Kolokvijum iz Teorijske i eksperimentalne osnove stručnog rada

1. Šta je nauka?

- Nauka predstavlja skup svih sistematizovanih znanja (zakona, zakonitosti, teorija itd.) o pojavama u
prirodi i društvu do kojih se došlo primenom objektivnih naučnih metoda.

2. Čime se bavi nauka?

- Nauka se bavi proširivanjem i produbljivanjem saznanja o pojavama (fenomenima) u prirodi i društvu iz

prošlosti i sadašnjosti radi predviđanja ponašanja tih pojava u budućnosti.

3. Šta je osnovni cilj nauke?

- Osnovni cilj nauke jeste otkrivanje istine, odnosno utvrđivanje zakona i zakonitosti o pojavama u
prirodi i društvu, radi poboljšanja uslova života i rada.

4. Kakva su to fundamentalna istraživanja?

- Fundamentalna (neusmerena, slobodna, bazična) istraživanja, predstavljaju teorijski ili eksperimentalni

rad koji je usmeren na proširivanje opšteg fonda znanja a ne na rešavanje praktičnih problema.

5. Kakva su to primenjena istraživanja?

- Primenjena (usmerena, strateška, aplikativna, operativna) istraživanja, predstavljaju teorijski ili

eksperimentalni rad koji je usmeren na rešavanje praktičnih problema, a na osnovu rezultata
fundamentalnih istraživanja.

6. Kakva su to razvojna istraživanja?

- Razvojna istraživanja, predstavljaju teorijski i eksperimentalni rad usmeren na poboljšanje tehnoloških

postupaka, izradu novih prototipova proizvoda i sl., a na osnovu rezultata fundamentalnih i primenjenih
istraživanja.

7. Za šta osposobljava studente strukovni studijski program?

- Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu i
razvoj stručnih znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

8. Nabrojati pet obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja koja postoje u Republici

Srbiji?

- Prirodno-matematičke nauke,
- Tehničko-tehnološke nauke,
- Društveno-humanističke nauke,
- Medicinske nauke i
- Umetnost.
9. Koje su naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno-naučnog polja Tehničko-tehnoloških
nauka?

1. Arhitektura,
2. Biotehničke nauke,
3. Građevinsko inženjerstvo,
4. Geodetsko inženjerstvo,
5. Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo,
6. Industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment,
7. Inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu,
8. Mašinsko inženjerstvo,
9. Organizacione nauke,
10. Rudarsko inženjerstvo,
11. Saobraćajno inženjerstvo,
12. Tehnološko inženjerstvo,
13. Metalurško inženjerstvo i
14. Geološko inženjerstvo.

10. Šta je završni rad?

- Završni rad je stručni rad koga student radi na prvom stepenu visokog obrazovanja, tj. na osnovnim
strukovnim studijama koje traju tri godine (180 ESPB).

- Obim završnog rada zavisi od vrste i kompleksnosti problema o kojem se piše, a u pravilu iznosi
najmanje 30 strana formata A4.

- Broj bodova kojima se iskazuje završni rad, odnosno završni deo studijskog programa, ulaze u ukupan
broj bodova potrebnih za završetak studija.

- Način i postupak izrade i odbrane završnog rada, uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.

- Studijskim programom osnovnih i specijalističkih studija može biti predviđen završni rad.
11. Koji su ciljevi izrade završnog rada?
- da student dokaže da je sposoban da samostalno i stvaralački primenjuje teorijska i praktična znanja
stečena u toku osnovnih strukovnih studija iz određene stručne oblasti;
- da student primenjuje nova znanja iz svoje stručne oblasti i metode za optimizaciju i odlučivanje;

- da student osloncem na svoja znanja, stručnu literaturu i istraživanja uspešno da odgovore na

postavljena pitanja;

- da student dokaže da je sposoban da koristi naučne i stručne istraživačke metode, i da je ovladao

tehnologijom izrade stručnih radova;

- da student ispravno i etički koristi tuđa saznanja kao i pozitivna saznanja određene naučne discipline
odnosno struke;

- da student dokaže da je sposoban da analizira i potpunije sagledava određeni praktični ili teorijski
problem iz određene stručne oblasti;
- da student dokaže da je sposoban da izrađuje stručne radove itd

