lo oo

FHAHTI[NIH

.TEI|IIIEllIII
illPllTSTAUA
zA FABnIIru I DOtlI0U UPOTBEBU
 44/.
NIKOLA ANGELOV

1000
PRAKTTENIH
HEMISKO.TEHNIEKIH
RECEPATA I UPUTSTAVA
ZA FABRIEKU
I DOMACU UPOTREBU

III IZDANJE

BEOGRAD, I953
 PREDGOVOR
Znali je dobro, ali umcti je
i dobro i korisno.

NaoruZan dobrim deki6em, diplomom iz hemije, zamiSljao sam da

- ali sam se
sam sve nau6io i da ve6 sve mogu, prevario. Svakim danom
nailazio sam na sve ve6e te5ko6.e, koje da bih savladao, potrebno je bilo
mnogo viSe znanja i prakse, od onog koje sam ja stekao na Univerzitetu.
Rade6i po raznim laboratorijama, traZe6i iz raznih knjlga i dasopisa ono
Ito mi je potrebno nisam Zalio truda da pribeleZim sve zalta sam znao
i uvidao da je potrebno i korisno. I sada koriste6i se i svojom petnaesto-
godiSnjom praksom kao i svojim znanjem, dopunio sam, sredio i oltam-
pao u ovoj knjizi, koju sada drZite u ruci, hiljadu korisnih hemisko-tehni
dkih recepata, kojim pruZam mogud.nost svima koji Zele da budu korisni
sebi i okolini.
Pri sastavljanju ove knjige koristio sam se osim svojom praksom- i
s]ede6lrn knjigama: Chemisch-technigches ReceptJaschenbuch od Dr.
Pharm. Max Schiirer-V/aldheim, Spravodnik himika-praktika od InZ.-tehn.
M. .E. Stolica, Himiko-tehnideskaja receptura od hdm. Nastakovjim i Ug-
rinskim, Hemija i Industrija i.asopisa bugarskog hemijskog drultva, Chimie
industrielle od Paula Band i drugim knjigama i dasopisima.
Ne tvrdim da moja knjiga nema grclaka i bi6u zahvalan onima koji
mi nadene greike dostave.
PISAC

Stamparija ,,Sava Mihid" Zemun, Telefon 37-176

-
 Hemisko bojenje metala
Pre bojenja svaki metal treba sasvim dobro odistiti od masno6e, za'
tim istrljati smesom od morskog peska i razblaZene sone kiseline, isprati
dobro distom vodorn, su$tii najzad bojiti.
I POZTAEryANJE
Pozlaiivanje zlahrih predmeta niZeg kvaliteta. I 15 gr. istriene ku'

i brzo osu5i.

Pozlaiivanje bakra, mesinga i cinka postiZe se trljanjem sa koZnim

pardetom umoEenim u rastvor od 20 gr. lije'
vog cijanida, 5 gr. I00
vinskog kamena, kre-
de- (Kalijev cijanid je jak otrov, on se jo5
otrovnije gasove, koji se nesrneju udisati. Pro'
storu ili kod velike promaje ili ventilacije).

II BOJENJE CINKA
Bojenje cinka u crno. 125 gr. plavog kamena (bakarnog sulfata)
i 60 gr. kalijevog hlorida, rastvorenog u I lltru vode. Ovom tednol6u na'
kvasi se ili namaZe metal, zatim se istrlja detkom i namaZe voskom'
itar vode, 60 gr. bakarnog sulfata i 60 gr.
namaZe sunderom dobro oprana cinkova
. Ako se ho6e da ova tanka bakarna povr-
rastvor dodaje se jo5 27'gr. amonijevog
hlorida.

-5-
 Ljubiiasto plavo boj
.I ..
litra vode, 60-9r. niklo
tvor od_ Istim rastvorom boji se srebro i zlato. Kod poliranih povriina ove boje
zagreje se do 600. Ako u
hlorida, su vrlo jake.
kobalto-
amonijevog sulfata, to se Bojenje bakra u zeleno (patiniranje). Dobro odiI6.eni predmet na'
kvasi se u sirdetnoj kiselini u kojoj ima malo kiselog kalijevog oksalata ili
III BOJENJE BAKRA vinskog kamena, zatim se ostavi da se lagano osu5i, a zatim trlja krpom
nakvaienom u rastopljenom maslu.
tvor
sulfa
fHjf*::.i'#T:il,"j.!;;:::
Bojenje bakra braun:_ 6- cr. kalijevog sulfida \ 20 gr. a,monijevog
hlorida u- I litru vode. Jada kJn.entra.iju-rrrria^-a"l.lr.;;-r;;";" ,"-
tvoreno-ptravu boju.
kalijevog bihromata sa malo amonijaka'
braun.boju po Bottger_u. predmet se metue u klju_
dali r Bronziranje bakra. 100 gr. vode, 15 gr. sone kiseline, S gr. arsenove
vode., l0O g.. nutrijrfu hlorid;; f OO-g..-r_"ri;"*e
nitrat kiseline i 5 er. sumporne kiseline. Prvo se pazljivo ulije sumporna kiselina
og nitrata. S"tanj"ri i-io-u"rt"-;r$;;;"; ,"r- u vodu, zatim sona i nujzad arsenova kiselina. U ovu ted,ost potope se ba-
tvoru
karni predmeti ili namaZu detkom.
. Bojenje bakra, bronze i mesinga u razlidite boje (nianse) postiZe se
ovim rastvorom: u I litar
lit"r vode yr.+,,^*i .^
-J. ras_tvori )1 --
se25 gr. L^r-^.--- tt , .E
bokurrog,rlfa.in,2t;.
--
niklovog sulfata, I2 gr. kalijevog hlorida ;7
cr. kalij"voJ p.r-"r*""r,".
U. ovom raitvoru predmet stoji sa'mo y, io 2 *.in";,^;;;#."" j
im se izvadi i odi-
sti mokrom detkom.
meringa. Uzima se 10/o rastvor od natrijevog
. Bojenje hidroksida.
ostalo isto kao kod recepta bojenje ,, crno (str. 5j. noj toploti.
"lnku
Bojenje bakra u grao. Spremi se slede6i bajc:
u I litar koncentrisane lv B0JENJE cVOzol
Krse,ne rasrvo'
sone kiseline rastvori se uu
BO gr. arsenaste kiseline
ki i g0 gr. ferihlorida.
Ostavi se I-2
\rsLavr t-z dana
dara da s" rzbistri,_
cla. se iibistri, odlije se s" bistri rastvor i u ,, njemu
ni"-,,
k:,asi /2 minute
x.yasr mrnute bakarni
bakarnr predmet. MoZeM.z;"dliie'i ;";";i;-]..r1.-
i mazanjem detkom. Zatim 7^,i-
Gvoitle se boji u crno elektrolizom rastvora od niklovog sulfgta.
predmet opere vodom ili sodnim rastvorom. Kod ovog ".
se cinkovog sulfata, amonijskog sulfata. amonijskog sulfoCianida i limunske
orror farbanja i,J-,;, se
fr.hr,.i^ izdvaja .. kiseline.
illl,llrorri
napolju.
gas arsenovodonik, pa zato treba-raili i, k;;;'(rffii;l'f i;
Bojenje gvolda sa bakrorn u braon boju postiZe se kvaienjem ili rna-
zanjem sa rastvorom od l0 gr. bakrovog sulfata i l0 gr' koncentrisane
sumporne kiseline u I litru vode.
Gvolde se moZe pokriti balcom i slede6im rastvorom: l0 gr. bakra
sulfata rastvori se u 149 gr. vode, doda se 50 gr. amonijaka i onoliko vin-
ske kiseline (10-15 gr.) da rastvor postane slabo kiseo'
Gvoide se moZe obojitl u crno i slede6im rastvororn: I litar vode,
60 gr. bakarnog sulfata i 60 gr. amonijaka, zakiseli se vinskom kiselinom.
MaZe se sunderom i odmah zatlm opere vodom.

-7 -
 Bruniranje gvoida hr. 1 sastoji se u stvaranju rde na povrlini gvoZda
koja ne dozvoljava dalju oksidaciju. Ovo se postiZe slede6im: I deo anti,
monovog trihlorida i 3 dela maslinovog zejtina greju se dok smesa postane
podjednaka; zatim se gvozdeni predmet tanko namaZe krpom; posle 24
sata predmet postane crvenkast, zbog oksida koji se je stvorio na njemu.
Ovaj oksid odisti se trljanjem zejtinom, zatim se ponovo namaie gornjorn
smesom. Ovo se ponavlja dok se gvoi.de oboji poc{jednako zelenkastom
bojom. Potrebno je 10-12 dana; zatim se dobro opere j polira se Selako-
vim lakom.
Bruniranje gvoida br.2. 15 gr. ferihlorida rastvori se u I litru vode.
Ovim rastvorom se namaie predmet; posle nekoliko sati sq to ponavlja.
Stvorena pokoZica istrlja se mekom detkom od tanke delidne iice. Sto se
viSe ponavlja mazanje i di56enje, u toliko je bolje briniran predmet.
Stidenje gvoida od rde" 56 gr. testastog lli koncentrisanog rastvora
kiselog cinkovog fosfata i 36 gr. borne kiseline, rastvore se u 4,5 litra
vode. Gvozdeni ili delidni predmeti stave se u taj rastvor, koji je unapred
zagrejan do kljudanja.
Mermeriranje belog pleha. Pleh se dobro odisti od masno6e, a zatim
istrlja sa I0% rastvorom gvozdene stipse. Ako se ho6e da ima glanc boju.
namaZe se tanko sa obojentm briljant-lakom.
NIKLOVANJE GVOZDENIII PREDMETA
A) Kuvanjem: u bakarni sud nalije se zasi6.eni rastvor cinko.rog hlo-
rida, doda se ista zapremina vode, zagreje do kljudanja i dodaje kap po
kap sone kiseline, dok stvoreni talog nestane. Zatim se doda toliko cin-
kovog pralka da se bakarni sud za nekoliko minuta pokrije cinkovom po-
hoZicom. U ovaj se rastvor doda toliko niklo-amonijevog sulfata, da tednost
dobije tamno-zelenu boju.
Predmeti za niklovanje se dobro odiste vru6.im rastvorom kalijevog
karbonata, operu se vodom, zatim bajcuju razredenom bonom kiselinom,
operu se opet vodom i metnu u spremljeni rastvor ujedno sa nekoliko par-
ieta cinkanih izrezaka i greju do kljudanja. Posle l5 minura fljudanja ni-
klovanje je svrleno. Predmeti se izvade, operu vru6orn vodom i istrljaju
kredom.
B) Trljanjem: dobro odiS6eni predmeti fijuj" se krpom nakvalenom
rastvoro,m od 200 gr. bakra sulfata i 50 gr. sumporne kiseline u I litru
vo'de dok se pokriju bakrom. RasLvori se zatim 60 gr. nikla i 30 gr. kalaja
i I0 gr. gvoZda u I gr. sone kiseline i doda 30 gr. sumporne kiieline. U
-B -
tako spremljeni rastvor nakvasi se krpa i trlja po ve6 pobakrenim predme-
tima. Zatim se ista krpa potopi u sasvim sitan ctnkani pralak i opet trljaju
predmeti. Za bolji uspeh, dobro je da se ceo proces ponovi jo5 l-2 puta.
Posle toga predmet se opere sa dosta vode i osu5i.
Niklovanje predmeta za doma6u upokebu (makaza, noZeva, klju-
deva i dr.). Nakvaleni predmeti u amonijadnoj ili sodnoj vodi stoje 2-3
minuta, zatim dobro operu vodom i kvase oko I sat u slede6em rastvoru:
I0 gr. cinkovog hlorida, 100 gr. destilisane vode i l0 gr. hemijski distog
nlklovog sulfata.
V BOJENJE NIKLA I NIKI.OVIH LEGURA
Bojenje nikla u crno postiZe se elektridnim putem kao koC bojenja
cinka (niklovim sulfatom, cinkovim sulfatom itd. str. 14 i 15).
Bojenje nikla u iutu i plavu boju postiie se ako se promeiaju ras-
tvori olo,va acetata I natrijskog tiosulfata (vidi kod bakra str. 6).
VI BOJENJE OLOVA
Olovne stvari se prvo pokriju bakrom a zatim farbaju.
U crno se boji olovo arsenovim bajcom, kao kod bakra.
Patent Fischar-a: elektroliza se obavlja u toplom rastvoru alkalnog
ili amonijskog fosfata, kratko vreme, slaba struja.
Ako hotemo te iste boje da dobijemo i na drugim metalirna to treba
iste prvo pokriti olovom, a zatlm elektrolizirati gornjim rastvorom.
VII BO.IENJE ALUMINIJUMA I LEGURA AI"UMINIJUII4
Bojenje aluminijuma nije laka stvar. Prvo predmet treba dobro
odistiti, zatim dekapirati i najzad bojiti.
Aluminijum se boji u cmo kao kod cinka, elektroliziranjem rastvora
niklovog sulfata, cinkovog sulfata itd. (vidi kod cinka str. l5).
U srebro-belu boju boji se legura od aluminija I 10-25% magnezija
na slede6i nadin: metal se bajcuje pri 600 rastvora od l0 delova natrije-
vog hidroksida i 2 dela natrijevog hlorida u 88 delova vode. Predmet seo
potopi u taj rastvor, i tada podinje razvijanje gasa, zatim se predmet do-
bro odisti pomo6u detke vodom, metne se 10-15 minuta u koncentrisanu
azo[nu kisellnu, zatim opere dobro vodom i osu5i.
-9-
 Grao-crno. Predmeti od aluminija ili Iegura sa a Srebro dobija izgled starog ako se predmet prvo odisti vrlo dobro a
grao-crnu boju, prema vremenu trajanja pro.esu- i to u zatim.ArZi samo 5 sekundi u rastvoru od 1200 gr. ferihlorida u I litru
ovim rastvorom: po Pacz-u 4litra 5 gr. natr vode, zatim se opere dobro, metne se u sito od me-singovih Zica i potopi
- kalijevavode,
I0 gr. niklovog sulfata i 25 gr. nitiata pri tem 15 sekundi u rastvor od 20 gr. natiijevog hidrata u I litru vode. Zatlm se
predmet opere dobro, trlja pemzom (vrsta peska) i lakuje caponovim
lakom.
VIII BOJENJE KALA"IA
Za dobar uspeh opisane metode od velikog znad.aja je da se obojeni
.Bojenje kalaja
.kra ili vrSi se kao i
kod olova, pokrivanjem
- prvo
:
slojem ba- prdemeti dobro operu, da bi se odklonila tednost kojorn smo bojili, onako
mesinga, a zatim se boji na slede6.i nadin: bi smo dobili oflekane predmete. Najbolje je posle svriene operacije pred-
U crno boji se kalaj kao cink. (Vidi cink str. 5). met lakovati (najbolje) caponovim lakom, koji je rastvor celuloida u smesi
amilacetata i acetona. Kad se ovaj lak ne moZe upotrebiti, onda se uzima
rastvor od I dela voska u 15 delova benzola, ili I dela voska u 2 dela ter-
pentinskog ulja. Nekad se moZe upotrebiti I lelak, i to: 100 gr. izbeljenog
Selaka u 500 gr. Spiritusa 96/o, kome dodajemo 20 kapi ricinovog ulja
i 2 er. borne kiseline.
POSREBRIVANJE POMOEU TRLJANJA

Br. l. I0 gr. sveZe taloZenog srebra hlorida, I0 gr. obidne soli,20 gr.
natrijevog karbonata i I5 gr. kalcijevog karbonata taloi.enog. Zamesi se
sa malo vode da bi se dobilo testo.
8r.2. 10 gr. sveZe taloZenog srebra hlorida,20 gr. kiselog kalijevog
tartaratai 20 gr. obidne soli zamesi se sa malo vode u testo.
Srebra hlorid dobija se ovako: l6 gr. srebra nitrata ra.stvori se u 250
kub. cm. vode, doda se rastvor od B gr. soli u malo vode i mela neprestano
dok se talog srebra hlorida ne skupi u loptu, filtrira se i dok je jo5 mokar
Dekorisanje nadinu Stockmeier_a pomela se sa ostalim stvarima iz gornja dva recepta.
pleh se detka I 0 gde se javljaju kri- Srebrenje se vrli ovako: predmet se dobro olisti sapunom (benzinom,
_stali kalaja. Ako luk"i" ,"bezbojnim eterom itd.) testo jednog od gornjih recepata trlja se pomo6u koZice ili
Iakom, ako se ho im l^kom u bojama" krpe po predmetu dok se posrebri svuda. Tako se mqgu posrebriti samo
bakarni predmeti ili Iegure u kojima ima bakra.
IX BOJENJE SREBRA
POSREBRIVANJE NATAPANJEM
U grao boju seboji srebro da bi izgledalo kao sraro srebro. Ovo se
postiZe arsenovim bajcom kao kod bakra. (Vidi bakar str. 6). U rastvoru natrijevog sulfita gustine 220 P,6., dodaje se malo po malo
koncentrisanog rastvora od srebra nitrata dok se talog od srebra sulfita
Srebro izgleda staro, ako na niega delujemo ovim rastvorom: 5 gr. viie ne rastvara. Ovaj rastvor moie se upotrebiti hladan ili topao. Oslabi
irefellebra (smesa od kalijskog tiosulfida i kaiijskog tiosulfata, koji se dL li poiada se dodavanjem novih kolidina srebra nitrata. Ako se talog srebra
bija topljenjem talajskog karbonata ru r.rrnpo.o^f i l0 gr. amonijsl(og sulfita telko rastvara, onda se doda koncentrisani rastvor natrijevog
karbonatau I litruvode. sulfita.

-10- _ lt _

strugotrnama.
Ovom metodom srebre se predmeti od bakra, bal<rovih legura, gvoZda
i delika- Rashvor se treba duvati u sudovima tamne boje, pos[o ," Ipojevi
srebra na svetlosti raspadaju.
Galvanoplastika.
Pozladivanje hr. l. I litar destilisane vode, I gr. kalijevog cijanida,
50 gr. natrijevog fosfata, I .5 gr. narrijevog sulfata i t I gr. zl.ta hrorida.
Radi se pri 500 toplote rastvora i 0,2 ampera struje na kvadratni decimet4r.
Fozladivanje hr. 2. Dobro
odi56.eni predmet stavi se u smesu srede6a
tri rastvora:
I. 69 gr. natrijevog fosfata i 700 gr. vode,
ll. 2,5 gr. zlata hlorida i 150 gr. vode.
III. I gr. kalijevog cija.nida, I 0 gr. nairijevog sulfata i I 50 gr. vode.
Prvo se pomeSaju prva dva rastvora, i pri kraju doda se i tre6i. pri
temperaturi 50-620. Za katodu sluZi predme\ d zd. anodu platina. Kada
se potroli zlata hlorid dodaje se nova kolidina.
svega 65 gr. Pomo6,u slabe struje Danijelovog elementa posle l5-16
-12-
predmet jepozla6en lepim mat slojem zlata. Da bi se dobila sjajna povr-
iina posle pozla6ivanja istrljase slede6.om smesom: I gr. belog voska,2 gr.
>jar-medjanki<<, 2 gr. distog bakra sulfata i 1/+ cr. tistog boraksa.
Za >>zeleno<< pozladivanje uzima se melavina od zlata, i srebra. U go-
toyom zlatnom kupatilu za anodu metnemo umesto zlata, srebro. eim se
dobije Zeljena nijansa onda se za anodu metne >>zeleno zlato" (legura od
zlata i srebra) i nastavi galvaniziranje do kraja.
Za >>cryeno<< pozlaiivanje uzima se za anodu umesto zlata, bakar,
i postupa po gornjem receptu.
Posrebravanje. U 1000 gr. destilisanevode rastvori se 12 gr. kalije-
vog cijanida, doda se jo5 46 gr. kalijum sre ra"cijanlda koji se isto ras-
tvori. Struja od 0,5 ampera na kvadratni decimetar.
Bakrovanje. Zasi6eni rastvor od bakra sulfata, il! rastvor kalijum
bakra-cijanida (ovaj poslednji upotrebljava se za gvoZde i cink), sadrZi
I litar vode, I 7 gr. sode, 25 gr. natrijevog sulfata, 20 gr. bakra acetata
kristalnog r 20 er. kalijevog cijanida. Struja 0,4 ampera na kvadratni deci-
metar. Ako se radi sa rastvorom bakra sulfata, onda moZe jadina struje biti
oko 3 ampera na kvadratni decimetar.
Niklovanje: Uzima se: I litar vode, 70 gr. kiselog nikla-amonijuma
sulfata, doda se 25 gr. amonijevog sulfata i 5 gr. limunske kiseline. Struja
0,5 do 0,7 ampera na kvadratni decimetar. Kod niklovanja predmete treba
vrlo dobro odistiti, a kupatilo da ima napon od 4 volta.
Za niklovanje se moZe upotrebiti i l0% rastvor od niklovog sulfata,
slabo zakiseljenog, a za anodu sluZt metal nikl. Zatim se polira.
Niklovanje aluminijuma. Predmet se oEisti sa sitnim peskom i elek-
trollzira se sa strujom od 50- 80 ampera na kvadratni, decimetar, u ras-
tvoru od 150 gr. niklovog sulfata u I litru vode i 50 gr. niklo-aluminijevog
sulfataullitruvode.
Bojenje nikla u teget boju, postiZe se po pate,ntu Klassen-a: nikleni
predmet prvo se matira, zatim se postavi u kupatilo sastavljeno iz rastvora
amonijaka, niklovog sulfata gustine 120 86. i rastvora od 2 er. arnonijeve
soli glicinricinove kiseline u I litar vode; eleltroliza se vrli pod naponorn
ZYz voka oko 1/2 sata.
Po Rieder-u: bakar, cink, bakrove legure, niklove legure itd. boje se
elektrolizom u Zelatinskim smesama, gde za anodu sluZi sam predmet, a za
katodu sam metal ili legura. Ako taj rastvor sadrZi natrijevog karbonata
sati i natrijevog bikarbonata, to se bakar oboji u zatvoreno braun boj,u; do-
-13-
 se zatvoreno cfno, a rastvorom natri-
fenom bojom, koja u prisustvu natrije.
. .Po tadki topljenja spojke se dele na rneke i dvrste. Mekane spojke
su lako topljive, upotrebljavaju se za lemljenje kalaisanog pleha, mesinga,
alinovo-zeleni ton, a u prisustvu kalije- lrronze, kalaja, cinka, olova, bakra i dr.
da dobija se lila preliv.

f i'"8;t't,'ii*tit4:#l+i'1"r"':lt*;
Elekuolitiino hromiranje gvoida i ierika. Za mat povriine rastvor
Mekane spojke koje sadrie i bizmuta su jo5 lak5e topljive. Na pr.:
treba da ima 200 toplote kod 7 volti i 12 ampera na kvairatrri dbcimerar.
Za sjajne povriine 450,9 volti i 22 ampeia na kvadr. decimetar. Ras-
-
tvor je od 25% hromov-og oksida u koji se doda malo hromovog sulfata,
hromovog hidroksida i borne kiseline. Pri elektroliziranju predriet treba
pokriti sa tankom bakarnom lli niklenom koricom.
Broniranje gvoioa. 10-12 gr. amonijevog nitrata i l0 gr. amonije- Sastavni delovi meke spojke rastope se, zatim izliju u kalupe u ob-
vog molibdata u I Iitru vode. Elektroliza se uili ," strujom aa O,Z-6,1 liku 5ipke.
ampera i 2 volta, na l5 cm. razdaljine elektroda.
spremaju se na isti nadin samo se dobivena legura,
p i sa turpijom, a teZe topljive se usitne u pralak. Ovim
p ono mesto koje se Zeli spajati i greje dok se usija
i
Bakarno-cinkova spojka topi se kod 4254600; mesingano-cinkana
od 400-4500; mesingano-kalajeva-cinkana iznad 4260. $to viSe sadrii
mesinga a manje cinka u toliko se teZe topi.

' i ielik:
ewste spojke za bakar, mesing, gvol<Ie

I cinka i 7 mesinga topi se suviSe telko I

I ,, 34 ,, - topi se teiko ) Zuto
7 ,, 2-2,5 ,,
metar
galva ffi'-','i,',,j:,.1:!'*"T'; ]I kalaja . 16cinka
.,,. 4-7
za mesing
. ': ?? ,1
)

I pola-bele
tanko nekim lakom i pre 12 mesinga
nego J

4,, ,, 20 ,,
3-6
L,.
1
Napon struje kod galvanizacije uzima se volti. 2,, ,, ll ,,
1

I SPAJANJE METALA
| ,, ,r4rt
LEMTJENJE l0 ,, - ,t 6 bakra l
t,

,. Za spajanje razliditih metala upottebrjavaju se r razridite spojke sa Da bi se bolje uhvatila spojka pri lemljenju, metal se dobro. od,isti
razliEitim sastavima i temperaturo. ioplj"nio. turpijom ili glaspapirom, a poBto se lemi grejanjem da se metal opet ne

_14_ --- 15
-
oksidiSe, mesto gde 6e se lemiti pokrije se nekom smesom koja spredava
oksidaciju a i sama rastvaia okside. Stvari sa kojima na taj nadin posti-
Zemo lemljenje zovu se FLJUSE.
Za mekane spojke upotrebljavaju se slede6e fljuses: 4 gr. cinka hlo-
rida i 1,5 gr. niSadora rastvorenog u 1 00 gr. vode (cinkov hlorid moZe se
spremiti ako se u flalu metne 3 dela cinkovih paiieta i prelij,u se razbla-
Zenom sonorn kiselinom). dim prestane lzdvajanje gasa fljus je gotov.
Ovom smesom namaZe se mesto koje 6e se lemiti.
Fljus za iist kalaj je samo sona kiselina ili kolofonijum.
Fljus za lemljenje olova je smesa od: 1 dela loja, I dela zejtina,0,5
delova stucanog kolofonijuma i 0,25 delova niladora.
Fljuse za twste spojeve su boraks i borna kiselina. Ove fljuse suve
metnuti na mesto koje 6e se spajati, zatim se metne spojka i odozgo oipet
boraks nakvalen malo vodom.
Za lemljenje aluminija ne mogu sluiiti gornje spojke. Aluminij se
moZe lemiti samo sa slede6im spojkama: I gr. crvenog fosfora, 2 gi. anti-
mona, 20 gr. cinka i 68 gr. olova. Rastop'i se prvo cink, zatim se dodaje
olovo, posle aritimon i najzad fosfor.
Za lemljenje aluminiieve bronze: 15 gr. kadmija i 20 gr. cinka
Fljuse se uoplte ne upotrebljavaju, a samo se povrlina odisti trenjem.
Sve preporuEene spojke za aluminijum ne daju dobre rezultate. Naj-
bolje se lemi aluminij,um sa specijalitetom: >Sudal 2l<<, patent firme Ak-
tien Ges. fiir Anilin Farben.
Lemljenje gusa (livenog gvoZda). Smesa od 500 gr. stucanog bo-
raksa, 250 gr. pralka od gusa i 250 gr. gvozdenih strugotina (pra5ak),
postavi se izmedu delova koje 6emo lemiti, pritisnu se i jako zagrevaju.
Zlatna spojka za zlatne i platinske predmete. Lako topljiva, za stvari
lznad 14 karata zlata: 5 kgr. distog srebra i I gr. cinka.
Te5ko topljiva spojka za stvari iznad 14 karata zlata: 16 gr. distog
zlata,9 gr. distog srebra i 8 gr. bakra.
GleCIi (Glazure)
Gledi su staklaste povrline od lakotopljivih sllikata, obojene u raz-
nim bojama ili bezbojne, koje Stite zemljane povriine, a zajedno s tim daju
Iep5i izgled.
* Smesa kojom se premaZe mesto pre lemljeuja.
-16-
Cisto6a glede zavisi od Eisto6,e feldspata.
IGemen glazure,koji se uzima u obliku kvarcovog
peska a topi od 1625-16500 C. Kada se ho6e da gla-
zura ne bude ima se bela zemlja (Itricla), i to u mesto
I dela peska
3 dela zemlje.
Olovo ulazi u gled kao olovo oksid, topi se na 6850, smanjuje tern-
peraturu.topljenja gledi i pojadava sjaj.
Soda, Saliha i dr. dodaju se do 20%.
Boraks topljen, sniZava temperaturu topljenja gledi, a pojadava sjaj
i ivrstinu.
Kaljcina, oksid kalaja, arsenik, kreolit i feldspat su materijali koji
prave gled neprovidnim (mat), oni pridaju gledi belu boju. Takve gledi
zovu se emaljima.
Kaljcina je legura od 50 gr. olova i 12,5 gr. kalaja, oksidirano na
slaboj vatri uz veliki pristup vazduha.
Sve boje glazura (gledi) mogu se dobiti dodavanjem soli slede6ih
metala: hroma, mangana, gvoZda, kobalta, bakra i antimona.
Pre pedenja zemljano posude treba namazati donjom smesom ono
mesto gde 6emo gledosati, radi stvaranja bele osnove na kojoj 6e boja
gleda izgledati dista. Smesa za ovakvu osnovu (ton) je: 36,5 gr. bele
zemlje (huma, kaolin, ilovada), 27 gr. krede, 36,5 gr. kvarcnog peska
(kremen). Ova smesa moZe se namazati na glineno posude pre peienja
u debljini do 3 mrn.
GLEDA ZA GRUBO ZEMLJANO POSUDE U BRAUN BOJI
IE l. 50 gr. olovnog oksida, 9 gr. feldspata, 9 gr. crvene ilovade, I
gr. pepela od kostiju i l0 gr. piroluzita.
}{! 2. 50 gr. olovnog oksida, 13 gr. feldspata, 13 gr. crvene ilovade,
14 gr. pepela od kostiju, 14 gr. piroluzita i 13 gr. kristal stakla.
Nu 3. 50 gr. olovnog oksida, 9 gr. feldspata, 9 gr. crvene ilovaie, I
gr. pepela od kostiju, 8 gr. kristal stakla i II gr. piroluzita.
lls 4. 100 gr. kalajevog oksida, 340 gr. olovnog oksida,20 gr. mini-
jwa, 440 gr. belog peska, B0 gr. kuhinjske soli i 20 gr. kalciniranog na-
trijskog karbonata. Ako se ho6e da gleda bude crna onda se dodaje joE
po 3-4 gr. gvoZda, mangana i kobalta oksida.
1,7
-
 Ernajl (Ernalj)
Emajl je lakotopljiva smesa koja se namaZe u obliku paste ili pra-
Iine po povrlini nekog meiala, a posle grejanja rastopi se i pokrije belom
ili obojenorn koricom sa metalnim sjajem.
Obidno se naslaZe Prvi
EMALJIRANJE TIVENOG GVOZEA I GUSA sloj zove se grund. On s 12,5
Kod emaljiranja se prvo dotrro odisti metal od rcle, prljavltine i
kg. boraksa; rastopi se, vade,
sti, zatim ugreje na drvenom uglju do tamno-vi5njeve boje, a dim se ohladi
ma- 3 kg. feldspata, 0,8 k masa
umesi se vodom, a zatim namaZu predmeti, Posle Zarenja i hladenia, pred-
potopi se 10-15 minuta u rastvor od 100 gr. sone kiseline I 20 gr. kali-
me[ se namaZe sa sitno lzmlevenim praSkom, rastopljene smese od 19 kg.
ievog hlorida u I litru vode. Tu metal treba da dobije sjajnu povriinu, kvarcovog bralna, 14 kg. boraksa, 25 kg. kalajevog oksida, 7,8 kg. sode
bez fleka. Posle toga se predmet opere dobro vodom i nakvasi u 5"/o ras- i 5 kg. Salitre.
tvor kalijevog karbonata (sode), ili kreda. Zatim se opere u vru6oj vodi
i osuSi bez grejanja, odisti se distom krpom i namaZe se sa dobro istrlja- Emalj drugi: 3,5 kg. mlevenog stakla, I i<g. oEi56.ene potale, I kg.
nom masom (grund) spremljenom od: 55 gr. kvarca, B kg. feldspata i 25 kalijeve Salitre, 0,5 kg. boraksa i 5,25 kg. olova oksida. Istrlja u pralak,
kg. boraksa. Ova smesa greje se u zemljanom sudu dok se rastopi doli- rastopi u teglu od dobrog porculana, Eim se rastopi i izbistri sipa se na
vena masa se razblje u komade i stuca. Zatim se na 35 kg. od ove mase vodcm nakvalenu plodu od gvoZda, ohladi se vodom i zatim istuca i zarnesi
dodaje od 14-27,5 kg. kvarca u pralku, od9_J4 kg. ilovade i I kg. bo- u pastu. Ovom pastom namaZe se gvozdeni predmet, osuli se lagano, za-
raksa. Sve ovo samelje se na malini. Zayreme melenja dodaje se jo5 5 kg. tim se metne u naroiite pe6i gde se zagreje toliko da se emalj rastopi i pod-
ilovade (kaolin) i 1,5 kg. boraksa. Zamesi se vodom ili smesom od gline jednako pokrije celu povrlinu. Da bi povrlina imala lep izgled emalju se
i vode i pretvori u pastu, koju maZemo na metalnu povr5inu, koja se Zeli doda joi 300 gr. kobaltovog nitrata, koji boji emalj u bledu boju neba.
emaljirati. Posle sulenja (od vode), zagreje se u naroditim pe6ima. Ttr
posle zagrevanja dobija se iu6kasti sloj emalja (grund)' jako pridvrS6en
Emalj eedi (za gvozdene predmete) : 130 gr. sitno istucanog kristal
za metal. eim se ohladi pokrije se zasebnim emaljem koji je r.r obliku ted- slakla.20,5 gr. kaliinirane sode i l2 gr. borne kiseline. Rastvori se na vairi
nog testa. i posle hladenja istrlja u pralak.
Sastav emalja je slede6.i: 5,2 kg. sitno istrljanog feldspaler, 2,25 kg.
cinkovog oksida, 1 0,5 kg. kalijevog oksida, I,5 kg. koitanog braina r i,C EMALJIRANJE BAKR.A
gr. plave boje (mineralne), ovoj smesi dodaje se 35 kg. istucanog felC-
spata, 20 kg. boraksa, 7 kg. kristalne sode i 23/nke. natrijeve 5alilre. Sve Dobro smlevenih 6 kg. feldspata, 6 kg. neZarenog gipsa i 500 gr. bo-
ovo rastopi pe u Samotskom tiglu sa rupama na dnu, kroz koje rastopl.jena raksa, rastopi se u tiglu, ohladi i stuca u pralak, koji sa vodom daje pastu
masa curi u niZe postavljeni sud. Kada se masa ohladi razbija se i i;tuca koju nanosimo detkom na bakar. Predrnet treba unapred dobro odistiti.
n pralak. Na svakih 33 kg. ovog pralka dodaje se I 50 gr. bele ilovade Namazani predmet se greje ispodetka lagano da se osuii, a zatim
(omekiane u vodi) i 250 gr. cinkovog oksida. Ovi se delovi dodaju kod peie (iari) dok se emalj potpuno rastopi. Tako se dobija beli, neprovidan,
meEanja. Ako je masa iz mlina iziSla gusta, onda se razblaZi vodom. vrlo trajan emalj.
Masa se namaZe po povriini grunda (prvog ernalja) i opet zagreje.
Sada se dobija emalj bele boje i jakog sjaja.
Emalj za bakarno posude. Rastopi se 12 kg. belog feldspata, 12 kg.
nepedenog gipsa i I kg. boraksa. Pomeia se dobro, rastopi u tiglu i posle
EMALJIRANJE GVOZDENOG POSUDA I GVOZDENOG PIEI{A hladenja istrlja i zamesi vodom u kaSastu masu.

