţavu plavu kosicu", kaţe Mišel. „Da

li je Kamrinina kosa bila tako svetla kada je bila beba?" pita Kamrininu
mamu koja sedi do nje.

Nensi klima glavom. „Da, bila je ista takva."

Kasnije, nakon što su se svi okupili, dolazi na red da Lili otvara svoje
poklone i, baš kao njena mama, ona peva i igra i pravi predstavu za sve.
 NA IVICI VEČNOSTI

A kada doĊe na red da duva u svećicu (zapravo sam je ja ugasio umesto

nje), praktiĉno se kupa po torti i roze šlagu. Sada joj je u kosi, visi joj s
trepavica i naguran je u obe nozdrve. Kamrin uzaludno pokušava da je
spreĉi da napravi preveliki lom, ali odustaje i pušta Lili da uţiva.

Lili je pala od umora i uzbuĊenja mnogo pre nego što su i poslednji gosti
otišli.

„Mislim da je to zbog onog kupanja", šapuće mi Kamrin dok stojimo

iznad kreveca.

Hvatam Kamrin za ruku i vodim je sa sobom, zatvaram vrata Liline sobe,

ali ih ostavljam malo odškrinuta.

Leţimo zajedno na kauĉu i gledamo film naredna dva sata, zatim me

Kamrin ljubi u usta i odlazi da se istušira.

Gasim televizor i podiţem se s kauĉa gledajući po sobi. Ĉujem vodu

kako teĉe u kupatilu i automobile koji napolju prolaze ulicom.
Razmišljam o razgovoru koji sam vodio juĉe sa svojim gazdom, o tome
da sam na ovom poslu skoro dve godine i da mi sada slede dve nedelje
odmora. Ali znam da dve nedelje nisu ni pribliţno dovoljne za Kamrin i
mene i stvari koje hoćemo da uradimo. Cela priĉa sa zaposlenjem
jejedino što nikada nismo do kraja razrešili kada se radi o tome da
hoćemo da odemo iz Ralija na mesec ili duţe. Nijedno od nas ne ţeli da
izgubi posao, ali smo na kraju krajeva došli do istog zakljuĉka: to je ţrtva
koju smo voljni da podnese mo i koju moramo da napravimo ako hoćemo
da ostvarimo svoje snove, da proputujemo svet i izbegnemo biti ţrtve
svakodnevnog monotonog ţivota koji nas beskrajno plaši.

Znamo da nećemo raditi ove poslove doveka. A u neku ruku to i jeste

poenta.

Ipak sam gazdi rekao, da, trebaće mi ti dani odmora u naredna dva-tri
meseca. Resio sam da mu ne najavim svoj odlazak, makar dok prvo
veĉeras ne porazgovaram s Kamrin.

Ustajem s kauĉa, dohvatam blok iz fioke kompjuterskog stola i sedam s

njim za kuhinjski sto.
 J.A.REDMERSKI

Poĉinjem da ispisujem imena raznih mesta koja smo Kamrin i ja već

pominjali da ţelimo da vidimo: Francuska, Irska, Škotska, Brazil,
Jamajka... Pišem sve dok ne napravim gomilu ceduljica nasred stola. Dok
ih jednu po jednu presavijam i stavljam u Kamrinin kaubojski šešir,
ĉujem da voda prestaje da šušti u kupatilu.

Ona dolazi u kuhinju s mokrom kosom slepljenom na leĊa.

„Šta to radiš?" pita, ali shvata pre nego što sam u prilici da odgovorim.
Seda pored mene i smeška se. To je odliĉan znak.

„Moţda bi trebalo da odemo u maju ili junu", predlaţem.

Ona provlaĉi ĉetku kroz mokru kosu nekoliko puta i kao da razmišlja o
tome. Zatim ĉetku spušta na sto, „Misliš li da je Lili spremna za to?" pita.

Klimam glavom. „Aha, spremna je. Hoda. Rekli smo da ćemo priĉekati
makar da prohoda."

I Kamrin klima glavom, i dalje razmišlja o tome, ali ni na tren ne deluje

nesigurno. „Moramo rano da je naviknemo na to" kaţe.

Nema sumnje da nismo kao druge porodice. Mnogi roditelji bi potpuno

odbacili ideju da otputuju u inostranstvo sa malim detetom, putovanja
radi. Ali ne i mi. Priznajem da to nije za svakoga, ali je za nas to jedino
rešenje. Naravno, naša „daleka putovanja" neće biti nalik onome kada
smo Kamrin i ja putovali autom po Sjedinjenim Drţavama. Vozati se
naokolo bez cilja satima, danima i konaĉno nedeljama s bebom u autu
nije baš izvodljivo - Lili bi to mrzela. Ne, ovi odlasci će više biti boravak
u gradu koji ţelimo da istraţujemo nego voţnja od grada do grada, s
malo odmora izmeĊu. I naţalost, nećemo ići ševelom.

Kamrin privlaĉi kaubojski šešir i mulja po njemu. „Da li si ispisao sva

mesta koja su nam bila na spisku?" pita. „Naravno", kaţem. Vragolasto
zriki u mene. „Laţeš." „Šta? Ne, stvarno jesam."

Ispod stola me ćuška bosom nogom u cevanicu. „Endru, stvarno si

seronja."

Zatim poĉinje da vadi ceduljice, razvija ih i ĉita šta piše na njima.

 NA IVICI VEČNOSTI

„Jamajka." Spušta je. „Francuska." Spušta je preko one prve. „Irska.

Brazil. Bahami. Deviĉanska ostrva. Meksiko." Jednu po jednu, reda ih
preko prethodnih.

Posle još nekoliko ceduljica vadi i poslednju, drţi je presavijenu u

prstima i reţi na mene. „Nešto mi govori da na ovoj ne piše Italija." Bori
se da se ne nasmeje.

Stvarno mi nije jasno zašto sam pomislio da će mi ovo proći.

Dok se trudim da se ne nasmejem i zadrţim ozbiljan izraz lica, ona

razvija ceduljicu i ĉita šta piše: „Australija." Spušta papirić na vrh
gomile. „Treba da te kaznim što si pokušao da varaš", kaţe, istura bradu i
tvrdoglavo prekršta ruke preko grudi.

„Ma daj" kaţem, i više nisam u stanju da izgledam ozbiljno. „Bar nisam
dodao još nekoliko ceduljica s natpisom „Brazil." Smejem se. ,,A i to ti je
palo na pamet, zar ne?!" Štrecam se od jaĉine njenog glasa i oboje
gledamo prema hodniku i sobi u kojoj spava Lili.

