Sinopsis romana Bife Frojd Miloš Živković

Pred sam kraj 1960. godine, razvijajući poseban vid autoterapije, Karl Gustav Jung piše pismo
samom sebi. Kako će se ispostaviti, terapija ne daje željeni rezultat već stvara neobičan rascep psihe, a
Jung pod čudnim unutrašnjim uticajem počinje da se priseća Ane Zec, u početku njegove
pacijentkinje, a kasnije i ljubavnice. Zvanično zaposlena u jugoslovenskom konzulatu u Cirihu kao
šifrant, zapravo špijun i potkazivač, Ana je nakon tajne i burne jednogodišnje veze sa doktorom
Jungom naprasno nestala. Iako već osamdesetpetogodišnjak, Karl Gustav Jung odlučuje da tu priču
zaokruži i pronađe Anu. Uz pomoć prijatelja iz levičarskog podzemlja, onih iz okruženja Herberta
Markuzea, saznaje da je Ana Zec, posle niza skandala koje je počinila u diplomatiji vraćena u
Beograd, i da tamo radi kao poštar. Više nego ikad u životu željan konspirativnih delatnosti, Jung
pribavlja lažni pasoš koji glasi na ime doktora Grafenberga, radi kamuflaže pušta bradu nalik
Frojdovoj, i vozom kreće na put ka Beogradu.
U prestonici zavejanoj snegom odseda u hotelu Moskva, tada leglu liferanata, uštvi i udbaških
štakora. Upušta se u svojevrsnu detektivsku potragu za Anom Zec po naizgled mirnom socijalističkom
Beogradu, i posle jednog nezgodnog pada/sinhroniciteta upoznaje Baltazara Novaka, neurotičara,
biologa, ekologa i strastvenog kolekcionara pojaseva nevinosti, čoveka po kojem će Zlatko Grgić,
animator Zagreb Filma, stvoriti lik čuvenog profesora Baltazara. Između njih dvojice rađa se neobično
prijateljstvo, i upravo Baltazar jedne maglovite noći odvodi Junga u Bife Frojd, mračno okupljalište
beogradskih frojdista smešteno u bivšem nemačkom bunkeru negde u Savamali. Junga tu očekuje
simbolični susret sa svojim bivšim učiteljem, a kasnije ljutim oponentom, kao i prvo iskustvo sa
nedozvoljenim hemijskim supstancama.
Jednog jutra će Karla Gustava Junga iz dubokog sna probuditi galama na ruskom jeziku koja dopire
iz neke od susednih soba. Kako su bučni susedi bili odviše uporni, besni Jung odlazi da im zakuca na
vrata sa ciljem da ih upozori na ponašanje. Vrata će otvoriti nizak namrgođeni muškarac sasvim nag,
istovremeno se raspravljajući sa svojom ljubavnicom koja leži u krevetu. U pitanju je sovjetski pilot
Jurij Aleksejevič Gagarin, kada još nije znao da li će se baš on vinuti put orbite, pozvan od strane
druga Tita da u Jugoslaviji održi kraći seminar o razvoju kosmičkih programa, jer Samit nesvrstanih se
bližio, a Tito nije želeo da pripadnici ovog pokreta kaskaju za istočnim i zapadnim blokom. Videvši tu
pred vratima da nagi pilot naginje izvesnim emotivnim iskliznućima, imeđu ostalog bio je besan zato
što mu je ljubavnica saopštila da ima mali penis, doktor Jung mu svesrdno predloži da se u toku dana
nađu u hotelskom kafeu. U početku sumnjičav, Jurij Gagarin ipak pristaje na razgovor, te uz flašu
vodke započinje ispovest o svom odrastanju u malenom selu Klušino, neobičnim događajima iz
detinjstva koji će ga opredeliti da se okrene ka nebu, strastvenoj želji da odleti u Kosmos, ali i o
razdirućem kompleksu zbog visine od jedva nešto preko metar i po. Susret u kafeu hotela Moskva iz
prikrajka će posmatrati jedan revnosni udbaš, i ubrzo o svemu tome podneti izveštaj svojoj centrali.
Jung nastavlja detektivsku potragu po Beogradu uz pomoć profesora Baltazara, ubrzo im se
pridružuje i Stanislav Kos, upravnik opservatorije na Zvezdari, mason i pornograf-amater. Stvari se
komplikuju, tempo zahuktava, a njih trojica sticajem čudnih okolnosti otkrivaju i neke mračne tajne iz
predratne, kraljevske prošlosti Beograda. Takođe, vredni delatnici UDB-a uspevaju da saznaju pravi
Jungov identitet, sastanak sa Jurijem Gagarinom protumačiće paranoidno kao pokušaj otmice i ucene,
pa zbunjeni slučajem osamdesetpetogodišnjeg špijuna koji je došao da uruši poredak zemlje, zapadaju
u opštu paniku. Najzad, šef beogradskog odseka UDB-a Marko Leko predlaže da slučaj završi nigde
drugo nego na stolu Josipa Broza Tita.
Vođen nepresušivim oportunizmom, drug Tito rešava da stvari okrene u svoju korist. Donosi odluku
da iskoristi prisustvo doktora Junga u Beogradu. Donosi odluku da se podvrgne psihoanalitičkoj
terapiji...