Rastopi se 65 kg. sitno istrljanog flintglasa (stakla), l0 kg. kalcini-

Crni emalj se dobiia ako se u pomenute recepte doda oksid g,roZda,
rane sode i 6 kg. borne kiseline. Po ohlarlenju se istuca u pralak. olisid bakra, oksid kobalta, oksid mangana i dr. Ali za sasvim crnu boju
dodaje se po nekoliko od ovih oksida zajerino.

18 _19_
- -
 Emalj za ciferblate (fine povrline, za brojeve na dasovniku i dr.).
x! I. 100 gr. peska, 50 gr. oksida olova, 58 gr. oksida cinka i 200
potaSe.
Ilb 2. 100 gr. peska, l0B gr. oksida olova, 38 gr. oksida cinka i 20 gr
pota5e.
]'lb 3. 100 gr. peska, 167 er. oksida olova,33 gr. oksida cinka i 80 gr {I
potaie.
Gleda za plofice ziilanih peii.36 gr. kvarcovog peska, 23 gr. cinko- Sapunarstvo
vog oksida, 24 gr. olovr,og oksida, 12 gr. kaolina (bela ilovaEa), I gt.
krede i 9 gr. kalcinirane sode. Sve se ovo pomela i rastopi. Sapun je
neophodna potreba civilizovanog doveka, bez koje on ne
Gleda za glpsane predmete. 5 gr. glicerina i 95 gr. rastvora vodeno moZe. Potrolnja sapuna je mera za kulturu jednog doveka ili cele nacije.
stakla. Dobijanje sapuna davno je prello u ruke industrije, all polto kod sapun-
ske industrije nlsu potrebne neke narodite sprave' to je lako urediti fa-
briku sapuna bez mnogo sprava i kapitala. Ima bezbroj vrsta sapuna, i mi
6emo ovde dati po nekoliko recepata za spremauje razliditih sapuna.

Prema upotrebi sapuni se dele na:

I ) Toaletne,
2) Medicinske i
3) Obidne.

Po konstrukciji sapuni se dele na:

I) evrste,
2) Mekane,
3.) Tedne i
4) U pralku.
A po nadinu spremanja na:
I ) Zrnaste (marseljski sapun),
2) Poluzrnaste (sapun spremljen hladnim putem) i
3) Klejevi sapun (sapun koji sadrZi velike kolidine vode).
Glavni materijal potreban za izradu sapuna je: masno6a (salo, loj,
zejtin i dr.) i alkalni hidroksid ili alkalni karbonat.
Za razliEite masti potrebne su i razlidite kolidine Iastvora natrijevog
ili kalijevog hidroksida. U donjoj tablici pokazano je koliko je srama na-
trijevog ili kalijevog hidroksida potrebno za jedan kilogram masno6e.

_20_ -21 -
 Za loJ 193-200 gr. KOH ili 13t-143 gr NaOH Palmov sapun. Smesa od 425 ke. izbeljenog i 25 ke. masti od kostiju
Za svinjsku mast r95 , 139,8 i 2,500-2,600 kg. tastvora natrijevog hidroksida (mrsne sode) I40 86.
kokosovo ulje
", kakdcro 251-263 , 181,4 i.im se dobro skuva klej, njemu se dodaje melaju6i stalno: 150 kg. bistrog
ulje 190-200 . 135,85-113 "
,, maslinovo ulje r89-196 , 135 -140 kolofonijuma i 150 kg. natrijevog hidroksida 200 86. Greje se da slabo
, bademovo ulJe 189- 192,5 , 135-137,5 prokljuia. eim se dobije potpuno prozradni, nemnogo alkalni (slabo Stipa
, ricinusovo ulje 176-183 125,93-130,71
" r32,2t-137,86
, susamovo ulje 176-193 .iezik) klej, dodaje se malo soli radi izsolivanja.
, oleinovu kiselinu 200 " 113
" Palmov sapun (obidan). 800 kg. palmovog masla, 200 sirovog pal-
Jadina hidratnog (sodnog) rastvora uzima se izmedu 150 i 400 86. movog masla sapunificira se sa I250 kg. l4o 86. natrijevog hidroksida
ali najdeS6e 390400 86. (kamene sode). Dobija se gust providan klej, u koji se dodaje, pri slabom
grejanju 150 kg. kolofonijuma i 150 kg. natrijevog hidroksida 200 86'
SPRAVLJANJE SAPUNA Klej se dobro ukuva.
U veliki kazan rastopi se odredena kolidina masnih sastojaka i samo Proba kapljica na hladno staklo treba da se lako skine (ne lepi se na
jedna detvrtina od potrebne sode rastvorene u vodi do gustine 8-10 86. staklu). Zatim se klej osoli i kuva dok se sapun ne odvoji. Zatim izlije u
Lagano se greje i meSa mamo6a sa alkalijama (sodom). Prvo se dobije kalupe. Ako se ho6e da sapun bude gladak meia se dok se ohladi.
emulsija a zatim rastvor sode postepeno sapunificira masnodu. Posle toga Kolofonski sapun. MoZe da sadrZi do 40% kolo{onijuma. 500 kg. masti
dodaje se i ostala soda rastvorena u vodi (12-130) 86,. Tako se dobije
od kostiju, 400 kg. sala, 100 kg' sirovog palmovog ulja i 700 kg. natrije-
providan sapunov klej, dija .kapljica ohladena na staklenoj plodici flaje
vog hidroksida 120 86., lagano se kuva i stalno mela; zalim dodaje lB00
belu dvrstu kap. Ako je klej (sapunska masa) mutna, to pokazuje da nije
kg natrijevog hidroksida 140 P,6. i silno kuva do dobijanja providnog ujed'
potpuna sapunifikacija, da ima suvile masno6e ili sode. Za suvi6ak sode
nadenog kleja. Kuva se dok ne prestane stvaranje pene. Osoli se sa B0-
proba se lakmusovim papirom, ili jezikom.
100 kg. soli; posle stoji izvesno vreme, otodi se zatim donji sloj (tednost),
eim se klej izbistri i sa melalice se cedi u obliku tanke Zice, onda se posle toga dodaje se 400 kg. natrijevog hidroksida 200 86. i kuva pokri-
moZe pristupitt daljem radu, zavisno od toga kakav 6e se sapun spremati.
veno daskama, zatim pomeia pena sa ostalom masom i opet }:uva dok ne
prestaue izdvajanje mehuri6a. Posle toga dodaje se tnalo po malo jo5 400
I ZRNASTI SAPUN
kg. kolofonijuma u praiku i pri slabom klju[anju sapunificira se. Ku'q'a se
Dodatkom soli u sapunski klej spreniljer.r po gornjem receptu rnoZe se zatim dok nestane pene. Kad se dobije dobar klej i odvoji se voda, onda
podeliti u dva sloja: gornji-zrnasti sapun, idonji-rastvor koji sadrii gli- se istoEi donji sloj a sapun izlije u kalupe.
cerina, vode i tastvor soli. Sapun od sala i loja lako se osoli; kokosovi
i palmovi sapun teie. Za njih je potrebno da rastvor soli u alkalijama Marseljski sapun,. Pre se spravljao samo iz maslinovog zejtina, a
bude 20-250 86.- sada upotrebljavaju smese i drugih zejtina. Sprema se iz: 500 kg. masli-
novog zejtina, 250 kg. arhinovog ulja, 250 kg. sala, 167 kg. natrijevog
Evo nekoliko recepata za spremanje zrnastog sapuna:
hidroksida (jadina rastvora 24-25 BA).
Zrnasti medicinski sapun. (Prema srpskoj farmakopeji). Uzima se
130 gr. rastvora natrijevog hidroksida (150 gr. Na OH. rastvorenog u 850 Poluzrnasti sapun sprema se najteZe i samo velti strudnjaci mogu to
gr. vode). Zagreva se na pari i dodaje malo po malo 100 gr. sala. Smeia spremiti.
se zagreva dalje neprestano meIaju6i, dok se potpuno ne pretvori u sapun;
zatim se dodaje 12 gr. Spiritusa i malo po malo 130 gr. destilisane vode II KLEJEVI SAPUNI
i dalje zagreya, dok se pihtijasta masd ne bude potpuno rastvorila u toploj Klejev je onaj sapun koji sadrZi u sebi velike kolidine vode. glicerina,
vodi: zatim doda filtrirani rastvor od: 40 gr. obidne soli, 5 gr. natrijevog
karbonata i 120 gr. destilisane vode i zagreva da se sapun potpuno odvoji. alkalija i druge primese.
Ohladeni sapun odvaja se od tednosti, ispere s malo vode, izcedi jakim sti- Turski beli sapunr Uzima se 13,5 ke. maslinovog zejtina i zasebno
skanjem, isede u omanje komade i osu5i. spremi 15,5 kg. rastvora kamene sode gustine 21 ,50 86.

_22_
- 23-
 Prvo se dobije sapunski klej po gore opisanom nadinu s tom razli-
krrm 5to se ostavi oko 20% alkalija, koja se dodaje posle punog spajanja
rnasno6e sa alkalijama
MoZe se dodati i l0-150/o teinog stakla. Druge stvari za pu-
Klejev sapun sa dobitkom od 275%, rrjenje sapuna l<ao: bralno, talk itd. dodaju se najzad pbrn"I"n" .u .l^-
dobije se od: lrim rastvorom.
I lt ill sapuni dobiveni natrijskim hidroksidom su dvrsti, a oni sa karijevim
5;L"jl::f";3;,,i, sj ks 85 kg lridroksidom su mekani.od vrste masti isto zavisi dvrstina sapuna.
' .
-S.ala
:.:. fO , l5 90 kg
Natrijevog hidroksida 60 , ,, 10
Kalijski sapun. Pre
Rastvor ootaS: n:
(S0,, ae) 60 , (300 Be 60 peji: 40 gr. Ianenog ulja,24
Rastvor iode . '" 40 , (280 Be 30 (30c B6)
gr.-rastvora od kalijevo kaliy'evog hidroksida , ii gr.
Qastvor kuhinJskesoli 40 , 25 , (2+o tsd 35 (220 Be) vode), 30 gr. destilisane u. ir"j"-r" na pari nepreslano
(2lo86) 40 ,, (20u Be 40 (200 Be) rne5aju6i, da se potpuno

III SAPUN U PRASKU

Klejev sapur sa dobitkom S0O_SSO%.

Ulme- se, 100 kg. kokosovog I

ill-natmglla'o^|ls^qlja,60.ks.
tvora
,m;.rJ*
potaie 250 86. i 65 kg. rartvora
iidrok,idu 300 86. t00 kg. .u,-
^t
Lril;j;k;r;'iiior"e:i.,vv
300-400%. Spremase iz:
ja, l5 kg. sirovog palmo-
vog hidroksida 370 86., 125 Engleski rapun u pra5ku J\b l. 2 kg. sapuna isulenog u pralku, I kg.
takla. sitnog amonijevog karbonata pomela ," ,u ,"punom i dof,ro pr"rn"fu
a ostalim masnodama. Rastvor natri-
r . . f 2. 2 kg. sapuna strljanog u pralak, I kg.
i. Yz
potaie samo polovina, a za_
amonijevog karbonata
ke.natrijevog uod"rog ituklo.
slani radtvor, i ostavi se jedan
* 3. 25 ke. sapxna
"1""11joi
rugog dana
: r"j ;,#::ffi ,r,::: ,kg. suvog natrijevog
od loja, 20 kg. sapuna od lanenog ulja, 65-70
karbonata. sve ovo se pomela kad je vruZe i s vre-
topli sapun razlije se mena na vreme se meia dok se ohladi, a zatim progura kroz gusto sito.

Klejev sapun sa dobitl<om 400_g0O%.

Dobija se iz:
kuhinjske soli, 2 kg. vode,
kg.
, (360 B6) J'lh 5. 36 kg. kalcinirane sode, 2 kg. boraksa i 2 kg, vode.
, (200 86)
, (l80 Bd) * 9..8 kgr natrijumovog hidroksida (kamene sode),6 kg. pralka od
, (100 86) sapuna, 2 kg. skroba i 4 kg. vode.
oA
- _ ():
z,)
-
 IV TOALETNI SAPUNI DOBIJANJE TOALETNIH SAPUNA HLADNIM PUTEM
Toaletni sapuni mogu biti bezbojni ili razno obojeni i razno parfirni- Kod ovog spremanja sapunu se ne dodaje soli, i sve 5to se metne u
sani, a sluZe za pranje i negu koZe. Sastavljeni su iz: alkalne soli, masne kazan ostaje i u sapunu. Sirovine za taj sapun su: kokosovo ulje, salo,
kiseline, vode, glicerina, Spiritusa, 5e6era, parfima i dr. Oui ne smeju sa- kastrovo maslo itd. Kokosovo maslo ima tu osobinu da se moZe osapuniti
drZati viSe od 0-1% slobodnih alkalija, i'vi5e od 0,5c/o karbonata. i bez grejanja, a zajedno s njim se mogu osapuniti i ostale pomeian-e masno-
Za spravljanje toaletnih sapuna moie da se uzme i gotova sapunska 6e. Alkalni rastvori treba da budu dosta koncentrisani. Ovde se treba paziti
masa iz neke fabrike sapuna, zatim se oboji, parfirni5e, presuje u komade da ne bude alkalija viSe nego 5to je potrebno. To se moZe ustanoviti ana'
i pakuje. ilizomo pre poEetka rada, ili sa spremanjem malo sapuna radi probe. Dopu'
Masa za toaletni sapun. Nemci spremaju masu iz: 90 kg. loja, 10 kg. Sten je samo sasvim *uii ,isuL rastvora alkalija, koji pomaZe sapunifika*
kokosovog masla. Rastopi se i osapuni dodavan.jem 50 kg. rasivora natri- ciju.
jevog hidroksida (mrsne sode) sa gustinom 4C', 86. Dodavanjem soli iz- Spravljanje: zagreje se malo dok se ra-
dvaja se zmasti sapun. Taj sapun se izvadi, opere, rastvoii u malo vode i alk
stopi. Rastvor , zatim se sipa u rastopljenu
pono'r'o osoli. masno6u i stalno gulnjava' Zatim se ostavi u
miru. Posle nekoliko dasova smesa se sama od sebe zagreje, usled lpajanja
Masa un. Nemadka masno6a sa alkalijama, do oko 800 C i ovim je zavriena sapunifikacija.
slede6,i rec
Uzima se:
se iskorii6.ava
Ne5to malo pre podetka grejanja u sapun se doda parfima boi",
'
speciiidne tei
na vodeno omalo 50 gr. zatim izlije u forme i meia dok se potpuno ne osapuni. Zatim dobro zavije
masti igreje joi pola sata meiaju6i, zatim se dodaje l2 gr. alkohola imela suknom ili naroEitim duiecima da se ne bi brzo ohladila.
dok se ujednadi, zatim se dodaje pomalo 200 gr. vode i greje dok se do- Dodatkom vilka kokosovog ulja pojaia se dvrstina sapuna, a svinjska
bije prozradna masa. Tada se dodaje filtriran rasivor od 25 gr. soli, 3 gr. mast i maslo prave ga mekanim.
sode (natrijskog karbonata), fastvorene u 80 gr. vode, i ponovo greje dok
se potpuno ne presede i odvoji sapun. Posle nekcliko dana sapun se odvoji, Beli kokosov sapun. 50 kg. kokosovog ulja, 25 kg. natrijevog hidrok-
opere, rastvori se u malo vode, presuje, reZe u komadc i suli na ioplo, a sida 380 86. l5 gr. Kardinalrot (Hessel) rastvorenog u 600 gr' kljudale
zatim stuca u praiak- vode, 160 gr. lavandovog ulja i 120 gr. bergamotovog ulja.
Za dobijanje toaletnih sapuna postupa se po gomjem receptu samo se Zuti kokosov sapun. 50 kg. kokosovog ulja, 25 kg. natrijevog hidrok*
izbaci dodavanje alkohola i sode, i ne suli se.
sida 380 86., 15 gr. Uranin Hellgelb (oker) rastvorenog u 600 gr. vru6e
Za bolji sapun u masnodu se dodaje l0/o kokosovog ulja. i 50 gr. lavandovog ulja.
vode, 250 gr. cimetovog ulja I
Francuski toaletni sapun. Masa se sprema ovako: 100 kg. svinjske
masti prelije se sa 42 kg. rastvora natrijskog hidroksida 400 BA. i dobiveni BOJE ZA SAPUN
sapunski klej dalje se obracluje po gornjem receptu. Tako se dobija beo
dvrst sapun. Ako se ho6e da bude mekdi. dodaje se l0/o kokosovog ulja.
Za crveni sapun cinober (HgS), karmir.r, Englischrot.
Masa za toaletni sapun. 25 kg. kokosovog ulja
i 25 kg. loja rasiope se Za Zuti sapun
- oker, kadmijevo Zuto (CdS), Echtgelb.
i pomelaju sa unapred zagrejanim natrijevim hiCroksidom 380 86. i meia -
Za orani. sapun Mandariu G, Victoria gelb.
se dok se zagreje samo od sebe.
Za zeleni sapun - florofil, Malachitbrillantgriin, i me5avine od Zutc
nje svih vrsta toaletnih i plave farbe. -
saPu isti6ei suii pri toplom
vazd Za plavi sapun ultramarin, Alizarinreinblau B,
a Po
malini zgnjedi i raitrlja
Za braun sapun
- oker, umbra katehu, piroluzit. Bismarckbraun;
oz rnalinu da se dobro -Methylviolette ili srnesa od crvene i plave boje.
ujednadi. Zatim se presuje u kalupe. Za violet sapun
-
-26- -27 -
 PARFIMISANJE SAPUNA
50 gr. VeStadkog bademovog ulja,
Izuzev medicinskih sapuna, svi ostali toaletni sapuni parfimi5u se. l0Vanilina,
.Kao parfim sluZi neko eteridno ulje (bergaryotovo, ruZino i dr.), smole 30 gr- Modusovog rastvora.
(sijamshe benzoe, mire); balsami (peruVijanski balsam, tolu balsam) ili: je: 500 gr. kategina (Mox Freres, Paris) rastopi'
Kateginova tinktura
nosus, ambra, vanilin, kumarin itd. Mogu se upotrebiti i razne tinkture i ," u ,od.no- kupatilu meJanjem u 5000 gr. Ipiritusa.
resencue. l.
l Ruia Jllb

MIRISI ZA TOALETNE SAPUNE 100 gr. Veitadkog geranijevog ulja.

50 gr. Geraniola.
Date kolidine su za 50 kg. sapuna. 50 gr. Terpentinovog ulja,
.Durdevak Ns 1. 50 gr. Rastvora molusa, , I

Farbe: 3 Roze B. Agfa.

70 gr. Linaloeijl;
30 gr. Spiktil, Ruia Ns 2.
50 gr. Benzilacetata, 50 gr. Afridkog geranijevog ulja,
100 gr. Tinkture benzoe i
50 gr. Molusovog rastvora,
I00 gr. PalmaruZinog ulja veltadkog,
10 gr. Ulja od paduli,
Farbe: 30 gr. zelena L. A. Agfa. 30 gr. Karanfilovog ulja,
Tinktura benzoa je: 100 gr. smole od benzoe rastvolene melanjem l0 gr. Sandelholziil,
$ 2.5N gr. alkohola. 30 gr. Rastvora moiusa'
MoSusov rastvor je: 200 gr. molus omega rastvoren na toplo u 100 Sandelholziil se dobija od jo5 neuzrelih plodova Citrum auranfi'
gr. benzil-benzoata.
Ljubiiica Nb l. (braun).
Durdevak J.tlb 2.
I00 gr. Tinkture benzoe (izmirne),
100 er. Linaloeiil, o 100 gr. Tinkture storaksa,
100 gr. Terpentinovog ulja, 50 gr. Spikiil'a,
20 gr. Lavandovog ulja, 20 gr. Kasijevos ulja,
50 gr. Aubepine, Dr. Schmitz, 20 gr. Laederholziil-a,
30 gr. Molusovog rastvora. 50 gr. Rastvoia molusa.
Heliohop (qtvoreno Zut). Farbe: I0 gr. Vindsarfbraun l. Agfa.
100 gr. Heliotropina kristalnog, LiubiEica Ne 2.
100 gr. Tinkture benzoe,
I 00 gr. Irisove tinkture,
50 gr. Benzil-acetata.
50 gr. Mo5usa (rastvor).
l0 gr. Florala u kristalu,
Farbe: 5 gr. Uranilovog otvoreno-Zutog.
20 gr. Jonona II,
100 gr. Tinkture storaksai
Heliohop. 50 gr. Rastvora molusa'
50 gr. Heliotropina,
l0 !r.'Kar.mfila polskog (Heine i Ko. Lajpcis),
1000 gr' Irisovog korenja u pralku.
50 gr. Cinamein (Dr.'Ganser Poermand) Ol. Santali ligni,
100 gr. Krateginove tinkture, Tinktura storaksa je: 2000 gr. storaksa greje se u vodenom hp"tik
i meianjem se rastvori u 2000 gr. Ipiritusa'

-28- -29-
 Ljubiiica Jlb 3. Beli boraksov sapun dobija se: 2 kg. boraksa rastvoli se u 2 kg. vru6e
50 gr. Terpineola, vode, doda se 2 kg. lanolina i dobijena pasta se dodaje u 50 gr' sapuna,
12,5 gr. Jonola, u zatim parfimiSe sa:
2l zr. Benzoeve (izmirne) tinkture, 1 l0 gr. Linaloeiil-a,

12,5 gr. Ekstrakt molusa. 50 gr. Terpineiil-a,

I 00 gr. VeStadkog geranievog ulja,
Badem (beo). 500 gr. Veltadkog bergamotovog ulja,
3'00 gr. Gorkog bademovog ulja, ' 30 gr. Kananga ulja,
100 gr. Benzilacetata, l0 gr. Vetiverol-a i
50 gr. Rastvora moiusa, 30 gr. Rastvora moiusa.
Badem (mledni). Miris za sapun (bezimsnl IJ! I) :

I0 gr. Bergamotovog ulja,

l0 gr. Peruvianskog balsama,
bademovog ulja, 2 gr. Karamfilovog ulja,
bademovog ulja, 7,5 gr. Geraniola,
tovog ulja, I 0 gr. Storaksa,
5 gr. Tinkture molusa i
Farbe: 40 sr.-Zuto 4lB od H.rr"l Nir.hau, Lajpcig. I 50 gr. Koren od florenlinske perunike u pralku'
Bagrem: Miris za sapun Ne 2.
?1 sr.Neroli ulje,
9 gr. Cimetovog ulja,
5 gr. Karamfilovog li56a,
?2 er. Irolena Agia, 9 gr. RuZinog drveta,
25 gr. Petitgrainol,
100 gr. I0 gr. Linolovog ulja,
5 er. 5 gr. Bergamotovog ulja,
100gr. nijevog ulja,
3 gr. Petigrenovog ulja,
. 50 gr. a.
6 gr. Terpineola,
Farbe: 2 gr. Sultana Zuto 50. l0 gr. Tinkture od irisa,
Irisova tinkrura ie: 20 er. Ambretovog ulja.
*r._r1isa (Lantier Fils Grasse) rastopi se 2 gr.
i rastvoril0," u-fOOO sr. ;;ir;,rr".
vodenom kupatilu u Od kombinacije mirisa poslednja dva recepta, dodaje se po na
tr 000 gr. sapuna' zatim se dobro umesi, farba i presuje u kalupe'

Benzoe (izmirne) braun:

V GLICERINSKI SAPUN
Neprovirlan glicerinski sapun dobija se od loja i kokosovog ulja, osa-
tovog ulja, punjenih pomo6u koncentrisanog rastvoranatrijevoghidroksida. Dobivenom
og ulja, kleju dodaje se 7-80/o glicerina 28o, oboji se slabo-Zuto, parfimira, a iirn
ema i se ohladi, presuje se u kalupe.
ra, Providan glicerinski sapun. Ve6 gotov obidan sapun rastvori se u ka-
lajisanom bakarnom kazanu za destilaciju u njemu ravnoj kolidini 96,%-
Ambertolov rastvor dobijamo iz: r00 gr. Ambertora nog alkohola. Posle filtracije pomela se sa glicerinom, alkohol se od.esti-
kristara rasivori
se u 1000 gr.benzilbenzoata na toplo. luje a masa se greje dok se zgusne kao obidan klej a zatim ohladi.

_30_
- 3l -
 Providan sapun bez glicerina. Jeftin providan sapun dobija se liarbe: 15 gr. braun S. O. Agfa i
glicerina ako se alkohol koji treba dodati pomela sa isto toliko rastvora 20 gr. braun 244 Fr. i C. Hessel Nerchan bei Leipzig.
sode (Na2 COB) 300 86. Poljrki karamfil:
Providan sapun bez alkohola iglicerina se moZe dobiti ako se umes l0U gr. esencije poljskog karamfila (Heine i Co. Leipzig),
alkohola i glicerina doda sirup 5e6.era sastavljen iz ravne kolidine 100 gr. karamfilovog ulja,
i vode. 20 gr. hiacintina, Dr. Schmitz, Diisseldorf,
Evo nekoliko recepata za providne sapune: 60 gr. linalol-a roze Haarmann Reimer, Holzmiuden i
60- gr. geranijevog veltadkog ulja Haarmaun Reimer,
Jitl! l. I04 kg. Ioja, Holzminden;
100 kg. kokosovog ulja,
40 kg. ricinovog ulja i l'-arba: 1 gr. limun-Zuta.
125 kg. rastvora r.ratrijumovog hidroksida 300 86. Ruia:
eim je ve6 gotov sapun, dodaje se slede6i rabtvor: 200 gr. veitadkog geranijevt,g ulja,
B0 kg. 5e6era, 100 gr. afridkog geranijevog ulja,
80 kg. vode, 25 gr. poljskog karamfila (ulje),
B0 ke. Spiritusa i 25 gr. Sandeiholziil,
l0 kg. glicerina. 50 gr. veltadkog bergamotovog ulja,
5 gr. Vetiveriil-a i
l& 2. I I 0' kg. kokosovog ulja, 25 gr. irisove tinkture;
I 00 kg. loja,
105 kg. ricinovog ulja i F-arba: 15 gr. kardinal crvenog Salzer i Voigt, Oker a H.
170 ke. natrijum hidroksida 380 86.
VI MEDICINSKI SAPUNI
eim je sapun ved, potpuno gotov, dodaje se slede6i rastvor:
90 kg. 3e6.era skuvanog kao sirup sa Medicinski sapun se dobija ili po ve6 pokazanim receptima ili po sle'
80 kg. vode, de6im:
35 kg. natrijumovog karbonata rastvorenog u Medicinski sapun. 20 gr. lanenog :ulia, 27 gr. rastvora od kalijevog
35 kg. vode. hidroksida (Sp. teZ. l,l3B--1,140) i dodaje se2 gr. alkohola.
PARFIMSKE SMESE ZA PROVIDNE SAPUNE D-r Ippa preporuduje saponificiranje loja ili maslinovog zejtina sa
smesom od kalijevog i natrijevog hidroksida koja se uzme u takvoj sraz'
Kolidine izralene brojevima vai.e za l00 kg. sapuna. meli da jedan mali deo masnode ostane nesapunificiran.
Ljubiiica: Najbolji medicinski sapun dobija se meianjem jednog dela neutral-
100 gr. jonona II, Haarmann Reimer Holzminden, nog kalijevog medicinskog sapuna sa dva dela neutralnog natrijevog me-
50 gr. arfridkog geranijevog ulja, diclnskog sapuna.
50 gr. veStadkog geranijevog ulja, Robiquet preporuduje da se medicinski sapun sprema od: I dela be-
40 gr. ambretolovog rastvora, Iog sapuna, 3 dela 85% Ipiritusa iI dela destilisane vode.
' | 00 gr. terpineola,
100 gr. veitadkog bergamotovog ulja, Regnault preporuduje za medicinski sapun koji se vrlo dobro penula:
200 gr. irisove tinkture i 20 gr. belog sapuna, 30 gr. destilisane vode,60 gr. Spiritusa 60/oi 2 gr-
70 gr. violet kristal E. Sachsse Co. Leipzig. kalijevog karbonata i B-l 0 gr. parfima na 1000 gr. sapuna.

3 '-33-
-32-
 Sapunima spremljenim na gornje naEine dodaju se neki medikamenti. Taninov sapun. 20 kg. kokosovog ulja osapuni se sa l0 kg. rastvora
Ved.ina medicinskih sapuna imaju neslgurno dejstvo, polto vremenom do- rr;rlrijevog hidroksida 380 86, a zatim'doda 3 kg. tanina rastvorenog u vru-
dati medikamenti reagiraju sa sapunom, menjaju se hemijski i sapun gubi , ,,,j vodi tako da se dobije jasno Zuti rastvor.
svoje karakterne osobine.
Evo nekoliko recepata za dobijanje raznih vrsta medicinskih sapuna: Tanin-balsamov sapun. 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. natrijevog hi-
,hol<sida 3^80 86,3 kg. tanina rastvorenog u 2 kg- Ipiritusr, t,S [g. tednog
Stipsani sapun. 20 gr. kokosovog ulja osapuni se sa I 0 kg. rastvora :'tilaksa i 80 gr. peruvijanskog balsama.
natrijevog hidroksida 380 86. elm se osapuni dodaje se I kg. stipse rastvo-
Vazelinov sapun. 20 kg. kokosovog ulja, 3 kg. vazelina, I 0 kg. na-
rene u vru6.oj vodi.
trijevog hidroksida 380 86 i oboji se sa I0 gr. Sultangelb rastvorenog u
Benzoe (izmirna sapun). 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. rastvora na- 'i00 gr. vode.
trijevog hidroksida 38' 86. i 500 gr. tinkrure benzce. R.adi se kro i gornji
recept. Vazelinov-katran saputr. 20 kg. kokosovog ulja, 3 kg. katrana, I kg.
v,rde,I0 kg. natrijevog hidroksida 380 86 i 3 kg. vazelina.
Ihtiolov sapun.20 gr. kokosovog ulja, l0 kgl rastvora natrijevog hi-
droks,ida 38' 86. 60 kg. od divljeg meka sapw. 271 kg. loja, 271 kg. kokos
i 3 ks. ihtiola. r 73 kg. katrana od bora, 3t0 kg.
Jodni sapun" 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. 380 86. natrijevog hi- ll 6, 36 kg. natrijevog silikata, 9 kg.
droksida, posle sap,unifikacije dodaje se u malirn kolidinama 3 kg. kalije- l, Zagreva se u vodenom kupatilu na
vog jodida rastvorenog u 4 kg. vode. rrlju i katranu dodaje se usitnjeni sapun i greje. Na ovo se dodaje hi-
,lrol<sid i natrijev silikat. Gnjeii se 5 minuta, zatim ostavi da stoji jedan
sapun. 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. rasrvora natrijevog
-Ka1fo19V s;rt, a zatim ponovo gnjedi dok rnasa postane sasvim jednolika. Zatim se
hidroksida 380 86. 2 kg. kamfora rastvorenog u 3 kg. Ipiritusa.
,loda ka'lijevi karbonat i ponovo gnjedi, dok sapun ne postane gust i gla-
Kaxb n. 25 kg. loja, 25 kg. koko .lak. Masa se sipa u kalupe i ostavi da se ohladi.
do 750. Z smesa od 25 kg. natiijevog
I0 kg. ka 0 kg. glicerina, 12-15 kg.
greje se d se prilije u smesu sa lojem
Kreolinov sapun. 20 kg. kokosovog ulja osapuni se sa I 0 kg. natri-
jevog hidroksida 380 86 a zatim dodaje 2 kg. kreolina.
Salicilov sapun. 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. natrijevog hidroksida
38n
.86,_
60-9r. saliCilove kiseline u kristalu, 60 g.. .rz.rrurinorcg ulja i 20
gr. Medeaiil.
Sumporni sapun. 20 kg. kokosovog ulja, l0 kg. rastvora natrijevog
hldroksida 380 86 i 5 kg. sumpornog cveta.
Sumporno kg. kokosovog ulja, I0 kg. rastvora na-
trijevoghidrok sumpornog cveta rastrljanog u havanu
sa I kg. gliceri 60 gr. cimetovog ulja, 50 gr. bergamato-
voguljai5gr
Storaksov sapun. 20 kg. kokosovog ulja osapuniti sa l0 kg. rastvora
natrijevog hidroksida 380 86, a zatim dodati'5 kg. storaksa i dobro pro-
melati.