Kamrin se naginje preko stola i sikće kroz zube: „Bićeš kaţnjen. Nema
seksa nedelju dana" Odmiĉe se i naslanja se na stolicu usiljeno mi se
smeškajući. U redu, ovo više nije zabavno.

Borim se sa svojim ponosom, oklevam, a zatim kaţem: „Ma daj, ne

misliš valjda ozbiljno? Ti ga voliš koliko i ja."

„Naravno da volim", kaţe. „Ali zar nikada nisi ĉuo da ţene imaju
magiĉnu sposobnost da mogu duţe ţiveti bez njega. Zadovoljiću se
sama"

„Blefiraš", kaţem, ne sasvim uveren.

Ona jedva primetno klima glavom, a u oĉima joj je onaj sjaj malo-sutra-
blefiram, i to me ĉini nervoznim. „ A šta ćeš uraditi da izbegneš tu
kaznu?"

Jedna strana usana mi se izvija u kez. „Šta god hoćeš." Zastajem i

podiţem prst da dodam pre nego što bude prekasno: „Pod uslovom da
nije degradirajuće, odvratno ili nepošteno."
 J.A.REDMERSKI

Njen osmeh postaje sve širi i ona polako ustaje sa stolice. Pratim svaki
njen pokret s maksimalnom paţnjom, pomalo se pribojavam da ću nešto
propustiti. Ona zavlaĉi prste iza lastiša svojih gaćica i zaĉikava me
mogućnošću da ih skine.

Nije valjda? Ti ovo zoveš kaznom?

Pokušavam da zadrţim pribranost, pretvaram se da tih nekoliko njenih

pokreta nisu uopšte uticali na mene, iako mi zapravo nije potrebno ništa
da je luĊaĉki poţelim.

Ona odlazi od mene. „Kud si pošla?" pitam. „Da se zadovoljim." „E?"

„Dobro si me ĉuo''

U redu, jesam, ali... ovo nisam oĉekivao. „Ali... šta je moja kazna?"

Ona zastaje tek dovoljno da se okrene i pogleda nazad. „Ti ćeš da

gledaš." „Stani malo... šta? Polazim za njom. Zla veštica.

Ona odlazi u dnevnu sobu i leţe na kauĉ, oslanja glavu na rukohvat, a

jednu nogu prebacuje preko naslona. Zla, zla veštica!

Gleda gore u mene zavodljivo, i to je više nego dovoljno; onog ĉasa kada
su nam se pogledi sreli, prilazim i spuštam se na nju, navaljujem na njena
usta. „Mala, nema teorije", uspaljeno šapućem u njena usta i ljubim je još
ţešće.

Njene ruke grabe moju košulju, a jezik se strasno prepliće s mojim.

I tada Lili poĉinje da plaĉe.

Stajem. Kamrin staje. Gledamo se na trenutak, oboje frustrirani, ali ne

moţemo da se ne osmehnemo. Lili obiĉno ĉvrsto spava i gotovo se
uopšte više ne budi noću, ali me nekako ne iznenaĊuje što se to desilo baš
veĉeras.

„Ja ću ovog puta", kaţe ona i diţe se s kauĉa.

Ustajem i provlaĉim ruku kroz kosu.

 NA IVICI VEČNOSTI

Nakon što nestane niz hodnik, vraćam se u kuhinju i sedam za sto da

napišem „Italija" na još jednoj ceduljici. Spuštam je u šešir, ponovo
savijam ostale ceduljice pa spuštam i njih.

Nekoliko minuta kasnije kuća je tiha jer je Kamrin ponovo uspavala Lili.
Ona seda na stolicu do mene, podiţe bose noge na sedište i prekršta ih.
Nalakćuje se na sto i oslanja bradu na ruku, gleda me i toplo se smeška
kao da je nešto smislila.

„Endru", kaţe. „Da li stvarno misliš da moţemo ovo ostvariti?"

„Šta taĉno da ostvarimo?"

Ona spušta obe ruke na sto ispred sebe i prepliće prste. „Da putujemo s
Lili."

Zastajem na tren i zavaljujem se u stolicu. „Aha, mislim da moţemo to

da postignemo. Ti sumnjaš?" Njen osmeh slabi.

„Kamrin, ţeliš li uopšte više da putuješ?" Ona odmahuje glavom. „Ne,

nije reĉ o tome. Samo se zaista plašim. Nikada liĉno nisam upoznala
nekog ko je pokušao nešto takvo. To je prosto zastrašujuće. Šta ako se mi
to samo zanosimo? Moţda obiĉni ljudi s razlogom ne rade to " U poĉetku
sam bio zabrinut. Nekako sam imao osećaj daje moţda promenila
mišljenje, i mada bih se sloţio s bilo ĉim što ona hoće, delimiĉno bih bio
razoĉaran neko vreme.

Zavaljujem se u stolicu i spuštam obe ruke na sto ispred sebe, baš kao i
Kamrin. Pogled mi postaje neţniji dok je gledam. „Znam da to moţemo.
Pod uslovom da to podjednako ţelimo, da nijedno od nas to ne radi zato
što misli da ono drugo to ţeli, u tom sluĉaju da, Kamrin, siguran sam da
to moţemo. Imamo ušteĊevinu. Ima još nekoliko godina dok Lili ne poĊe
u školu. Nema niĉeg što nas spreĉava."

„Da li ti zaista to ţeliš?" pita. „Moţeš da se zakuneš da makar delimiĉno

na tome ne insistiraš samo zbog mene?"

Odmahujem glavom. „Nije to. Ĉak i da ne ţelim to koliko i ti, uradio bih
to jer ti to ţeliš - ali ne, ja to zaista ţelim."
 J.A.REDMERSKI

Onaj njen slabašni osmeh postaje ponovo jaĉi.

„U pravu si", nastavljam, „to je zastrašujuće, priznajem. Ne bi bilo toliko

da smo samo ti i ja, ali i razmisli na tren o tome. Ako ne uradimo to, šta
bismo inaĉe?"

Kamrin zamišljeno skreće pogled. Sleţe ramenima i kaţe: „Valjda da

radimo i podiţemo porodicu ovde."

