Korozija u brodogradnji 2018.

Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo
Pupin“
Zrenjanin

Korozija u brodogradnji
- seminarski rad -
Predmet: Projektovanje proizvodnih procesa

Profesor: Prof. dr Slavica Prvulović Student: Sanja Lukić IM 4/16

Asistent: MSc Jasna Tolmač Smer: Inženjerski menadžment

Sadržaj
 Korozija u brodogradnji 2018.

1. Uvod.......................................................................................................................1
1.1. Šta je korozija?....................................................................................................1
1.2. Faktori koji utiču na mehanizam i brzinu odvijanja korozivnog procesa........2
2. Korozija u brodogradnji.........................................................................................3
2.1. Vrste korozije u brodogradnji i njihovo sprečavanje......................................4
3. Pitting korozija.......................................................................................................7
4. Zaštita suvih delova broda.....................................................................................8
5. Zaštita brodskog trupa od obrastanja...................................................................9
5.1. Alternativni antifauling sistemi.....................................................................10
6. Privremena zaštita opreme u fazi gradnje broda i skladištenja..........................11
7. Zaštita cevovodnih sistema broda.......................................................................12
8. Zaštita električnih sklopova i upravljačkih kutija.................................................13
9. Galvanska korozija...............................................................................................14
10. Zaključak............................................................................................................15
 Korozija u brodogradnji 2018.

1. Uvod

1.1. Šta je korozija?

Korozija je proces nenamernog trošenja konstrukcijskog materijala pod

mehaničkim, hemijskim i biološkim delovanjem okoline. Dolazi od latinske reči
corrodere, što znači nagristi. S termodinamičkog stajališta, to je prelaz materijala
u stabilnije stanje. Štete do kojih dolazi zbog korozije mogu biti direktne i/ili
indirektne. Direktne su posledica korozijskih oštećenja na pojedinim
postrojenjima, a do indirektnih dolazi zbog nedostatka pojedinih proizvoda ili
energije uzrokovanog prekidom proizvodnje do kog su dovele direktne štete.
Produžetak trajnosti konstrukcijskog materijala, a time i tehnološkog procesa,
postiže se nizom postupaka od kojih su najznačajniji:
 konstrukcijske mere
 izbor materijala
 izgradnja sistema zaštite od korozije
 održavanje sistema zaštite od korozije
Prema mehanizmu odvijanja, korozivni procesi se dele na hemijske i
elektrohemijske. Hemijski teku u uslovima pri kojima voda ne kondenzuje, prema
zakonima hemijske, a elektrohemijski prema zakonima elektrohemijske kinetike.
Korozivni procesi se mogu odvijati u sledećim oblicima:
 opšta korozija
 selektivna korozija
 lokalna korozija
 interkristalna korozija

1.2. Faktori koji utiču na mehanizam i brzinu odvijanja korozivnog

procesa
Osnovna svojstva konstrukcijskog materijala određena su njihovom
termodinamičkom stabilnošću, koja se pri određenim uslovima iskazuje
 Korozija u brodogradnji 2018.

slobodnom entalpijom – Gibbsonovom termodinamičkom funkcijom. Slobodna

entalpija je u direktnoj vezi sa elektromotornom silom. Svojstva materijala zavise i
od unutrašnjih naprezanja, koja su posledica promena strukture, do kojih je došlo
npr. tokom tehnološkog procesa.
Brzina korozije zavisi od obeležja okoline. Najznačajnija su pH, prisutnost
kiseonika, anjona koji učestvuju u primarnim i sekundarnim reakcijama;
temperatura, kretanje medija i sl.
 Soli mogu delovati oksidirajuće, mogu menjati pH ili biti neutralne.
Neutralne soli npr. NaCl, KCl u malim koncentracijama deluju stimulativno,
zbog prisutnih Cl jona, a u većim smanjuju brzine korozije zbog smanjene
topivosti kiseonika.
 Inhibitori su supstance koje, dodate u malim količinama, smanjuju brzinu
korozije.
 Stimulatori su supstance koje, u malim količinama, pospešuju korozivne
procese. Najčešće deluju kao katodni depolarizatori.
 Promena temperature utiče na korozivni proces na različite načine. Porast
temperature dovodi do povećanja brzine pojedinih korozivnih reakcija.
Istovremeno, ako reakcija teče uz depolarizaciju s kiseonikom, korozivni
proces se usporava zbog smanjivanja topivosti kiseonika, ali zbog manje
koncentracije kiseonika smanjeno je njegovo pasivno delovanje.
 Veći pritisak dovodi do povećane topivosti plinova. U nekim situacijama
može doći i do hemijske reakcije s metalom.
 Materijal koji je podvrgnut mehaničkom opterećenju, ako je naprezanje u
određenim granicama, može trajno ostati u upotrebi. Ukoliko je mehaničko
opterećenje povezano s korozivnim delovanjem okoline, trajnost materijala
je ograničena. Efekti su posebno značajni kada naprezanje osciluje.