12. Na šta se sve može odnositi tema završnog rada?

- Tema završnog rada se može odnositi na teorijski prikaz široke stručne oblasti bez udubljivanja u
detalje. - Ovakav rad ima karateristike preglednog rada i ukazuje na to da student ima široko znanje koje
može sistematizovati kroz obradu široke stručne oblasti. Da bi se student opredelio za ovakav tip
završnog rada potrebno je da dobro poznaje izabranu široku stručnu oblast, da ima pomoć mentora
prilikom analize i sinteze materije koju obrađuje i da ima obimnu literaturu. Student treba da prikupi,
obradi, strukturira i prezentuje saznanja iz literature koja se odnosi na teorijski prikaz široke stručne
oblasti. Student ceo rad može uraditi korišćenjem literature. Doprinos ovakvog rada je u sistematizaciji
stručne građe, s tim da se očekuje nov ili drugačiji pristup materiji od onog koji se nalazi u literaturi.
Važno je da se u radu pojave neka nova uopštenja, proširenja ili nove veze elemenata tako da se rad ne
svede na prepričavanje teksta koji se može naći u literaturi.

1. teorijski prikaz široke stručne oblasti bez udubljivanja u detalje,

2. teorijski prikaz uske stručne oblasti sa udubljivanjem u detalje,

3. iznalaženje rešenja nekog teorijskog problema,

4. iznalaženje rešenja nekog praktičnog (stručnog) problema, uočenog u literaturi ili na praksi,

5. opisivanje neke pojave i aktivnosti,

6. to da student napiše završni rad sa naučnim doprinosom itd.

13. Kroz koje faze se sprovodi (izvodi) izrada i odbrana završnog rada?

1. Izbor oblasti (nastavnog predmeta), mentora i teme završnog rada.

2. Izbor i prikupljanje relevantnih podataka.

3. Razrada (formiranje) strukture završnog rada.

4. Pisanje završnog rada.

5. Štampanje, koričenje i predaja završnog rada.

6. Izrada prezentacije završnog rada.

7. Odbrana završnog rada.

Da bi uspešno uradio i odbranio završni rad student treba da kvalitetno sprovede sve navedene faze.

14. O čemu treba voditi računa prilikom izbora teme završnog rada?

1. Podobnosti teme za izradu završnog rada,

2. Važnosti (značaju) teme,

3. Aktuelnosti (savremenosti) teme i

4. Zanimljivosti teme

15. Kakav treba da bude naziv završnog rada?

- Naziv završnog rada može imati više radnih varijanti, pa se kombinacijom njihovih reči sastavlja
najprikladnija verzija konačnog naziva završnog rada. Poželjno je da naziv završnog rada sadrži važnije
ključne reči o razmatranom problemu.

- Naziv završnog rada treba da izražava njegov osnovni sadržaj i smisao. Zato naziv završnog rada treba
da bude kratak, jasan, precizan, privlačan, informativan i da što jasnije govori o temi (predmetu),
strukturi i karakteru završnog rada. Prema tome, naziv treba da sa što manje reči tačno opiše sadržaj
rada. Naziv završnog rada treba da ima do 12 reči (100 slova), pri čemu ne treba da se ponavlja neka reč.

- Naziv treba da bude kratak, ali ne prekratak. Prekratki nazivi izražavaju predmet istraživanja previše
uopšteno. Isto tako naziv ne sme biti predug. Treba izbegavati dugačke, pretenciozne, nespretne i
otrcane nazive.
16. Šta sve student može da koristi kao literaturu tokom izrade završnog rada (navesti najmanje šest)?

- - udžbenike (osnovnu (obaveznu) literaturu),

- skripte,
- praktikume,
- zbirke zadataka,
- stručne knjige (monografije) nacionalnog i međunarodnog značaja,
- radove (članke) objavljene u časopisima nacionalnog i međunarodnog značaja,
- radove objavljene u zbornicima radova sa konferencija nacionalnog i međunarodnog
značaja,
- doktorske disertacije,
- magistarske teze,
- master radove,
- dilpomske radove,
- završne radove,
- kataloge,
- tehničku dokumentaciju,
- tehničke izveštaje zvaničnih institucija,
- izveštaje i dokumenta nacionalnih i međunarodnih organizacija,
- enciklopedije,
- leksikone,
- zakone,
- podzakonska akta (propise),
- standarde,
- studije,
- priručnike,
- patente,
- tehnička rešenja itd