-34- Itr
Jr
F

Pomaila za lice:
I ) I 00 gr. stearina,
2) 25 gr. citaceuma,
3) 15 gr. kalium karbonata,
4) 600 gr. kiSnice ili destilisane vode,
5) 3 gr. bizmut subnitrikuma,
6) 0,5 gr. salicilske kiseline,
m 7) 30 gr. cinkovog oksida,
I 300 gr. gliccrina i
Kosmetika 9) 5 gr. esencije (po Zelji: heliotrop, ljubidica itd.).
Radi se sa vodenim kupatilomai to zbog toga da se ne b'i smesa pre-
Biti lepli nego 5to jesmo osobina koju imaju sve Zene, pa i 11rcjala. Sud u kome 6emo spremati pomadu metne se u drugi ve6i sud pun
karci, spomogla je da se jo5 u - preistorisko doba razVije Kosmetika. J
nekad u nezapam6ena vremena, divlji dovek i Zena uleplavali su svoje li
telo, farbaju6i ga raznim farbama. Ova Zelja, da se bude 5to lepii, sa
kao da postaje sve jada i jada, narodito kod Zena, koje gube premno
vremena u doterivanju.
Mnogo njih, ne poznaju6i stvari koje upotrebljavaju, vrlo de
umesto da se proleplaju, upotrebom Skodljivih stvari izgube i onu lepot
koju ve6 imaju.
Kosmetidna je svaka stvar, koja se upotrebljava za negovanje, ul
Savanje ili doterivanje tela (lica, ruku, grudi, usta, zubi, kose i nokata
Takve stvari se mogu nabrajati moZda viie od miliona, ali onih ito su i
tane i sigurno korisne vrlo je malo. Razni Spekulanti pod najfantastidniji
imenima i s velikom reklamom prodaju najobidnije stvari, desto pomelan Krem za lice. 360 gr. maslinovog zejtina, 85 gr. belog voska, 7l gr.
sa najlkodljivijirn spojevima. A poito je kontrola nad kosmetidkim pre citaceuma, B gr. boraksa i 285 gr. vode.
ratima slaba, a bez analiza je telko poznati njenu sadrZinu, to je naj Na slaboj vatri rastopi se zejtin, vosak i citaceum, u zasebnom sudu
da sami sebi spremimo ono 5to Zelimo, Onda samo moZemo verovati u o rastvori se boraks u vodi, zatim se slpa po malo od tog rastvora u ve6 ras-
5to upotrebljavamo. topljeni vosak i ostalo,. sve to pri stalnom melanju' Skloni se sa vatre
U niZe opisanim receptima lzbegnute su sve Skodljive stvari, i m"Io dok se ne ohladi. Zatim se doda 4-5 gr. parfema, po Zelji, i opet
uzete u neikodljivim razmerima. dobro prome5a.
Krem ra glicerinom. 2 gr. belog Zelatina, 54 gr. ruZine vode, 44 gr.
Kosrnetika koZe glicerina i 0,5 gr. salicilske kiseline.
Apotekarska pomada. 60 gr. stearina, 50 gr._ glicerina, 30 gr. citaceuma,
I KREMOVI I POMADE 15 gr. vazelina belog i 450 gr. vode. Sve ." oro rastopi u vodenom kupa-
tilu, zatim postepeno doda, pri stalnom meianju malo amonijaka i dim se
IGemovi su penu5asto:Zelatinozne, ili smese masnog oblika, sasta
ohladi, doda se i miris po Zelji.
ljene od masno6e, lauolina, vazelina, cerezina, parafina ili voska, sapun
glicelina, a i lekovitih sastojaka, sa zadatkom da hrane, omeklavaju i ul * Vodeno kupatilo, le grejanJe sa pomoCnim sudom u kome Je voda
Savaju koZu. ) ill vodena para t. j. iagrevanie se vr5i indlrektno prcko vru6e vode ill Pare.
,
-
_37 _
-36-
 b) 16 gr. stearina, 3 gr. citaceuma, 30 gr. glicerina i 60 gr. vo<
Rastop'i se sve u vodenom_ kupatilu a porom ," ioduj" 2 gr. disiog 5pi
tusa, 4 gr. amonijaka, dobro pomeia a dim se ohladl, dojo .I L
mrllsa.
{rem za lice.90 gr. stearina, 250 gr. glicerina,20 gr. citaceuma, €
gr. vode i l0 gr. kalium karbonata. Rastope se prva tri, pa onda doda r
Itvor kalijevog karbonata u vodi i me5a, a zatim-dod. mirisu po Zelji.
.. Gold luem. a) 80 gr. voska belog, 8 gr. citaceuma, 560 gr. oleum v
zelina, 280 gr. vode i 5 gr. nauium borata.
. _^ Gold kren. b) 54 g_r- belog voska, 30 gr. citaceuma , 43
173 gr. oleum vazelina,T2 gr. vode, l0 gr. natrium bo.uiu i nltriu* b",
zoikuma. Gornja dva krema spremaju se rastapanjem prve tri (odnosn
prve detiri) stvari u emaljiranom sudu u vodenom kupatilu, a zatim se do
daje po malo tople vode u kojoj su rastvorene i natrijev borat (po prvom)
ili poslednje dve stvari (po drugom receptu), i mela se stalno iok ," ,,ur,
ujednadi. Zatim se skida sa vatre i opet dobro meda. eim se zgusne dodu
se po Zeljt i parfima i mela dok se ohladi.
Gold krem. c) 500 gr. ulja od slatkog badema, pomela se sa 60-80
gr. citaceuma i toliko belog voska, rastopi se i dodaje 500 gr. tople ru-
Zine vode.
_Gold
hrem. d) 100 gr. ulja od slatkog badema, 13 gr. citaceuma,25
gr. glicerina, I gr. ruZinog ulja i 0, I gr. cimeta.
Gold krem bez masti. 1 50 gr. gumenog rastvora, 50 gr. ruZi,e
50 gr. stearina, 50 gr. sapuna u praiku i 50 gr. glicerina.
Porni hrem ,,Irina". Ugreje se 90 gr. stearina, 800 gr. ruZine vode,
425 gr. gliceiina, pa se tome doda 9 g.. kulil"uog karbon"ata i kuva dok
prokljuda, zatim se postepeno dodaje 90 gr. rastopljenog stearina. Radi
se u velikom sudu, polto se masa mnogo penuda. dim se osapuni, skida se
sa vatre. a dim se ohladi, promela se dobro jo5 jedared, posle se parfimira
po Zelji, napr. sa 7,5 gr. ruZe, 0,5 gr. vanilina, itd.
Posni lagm a): 10,80
^ ^- -gr. stearina, 2,BB-gr. natrijevog karbonata,
0,11 zr. boraksa, 19,5 gr. glic.erina, 0,5' gr'. ioigoruru .r.r"ij., 3,75 gi.
Spiritusa. Prvo se tzme 250 gr. destilisane vode a zatim doda sie"rina, nu-
trijevog karbonata, boraksa, glicerina i greje u vodenom kupatilu dok ug-
ljena kiselina izade, posle se doda lpiritusa u kome smo rastvorili jorgo-
van esenciju, a zatim dobro trlja dok se ohladi.
-38-
-"
gr. stearini
suvi krem za kozu. 40 gr. oleinske kiseline, 200 gr. steariDske liise-
l,ine, 800 gr. vode,l9 gr. kalijevog iridroksida. Prve dve stvari rastope se
, ,od.nori kupatiiu, a zatim i" dodu pri jakom melanju proklju6ali ras'
tvor kalium hiiroksida u odredenoj kolidini vode. Zatim lagano hladi, pri
stalnom melanju, i doda miris po Zelji.
Krem,,Simon",.4 gr. cinkovog oksida i 4 gr. Stirka, sa 20 gr' glice'
rinai 20 gr. lunoliru, l0 gr. bademovog ulja,8 gr' ljubilica:ulja,2-6 gr'
aromatidkog ipiritusa. Sve se ovo d,obro prornela.
Glicerin krem po Helus-u: 120 er. iitaceuma,60 gr. belog voska, 480
gr. bademovog ulju, lB0 gr" ruiine vode, lB0 gr' glicerina i I gr' ru7'i-
nog ulja.
Glicerin krem po Sargu: 30 gr. itirka i 960 gr' glicerina kuva se dok
se zgusne i doda I 5 gr. ekstrakta od Springflower-a.
vode, Krem sa uljem od slaiice. 100 gr. ulja od sladice, 200 er' belog va-
zeltna, 20-30 gr. belog voska, I ,5 gr. veltadkog ruZinog ulja, I gr' gera-
niola i /z sr. neroli ulia.
Glicerin lanolin krem. 500 gr. glicerina, 250 gr. lanolina, 250 gr.
-
vode od pomorandZinog cveta, 4-5 gr. irolena i 0,5 gr. glor.a greje se u
vodenom kupatilu i dobro mela; ako se doda vosak, krem 6e biti gui6i.
Bor-glicerin-lanoliu-krem po Mpernu. Srnesa od 35 gr. glicerina i 36
gr. destilovane vode ugreje se u vodenom kupatilu, potom se doda 195 gr'
belog vazelina, posle melanja 30 gr. lanolina, a zatim 3 gr. borne kiseline
i melati dok ie ohladi. Posle 3-4 sata opet se promela. Za parfimiranje
na svakih 300 gr. mase doda se 3 kapi bergamotovog ili ruZinog ulja.
Krem za belenje koie. 150 gr. glicerina, 125 gr. bademovoe ulja, 150
gr. Ianolina, I 0 gr. boraksa, 6,5 gr. perhidrola, I I B gr. ruiine vode, I gr'
plantnske ruie, 1,5 gr. geraniola i 3,5 gr. terpineola.
_39_
ilF
MaZe se uvede. Mogu se na ruke staviti i rukavice.
Rimski krem za masaiu. 200 gr. kazeina, 14, gr. borne kiseline, 56
gr. ruZine vode, 28 gr. natrijevog benzoata i 56 gr. glicerina. Sve se dobro
pomela i doda nekoliko kapi karmina. Ako krem pogtane gus1, onda se
r azblaii malo glicerinom.
Krem kakao za lice. 50 gr. kakaovog rnasla, 50 gr. lanolina, I 00 gr.
parafina, 100 gr. vazelina belog i 100 gr. ruZine vode. Prve detiri stvari
pomelaju se i rastope na slaboj vatri. Zatim se smesa hladi i dim se poine
zguSnjavati, dodaje se ruZina voda i trlja dok se potpuno ne ohladi.
No6ni krem za belenje koile. 2AO gr. Zutog voska, 200 gr. vazelina
'vodenom
i 50 gr. kokosovog ulja. Rastope se sve tri ,t.,u.i ., kupa,.rilu
i zatirn skinu sa vatre pa dodaje rastvor od 0,5 gr; sublimata u 30 gr. al-
kohola, i dok je toplo razlije se u teglice.
_ Upotreba. Oprati toplom vodom i sapunom lice, ruke i vrat, dobro
obrisati, a zatim namazati kremom. Izjutra oprat! i upotrebiti dnevni krem
ili puder.
Pariski lqeno Nb 1.560 gr. bademovog ulja, ll00 gr. jakog sodnog
rastvora, I40 gr. glicerina i 140 gr. borne kiseline.
Bademovo ulje i sodni rastvor grejati u vodenom kupatilu dok se cela
masa pretvori u emulziju. Zatim zagrejati gl'icerin sa bornom kiselinom do
rastvaranja, pomelati oba vru6a rastrrora i melati dok se ohladi.
Pariski gold laem Ns 2. 200 gr. bademovog ulja, 14 gr. belog voska,
28 gr. citaceuma, 14 gr.benzoeve tinkture, l0 gr. boraksa i 140 gr. ru-
Zine vode.
Rastvori se vosak, citaceum i bademovo ulje na slaboj vatri, zasebno
zagrejati boraks u ruZinoj vodi da bi se riastvorio a z-arim se prelije u prvi
rastvor' skida se sa vatre, dodaju se ostali delovi i mela dok ,e ohiadi.
Kaloderma,,Iele" Ne I. l0 gr. steafina, I gr. kakaovog ulja,4 gr.
-. 4 gr. boraksa, l0 gr. glicerin^, 5 g.. ipiritusa distog, 80
I<alcini_rane sode,
gr. vode i 2-3 gr. ricinusovog ulja. Sve se ovo rastop,i na slaboj vatri.
Ns 2. Z gr. Zelatina, 50 gr. glicerina i 5 gr. meda.
J'{! 3' 15 gr. Zelatina, I B0 gr. vode, 600 gr. glicerina 'i 50 gr. meda.
Tctnost za iuvanje lepote koie. 0,5 gr. boraksa, 4 gr. glicerina, 70
gr. vode i 5 kapljica bergamotovog zejtina.
,,Aurora" voda za ulep5avanje. 400 gr. ocedene tednosti od krastavca
pomela se sa 50 gr. kuhinjske soli, I 5 gr. kristal boraksa i greje, zatim
_40_
,l,,da 100 gr. Spiritusa 96%. Na svakih 500 gr. od gornje smese dodaje se
l0 gr. kolonjske vode. Pre upotrebe treba promu6kati. Pre leganja na'
r,;rZe se koZa i ostavi da se osuli nebriSu6,i je.
Voda protiv sunianih pega. | 00 gr. perhidrola, 1 00 gr. glicerina,
tl00 gr. ruZine vode. Ova tednost se maZe uvede sa vatom.
Zeleni toalet amonijak. 120 gr. kalijevog sapuna, 500 gr. tople vode,
pomela se dobro, posle hlarlenja doda se 250 cm. kub. amonijaine vode,
I gr. lavandovog ulja I gr. rozmarinovog ulja i 5 gr. limunovog ulja od
Iii6a. Pri dobrom me5anju doda se l0 kub. cm. obidnog zejtina i joi Il0
11r. vode, tako da smesa bude oko I litar.
Krem protiv sunianih pega. I l0 gr. belog voska, 53 gr. bademovog
rrlja, (od slatkog badema), I50 gr. lanolina, 15 gr. boraksa, l5 gr. perhi-
,lrola, 70 gr. ruZine vod., Yz gr. jonona 10%,0,4 gr. ljubidiiinog cveta,
'1 gr.' bergamotovog ulja i I gt. ljubiiicinog korena. Sprema se kao
lroldkrem.
Protiv sunianih pega i sunianih opekotina. 300 gr. lanolina (bez-
vodni),300 gr. svinjske masti,500 gr. vazelinabelog,50 gr. boraksa, 160
gr. cinkovog oksida, I gr. ruZinog ulja I I gr, pomorandZinog ulja iz cveta'
Sredstvo protiv bora na licu. /2 litra bademovog mleka i 42 gr- alv
rninijevog sulfata. Pomo6u sundera namazati lice izjutra i uveEe. Pre upo-
trebe se promu6ka.
Krem za zaltitu koie od sunianih opekotina. l0 gr' stearinu, 1,5 gr.
rratrijevog karbonata, 1,5 gr. tednog parafina, 2,5 gr. kinina, l0 gr' Spiri-
iusa, 100 gr. vode i parfima po Zelji.
Krem za Ieienje sunianih opekotina. I 0 gr. parafina tednog, 20
gr. oleum arahida,5 gr. lanolina,sO gr. kredne vode,0,75 gr. boraksa i 3
gr. benzoeve tinkture.
Limunski rastyor za lice. /2 litra bademovog mleka, 220 gr. glice-
rina, 15 gr, benzoeve tinkture i I dajnu kaiiku soka od limuna. PomeIa
se i mu6ka pre upotrebe.
Lanolin lrem za ruke. 100 gr. lanolina, 100 gr. vazelina belog i 100
gr. destilovane vode. Prvo se zagreje lanolin, ali tako da se sarno raspusti
malo, zatim se doda po malo vode i mela dok se ne upije od lanolina sva
odredena kolidina vode, zatim se doda vazelin i miris po Selji i dobro pro-
me5a. Ovaj krem je odlidan za ruke, ali se moZe upotrebiti i za lice. Upija
ga koia i hrani je.
-41 -
 Lanolinsko mleko. 15 gr. lanolina,2 gr. medicinskog sapuna, 3 gr
boraksa, 175 er. ruZine vode i 5 gr. esencije po Zelji.-Pralak.od sapun
istrlja se sa lanolinom u zagrejanom sudu. Zatim se dodaje malo po mal
rastvor boraksa u ruZinoj vodl a pri kraju i mtns'
Glicerin za ruke. 50 gr. glicerina, 50 gr. kolonjske vode i 20 gr. vode
II SMINKE
Sminke su tedne, u obliku masti, ili dvrste i sluZe za {arbauje
u najrazliditijim bojama i nijansama. Tedne Sminke su farba, Iastvolena
u ,oii, ,uzbluZ"r,o* Spiritusu, glicelinu ili u melavini ovih rastvarada' Ont
u obliku masti su farba pomeiana ili rastvorena u maslu, vazelinu, para'
finu,'ili smesi ovih sa nekim voskovima.
g dia, 25 gr. maslinovog zejtina, 5 kap'
RuZ za usta. 75 gr. kokosovo
Ijica ruZinog ulja i farbe (karmin ili roze) prema potrebi' Sve ovo se ras'
rtopi a zatim izlije u kalupe.
Crvena Sminka (dvrsta ili u pralku). I00 gr. talka pomela se sa 2,5
gr. karmina, dobro promela i presuje, a moZe da ostane i u pralku'
evrsta crvena tsminka. 30 gr. karmina, 900 gr. talka, 50 gr. cinkovog
oksida i 50 gr. gumiarabike. PomeIa se sa malo vode u dvrsto testo, zatim
se parfimile.u i0 kupi ruZinog ulja i l0 kapi nerolovog ulja, a posle toga
puni u teglice.
Evrsta bela Sminka- 400 gr. talka, 100 gr. iinkovog oksida, 2 gr"
gumi-arabikum, 5 gr. zejtina i 70 gr. ruZine vode'
Masna Sminka putene boje. 75 gr. kalcijevog karbonata (taloZen),
75 gr. cinkovog oksida, 4 gr. miniuma, 12 gr- korenja florentinske peru'
,,ike, B gr.'tinkture kroka, 1,2 kamfora u praiku, 1B kapi mentovog ulja,
6 gr. esencije ,,esbuket" i bademovog uija koliko je potrebno da bi se
omesila pasta.
Protiv masno6e lica. Po 10 grama taloZenog sumpora, glicerina, Ipiri-
tusa75/o, kalcium karbonata i etera, pomela se u jednoj flaii. Svako vede
rrmivati lice u toploj vodi u kojoj se ocedi pola limuna, i lice izbrisano va-
lom namazati gornji- rastvorom. Ujutru oprati lice sa blagom bo'"ks-
vodom.
Sminka za ruke. 0,4 gr. karmina, 30 gr. talka, 70 gr. kalcijevog kar-
bonata ili cinkovog oksida, 40 gr. b.,rro"v" tinkture I fOO-ZOO gr. desti-
lovane vode.
III. PUDERI
Pude/i su pra5kovite meiavine sastavlje[e poglavito iz itirka, talka,
cinkvajsa, bizrnutovih soli, farbe, esencije i dr.
lz mle opisana ietiri recepta mogu se spremiti raa'se 211 pu:'}ere. cJ
kojih parfimisanjem raznim mirisima i doda:korn razn h boja moierno
dobiti razne pudere.
I! l. I00 gr. pirindanog itirka,50 gr. talka, 100 gr' itirka od pie-
nice, 100 gr. Itirka od krompira i
50 gr. magnezijevog karbonata'
J"lb 2. 100 gr. piiindanog 5tirka,50 gr. plenidnog itirka,50 gr' mag-

Masna Sminka. Sme5a se 100 gr. vazelina i 100 gr. lanolina sa75 gr- nezijevog karbonata i I5 gr. praika, od korenja ljubidice'
cerezina' I 50 gr. belog voska, 300 gr. zejtina, zatim se oboji slabo sa mas- J{! 3. Masa za masni puder. 100 gr. itirka od pirinda, 50C gr. talka
,nom bojom. Parfimira i puni teglice ili lije u 5tapi6e.
,i 60 gr. cinkovog oksida.
Bela pomada za usne. 200 gr. bademovog rlja,26 gr. voska, 26 gr- N 4. Masa i 200 gr. talka.
za jeftini puder. 100 gr. itirka od plenice
citaceuma, 3 gr. bademovog ulja od gorkog badema, I gr. mirisa trave i I
gr. ruZinog ulja. Dodavanjem karmina pomada postaje crvena. Ljubiiica puder I. 5 kg. Itirka, 700 gr. praika od korena ljubidice,
RuI za pozori5te. 400 gr. diste krede, 50 gr. dobrog karmina, 50 gr- l0 gr. Iimunovog ulja, l0 gr. bergamotovog ulja,2 gr. karanfilovog ulja,
benzoeve tinkture i ruZine vode u dovoljnoj kolidrni. R.astvoriti karrnin l0 gr. jonona,i 5 gr. irisovog ulja (ulje od perunike).
i benzoevu tinkturu u ruZinoj vodi a zatim dodavati postepeno krede'i do' Ljubiiica puder II. 500 gr. Stirka, 500 gr. praika od ljubidicinog ko*
bro meiari. dok se ne dob'ije gusta masa, koja se metne u kalupc da se
xena, 2 gr. bergamotovog ulja, 2 gr. citronovog ulja, I gr. karanfilovo3
malo odvrsne.
korenja iI gr. neroli ulje.
Bela masna Sminka. 30 gr. aluminijevog hidrata, 30 gr. bizmut sub- -
nitrikuma,30 gr. cinkovog oksida, 12 kapi mentovog ulja 4 gr. esencije Puder >>Paulina<<. 400 gr. cinkovog oksida, 800 gr. pirinlanog Itirka,
400 gr.odiS6ene krede i l0 kapi ruZinog ulja pomela se.
,,esbuket" i bademovog ulja koliko je potrebno da f,,i se omesila pasta.

*42- _43_
 Francuski puder (beli). I kg. Stirka plenidnog, 500 gr. cinkovog ok-
sida, 100 gr. talka, 0.2 gr. geranievog ulja, 0,2 gr. kumarina, I gr. ruZi-
nog ulja i Yz cr.bergamotovog ulja.
Pi,riniani puder Ne 1.37 er. pirindanog Stirka, l0 gr. talka, 25 gr.
koloidalnog kaolina, l0 gr. kalcijevog karbonata (precipitatum), 7 gr.
bizmuroksihlorida, 5 gr. cinkovog oksida, 5 gr. batijskog hlorida, I 8r.
magnezijevog stearata i parfim po ielji.
N 2.75 gr. pirindanog bralna, 35 gr. talka, 35 gr. magnezium kar'
bonata, l0 kg. korena od perunike (pralak) i parfim po Zelji'
J'{! 3. I00 gr. pirindanog Stirka, 100 gr. praika od iridisovog korena
(perunike), 0.5 gr. bergamotovog ulja, 0,5 gr. limunovog :ulja,0,2 gr. ne-
roli ulja i 0,1 gr. karaniilovog ulja.
- jevog karbonata, l5 kapi geraniola i l0 kapi bergamotovog ulja'
Its 4. i.000 gr. pirindanog Itirka, 100 gr. bizmutovog nitrata, 2 er.li'
munovog ulja i I gr. ruiinog ulja.
Masni puder J{u f (beli).50 gr. dobro samlevenog cinkvajsa,50 gr.
talka, 50 gr. magnezium karbonata, dobro se promeia i doda 20 kapljica
truZinog ulja f 20 kaplica ljubidicinog ulja.
' Nb 2. (roze) na I 50 gr. gornjeg belog pudera, doda se 0,5 gr. kar-
J{b 3. I kg. pininEanog 5tirka,, 2 kg. talka' 100 gr. bademovog ulja,
50 gr. etil-etera, I kg. bizmutovog hlorida, I kg. magnezijevog karbonata,
2 gr. ruZinog ulja i 25 gr.'pomorandZinog ulja od cveta.
- Bademovo
ulje rastvoriti u eteru, dodati i promelati pirindanog Stirka
i ostaviti zatim otvoreno da se eter ispari (daleko od vatre jer je upaljivo),
iim se eter ispari dodaju se'i ostale stvari pa dobro promela'
Ruia puder. I .000 gr. itirka, 2 gr. karmina, I ,5 gr. ruZinog ulja i I,5
gr. santalovog ulja (oleum santali).
Jeftini puder (berberski). 800 gr. pirindanog bralna, 800 gr. finog
talka, 400 gr. sitnog belog bralna, 400 gr. magnezijevog karbonata i 1.000
gr. krompirovog braina. Sve to dobro promelati i parfimirati.
Fini puder. 750 gr. pirindanog Itlrka finog, 350 gr. belog bra'5na,
350 gr. magnezijevog karbonata, 100 gr. irisovog korena (perunike) u pra'
Iku, pomelati i parfimirati.
>>Ledeni<< puder. 200 gr. pirindanog bra(na, 200 gr. talka, 5 gr. la-
nolina, ofarba se sa 40 gr. oker-braon, ,ili sa 50 gr. bolusa crveno i par-
fimtle.
- 44-
r
Puder za lice koje se znoji. 350 er. braina od orai6:6a (Pistaz:en-
,,rchl), 350 gr. magnezijevog karbonata, 0,5 gr. veitadkog ruZinog ulja,
(i kapi bergamotovog ulja i 6 kaPi lavandovog ulja.
Puder hez Stirka. 25 gr. cinkovog oksida, 12,5 gr. belog bolusa, 2,5
t1r. crvenog bolusa, 20 gr. magnezijevog karbonata i 40 gr. talka.
Deiji puder. 40 sr. talka, 40 gr. amiluma (itirka), l0 gr.-likopod'iuma,
l0 gr. cinkovog oksida, 0,5 gr. salicilske kiseline ,i esencije heliotropa po
;clji.
Puiler,,rojal".8 g.. korena od florentinske perunlke (u praiku),4 gr'
lrenzoeve gi^., 2 gr. radiksa kalami aromatici, 20 gr' pirindanog Stirka
i mirisa po Zelji'
5 g.. *ugr,-"rium karbonata,40 gr. talkum venetuma
Puder [I. 75 gr. finog pirindanog Itirka, 45. gr. talka, 35-gr' magnezi-
Puder lll. 1000 gr. pirindanog Stirka, 100 gr. bizmutovog nitrata'
2 gr. limunovog ulja i I gr. ruZinog ulja.
Puder IV. 0,4 gr. Safrana, 3 gr' valerijana,4,5 gr. irisa, 6 gr' reglisa
i 3 gr. magnezijevog karbonata'
Puder za brijanje. 30 gr. talka, 30 gr- pirindanog Stirka' 20 gr' mag'
nezijum karbonata, malo vanilina i esencije po Zelji'
Tekuii puder za lice. 5 gr. iinkovog oksida, 5 gr. bizmutovog oksi-
hlorida,5 gr. pirindanog Itirka, l0 gr. glicerinaiT5 gr' vode od pomoran*
dZinog cveta. Rastrljatl sve i pomelati.
Puiler u teinosti. /2 litra bademovog ulja, 30 gr. cir.rkovog oksida'
30 gr. kalcijerog k^rbon"ia, 120 gr. distog Spiritusa i220 gr' ruZlne vode'
IV KOSMETIKA KOSE
Kozmetidke stvari za kosu su: tednosti, masti, puderi I boje' One se
upotrebljavaju da bi se saduvala kosa od opadanja, da bi se pomoglo ra-
.t.nj., io bi se uniitila perut, da bi se promenila boja kose, da b'i se oprala
itd.
Za spreiavanie opadania kose. 0,60 gr. sublimata,270 gr. lpiritusa,
15 gr. benzoeve tinkture i 15 gr. glicerina.
Nakvasi se kosa jedanput dnevno, ili svaki drugi dan'
Protiv opadania kose llb 1. 25 gr. rezorcina, l0 gr. rlcinovog ulja'
4-5 er. mirisavih sastojaka, otopi se u 750 gr. ipiritusa .i. q"d".50(:
gr'
SpiritrJu-saponatuma. Zasebno se spreml 400 gr' decoct. quillajae I0),
_45_
F

primela l0-gr. amonijaka (likviduma) zatim se doda prva meiavina i do.

Sampon ll.7,l gr. Cortex qyillayae pulv., 0,6 gr. karnfora, 28,4 gr-
Iro promu6ka, ostavi na hladnom
-"rt, pu proced!. u pralku i 14,2 gr. natrijevog karbonata u praiku.
l,rrr,rlrsa
Nb Z. I gr. kaptola, I
gr. vinske kiseline l gr. Fiksativ za trajnu $$uavu kosu Ns 1'.25 gr. semena oC dunje, 1250
l. 11, <lcstilisane vode, 1,5 gr. borne kiseline i 30 er' Spiritusa. U staklenom
ke kiseline, 0,5 gr. ricinovog ulja i 100 g.. purli
). ,',.lrr prelije se seme sa destilisanom vodom i ostavi dva sata da stoji,
Nakvasi se kosa jedared dnevno ili svakog drugog dana. r,rtirn uspe sve u krpu, koju valja obesiti slobodno nad jedan sud. Sluzne
.,,r,,tojke treba istiskivati. Kad se sluz prestane cediti doda se borne kiseline
_ P19tiv opadanja kgse Nb 3. 2 gr. salicilske kiseline, I gr. kinin tani-
, ,,,r koncu Spiritusa. Ova dunjina sluz je providna i moZe se obojiti sa
l<um t 100 gr. alkohola 7070.
,,,lranovim rastvorom ili sliinom Zu6kastom travo.m, da bi se dobio lepii
rzlilcd.
Fiksativ N! 2. 30 gr. boraksa i 4 gr. arapske gurne, rastvori se u 900
11,. vrele vode; kad se ohladi doda se l0 gr. kolonjske vode i 35 gr. kam-
l,,r ovog Ipiritusa.

BOJE ZA KOSU
To su ipiritusni ili vodeni rastvori raznih hemikalija, ponekad se
rr;rotrebe po 2-3 jedan posle drugog. Pri belenju kose veliku ulogu igra
v,,tlonik superoksid, ali u rastvoru manje od 3(i/o.
Farbanje u crnu boju I. U jednu flalu spremi se rastvor od: 100 gr.
Puder za masnu kosu.5 gr. boraksa, 15 gr. sode bikarbone,50 gr. l,iritusa, 35A gr. destilisane vode i l0 gr. pirogalove kiselirre. Sa, rornjo'n
,rrcsom nakvasi se kosa, a zatim se nakvasi sa rastvorom od: 100 gr. de-
itirka od pirinda i 30 gr. korenja od ljubidice. Pome5a se i parfimile po ,,tilisane vode, 15 gr. srebra uitrata t 45 gr. amonijadnog rastvora.
Zelji. Praiak se utrlja uvede u Lorr, u- ujutru tvrdom detkom skine.
Farbanje u crnu boju II. Spreme se dva rastvora A i B. Prvo se kosa
MASTI I POMADE ZA KOSU ,rirkvasi sa rastvorom A a zatim sa rastvorom B i tako oboji crno.
ove kosmetidke stvari sastavljene su 'iz dvrstrh i tednih masti i ugljo- Rastvor A) 0,5 gr. pirogalne kiseline, 12 gr. Spiritusa i 38 gr'
vodonika i sluZe za mazanje kose. vode, - l

Briliantin za kosu. 440 gr. Zutog vazelina, 440 gr. vazelinovog ulja, Rastvor B) 2,5 gr. srebra nitrata, 22 gr. rode i 7,5 gr. amonijaka.
60 gr. stearina, 60 gr. cerezina, 6 gr. vanilina i 4 gr. k"umarina. -
Farbanje kose u braun boju. Spreme se dva rastvora A i B. Prvo se
Briliantin ll. 12,5 gr. citaceuma, 5 gr.steaiina, 100 gr. maslinovog kosa nakvasi jednim rastvorom, a zatim drugim.
zejtina iI kapljica ruZinog ulja.
Rastvor A) I00 gr. Ipifitusa, 250 gr. vode i 8,5 gr. pirogalove
kiseline (galusove-kiseline).
SAPUNI ZA PRANJE KOSE
To su Ipiritusni ili vodeni raswori kalijevog sapuna, ili su u vidu sa- Rastvor B) 150 gr. destilovane vode, B gr. srebra nitrata i 30 gr'
puna u pra5ku sa 'dodatkom drugih biljnih pralkova, kao korenje od
-
amonijadnog rastvora.
ljubiEice i sumpora. Farbanje kose u plavuboju. I. rastvor; 100 gr. ipiritusa, 250 gr.
-
destilisane vode i B gr. galusove kiseline (pirogalove kiseline).
...
SuTr_r^o l. 7-,1 gr. sapuna u pralku, 3,84 gr. natrijevog karbonata u
pralku, 1,92 gr. boraksa u pralku i 15 kapljice ioz-arina. - II. rastvor:
-
200 gr. vode, 5 gr. srebra nitrata i 20 er. amonijaka.

