kAKO POSIJEŠ, TAKO DEŠ POŽNJETI

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Saraf

kAKO POSIJEŠ, TAKO DEŠ POŽNJETI

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka
- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Saraf

1
kAKO POSIJEŠ, TAKO DEŠ POŽNJETI

STRAVIČNA SMRT DRAGOSLAVA IZ NIŠA: Bio je na svim ratištima devedesetih, preživeo sve, a
vatra ga živog progutala u rođenoj kudi
Bio je radnik Elektronske industrije oko 25 godina kada je izgubio posao. S prvim danima rata u
Hrvatskoj odmah se sam prijavio da brani Srbiju. I tada i kasnije je prošao ratište uzduž i popreko.

2
Veliki srpski patriota, Dragoslav Radevski (65) iz Niša, jedan od poslednjih branilaca Knina u
ratom zahvadenoj Hrvatskoj, dobrovoljac svih ratova od 1991. do 1999. godine tragifno je
okonfao život kada je sinod oko 20 sati njegovu kudu u selu Trupale, zahvatio požar, a on je
živ izgoreo u vatrenoj stihiji.
U Ulici Knjaza Miloša u Trupalu gde se nalazi i kuda poginulog ratnika postoji šestorica tenkista od
kojih se svako razočarao u događaje koji su usledili nakon gubitka srpskih teritorija u ratovima.
– Prifaju da se od cigarete zapalio… Ja sam bio kod njega oko 19.30 pa sam otišao. I sumnjam da je
varnica od ventilatora izazvala požar – prifa Saša.
Stanoja Ristid, prvi komšija i rođak navodi da je “Dragoslav nekada bio gospodin”.

3
kAKO POSIJEŠ, TAKO DEŠ POŽNJETI

4
5
__ _

Aladža je minirana/srušena 02.08.1992. u 23

sahata i 40 minuta.
Iz knjige MOLILA SAM IH DA ME UBIJU, 165. strana.
Molila sam ih da me ubiju : zlofin nad ženom Bosne i Hercegovine : knj. 1 / [redakcioni odbor
Irfan Ajanovid ... *et al.+
Sarajevo : CID *i. e.+ Centar za istraživanje i dokumentaciju Saveza logoraša Bosne i
Hercegovine, 1999. (Grafanica : Grin)
484 str. : ilustr. ; 25 cm

6
_

7
Eh, kad fujem : - Lahko je tebi!
A gdje si bio kad sam spakovao
život u jednu kesicu i...
...krenuo...
FOČANSKE PRIČE : JEDNA KESA ZA SVE ŠTO MI TREBA
https://focanskidani.wordpress.com/.../focanske-price.../?
Bio je 2. juli 1992. kad sam napustio Fofu.
Sa jednom kesom. Za sve što mi je bilo potrebno.
U tu plastifnu vredicu, kako smo je tada zvali “najlonku” stala je sva moja imovina. I pokretna i
nepokretna.
Nekoliko potkošulja, nešto donjeg veša, par farapa, pribor za lifnu higijenu, lifna karta, pasoš,
svjedofanstvo i par fotografija.
Čitav dotadašnji život stao je u jednu plastifnu kesicu.
Posljednji put gledam po sobama, razgledam kudu, avliju.
Ne zakljufavam vrata. Nema potrebe.
Bacam pogled na bašdu. Ima povrda. Rodilo je. Pobrade ga neko.
Pored Hotela prolazim tiho i nešto me steže u grudima.
Polahko idem iza Delikatesa.
Sredem Prleta Lakovida. Kaže – Odlaziš?
– Odlazim!, odgovaram i pokazujem mu kesicu.
Na autobuskoj stanici ved se iskupilo podosta “putnika” – prognanika.
priredio:Kenan Saraf
design Kenan Saraf
fotografije:internet/screenshot
oprema teksta:focanskidani

8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
POSLJEDNJA ŽELJA KLONULOG CVIJETA

Ne mogu više da trpim moru

Svoju predutanu rijef na felu
Došlo je vrijeme zdravom govoru
I otkrivanja ožiljaka na tijelu