17. Koja poglavlja mora imati završni rad?

- Sadaržaj, mora da postoji i ne numeriše se;

- Uvod, mora da postoji i numeriše se arapskim brojem 1;
- Cilj, mora da postoji i numeriše se arapskim brojem 2;
- Poglavlja glavnog dela (obično od tri do pet), u kojima se razrađuje tema moraju da postoje
i numerišu se arapskim brojevima 3, 4, 5 itd.;
- Zaključak, mora da postoji i numeriše se arapskim brojem;
- Literatura, mora da postoji i numeriše se arapskim brojem i
- Prilozi, ne mora da postoji i numeriše se arapskim brojem.
- Znači, svaki završni rad mora da ima poglavlja: Sadržaj, Uvod, Cilj, Poglavlja glavnog dela (obično od tri
do pet), Zaključak i Literaturu. Završni rad može, ali i ne mora da ima poglavlje Prilozi.
18. Koja poglavlja završnog rada se numerišu?

- Sva poglavlja završnog rada, osim Sadržaja, se numerišu arapskim brojevima (pišu se njihovi redni
brojevi). Numeracija poglavlja počinje od poglavlja Uvod koje se numeriše arapskim brojem 1.

19. Svako poglavlje završnog rada treba da počinje na novoj strani.

Da) Ne)

20. Navesti ukratko šta student treba da napiše u poglavlju Uvod završnog rada?

- Poglavlje Uvod mora da postoji u završnom radu. Ovo poglavlje se numeriše arapskim brojem 1 (piše se
njegov redni broj). Poglavlje Uvod počinje na novoj strani, posle poglavlja Sadržaj. Uvod ne treba da
bude obiman, treba da ima od jedne do dve strane. U poglavlju Uvod student treba da čitaoca uvede u
temu završnog rada i da ga zainteresuje da pročita završni rad. Čitalac iz uvoda treba da stvori sliku o
čemu se radi u završnom radu. Zato u Uvodu student treba čitaoca da na jasan i koncizan način upozna
sa problemom koji se rešava u završnom radu, temom (predmetom), ciljem i svrhom (namenom) izrade
završnog rada.

21. Navesti ukratko šta student treba da napiše u poglavljima glavnog dela završnog rada?

- Poglavlja glavnog dela (obično od tri do pet) moraju da postoje u završnom radu. Ova poglavlje se
numerišu arapskim brojevima 3, 4, 5 itd. (pišu se njihovi redni brojevi). Poglavlja glavnog dela počinju na
novoj strani. Prvo poglavlje glavnog dela se numeriše arapskim brojem 3 (piše se njegov redni broj) i
počinje posle poglavlja Cilj.

22. Navesti ukratko šta student treba da napiše u poglavlju Zaključak završnog rada?

- Poglavlje Zaključak mora da postoji u završnom radu. Ovo poglavlje se numeriše arapskim
brojevima (piše se njegov redni broj). Poglavlje Zaključak počinje na novoj strani, posle
poglavlja glavnog dela (obično od tri do pet) završnog rada.
Zaključak ne treba da bude preopširan, treba da ima od jedne do dve strane. U poglavlju Zaključak
student treba da jasno navede da li je urađeno sve ono što je bilo definisano zadatkom završnog
rada.
Zaključak ustvari predstavlja sintezu onog što je urađeno u završnom radu, tj. sadrži sumirana
osnovna saznanja do kojih je student došao tokom izrade završnog rada. Zaključak je ustvari na
koncizan (jezgrovit) način izložena materija čitavog završnog rada. U njemu se može navesti
nekoliko ključnih rečenica iz poglavlja završnog rada. U zaključku treba ukratko navesti
ključne rezultate rada. Zaključak, može da sadrži obrazloženja najvažnijih rešenja postavljenog
problema istraživanja, odnosno odgovore na pitanja postavljena u uvodu. Mogu se naglasiti
dobre i loše strane nekih rešenja, pojava i sl. Zaključak treba da sadrži sopstvene stavove i
mišljenja o obrađenoj temi.
U zaključku se po pravilu ne iznose nova saznanja, novi dokazi, novi podaci, nove informacije
niti nove činjenice, nego se on formuliše na osnovu prethodno iznesenih saznanja, dokaza itd. U
zaključku se po pravilu ne navode citati, niti se pišu fusnote.
23. Navesti ukratko šta student treba da napiše u poglavlju Literatura završnog rada?