_46_
-47-
 SREDSTVA ZA SKIDANJE DLAKA SA KOZE
Ona su u obliku paste, testa ili praika, koji se pre upotrebe pret
u pastu. Obidno se upotrebljavaju sumporni spojevi kalija, natrija, kalcij
arsena i dr., pomeiani sa skrobom, cinkoksidom, kredom itd.
Skidanja malja dlaka. Namazati slede6om smesom: Natri hidr
sulf. 5,0 Ceteor caustic- Ampyli a. d. 12,0 m. f.p. (Dr. Fridman).
- treba oprati mlakom vodom, izbrisati i na
malo postoji, onda to mesto
zati goldkremom i preko toga staviti puder.
Skidanje dlaka. Uveie, pre spavanja, namazati sa pomadora sasta
ljenom odz 2 gr. hiperola,4 gr. lanolina,6 gr. vazelina. Duiom upotre
dlake zakrZljavaju i postanu tanje i blede. Svake dve nedelje sprema
sveZa pomada polto stara gubi dejstvo.
Skidanje dlaka sa nogu. 5 gr. barijum sulfita rastvoriti u 50 gr
vode. Prvo se noge nakvase vodom, a zatim sa malo vate navijene n
drvcetu namazati brzo mesto gde su dlake, a zatim odmah oprati vodom
Radi se paZljivo i ne smeju se nokti kvasiti tim rastvorom.
V LAKOVI ZA NOKTE
Lakovi za nokte su rastvori koji na vazduhu odvrl6avaju i dobijaj
sjajnu povrlinu. Sastavljeni su obiino iz kolodijuma, ili celuloida rastvor
nog u acetonu, amilacetatu itd. a za elastidnost se dodaje i rnalo (oko l%)
glicerina. Boje se sa eozinom ili drugom ruZidastom farbom, a parfimiS
po volji.
Celuloid lak Nb l. 50 gr. celuloida, 450 gr. amilacetata,250 gr.
na i 250 sr. alkohola 9570.
Nb 2. 60 gr. celuloida, 100 gr. etera, 60 gr. kamfora I 780 er. alk
hola.
Ilb 3.100 gr. celuloida,500 gr. amilacetata i 500 gr. acetona.
Ne 4. 30 gr. celuloida, 360 gr. amilacetata, 360 gr. amilalkohola,
gr. acetona i 60 gr. alkohola.
JG 5. l0 gr. kolodiuma, S0 gr. etera, 40 gr. Spilitusa 9570 ;2,5 gr.
kamfora.
Polir lak.50 gr. benzoeve smole (izmirne),500 gr. kolodium elas:i-
kuma, 100 gr. etera i 100 gr. alkohola. ParfimiSe se sa: 5 gr. jonona,5 gr.
ilang ilanga. BojadiSe se sa 2 kub. sm. eozina.
-
48-
Emajl ra nokte. 100 gr. kali krern (50 gr. kokos. ulja, I00 gr. kali-
icvog hidroksida i 400 gr. vode), dodaje se 40 gr. vode, 100 gr. rastvora
,,tl cinkovog hlorida (l : l0), l5 gr. cinkovog oksida,4 gr. karmina,2 gr.
rr.rpineola, 4 gr, geraniola i mela dok se ne odvrsne.
Firnajs za nokte. I gr. parfima, l0 gr. hloroforna iI gr. ruZinog ulja.
Politura za nokte (bademove paste). 200 gr. bademovog braina, 20
,ir. praika od ljubidicinog korenja, BC gr. ruZine vode i 60 gr. meda. Sve
,rvo pomela se u gustu smesu.
Voda za nokte. 240 gr. vode od pomorandZinog cveta, 25 gr. glicerina
i7 gr.limunove kiseline (limontusa).
Pasta za nekte. 500 gr. cinkovog oksida, I gr. traganta (gume), I gr.
rllicerinai pomela se sa toliko ruZine vode i karn.rina dok se dobije gustina
paste.
Pra5ak za glancovanje noktiju Ne 1. 240 gr. cinkovog oksida, 60 gr.
lrralka od ljubidicinog korenja, 25 gr. belog bralna i 20 sr. karmina'
N 2. 600 gr. cinkovog oksida, 300 gr. talka, 00 gr. pralka od lju'
1
l0 gr. bademovog ulja i karmina po Zelji.
bidicinog korenja,
Nb 3. 400 gr. cinkovog oksida i 4 gr. liarmina istrljati u rajblali
(avandetu od porcelana) dok se fino isitni, * zalim doda 2 gr. bergarno-
tovog i 2 gr. lavandovog ulja.
vI PARFIMT (MrRrSr)
ace U ovaj deo dolaze svi oni preparati koji se upotrebljavaju iskljudivo
zbog svog prijatnog mirisa. To su ipiritusni ili drugi rastvori prirod-
nih ili veltadkih eterskih ulja iii nekih drugih stvari prijatnog mirisa kao
vanilina, kumarina i dr.
EVO NEKOLIKO RECEPATA ZA SPREMANJE MIRISA
I Rose. 20 gr. Rodinol (Roseneon), l0 gr. Phenyl2ithyl-alkohol,20 gr.
Citronellol, l0 gr. Geraniol Palma Rosa,20 gr. Lorenerol absolut, 15 gr.
Jonon alpha, 5 gr. Methyljonon, 0,4 gr. Decilaldehyd, 0,5 RuZinog ulja,
pravog bugarskog i B gr. Rose rot N! 5877.
Muguet. 50 gr. Iinalol, 50 gr. Ilany Ylany burbon, 20 gr. terpineol
extra, 20 gr. Yonon alpha, 20 gr. loreneol- absolut, l0 gr. Geraniol palma
rosa, I 50 gr. Iydroxycitronellal, 5 gr. toly-resinoplux, 0,5 gr. iris ab:olut
i l0 er. Mueubt fleurs 58.
-49-
 Lilas de Perre. 70 gr. Terpineol extra, 20 gr. hydroxycitronellal, 5 gr. J'Ip 2. 40 gr. linaloola, l0 gr. ilang-ilang ulje i 3 gr. pravog ruZi-
heliotropin, l0 gr. dimethylbenzylcarbinol, l0 gr. ylan-ylan bourbon, rr,,11 ulja,
5 gr. jasmin gamma,30 gr. aubdpin liq.5 gr. phenylacetaldehyd, 15 gr.
{orenerol absolut, 1,5 gr. methyljonon alpha, 0,5 gr. cumarin r 25 gr. Jllb 3. Veltatki dur<tevak. 50 gr. geraulola, 30 gr. cimetovog alkohola,
lilas E. ,'l) r5r. franezola, 2 gr. jonona iI gr. benzaldehida.

Narcisse. 5 gr. p-kresylphenylacetat, 5 gr. p-xresyllacetat,3 gr. izo- Jasmin miris Ne l. 600 gr. benzilacetata, 100 gr. linaloola, 15 gr.
butylphenylacetat, 60 gr. lorenerol absolut, l0 gr. hydroxycitronellal, l0 rrr,'lilestera antranilove klseline i l0 gr. indola.
gr. ylan-ylan bourbon, 30 gr. methylanthranilat, l0 gr. amylsalicylat, l0 Ns 2.600 gr. benzilacetata,140 gr. linalil-acetata, 100 gr. linalool
gr. aubEpin liq., l 0 gr. nerol kiinste extra, 20 gr. alibanum resinophir, I 0
t ,).0 gr. metilestera antranilove kiseline.
gr. moschus keton i 3 gr. zybeth kstl. syntania.
Gartennelken, 20 gr. Eugenol, 50 gr. Isoeugenol, 5 gr. Methyl-lsoeu- EVRSTI PARFIMI
genol, I gr. Vanillin, 5 gr. Lorenerol absolut, I gr. Phenyldthylalkohol,
3 gr. citronellol, 2 gr. Phenylacetaldehyd, I gr. Perubalsam, 3 gr. Ylan- To su smese biljnog voska, pielinog voska i parafina sa koncentro-
lYlan Bourbon, l5 gr. Amylsalicylat i 2 er. Toln-Resinophix. v,rnim miiisima. Spremaju se na slede6i nadin:
MeSa se 20 gr. japanskog voska, 20 gr. pdelinog voska i 40 cm. kub.
Cyclamen. 60 gr. Hydroxycitronelall, 20 er. Methyljonon, 20 gr. Mu- .til-ftalata (etil-ester ftalne kiseline), a najzad dodaje 20 cm. kub. par-
guet Fleurs,5B,5 gr. Amylsalicylat, 15 gr. Lorenerol abs., l0 gr. Rose rot. lirn;ke kompozicije.
5877,0,3 gr. Ir swurzelijl konkret i 2 gr. Moschus keton.
Tilleut (Lipin cvet). Extrait de jasmin 500, de jonquille 250, de tu- VII KOLONJSKE VODE
lbereuse 50, de rose 25, d'orange 25; infus moschus 10, infus. bensoe 10,
infus. iris 25; hydroxycitronellal 10, bergamotte 5, rose at,solue, I mo- To su Ipiritusno-vodeni rastvori sa jednim ili sa kombinacijom neko-
schus keton l, vanilin I ,5, Ylang Manielle, alkohol 86.
liko mirisa.
Spravljanje. U odredenoj kolidini Spiritusa rastvori se odredena ko-
Begonia. Extrait de tub6reuse I 10, d'oranger 45, de jonquille 250 er. lidina mirisa, zatim se dodaje odredena kolidina vode, potom doda malo
de jasmin 475 gr. ruZino ulje bu,lg. 25; tinkt. moschus tonkin 25, tinkt. rrr,rgnezijum karbonata, promu6ka dobro, ostavi da stoji 24 sata i posle
cibet 15, tinkt. benzoe 50; extrait de cassie 4,5, Ylang Ntranilla 0,5. toga filtrira kroz filtrpapir. Ako nije bistra dodaje se jo malo alkohola,
<lok se izbistri.
Lilas. 50 gr. bromostirolena, 50 gr. kananga, l0 gr. benzilacetata,
200 gr' heliotropina, l0 gr. hinalola i 500 gr. terpineola. Kolonjska voda sa mirisom po Zelji. 350 gr. Spiritusa distog, 150 gr.
Ers-bauquet. 150 gr. bergamotovog ulja, 20 gr. benzilacetata, 25 gr.
<lcstilisane vodei 3-5 gr. mirisa po volji. Sve ovo se pomela, ako se za-
r:ruti (zaVisi od mirisa) ouda se doda 2-3 gr. magnezijevog karbonata,
terpineola, l5 gr. veStadkog pomorandZinog ulja, l0 gr. linalola, l0 gr. 1r,'omu6,ka dobro, ostavi da stoji 24 sata i filtrira kroz filtrpapir.
geraniolai 5 gr. ve5t. ruZinog ulja.
Kolonjska voda N f. 1000 gr. distog ipiiitusa, 5 gr. nerolija,3,5 gr.
RuIa miris .l\b l.100 gr. geraniola, I00 gr. radinola,5 gr. pravog oianZ esencii.,..3,5 gr. citron esencije, 2 gr. bergamot-esencije i 2 gr.
ruZinog ulja i 15 gr. afridkog geranljevog ulja. lozmann esencue.
J{h 2. 100 gr. francuskog rodinola, 200 sr. feniletilalkohola, 200 gr.
J'lu 2. 1000 gr. Spiritusa distog, 2 gr. esencije >>petit-grain<<, 0,5 gr.
geraniola i 200 gr. pravog ruZinog ulja (bugarskog)'
lerolija, 3 gr. esencije pomorandZe, 5 gr. esenc, limuna, 3 gr. esenc. ber-
J{b 3. Veltaiko ruZino ulie. B0 geraniola, l0 citronelala, I fenil-etil .iniota i 2,5 gr. ruzmarin esencije.
alkohola, 2 linalola, 0,25 citrala i 0,5 oktilaldehida.
Ne ?.24 gr. limunovog ulja, l2 gr. karamfilovog ulja, 2 gr. lavando'
Durdevak niris Ji,lb 1.400 gr. minaloala i 100 gr. ilang ilanga ulja. vog ulja, I gr. cinamomi ulja,25 kapljica ruzmarinovog ulja, 12 gr. ber-
_50_
-51 -
 25 gr. ruzmarina, 5 gr. lavandske vode, 5 gr. esencije pomo-
l,r r ,,1111612,
gamotovog ulja, 0,15 gr. moiusa, 2 gr. olijum nerolija, 4 gr. eter-acetik
r,url;c, l5 gr. esencije >>petit grein<<; stoji 24 dasa, zatim se dodaje jo5:
48 g-r. vanile, 800 gr. 5p!ritusa., 400 gr. aromatidnog' ipiritusa i 3C0- .'(10() Itub. cm.5piritusa,60 gr. benzoeve tinkture,60 gr. tolu-tinkture,60
gr. destilisane vode.
11r i.cboja tinkture i 60 gr. itiraksa tinkture.
I&
1. 20 gr. Iimunovog ulja, 20 gr. bergamovog ulja, 5 gr. kara Kraljevska voitra. 500 gr. iistog Spiritusa, 0,5 gr. moiusa, 30 kapi
!ltr_"* dja, 25-30 gr. malina esencije, 0,5 gr. -o5r,q 800 gr. d,st l,r'rlirmotovog ulja,25 kapi kedrovog ulja, 30 kapi karamfilovog ulja, l0
95/o ipiritusa i 300 do 400 gr. destilisane vode.
lr,1,i lavandovog ulja i I5 kapi ruZinog ulja.
]'lb 5.
1200 gr. ipiritusa 95%,7 gr. pomorandiinog ulja, 7 gr.
novog ulja, 5 gr. bergamotovog ulja, 0,1 gr, pornorandZine'"."ncije
Ruiina voda. I 000 gr, vode i 5 kapi ruZinog ulja, (pravog bugo.-
,|i,,,r1). Promu6.ka se dobro.
gr. rozmarinove esencije.
Kosmetiika yoda za fleke na koii. l0 gr. boraksa., 5 gr. kalijevog
{: 6. 15 gr. bergamotovog ulja, 4 gr. Iimunovog ulja, I gr. lavardr
vog ulja, l0 kapi pomorandZinog ulja, 4 kapi karainfilovog Jju, + L.1 k,ulronata, 5 gr. kalijevog hlorida, 175 gr. vode od pomorandZinog cveta,
175 gr. ruZine vode i 30 gr. glicerina. Promu6ka se dobro i filtrira. Ovom
cimetovog ulja,2,kapi majdine du5ice,2 gr. pomorandZ;rog ulju oC.vet,
,,r' tednoi6u maZu fleke po 4-5 puta dnevno.
9:l .qr.rnusk-u.sa,5 gr. sirdernog (ocetovog) eiera i 500 gr."_rpi.itura 95ra
kiseli se na hladno B-10 dana, a zatim ]iltriru. Voda za fleke na licu. 200 gr. destilisane vode i 5 gr. rezorcina.
l'lcke se maZu dva puta dnevno.

VIII SOLI ZA KUPANJE

Ve5taika morska so za kupanje. 0,ll gr. kalijevog joCida, 0,2,2gr.ka-

lijcvog bromida, 1,4 gr. kalijevog hlorida, 20 gr. rnagnezijevog hlorida, 20
}G 8. 250 gr. Spiritusa 95/c,2,5 gr sr. 11r. magnezijevog sulfata (sikum), l0 gr. kalcijevog hlorida (sikum), 40
novog ulja, l0kapi lavandovog ulja, 3 )
ju-, gr. natrijevog sulfata (sikum) i 120 gr. natrijevog sulfata. Sve ovo dobro
karam{ilovogulja, lkapljicatimija, Ik 0gr. ltomeiati i duvati na suvom mestu. Za jedno kupanje potrebno je 30 gr. od
5usa, 2 kapi amonijaka i I 0 gr. korenja o
gornje smese.
Spiritus aromaticis N! l. Kiseonikovo kupatilo. 500 gr. natrijum karbonata (anhidr.) i I 00 gr.
150 gr. Foliorum Mellissae rastvora vodonika superoksida. Ova smesa ubrzo se stvrdne u tvrdo testo,
100 gr. Fructis Cariandri koje treba razbiti i usitniti u pralak. Parfem po volji.
50 gr. Pericarpii Citri
Kipeda so za kupanje. 85 gr. sode bikarbone, 7l vinske kiseline,
25 gr. Corticis Cinnamomi
114 gr.Stirka,0,65 gr. limunskog ulja i0,06 gr. janon-a. Masu granulirati
25 gr. Seminis Cardamomi pomo6u etera, koji sadrZi u svakih 100 gr. 5 gr. benzoe. MoZe se parfimi-
25 gr. Seminis Myristicae
sati i sa drugim mirisom po volji. Pravi se u komadima po 30 gr'
800 gr. Spiritus
1000 gr. Aquae Za intimnu negu Uene. Odtiino sredstvo za intimno pranje iena je:
Ostavi da stoji 12 sati; zatim destiluje 1,000 gr. i tako se dobije sp 30 gr. mledne kiseline 6O/a (acidum laktikum), 90 gr' destilisane vode
ritus aromatici. i l0 er. distog Ipiritusa, u koji je dodato I gr. mirisa po volji. Od ovog
rastvora sipa se po l0 gr. u I litar mlake vode i promeia. Taj se rastvor
.A.romatitni Spiritus J'.lb 2" 7,000 gr. vode, 3,500 gr. Ipiritusa, 500 orpotrebljavi. za ispiranje, dezinfekciju i disto6u Zenskih polnth orga"''
ekstrakta od matodine (pdeljak), 30 gr. esencije limuna, 30 gr. esencij

_oL-tro
_ 53_
 IX ZA BRIJANJE
Sapun za brijanje I! l. 400 gr. loja, 200 gr. kokosovog ulja, istrl
se i
greje do 560, a zatim osravi da se ohladi; 340 gr. natrijevog hidro
sida i 60 gr. kalijevog hidrokSida rastvore se u vodi (l ,26 D), ovaj ra
tvor se doda postepeno u prvu smesu i me5a pri slabom grejanju /2 sar
dok se odvrsne, zatim se doda 2 gr. kim-zejtini,2,5 gr. b"rgu*oto,rog rlj
1,5 er. lavandovog ulja, I gr. timi-ulja i 5 kapljica mirbanove esencije.'
kada se ohladi sede se u komade, a posle sulenja uvija se u staniol.
_ Sapun za briianje Jlrlb 2. 1000 gr. dobrog belog sapuna,250 gr. kren
od sapuna, 2,5 gr. bademovog zejtina, 2,5 gr, terpineola i'0,25 gr. heli
tropina. Sve se ovo pomeia, dobro istrlja i presuje.
Krem od sapuna dobija se od: 25 gr. stearina, 200 gr. destilisan
vode, 15 gr. glicerina,55 gr. amonijaka, I gr. geranijevog ulja i 0,5 g
terpineola. Prvo se zagreje voda do 500 i doda postepeno rastopljeni stea
rin, dobro promela, zatim parfimiie.
Krem tapun za brijanje. Rastopi se 300 gr. stearina, I 50 gr. amor
jaka, 200 gr. glicerina ; 2350 gr. vode. Zatim 5 gr. eozinovog rastvor
ostavi se da se ohladi i parfimira se sa 50 gr. geraniola, 20 gr. lavanclov
ulja t 30 gr. bergamotovog ulja. Sve se ovo dobro pomela i puni u tul
Pri upotrebi ovog krema ne treba upotrebljavati sapun.
Krem za brijanje po Hel-u. 22 gr. dvrstog parafina, 3 gr. ovdijr
loja,2 gr. kalijevog sapuna, 68 gr. destilisane vru6e vode, mela se u po
culanskom ili emaljiranom sudu i greje na vodenom kupatilu, mela
i greje dok smela postane kao mleko. Posle hladenja se dodaje 2 gr. tt
ganta u praiku i 2 gr. glicerina i najzad parfimira.
Teian sapun za brijanje. l0 kgr. belog sapuna, I kg. bademovog
tina, 5 gr. Spiritusa i 5 gr. ruiine vode, 1 00 gr. ambre, i 1 00 gr. ben
tinkture.
Pasta za brijanje. 45 gr. citaceuma,45 gr. zejtina od slatkog badem
50 gr. kalijevog sapuna i malo zejtina od gorkog badema.
PraUak-sapun za brijanje. 3 kg. sapuna u pra6ku, I 50 gr. korenja
perunike u praiku, 100 gr. badema i 14 gr. parfema (14 gr. badem-esen-
cije, ili l0 gr. geraniola sa 1,5 gr. veltadkog ruZinog ulja).
Kamen (stipsa) za brijanje. Zagrejt se jednake kolidine stipse i vode
a zatim doda malo glicerina, sublimata, mentola i izlije u plehane kal
Posle hladenja se polira vodom.
-54-
Kamen po patentu Rode-a. Uzme se stipsa u pradku sa svojom kri'
i pomela sa l/o formalinom, 57o boraksa, lo/gltcextna i
r,rlrrom vodom
ll ,5()b cinkovog oksida, rastopi u vodenorn kupatilu, mela se i izlije u
l.,,lupe.
Mast za lice posle brijanja. 0,3 gr. mentola, 4,5 gr. eukaliptovog ulja
i 50 gr. tednog parafina. Ovu smesu treba dvrsto utrti u koZu, zatim lice
rzlrrisati peikirom. Posle toga lako se napuderisati.
Teinost za pranje lica posle brijanja. B gr. borne kiseline, I 000 gr.
vode, 180 gr. lanenog semena, pri destom melanju treba da stoji tri-dana,
zirtim da se procedi kroz plaino, i doda 128 gr' glicerina, 12 gr' fenola,
192 gr. Spiritusa, l6 gr. kolonjske vode, posle24 sata procedi se jo5 jed-
,,om i doda vode da postane svega 1500 gr.
Sredstva za usta i zube
X VODE ZA ISPIRANJE USTA I ZUBA
To su vodeni ili vodeno-lpiritusni rastvori: sode, boraksa, smole, mi-
risa, biljnih ekstrakta i antiseptidkih sredstava: formalina, salola idr. Ona
,,u obiino ofarbana razliditim bojama.
Orlol Ns 1.97 gr. Spiritusa 80t1n,2,5 gr. salola,0,504 gr. saharina,0,5
!1r. mentovog ulja, od 2-) kapi karanfilovog ulja, 2-3 kapi li*:unovog
rrlja i 0,1 gr. timola.
Odol J& 2. 15 gr. salola, 0,5 saharina, 450 gr.5piritusa 90%, 25 kapi
rnentovog ulja, 20 kapi anisifevog ulja, 20 kapi fenikulijevog ulja i I0 kapi
zej
clnamomla.
Odol Jlb 3. 500 gr. Spiritusa, 15 gr. salola, 0,5 saharina, 2,5 gr. men-
lovog ulja, 3 kapi karanfilovog ulja,4 kapi kuminovog ulja i2 gr. men-
tola.
Voda za usta Il! 1. 100 gr. Spiritusa, 15 gr. mirtove tinkture,l,6 gr.
anisijevog ija, 2,2 gr. eukaliptovog ulja, 2,8 gr. mentovog ulja 0,1 gr.
karanfilovog ulja i I I gr. destilisaue vode, oboji se sa kolenilorn crveno.
Voda za usta Jt'l! 2. 15 gr. vodoniksuperoksida i 90 gr. vode. Od ove
smese uzima se jedna mala kalika na daiu vode.
J& 3. 3 gr. vodoniksuperoksida i 97 er. vode. Od ove smese se uzima
po dve velike kalike na dalu vode.
 "\l's 4. 50 gr. ipiritusa i 50 gr. vode. Pasta za zube Nb f. I00 gr. meda, 50 gr. sapu'ra u, pralku. 50 gr.
5. 25 gr. salola, 0,5 gr. saharina, 5 gr. metvidinog ulja, 2 gr. ka_ 1,,,1, ijum karbonata (precipitata), 60 gr. magnczijun ka.rbonata. 6 3lr. cu-
- -Ne
ranfilovog ulja,2 gr. kuminovog ulja i 970 ;. ipiritusa g-Crin, ' l,,rl,rrie1,qg ulja i 1 gr. mentovog ulja.
Pasta Ne 2. 100 gr. kalcijevog karbonata,20 gr. magnezijtrm ka:bo-
.. Ns.6.600 gr. alkoliola, 100 gr. vode,5 gr. aneroh I gr. salola, I gr,.
ulja cejlonskog cimeta, 6 gi. metvidirog ,l1o ;" t gr. ku.unfioro3 .,I;lu. rr,'t;r, I0-20 gr. medicinskog sapuna, 1 gr. tinkture rnire, 0,5 gr. melto-
r,,i1 ulja, 3 kapi anisi stelati r 2 kapi cimetovog ulja. PomeIa se sa glice-
t 7. -l00 gr. vode, 2 gr. glicerin a, 4 gr. borne kiseline, 3 gr. metvidi- rirrom tako da se dobije potrebna gustina. Posle 24 sata preradi se jo5 je-
nog ulja i I gr. karanfilovog ulja. ,lr,,,rn i zatim pomeia sa eternim uljima, oboji i puni u tube'
Pasta N! 3.2A gr. kalcijurn karbonata, 0,30 er. karmrna u 4-5 l:'rpi
fe 8. Po^ jednu molekilsku teZinu natrijevog perbornata-pr^rr;',iruJr.
bikarbonata' od ove smese rastvori se po *uro "u'""di p..
i natrijevog ,rrrronijaka, 5 kapi cinamomia, 50 kapi mertovog ulja i 5 gr. sap''rira mcdi-
Pri rastvaranju u vodi stvara se vodo,ik ,rrp"rokrii t";l J-r;"1;f,r;" ,irrskog, sa malo glicerina dobro se smela i puni u tube.
usta. Fasta sliina Kalodontu. 7.5 gar- karmina, 20 gr. rastvora amoulje'rog
Nb 9. 0,3 gr. kalijcvog permanganata li,rrlronata, 20 gr. ipiritusa 70%,2 gr. oleum salvija, 3 gr. limunovog zej-
i I000 gr. r.ode. tirra, 12 gr. rn"ntorog ulja, 0,2 gr. kumarina, 0,2 g!'6e6era,.50 gr' glice-
,inn, 200 gr. mugcigala, 200 gr. gumiarabike i kalcijevog karbona.ta to-
PRASAK ZAZUBE
liko da sve postane 1000 gr.
Pasta koja rastvara zubni kamen. 50 gr.
(kalcijev
.karbonat), magnezijevog kqrbonata, stipse, biljnih pra.ikova, 50 gr. kalcijevog karbonata (taloZenog),
sapuna, mrrtsa I tarbe. ',,,1i,
rr pralku i ?0 gr. medicinskog sapuna. Sve se
Pra5ak za. zube .lb 1. 250 gr. Ossa sepiae, 400 gr. kalcium karbonata ,,:rintt zamesi u pastu, a zatim doda malo ment
(precipitatum),.50 gr. natrijum karbonata, 20 gr. rn-a..tiksa, 6,5 gr. euka_
1,,, najzad puni u tube.
liptovog ulja i I gr. menrovog ulja. Pasta J\b 4. 100 gr. kalcijevog karbonata (preCipitata),25 gr. sa-
lC 2. 100 gr. kalcijum karbonata,50 gr. magnezijum karbonata lrtrrra medicinskog u praiku, 85 gr. glicerina,25 gr. vode destilisane, rnalo
gr. mentovog ulja.
i 2 .aharina i malo mentovog ulja.
Pasta Nb 5. 25 gr. kalcijevog karbonata (precipitatum),2 ,-r. sapuna
Ili 3. 120 gr. talka, 3 gr. natrijum karbonata,0,3 gr. karmina i 0,6 rnedicinskog, 0,5 gr. mentovog ulja, 0,5 gr. pankreatina i koliko je po-
gr. mentovog ulja.
trebno glicerina.
*.1. 30- gr. kalcijum karbonata, l5 gr. magnez_ijum karbona:a, i0C Pasta Nb6. 29 gr. kalcijevog karbonata, 0,064 gr. saharina, 0,06'l
gr. natrijum bikarbonata, 25 gr. sapunovog piaiku i mentovog ulja r1r. timola i 7 kapi mentovog ulja, i glicerina.
(po Zelji).
Pasta Nb 7.500 gr. kalcijevog karbonata,400 er. fosforikuma triba-
5-. 250 gr- biljnog uglja u pralku, 125
er. kininove kore u pralku, zikum-a. 0,5 gr. saharina, 100 gr. medicinskog sapuna, I .gr' .me.ntovog
250 gr.5e6era,.l5 gr. menrovog ulja, B gr. kalJrovog (cimet) ulja'i 2 gr. .rlja, (piperita); I gr. mentovog ulja (krispa), 2 sr. metil salicilikuma,
tinkture od 6elibara. glicerina i vode po potrebi'
Pasta Ne 8. 64 gr. kalcijevog karbonata, 20 gr. mediciuskog sapuna,
PASTE ZA ZUBE
100 gr. glicerina iI gr. mentovog ulja.
To su smese, obidno u tubama ili presovane u raznirn oblicima. Tube Pasta kao Sargov kalorlont. 250 er. kalcijevog karbonata, B0 gr'
u koje se pune paste ne smeju biti od olova. Kalaj upotrebljen za tube magnezijevog oksida,500 gr. glicerina, 500 gr. r'ode, 100 gr. sapuna me-
ne sme sadriati iznad I '/o olova. dicinskog,2 gr. cimetovo3 ulja,2 gr' mentovog ulja i"roze farbe.

_56_ _57 _
 XI KOSMETIKA OKA, TREPAVICA I OBRVA
..Oii se peru prokuvanom vodom u kojoj je rastvorena I kaiika bor
kiselineul dalivode.
ptanje oka preporuduje se iaj, koji se sprema ovako: proku.
.t/_2
.Za.
se li*a,vode, zatim doda I kalika daja, prorn"Iu dobro i ostavi da
kiseli oko I sat, posle toga procedi se i siavi-u flaIe. Ovim dajem pomo
malo vate peru se oii dva puta dnevno. eaj daje sjaj odima. Suu,ku d IV
dana kuva se novi daj.

-bude Ruiina voda je isto dobro sredstvo za pranje odiju, samo treba Alkoholna pi6a
prava.
Trepavice, da bi raele, maiu se I trlja koren trepavice oka oko 5 n
Sva pi6a koja sadrZe alkohola mogu se podelit,i u dva dela: l) pti'
rodno dobivena od prevrelih sokova vota i 2) veitadka dobivena raz'
lrlaZivanjem lndustrijskog Spiritusa sa vodom. U prirodne- spadaju: komo-
nuta _porrno6u .pardeta va,te nakvalenog slede6.im rastvoromi l0 gr. tin
ture k_inina i l0 gr. glicerina. Posle trljanja oko se otvori a trepaiice dr
kaju 5 minuta mekom detkicom od korena u pravcu vrha; goinja trep vica, ljuta rakija, Sljivovica, klekovada, prirodan konjak i dr. a u ve5ta'
dke spadaju: razni likeri, ratafije (likeri od vo6.ke), veitaike rakije, ve'
vica nagore, a donja nadole.
Iradki konjak ,itd.
D_a bi porasle hepavice neki preporuduju u rastvo.
slede6e sredstvo:
cd0,2 gr. pilokarpina i 0, I gr. borne kiseline u l0
gr. destilisane vode na I PRIRODNA ALKOHOLNA PIEA
kvasi se vata i drZi na trepavicama 10 rninuta k^o Jblog. ovo se ponavlj
Vino. To su teEnosti dobivene fermentacijom slatkog soka od groZda,
svaki dan. Taj_rastvor je nelkodljiv za oko, ali je otrovan i ,uto tr.[
dobro oprati ruke i duvati rastvor paZljivo. ilidrugih plodova. Ima razliditih vrsta groZ<Ia a otuda i razne vrste vina.
Vino sadrZi obiEno od 4-l 6% alkohola. Kvalitet vina zavisi ne samo od
- Obrve da bi porasle, preporuduju neki da se detkaju (ujutru i uve kolidine alkohola koga ono sadrZi, nego i od nadina spremanja i ne'
ietkicom nakvaienom slede6im rastvorom: I0 gr. ruma, l0 gr. tinkt govanja.
kinina i l0 gr. ricinusa. Vino se dobija ako se ostavi da prevri sladak sok od groZda. Napo'
sletku, pomo6u plemenite fermente (gljive) dobija se mnogo bolji kva-
Za suve obrve koje se lome i imaju peruti, neki preporuduju sledeiu
litet vina, nego previranjem (fermentacijom) sa obidnim fermentima (glji-
mast: 20 gr. volovskog mozga, I0 gr. bademovog ulja i 2 gr. ir*pornog
vama) koje se nalaze na samom groZdu.
cveta.
Vino od maline, kupine, krulke, jabuke itd. dobija se previranjem
Za masle obrve preporuduje se detkanje detkicom, koja je nakvalena slatkog soka od te vo6ke.
ma56u sastavljenom iz slede6ih stvari: 0,5 gr. salicilske kiseline, I gr. cin- Pivo je tednost dobivena fermentacijom (vrenjem) kale od prohliia-
kovog oksida, I gr. amidona i 20 gr. Zutog vazelina.
log jedma. Pivo se sprema od narodite vrste jedma, koji se nakvasi vodom
i stavi u narodite podrume da proklija; zatim se su5i, samelje, pomela se
sa vodom i pretvori u kaiu, zatim fermentira pod uticajem narodite gljive,
filtrira i pomela sa hmeljom. Pivo sadrZi 1,5-3% alkohola' Ima razne
vrste piva. Kvalitet zavisi od kvaliteta jedma, od nadina prerade, od ple-
menitosti gljivica, od kvaliteta vode, i dr. A pronadeno je da dobar kva-
litet pilzenskog piva zavisi joI i od razvijanja neke naroEite vrste budi na
proklijalom jedmu, koja se razvija samo pri tamolnjim klimatskim uslo'
vima oko Pilzena.