Moja duša nije mašinski dio

Pustidu im sve na volju
Ali ako me klali budu
Neka me zakolju u polju

18
Neka krv što je grizla srce i mozak
Napokon nađe slobodu
I neka među divnim cvijedem
Nađubri divlju jagodu

Jer kroz paragraf mene su vukli

Dok nisam smršo ko list
I festo su me noževima tukli
Da postanem građanin fist

Ali ja sam uspio da nađem puta

A da ne zgazim ni jednog mrava
Da moja fista duša luta
Po prostranstvima vlastitih trava

Jer ona nije mašinski dio

I pustidu im sve na volju
Ali ako me klali budu
Neka me zakolju u polju

Ahmed Muhamed Imamovid

(Iz zbirke pjesama “Od jada zarada”, 1969.)

19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
Tragom nestalih…Sjećanjem protiv nestanka…
E, moja Foeo, presudi ti sama sebi za sva vremena, sa svojim jamama, grobnicama…
Hajde više da se ne igramo maeke i miša, recite gdje su i koliko ih je? koliko puta ste
premještali one koje ste ubili?
Te je na jednom mjestu identifikovana lobanja, trup, dijelovi garderobe, a onda na drugom
kosti ruku, nogu.. I taman, onaj oeajnieki smiraj porodica, bar su našli, sahranili svoje
najmilije, a onda pismo o novoj DNK potvrdi.
Koliko puta pobijeni građani Foee nesrpske nacionalnosti trebaju biti sahranjeni. Koliko dete
puta više da ih ubijate!!!

Tragom nestalih…Sjećanjem protiv nestanka…

34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
Na Potrkuši sam razgovarao sa B.B. sedamdesetogodišnjim starcem iz Papratna, općina
Foĉa, koji je bio svjedok straviĉnog zloĉina. Starac je ispriĉao:
“U selo Vikoĉ iznenada su upali ĉetnici Bore Ivanovića iz Godijena i otvorili paljbu na sve
strane. Narod se prepao i poĉeo bježati, a sa njima i šezdesetak momaka koji su trebali
braniti mjesto. Ĉetnici su ubili ĉetvericu mladića, a
Miralema Ahmića (22 god.) živog su uhvatili.
Ja sam pred zloĉincima utekao u srpsko groblje i tako se spasio. Odatle sam vidio šta su
radili Miralemu. Prvo su ga dugo tukli i muĉili, a zatim svezali za granu jedne kruške pred
školom u Papratnu. Onda su pod tom kruškom zapalili vatru. On je vrištao, jaukao.

47
Njegovi urlici odjekivali su između brda. Ĉinilo mi se kao da nedoklan vo doziva kasapine
da dovrše posao,a oni su samo nekoliko metara dalje od njega svirali harmoniku, pili
rakiju, pjevali i izrugivali se njegovim mukama. Izdahnuo je, jadnik, najteže što insan može
da skonĉa. Vidio sam kad je do njih stigao neko u crvenoj “ladi”. Poslije toga su prestali sa
pjesmom.
Nakon dva dana u selo se vratio moj sin i još nekoliko mještana. Pokupili su glavu i kosti
rahmetli Miralema i sahranili. Cijelo Papratno popali su ĉetnici Bore Ivanovića s Godijena,
ĉetnici s Ĉelebića i iz Brusana.”
iz knjige Grihota je ubijanje tvica – Mehmed Bradarić, stranice 275 i 276.

48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
Asima Giĉević-Mimica

VOLJENOM GRADU

Voljenom gradu u mirisu behara

Lomiše srce onog divnog maja
Ĉaršijom Prijekom ne ĉuje se pjesma
Presušila dobra, hladna Musluk ĉesma

Što te pale, neka znaju

To im duša u ognju gori
Tvoje srce neka zbori
To je njihov jad i sram

Što te ruše, neka znaju

Hladna Drina vjeĉno žubori
O istini ona zbori,
To je njihov jad i sram,
To je njihov vjeĉni sram!