- Poglavlje Literatura mora da postoji u završnom radu. Ovo poglavlje se numeriše arapskim
brojem (piše se njegov redni broj). Poglavlje Literatura počinje na novoj strani, posle poglavlja
Zaključak, a pre poglavlja Prilozi ako postoji.
U poglavlju Literatura student treba da navede samo spisak literature koju je koristio tokom
izrade završnog rada i ništa drugo.
Treba razlikovati pojmove spisak referenci i spisak literature (bibliografiju). Spisak
referenci sadrži samo one literaturne izvore iz kojih su preuzeta tuđa ostvarenja u završni
rad, a spisak literature sadrži ne samo literaturne izvore iz kojih su preuzeta tuđa ostvarenja u
završni rad, nego i druge literaturne izvore koje je student proučio, ali nije eksplicitno iz
njih preuzeo tuđa ostvarenja.

24. Navesti ukratko šta student treba da prikaže u poglavlju Prilozi završnog rada?

- Poglavlje Prilozi ne mora da postoji u završnom radu. Ovo poglavlje se numeriše arapskim
brojem (piše se njegov redni broj). Poglavlje Prilozi ako postoji počinje na novoj strani, posle
poglavlja Literatura.
U poglavlju Prilozi ako postoji student može da prikaže različite priloge, koji mogu da
doprinesu boljem razumevanju rezultata istraživanja, kao što su npr.: slike, dijagrami,
statistički podaci, poslovni dokumenti, anketni upitnici, obrasci, šeme, fotografije, tabele
sa podacima inkorporiranim u tekst završnog rada itd.

25. Šta znači pisati jasno i koncizno?

Pisati jasno i koncizno znači da treba pisati tako:

- da rečenice budu kratke, bez suvišnih reči,

- da rečenice budu u aktivnom obliku i

- da se suvišne rečenice (ili reči) izostave.

26. Šta je plagijat?

- Po definiciji, plagijat je preuzimanje tuđih ostvarenja (reči ili ideja) kao sopstvenih.
Plagiranje članaka, delova knjiga, radova kolega, izvora sa interneta itd., namerno ili
nenamerno, može imati različite oblike:
- korišćenje teksta drugih autora, bez navođenja literaturnog izvora iz koga su preuzeta;
- navođenje tuđih ideja, direktno ili parafraziranjem, bez navođenja literaturnog izvora iz
koga su preuzeta;
- iznošenje tuđih ideja kao sopstvenih, tj. bez navođenja literaturnog izvora iz koga su
preuzeta;
- potpisivanje i podnošenje tuđeg završnog rada kao sopstvenog rada itd
27. Šta je citat?
- Citat je ustvari tekst nekog drugog autora koji je u celosti preuzet, tj. doslovno od reči do reči
prepisan i stavljen pod znake navodnika („ ... „).

- Citati imaju višestruku ulogu u završnom radu, student ih koristi da pomoću njih:
- ilustruje neki problem, pojavu, aktivnost itd.;
- nešto dokaže, jer se u završnom radu pre svega traže dokazi;
- dođe do nekog zaključka, donese neki stav ili da pokrene neka razmatranja;
- argumentuje vlastite stavove (polazišta, misli) koje iznosi u završnom radu (da ostvari
dokumentacionu podlogu);
- dokaže da je „stručniji“ od autora citirane misli, odnosno da se suprostavi mislima
(saznanjima i sl.) drugog autora protivargumentima, npr. student može da citira suprotan
stav za koji treba da ukaže da je netačan.

28. Šta se podrazumeva pod pisanjem konačne verzije završnog rada?

- Pod pisanjem konačne verzije završnog rada podrazumeva se da student čita svoj završni rad i da
uočava i ispravlja greške, i to:

- stručne (suštinske),

- tehničke (štamparske) i

- pravopisne, odnosno gramatičke i stilsko-jezičke.

29. U čemu se sastoji veština pisanja konačne verzije završnog rada?

- Veština pisanja konačne verzije završnog rada se sastoji u veštini brisanja onoga što je nestručno
napisano, odnosno njegovog ispravljanja i dopunjavanja.
U konačnoj verziji završnog rada ne treba da se nalazi:
- ni jedan pogrešno upotrebljen termin,
- ni jedan netačan podatak,
- ni jedan neproveren dokaz,
- ni jedna nelogičnost,
- ni jedna nedvosmislenost i sl.
Takođe, student treba da proveri da li u radu ima tehničkih (štamparskih) grešaka
30. Koje osnovne karakteristike treba da ima završni rad?