-58- -59-
 Rakiia. T" je telnost dobnvenl destiiacijorn prevrele ka5e od nekog
Koniak Ne 2.
'slatkog voda, kao: tre{nje, Iljive, rnaline, krul"ke itd.
od 100 kg. vo6a se dobija slede6a kolidina rakija:
l0 gr. istrljane vanilije,
50 gr. 5e6,era,
'Od 100 kg. trelanja se dobija l2 litara 55% rakije,
,, ,, ,, Sljiva se dobija 8,,,,,, isr. ,,tlil.l:^;ul:.
,, ,, ,, maline se dobija l0 ,, ), ,, Sve ovo kiseli se dva dana. Zasebno se skuva u I Iitru vde 50 gr.
,, ,, ?, nemaEkog groZda se dobija 8,,,,,) rljanog korena reglisa. U tre6i sud se zalije 120 gr. rimskog lcarnril-teian
,, ,? ,, kru6ke se dobija J
4 st

,, ,, ,, jabuke se dobija
,,
6,,,,,,
,, ,)
sa I lita,r vrude vode. Ove poslednje dve tednosfi procede se doctrajudi im
, ,, ,, ,, slatkih duleka se dobiSa 8 ,, 950 gr. sitnog 5e6era, Prva tednost se isto procedi i sve tri dodaju se u I0O
1"' litara vinske rakije.
,, ,, ,, slatkih dinja se dobija l0 ,, ), ),
,, ,, ,, smokve se dobija l0 ), ,) 2, Koniak Nb 3.
Destilisana tednost (rai<ija) treba da se sipa u drvenu burad, da bi 2 litra starog ruma,
ostarila" U sudovima od stakla rakija ostaje ,u"t onai<,va kakva je dobive- 2 litra Spiritusnog ekstra,kta od zelenih oraha i
Ila. A takva ratr<ija je neukusna a ponekad ima i neprijatan miris. 2 litra alkoholata od gorkog badema.
Ravi konjak je rakiia dobivena destilacijom dobrog v,ina, a
duZe (ok9 !0 sodina) u buradima da bi dobila prijuiun miris
Spiritusni ekstrakt se dobi,je od 3lit. Spiritusa 60010 u koji se rnetne da
a ostari. Tako kcnjak dobtja i lepu Zu6kasru boju.
- se kiseli 3 meseca 3 kilograma zelenih oraddi6a, koji su unapred stucani'
Sve 5to se prodaje pod imenom >korrjai<<<, >>medicinuki konjak< itd.
i ostavljeni na vazduhu da dobro pocrne.
je ve5tadki spremljeno pide od dp'iritusa, vode, mirisa, Ie6era i boj"" Da bi Alkoholat od gorkog badema se sprema od 400 gr. stucanih mrezgi,
sprernili konjaik bez dekanja da ostari 20 godina rnoZe se pos,tupiii na sle-
od kajsije i I 5 litara Spiritusa 90% koji se kiseli 48 sati, zatirn se desti-
IiSe paZljivo da ne bi zagoreo. Skuplja se 15 lit. destilata u koji se dodaie
de6i naEin: u dobru rakiju dobivenu od vina dodaje se ,"ki pri.odan miris
7 litara vode i ponovo se destil'i5e, da bi se dobilo opet 15 litara alkoholata.
I oboji Zuto sa karamelom (uprZeni de6er). Zasebno se kiseli 15 gr. Cachou u pralku i 6 gr. tolu balsama u I
Evo nekoliko recepata za brzo spremanje konjaka:
lit. Spiritusa B0o/r,. Dobivena b'i,stra tednost, zajedno sa odreden@f,Ih lcoliEi-
nom starog ruma (2 lit.), ekstrakta od zelenih oraha (2 lit.) i alkoholata
Koniak }lb l. od gorkog bade,ma (2 lit.) sipa se u 100 litara vinske rak[je, zatim se doda
40 gr. Cachou u pralku, jo5 3litra Sire od groLd,a i 20 gr. arnonijaka i dobro se promu6ka.
30 sr. Th6 vert (zeleni duj) ,
30 gr. Th6 noir (crni duj, obidan), Verrrruti
I gr. Rhubarbe
I gt. alods succotrin Vermut je belo vino pojadano Spiritusom i aromatizovano raznim,
30 gr. muskatovih (indijskih) ora5di6a, rucanih i mirisnirn biljkama. Procenat Spiritusa dostiZe do 17%.
Evo nekol,iko recepata za spravl janje prvorazrednih vermuta:
30 gr. Iipovog daja.
Torino Vermut.
Sve gornje prelije se sa 2 litra vrele vode i ostavi da se kiseli B dana
pri Ie56em melanju. Zatim se procedi, doda 5 litara Sire (slatkog vina) i 6 gr. karamfila,
sve oyo sipa u 100 litara vinske rakije. 2A sr. Quinquina jaune calisaya
5 gr. cimeta,

61
 I0 gr. pomorandZinog eveta, Sve se ovo kiseli l5 dana melaju6i s vremena na vreme, zati,m se cedi
20 gr. millefeuille cveta, ; l,rsLri sa ribljim klejorn deset dana, posle toga vino se pretoii i filtrira,
l0 gr. Dictame 1i56,a,, ,1,,,|;rje mu se jo5 po 60-100 gr. 5e6era.na svaki litar tednosti.
I0 gr. Sange sclar6e Ii,56a,
I gr. Cardamome semena,
20 gr. Coriandre,
,

Likeni
60 gr. pelina li56e (pontique)
I 0 gr. obidnog pelina (grande absinthe), Likeri su slatka, sa razliditim mirisom, Spiritusna pl6a, koja se spre-
l5 gr. Centau r6e, r,,,,.1u iz slede6ih materijala:
l5 gr. Cypriperium alp. .
I Jaka vinska rakija ili dist Spiritus,
20 gr. Marjolain, 2. Seierni sirup gustine 360 86. ili glikoza.
l0 gr. Quassia o.moror 3. Biljke, seme i razna aromatidna jedinjenja,
B gr. Macis, 1z biljke prvo se spreme ALKOI-IOLATI (to je odestilisani aro,mati-
6 gr. indijskih ora5di6a, ;ir;rtfi Spiritus u kome su se kiselile duZe vremena biljke ili druge aroma-
12 gr. korenja od angelique Itt:1ls stvari) .

I0 gf. Calamus aromaticus 4. Esencija, dobivena destilisanjem raznih aromatidnih biljki sa

15 gr. semena od nigelle
15 gr. semena od Tonka
Sve gorhje se kiseli 15 dana u 3 Iitra jakog belog vina.
cedi a dobivena tednost razblaLi belim vinom toliko da se
ulrus. Zatim se zasladi sa 60-100 gr. Sedera na svaki litar
Vermut.
v.,dom.
5. FriSki plodovi (vo6e) kao: trelnje, rnaline, jagode i dr. iz kojih
5. dobijaju Spititusni ekstrakti.
Prema nadinu spremanja likeri se mogu podeliti u tri dela:
I. Llker,i dobiveni destilacijom, - ovim se likerima daje rnliris alkohola-
trrua, to su pravi likeri.
II. Likeri spremljeni od vo6nih sokova, 5e6,era i Spiritusa. To su tako
,/ \,'ilne RATAFIJE. To su likeri drugog kvaliteta.

500 gr. Coriandre, 'l'r,

III. Likeri sprernljeni sa esencijama, koje su dobivene isto od b;ljl{i.
300 gr. kore od gorke pomorandZe, su likeri tre6eg kvaliteta.
250 gr. pralak od perunike (iris), NiZe su dati recepti za spremanje likera od sve tri vrste.
250 gr, cvet od zoye,
150 gr. Acore vrai,
125 gr. obidnog pelina,
PnavE likeni
2A0 gr. rimskog pelina, Benedektin (pravi).
125 sr. Charbon benlt,
125 gr. korenja od aun6e, 150 gr. karamfila,
100 gr. Petite centaur6e, 200 gY. muskatovih ora5di6a,
I00 gr. Chamoedrys, 225 sr. menra piperita (biljku),
60 gtr. oimeta, 2,50 gr. cimeta,
50 gr. indijskih (muskat,ovih) ora5di6a, 25 gr. Gingembre,
250 gr. M6lisse, racines fraiches d'ang6lique,
0,30 gr. vanilina, 250 gr. G6n6piCes Alpes,
40 gr. vanilina, 4A gr. Calarnus aromaticus,
5 litara Spiritusa 95% i 50 gr. Cardamome mineur i
I00 litara belog vina. 60 gr. Cveta od Arnica.

62
-63-
 Sve gornje se nasecka i istuca, a zatim se kiseli u 5l litar Spir-tu 500.gr.5piritusaB5v,,'..,.
85% i 20 litara vode, 24 sata. Zatirn odestilira 50 litara aromatiziran ..3.,900.8r:'vode'..,,.:...
Spiritusa. U destilat se doda 30 kg. Se6ernog sirupa i l0 kg. meda, u
pred porneSani i malo zagrejan'i. Prornela se jako a zatim dodaje A,3 Liker, :od uraline. Na isti gornji nadin se sprerna i Ipiritusni sok od
gr. va.nilina rastvorenog u vodi i sve dopuni do 100 iitara. Ofarba se kara ,naIine,aSamIi}<ersespremaovakol..].-
melom i filtrira.
Kiraso. euveni liker >>kiraso<< sprema se iz: l0 kg. kore od pom
15 litara soka od maline;
:

randZe kiraso (ove pomorandZe rastu na ostrvu Kiraso, gorkog su ukusa

opadaju pre nego 5to su dobro sazrele), kisele se u vod'i . Zattm se odvo
beli deo kore, koji ne miriSe. Ovako odiS6ene kore se kisele 48 sati u 7
litara 90% Spifitusa, zatirn se dodaje 50 litara vode i odestilira se
litara destilata, idodaje se joI 30 kg. voCe i ponovo destiliSe, Cok se d
bije 50 litara alkoholata .>>kiriso'-&((.
Od na gornji naEin dobivenog alkoholata uzirna se B litara, dod
se 16 litara 9llo-nog Spiritusa, a zatim se doliva i sirup skuvan od 12,
ks. 5e6era i 7 litara vode, a zatim jo5 60 litara vode. Bistri se sa bela
devinorn od jajeta.
Ovo vaLi za sve likere.
SPRAVLJANJE I"IKER.A SA R,AUNIM EKSTRAKTIMA [iker od,anasond,,, 45 gr. anasona' kiseli se 48 sati u I.500 gr. ljute
Rastopi se na vatri 350 gr. 5e6era u 300 gr. vode (destilisane i rakije (ilr,b), a zatim dodaje 500 gr..5e6era rastvorenog u 500 8r. vode
ki5nice), kljuda oko 5 minuta, skine se i, daleko od vatre, sipa dok je jo A posle dva dana se filtrira.
vru6e u YZ litra Spiritusa od 50%, a zatim se dolije i malo ekstrakta
vot,a, cve6,a, kore, korenja i dr. radi aromata (mirisa). Ekstrakt od vod
kore i dr. spre,ma se na doma6,i nad'in, kiselenjem malo kore, vo6a, cvet
i dr. i sa malo vode u rc,zblaZenom 5piritusu. Posle izvesnog vren'Ien
Spiritus oduzme miris kiseljenoj stvari i taj Spiritus sluZi kao mi/is k
spremanja likera na ovaj nadin.

IIKERI OD VOcA (RATAFIJE)

Stuca se setne i kiseli sa ostalim delovima 4 meseca zatim se odesti
Likeri od heSnje. l0 kg. trelanja iscedi se i dolije lrn se 5 litar liSe l0litara, dod . 5e6,era i 8.000 gr. vode, a dodaje se i maic
Spiritusa 85%. Zatvori se dobro u sudu i tako se klsele ceo mesec. Za ,
tim se tednost odlije, a trelnje presuju da bi se ocedila sva tednost.
: . .' : '

drugi sud se kiseli I .300 gr. mrezga od kajsije u 5 litara 9A% Spiriius Ratafija gorka<<.
-
Posle 48 sati dodaje se jo5 5 litara vode i destiluje (paZljivo da ne za
gori), dok se ne dobije 5,100 gr. destilata u koji se dodaje 2.500 gr
vode i ponovo destili5e tako da se dobije svega 5 litara alkoholata. Za
tim se liker sprema ovako:
3,5 litara 5p'iritusnog soka od tre6nje,
600 gr. alkoholata od kajsije,

64 '- 65 ;*
 Sve se istuca u krupan pralak, kisel'i se I dana u 2 litra klekovade
a zatim filtrira i doda 90 gr. 5e6,era u vidu sirupa.
Ratafija od ze[enih ora5iida. 3A korn,ada sveZ;h oradd'i6a zgnjeli
se i dolije sa I00 gr, ljute rakije i ostavi da se kiseli jedan rnesec, zatim
se doda I 87 gr. 5e6era a posle tr'i nedelje: Girof fle, Macis i Carnelle po
0,65 gr. ai posle osam dana se filtrira.
Ratafija kakao J\lb l.:
500 gr. Cacao carique i
500 gr. Cacao d'iles.
Ispede se, zatim stuca u pralak i kiseli se sa 0,65 gr. vanile, u 2.000
gr. ljute rakije. Posle jedan rrlesec dodaje se 7 50 gr. vo,de i 7 50 gr. 5e-
tera i filtrira.
Ratafija kakao Nb 2. Cacao carique 7 50 gr. peden r ciucan
porneSa sa: 2 gr. vanile, 4 kg. Spiritusa i kiseli se I 5 dana, zatim se Ccda
6 kg. vrele vode u kojoj je rastvoreno I .300 gy. 6e6era i filtrira se.
R.atafija ,od kafe. 500 gr. mlevene kafe >>it'roka<< kiseli se osam elana
u 3.500 gr. ljute rakije, zatim docla 625 gr. 5e6,era rastvorenog u 625 gr
vode i filtrira se.
Rata$ija od einneta. 500 gr. alkoholata od cimeta i 50C Er. sirr.rpa
(300 gr. Sedera i 200 gr. vode).
R.atafrja od mtenta. 500 gr. alkoholata od mente (biljLu) , 250 gr
Spiritusa 90% i I gr. mentovog ulja.
R,atafija od crnog framcusk*g groXda. 3 Lg. francuskog groida
8,5 kg. ljute rakije, 1750 gr. 5e6era, 4 gr. karamfila | 2 gr. cimeta. Sve
ovo kiseli se l5 dana, zatirn presuje i filtrira.
R.atafija od treHmje.4 kg. stucanih kiselih trelanja, zajedno sa se-
nnenkafir&, kisele se noesec dana u 4 kg. ljute rakije a zatinn se procede
li na svakt kilogram tednosti dodaje se po 180 gr. 5e6,era i filtrira se.
Ratafija od dunje. 3 kg1 soka od dobro uzrelih dunja, l5C0 gr.
,Spiritura, 1250 gr. 5e6,era, 15 gr. stucanog gorkog baderna, 12 gr. cirneta,
B gr. koriandera, 4 gr. macisa i I gr. kararnfila. Sve gornje krseli se I 5
dana i filtrira.
Ratafija od >>CuraEao< Ne !.. 500 gr. su5enih kora od gorke porlo-
randZe (curagao), B gr. girofles, E gr. cimeta, I 0 litara ljute raliije, ki'seli
se B dana, zatim doda I 000 gr. vode i 2500 gr. 5e6era.
66
Ratafija od kiraso-a llb 2. 1000 gr. alkoholata od kirasoa 900, 2000
u,r . 5e6erai I 500 gr. vode.
Ratafija od kiraso-a, Ilb 3. 50 gr. CuraEao rouge vif recent, 2 gr.
(lirofles, 2 gr. cimeta i 1000 gr. Spiritusa 75%, kiseli se 5 dana i desti-
1,,,,, alkoholni deo, zafim na svakih 1000 gr. dobivenog alkoholata dodaje
i,(: po 800 gr. sirupa i filtrira.
Ratafija Cr6rne de fleurs d'oranger. 4 kg. alkoholata od pomo-
r,,rrdZinog cveta, 4 kg. vode pomorandZinog cveta i 2 kg. 5e6era. Prvo se
',,'L1er rastvori u odredenoj kolidini vode od pomorandZinog cveta, zatim
1,,,rkuva,, pomeSa sa alkoho'latorn i filtrira.
Ra&afiia Eau divine. B gr. citronovog ulja, I gr. bergamotovog
,rlitr i 4 kg. alkohola 8B%. Odestiluje se 3,8 kg, a zatim dodaje u desti-
l;r!- 3 kg. 5e6,era rastvorenog u B kg. vode i 100 gr. vode od pomorandZi-
n()g cveta i filtrira.
Ratafija od pon&orandie (lirnuna iti nnandarime). Kora od pola po^
,,'t,randZe (limuna ili mandarine) kliseli se jedan sat u 100 gr. Spiritusa,
J00 gr. 5e6era rastvori se u 300 gr. destillsane vode i kuva 5 neinuta t zd
lirrr dok je vrelo sipa se (daleko od vatre) u 200 gr. distog Spiritusa
')')%, 11& tanak mlaz sa po,la metra visine. Radi se sa 5lrokim sudovima
bi se lakle izdvajala para. Zatirn se presipa iz jednog suda u drugi sa
,l;,.
i:.te l'isine 6-7 puta i najzad se doda Spiritus u kome se kiselile kore
l)obro je da se ratafija (liker) ostavi da stoji 2-3 rneseca pa onda upo-
lr ebi, a jo5 bolje je da sto,ji i godinu dana. Sto vi6e stoji ratafija toliko
,rl;usnija po,staje.
R atafija od mara. l 5 kornada zrelih na,rova
, 12 litara Spirltusa
22% i 2250 sr. sirupa.
R.ataf,ija od le5nika. 60 kom. leSnika se istrlja 'i kiseli u 1000 gr
l.i'-rte rakije, posle mesec dana doda se I50 gr. 5e6era i filtrira.
R.atafija >>Ruiino ulje<. 2000 gr. alkoholata od ruZe, 1250 gr. vode,
750 gr. ruZine vode i 1000 gr. 5e6era. Sve se rastvori, pomela, oboji u
crveno i filtrira.
Ratafija od ruie. 250 gr. crvene rui.e, 125 gr. cveta od pomo-
randZe B gr. cimeta, 30 gr. Girofles, l0 litara Spiritusa 22%. Kiselt se
4500 sr. sirupa i 30 sr.alkoholata od jasmina, oboji
J i1:;r,",ifrr*:1"
Ratafija od iaja. 250 gr. daja, 12 litara 5pi/itusa 6A% kiseli se 7
dana, zatim destiluje l0 litara i dodaje se 900 gr. 5e6era u obliku sirupa
67
 ViSnievaia lts l. 250 gt. viSnjevade-esencije, I I kg. Spiritusa, l0
;d ora5iiia. U dobroj komovici kisele - se mesec dana r
:

Ratafija f,,g. vode i kg. sirupa. Boja -

9 crvena.
zeleni ora5di6i, malo peleni i dosta u kojoj se sve ovo -,

me5a, zatvori se dobro i mu6,ka sva a. Za bolji ukus dod ViSnievaia llb 2. B0 gr. viSnjevaie-esencije, l0 kg. Spiritusa, lB kg.
-'i*ulokaranfila,cimeta,baharaisemenki. v,,de i 600 gr. sirupa. Crvene boje.
Vfinjevada Ns 3. 25 gr. esencije, I 0 kg. Spiritusa, 14 kg. vode, 6
il LIKERI SA ESENCIJOUI
t*tr. sirupa i 40 gr. limunske kiCeline, Crvene boje.
Likeri sa esencijom spremaju se na slede6i nadin: Vanilin liker }lb l. 9 gr. vanilije,-Spiiitusu
2,7 litara Spiritusa; 4:kg, 5e6era
OCredena kolidina 5e6era rastvori se u vodi i ostavi da kljuEa o
5 minuta. (J zasebnoj flali rastvori se u malo Spiritusa'odredgna kolidi,
i 4,8 litara vode. Vanilija se kiseli u I0 dana, zatim procedi
esencije i narodite (nelkodljive) farbe, ili karamel _ (zagore.loq 5e6era
i clodaju se ostale 'stvari i ljubidasta boja,
Zatim- ge prokljudali sirup sipa tankim mlazom u odredenu kolidinu 5l Vanilin liker }lb 2. 150 gr. vanile: tinkture, 5 kg, sirupa, 5 kg. 5pi-
ritusa (dui"ko ta vatre), zatim se preliva 5-6 puta iz jednog u drt .itusa, 2 kg. vode i farbe.
r;J. Oro pomaZe da i, Xpiritusa itpure:primese koje neprijatno mirii
Najzad se dodaje i onaj deo Spiritusa u kome su rastvorene esenc Vanilin 'liker Ns 3. 200 gr. perubalsama, 200 gr. vanile tinkture, ;l
i f arba. Voda treba da bude destilisana ili prokuvana, a Spiritus sasv l.,8.sirupa,5kg.5piritusa,1,5kg.vode,4008r.glicerinai,boje.:
dist. Posle spremanja nalije se u fla5e, ili bolje u burad i ostavi da st Gorke rakije. 40 gr. Ol. absinti l0 k-g. Spiri-
dnu *"ri"u , ; joI bolje godinu dana, a zatim upotrebi. ( , 20 gr. gorkog mirisa,
trsa, 2OO gr. ,iiupu i fB kg. vode.
:

"ui-unje
vaLi za svg lilcere i rakije.
r

Konjak (fini) :Ilb I. 2A0 gr. korijak-esencije, 8,5 kg. Spiritusu, I 0

Evo nekoliko recepata za spremanje likera sa esencijoffi, poreda
po azbudnom redu: hg. vode, 500 gr. sirupa, karamel-boje i I kg. starog vina *d

Absent liker: 200 gr. esencije absenta, l0 litara vode, 3 kg. 5pi
Koniak (fini) J\lb 2. l0 kg. Spiritusa, 40 gr. konjak-esencije, 20 gt.
krulka esencije, I0 gr. kinstona, 400 gr. 5e6,era kao sirup, I Lg. starog
tusa i 8,5 kg. sirupa. Farbe zelene'
lrelog vina, 16 kg. vode i karamel-boje.
Amer liker. 200 gr. esencije amera, l0 kg. vode, I 0 k8. Spirit
Konjak (francuski) , 200 gr. konjak-esencije, I I kg. Spiritusa, ' l0
kg. vode, 500 gr. sirupa, boje i I kg. vina.
Ananas liker. 300 gr. ananas esencije, l0 ks. vode, 8,5 kg. Spi
Konj"k (obidan) . I 0 kg. Spiritusa, 40 gr. kon jak-esepiije, 2,0 gr .
tusa i10 kg. sirup'a. Zelene boje.
jagodove ili krulka-esencije, 300 gr. Sedernog sirup'a, l8 kg' vode, i ka'
Angelika liker. I 50 gr. angelika esencije, l0 kg. vode, 5 kg. Spi
tusa. Boji se Zuto sa karamelom.
Komova rakija. 40 gr. groZda-esencije, l0 kg, Spiritusa, 20 Br:
Benediktin liker. 2AO gr. benediktina esencije, l0 kg. Spiritusa, I sroZda aromata, I kg. vina i lB kg. vode.
kg. vode i l0 kg. sirupa. Fuibu se u boje pomorandZe sa malo karamel;
Klekovaia. 15 kg. Spiritusa, 30 gr. esencije od kleka, ZA0 gr. sirupa
i 20 lcg. vode.
Kahao liker. 650 gr, kakao-esencije, l0 kg. vode, 12 kg, Spiritusa,
,1

obiEnevode.ilkg.5piritusa90vo...
Kafa liker. 650 gr. kafe-esencije, l0 kg. vode, 12 kg. Spiritusa, l0
Vermut. 200 gr. vermut esencije, l0 kg. Spiritusa, l0 kg.' vode I
kg.sirupa:Bojisebraunilizeleno.'
'

:
+69_

i
..
 ,.

Kiraso liker. 2A0 gr. kiraso-esencije, l0 kg., Spiritusa, l0 kg. vod Sartrez liker Nb 2" I 60 gr. Iartrez-esencije, l0 ke. vode, I 0 ke. 5pi-
l0 kg. sirupa i limun-braun boje. ritusa, I0 kg. sirupa i Zute boje.
Limun liker. 200 gr. Iimun-esencije , l2 kg. Spiritusa, l0 kg. v Strjivovica. 100 gr. esencije za Sljivovice, I 0 kg. Spiritusa, 30 ks.
l0 kg. sirupa i limun-Zute bo,je. vode i I litar vinskog sir6eta.
Ljuta rakija. 60 gr. Sljivove esencije, l0 ks. Spiritusa, 200 gr. 5
6era, 17 kg. vode i 5 kg. prave ljute rakije. FRIJKTOVE ESENCI"IE

Mandarina liker. 2A0 gr. mandarinove.esencije, l2 kg. Spiritusa, I Ve5tadka kombnacija irnitacije mirisa vodke:
kg. vode, l0 kg. sirupa i oranZ boje. Kru5kova esencija }lb 1. 5 gr. etilacetata, I 0 gr. a,milacetata i I 0 gr.
Mastika I (grdka). l0 kg. Spiritusa, 30 gr. anetola, I0 gr" masti glicerina.
kove esencije, I00 gr. sirupa i 13 kg. vode. KruHkova esencija Ne Z. Arnilacetata.
Mastika II 20 gr. mastikovo,g ulja, 2A0 gr, 5e6,era, kao sirup, 19 k Kru5kova esencija }lh 3. Butilacetata.
vode i l0 kg. Spiritusa.
ViSnja esencija: I0 gr. etilacetata, 5 gr. etilbenzoata i 2 gr. etil-
Mentova rakija. Spreme se dva rastvora: a) 6 ke. 5e6era, 3 k jonantilata.
vode i 2 kg" Spiritusa; i b) 4 kg. ruma, 3,5 kg. vode, 12,5 gr. mentovo
ulja (piperita). Obadva rastvora pod tadkama a) i b) ponaelaju se d Jabuka esencija: Amilov butirat.
bro i dobivena rakija oboji u zele,nu ili Zutu boju.
Ananas esemcija: Etilbutirat"
Napoleon liker. 250 gr. esencije, l0 ke. vode, 12 kg. Spiritusa, I
Rurn esencija: Etilformijat.
kg. sirupa i zlato-Zute boje.
Rum >>Jamajka< Ns !.. 200 gr. esencije->>jamajka<<, Jagoda esencija: Kaprilalkohol.
l0 kg. vode, I
kg. Spiritusa iI kg. sirupa. Dunja esencija: Pelargonova kiselina.
Rum >Jamajka< 2. l0 ke. Spiritusa, 40 gr. esencije ruma >>ja
J\lb Koniak esencija: Eter-enantilik.
majke< , 20 gr. cimetovog ulja, 400 gr. 5e6,era u ob,liku sirupa, l0 kg
vode i boje po potrebi. Ruia esencija:
Rum (obiian) Ilb l. l0 kg. Spiritusa, 40 gr. esencije ruma, 300 gr B0 gr. Geranio,la, i

5e6,era, 20 kg. vode i konjak-farbe.

Rum (obiian) J\lb 2. 200 gr. rurr-e sencije, 15 kg. 5plritusa, I 0 I,g.
:o il
ill:"*:T' t'",,,. t,ovo g,
2 gr. Linala,
vode, 250 gr. sirupa i braun boje. il

0,5 gr. Citrala 'i

Rum >>Bremelt(. 200 gr. esencij€-rurrro , 7 kg. vode, l0 kg. Spiri I gr. Oktil-aldehida,
tusa, I kg. sirupa i 20 gr. rurru-ruma.
Jasrnin esencija:
Rum >>Kinston(. 200 gr. esenclje-rupo, l0 kg. Spiritusa, 7 kS. vode,
2,5 kg. sirupa i farbe. 65 gr. Benzilacetata,
7 ,5 gr. Linalil acetata.
Sar{rez liker J\E 1. 300 gr. 5e6era skuvati u 4A0 gr. vode. [J fla5u 6 gr. Benzilalkohola,
od I litra vode doda se l0 gr. esencije, 250 gr. Spiritusa, zatim skuvanog 2,5 gr. Indola i
i ohladenog sirupa i dopuni flala obidnom vodo,m. 0,5 gr. Metilantralinata.

70
r
Mastilo Ns 4. 12 gr. tanina, ) gr. galne kiseline, l2 gr. rastvora fe
rohlorida, 7 gr. sone kiseline, 3-6 gr. anilinske boje, I gt. karbolne kise-
line i 1000 gr. \,ode.
Mastilo Ne 5. I 0 gr. tanina, 2 gr. galne kiseline, l0 gr. rastvora fe'
rohlolida, 7 gr. sone kiseline, 3-6 gr. anilinske boje, I gt. karbolne kise-
line i I 000 gr. vode.
Po ovom receptu dobija se najfinije mastilo, a po poslednj"* naj
slabije.
>>Antnacent< masiilo ]<oje je pri pisanju p,lavidasto, a dinn postoji
ma,lo vremena postaje crno. Sprema se izz 20 gr. tanina (tehnidkog),- i -B
gr. galne kiseline ,ur[ror. se u 2OO gr. ki5nice ili destilovane vode, doda.'
r" i gr. sone kiseline (Sp. t. 1,12); 5 gr. anilinske
'300 zasebno se rastvori.
, farbe (Tintenblau K. E. G.) u gr. vode i u tre6i sud rastvor'i se 30
!r. ferohlorida u 200 gr. vode. Sva se tri rastvo,ra pomelaju i dolije se
vode do I litra-
U KANCELARISKA MASTTIA
dnevnom melanju. Posle ovog vremena filtrira se i
razlije u flaIe.
Mtastilo Nq 2. 200 gr. diSarke prelije se sa, 1000 sr. vode i greje da
kljuda lYz sat. Zatim se rastvor odlije, doda se ostatku SiSarke jo5 800
gr. vode i opet kuva I sat. OClije se tednost i opet dolije sa 600 gr. vode
i li,rr" /z sata. Prva dva ekstrakla pomelaju se a u tre6i se rastvori 50
gr. zelene galice, i 50 gr. gumiarabike. Sada ova dva rastvora pome5amo
i dodarno 2-3 gr. karbolne kiseline i meSa'mo svakog dana za jednu nt)-
delju. Zati,m ostavirno nekoliko nedelja u miru, da se taloZi, i odlijerso
disto mastilo.
Mastilo Ifr 3. 750 gr. Si5arke u pralku, 250 gr. gvozdene galice, l0
gr. plavog kamena, 200 gr. gumiarabike, 15 gr. amonijaka i l0 litara
vode. Pome5a se i promu6,kava 2-3 nedelje.
[VlastiEo za naliv pera. Sprema se sa dva rastvora: a,) 90 gr. tanina,
30 gr. galne kiseline, 3,5 litara vru6e vode; b) 60 gr. gvoZcia*sulfata.
30 kub, cm. rastvora galice, 45 gr. indigotina, 3,6 gr. gumiarabike, 316
karbolske kiseline i I litar vode. Oba rastvora pomelaju se a posle dve
nedelje filtriraju.
74
Orahovo rmastilo. 100 gr. ljuske zelenih oraha kisele se u 400 kui-r"
trrrr. vode, doda se4 gr. galice i I gr. stipse.
lil. ANIE"INSKA MAS'TTIA
Crno mastilo Nh 2. I gr. crne anilinske farbe, 0,5 gr. gumi-arabike
gr. vode.
Crno rnastilo J\lh 2. I gr. crne analinske farbe, 0,5 gr . sandala, 0,j'
gr. galice i 100 gr. vru6e vode.
Plavo anilinsko rnastilo Ne 1. 20 gr. anilinskog plavog (Anilinblau),
100 gr. Spiritusa, 450 gr. destilisane vode i 50 gr. gumi-arabi
u 450 gr. destilisane vode. Prvo se rastrlja farba sa Spiri
grejanjem se dodaje vode, najzad se pome5a sa rastvorom
2. 5 gr. gumiarabike rastvorene u 50-l 00 gr. vode, zatim se
Nb
doda l0 gr. indigoka,rmina i razblali vodo,rn do traZene gustine.
Zeleno anilinsko mastilo. l0 gr. metilovog zelenog (Viethylgrtin)
rastvori se u 30 gr. hladne destilovane vode, u ovaj rastvor doCa se 13*
stvor od 20 gr. 5e6era u 950 gr. vru6e vode.
Crveno mastilo Nh l. 15 gr. anilinskog crverlog, za 5p::r"iius, preiije
se u staklenoj boci sa 100 .gr. Spiritusa i greje u vodenorn kupatilu do
potpunog rastvaranJ a. lstovremeno rastvo,ri se 35 gy , gumi-arabike u 85 C
gr. vode i greje dok prokljuda i izliva, se tankim mlazevima u prvi rastvor,
farbe u Spir{tusu, mu6,kaju6i stalno.
Ne 2. l0 gr. karmina rastrlja se u dali o$ fajansa, sa 250 ei.amoni-
jaka, greje se na slaboj vairi i dodaje greju6'i postepeno, rastvor od 30 8r.
grroi-uruLik. u 750 gr. destilisane vode. Topla tednost nalije se u {la5u i
dobro zatvori. eim se dobro ohladi razlije se u manje fla5e.
Ljubiiasto mastilo 15 gr. anilin violeta rastvori se grejanjern u 100
.
gr., Spiritusa i doda se u maloj dozi r&,stvor od 35 gr. gumi-arabike u 900
gr. vode.
IV. AI,TZARINOVA MASTILA
baci.
75-
 strugotina gvoZdar rostvo- Vil. HEKTOGRAFSKA MASTILA
renog u
Hektogra.fska mastila su jo5, gu56'
Nq se dva dana u 5 lit. v9de,
rnastila Eesto se upotrebljavaju kisele
zattm s ara vode i kroz dvaaF...
dana
tografska mastila sadrZe jo5 i- arapske
"*, -;
filtrira. Oba se e]<strakta pomelaju ujedno, zatim rlstv3rt ,110,,::'
;;i-i i..zo.gr. oksal,e litr mastila" Ostalo je isto kao i ko
IXIit.*i,i1:' J*1.o,i il*;il"i-ioo
kiseline.
Ijavajuse : kristalno plavo (kristallvi
Rastvor obojimo sa 30 gr. u vodi
vodr rastvtrenog
rastvorenog indigokarmina,
rncugoKarmrna, a zatim
-.i- se: -
od.t Inteschwa,rtz), metil-violet, bril
doda vode da bude svega l0 litara.
Eht?FE a

Crno hektogpafsko mastilo }lb 1. 10 gr. metil-violeta 20 gr. nigrozina,

' V. MASTILA OD KAMPESOVOG (PLAVOG) DRVETA
l0 gr. glicerina, 5 gr. gumiarabike i 60 gr. Spiritusa'
Ilh 2. 10% rastvora od Anilin tieffschwairZ.r
Ns 3. 5 delova Anilinschwarz prima, 5 gr. apsolutloe i 5
gr. rastvora od arapske gume u )5 8r. clestilovane vode ; u se
je gotovo za u
lr"janjem. Posle 24 f.ura-se filtrira i mastilo
Plavo hektografsko mastilo Ne l. l0 gr. rezorcina (plavoq) rastvori
ostavi 7-B dana da se izbistri. da ne
se grejanjem u smesi od I dela razblai,ene sir6etne kiseline (1olikg
Nh 2. 20 gr. [vrstog ekstrakta od "plavog drveta, 2,5 kalijevog bihro' gs
ilr*i ;.r;)]- i; J"',lior";" vode, 4 sr. glicerina i I 0 sr. alkohola 907o
mata, 15 gr. sone kiseline i I gr. kurboln" kiseline i 1000 gr. vode.
Spre-
Plavo Is 2. 10 gr. plave boje rastvori se u 5O_l 00 gr.voCe, l0
gr'
mt se kao recePt N l .

glicerina'eno
VI. MASTII.A ZA KOPIRANJE hektografsko mastilo }lb t,. l0 gr. Diamant fuchin, l0 gr.