2. Korozija u brodogradnji

U brodogradnji se koriste tzv. brodski čelici koji sadrže mali procenat ugljenika jer
se prilikom gradnje broda unosi velika količina toplote (varenje, ravnanje) te se
delimično menja struktura tog materijala.
 Korozija u brodogradnji 2018.

Takođe, pri gradnji brodova za specijalne namene koriste se čelici povišenog

kvaliteta. Oni sadrže veći procenat ugljenika i njihove oznake su AH36 i DH36.
Na brodovima čiji su cevovodi izloženi konstantnim promenama temperature i
čestoj eksploataciji, sprovodi se postupak cinčanja čime se njihov životni vek
višestruko produžava.
Cinčanje je postupak u kom se materijal potapa u kade sa kiselinom da bi se
nakon toga potopio u rastopljeni cink. Postoji hladno i vruće cinčanje čelika.

Pocinčani trup broda

2.1. Vrste korozije u brodogradnji i njihovo sprečavanje

Prilikom kretanja brodske elise, stvaraju se galvanske struje koje tokom dužeg
vremenskog perioda nagrizaju brod. Kako bi se sprečio ovaj proces, na trup broda
 Korozija u brodogradnji 2018.

koji je u dodiru sa vodom postavljaju se cink anode, tzv. cink protektori koji se
vremenom troše, ali umnogome usporavaju koroziju i štite trup broda.

Cink protektor
Brodska elisa i cink
protektor

Budući da je trup broda najviše izložen vlažnosti, nakon montaže i zavarivanja

psristupa se AKZ (antikorozivnoj zaštiti). Ona se može vršiti na više načina:
peskom, gritom i suvim ledom. Nakon tzv. peskarenja, nanosi se prvo zaštitni sloj
 Korozija u brodogradnji 2018.

koji se najbolje vezuje za trup broda da bi se nakon toga nanelo još nekoliko
slojeva, a sve u zavisnosti od toga čemu je brod namenjen; ako je ledolomac i
izložen niskim temperaturama, koriste se premazi koji su otporni na mehaničke
udarce i hladnoću. Deo broda koji se nalazi pod vodom premazuje se
antifaulingom koji sprečava prianjanje algi i školjki.
Peskarenje je proces pri kom se u specijalno crevo pod pritiskom od 8-10 bara
ubacuje vazduh i pesak koji prilikom udaranja o brod odstranjuju nastalu koroziju i
nečistoće. Time omogućuju da se farba što bolje “veže” za brod.

Opeskareni deo trupa

U brodogradnji se koriste visoko kvalitetni dvokomponentni premazi koji daju

dugotrajnu zaštitu. Sastoje se od komponenti A i B (boja i učvršćivač). Ove dve
komponente se mešaju pre samog nanošenja i moraju se naneti u roku od
 Korozija u brodogradnji 2018.

nekoliko sati jer stezanje premaza nastupa vrlo brzo. (Jotun, Hempel i
International)

3. Pitting korozija
 Korozija u brodogradnji 2018.

Pitting (rupičasta) korozija je najčešći oblik korozije u brodogradnji. Njoj najviše

podležu trupovi broda na kojima nastaju rupičasta oštećenja (korozione jamice).
Ocena stanja ovakve površine sprovodi se proučavanjem gustine, veličine i dubine
rupica. Ostale metode kojima možemo utvrditi nastalu štetu jesu
neelektrohemijske metode (potpuno potapanje, piting faktor i temperatura
pitinga) i elektrohemijske metode (potenciostatička metoda i potenciostatičko
utvrđivanje temperature pitinga).
Da bi se predupredila ovakva vrsta korozije, pribegava se povećanju otpornosti
materijala odnosno legiranjem sa Cr, Mo, Ni, smanjenju agresivnosti korozivne
okoline, inhibiciji, katodnoj zaštiti i smanjenju hrapavosti površine materijala.