- 1. Sistematičnost, podrazumeva da završni rad treba da počne sa opštepoznatim činjenicama i

pojmovima, te da se postepeno uvode činjenice i pojmovi koji su manje poznati ili nepoznati.
Takođe, treba da se počne sa jednostavnijim situacijama i odnosima, a da se složenije uvode
postepeno, da bi se na kraju rada prikazali i najsloženije situacije i odnosi.
2. Metodičnost, podrazumeva da se završni rad radi prema utvrđenim načelima, odnosno po
planu i osmišljeno. To znači da student treba da primenjuje pravilne postupke (metode) izrade
završnog rada, npr. pravilan postupak (metod) izrade završnog rada je da student radi završni
rad samostalno uz konsultacije sa mentorom i uz pomoć zaposlenih u preduzeću u kome obavlja
Stručnu praksu. Pored ovako opšteg prikaza, metodičnost podrazumeva i sitnije detalje izrade
završnog rada, kao što je npr.: kako koristiti literaturu ili kojom metodom izrađivati
dijagrame.
50
3. Argumentovanost. Podaci koji se pojave u završnom radu treba da budu argumentovani, što se
ostvaruje korišćenjem: citata, fusnota, literature, priloga i raznih objašnjenja.
Argumentovanost u završnom radu treba da bude sa merom, odnosno treba pravilno procenti koje
podatke treba argumentovati i na koji način to treba uraditi. Neke podatke (činjenice) treba
shvatiti kao opštepoznate i njih ne treba argumentovati, dok manje poznate treba argumentovati
(potvrditi argumentima). Na primer ako se želi izneti podatak o broju nepismenih odraslih
osoba u Novom Sadu onda se treba pozvati na izvor podataka za takvu tvrdnju, ali ako se želi
izneti podatak da pored Novog Sada protiče reka Dunav, onda to ne treba da se argumentuje i
objašnjava, jer je to opšte poznato. Na studentu je da proceni koje podatke može da iznese bez
argumentovanja, a koje ne, s tim da problematični i neargumentovani podaci (činjenice) u
završnom radu mogu da budu tema rasprave na odbrani završnog rada. Previše argumentovanja u
radu proširuje obim rada i udaljava studenta od suštine problema koga obrađuje.

31. Završni rad treba pisati na srpskom jeziku:

a) ćiriličnim pismom b) latiničnim pismom

32. Pasuse (paragrafe) završnog rada treba pisati fontom:

a) Times New Roman, veličine 11 pt b) Ariel, veličine 24 pt

33. Obim završnog rada (uključujući sve priloge), koji je napisan prema uputstvu za tehničku obradu
završnog rada treba da bude:

a) najmanje 30 strana listova papira formata A4.

b) najmanje 40 strana listova papira formata A4

34. Koji sistem mernih jedinica treba koristi u završnom radu?

- U završnom radu treba koristiti Međunarodni SI sistem mernih jedinica (MKSA). Način pisanja mernih
jedinica mora biti u skladu sa standardima SRPS ISO 31, SRPS ISO 1000.

35. Kolike veličine treba da budu slova i brojevi na slikama?

- veličina slova i brojeva na slikama i u tabelama nije približno ista kao veličina slova u pasusima

36. Kako se pišu oznake fizičkih veličina, a kako mernih jedinica?

- Oznake fizičkih veličina u tekstu i jednačinama treba pisati Italic-om velikim ili malim
slovima latinice ili grčkim slovima koja ponekad mogu imati indeks (npr. oznaka za
napon je U, oznaka za dužinu je l, oznaka za temperaturu je T, a oznaka za magnetnu indukciju
je T tesla). Indeks koji predstavlja oznaku fizičke veličine piše se kurzivom (npr.
podužna električna otpornost Rl). Svi ostali indeksi pišu se uspravnim slovima (npr.
minimalna električna otpornost Rmin ili maksimalna snaga Pmax), odnosno uspravnim
brojevima (npr. zapremina prve posude V1). Iza oznake fizičke veličine ne stavlja se tačka,
osim pri normalnoj interpunkciji, tj. na kraju rečenice.