Razlika izmedu ovih mastila i onih za Pisanje j" , torne Eto su ova alkohola, 2 gr. ,ir6-"trr. kiseline, l0 gr. gumi-arabike i 70 vode"

gu56a i Sto sadrZe neko indif erentno higroskopt o telo (5e6er tli
glicerin) '
Crveno }lb 2. l0 gr. Diamant fuchin, l0 gt. alkohola l0 8r'
glicerina
Ng 1.. 1000 r. tanina, l9 gr. galne kiseline , 35 8r - f e- i 50 gr. vode.
rosulfata, SrS gr. line-,-10 l5 gr anil'inske boje, I gr.kuI-
Zeleno hektografsko mastilo. 15 gr. Anilingriin rastvori se u
50 gr.
bolne kiseline i 5 koliko treba'
galna ferosulf at i voda Pomelaju vode l0 gr. glicerina i l0 gr. alkohola 90%.
Spremanje: tanin, , kiselina,
Ljubiiasto hektografsko mastilo }lb 1.. Smesa od plavog i crvenog ili
vr.,Y.... ,--fqrba,
se istim redom kao kod rec. I. str. 7l . Zatim s e dodaje sumporna kiselina'
y ' I slrul rasrror'"d-ig;r. Ariinviolet (Meiilviolet), I0 gr. alkohola, l0 8r'
t , p, najzad karbolna kiselina. Sve se ovo pomela dobro' gumi-
sec€rnl
IE 2. Mastilo za koPiranje sa k arabike i
70 Brr vode.
Ljubiiasto J-l! Z. 100 gr. metilvioleta 15 gr. jake sir6'etne kiseline
i
drv eI) rastvori ' su u I 00
kg, kiseline (Sl- t' -l ,84) ; 900 gt. vode.
j", u 40 litara vode, a u Ljubiiasto }lb 3. I 0 gr. metilvioleta, l0 gr. Spiritusa, l0 8r.
gumi-
kd de me5aju6.i stalno. U
arabike i 70 Br, vode
.

bihromata u 20 litara vru6e vode. Gornja tri rastvora Pgmelaiu

se,- smesa

se kuva Ib ;il;,- roU* prelij.e ., dru.r,i sud

-r-;k*'spremlj.lo (b.,t.) i dolije vo'dom do Mastilo za kopiranje. Alizarinovo za kopiranje .mastilo po Leongar-
ild-li,;r., U masdilo se doda I %,, antiseptika, promeda
di-,r. J-;;:-";1i""'"*;i";;; iilitinbtu,r), 50 sr; glicerina, I sr, stipse'
I gr. krampa i 130 gr. kljudane vode' d
'"ao.urolgstaviumiruBdana,inajzadpuniufla5e.
77-
 Ovo rnastilo daje otisak na hartiji bez prese, samo malo pritisnuti
rukom. Pod presom daje do B otisaka.
VIil. HEKTOGRAFSKA trTASA
J\lb l. 100 gr. tutkala prelije se hladnom
vodom i ostavi da preno6i.
Kada tutkalo nabrbli, odlije se ,odu, doda se 500 sY. glicerina i rastopi u
vodenom kupatilu, pena se s,kine kalikom, a masa izlije u plitak metalni
sud.
Nb 2" ! 00 gr. tutkala, 5C0 gr. glicerina, 25 gr. barijum sulfata u
praSku i 375 gr-vode. Umesto barijurn*sulf'ata rno,Ze se uzeti dobar kaoHn
(Stricla) . iz-gore (u ob,liku dima), onda se skloni sa vatre i lagano ohladi. Na svakih
Ns 3. 100 gr. disrog Zeiatina rastopi se u voCenom kupatilu sa 400-
5C0 kubnih santimetara guste kade od barijevog sulfata, zatim se doda
I 00 gr" dekstr'ina, prerna gustini, I 000- 1200 gr. glicerina, skine se sa
vatre i rncda dok se malo oliladi, a zatirn izlije u plitki plehani sud.
Hektografska hantija. 200 gr. izbeljenog tutkala, 300 gn" vode, 700
gr. glicerina. Tutkalo se kiseli celu no6 u vodi, a zatim doda glicerina;
rastopi u vodenorn kupatilu, skine se pena, izlije na toplu staklenu plodu,
a
_
odozgo potr<rije sa j akom upij a6orn hartijom, priCisne se do,bro i ostavi
da se ohlaCi. eim se o,5vrsne, odlepi se hartija zajedno sa tutkalc,ra
stakla i tako se Cobije hektografska hart,ja.
Hektogra$ bez Xelatixra i tutl<ala. 600 8r. suve Stricle (zernija, hi-rma).
I 00 gr. vode, 50 gr. 5e6era i 250 gr. giicerina. Prvo se Seder rastvori rr
odi, zatim se doda Stricla i glicerin dobro smesi, zatim se metne u; pli-
tak plehani sud u oblku lista hartije i dobro izglada. Na ovu masu se
z_alepi napisanilist sa hektografsk'im mastilom, pritisne se svuda, da 5e
dobro priljubi o masu i ostavi nekoliko sati. Za,tim list skloni a od ostalog
negativa mogu se izvaditi 40-50 kopija. Ako se naasa lepi za prste, doda
se glicerina i dobro poravni. Fosle upotrebe opere po,mo6u rnokrc3
dera, ili se lako skine gornji sloj mase.
IX. TITOGRAFSKA MASTTI,A
Litograf ska su ona mastila koja se prenose s& hartije na kamen, a
a zatim se sa kamena mogu dobiti hiljade otisaka.
Kod litografskih mastila glavni sastavni deo je 6elak, koji se osEpr"r-
ni alkalnim karbonatom. Boje se analinskim bojama.
Litografsko masfilo }lb t. U 150 gr. vode metne se 2 gr. ka.lcinirane
so-de, zagreje se i dim prokljuda doda se 20 gr. Selaka i mela dok sc Selak
78
,,rapuni i rastvori. Ne.osapunjen'i deo je smo,la, zato sei izdvoji i baci. I.i
,lobiveni rastvor se moZe dodati i I 0 gr. dvrstog sapuna, ali ovo nrje
rrtrophodno. Da bi smo dobili obo,jeno mastilo na svaki litar tednosti se
,loda po 10--=20 gr. neke ainalinske boje.
Litografsko mastilo J\lh 2.70 gr. voska, 75 gr. Ioja, 65 gr. sapuna,
^tr5gr. kopala, 70 gr. Selaka, 70 gr. mastike, l0 gr. p'e5a (borove smole),
I 0 gr. lanenog ulja i l0 gr. sumpora u praSku.
Spremanje: kopal i laneno ulje rastope se i toliko zagreju da podne
izdvajanje pare ko,ju zaudara ; zatirm se doda;ju zajedno : sapun, lo:, vo-
tak i pe5., Smesa se jako za:greje i mela stalno, dok ,/n od cele smese ne
7.0 gr. od ove mase dodaje se 400-500 gr. vode i pomo6,u kruvanja se
lastvore.
Litografsko mastilo Ne 3. (hennisko mastilo). I l0 gr. vos,ka, 30 gr.
loja, I l0 gr. sapuna , 50 gr. 5ela,ka, 40 gr. rnastike, l0 gr. borove sn-role i
10 gr. dadi" Sve ovo greje se na umerenoj vatri dotle dol< ne podne izdva,
ianje para koje zaudaraju. Zat'im se ohladi i na svakih 12 gr. ove mase
,trodaje se po 100-200 kubnih santimetara destilisane vode. Zatitn se kuva
tlc,tle dok pola ispari.
[itognafsko mastfl[o ]lb 4" (odliEno). Sav materijal kao po recepti-r
od
'NIb 3 , samo bez dadi, rastopi se i greje na jako j vatri neeSa j ardi, dcir oC
sveg ovog O5A gr.) ostane samo oko 195-2A0 gr. a osi-alo lzgori
(pretvori se u paru' i dim) . Zatirn se ohladi i sva,ka 20 gr. ove Inase ra-
r;["vore se kljudanj.* u 400-500 gr. vode. Ovo mas[ilo j. ocLlidno i bez
Iroje.
Litografsko mastilo Nb 5. 450 loja, 75 gr" zejtina i I00 sr. diste dadi;
,;r.sebno: 600 gr. voska, 300 gr. sapuna (belog) , 75 gr. mastike , zagreje
se jako, ,upali se i dok se dimi doCaje se po rrralo 370 gr. o'ran'z delaka
zatim se dodaje j"5 300 gr. sapunar. Ako postane mnogo dvrsto doda se
EUrl- 50 gr. terpentina. Najposle se dodaju dobro pomelane prve tri stvari.
fl"ako dobivena masa raistvara se u vodi i tako spremi mastilo.
Litografsko rnastilo 6. 16 gr. voska, 6 gr. talka, 6 gr. Ioja, 12 gr.
ielaka, B gr. marstike, I gr. venecijanskog terpentina i' ll gr. fior. dacli.
Litografsko mastilo po.Gjunter-Vagneru. 2 gr. Zutog voska, 1,5 gr.
6,5 gr. belog obidnog sapuna, 3 gr. Selaka, 2 ery.larnpine dadi i iO
',nla,_
{{r. destilisane vode.
Lito:grafsko rnastilo z,a crteie. 32 gr. Zutog voska, 24 gr. suvih strugo-
tina od belog s'apuna, 4 gr. ovdijeg loja, I gr. Salitre,' 7 gr. dacli i I 00 eo.
destilisane vode.
79
 Litografsko mastilo za hojenje pantlika na pisaiim malinama. lZ
Zutog voska, B gr. zrnastog sapuna, l0 gr. Selaka, I gr. sode, 2 g{, ovdi
j.s loja, 4 gr. Eadi i 50 gr. vode.
Napisano sa ovom pantlikom prenosi se na litografski kamen ili
kovu plodu, a od tog negativa mogu se kopirati hiljade otisaka.
,Hlastilo za bojenie pantlika pisadih maSina po Lechner-u. 100 g!
glicerina greje se u Solji od fajansa i postepeno se dodaje I 00 gr. stucar
nog u sitan pralak anilinskog plavog, Da ne bi pri hladeniu preSlo u zrn
stu masu dodaje se malo vode i dobro promela, da bi se tako dobila gu
sta podjednaka, tamno-plava Zitka masa. Pantlika pisade maline provud
se kroz ovu ted,nost, a suviSna tednost ocedi se meclu gumene valjke.
Boja ?.a, pantlike pisaiih malina po And6s-u Ns L. 3CI gr. neke
masti rastvorene organske boje, rastvori se u 45 gr. oleinske ili stearins
kiseline doda se 50 gr. ricinovog ulja i dobro promeda.
Boja za pantlike pisadih ma5ina J\lb 2. I 0 gr. prozirnog sapuna, ras
tvori se u 5'gr. glicetina, 12 Br, vode i 25 gr. Spiritusa u kome je una
pred ra-s[ve1en4 neka anilinska boja.
Boja za osvelavanje vei upotrebtrjene pantlike pisaiih ma5ina. 3
sapuna , 30 gr. steat'ina i I 0 gr. mlednog 5e6era rastvor
gr. medicinskog
se u smesi od 125 gr. glicerina i 375 gr. destilisane vode.
Zajedno sa ovim sprema se drugi rastvor od: 50 gr. metilvioleta 3
u 500 gr. Spiritusa 90%. Ova dva rastvora se pomelaju, zatirn podgreje
i sa ovrm nakvasi pantlika.
Za crne pantlike urnesto metilvioleta uzima se po 20 gr. anilinov
i Boja za Stamnbitrie za platno i ve5. 25 gr. srebra nitrara, 60 gr.
zelenog, ponso fenolovog plavog.
Mastilo za pisanje na belom platnu. Rastvor A) anilinhlorida. Ras,;
tvor B) kalijevog hlorata, kuprihlorida i malo kineske plave boje. Ova
dva rastvora pomelaju se malo pre upotrebe. Posle izvesnog vremena fl0-
pisano na platnu postaje jako crno i ne moZe :se skinuti ni pranjem.
, Cryeno mastilo za rnarkiranje ye5a. PiIe
hlorida' u 60 gr. destilisane vode. eim se osuli
sa ! gt. kalajevog ,pentahlorida rastvorenog u
. postaju crvena.
X. MASTILA V,A STATIBTIJE
Mastila za Stambilje spremaju se rastvaranjern boje u glicerinu. i{aj-
zgodnije boje su: metilviolet, eozin, nigrozin, naftoiovo crno, opalovo
lrlavo, briijantno zeleno, fuksin i dr. Ako je boja rastvorljiva ; Ipiritusu
Ilrvo se rastvori u malo Spiritusa za gorenje a zatim pomeSa sa glice-
rinom.
ljubiiasto mastilo za Stambitrje. I deo aniiinvioleta, 3 dela glicerina
i 4 dela alkohola,
pomelaju se sa rastvororn od 3 dela uruprk. gu*. u 16
delova vode.
Masna hoja za Starnbilje od metala ,. 15 gr. strabog tipografskog laka
pomeSa -qe u gvozdenom sudu sa nekom farborn, zatim rastrlja u rajb-
6ali ili avanu.
Za crnu se. dodaje 4,5 gr. dadi sa Iampe,
Za crvenu se dodaje l2 gr. karmina,
Za plavu se dodaje 7,5 gr. ultra,marina.
Slabi tipogra,fski Iak sprema se po And6s'u o,vako z 12,5 gr. kolofo.
_ nija, 50 gr. karnnin'a, I ,5 gr. terpentinsi<og sapuna , 3,5 gr.' lunenog ulja
zagreianog unapred do 3A0. U rastopljeni kolofonijurn dodaje se sitno
uaseckan sapun, a dim se ovaj rastvori doda se i laneno ulje.
Gllcerinova farba 'za gumeme Htaua[rilje. ,
I n staklenog suda napu,i
se glicerinoh, a zatim doda toliko anilina da se dobije gusto-tedna rnasa.
FIaIa se zatim stavi na peldano kupatitro i greje, desto medaju6i, blizu
kljudanja, zatim se doda koje bilo boje pri slabom grejanju. Dobivenorn
masom maZe se flanel iii koLa koja se nalazi u kutiji za Sta,mbilj.
i
amonijaka, rastvori se sa 2,9 gy. da li od lu*p.. Masa se metne na sta,
klenu plodicu i obidnirn Stambilj.* markira pla,rno ili ve5.
Boia za, Stann'bitrje na staklu. I kg. glicerin a,ZBo 86, pome5a se, na
vru6e, sa 500 gr. sirupa od 5tirka, dirn prokljuda doda so 500 gr. Cek_
strina i 125 gr. arapske gume rastvorene u malo vode. Ova smesa se kuva
dok ne postane bistra, zatim se ohladi i najzad doda 125 gr. sitne darli
sa lampe, a zati'm samelje u vodenici za masne boje. Ova farba se upo-
trebljava za bel"Z.nje stakla porno6u kaudukovog Stambilja. Otisak se
puderiSe sa pralkom od dekstrinar.
81
 XI. MASTILA ZA PISANJE NA STAKLU
Crno z l-2 dela vodenog stakla pomela se sa tednim kineski
tu5em.
Belo z 3-4 dela vodenog natrijskog stakla pomela se sa I delorn
sitno istrljanog barijevog sulfata,. Pre upotrebe flaSa se dobro prornu6,ka
a posle upotrebe dobro zatvori.
Dilamant belo: I deo amonijevog fluorida sa 3 detra bapjevog su!.
sumDorne kiseline d,
fata, zatim se doda toliko sumporne bi se d.hil,
da hi dobila *"tL, i,
kali
retka k"
Ljubiiasto : 20 gr. braun laka, rastvori se u I 50 gr. Ipiri-
rnastilo
!u*. Ov'ai rastvor pomela t" lagano sa rastvororn od 35 gr. b"orukru .
250 8r. destilisane vode. U ovu smesu dodaje se I gr. metilvioleta i dobrc
promela. Ako mesto metilvio,leta dodarno nigrozina, dobija se crn
mastilo.
Mastilo za politirano staklo. 2a gr. kolofonijuma, 150 gr. bpiritusa,
I gt. metilenblau (plava boja). Ovo se pomela sa rastvoro,rn od 35 gr. boi
'raksa rastvorenog u 250 gr. vode.
Mastilo slidno gornjem se moZe dobiti ako u 48 k. crn. Spiritusa
90% rastvorimo 6 gr. Selaka, a zatim dodamo rastvor od 9 gr. boraksa
u 72 gr. vode. Ovaj drugi rastvor dodaje se kap po kap, zatim se zagreje
dok se ne pojavi talog, tada se doda neke anilinske boje toliko da bi se
dobila Zeljena niansa. Mastilo se zatim moZe razblaiiti vodom toliko da bi
bilo zgodno za pisanje perom ili detkicorn,
Graviranie stakla. Fluorovodonidna kiselina neutraliSe se amonija,-
kom, zatim se doda ista tolika zapremina od prvog produkta i barijevGg'
sulfata u pralku, da se toliko zgusne, da bi se moglo pisati p"ro*. PiSe
se perom od ebonita ili gutaperhe, al' moZe i obidnim. Ovo mastilo odmahi
nagrize staklo; dim je dovoljno nagriZeno opere se sa dosta vode.
Mastilo za malanje na staklu. Spreme se dva rastvora : A) 7 gr. ktr-
Iijevog sulfata rastvori se u 500 gr. vode. B) 14 sr. kalijevog htrorida
(stanum hloratum), 65 cm. kub. sone kiseline i 500 sr. vode. Od oba
rastvora uzmu se jednake kolidine i pomelaju. Ovom smesom piSe se ili
mala na staklu pomo6u detkicer p€r& ili stakl,a. Kroz pola sata crte? po-
staje vidljiv.
Boja za malanje na staklu" Urnerenim grejanjern rastvori se 5 gr.
"iii
hopulu u prulku u 32 gr. Iavandovog Spirituri i"oblli dadem, indigorn
kinovarom.
XII. RAZNA MASTILA
Belo mattilo. U vodenom kupatilu kuva se: I litar vode, 25 gr. bo-
t.,lisa, I50 gr. orani. Ielaka i 440 gr. gumiarabike dok se sve rastopi, po-
lri111 u taj ras[vor dodaje se 100-120 cinkvajsa i dobro promela.
Mastilo za pisanje na drvetu. Na drvetu se moZe pisati obidnim ma:
, n,trlom, ako smo u napred pripremili drvo tako da se mastilo ne razliva,
rr rvo se postiZe slede6im putern : namaZe se drvo vru6im rastvorom i.e-
r
l,rlrna, zatim rastvorom od l0 delova stipse, l0 delova sone kiseline i 2
rl,'l;r stanohlorida.
Mastilo za drvo se moZe spremiti iz: 52 gr. metilvioleta, 25 gr. gro-
lita, 5 gr. gumiarabike i I litra vode.
Mastilo za pisanje na gvoidu, cinku i dr. rnetalima. 20 gr. kolofona,
I 20 gr. Spiritusa, I gr. metilenblau, pomela se sa rastvoro,m od 35 gr.
l,,rraksa, u 250 gr. vode.
Mastilo za metale. I0 gr. plavog kamena, 2 gr. sir6eta, 4 gr. gumi-
.',abike, 2 gr. borove dadi i l0 gr. vode.
Mastilo za pisanje na bakru i olorru. l0 gr. bakarnog sulfata (plu-
vog kamena), 4 gr. sone kiseline , 4 gr. gumi-arrabike, I gr. niSadora
(amonijevog hlorida), 2 gr. borove dadi i l0 gr. vode.
Crveno mastilo sa metatrnim sjajem za pisanfe na rnetalima. 20 gr.
knrpala, 24 gr. terpentina' i 2 gr. kinovara. Kop,a,l se greje u metalnom
:,udu dok se ispari t / ,, (ako se upali, pokrije se dobro sud sa unapred
rl,remljenim ,kartonom). Zatim se ohladi i rastvori u terpentinu, a zatim
,loda i kinovar (crvena boja).
Crno mastilo sa metalnim sjajem sprema se po isto,m gornjem xe-
r:eptu, samo umesto kinovara dodaje se 2 gr. borove dadi.
Mastilo za pisanje na porculanu. 20 gr. smole i oko 5 gr. nigrozina
lastvore se u 150 gr. Spiritusa; zasebno se rastvorl 35 gr. boraksa u 250
i,,r. vode. Ova dva rastvora pomelaju se.
Mastilo za pisanje na koii. Spremaju se dva rastvora A i B. Sa r&s-
lrroromA nakvasi se kola na onom mestu gde 6emo pisati. Osu5i se , a
zatim sa rastvorom B piSe se. Rarstvor A sprerl'a se od: 20 gr. 5i5arke,
I gr. gumi-arabike i 100 gr. vode. Oyo se kiseli jedan dan a zatim
procedi,
Rastvor B sprema se: I gt. zelene ga'lice (gvoZda sulfata), 2 gr.
i l0 gr.
15umi-arabike, Y2 gr. indigokarmina vode.
_ 93._
 X[U. PLAJV AZI ZA PISAN.EE NA STAKLU, FAJANSU T METALIMA
xilI. NEVIDTJIVA (SEKR.ETNA) MASTILA
i l0 gr. sala.
- l0
I gt. kristaln( Crni z gr. borove dadi, 40 gr. voska
Playo nevidljivo mastilo. [J 25 gr" vode rastvori se
,kobaltovog nitru,tu. Napisano ovim mastilom je sasvim nevidljivo. Crej Beli: 40 cinkovog oksida, 20 gr. voska i l0 gr. sala.
njem portul. plavo i moZe se proditati, ali dim se dobro ohladi opet n - jl0 sr.
Plavi: gr. berlinskoe plavog (farba) , 20 gr. voska i l0
stane. Ovo se ponavlja po Zelji koliko puta ho6emo'
gr. sala.
rastvori se 5 gtr. kob
Sefiretno i$iezavajuie mastilo. LJ 5 gr. vode {irurove. kol
a Plav: 15 gr. berlinskog plavog, 5 gr. smole i I 0 gr. sala'
tovog hlorida. Napisano je nevidljivo. P"elo* ," kroz ne
-
Iiko dana opet postane nevidljivo. Crveni: 20 gr. kinovara, 60 gr. voska i 20 gr. sala.
-
Zuti z l0 gr. hromovog Zutog (Zute boje) , 20 gr. voska, i l0
tlr. sala. -
Svi njim receptima spremaju, se topljenjem prvo vo-
ska sa sa doda boja, i istrlja dok je vru6e i najzad se masa
pisano post,a,je plavo i moZe se proEitati'
pnesuje j u iipke, koje se postavlj"j., u drvo.
Crveno nevidljivo mastilo. PiSe se razblalenim rastvorom zlata-hl Na stakltr se,moZe pisati i p,lajv&Zoln od cinka, kadmija, rnagnezi'
rida ili zlatnim nutrijikim hloridorn. Napisano je nevidljivo; pojawlju juma i atrumin'ija. Napisano se ne moZe brisati niti oprati.
se u purpurnoj boji ako ga nakvasimo sa rastvororn neke olovne soli.

Sekretno nmas,tilo koje s vrenrenorn nestaje.' Obidan dtirak obradu

se sa I puta vile rastvora kalijevog hidroksida l%. Greje se u vodeno
kspatilu,^ kljuda, filtrira s€, neutraliSe se sir6,etnom kiselinom i dodav
njem alkohoia se taloZi raitvoreni Stirak. Zatim se ponovo odisti Stira
rastvaranjem u vodi i ponovo taloZi dodavanjem Vinskog alkohotra- t
bi se dobilo mastilo, rastvori se tuj Stirak u vodi i dodaje se toliko jo'
nog rastvora u kalijevom jodidu, koliko je potrebno da se dobije izves
jadlna. Napisano sa ovim mastilom s vremenom sasvim nestaje, pisrno ;
bledi i hartija ostaje disto bela.
Sekretno mastilo koje se tzazwa kva5eniem vodo,m. 100 gr. vod
i I gr. lanenog ulja. Pre upotrebe da se prornu6ka.
20 gr. amonijak,a
Mastilo koje postale vidljivo iim se ugreje pismo.
RazblaLen t/i puta vodom sok od slede6ih stvari:
a) Za zeleno sok od trelnje,
b) Za crvenkarsto sok od crnog luka,
c) Sok od limuna,
d) Sir6eta, '

. e) Sone kiseline i dr.

84 85

VI
Lepkovi, pedatni voskovi i kupsulak
I. LEPKOVI
Lepak za hartiju od obidnog tutkala sprema se na slede6i nadin:
250 gr. tutkala rastvoriti u 1 litru vode, dodati l0 gr. barijskog perok
sida pomeEanog sa 5 gr. 600 sumporne kiseline i 15 gr. vode. Greje s
pti dok o.stane 500 gr. Tarko se dobije Icpali koji nema neprijata
.Bqo,
mrns r ne zgusn1ava se pri hladenju.
Lepak dd arapske gume sprema se izz 1000 gr. arapske gurn
il500gr.vode;kiseIiseime5aSvremenanavreme.dokSerastvori.
f,epak za etikete na staklu dobija se izz 75 gr. gumi-arabike i 17
gr. vode, kiseli i mela dok se rastvori, zatrm se doda 2 gr. aluminijsk
sulfata rastvorenog u 20 gr. vode.
Obiian lepak J\lb 1. Rastvori se 200 gr. belog dekstrina i 150 gr,
arapske gume, zasebno, u dva suda od po 350 gr. zagreje se do kljudania
vode i mela dok se rastvori. Posle toga se ova dva rastvo,ra po,melaju
a zatim se uzme 5 gr. glicerina, l0 gr. 5e6era i Yz gr. salicilove kiseline
i rastvori u 85 gr. vode, procedi kroz platno ili kroz staklenu vunir
i doda gornjem rastvoru.
Lepah llb 2. U 50 gr. vode rastvori se 20 gr. dekstrina, I0 gr. rar'z*
blaZene sird,etne lCiseline i l0 gr. Spiritusa,.
Lepak }lb 3. U 50 gr. vode rastvori se l0 gr. arapske gume i tome
rastvoru doda 0,5 gr. a,luminijevog sulfata (kristal), rastvorenog u 5
gr. vode.
Lepak J\e 4. Dobar lepak za hartiju dobija se od: 500 gr. arapske
gume koja se metne u retko platno , zaveLu krajevi i potopfi u i,slo toliko
vode, ali tako da visi u vodi. Posle nekoliko dana guma se rastvori i kroz't
platno prode u vodu, al nedisto6e \z gume ostanu u pla,tnu. Rastvaranje'
se vrli brZe pri grejanju, ali tada lepak postaje Zu6kast. , i
:86
Lepak za etikete na plehu Ne 1. Sprema se od: I 0 gr. Selaka i I 0 gr.
kolofonijuma rastvore se u 60 gr. 95% Spiritusa.
Ilb 2. Natrijurn silikata tehnidkog 600 gr. i 5e6era 300 gr. Kuva se
,lok se 5e6er rastopi i masa ujednadi. MoZe se dodati i malo vode.
Ilb 3. Benzojeva tinktura i dist Spiritus pomelaju se u jednal<im de-
l,rvima. S ovom smesom se namaZe pleh, a zatim dok je vlaZna povrlina
l,leha zalepi se etiketa koja je namazana obidn'im lepkom od gumi-arabike.
Lepak za etikete na stakk ili ptrehu Jt{b 1. Belandevina od jajeta iz-
rnuti se dobro u penu, ostavi da se staloZi pena. Sa ovom tednoS6u se il?,:
rnaZe etiketa detkicom i zalepi pritiskarnjem sa krpom.
J\lb 2. Najlakle se sprerna lepak za hartiju na plehu: ako s€, ros-
lvori 13 gr. Zelatina u I 000 gr. razblalene sir6etne kiseline.
Ne 3. Zgodan lepak za pleh se moZe spremiti od l0 delova tutkala
60 delova vode, I0 delova glicerina i 3 dela borne kiseline. Sve se ovo
rastvori grejanjem.
Lgnak za etikete na glanciranim (sjajnim) metalnirn povrSinama
r;prema se od: 800 gr. pSenidnog Stirka pomela se sa 2 litra -,'ode ; I 80 gr.
Zelatina rastvori se grejanjem u 3,6 litara vode, vrela, ova tednost se do-
claje prvoj, ali na tanak mlaz pri stalnom melanju. eim se Stirak potpuno
zgusne, dodaje se 800 gr. natrijsLog vodenog stakla i 400 gr. terpan-
t"ina i meSa dok se ohladi.
Lepak od Stirka sprema se na slede6i nadin: I0 gr. Stirka se pomeEa
sa malo hladne vode i u ovu ka,5u doliva postepenim melanjem 90 gr.
vrele vode. Da bi se saduvalo za duZe vrenoena, u 'vru6u srnesu doda se
I gt. sitne stipse ili I gr. boraksa.
Lepak za etikete na aluminijumu i drugim metalima. Etikete se IlE-
maZu sa obidnirn lepkom spremljenim od: I 00 gr. dekstrina i 15 gr. rib'
lj.g kleja, zatim osu5e. Stvari od aluminijuma se odiste sa Smirgl-papi-
rom, namaZu se sa crnim lukom, etiketa se zatim nakvasi slabo vo'dom,
stavi se na ono rnesto gde je treba zalepiti i pritisne krpom. Lukac se
moZe upotrebiti i ako se kuva 5 minuta sa vodom, a zatim procedi voda.
Ovom tednoS6u se namaZe predrnet od aluminr.ia sa malo vatre ipre nego
se osuli zalepi etiketa. "
Lepak koji ne yugne sprema se od: I 00 gr. kazeina, I I gr. kred-
nog mleka (sveZe spremljenog)', ll gr. natrijskog hidroksida, 3 gr. rI&-
trijskog fluorida, i I ,5 gr. parafinovog ulja. Sve se ovo pomela i doda
mu se 200 gr. vode u dasu upotrebe.
87:
 Lepak >>Sintetikon< sprerna se na slede6i nadin: fino tutkalo kiseli
sto, zatirn se odlije i poslednja voda
j..n u vodeno,m kupatilu. U dobiveni
ri stalnona melan ju, sir6etna
kiselina
roba kapanjem ove smese na, hladan
postaje dvrsta, ve6 sa,rno gusta kao
em kiseline. Ovo se radi u porculan-
i ne u metalnom.
Dobar a jeftin trepak sprema se ovako: nastruZe se sitno 250 gr.
krompira, doda I litar vode i kuva desetak minuta pa doda malo po malo
l0 gr. stipse q pralku i me5a, stalno dok se irU;rii;. Or"j Iepak a,uZ. vr€-
mena ne buc1a.
[epak koji se ne rastvara u vodi, vinu i xra toptroti.
% Iitra mleka
pomela se sa Yz litra sir6eta u o\ro se cloda 5 belanaca i jo[ro prome5a.
eim se sme-sa ujednadi dodaje se prosejanog kreda u pra5ku dok se Co-
bije gusta ka5a. Ovaj s_e lepak -tZ* upot.""b;ti za ,utrurunju pukotina
na badvama za vino i dr.
tepak koji se ne kvari nnoZe se doblti tz: I0 delova bra,Ina od
krompira, l0 delova kristalnog natrijum sulfata, I dela formalina i I 00
delova vode. U vodeno1 kupatilu -se zagreje vo^da i bralno, dim se sptih-
tija dodaju se i ostali delovi.
Lepak za kauiuk tr. 10 gr. gutaperke , 16 gr. kauduka i 4 gr.
_Nb
ribljeg- kleja ostavi se da nabubre u 70 er. ,rglj"nd;rllfidu i ;u; u" ,**ru
upotrebliava za lepijenje srvari od g**" i U"iluka.
Lepak za kauiuk Nb 2. 20 gr. gutaperke rastvori se u 50 gy. be^-
zo'la. Qv9 je
dobll Iepak za stvari od- kauduka. Jo5 bolje je gornj"- ros-
tvoru dodati 5-15% eukalipro,vog ulja.
Dobar trepak za gume se dobija rastvaranjem nevulkaniziranog kau-
duka u benzolu ili toluolu.
Guma se_lepi kad se najpre istrljaju glaspapirom oni delovi koje mi*
slirno lepiti. Zatirn se namaZu lepkom,
kratko vtreme, zatim na-
"rtu"L k drugom
maZu jo5 jednom, pritisnu oba pardeta jedno dok se zasuii.
LEPAK ZA METATE NA STAKTU
Ne !.-h,greie se 60 gr. l7%-nog rastvora natrijskog hidrol,,sida
ii dcda 30 gr. kolofonijuma, mela dok se rastvori, zatirn skllni sa vatre
da se ohladi pa onda doda B0 gr. cinkvajsa i dobro prornela.
iYs 2. Gips se zamesi u gustu ka5u sa Sotb*nim rastvororn borali*,,.
Upotrebljava se odmah po spremanju, zato 5to se brzo odvrsne.
Lepak za lepljenje pannudnih sfvari ma gvozdenim predmetima
sprema se na slede6,i nadin: uzima se I deo naseckanog sirovog kauduka,
I deo Selaka i 5 delova benzina, zatvore se dobro u fialu i ostave da
stoje 6-24 sata mu6kaju6i desto. Po5to je na,bubreo rastopi se paZljivo
u vodeno'm kupatilu (paziti j.r je upaljivo). Gvoide kao i lepak pre lep-
ljenja se malo zagreju.
lepak za tanke listiie na hartiji. Za lepljenje aluminijskih listi6a
rnoie da posluZi lepak od obidnog Stirka, ali da bude potpuno neutralan.
(eesto Stirkov lepak daje kiselu reakciju, takav lepak nije dobar).
Lepak za metalne listide na hartiji se moie dobiti rastvaranjem neke
smole ili kauduka u benzolu, tetrahlorrnetanu, ugijendisulfidu ili nekom
drugom organskom rastvaradu.
Lepak z,a mesingame listide na drvetu. F{.astopi se I dec Zutog vos}<a
i pomela sa dva dela strugot'ina od gutaperke, 2 dela Selaka sa 0,1 delo;n
kuvanog lanenog ulja i kuva dok se ne rastvori. Pri lepljenju rne;ing
i drvo treba da budu potpuno suvi.
Lepak r.a, staklo. !00 gr. dobrog Zelatina rastvori se ne vru6e u 150
gr, sir6etne kiseline i doda 5 gr. sitnog arnonijskog bihrornata. E-'r'i Lrpo-
trebi se podgreje. Lepak se duva na mradnom rnestu.
Najbolji lepak za staklene plode je kanadski
balsam.
Lepak za porculan }lb l. Rastopi se I deo ribljeg kleja u 4 Cela srr-
detne kiseline. Pre upotrebe lepak se rastopl u vodenorn kupatilu.
Lepak za porculan }lb 2. Uzme se 3 gr. alurninijevog sulfata, rns-
tvori se u 2A gr. vode, zatim se cloda 250 gr. gustog rastvora arapske
8ume.
Lepak za porculan Nb 3. Belauac od jajeta pomela se sa staklenirn
pra5kom do potrebne gustine. Pra5ak od stakla dobija se kad se komad
stakla jako zag,reje i odmah zatim spusti u hladnu vodu, gde se raspadne
u komade, koji su jako troSni, te se mogu lako istucati u avarlu. Od ovog
pralka i belanceta napravi se Iepljiva kada, kojom se pardaC porcula;ra
ili f ajansa premaZu, zadim stegnu i osta,ve da se lepak dobro o ivrsile .
Lepak za porculan IIb 4. 14 gr. bele borove smole, 7 gr. elemi
smole, 7 gr. Selaka, 7 gr. mastike i 42 gr. sumpora stuca se u sitan pra-
$ak, po,mela se dobro i ova smesa rastopi. U rastopljenu rnasu doda se
melanjem 20 gr. sasvim sitno stucanog crepa.