Pjesma se ĉuje vode šadrvana

I miris kestena u smiraj dana
Aladža stara pod mjeseĉinom drijema

66
Ćehotina hita Drini, da je pita:

Što te pale, neka znaju

To im duša u ognju gori
Tvoje srce neka zbori
To je njihov jad i sram

Što te ruše, neka znaju

Hladna Drina vjeĉno žubori
O istini ona zbori,
To je njihov jad i sram,
To je njihov vjeĉni sram!

Od tuge i srama prekrila te tama,

Zaledila toplu rijeĉ na usnama
Svjetlo nek' otopi zaleđena srca,
A Tvoje nikad nije prestalo da kuca!

Što te pale, neka znaju

To im duša u ognju gori
Tvoje srce neka zbori
To je njihov jad i sram

Što te ruše, neka znaju

Hladna Drina vjeĉno žubori
O istini ona zbori,
To je njihov jad i sram,
To je njihov vjeĉni sram!

Asima Giĉević-Mimica

67
68
69
Drina

Gdje to Drina takvu boju ima?

Tamo ljudi, gdje je grli Dehotina.
Tamo osta naša mladost slatka
mi svijetom lutamo, lutamo bez prestanka.

Tužni li su naši dani!?

Još tužnije naše nodi.
Sjetimo se naših milih
što nam nikad' nede dodi!?

Da nam ih je makar nadi.

Pa da znamo, gdje su sada?
Kazuj Drino, progovori Dehotino...!
U talasu vašem, kako demo smiraj nadi.

Nisveta Skejovic (8.8.2018.)

70
Historija Foĉe : ŠEJHU-L-ISLAM MUSTAFA-EF. BALI-ZADE (BALIĆ)
https://focanskidani.wordpress.com/.../historija-foce.../

71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
Ćamil Sijarić : ĆEHOTINA I DRINA – I MEĐU NJIMA FOĈA
https://focanskidani.wordpress.com/.../camil-sijaric.../
Ćehotina govorila Drini: priĉekaj me sjutradan do podne, dok ja dođem mutna i krvava… i
tako dalje; mutna jeste dolazila, a ne zna se da je nekad došla i krvava. Dolazi Drini sa
desne strane, manja je i tanja od nje i boje je drukĉije – nije zelene, kao što je zelena
Drina. Drina se nekad i zvala – Zelenika, i to je bilo njeno slovensko ime. Kako je i kada
nastalo ime Drina, ne zna se. Legendama nije vjerovati, ali nije nekorisno pomenuti ih – i
evo jedne o imenu Drine: kad su Turci prodirali u Bosnu, prvo su morali preći Drinu – koja
im se uĉinila duboka. Dubok na turskom kaže se – “derin”, pa je prema tome ime Drine
nastalo od “derin”, to jest dubok. A može biti da nije tako, kako ova legenda kaže – nego
da je Drina rijeĉ ilirska i da znaĉi isto što i „‟drim‟„, to jeste zelen; pa otud i ime Drimu, što
bi znaĉilo zelena voda. Ovdje od “drim” ili “drin” nastalo je ime Drina, što takođe znaĉi
zelena voda. Tek, bilo kako bilo, Drina je naša najljepša rijeka; i nijedna u pjesmi nije
opjevana koliko je to rijeka Drina… Nju ne ruži ni ono što kažu: “Niko ne ispravi krivu
Drinu!”

O Ćehotini se ne može izvesti nikakva priĉa – do ta: da je to voda valovita i plahovita kad
nadođe, a njoj ĉesto padne na um da nadođe, i kako to pjesma kaže da poplavi
Aladžanske dvore. To kad ih je poplavila bilo je 1731. godine. Uz taj povodanj odnijela je
200 kuća, dva mosta, cijelu ĉaršiju, hanove i dućane i opustošila grad Foĉu. Ovdje – kad
uđe u Foĉu, Ćehotina uspori svoj tok, predaje se zelenoj Drini i za nju je to: – kraj! – i ona
ovdje kao da kaže: “Kad prođem kroz Foĉu, ne žalim da umrem!”
https://focanskidani.wordpress.com/.../camil-sijaric.../

85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130