„Taĉno tako", kaţem. „Taj strah je tanka linija izmeĊu nas i njih."
Odmahujem prema prozoru da oznaĉim „njih" onakve ljude kakvi ne
ţelimo da postanemo. Kamrin razume; vidim joj to na licu. Pri tom ne
kaţem da ljudi koji izaberu da ceo ţivot provedu na jednom mestu i
podiţu porodicu greše. Već ljudi koji ne ţele da ţive tako, koji maštaju o
tome da budu nešto više, da ostvare nešto više, ali nikada u tome ne
uspevaju jer ih strah zaustavlja i pre nego što poĉnu.

„Ali šta ćemo raditi?", pita ona.

„Šta god hoćemo", kaţem. „Znaš i sama."

„Ma dobro, mislim kasnije. Pet, deset godina kasnije, šta ćemo raditi sa
svojim ţivotima, s Lilinim ţivotom? Koliko god da mi se dopada
pomisao da to radimo doveka, ne mogu ni da zamislim da je to realno.
Kad-tad ćemo potrošiti novac. Lili će morati da pode u školu. Tada ćemo
završiti baš ovde i svejedno postati isti kao i oni."

Odmahujem glavom i smeškam se. „Onaj strah i izgovori govore iz tog

lepo sroĉenog teksta. Mala, biće nam dobro. Lili će biti dobro. Radićemo
šta god hoćemo, otići ćemo kud god nam se ide i uţivaćemo u svojim
ţivotima, nećemo se skrasiti u ţivot koji nijedno od nas zapravo ne ţeli.
Šta god da se desi, bilo da poĉne da nam ponestaje novca i ne moţemo da
naĊemo posao da ga nadoknadimo, da Lili treba da krene u školu i treba
duţe da boravimo na jednom mestu, ĉak i ako je to mesto opet ovde, u
ovoj kući, onda ćemo uraditi onošto moramo. Ali u ovom ĉasu..."
nepokolebljivo pokazujem na sto, ,,...u ovom ĉasu to nisu stvari koje
treba da nas brinu."

Ona se smeška. ,,U redu. Samo sam htela da budem sigurna"

 NA IVICI VEČNOSTI

Klimam glavom i pruţam ruku preko stola, guram onaj šešir prema njoj.
„Ti biraš prva", kaţem.

Ona kreće, ali zastaje i ĉkilji u mene. „Jesi li stavio Italiju unutra?"
„Jesam. Kunem ti se."

Pošto zna da ovog puta govorim istinu, Kamrin zavlaĉi ruku dublje u
šešir i meša ceduljice. Izvlaĉi jednu i drţi je u stegnutoj pesnici.

„Pa šta sad ĉekaš?" pitam.

Ona stavlja ruku u moju i kaţe: „Hoću da ti proĉitaš."

Klimam glavom, uzimam ceduljicu od nje i paţljivo je razmotavam.

Ĉitam je prvo za sebe, puštam mašti na volju da doĉara nas troje tamo.
Toliko sam bio opsednut dobijanjem one opklade s Brazilom da nisam
zapravo ni mislio na ostale zemlje, ali sada kada sam izgubio, zamišljam
je s lakoćom.

„Pa?" Kamrin postaje nestrpljiva.

Smeškam se i bacam cedulju na sto da se vidi šta na njoj piše. „Jamajka",

izjavljujem. „Izgleda da smo oboje izgubili opkladu."

Kamrin se široko osmehuje. Ceduljica koja leţi na stolu ispred nas je

nešto mnogo više od papira i mastila. Ona je ozvaniĉila poĉetak ostatka
našeg zajedniĉkog ţivota.
J.A.REDMERSKI

KAMRIN
 NA IVICI VEČNOSTI

ĈETRDESET

Ispostavilo se da je to jedan neverovatan i divan ţivot. Pamtim to kao da

je bilo juĉe, onaj dan kada smo u kasno proleće pošli na Jamajku. Lili je
nosila ţutu haljinu i dve cvetne šnalice u kosi. Nije plakala ni pravila
guţvu tokom leta do Montego Beja. Bila je pravi anĊeo. A kada smo
stigli na to prvo odredište, onog ĉasa kada smo iz aviona zakoraĉili u
novu zemlju, sve to je postalo stvarno.

Tada smo Endru i ja postali... drugaĉiji.

Ali vratiću se ubrzo na to.

To se desilo veoma davno, pa hoću da krenem od poĉetka.

Tokom dva meseca koja su prethodila ukrcavanju u taj avion, bila sam i
dalje uplašena kako će to ići. Koliko god ţelela da to ostvarim, koliko
god puta da sam govorila sebi da je Endru u pravu i da ne treba da
brinem, neprestano sam brinula, naravno. Ĉak do te mere da sam dva
dana pre polaska umalo odustala.

Ali sam se u mislima vraćala u vreme kada smo se Endru i ja tek

upoznali, a od svega, naroĉito onome kada me je naterao da naguram
njegovu odeću u putnu torbu:

„Pa kuda ćemo prvo?", pitala sam slažući majicu na gomilu.

On je i dalje preturaopo plakaru.

„Ne, ne, Kamrin", rekao je iznutra; glas mu je bio nekako prigušen, „bez
planiranja. Samo ćemo sesti u auto i voziti se. Nikakvih mapa ni planova,
ni..!" Isturio je glavu iz plakara i glas mu je sada bio jasniji. „Šta to
radiš?"

Pogledala sam ga, druga majica iz one gomile bila je već napola
složena.

„Slažem ih"
 J.A.REDMERSKI

Čula sam kako baca crne patike na pod i ide prema meni. Pogledao me
je kao da sam uradila nešto pogrešno i uzeo napola složenu majicu iz
mojih ruku.

„Mala, ne budi tako savršena; samo ih naguraj u torbu!'

To je jedan naoko beznaĉajan zajedniĉki trenutak, a ipak mi je na kraju

baš on dao hrabrosti da sednem u taj avion. Bilo mi je jasno da ako
ostanem, ako i dalje nastavim da previše razmišljam o tome, jedino što ću
postići biće to da pustim da strah kontroliše ceo moj ţivot, cele naše
ţivote od tog ĉasa.

Uvek kada se osvrnem na naš sadašnji ţivot, jedino što me i sada plaši
jeste pomisao da smo bili na korak od toga da ostatak ţivota provedemo
u Severnoj Karolini.

Proveli smo tri nedelje na Jamajci i tako je zavoleli da zapravo nismo

hteli da odemo odatle. Ali smo znali da nas još mnogo toga ĉeka, toliko
mesta koja treba videti. Zato je jedne noći posle druţenja s lokalcima na
plaţi, Endru posegnuo u vrećicu (zamenili smo onaj kaubojskiKraun
rojal vrećicom, jer je znatno zgodnija za nošenje) i izvukao Japan. S
druge strane okeana...