Pitting korozija
ispod sloja farbe

4. Zaštita suvih delova broda

 Korozija u brodogradnji 2018.

Suvi (zatvoreni) delovi na brodu su izloženi agresivnom delovanju atmosfere koja

sadrži visok procenat hlorida zbog blizine mora, visokoj vlažnosti i čestim
oscilacijama u temperaturi što doprinosi koroziji brodskog trupa. U takvim
uslovima, loše sprovedena zaštita premazima ne ispunjava zahteve trajnosti i kao
najbolje rešenje pokazuje se primena inhibitora. Isparljivi inhibitori korozije u
formi praha, stavljeni u zatvoren prostor, isparavaju i putem molekula se šire
ulazeći u sve otvore metalne opreme. Proces inhibicije počinje da se odvija kada
para dođe do površine metala i adsorbira se, stvarajući tanak zaštitni film.
Rezultat je stvaranje monomolekularnog sloja koji onemogućuje neposredni
kontakt korozije sa metalom. Inhibitori u formi praha nanose se zaprašivanjem,
zamagljivanjem i posipanjem. Doziranje tj. količina inhibitora koji se nanosi zavisi
od veličine prostora u brodu kao i od uslova koji vladaju u njemu.

Primena inhibitora na unutrašnjosti lista kormila

5. Zaštita brodskog trupa od obrastanja

Fouling (engl. obrastanje) označava kolonije biljnih i životinjskih morskih

organizama na uronjenim površinama brodova, bova, offshore i drugih
 Korozija u brodogradnji 2018.

potopljenih objekata. Najvidljiviji i najbolje poznati oblici takvog obrastanja su

balanidi (engl. barnacles), mekušci i morske trave. Nadzirati obrastanje u suštini
znači rešiti problem adhezije morskih organizama koja se odvija u četiri glavna
stadijuma. Obrastanje počinje u trenutku kad je izgrađeni objekat uronjen u more.
Obrastanje je vrlo dinamičan proces na koji mogu uticati strujanje mora,
mehanička oštećenja, salinitet u moru, količina svetlosti, temperatura, zagađenje i
dostupnost nutrijenata. Jačina obrastanja je i sezonski fenomen koji zavisi i od
geografskog položaja. Poznavajući područje u kom će brod ploviti, moguće je
proceniti rizik od obrastanja. Najugroženiji su brodovi koji plove pri nižim
brzinama, brodovi male aktivnosti te brodovi koji najviše plove u tropskim i
suptropskim morima.
Obraslo dno plutajuće platforme
 Korozija u brodogradnji 2018.

5.1. Alternativni antifauling sistemi

Proizvod / metoda Prednosti / nedostaci

Boje na bazi Već postoje; manje su toksične. Deluju samo na

bakra morsku faunu (za sprečavanje rasta trava, dodaju se herbicidi
koji pak predstavljaju pretnju po okolinu).
Boje bez kalaja Najbolje deluju na brodovima koji pristaju svake tri i po
godine ili češće. Efikasne su i na brodovima za posebnu
namenu (remorkeri, čamci za spašavanje, istraživački brodovi)
ako se koriste barem 100 dana u godini i pristaju barem svake 6.
3 godine. Kad se brodovi ređe koriste, jače je obrastanje i
pristajanje treba sprovoditi svake godine.
Nelepljivi Ne sadrže biocide, ali imaju ekstremno glatku i sklisku
premazi površinu, što sprečava obrastanje i olakšava čišćenje.
Najprikladniji su za brodove sa brzinom od najmanje 30 čv.
Oštećenja na premazima boje se teško popravljaju. Pojavljuje se
lagano obrastanje, ali se lako otklanja pranjem pod visokim
pritiskom na godišnjem pristajanju.