88 89
 Lepak za porculan }l'e 5. Uzima se I deo sitnog praSka (kao bralpo) ,

Lepak za .koilu Nh 2. 25 gr. gutaperke naseckane sitno i 2OO kub.

od stakla, 6 delova bralna od fluorida 1 6 delova ,urtnoru ,.J.nog stakla..
Lepa,k za porculan J\lb 6. U staklo se me6e I / n njegove zaprernipe
friSkog kazeina i dopuni se rastvorom vodenog stakla, zatim se me a
jako dok se rastvori sav kazein.
santimetara ugljendisulfida, *"tn" i" ; flaSu zatvori se dobro i muika,
dok se rastvori gutaperka, zatim se doda rastvor od 200 kub. crr. terpen*
tinskog ulja, opet se zatvori i mu6ka. Pri lepljenju ovimr lepkom, tr9 sme.
biti blizu vatra (jako je upaljivo).

l,epak za slonovu kost. 100 gr. belog gumi-laka, B0 gr. Spiritusa., hansm
l.epak za tutkala i njemu,
957' i ?0 gr. etera. Sve ovo ostavi s,e desetak dana u dobro zatv;r"no*l se doda 1,5 deo vode nom kleju doda
i se 5 l0% venecijan IVIesro koje se
staklu da se rastvori. eim se rastvori g-urni-lak, dodaje se tolika kol'-'
rcrn" f
lepi treba unapred os e nnaZe vn-16, a-
cinkovog oksida da bi se dobila povoljna gustina za lepljenje. l zalepljeno mesto se jako presuje.
Lepak za dilibar I& l. Pardeta od razbivenog 6ilibara mogu se do- li Lepak za transmisione kajiSe }lb 2. Vru6a smesa od 3--4 dela tut-
bro zalepi'ti ako - ih namaZemo lan :nim uljem, zatim dobro pritisn.*,, kala i l-2 dela ribljeg kteja ili rarstvor od I dela nitroceluloze u 15 de-
i drZimo blizu jake vatre da bi se zagrejalo. Tako se delovi zalepe,l J

Iova acetona
vrlo brzo. I

Lepak za mefiner i drugo kamenje sprema se od 12 delova cennenta

Lepak za iilibar Ns 2. Povrline koje se Zele zalepiti nakvase se sa i 6 delovagalenog kreda,, 6 delova sitnog peska i I deo infuzorne zemlje.
kaIijevimhidroksidom,dobropritisnuimaIozagreju U ovu smesu dodaje se vodeno natrij.uo ituklo dok se dobije gusta ku5u.
Lepak zd' dilibar I'J! 3. U gvozdenoj kaliki rastopi se l0 gr. kopal- Ovaj lepak posle 24 sata se pretvori u ka,menu rnasu.
Iaka i 2A gr. stipse, natope se povrline koje se lepe i pritisnu jako Cok : Lepak za mermer i drugo karnenje }lb 2. I deo zasi6,enog ra*st'*rora
se ohlade. kauduka 'u hloroformu i 2 dela koncentrisanog rastvora vodenog stakla-
pomeSa,ju se sa malo mermera u praSku i sitnim belim p.uko* od ala-
Lepall za celuloid. Pardeta od de5lja ili drugih celuloidnih stvari fin- bastera.
seckaju se i preliju acetonom i desto mu6kaju. Drugog dana dobija se ho-
rnogena smesa- Pazi se' na hladnom mestu u dobro za,tvorenom stakletu. Lepak (cement) koji podnosi visoke ternperature J\lb l. Uzima se:
Upotrebljava se daleko od vatre, zato 5to je lako upaljivo. 2l gr. piroluzita, l 0 gr. c ida i 2 gr. boraksa dobro se istr-
Ijaju _i pome_5aju sa toliko kla da se dobije gusta kai5a.
Lepak za puko'tine na natriv-peru" 50 gr. kolofonijuma rastopi se L'epak i\lb 2. 2 dela a radka, I deo praSka barijevog sul-
i ,jemu doda 25 gr, sitno isedene gutaperke" Kad se dobije jednoobrazna i
masa namaZe se pukotina, zatim jako stegne, veZe i ostavi da se ohladi,
Dok se masa nije stegla, istrugati suviSni l.pak sa rubova pukotine. Lepk Ne 3. I deo sitnog peska i I deo azbestovog pralka, pomeXa
se sa 2 dela vodenog stakla 500 86.
-
daka rastvorenih u acetonu . . )
Poslednja dva recepta preporuduju se za sudove u kojima se drzi
kiselina.
Lepak za pendieta J\b 2. Spremi se rastvor od I dela Selaka u I d.lu l
Cement z:a kamen po Leibig-u. Ravni delovi po teZini hidratnog
karnforovog Spiritusa i 3-4 dela go% Ipiritusa,. :,
kreda i kalijevog silikata daju cement za lepljenje kamena.
u Ns I. Rastopi se u vodenom kupatilu 50 gr. tutkala " za drvo i kamen. 5 kg. negalerlog kreda, 5 kg. presnog ne-
Cennent
i 50 , ovome se doda gusta kada spremljena od 100 gr. l provrelog sirai I kg. vode. Prvo se ugasi kred u odredenoj,kolidini vode,
e i kuva dok se dobije pasta. Oouj Lpuk su5i se b;* j
'Stirk
ine
procedi se kroz krpu, zatim dodaje sir, promela i ponovo procecli. Ova!
l c.ement tr,eba odmah upotrebiti j"r brza odvrsne.

90 + 9l
 Cement za lepljenie prednaeta od cernenta. Umesi se dobro 61 0 gr.
:kvarcnog peska, 2lA gr. pralka od krednjaka, I 00 gr. olovnog oksida
i B0 gr. lanenog ulja. Delove kc,ji se lepe treba dobro odistiti, namazati
"tanko lanenirn uljem, a zatim narnazati opet tanko spremljenirn cernen-
tom i tako zalepiti.
Cement za popunjavanje gvozdenih pukotina sprema se iz". 600 gr.
gvozdenog pralka , 20 gr. sumpornog cveta, l0 gr. amonijevog hlcrida,
pomela se dobro I doda toliko vode (ili voCe u kojoj ima malo sir6eta)
'da se dobije gusta ka6a. S ovom smesom Zamarlu se pukotrne i rupe.
Posle iz,resnog vrernena ova sme6a jako odvrsne i izdrli toplotu. Cv:ra
cementom se mogu zalepiti pukotiree na livenim pe6in:a i dr. livenim
stvarima.
Kit za baive }lb 1. 100 gr. siro,ve gutaperke rastopi se u nnalo kuva-
nog lanenog ulja, zat'im doda 40A gr. rastopljene s'motre. Cvon'l smesom
nama-Ze se povredeno mesto na badvi (unapred odi66eno) a zatim se zd.-
gladi sa vru6irn gvoZdem.
Kit za baive }l'e 2. Na slaboj vatri rastopi se 25 gr. sitno naseckane
'gutaperke, 75 gr. infuzoriske zemlje u pralku i 150 gtr. burrgundske
smole . ,
Kit r,a baiye }lb 3. Na slaboj vatri dobro se prornelaju: 60 gr.
,svinjske masti, 40 gr. sitne soli, 73 gr. voska i 40 gr. pepela oC drveta.
Kit za baive }lb 4. Na slaboj vatri rasto,nri se: l5 gtr. vazelina, 5 gr.
parafinq, 35 gr. kaolina (ilovada), zatim se ski,ne sa vatre i doda 'se una-
pred rastvoren I gr. guta,perke u rnalo benzola ili benzina.
Kit za baive }lb 5. Dobro istucano brestovo li56,e pomeda se sa malo
prosejanog pepela. S ovom smesom lepe se badve.
VOSKOVI ZA PEEATE
Najbolji materija,l za spravljanje voskova za pedate je 5ela.k; no
r,adi njegove skupo6e, . desto se on zamenjuje ili kornbinuje sa kolofoniu-
mom, manilskim kopalom i dr. Dobar vosak ne treba da je lepljiv, nd
'treba da se savija, dobro da gori, da ne kaplje i da ne dada.
Za farrbe se upotrebljavaju: dadi, frankfurtsko crno, olovna i cin-
kana belila, hromovo Zuto, ultramarin, ohra-umbra, parisko plavo, kino.r-
var, karmin, minijuffi, (triolovni detrioksid) i dr.
Vosak se spravlja rastapaju6i u kazanu snnolu (6elak, ko,lofon i dr")
pomela se zatim sa farbom, kredoffi, zemljom ili feldspatom. Dobivena
92
teEna rnasa se izlije u gvozdene kalupe koji se mogu potlrrrnztrti tirkont
ma56u. Tako izlivene Sipke nemaju sjaj , zata ih poliraju grejufi ih u nn-
rod,itirn pe6ima tako da se samo gornji sloj rastopi a zatim Zigo5u i brzo
ohlade.
Evo nekoliko recepata za spremanje voskova za pedate:
Najbolji vosak za peiate Nb I. 38 gr. Selaka, 2 gr. terpentinskog ulja,
l0 gr. magnezijevog karbon&,t&, 25 gr. kinovara 'i 0,5 gr. karmina"
Vosak Nb 2" 30 gr. ter,pentinske smole, 39 gr. Selaka, 2 gr. terpentitt-
skog ulja, 20 gr. magnezijevog karbonata, 25 gr. kinovara i 0,5 Br.
karmina.
Vosak Ns 3. 35 gr. terpentinske smole (terpentina) , 39 gr. Selalca,
2 gr. terpentinskog ulja, 3l gr. magnezijevog karbonata, 3l gr. kinovara
i 0,5 gr. karmina.
Obiian vosak za peiate Nq I. 20 gr. gustog terpentina, 23 gr" Ielatr<a,
I 0 gr. kolofona, 3,5 gr. terpenti,nskog ulja, 5 gr. krede, 5 gr. gipse, I O
gr. infuzorne zemlje, 19 gr. minijum?i i I I gr. kinovara.
Obidan vosalr Ns 2..20 gtr. gustog terpentina, 22 gr. Selaka, 14 gr.
kolofona, 3,5 gr. terpentinskog ulja, 6-gr. k..d., 6 gr. g1pru, 13 gtr. infu-
zorne zernlje, 2l gr. rninijuma i l0 gr. kinovara.
Obiian vosak J\lb 3. 22 gr. gustog terpentina, 2l gr. 5etraka, I8 gr.
kolofona, 3,5 gr. terpentinskog ulja, 7 gr. krede, 7 gr. gipsa, 16 gr. infu-
zorne zemlje, 23 gr. triolovnog detrioksida i 9 gr. kinovara.
Obidan vosak Ns 4. 24 gr. gustog terpentina, I I gr. Selaka, 14 gr.
kolofona, 4 gr. terpentinsog ulja, 9 gr. krede, 9 gr. feldspata, 4 gr. gipsa
i 4 gr. bolusa (vrsta zemlje).
Obiian vosak }lb 5. 24,5 gr. gustog terpentina, I 0,5 gr" $elaha, I 6,
gr. kolofona, 4 gr. terpentinskog ulja, 9,5 gr. krede, 19 gr. feldspata, 4
gr. gipsa, i 4,5 gr. bolusa.
Obidan vosak Ne 6. 25 gr. gustog terpentina, I 0 gr. Selaka* I B gr.
kolofona,4 gr. terpentinskog ulja, I 0 gr. krede, I I gr. telkog $pata i
4,5 gr. bo,lusa.
Vosak za peiate bez Selaka. 2A0 gr. kolofonijuma, 100 gtr. horove
smole, 50 gr. terpentina, 3 gr. terpentinskog ulja, 75 gr. krede i 30 gr.
kinovara (oksid olova).
Zeleni vosak za peiate }lb l. 14 gr. terpentina, 14 gr. Selaka, l,7i
gr. terpentinskog ulja, 9,5 gr. hromovog zelenog i 2 gr" gipsa.
93
 Zeleni vosak }lb 2. 14 g:r. terpent ina, 14 gr. Selaka, 1 ,7 5 gr. terpen- Kapsulak pq A. Rasch-u. 225,gr. Laccae in taibulis, 450 gr. kolo*
,tinskog ulja, 9,5 gr. hro,movog zelenog i 4 gr. gipsa,. fonijuma, 675 gr. terpen'tina komunisa, I 000 gr. cretae albae, I 80 gr.
cinaba,ris-a i 5 gr. terpentinskog ulja. .-
Zeleni vosak }lb3. 14 gr. terpentina, 13 gr. Selaka, 1,75 gr. terpen-
'skog ulja, 9 gr. \ 5,5 gr. gipsa.
hrornovog zelenog Flavi kapsulak sprema se od: 600 gr. kolofonijuffio, I 60 gr. terpen-
tina, 40 gr. parafina, B0 gr. ultramarina i 120 gr. feldspata.
Plavi vosak D,a peiate 'N ,1. 130 gr. terpentina, I40 gr. Seiaka, I 0,,
.gr. terpentinskog ulja, 30 gr. gipsa i 70 gr. ultramarina. Crni kapsulak sprema se izz 600 gr. kolofonijuma, 200 gr. parafina,
200 gr. terpentinla' i 200 gr. borove dadi.
Beli kapsulak. 180 gr. belog voska, ?0 gr. obidnog terpentina i 57A
gr. kolofonijuma.

Dobar vosak za peiate dobija se stapan 40

,dela 5elaka,, 30 gr. miniuma ili vermiona, l0 bi
priju,no mlrrsao pn Borenju, dodaje mu se
.' . .l - r'
sti.
raks'ili pgrubalzam, Terpentinsko ulje se dodaje dim smo sklonili smesu
od vatre (upaljivo je).
Jevtin votqk za peiate }lb 1. 600 gr.'borove smole, 200 gr. kolofoni-
juma, 200i gr. terpenlina, 500 gr. krede i 500 gr. stucane proi*jane cigle.
2. I kg. ko ffi&, I 60-200 gr. kolofonskog
ulja, ili 800 gr.
tai Za bojenje u crveno sluZi kino-
var i za plavi r rin.

IAPSULAK ZA ZATVARANJE FTASA

l0
'gr. etera a zatim doda 17 gr. kolodijuma.
Kapsulak J\lb 2. 100 gr. kolofonijuma, I 00 gr. parafina i 50 Br,
,karnaubskog voska rastopi se a zatim oboji belo litoponom; crveno se
boji karminom itd.
-;
Kapsulak Ne 3. Rastvor smrese od nitroceluloze, kamfora i malo rici-'
novog,ulji , amilacetatu ili u acetonu, farba se sa bojama rastvorljivin

,.. -95
 ,Ilb' 4. 20 gr. sitno naseckanog kauduka, 2 gr. Selaka, 3 gr. borove
smole, sve se ovo rastvori u potrebnoj kolidini ueljendisulfida.
Ilb 5. 3 dela kauduka rastvore se u l0 delova hloroforma, a zatinr
doda 5 delova mastiksa u pralku.
Ir

t
re se u 2:3 dela ugljendisulfida.
VI , Nb 7. I deo Selaka rastvori se u 0 delova
1 amonijaka. Treba da stoji

Kauduk IIb 8. Odlidan tutkal z,a kosku 'ili kauduk sprema se od 4 dela ugljen-
disulfida, I dela sitno iseckanog kauduka, I /B dela ribljeg kleja, I /32
KAUEUKOVI RASTVORI PO FINKtsONEROVOM NAEINEJ deo gutaperke. Posle mazanju, , pritiskivanja i sulenj a, zagreje se pod
Rasfvori za cipetre l. Uzirna se dista smola, otpartct oC gumenih
}lh pritiskom da bi se cement rastopio a zatirn se ohladi.
cipela, nasecka se sitno, metne se u plehani sud sa dobrim zapuSadem Cemrent (lepak) za kauiuk. ,Za popunjavanje rupa kod predmeta
prelije se terpentinskim uljern. Posle B sati treba promelati i doliti jo5 od kauduka preporuduju cemente ovog sastava : 26 gr. ugljendisulfida,
terpentinskog ulja. Slede6,i dan opet se me5a. eim se bude pretvorilo u 2 gr. gutaperk-e, 4'gr. kauduka i I gr. ribljeg kleja. Potpuno odvrS6a,vanje
tutkalastu masu doda se kamenougljenog ulja. Posle se ostavi rastvor joE je posle 24 sata.
12 sati u miru, a zatim se moZe upotrebiti; samo pre upotrebe dobro se
prornela. Gustlna treba,' da bude takva, da se moZe ugodno namazati. KOHTPOZTCIJA GUTAPERKE I KAUEUKA I NJEHOVA UPOTR.EBA
Stvari koje (e se lepiti ne treba da se greju, ali ne smeju brti ni sasvim
hladne. Rastvor treba duvati od prlja,vltine, masii i vode. RazblaZuje se fferi, Upotrebljava se za premazivanje povrdina koje
sa kameno-ugljenim uljem. sg kvalenju vode. Sprerna se od I dela kauEuka, 2 dela
I,lb 2. l0 gr. stare gume, 20-40 gr.
terpentinskog ulja i 5 gr. sitno
asf kamenougljenog katrana. I{aseckan kauduk rastva;
ra se u katranu a zatim doda asfalt.
stucanog olovnog oksida. Sprema se isto kao i prvi recept, a olovni oksid
dodaje se postepeno, kada rastvor bude ve6 gotov. RazblaZuje se terpen- Lepak od gutaperke za ko, u, dobija se rastapanjem 100 gI. guta-
tinskim uljem. gerke, I 00 gl: crne smole ili asfalla i 15 gr. terpentinskog ulja. Upotreb-
Ns 3. Kada nije hitno sulenje, kao napr. kod pendZeta, kaljaEa ili
cipela moZe se spremiti po gornjem receptu bez olovnog oksida. Elastiian lepak zgodan za lepljenje pendZeta, sprema se rastvara.
njern I0 delo,va gutaperke u I00 delova benzina, prozirni rastvor sipa se
,
KAUEUKOVI CEMENTI u staklo u kome ima 100 gr. firnajsa i dobro promela.
.l\lh 1. 100 gr. sitno naseckanog kauduka, 15 gr. kolofonija i l0 gr. Universalni lepak po Deviu, sprema se u gvozdenorn sudu iz 4 dela
Selaka rastvoriti u potrebnoj kolidini ugljendisulfida. peka (crna smola, ter) sa 4 dela gutaperke pri dobrom melanju.
N'e 2. 50 gr. kauduka i 1000 gr. hloroforma. U drugi sud rastvori se Lepak za ma5insk gutaperka u sry9-si od I0 de-
50 gr.. sitno naseckanog kauduka i 20 gr. borove smole, doda se I 0 gr. lova ugljendisulfida i I ju; ruzima se tolikb gutaperke
venecijanskog terpentina, zatim se rastvori u I 80 gr. terpentina a ova ima *""'::e, lepkom kajis
dva rastvora pomelaju. i:rJ"'tvor po*rodu jedne t rpJ o:n'i3 L:il
J\lh 3. I deo kauduka \ 14 delova mastiksa rastvore se u 50 delova peglu 6e se lepiti treba razrapaviti i zatim
hloroforma. Ovde se prvo rastvori kauduk, za,tim se doda sitno istrljanog narna tisnuti pr€soirn i tako ostaviti tpuno
mastiksa i ostavlja da stoji neko yren'Ie. osu5i. :

96 ffi97

t-
 lepak zt stvari od kauduka. 100 delova sitno iseckanog kauduka,
I 5 dclova borove smole i l0 delova Selaka, sve ovo rastvori se u ugljen-
disulfidu.
SPREMANJE KAUCUKOVXH RASTVORA
' J\lb l. 30 gr.
sitno naseckanog kauduka veZe se' u krpu i metne u
fla5u u koju se sipa I litar benzola. Posle 6-8 dana rastvorni deo kau-
duka (40-60%) rastvori se u benzolu , a nerastvorljivi deo jako rlo-
bubri. Bistri rastvor koji i,ma 1,2-l ,5% kauduka duva se u mraktr
po5to se na svetlosti raspada.
Da bi se rastvorila sva rmasa kauduka Goffer postupa ovako: Prvo
pokiseli kauduk u ugtrjendisulfidu i dobro zatvorenu flalu drZi na urre -
renoj toploti dok nabubri, zatim na I 00 gr. ugljendisulfida doda po l0
gr. apsolutnog alkohola. Posle neko'liko dana kauduk se potpuno rastvori
a primese kauduka staloZe se na dnu. Ako se pomela rastvor sa ve6o'm
kolidinom Spiritusa, onda se kauduk odvoji u nabubreli talog, a p/imese
se rastvore u Spiritusu. Odlije se si,Vi rastvor i ponovi operacija rastva-
ranja i taloZenja. Ponoviv5i ovo nekoliko puta moZemo dobiqi sasr.im beli
ili slabo Zuti dist, kauduk.
J\lh 2. 20 gr. sitno naseckanog kauduka 5 gr. ugljendisulfida i 60 gr.
rafiniranog lakog petrolejskog etera, kroz nekoliko dana kauduk se rd.-
stvori.
Ne 3. 4 gr. naseckanog kauduka rnetne se u metalni (plehani)
prelije se 6-7 gr. terpentinskog ulja i ostaVi B sati, zatim promu6ka pre-
lije sa 7-B gr. terpentinskog ulja i opet ostavi. Drugog dana kada se
kauduk potpuno rastvori i pretvori u p:iktijastu masu, dolije se .6'Br.
kamenougljenog ulja i ve6 se moZe upotreb'iti. Pre mazanja predmete
treba slabo ugrejati. Ovaj rastvor treba dobro duvati od prljavltine, masti
i vode. Ako je suviSe gust moZe se razblaZiti karnenougljenim ulje,m.
Nainoviji lak r"a gumene proizvode: 700 gr. kaud,uka, I 400 gr. bo-
rove s'mole, 2r5 gr. terpentinskog ulja i 200 gr. ulja od kostiju. Prvo se
greje kauduk sa terpentinskim uljem (dosta jako), rastopi se zatim smo,la
u rastvoru i naizad se doda i po,me5a ugalj od kostiju.
Kauiukov rastyor od starih gumenih styari. Isitnjena guma metne se
u flalu i prelije ugljendisulfidom (ili nekim drugim rastvoradem kao 5to
je benzin, benzo,l, gazolin, trihloretilen, tetrahlormetan, hloroform itd.)
zatim se flala zatvori i ostavi da stoji 24 das,a, s vremena na vrerre se
promela. Ako se za to vreme guma ne rastvori onda se probuli zapulad i
kroz njega sprovede staklena cev duZ. 80-l 00 cm. koja, ne dostiZe do
IeEnosti i zatim se flala metne u toplu vodu koju postepeno dodavanjem
vru6e vode zagreje,mo, do 400.
Tuj rastvor se moZe upotrebiti ili kao lepak ili kao tutkalo, pri spre-
manju raznih masa. A moZemo izdvajanjem surlporr& i isparavanjem
rastvoritelja (u vakum aparatu) da dobijemo kaudukovu masu.
Kauiukov lak. I 0 gr. kauduka, 20 gr. gasa i I 0 gr. terpentinskog
zagreya se dok se rastvori kauduk, zatim se dodaje 500 gr. firnajsa.
ulja,
Ako ho6,emo da bude crne boje, dodaje se 50 gr. dadi od iampe.
' Kauiukov lak za kaljaie . 70 gr. kauduka rastvo,ri se u 250 gr. ter-
pentinskog ulja, zasebno se rastopi 140 gr. borove smole (terpentin) u
koju se postepeno sipa ve6, ras,tvoreni kauduk, zatim se oboj'i sa 20 gr.uglja
od kostijtu
sud.

VeStaika gutaperka sprema se izz 48 kgr. kopala u pralku , 5-l4

kgt. sumpornog cveta, 6A-65 hektolitra petroleuma. Zagreje se pri tem-
peraturi od 122-1500C pri stalno,m melanju, dok se potpuno ne rastvori
a za:tim se ohladi do 380.
Rastvori se 3 kgt. kazeina u slabom vodeno,m rastvoru amonijaka
(dodavanjem i malo alkoho,la I drvenog Spiritusa),dolije se u prvu masu
r ponovo zagreje od 122-1 500 dok se ne dobije tedna masa.
Onda se dodaje jo5 15-20% rastvor tanina ili katehu, I 00 gr. a,mo-
nijaka i kuva se dosta dugo, zatim se ohladi, opere hladnom vodom, mesi
u vru6oj vodi, valja i su5i.

98
-99
 do 500. Pre no 5to smo dodali parafin smesi se doda 7 del. masnolopivog
nigrozina (ru crne masti), odnosno 2 dela masnotopive smolas[e lloia
(Zute) otopljene u terpentinskomr ulju. Kad se masa oiiludi do 45 C ielija
se u kutije i ostavi na promaji da se brzo,ohladi i odvrsne.
ogu se upotrebiti drugi rastvaradi
(ft ava za lakove) sam ili pomelan sa
UI: Osi rastvarada kao tetralin, d'ipentin, h

asti i lakovi za cipele, koilw i parket J\lb 4. 12 gr. k"rnuug-skog voska, I 0 gr. parafina, 4 gr. kolofon a, 66
masti kojima. se maZu cipele da bi koZa ostala sveZa i sjajna
Io .:u masti
FabrikaaJa za cipele nije teZai poruo, u i;;-r;h;;"";;k;;;'i#;
,

sprave. Za materijal gbidno sluZe r ruini voskovi, sapun, purufin, ,*o,

tinsko ulij., benzin iitd. a boii
,
vYL-uLt^ ji se
s po Zelji:i u raznim bojjama,
t!v.
a, sa narod'itim'
bojama za voskove i rnasti.

masa,

MASTI ZA CTPELE (PO HAGERU)

l.
Ie 2 d. karnauba voska, 5 d. pdelinog voska, 3 d. parafina, 1.50
'd.
nigrozina topljivog u masti, I ,5 stearina , l6-qO i.
t.rp.ntinorJg ulja.
Ilb 2. 5 d. pdelinog voska, 5 d. dvrstog parafina, I
,50 d. nigrozina,
Ima tri vrste masti za cipele: terpentinske, vodene 0,5 d. stearina, 17 d. terpentinskog ulja i I 7'd. teSkog t.nrolu. 1b,BB5;'.
i melane.
Ilb 3. 2 d- karnauba voska, 4 d. cerezin a, 4 d. dvrstog parafin u, l',5
I. TERPENTINSKE MASTI d. nigrozina, 0,5 d. stearina lB d. terpentiriskog ulja i lB d. telkog ben-
Mas zola (0,885).
deo karnaubskog voska, 2 dcla montan-vo-
ska, 3 d i lB delova terientinskog-purufinn"ii"p" r.: t
Sptemanje ,u udalje od
prve dve terpentinskog ulja, zatim "iju. i mt"t"f. vatre (upaljivo j Iju i benzola,
ulja. Daleko od vatre mela- se dok se ne zgusne, zatim p&-
te'rpentinskog i rnedajuci s vre
-o !, .' ,.

Yz s,ata dok
ZljivopodgrejedaserastoPi,izlijeSeukutijeibrzoonuai. masa ne pokaZe kutije rastopi
l& 2. I 5 delova se u .vru6,oj vodi. :
ska, !5 delova parafina, greje se ed,
50-520, I
-de.lov-a
nr-sr ti ; +O delova terpentinrkoi uilr. Kad ZUTA ILI BEZBOJNA MAST ZA CIPETE
se masa ohladi 450 do kurije i ostavi nu p,rornaji"da"se
r-------J brzo :

ohladi i od,vrsne. Ne l. 2 d. karnauba ili p l0 d. cerezina Zutog (t. topl.

3. 25 delova sirovog monta.n vgska, l0 delova karnauba voska,
'he
56-58) i IB d. parafina (t. oboji se po Zelji' sa boj,ama
20 del. p9l* (j}-500)' i' 5 d.t. rastvorljivim u uljima. Kad se o ristopi skloni se daleko od
-raf_iniranos pali1i"" ";r;;i;", **,oii ,., vatre i dodaje se postepeno pri stalnom meianju 50 d. terpentinskog ulja,
a zatlm ohladi do 600 i dodaie se lB0 del.- terpenrinskog ulja ,u,gr"ianog
 RAZNE TERPENTINSKE MASTI
Ilb l. Ras j"* 20 gr. karnauba voska grao, 20 gr. pn-
rafina, I gr. n ju, zatim se skloni daleko od vatre i doda
140-1 50 gr. ulja i dobro promela, zatim sipa u kutije
i na promaji b
Ns 2. 15 d. karnauba voska grao, 20 d. parafina, B d. nigrozina, I 0
d. pdelinog voska i 150 d. terpentinskog ulja.
J\lb 3. 15 d. karnauba grao, 30 d. parafina, B d. nigrozina i I 30 d.
terpentinskog ulja.
J\lb 4. 12 d. karnauba grao, l0 d. parafina (t. t. 56-580) 4 d. ko-
lofonijuffio, 66 d. terpentinskog ulja, 5 d. Teerfarbstoff (ru ulja).
J\lb 5. l0 d. planinskog voska, 4 d. karna,uba voska (Zuto-grao)
, 14
d. parafina (t. t. 52-540), 66 d. terpentinskog ulja i 3 d. nigrozina
za ulje.
Ilb 6. l0 d. japanskog voska, l0 d. karnauba voska, l0 d. parafina,
50 d. finog terpentinskog ulja, I d. finog Rus-a, 2 d. finog Reben*
schwarz-a i 7 d. terpentinskog ulja.
J\lb 7" 10 d karnauba vo,ska (Zuto-grao), l0 d. parafina, 15 d. 5e-
laka, 95 d. terpentina, 6 d. farbe za ulje.
J\lb 8. I 0 d. karnauba voska (Zuto-grao) , 20 d. parafina, 30 d" ko-
l,ofoniuma, 30 d. sirovog planinskrg voska, 120 d. rastvarajude tednosti,
6 d. Teerfarbstoff-a.
Ilh tr 5. Sa benzixa@nq. I 0 d. karnauba (grao), I 0 d. parafina, 3 d.
farbe za ulja, 38 d. terpentinskog ulja i 30 d. benzina.
Nb X,6. I d. karnauba graol l0 d. parafina (t. t. 52-540) , 71/z d.
japanskug voska, 3,/, d. kolofonijurna, 4t/z d. farbe i 66 d. terpentin-
skog ulja.
Ns 17. I d. karnauba gra1o, 9 d" japanskog voska, 9 d. parafina,
4 d. farbe i 60 d. terpentinskog ulja,.
Nb 18. I I d. cerez.ina, 6 d. karnauba voska, 24 d. parafina, B0 d
terpentinskog ulja i 3 d. nigrozina.
Ne 19. trO d. karnauha graG, l0 d. para,fina, 5 d. japanskrg voska,
12 d. cetaceuffio, 3 d. Selaka i 95 d. terpentinskog ulja.
Ilh 20. Sa tetralimom na, politure. 125 d. cerezina, 16 parafina i 70C
d. tetralina u kome je rastvoreita crna farba za ulja.
Nb 21.. I 0 d. planinskog voska, 80 d. karnauba, I 60 d. para,fina
i 660 d. tetralinonr ekstra.
Nh 22. 45 d. planinskog voska, 3 d. nigrozina i 100 d. terpentinskog
ulja.
braon boje (fe:t-
Jvp 23. 25 d. planrinskog voska, 5 d. giicerina, 7 d
liislicher Braun) i 70 d. terpentinskog ulja.
Ne 24. 50 d. planinsLog voska, 3 d. glicerina, 4 d. nigrozina za ulja
i 20 d. terpentinskog ulja.