To je bilo nešto što nismo oĉekivali.

Valjda je nepotrebno da objašnjavam da smo zbog toga

naĉisto odbacili ideju s vrećicom i nasumiĉnim izvlaĉenjem drţava.

Poĉeli smo da biramo sledeći cilj prema trenutnoj

lokaciji: Venecuela, Panama, Peru, i konaĉno Brazil. Obišli smo ih sve,

pri ĉemu smo se najduţe, dva meseca, zadrţali u mestu Temuko u Ĉileu.
Izbegavali smo po svaku cenu mesta za koja se znalo da su opasna za
putnike, gradove i ĉak cele zemlje u kojima su se dešavali nemiri. I gde
god da smo otišli, sve više i više smo se osećali delićem tamošnje
kulture.

Jeli smo njihova jela. Uĉestvovali u njihovim dešavanjima. Uĉili jezike.

Tek nekoliko kljuĉnih reĉenica tu i tamo je najviše što smo Endru i ja
postigli.
 NA IVICI VEČNOSTI

Otišli smo i kući u Sjedinjene Drţave za praznike. Za Dan zahvalnosti u

Rali. Za Boţić u Galveston. Za Novu godinu u Ĉikago. Naravno, i Lilin
drugi roĊendan proveli smo u Raliju. Odveli smo Lili kod njenog lekara
na kontrolu i da primi šta je došlo na red od vakcina. A da, i Endru je
otišao na kontrolu, ali se ispostavilo da je, baš kao i njegova ćerka, zdrav
ko dren.

Baš pre proleća, Endru se sloţio s idejom da izdamo našu kuću Natali i
Blejku. To je zapravo bilo savršeno rešenje. Oni su traţili kuću, a nama
je dobro došao mali prihod i to što nismo više plaćali komunalije. I dalje
smo imali dosta novca u banci, ali su naša putovanja nesumnjivo uspela
da ga okrnje. Mada smo u meĊuvremenu provalili neke finese trošenja u
inostranstvu i poĉeli da koristimo hostele, jeftine hotele, pa ĉak i jeftinije
kuće za izdavanje. Nije nam bio potreban luksuz, samo bezbedno i ĉisto
mesto za Lili.

Ipak mislim da nam je najviše novca uštedelo to što nikada nigde nismo
putovali kao turisti. Nismo kupovali suvenire i ništa što nam nije
zatrebalo. Nismo se pridruţivali turistima za voĊene ture ni bacali pare
na sve ono što rade ljudi koju su planirali da se provedu. Kupovali smo
samo ono nuţno i povremeno se rasipali novcem za neku dobru klopu ili
novu igraĉku za Lili kada bi joj dosadila dotadašnja.

A i nastupali smo povremeno za malo dodatnog novca, ali s Lili nikada

nismo nastupali zajedno. Pošto se nismo usuĊivali da ostavimo nekog
drugog da pripazi Lili makar i na nekoliko minuta, ja sam potpuno
prestala da nastupam, a Endru je neko vreme svirao akustiĉnu gitaru i
pevao sam. Ipak, na kraju je i on prestao. Strane zemlje. Drugaĉiji
muziĉki stilovi.

Potpuno drugaĉiji jezici. Nije nam dugo trebalo da uvidimo da naša

muzika na tim mestima nije onako efektna kao kod kuće.

Nekoliko meseci posle Lilinog drugog roĊendana, Endru i ja smo odluĉili

da je vreme da poĊemo dalje. Hteli smo da vidimo koliko god moţemo
pre nego što budemo morali da se skrasimo negde da bi Lili pošla u
školu. Bila sam spremna da vidim Evropu. I kako se bliţilo leto, Portugal
je postao naše sledeće odredište.
 J.A.REDMERSKI

Endru i ja smo „odrasli" onog dana kada smo izašli iz onog aviona na
Jamajci. Na to sam mislila kada sam rekla da smo se promenili. Naravno,
Lili nas je priliĉno dovela u red otkad je roĊena, ali kada smo izašli iz tog
aviona i osetili blagi vetar na licima, ne samo da sam konaĉno saznala da
vazduh dalekih zemalja zaista stvara drugaĉiji osećaj, već smo znali i da
je to nešto stvarno. Bili smo daleko od kuće s našom ćerkom, i bez obzira
koliko nam je bilo zabavno od tog dana, nikada nismo spustili gard.

Odrasli smo.
NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

ĈETRDESET JEDAN

Mnogo razmišljam o svom ranijem ţivotu, onom ĉak i pre nego što smo
se Kamrin i ja sreli, i vidim da je na neki naĉin zastrašujuće koliko sam
se promenio. Bio sam ono što ona zove „muška kurva" dok sam bio u
srednjoj školi. U redu, bio sam pomalo muška kurva i posle srednje škole
ona zna za svaku ţenu s kojom sam bio. Zna o danima kada sam išao sa
ţurke na ţurku. Zna manje-više sve o meni. U svakom sluĉaju, ĉesto
mislim na svoju prošlost, ali mi ona ne nedostaje. Osim povremeno kada
se prisetim odrastanja s mojom braćom, tada osećam nostalgiju o kakvoj
je Kamrin govorila kada smo drugi put otišli u Nju Orleans.

Ne ţalim ni za ĉim u mojoj prošlosti, ma koliko da sam bio razuzdan

ponekad, ali je ne bih ni ponovio. Uspeo sam da se probijem kroz taj
ţivot i doĊem do divne ţene i ćerke, koje zapravo ne zasluţujem.

Juĉe sam saznao da se Ejdan i Mišel, posle dvoje dece i dosta godina
braka, razvode. Mrsko mi je to zbog njih, ali valjda nije svakome suĊeno
da bude zajedno kao Kamrin i ja. Pitam se da li bi im bolje išlo da se nisu
poubijali od posla. Taj bar je iscrpeo mog brata, a i Mišel je bila
preokupirana svojim poslom. Kamrin i ja smo priĉali o tome kako
izgledaa se udaljavaju jedno od drugog, ĉak i pri Kamrininoj prvoj poseti
njima, pre nego što se rodila Lili.

„Sve što oni rade je posao", rekla je Kamrin jedne veĉeri prošle godine.
„Rade, brinu se za Ejverija i Moli, gledaju televiziju i odlaze u krevet."

Zamišljeno sam klimnuo glavom. „Aha, drago mi je da mi nismo tako

završili."