Čišćenje Periodično čišćenje podvodnog dela brodskog trupa je

najprikladnije za brodove koji plove u morskoj i slatkoj vodi, te
u područjima gde se malo organizama hvata za trup. Čišćenje
uključuje ronioce sa rotirajućim četkama i pumpama koje
rade pod visokim pritiskom.

Prirodna Supstance koje daju prirodnu otpornost protiv obrastanja

otpornost i bazirane su na sposobnosti morskih organizama, poput korala i
prirodni biocidi sunđera, da razviju prirodni biocid protiv obrastanja. Istraživanja
upotrebe prirodnih materija su još u razvoju, ali su
pronađeni aktivni metaboliti i sintetizovani novi biocidi.

Elektricitet Stvaranje razlike u električnom naponu između trupa i morske

vode pokreće hemijski proces koji sprečava obrastanje. Ova
tehnologija se pokazuje efikasnijom nego upotreba boja na
bazi kalaja, ali je sistem podložan oštećenjima i skup te stvara
povećan rizik od korozije i veću potrošnju energije.
Privremena zaštita opreme u fazi gradnje broda i skladištenja
 Korozija u brodogradnji 2018.

U fazi gradnje broda, odnosno opremanja i montaže, moguće je zaštititi opremu

broda inhibitorima korozije. Inhibitori se za tu potrebu mogu primenjivati u
sredstvima u koje se umotava oprema i na taj način izoluje od uticaja morske
okoline (vlažnost vazduha, salinitet, temperatura...). Gradnja broda je dugotrajan
proces, a brodogradilišta imaju konstantan problem sa nedostatkom prostora
zbog čega oprema koja se ugrađuje na brod često stoji na otvorenom. U tom
slučaju, oprema se može umotati u omote u koje se postavljaju inhibitori korozije
koji sprečavaju koroziju. Danas se u brodogradilištima velik deo opreme umotava
u najlonske folije i na taj način sprečava ulazak vode u vitalne delove opreme. To
je dobar način sprečavanja korodiranja opreme, ali u omotima kondenzuje i
nakuplja se vlaga koja takođe može prouzrokovati koroziju. Postavljanjem
inhibitora korozije u omot, ta vlaga koja nastaje bila bi ispunjena parama
inhibitora i nekorozivna za opremu. Ovaj način zaštite od korozije se primenjuje za
privremenu zaštitu opreme u vreme transporta ili skladištenja do ugradnje u neki
sistem ili predaje krajnjem korisniku, odnosno kupcu. Posebno se primenjuje kod
prekookeanskog prevoza gde je oprema izložena vrlo agresivnom delovanju
morske okoline i vlaži unutrašnjost teretnog prostora broda.

Zaštita brodske opreme najlonom bez inhibitora (slika levo) i oprema zaštićena najlonskim
omotom i Cortecovim VCI inhibitorom (slika desno)

7. Zaštita cevovodnih sistema broda

 Korozija u brodogradnji 2018.

Isparljivim inhibitorima korozije mogu se štititi protočni sistemi kao što su sistemi
grejanja tereta, rashladni sistemi glavnog i pomoćnih motora, sistemi grejanja
prostora za posadu i putnike, itd. Ekonomičnost zaštite inhibitorima prvenstveno
dolazi do izražaja u sistemima s recirkulacijom gde se oni postepeno troše. U
sistemima s jednokratnim protokom tečnosti treba, naravno, periodično ili
kontinuirano dozirati inhibitore, ali je često i za njih takav način zaštite optimalan.
Od velike je važnosti primena inhibitora u hidrostatičkoj probi kada se za
ispitivanje primenjuje voda koja može biti agresivna za materijal cevovoda, čime
bi se uklonila mogućnost korodiranja i pre same upotrebe određenog sistema.

8. Zaštita električnih sklopova i upravljačkih kutija

 Korozija u brodogradnji 2018.