37. Znakove interpunkcije treba pisati neposredno iza poslednjeg slova u reči.

a) Tačno b) Netačno

38. Koje su najčešće greške koje studenti prave tokom izrade završnog rada?

- veličina slova i brojeva na slikama i u tabelama nije približno ista kao veličina slova u pasusima;

- iznad i ispod slika i tabela ima puno praznog prostora;

- poglavlja ne počinju na novoj strani;

- prilikom preslovaljavanja teksta iz latinicu u ćirilicu i oznake fizičkih veličina i njihove merne jedinice
preslovi iz latinice u ćirilicu, iako treba da ostanu napisane latinicom ili grčkim slovima.

39. Koje su dve polazne tačke u osmišljavanju prezentacije?

- raspoloživo vreme i

- poruka koja se želi preneti

40. Osnovni cilj prezentacije treba da bude:

a) da se u vremenskom intervalu od 15 minuta osnovna poruka završnog rada jasno iznese, po cenu da
se mnogi detalji izostave.

b) da se u vremenskom intervalu od 15 minuta iznesu mnogi detalji a da se osnovna poruka završnog rada ne iznese.
41. Student treba da prezentaciju završnog rada uradi u obliku:

a) kratkih rečenica ili teza, slika i dijagrama.

b) dugih rečenica, bez slika i dijagrama

42. Preporučuje se da se za pisanje teksta u prezentaciji završnog rada u PowerPoint-u koristi:

a) font Ariel, veličine 24 pt b) font Times New Roman, veličine 11 pt

43. Od čega zavisi konačna ocena završnog rada?

- Za pismeni deo rada.

- Za usmenu odbrana rada, boduje se sposobnost studenta da u vremenskom intervalu od 10 do

15 minuta izloži rezultate svog rada jasno i koncizno, kao i tačnost odgovora na
postavljena pitanja.

- Za PowerPoint prezentaciju, boduje se kvalitet urađene prezentacije (jasnoća, jezgovitost itd.), da li je

prezentacija urađena prema upitstvu za izradu prezentacije.

44. Šta se uzima u obzir prilikom bodovanja pismenog dela završnog rada?

- da li struktura rada odgovara odabranoj temi i nazivu rada;

- da li je raspored poglavlja i podpoglavlja logičan i potpun;

- da li je student dovoljno temeljito i sveobuhvatno proveo istraživanje;

- da li je student pronašao i koristio reprezentativnu literaturu i uzorke;

- da li je student pravilno naveo literaturne izvore iz kojih je preuzimao tuđa ostvarenja

(tekst, slike, tabele i sl.);

- da li je student kritički prezentovao stajališta i svoje istraživanje relevantno za temu;

- da li je student rekao nešto novo i ima li originalnosti u njegovom tekstu, hipotezama i

rezultatima;

- da li je student pokušao steći nova empirijska (praktična) ili teorijska saznanja ili
prikazati podatke i stavove koji su nedovoljno poznati;

- da li je rad stilski i gramatički pravilno napisan;

- da li je student svoje teze, sugestije ili primedbe izneo konzistentno, stručno, pošteno i
uverljivo potkrepljujući ih argumentima (podacima, citatima i sl.);
- da li je rad napisan koncizno, jasno i kvalitetno, bez ponavljanja, digresija, nepotrebnih
citiranja i iznošenja materijala koji nije reprezentativan za temu završnog rada;

- da li je rad napisan (formatiran) prema uputstvu za tehničku obradu završnog rada

(veličina slova, margine, proredi, obim (broj strana), nazivna stranica i sl.);

- da li je rad tehniki dobro odštampan,

- da li su pravilno korišćeni citati i fusnote itd.

45. Šta je eksperiment?

- Eksperiment je metod naučnog istraživanja u kojem se namerno i sistematski menja neka pojava,
da bi se izazivala, a onda posmatrala i merila neka druga pojava, dok se ostali relevantni uslovi
(promenjive) kontrolišu ili pak izoluju.

- Eksperiment (Opit) je organizovani skup postupaka, koji se odnose na prethodno definisane uslove,
kojim se utvrđuje ispravnost prognoze, definisane hipotezom, ostvarenjem prognozirane uzročno –
posledične veze. Da bi opit mogao definisati ispravnost prognoze, u okviru prognoze,
neophodno je definisati kontrolne podatke s kojima će se uporediti eksperimentalni podaci.

46. Označiti i navesti tehničke greške koje postoje u dole navedenom delu završnog rada:

???