„I meni."

Ešer je, s druge strane, sa slatkom devojkom koja se zove Lea. I ponosan
sam što mogu da kaţem da su jednog dana spontano odluĉili da se
presele u Madrid.
 NA IVICI VEČNOSTI

Moj mlaĊi brat je stvarno uspeo, posrećilo mu se da dobije posao

sistemskog softver inţenjera, a to mu je omogućilo da ode da ţivi na
drugom mestu. Nije morao. Mogao je da ostane u Vajomingu, ali je on
oĉigledno sliĉniji meni nego što sam to mislio. Na sreću, Lea deli
njegova interesovanja i odluĉnost; da nije tako, njihova veza bi postala
sliĉnija onoj izmeĊu Ejdana i Mišel nego mojoj s Kamrin. Koliko ĉujem,
i Lein prihod od prodaje ruĉno raĊenih haljina preko interneta je priliĉno
impresivan. Kamrin je pomišljala da pokuša s neĉim takvim, a onda je
uvidela da bi morala siti.

Pošto su se oni odselili u Madrid, ukazalo nam se gde da odsednemo dok

smo tamo. Ašer je insistirao da ne treba ništa da plaćamo, ali smo to ipak
uĉinili. Kamrin nije htela da budemo „grebatori", kako se izrazila.

„Jedan dolar", rekao je Ašer tek da je smiri.

„Ne", kazala je Kamrin. „Šest dolara i osamdeset ĉetiri centa nedeljno, ni

pare manje."

Ašer se zasmejao. „Devojko, baš si uvrnuta. Vaţi. Šest dolara i

osamdeset ĉetiri centa nedeljno."

Sve je poĉelo od ideje da kod mog brata ostanemo koju nedelju, ali jedne
veĉeri smo iskreno porazgovarali.

„Endru, moţda bismo mogli da ostanemo duţe. Ovde, u Madridu. Ili bi

moţda trebalo da se vratimo u Rali. Meni se tamo ne ide, ali..."

Pogledao sam je radoznalo, a istovremeno mi je bilo jasno da oboje

razmišljamo na sliĉan naĉin. „Znam na šta misliš", rekao sam. „Nije baš
onako lako kako smo to ţeleli, da putujemo s Lili."

„Ne, nije." Skrenula je pogled obuzeta mislima, a izraz lica joj je postao
odluĉniji. „Misliš li da smo uradili pravu stvar? Time što smo je vodali
na tolika mesta?"

Konaĉno, opet me je pogledala. Bilo mi je jasno po njenim oĉima da se

nada da ću potvrditi, reći da smo uradili ono pravo.
 J.A.REDMERSKI

„Naravno da jesmo", rekao sam, i mislio sam tako. „To je bilo ono što
smo ţeleli kada smo se otisnuli onog prvog dana. Nemamo za ĉim da
ţalimo. Naravno, morali smo mnogo toga da radimo drugaĉije zbog
njene sigurnosti, da zaobiĊemo mnoga mesta koja smo hteli da
pogledamo, da ostajemo u mestu duţe nego što smo hteli da je ne
cimamo preterano, ali uĉinili smo pravu stvar."

Kamrin se neţno osmehnula. ,,A moţda smo joj ugradili i ljubav prema
putovanjima." Pocrvenela je. „Ne znam..."

„Ne, mislim da si u pravu" rekao sam.

„I šta misliš da treba da uĉinimo?" upitala je.

Ostali smo kod Ašera i Lee tri meseca pre nego što smo pošli dalje.
Trebalo je obići još nešto dok ne poĊemo nazad u Sjedinjene Drţave:
Italiju. Kamrin mi je konaĉno priznala zašto je uporno ţelela da ode u
Italiju. Njen ćale ju je tamo poveo na poslovno putovanje kada joj je bilo
petnaest godina. Išli su samo njih dvoje. I to putovanje s njenim ocem je
bilo poslednja prilika kada se osećala kao devojĉica. Dostavremena su
proveli zajedno. Utrošio je na nju više vremena nego na posao zbog kog
je doputovao.

„Jesi li sigurna da je to dobra ideja?" upitao sam pre nego što smo pošli
za Rim. „Šta ako opet odeš tamo i upropastiš uspomenu, kao što si
svojevremeno uĉinila sa šumicom iza tvoje kuće iz detinjstva?"

„To je nešto što hoću da rizikujem", rekla je dok je pakovala Lilinu

odeću u kofer. „Sem toga, ne idem tamo da iznova proţivim tih šest dana
s mojim tatom, idem da se podsetim tih šest dana s njim. Ne mogu da
upropastim nešto ĉega se samo delimiĉno sećam."

Kada smo stigli tamo uverio sam se da je Kamrin sve zapamtila. Uzela je
Lili i sela s njom na Španske stepenice, a ja sam odmah pomislio daje
njen tata isto tako doveo nju tamo.

„Mnogo te volimo", rekla je Kamrin Lili. „Ti to znaš, zar ne?" Stegla je
Lilinu ruku. ..

Lili se nasmešila i poljubila svoju mamu u obraz. „Volim te, mama."

 NA IVICI VEČNOSTI

Zatim je Lili sedela izmeĊu Kamrininih nogu dok je Kamrin brzo

premetala prstima po njenoj plavoj kosi, uplićući joj novu pletenicu, koju
je zatim prebacila preko njenog ramena da izgleda isto kao njena.

Smeškao sam se i posmatrao misleći na jedan dan koji je odavno prošao:

„Onda će to, valjda, biti prijateljska stvar" rekla je. „Znaš ono, dvoje ljudi
koji sluĉajno jedu zajedno"

„O", rekao sam, a oĉi su mi caklile, „znaĉi sad smo prijatelji?"

„Svakako", rekla je, očigledno nespremna na takvu moju reakciju.

„Valjda smo nekakvi prijatelji bar do Vajominga."

Nagnuo sam se i pružio joj ruku, a ona ju je neodlučno prihvatila.

„Onda smo prijatelji do Vajominga', rekao sam, mada sam znao da

moram da je imam. I to ne samo do Vajominga. Zauvek bi bilo dovoljno.

I dalje sam sluĊen kad pomislim koliko smo daleko stigli.

Posle gotovo tri godine putovanja konaĉno je došlo vreme da se ode kući.