Isparljivi inhibitori korozije uspešno štite električne i elektronske komponente

tokom proizvodnje, montaže, skladištenja, transporta i primene. Oni štite sve
važne komponente u rasklopnim i osiguračkim kutijama, komunikacijskim i
pomorskim uređajima, radio i kompjuterskim uređajima, električnim upravljačkim
sklopovima, pločama, kontaktima, motorima i generatorima.
Osnovna prednost primene inhibitora pored drugih metoda zaštite je vrlo
jednostavna montaža, konstantnost električnih i mehaničkih svojstava, te
samoobnavljanje zaštitnog delovanja tokom eksploatacije ili mirovanja navedenih
elemenata. Na slici ispod su prikazane različite metode primene inhibitora za
zaštitu električnih sklopova i kontakata.

Primena inhibitora za zaštitu električnih sklopova u upravljačkom ormariću stroja za zavarivanje (slika
levo) i za zaštitu električnih kontakata (slika desno

9. Galvanska korozija
 Korozija u brodogradnji 2018.

Kako bismo bolje razumeli katodnu zaštitu broda, potrebno je objasniti proces
galvanske korozije. Svaki metal u kontaktu s vodom ima tendenciju da otpušta
pozitivne jone (katjone). To čini vodu sve više pozitivno nabijenom, a metal
postaje sve negativniji. Što je metal manje plemenit, to će imati veću tendenciju
otpuštanja pozitivnih jona. Takav metal postaje još više negativan i sve više se
troši. Suprotno, što je metal plemenitiji, to ima manju tendenciju otpuštanja
pozitivnih jona, pa će stoga biti i manje negativno nabijen u odnosu na vodu, što
znači da se i manje troši.
Elektrohemijska reakcija na brodu javlja se na sledećim mestima:
- između brodskog vijka i okolnog čelika,
- između delova iz legura bakra (npr. izmenjivača toplote) i čeličnih delova,
- između aluminijumskih i čeličnih delova broda,
- na mestima gde je boja oštećena
-
Turbulencije, brzina, povišena temperatura i salinitet vode ubrzavaju proces
korozije brodskog trupa.
Glavni način zaštitite od galvanske korozije je eliminisanje struje koja nju
uzrokuje. To se može postići na nekoliko načina:
- izolovanjem metala na izloženoj strani bojenjem. Time se štiti izloženi metal
od kontakta s kiseonikom i elektrolitom (voda). Sve dok je sloj boje neoštećen,
boja predstavlja izolator te nema kontakta između elektrolita i metala. Čim se sloj
boje ošteti, počinje proces korozije
- preusmeravanjem toka struje korišćenjem žrtvovanih anoda
 Korozija u brodogradnji 2018.

10. Zaključak

Pravilno projektovana i izvedena zaštita od korozije pri izgradnji broda je od

presudne važnosti za vek trajanja broda i njegove upotrebe, s obzirom na to da je
brod vrlo zahtevna i složena konstrukcija, izložena izuzetno agresivnoj okolini, kao
što je morska voda, te ostalim zahtevnim eksploatacijskim uslovima. Upravo zbog
toga, zaštita od korozije čini važan faktor kvaliteta i cene broda u celini.
Na tlu izučavanja ovog područja, može se zaključiti da se primena inhibitora
korozije može proširiti, čime se problemi zaštite od korozije mogu u najmanju
ruku smanjiti. Zbog neupućenosti tehničkih kadrova, inhibitori se još uvek ne
koriste u dovoljnoj meri, stoga treba poraditi na širenju njihove primjne, što je
svakako od velikog interesa za brodogradnju. Inhibitori imaju širok spektar
primene, no to treba prepoznati i tehnologiju primeniti na odgovarajući način.
Njihova primena, bez sumnje, znači tehnološki kao i ekonomski napredak, kad se
radi o zaštiti od korozije u brodogradnji.
 Korozija u brodogradnji 2018.

Literatura

1 https://www.scribd.com/doc/147595335/Korozija-u-Brodogradnji
2 https://www.scribd.com/presentation/54309288/1-4-KOROZIJA-I-ZA
%C5%A0TITA-MATERIJALA
3 https://www.scribd.com/document/242528233/Korozija-Zavarenih-Spojeva-
obrada
4 https://www.scribd.com/doc/37297679/Korozija-i-Metode-Zastite-Od-
Korozije