Vratili smo se u Rali i nazad našoj skromnoj kućici. Natali i Blejk su se

odselili i našli sebi stan na drugoj strani grada. Lili je kasnije pošla u
školu, i narednih nekoliko godina bili smo srećni, mada se deo nas uvek
osećao prazno. Posmatrao sam moju devojĉicu kako izrasta u divnu
mladu ţenu sa snovima i ciljevima i ţivotnim aspiracijama koje su bile
jednake mojim i Kamrininim. Drago mi je što mislim da smo mi -
Kamrin i ja - zasluţni za to u šta se Lili pretvorila. Mada je Lili isto tako
samostalna osoba i mislim da je mogla postati takva kakva je i bez naše
pomoći.

Ponosan sam da ponosniji ne bih mogao biti.

To deluje kao da je bilo davno. Valjda i jeste. Ali ĉak i danas, osvrnem se
u mislima na onaj dan kada sam sreo Kamrin u onom Grejhaund
autobusu u Kanzasu i on je tako ţiv u mojim mislima da imam osećaj da
bih ga dodirnuo kada bih pruţio ruku. Kad samo pomislim, da se nas
dvoje nismo osećali onako i da nismo rekli društvu i njegovim
standardima da se nose, nikad se ne bismo sreli.
 J.A.REDMERSKI

Da je Kamrin dopustila daje prevlada strah od nepoznatog, verovatno

nikad ne bismo seli u onaj avion za Jamajku. Zaista smo svoje ţivote
proţiveli onako kako smo mi hteli da ih ţivimo, ne onako kako je svet
oĉekivao da ih proţivimo. Rizikovali smo, biralineutabane staze, nismo
dopuštali da neĉije mišljenje o našim odlukama stane na put našim
snovima, i odbijali smo da se skrasimo i radimo nešto predugo ako nismo
u tome uţivali. Naravno, sve vreme smo radili nešto što nismo hteli jer
smo morali - radili smo izvesno vreme u nekim restoranima brze hrane,
na primer - ali nismo dopuštali da bilo šta od toga upravlja našim
ţivotima. Kad-tad smo nalazili naĉin da se izvuĉemo iz takvih situacija,
nismo dopuštali da nas one pobede. Jer je ţivot samo jedan. Imamo samo
jedan pokušaj da ga uĉinimo vrednim ţivljenja. Mi smo napravili svoj
pokušaj i Ċavolski se potrudili da uspe.

I mislim da smo prošli prokleto dobro.

Iskreno reĉeno, ne znam šta više da kaţem. Nije taĉno da je naš ţivot
završen sada kada se naizgled završava naša priĉa. Ma ne. Daleko od
toga da je završen. Kamrin i ja imamo još mnogo toga što treba da
uradimo, mnoga mesta da posetimo, mnogo ţivotnih pravila da
prekršimo.

Danas je prvi dan ostatka naših ţivota. To je izuzetan dan, za Lili, za nas,
za sve što nas troje predstavljamo. Da, naša priĉa je završena, ali naše
putovanje nije, jer ćemo uvek ţiveti na samoj ivici sve dok ne umremo.
NA IVICI VEČNOSTI

EPILOG
 J.A.REDMERSKI

PETNAEST GODINA KASNIJE

Lili

„Lili Pariš!" GospoĊa Morison me proziva s bine u amfiteatru. Ĉujem

svoje prijatelje i rodbinu kako viĉu iz mase,ca zatim slede zviţduci i
aplauz.

Podiţem ruke i pridrţavam matursku kapu na glavi dok silazim niz

drveno stepenište. Ĉudno mi stoji. Tata me zadirkuje, kaţe da je to zato
što mi glava ima ĉudan oblik, a za to je kriva moja mama jer to nisam
mogla da nasledim od njega.

Dok hodam po bini, još zviţduka, povika i aplaudiranja ispunjavju

amfiteatar. Srce mi lupa kao ludo. Tako sam uzbuĊena. Mislim da se
ovako široko osmehujem već dvadeset minuta.

Direktorka Hanover mi pruţa diplomu i uzimam je iz njene ruke. Aplauz

postaje još jaĉi. Gledam dole u prvi red u moje roditelje, koji stoje pored
svojih sedišta, crvenih oĉiju i beskrajno uzbuĊeni. Mama mi šalje
nekoliko poljubaca. Tata mi namiguje i tapše. Oboje su tako ponosni na
mene da hoću da se ugušim. Ne bih ovo postigla da nije njih. Ne mogu ni
da zamislim bolje roditelje.

Po završetku diplomske ceremonije, moj deĉko Gavin i ja se probijamo

kroz masu da naĊemo moje roditelje.

Mama me grli i ljubi u ĉelo. „Lili, uspela si!" Steţe me. „Tako sam
ponosna!" U njenom glasu osećam suze. „Mama, ne plaĉi. Razmazaćeš
maskaru." Ona se briše prstom ispod oĉiju. Zatim me grli tata. „Ĉestitam,
bebice", kaţe. Diţem se na prste i ljubim ga u obraz. „Hvala ti, tatice."
Zatim me povlaĉi da stanem uz njega i zaštitniĉki me hvata oko struka.

Prekorno gleda Gavina, odmerava ga od glave do pete, isto kao i svaki

put kada ga je video u ove dve godine otkad smo zajedno. Ali ovog puta
to radi iz šale. Pa, uglavnom.
 NA IVICI VEČNOSTI

Tati je bila potrebna cela godina da malo popusti prema Gavinu i ukaţe
mu dovoljno poverenja da izaĊem nekuda s njim bez njegove ili mamine
pratnje. Koja blamaţa. Ali to preterivanje u ţelji da me zaštite nije uspelo
da otera Gavina, i mislim da je i već to razlog što ga moji roditelji
poštuju.

On je stvarno super momak, i mislim da negde duboko u sebi moji

roditelji to znaju.

„Ĉestitam, Gavine", kaţe moj tata i rukuje se s njim.

„Hvala." Gavin se još uvek nekako plaši mog tate. Mislim da je to

nekako simpatiĉno.

Moji roditelji mi organizuju veliku proslavu diplome kod kuće i svi se

pojavljuju. Pri tome mislim zaista svi. To su ljudi koje nisam videla po
nekoliko godina: stric Ašer i strina Lea dolaze ĉak iz Španije! Tu je i moj
stric Ejdan, moj brat Ejveri i sestra Moli, kao i njegova nova ţena, Alis.
Moje bake, Marna i nana Nensi (ona ne ţeli da je iko oslovljava neĉim
što poĉinje na BA), takoĊe su ovde. Nana nije baš dobro. Ima multiplu
sklerozu.

„O boţe, devojko, ti ćeš me napustiti!" govori moja najbolja drugarica

Zoi dok mi prilazi. Nas dve smo odrasle zajedno, baš kao i njena mama
Natali i moja mama, ovde u Raliju.

„Znam! Mrzim to, ali znaš da ću te posećivati!" ĉvrsto je grlim.

„Aha", kaţe ona, „ali ćeš mi uţasno nedostajati."

„Već sam ti rekla", odgovaram, „uvek moţeš da se preseliš u Boston i

budeš bliţe."

Ona koluta oĉima, a njena tamna kosa joj pada oko ramena dok se
odmiĉe i penje na barsku stolicu u kuhinji. ,,E pa ne samo da se neću
preseliti u Boston s tobom, izgleda da neću još dugo ostati ni u Severnoj
Karolini."

„Šta hoćeš da kaţeš?" pitam, iznenaĊena.

 J.A.REDMERSKI

Sedam na stolicu do nje. Ujka Kol ulazi u kuhinju noseći nekoliko

praznih pivskih flaša. Baca ih u kantu.

Zoi uzdiše, nalakćuje se na pult i poĉinje da vrti nekoliko vlasi izmeĊu

prstiju. „Moji roditelji se sele u San Francisko."

„Šta? Ozbiljno?" jedva mogu da poverujem.

„Aha."

Ne mogu da prepoznam da li je razoĉarana ili samo još ne zna šta da

misli o tome. „Pa to zvuĉi super" kaţem u nadi da joj dam podstrek. „Ne
ţeliš da se seliš?"

Zoi podiţe ruke s pulta i prekršta noge. „Lil, ne znam šta da mislim.
Daleko je to od kuće. Nije to baš iza ćoška."

„Taĉno", kaţem, „ali to je San Francisko!" Mnogo bih volela da odem

tamo."

Ona se bledo osmehuje.

Ujka Kol, koji slavi na neki svoj turoban naĉin, uzima još tri flaše piva iz
friţidera i uglavljuje ih meĊu prste. Smeška mi se u prolazu i odlazi u
dnevnu sobu kuće pune ljudi.

On je strava. Kada je stigao, tutnuo mi je ĉestitku s stotke u njoj.

NA IVICI VEČNOSTI

ENDRU
 J.A.REDMERSKI

„Zoi, mislim da je to super. I iskreno, jedva ĉekam da posetim svoju

najbolju drugaricu u Kaliforniji. Aha. Zvuĉi dobro već kad to samo
izgovorim. Kalifornija" Dramatiĉno mlatim rukama. Ona se smeje. „Lil,
stvarno ćeš mi nedostajati." „I ti meni."

Njena mama ulazi u kuhinju, a skoro odmah za njom i njen tata, Blejk.
„Jesi li rekla Lili novost?" pita njena mama dok uzima nešto iz friţidera.

„Aha, upravo sam joj rekla."

„I šta misliš, Lili?" pita njena mama.

Njen tata ljubi Zoi u ĉelo, uzima pivo od njene majke i izlazi napolje,
verovatno da zapali cigaretu.

„UzbuĊena sam zbog nje", odgovaram. ,Ja se selim u Boston zbog

studija. Ona se seli u Kaliforniju. Moţda nećemo biti više zajedno kao
dok smo odrastale, ali nešto u vezi s tim da se ne ostane zauvek uĉauren
na istom mestu daje dobar osećaj."

„Ti si nesumnjivo ćerka Endrua i Kamrin Pariš, tu nema greške", kaţe

njena mama smešeći se.

Ponosno se smeškam i skaĉem sa stolice da otpratim nju i Zoi u dnevnu

sobu.

„Zdravica!" kaţe moj tata nasred sobe i visoko podiţe svoje pivo. Gleda
preko sobe u mene. Imamo iste zelene oĉi. „Našoj devojĉici, Lili. I da
svima na faksu pokaţeš kako se to radi!"

Svi piju. „Za Lili!"

Provodim ceo dan, sve do noći, s mojim prijateljima i porodicom i,

naravno, Gavinom, kojeg toliko volim. Po mnogo ĉemu smo sliĉni.
Upoznali smo se ubrzo nakon što se doselio ovamo iz Arizone. Njegov
ormarić je bio na istomzidu kao i moj, a ispalo je i da pohaĊa skoro sve
ĉasove koje i ja. Zoi ga je prva snimila i startovala što i nije ĉudo ako se
ima u vidu njena sklonost ka flertovanju.

Sećam se kada mi
 NA IVICI VEČNOSTI

je prvog dana škole rekla: „Onaj će biti moj. Samo posma-traj." I nisam
imala nikakvu nameru da se umešam, ali je Zoi oĉigledno bila preveliki
zalogaj za nekog poput Gavina. V1

Valjda u neku ruku treba Zoi da zahvalim što smo Gavin i s«'

ja na kraju završili zajedno. Da nije bilo nje, on moţda ne bi k

imao izgovor da se natera da priĉa sa mnom. (

Zoi ga je prebolela ĉim je jasno dao do znanja da sam ja ta koja ga

interesuje.

To je stvarno ĉudno i zato što smo Gavin i ja tako zastrašujuće sliĉni da

se stiĉe utisak da nas je sudbina spojila. Oboje smo se bili nameraĉili na
isti koledţ. Volimo istu muziku i filmove i knjige i televizijske serije.
Oboje volimo umetnost i istoriju i pomišljali smo, u razliĉitim trenucima
svojih ţivota, kako bi izgledalo da proputujemo Afriku.

Gavina interesuje arheologija. Mene zanima arheološka konzervacija.

Gavin mi nije bio prvi deĉko, niti prvi koji me je poljubio, ali mi je bio
prvi za sve ostalo. Ne mogu da zamislim da ţivot provedem s nekim
drugim.

Nadam se da će ispasti kao s mojim roditeljima. Da, stvarno se tome

nadam.

Posle maturiranja, leto sam provela sa svojim roditeljima. I nisam gubila

ni minut tog vremena jer sam znala da će proći za ĉas. Najesen sam otišla
na studije, a mama i tata - pa, njihovi planovi nisu bili ništa manji od
mojih. Mislim dame izuzetno odgajili, ali sam znala da će se, ĉim se
odselim i zapoĉnem samostalni ţivot sa školovanjem i Gavinom, oni
otisnuti da ispune svoj ţivotni san.

Mnogo mije drago zbog njih. Nedostaju mi svakog dana, ali sam veoma
srećna.
 J.A.REDMERSKI

Nikada ne zaboravljaju da mi šalju pisma - ne elektonska, već prava

rukom napisana pisma. Sva sam saĉuvala, od onih sa ţigom iz Argentine
i Brazila i Kostarike i Paragvaja, do onih koja su stigla iz Škotske, Irske,
Danske i mesta širom Evrope. Oboţavam što su moji roditelji takvi kakvi
su, tako slobodnog duha i motivisani i zaljubljeni u svet. Divim im se. Iz
njihovih priĉa iz perioda kada su bili jedva malo stariji od mene, shvatam
da su njihovi ţivoti, ĉak i pre nego što su se sreli, bili dosta trnoviti, ali je
u nekom ĉasu sve lepo kliknulo na svoje mesto. Moja mama mi je priĉala
o svojoj prošlosti i kako je nekada bila vrlo depresivna. Nije mnogo
zalazila u detalje i bilo mi je jasno da je ponešto prećutala. Ali je htela da
mi da do znanja da na nju i mog tatu mogu uvek da se oslonim, šta god
da se desi i kakve god odluke da donesem.

Mislim da se brinula da bih mogla da ponovim neke njene greške iz tog

njenog teškog perioda, ali iskreno, ne mogu ni da zamislim da je nekada
bila nesrećna.

Mama mi je ispriĉala i kako je upoznala tatu. Zamislite, u autobusu

Grejhaund. Samo sam se nasmejala. Ali kad god pomislim na njih i na
sve ono kroz šta su prošli zajedno, ne mogu da se ne divim.

Po onome što mama priĉa, moj tata je bio pomalo neobuzdan u to vreme.
Ona kaţe da je to što je tada bio takav glavni razlog zašto mu je trebalo
toliko vremena da prihvati Gavina. Ni o tome nije zalazila u detalje, ali...
doĊavola, mora daje moj tata bio stvarno... bljak! Nema veze.

Ipak sam toliko toga nauĉila od svojih roditelja. Nauĉili su me koliko je

ţivot dragocen i da ni sekund ţivota ne uzimam zdravo za gotovo, jer mi
svaka sekunda moţe biti poslednja. Tata je insistirao da budem ono što
jesam, da se borim za ono u šta verujem i da zastupam svoj stav, a ne
neĉiji tuĊ. Govorio mi je da će ljudi pokušavati da me navedu da budem
ista kao i oni, ali da ne nasedam na to jer ću, i pre nego što budem
svesna, to zaista i biti. Moja mama, pa, ona je insistirala da uvidim da u
svetu postoji toliko toga što nisu samo glupavi poslovi i plaćanje raĉuna i
pretvaranje u roba ovog društva. Pobrinula se da shvatim da, ma šta drugi
rekli, ne moram ţiveti ţivotom koji nisam sama odabrala. Ja biram svoj
put.
 NA IVICI VEČNOSTI

Ja pravim svoj ţivot takvim da ga vredi pamtiti, ne onim koji će se

utopiti u pozadinu svih onih nesadrţajnih dana oko mene. Na kraju se
svodi na to da je to moj, i samo moj izbor. Povremeno će biti teško,
moţda ću morati neko vreme da prevrćem hamburgere ili ribam klozete,
gubiću ljude koje volim, i neće svaki dan biti blistav kao prethodni. Ali,
ako ne dozvolim da me nedaće odvuku na samo dno, jednog dana ću
raditi baš ono što ţelim. I šta god da se desi i koga god da izgubim, neću
tugovati zauvek. Ipak, mislim da sam od mojih roditelja najviše nauĉila
kako voleti. Oni me vole bezrezervno, naravno, ali mislim na to kako se
oni vole meĊusobno. Znam dosta braĉnih parova - većina roditelja mojih
prijatelja je i dalje u braku - ali nikada nisam upoznala dvoje ljudi koji su
više posvećeni jedno drugom od mojih roditelja. Bili su nerazdvojni
tokom celog mog ţivota. Uspevam da se setim svega dve-tri rasprave
meĊu njima, ali ih nikada nisam ĉula da se svaĊaju. Nikada. Ne znam šta
to njihov brak ĉini tako jakim, ali, šta god da je, nadam se da sam
nasledila deo te magije.

Gavin ulazi u moju sobu u studentskom domu i zatvara vrata za sobom.

Seda na ivicu mog kreveta. „Još jedno pismo od tvojih?" Klimam
glavom. „Gde su sada?"

,,U Peruu" kaţem bacajući pogled na pismo. „Oboţavaju tu stranu sveta"

Osećam ruku na mom kolenu koja me teši. „Brineš za njih"

Opet klimam glavom, samo malo. „Da, kao i uvek, ali brinem više kada
su tamo. Neka mesta su stvarno opasna. Samo ne bih da završe kao..."

Gavin pruţa ruku i neţno me hvata za bradu. „Ništa im neće faliti, i ti to

znaš."

Moţda je u pravu. Moji mama i tata putuju po celom svetu sada već dve
godine, a najveća opasnost na koju su naleteli - bar po onome što su mi
pisali - bila je ta da je tata jednom opljaĉkan i da su jednom imali
nekakav problem s pasošima. Mada se svašta moţe desiti, naroĉito kada
su tako sami i imaju samo rance i otvoren put pred sobom.

Oĉigledno, priliĉno sam nalik mojoj mami po tome koliko brinem.

 J.A.REDMERSKI

„Još dve godine, a onda će oni isto tako brinuti za tebe" dodaje i kratko
me cmokne u usne.

„Valjda je tako", kaţem i smeškam mu se dok ustaje s kreveta. „Mama će

verovatno probdeti svaku noć pitajući se da li me je pojeo lav."

Gavin mi se samo smeška.

Pre šest meseci smo rešili da zaista hoćemo da odemo u Afriku posle
studija. Kada smo se tek upoznali, to nije bila baš ideja već više nešto što
smo pomenuli u neobaveznomrazgovoru. Ali je u meĊuvremenu postalo
naš cilj. Bar za sada. Mnogo toga se moţe promeniti u dve godine.

Savijam pismo i vraćam ga u izbledeli koverat, a zatim ga spuštam na

stoĉić.

Gavin mi pruţa ruku. „Spremna?", pita, a ja je prihvatam i ustajem s

kreveta.

Napuštam sobu da bismo proslavili Gavinov roĊendan s našim

prijateljima, i baš pre nego što sam zakoraĉila u hodnik, osvrnula sam se i
još jednom pogledala pismo, a zatim neţno zatvorila vrata za sobom.