Ilb 9. 20 d. karnauba voska (grao) , 15 d. Selaka, 35 d. parafina, il VODEHE MASTI 7,A CTPELE
90 d. terpentinskog ulja, 70 d. sagovog ulja i B d. farbe za ulje.
Ilb L. 20 cl. Zutog voska, l0 d. karnauba voska, 3 d. kalijum-karbo-
I{b 10.l5 d. karnauba voska (Zuto-grao) , 24 d. parafina, 125 d. nata, I d. amonijaka, I 6 d. rastvorljivog u vodi nigrozina i 100 d. vode.
i4
rastvoritelja d. farbe za ulja (Teerfarbstof f ).
d. japanskog voska, 30 d. karnaubskog voska, l0 d so-
Ne 2. 2A
Ns 11. l0 d. karnauba voska (grao), l0 d. parafina, 20 d. ceta, puna za pranje, 3 d" kalijskog karbonata, 15 d. rastvorljivog u vodi ni-
ceuma, 100 d. terpentinskog ulja i 6 d. farbe.
Ilb 12. 15 d. rkarnauba voska (grao) , 17 d. Selaka, l0 d. sirovog
planinskos voska, 15 d. parafina, 120 d. terpentinskog ulja i I d. farbe
Ilb 13. l0 d. karnauba, l0 d. Selaka, 20 d. parafina, 20 d. cerezina,
100 d. terpentinskog ulja, 25 d. sagovog ulja i l0 d. farbe.
I'lb 14. 5'/n d. karnauba (grao) , 5'lo d. parafina, 12 d. cetaceum,?r
6. d. nigrozina za ulja i 65 d. terpentinskog ulja.

102 103
 .Y
promesa SC dobro da se farba svuda podjednaks rasprostre i skloni Je 5. lB0 Br; Zutog voska rastvori se u 300 gr. Ianen*oig ulja i 900
od vatre. gr. terpentinskog ulja, zatim pomela sa .rastuo.orr, 220 gr. -rirorog s&-
I{b 3. l0 d. sapuna, 30:d, cerezina i 100 d. vode.
puna u 1000 vode; obojiti sa 12 gr. Nankingbraun u 4,5 gr. Spiritusa.

l0 d. rkriqtal sode, 30 d. cerezinu 'i I 00 d. vode;

tiza cipele: Zagreje se, IB0 gr. Zutog, voska, i 300 gr.
lane k se rastopi vosak, zatim se sklanja sa vatre i dodaje se
2d. kalijskog hidroksida, 5 d - sapuna, 40 d. cerezina i 100 900 nskog ulja. Odvojeno u ll3} gr. ,ode rastvori se lzb gr.
sap g u tanke raitvor se dodaje prvom i mela
6. I0 d. kristal sode, ,l Q d. sapu na, 40 d. cerezina i 100 d. vode.,
J\lb
dok i, a zatim gr. Nankingbruun (bruun' boja)
J\lb 7. I 0 d; lanenog ulja, 70 d. cerezrna, 100 d. parafina, 30 d, sa..
puna i 200 d. vode.
l5 d. sapuna, t0 d_

Ng 9. I 05 d. cerezina, 45 d. sirovog pianinskog voska, 45 cl. sapuna,

15 d. loja, 30 d. Reisstd'rke t 5;10'd. vode.
Nb 10. l0 d. sapuna, 50 d. sirovo,g planinskog voska, l0 d. Reis- -
st[rke i I l0 d. vode.' B d, terpentirtkoig ulja, 12 d, vode, A,6 d. potale.

HI IWESOVITE MASTT Z.A CIPEtE 73d.te5kogbenzinai1d.mirbanoveesencije.

:

Crne masti za cipele: Ne l.30 d. voska, 12 d. sapuna, 100 terpel- Ilil 3. 2 d- karnauba, 3 d. voska,, I0 d. japanskog voska, 5 d, siro^
'i '5:d. parafina I (t. top. '48/50;).' foJ' sva- tri rc*
tinskog ulj a, I00 d. vode i 6 d. n'igrozina za vodu. Sprerr,anjje: Ras- vog planinskog voska
topi se' vosak, skloni se od vatre, doda se terpentinskog ulj'a i: dobro pro- cepta uzirna se jo5 i 5 d. potale 90/95% rastvorene u 30 d. vode.
.sapun
me5a. U drugi sud 'se zagreje voda, doda se sitno iseckan i dim se
rastvori,sklonisedalekoodvatreipome5a. , KAIVIEN ILI PRASAK ZA BOJ NJE CIPETA
I{b 2,. l) 64 d. vode rastvori se 9 d. natrijevog karbohata i I Pra5ak za cipele. lB gr. karnauba i lB gr. japanskog voska rastopi
;5 d. be-
Iog sitno iseckanog :sapuna i 2 d. kalaforrijurol ,ugr"j. ,. i ,r,.X* dok se set glokuvu *.5uju6i ih, Ialim se _doda rartv"oi ;+' iO sr] ,od" i l0 gr.
eqrulzilo, 'a zatim' se dodaje 5r5 d.' karnu,rbrkog v-oska, stucanog u pra.r amonijevog potale u l0 gr. vode
a, zatim se doda,6 gr, 907" -greje
-
Stk, smesa se_ kuva do pune emulzije, doda 1 ,6 d. kalijevog tartarata, i B u kojoj j. ' B gr, nigrozi4-a, sve se ovo od tOo-t t oo
d. Zutog voska, kuva se i dim se i on em.rl.ira skida se sa vatre i doda
'jo5 8,5
d, terpentinskog ulju i 4 d. nigrozina rastvorenog u malo Spiri-
tusaime5adokse,ohIadi:ispiktio5e....'.:..
Boje za bele cipele: I I 2. gr. litopona (bele boje) , 3t3 gr. tali<a
.gr.vode,pome5adedobro.VodesemoZedodaItiivi5e..: i 54

terpentinrkog ulja, 0,2-d:l nigrozrn a za Ltja, l,ZO,.-J. MAST DA CIPETE NE PROPUSTAJU VODU
raprr."i B J. ;ra;.
Ilb l. 50 gr. loja, 50 gr. lanenog ulja, 5 gr. terpentinskog ulja
: IE 4. 300 gr. voska rastvori se u 1000 15 8r.
se pomela sa rastvorom gd 120 gr. sapuna, u
gro,zlnom.
d. Zutog voska.'

104
-
 Ne 3. 200 d. loja, 50 d. maslinovog ulja, 100 d. svinjske masti, 50
d. Zutog voska, 50 d. terpent'inskog ulja.
Ns 4. 50 d. loja, I50 d.. maslinovog ulja, l0 d. Zutog voska, 10 d.
cetaceum,a. Kada su cipele suve maZu se ma kojom oC gornjih smesa i to
na toplo.
Ne 5. Sa kaudukom. Zagreje se na slaboj vatri I kg. maslinovog
ulja i u njemu se rastvore mala pardad; dodati lagano rnedaju6i, 300 gr.
gutaperke. euva se u limenim kutijama, a cipele se rnaZu tvrdom detkom
pre di56en ja. Ako se mast okori rastopi se na slabo j vatri.
J\lb 6" Rastopi se I B gr. voska, rne5aju6,i, d_oda I boraksa t.L4
-se Br.
pralku i greje dok se spiktiole (zgusne malo). [.J drugi sud rastopi se
6 gr. cetaceuffi&, kome se dodaje 6 gr. asfaltovog Iaka, pre ,toga rastvc-
renog u 65 gr. terpentinskog ulja. Ova se smesa pomela sa prvom i ako
se Zeli ofarba se u crno sa 5 gr. ulja od koske i 2 gr. >>berlin$ko,g
plavog<.
MAST ZA MAZANJE IVTASINSKIH KATSEVA,
Sprema se ovako: pomelaju se i rastope slabo grejudi : 42 gr. Ia-
nolina, 37 gr. kalafonijuma, l0 gr. loja, 7 gr. cerezina i 4 gr. mineral*
nog ulja (petroleum).
KOZNI NAMESTAJ POIIRA SE OVOM MASOIII:
U gvozdenom sudu greje se 2 sata 4,5 kgr. distog lanenog ulja Po-
melanog sa dobro istrljanom gledi (olovni oksid) zatim se skine sa vatre
i ostavi nekoliko dana. Posle toga se odlije bistri deo ulja, zagreje i doda
mu se 4 kgr. voska. eirn se rn,asa zgusne toliko da se pd hla,denju kup-
ljice pretvore u tvrde kuglice, doda se dobro kalcinirane dadi, sYe se
dobro izmela i izlije u kutije. Ova je mast odlidna za poliranje crne koZe
na narneltaju. Bez dadi se rnoie upotrebiti za koZu u liht boje.
MAST 7,A GLAEANJE I,INOLEUIMA
Ns 1. 100 gr. karnaubskog voska, 50 gr. parafina rastopi se zajedno
iI,im se skloni smesa sa vatre doda se 800 gr. terpentinskog ulja i meSa
se dck se chladi. Ovom ma56,u namaZe se linoleum i izglanca vunenorn
krpom.
.l{b I gt. palmovog ulja i I 0 gr. parafina rastopi se u vodenom
kupatilu doda se 4 gr. tednog parafina i dobro promela.
106
IV. TAKOVI ZA KOZU I CIPELE
Dobar lak (apretura) za koiu dobija Ee izz Ne L. 80 gr. destilisane
vode, 20 gr. kalijevog h'idroksida u Sipkama, 19,5 gr. oranZevog Selaka
i 3 gr. nigrozina, rastvorljivog u vodi, koji se ne rnenja od aikalija.
U bakarni ili emajlirani sud metne se prvo da vo,da p,rokljuda, p& joj
se doda pola od odredene kolidine kalijevog hidroksida, zatim dodaje Po-
malo sitno istrljani Selak i me5a, dim se rastvori dodaje se Crugi deo itd.
Ako pri drugom kljudanju ostane opet nerastvoren Eelak, to se doda jo5
rnalo kalijevog hidroksida, zatim ponovo Selak i tako dok se odredeni
Selak potpuno ne rastvori. Ako preostane kalijevog hiclrotr<sida Itre dodaje
se viSe laku. Najzad se dodaju boje i filtrira se kroz sukno. Zatim se iz'
lije u staklad i dobro zatvori . KoLa il'i cipele maZu se, detkicoro ili frln-
lim sunderom.
Apretura Ne 2. sprema se iz: I 50_ gr. Selaka stucanog u pra,5ak, '{0
gr. boraksa stucanog u pralak, 805 gr. vode (kiSnice ili destilisane) i 20
gr. nigrozina, koji se r&rstvara u vodi.
Francuski erni lak za cipele dobija se iz: 40 gr. finiranog Selaka,
15 gr. francuskog terpentina (borove smole) , 220 gr. BA-85% Spiri-
tusa i 0,5 gr. nigrozina, ra,stvorljivog u Spiritusu.
,Selak se rastvot'i u Spiritusu, ovaj rastvor sipa se u rastopljeni ter-
pentin i najzad se oboji nigrozinom.
Obiian crni lak za koiu. 80 gr. obidnog Selakar, 80 gr. francuskog
terpentina, 380 gr. 95% Spiritusa, 220 gr. francuskog ili ameridkog kolo-
fonijuma, I gr. nigrozina, rastvorenog u 140 gr. 95% Spiritusa,.
Kolofonijum i terpentin rastope se na slaboj vatri, zatim se ohladi"
ali dok je jo5 tedan, dodaje mu se 100 gr. Spiritusa i procedi kroz sukno.
Zasebno se spremi rastvor Selaka u 280 gr. Spiritusa, filtrira se i porneSa
sa prvim rastvorornr najzad se doda i rastvorena farba (Pa-zi se od vatre) -
Lak koji se lako su5i. 1000 gr. metilalkohola, 50 gr. kalafoniurna,
200 gr. rubinovog Selaka 'i 2,5 gr. nigrozina rastvorljivog u Spiritusu.
LaE za, l. u 200 gr. kiSnice rastvori se l0 gr. kristal sode,
cipele Ns
zagreje i dodaje 34-44 gr. Selaka, greje se dok se Selak rastvori, zatim
se doda 0,5 d. amonijaka, \ 7 ,5 gr. glicerina a zatim procedt Y<ro;z vatu.
Ovom rastvoru se doda 4,5 gr. nigrozina rastvorrenog u malo vode i 0,25
gr. formalno.
lE 2. U 150 gr. vode rastvori se 5 gr. boraksa, zagreje se i doda
l0 gr. Selaka kuva se dok se 6elak rastvori a zartim doda 2,5 gr. glicerina,
0,25 gr. amonijaka, zatim procedi i doda mu se anilinske boje.
107
 Zata aprehua sprema 3e izz 150 gr. vode, 5 gr. boraksa u :kristalu n{AsT zA GIACANJE PATOSA (KAO PARKET) :

Ne I, I deo cerezina i 5 delova petroleuma.

Bela' apritura sprema s9 izz 300 gr. dobrog belog Selaka,: 100
.boraksa,,300gr.vodei500gr.Bolusalba.(vrsta.ilova6e).

Umesto Bolus alba moZemo dodati neku drugu bel,u farbu, koja se
ne :rastvarau vodi, 'boja se dodaje postepeno i prema Zeljenoj gustini.'l
Da bi apretura bila sasvim bela dodaje se malo ultramarina (plava bojir).,
:-
HAGERU) ' llh l. 12 d.,cerezina, I B d. parafina i 70 d. terpentinsk'og ulja.
t;

l
V MAST ZA PARKET (PO
Ne 2. 20 d. karnauba voska, 2 d. obidnog sapuna , 1,5 kalijumovog
, Ilb l.7 d. Zutog voska,'ili cerezina, tastopi se na vodenom kupatilu
karbonata,56,5d:vode,i20dnskogulja:
i pomela sa 3 dela terpentinskog ulja, : ' . ...
Ne 3. 2;,5 di:. voska, i l0 .d a rastopi ,$e a ,zatim ohladi do
' Ilb 2. 1 kgr. Zutog voska, I ,5 kgr. terpentinskog ulja i I 0 gr. Iavan) .650C.idodaseB7,5d.:,terpentiju.

I\lb 3. Rasto-pi se zajedno 100 gr. karnauba voska, 900 gr. ja,pan-
skog voska i gr. parafina na 400 i pomela sa 200 gr. terpentin-
skog ulja. .600

Ilb L. I50 d. Lutog voska i 300 d. karnauba voska rastopi se to.l

vatri, zatlun doda (n. greju6i mnogo) 450 d. terpentinskog ulja i 400 d.tl
benzina.Me5aSedokSeohladiipuniu.li,menekutije.:
Ns 2,, I d. ,iutog vos'ka, 1,5 d. karnauba, 250 d. dvrstog parafina,
3 d. cerezina belog, 7 d. vazelina i 18 'd. terpentinskog ulja. Rastope se. i

prvih 5 stvar'i, zatim udalji od vatre i dodaje po malo, me5aju6,i, , terp€D-,

tinsko ulje. (euvaj od vatre!). : 'i
J\lb 3. I 00 gr. Zutog voska, 100 gr. Zu,tog cerezina i 600 Br, terpen.:
tinskog ulja. .,
Nb 4.6 d. para,fina, 2 d. Zutog'voska i 24 d..terpentinskog ulja. :

'Nb
5. I kgr. Zutog vopka, 5r5 l.gr.;terpentinskog ulja i- l0 Br, lavan-,,
dovog ulja.

r09 ;
 24 kg. kalafonijuma i
4 kg. negalenog kreda.
Zeleni veStaiki mermer sprema se od:
28 kg. belog krupnog peska.
42 kg. krede,
2 kg. ultramarina,
24 kg. kalafonijuma i
vm 4 kg. negalenog kreda.
Ve5tadko kamenje, kost, rog i dr. (nase Crveni ve5taiki mermer sprema se od:
28 gr. krupnog belog peska,
VESTAEKO KAMENJE
42 kg. krede,
I Lg. ultramarina,
Magnezijev kreinjak: I kg. kinovara,
75 gr. suvog galenog kre6a, 24 kg. kalafonijuma i
15 gr. magnezita, 4 kg. negalenog kreda.
15 gr. krednjaka i Ve5tadki mermer za male ukrasne predrnete:
5 gr. magnezijevog hlolida . ,

200 gr. stipse u pralku ,

Sve\ornje' pomela se, istrlja u sitan praEak, proseje kroz sito 'i za- ' 200 gr. gipsa,
mesi vodom u testo \z kojeg se formira karnenSe u razliditim oblicima 300 gr. magnezijum sulfata i
i suli na suncu. 30 gr. vode.
Ameridki naiin za spravljanje veStadkog kamena. Pornelaju se Sve ovo rasto,pi se u bakarno,m sudu i izlije u kalup po Zeljenom
prvo slede6e stvari: obliku. eim se ohladi odvrsne se. Gornja snoesa je bela, ali moZe se i obo-
5 kg. galenog kreda, jiti razliditim bojama.
2 ks. pepela od kostiju,
Z kg. magne zita, VESTAEKA KOST
I kg. negalenog kreEa i Ve5taka slonova kost po Gjati. B gr. izbeljenog Selaka rastvori se
I kg. peska. u 32 gr. amonijaka (rp. t. 0,995) pri toploti od 35-400, stalno se mu6ka
Gornja smesa pomela se sa drugom, sastavljenom od u zatvorerro,rl sudu. eim se rastvori'doda se 40 gr. cinkovog oksida i do-
6-7 kg. cinkovog oksida i bro promela u vodentci za farbe. Masu prosuliti na vazduhu, na stakle-
2-3 kg. vodenog stakla ( I 0-l 5%) .
nim plodica,rllErl a zatim je formirati.
Da bi se dobio bolji kvalitet ve5t. kosti, lsuli se masa dobro, zatim
Masa se dobro umesi i iz nje se formira kamenje koje se suli na istrlja u pralak i najzad presuje u kalupima pod pritiskom od 160 kg.
vazduhu. na kv. cm. pri temperaturi od 125-1280 C. Ako se ho6e >>slonova kost<<
u bo,ji onda se doda farba zajedno 'sa cinkoksidom.
VESTAEKI MERMER
Imitacije slonove kosti. 40 gr. boraksa, 20 gr. potale, V5 ,gr. lito-
Beli, slabo-Iudkasti sprema ,se iz: pona, l8 gr. cink-oksida i l2 gr. azbesta. Prvo se rastopi boraks i lito-
30 kg. krupnog belog peska, pon, a zatim ,ostale stvari. Ako se ho6e da >kost< bude u boji onda se
42 kg. krede, doda i Zeljena farba.

110 lll
-
 Lopte za biliiar. B0 gr. obidnog, l0 gr. kelnskog tutkala u l'20 Bril
vode kisele se jednu no6,, zatim se na vodenom kupatilu rastope pa doda,
5 gr. barijevog sulfata minerala istrljanog u pralak, i 4 gr. krede. Dobro
v Plastidna slonova kost Ns l. Stvari od slonove kosti kisele se
se promesa i doda se I gr. firnajza.
Lopte se spremaju na slede6i nadin: Drvena kugla zgodne velidin
nakvasi se u gornju smesu, zatim se osuSi masa prilepljena o kuglu, poi
noyo se nakvasi u masu i opet suli itd. dok kugla ne postane sa '/ u' ve6a
nego obidna Iopta za bilijar.,Zatim se ostavi da se suli ne manje od 3;
meseca, posle toga se kiseli I sat u ' rastvoru sir6etne aluminijeve ' soli.
Pole toga lopta se ponovo osu5i. Zatim se Slifuje i. kiseli I sat u rastvoru,
form-aldehida, ,posle ponovo suli :
i najzad se polira kao prava slo:
Ivuarit. Ova masa sprema se 'od cinkovog oksida i gustog rastvora
Zelatinar u koji je dodato malo glicerina. Zagrejana gusta masa izlije se na,
staklenim plodicama unapred 'popralenim talkom. Masa odvrsne u tankim
betinn elastidnim listi6ima koji imaju boju i spolia5ni iz-sled kao slo.
:
Naiuovija'imitacija slonove kosti. U poslednje vreme slonova kost
- i
se tako irnituje da je telko poznati laZnu od prave.
Sastav }lb 1. 4 dela Iaka finolove smole (rezikit, bakelit i cir.) I deo
kopalovog laka, 2 dela celuloidnih otpadaka (pardeta)' U ovu smesu do-
Ilb 2, Bolja i lakda masa za imitaciju slonove kosti dobija se iz: 3
dela fenolove smole, Z d. celuloidnih pardeta, i I deo pedenog magnezija.
Nb 3. JoI lakla masa za imitaciju slonove kosti dobija se izt 4 del
cetruloidnih otpadaka, I deo hartijine mase i 2 dela kaudukovog Iaka.
Ako t" hoe. da masa bude bela,' gnda se doda i malo cinkvajuu, il'i magl
nezijevog oksida. Formira se na obidan nadin.
lls 4. 40 gr. hartij'ine kaHe, 40 gr. alabastra u praEku,
Smesa od
4 gr. Zelatina i 10 gr. stipse, dodu se ,od.; umesi se u gustu ka5u, kl"il
se Iije u kalupe pod pritiskom; osuli na vazduhu, a za,tim rnetne u r&s-
topljeni stearin i vosak, najzad pomo6u meke Eetkice pokrije sa talkom-
Veltaika obiina kost. Piedmeti se izrade od ala,bastra ili gipsa
ilrnetnu u pe6, 48 sati gde temper.atura postepeno se penje od ll0 1750.
Zatim se ostave na vazduhu 3-4 sata a potom metnu u zejtin, ili u rES-
topljeni vosak, 'eim se dobro napiju metnu se u vodu 30-500. Najzad
pr.i*.ti se kisele u vodi od 2-10 Easova, prema velilini, a posle toga
112
-
poliraju se. Ako ho6,emo da predmeti budu obojeni onda treba vodu, u
kojoj se kisele ofarbati Zeljenom anilinskom bojom.
3 4
dana u'rastvsru od I dela azotne kiseline i 5 delova vode"
Jti 2. Stvari od slonove kosti kvasiti, dok nestane opalove boje, u
rastvoru fosforne klseline, gustine I ,3. >Hialinova<< masa opere se hlad-
nom vodom i postaje plastidna kao koZa; ostavljena na vazduhu postaje
Srebrni sjai slonove kosti postiZe se po,tapanjem u slabi rastvor &re-
brraog nitrata, dok dobije tamno Zutu boju ; zatim pokvas'iti je distorn
vodom i metnuti na sunce. Posle tri sata slonova kosrt pocrni; istrljana
mekom koZom dobija lep'i srebrni sjaj
Belenje slonove kosti }lb I. Predmet se pokisetri u ,tiLl"rrr* sudtr
pqnom terpentinskog ulja, zatvori staklo i sud metne 3--4 dana na sunce.
Nq 2,. Slonova kost se kiseli u amonijaku, zatim u rastvoru vodonik-
superoksida (Hr0r) kiseli 3 puta viSe nego u arnonijaku i opere dobro
vodom : Zatim opet u amonijak, potorn u (Hr0r) vodoniksuperoksid
opet opere. Ovo se ponavlja dok se kost ne izbeli.
:
Bojemje slonove kosti (biljard!" lepote), Crveno se boji ,kiselenjein
u 500 cm. kub. vode, 2 gr. orsej3, u pralku, il^i 9,5 g. fuksina. Mu6,ka-
.
njem, s vremena na vreme, zagreJe se i doda 2 kapi sumporne k{iseline.
Opere se zatirn u rnnogo vode i dobro obriSe
Farbanje sedefa. Sedefske perle farbaju se u crno kiselenj.* 12
satl u rastvoru srebrno;g nitrata 107"; zatirn operu i metnu I sat u ras-
tvor od l0 gr. morske soli u I litru vode. Operu se ponoyo, ocede dobr'o
i impregniraju slabim rastvorom srebra nitrata (ononn u kome smo oprali
posle prvog kiSeljenja u srebro nitratu). Tako spremljeni sedef izloLi $e
sundevojsvetIosti.opereS€losuIiipo[ira.
VESTAEKI ROG
,VeUtaiki rog od otpadaka roga. Strugani otpatci pri preradi roga
mogu se preraditi u dobru roZastu masu ovako: otpatke roga kiseliti 6
sati u hladnom zasldenorn vodenom rastvoru borne kiseline u koji je do-
dato isto toliko zasidenog rastvora arsenastog anhidrida u razblalenoj
sonoj kiselini. Posle 6 qati rastvor se zagreje do 600 i pri ovoj tempera-
turi materijal se kiseli jo5 3 sata. eim masa postane dovo,ljno rnekana,
gnda se brzo opere top]om vodom, dobro prome5a i forrnuie hidraulidkim
' presama pri toploti 1200.
 Po nemaikorn patentu br. 21,621,4. roZasti otpatci obrariuju se feno-
Iom ili i
zatim u razmeklanu masu dodaju se razne vezivaju6e
anilinom
stvari (tutkalo, kazein, srnola, guma itd.) i rnalo glicerlna. lVtrasu preso-
vati pri 120-1 500 C.
i mekoda roZa,ste materlje postiZe se ako se roZasti Fred.
ElastiEnost
meti kisele l0 dana u slede6,oj smesi: 2 litra hladne vode, 6 lit. azo,lne
kiseline , 4 lit. galusove k'iseline, l0 kgr. tanina, 4 Lgr. kalijevog bitar-
tarata i 5 gr" cinkovog sulfata. Gornje stvari po azna(enom redu rastvo.
riti u vodi" U ovu srnesu se metne rog pre pieradivanja, a zattrn kisele'
izradeni predmeti.
Belenje roiaste rnaterije. PorneSa se 30 gr. minijuma (rrrenige), 5
gr. negalenog kreda i 5 gr. kalijevog hidroksida i toliko vo,de da se do-
bije retka ka6a. Prednnete od rogova kvas'iti tr 5-25 rninuta u gornjoj
smesi, zatim ih obrisati sa vunenom krpom, ne su5e6,i ih (postaju rapavi),
i potopiti r.r. srnesi od I dela sone trriseline i 5 del. vode, Kada se Co,bije
Zeljena niansa, predmet se izvadi i suli u tricama,., Za finije predrnete
rastvori treba da budu jo5 razblaieniji; tako se moZe dobiti sedefski sjaj.'
EOJENJE R.OZASTEF{ trVIATEffiEJA
Gpalova bela boja. Najpre rog farbati u braun boju rninijurnoffi,
zatim se obracluje sonorn kiselinom (bez arsena i gvoZd*).
Zwta boja. iornju boja moZe da prede u Zutu ai<o nakvasimo rog
u rastvor od kalijevog bihrornata.
Kao sedef se moZe obojiti rog, ako se oboji u bra.un boju, rniniju-
*l*, a zatim pokvasi na hladno, u razblailenu sonu kiselinu, odmah se
pojave na povr5'ini srebrne nianse.
Razne niamse.. Analinske boje: karmin i fuksin sa dodatkorn kala-
jevih soli boje rog u crvenu i ljubidastu boju. Plavo se farba sa >>lions;kim
plavim<<.
Siva niansa. 20 gr. strljanog kolenila u lOC cm. kub. afrnonri3aka. U
ovaj rastvor kiseli se rog a zatim pokvasi u rastvor gvoZda nitrarta; ako je
rastvor razblaZen dobija se sivo-plava boja, ako je koncentrisan sivo-
Zuta.
TEPI,JENJE R.OZASTIH MATERIJA
Delove koje 6emo slepiti zagrejemo nad vatrom, dotaknu se zagrejani
delovi i pt'itisnu jako kljeStima, zatim se rapavine istruZu i poliraju.
tl4
SPREMANJE RAZNIFT MASA
Plastelin za modeliranje: 400 gr. voska, 75 gr. venecijansko,g ter-
pentina, 75 gr. svinjrske masti i 400 gr. kromplrovog bralna. R.astope se
prve tri s,tvari i bnalno dodaje postepeno. Za bojenje u razne boje dodaje
se 5-10% neke zemljane farbe.
Masa za modeliranje od ilovaie: 400 gr. mokre ilovade urnest se sa
I00 gr. glicerina.
Masa za modeliranje: 5 gr. cinkovog oksida i l0 gtr. glicer'ina greju
se na pari i dodaje im se malo'po malo rastopljenih 30 gr" triolelna, 5 gr.
voska, 5 gr. japanskog voska i 15 gr. ricinovog ulja. Zatim se doda s6e-
sa od 24 gr. sumpora u pralku , 20 gr. ilovade I I gr. talka. Ostavi se na
toplo 3 dana, zatim umesi Lt testo.
Masa od gipsa za ramove : 130 gr. tutkala rastopi se p3 ,pari, pomela
se sa 80 gr. finog Stirka i 40 gr. gumiarabike, l0 gr. drvenih strugotina i
I0 gr. gipsa. Ova srnesa tzlije se u zejtinom namazane kalupe.
Hartijska masa (Papiermach6). Pardad hartije kuva se u vodi dok
se dobro razmeklaju, zatim se ,voda odlijea hartija mesi dok se pretvori
a u gusto testo, posle toga se dodaje na svakih 20 kg.. hartijine mase po
3-4 Lgt. ta'loZene krede I l-2 kg. gustog rastvora tutkala. Dobro urrre-
Sena masa se izlije u kalupe spremljene od gipsa, drveta ili metaia. Pre
upotrebe kalupe treba namazati sa srnesom od 2 dela repidinog zejtina i
I dela obidnog sapuna.
Papiryna masa r.a spremanje anato,rmskih modela. U rasiopljeni r&-
stvor cinkovnog hlorida dodaje se sitno iseckana hartija od novina i dobro
pt'ome5a. Zatirn se doda malo cinkovog oksida t izlije u ve6, zejtino,m
namazane kalupe. Ova s,mesa odvsne ,vrlo, brzo. i
Parafinsko-voskana masa za galvanoplastiku.
70 gr. parafina,
470 gr. Zutog voska,
17 15 gr. dvrsto,g parafina i
122,5 gr. dobrog grafita.
Rastopli se i dobro promela. Ovom masom na,maZu se stvari. koje
hodemo galvanskim putem pokriti nekom metalnom pokoZicorn (rr.bno-,
bakro,m itd.) a koje nisu dobri sprovodnici elektrtciteta (staklo, porculan
gips, drvo itd. ) .
115
 Plastiino rolasta
125 gr. Zelatina,
125 Br., glicerina,
5::20 sr. sumpora,
20 gr. kamfora i
12-20 gr. kolofoniuma ili neke druge smole,
Y'''oko lx
Gornje stvari pomesaJu se I" greJu' I30 dasova pri toPloti
l00o C. a najzad iadi uEvrSd,avanja se dodaje l2'-15 gr. formalin'a
l0 gr. natriieYogbihromata. '\
Masa za izolovanje zidova ,od Ylage. Zid na kome se pojavila vla
so, ili zid koji je u zemlji, izoluje se
od vlage slede6,om smesom:
50 kg. -kamenougljene smole, rastopi se IU niu ddi
2 kg. kolofoniuma i
4 kg. praSka' od istucane cigle.
smanji, i d"b je smesa
I ..
.'

zatsm vatra sma

ujednad,i, zattm
Ovo se me[aa dok se ujednadr,
topla i Zitka namaZe se,, unapred
ULaPT odi56eni zid, koji treba da. bude
'ugljem, Posle'mazania ia zid
zi se pospe sa sttntm suvt
zagrejan' drvenim
:p*rko*. Ovo treba raditi ,5'to' b;'rLe, dok se nije smesa udvrstila.
--
.- i -- t t

Asfaltova masia z,a iiolovqnie zidova od vlage.

100 kg. asf alta,
l0 kg. kerosina, sova da se su3i.
Posle Slifovanja predmeti se (grundi.raju) ofarbaju u
Zeljenu boju
l0 kg. stucane cigle
ili firnajsu dobro osule lakuju se ili
l0 kg. sitnog suvog fastvorenu u vodi, Spiritusu i 11;im
se.

poliraju. Grunt se .tiE ro uzi,ma

obii"no redak; Prvo
tlzi,ma redak, Krvo se lakuje sa gustim lakorn,
kerosinu. zatim se doda
se paZljivo rastopi agfalt u zagreianom kerosinu,
Prvo se
promela i /id dok je masa J zatim sa retkim.
istucane cigle' i peska, dobro narnaZe
5 delova
,topla. Kod politiranja, prvo gustom Politurom ( I deo Selaka u
Spiritusa), a zatim sa redo'm politurom'
Kad se sPremaju SPiritusni lakovi ,rimu 'rel: I deo s'mole na 3-4
deo emole rastvara se u 6-8 delova
-
dela Spiritusa. A kod: politure: I
'$piritusa.
Evo nelroliko recePata za spremanJe
I 0 gr. venedijanskog tqr.:
Lak IIh l. 80 gr. Selaka, Z5,8r. sandaraka,'
sandarl!
pentina, 60 gr. stucanog stakla i 500 gr. Spiritusa' :' '

V-eneCl]OR-
I-ak Nb 2. gr, sandaraka,'125 8r: Tlstiksl ??0 Br.
I 80,-
skog terpentina, 200 gr. stucanog stakla t: 1500' gr. Spiritusa''

l17
116
-
 zagrejanu do 300, dim se rasrvori kopal, d4l
Lak za sitne drvene stvari. IB0 gr. sandaraka, 90 gr. kopala, 90 gr. io5 se toliko i
se u vodu
mastiksa, 75 gr. bezbojnog terpentina, 125 gr. stucanog stakla i 1000 gr. kad se ve6, ne moZe rastvoriti o*d.u se stakkr ko:e lrlora bitl'oezbojno'izla*
$piritusa. Z" r"koliko dana na sunce, tako se k opal lak6e rastvara'
Lak za stolice, razliiiti nameBtaj i dr. lB7 gr. sandaraka, 62 gr. Ns Z. l0 gr. sandaraka, 25 gr. venecijanskog terpentina, 5 FI'
5e-

'Selaka , 125 gr. stucanog stakla i I 000 gr. Spiritusa. 6erau pra5ku,4 sr. k;i;;;,25 gi..t"rpentinskog_"lja i 400 sr. Spiritusa.

Lak za narne5taj koji je izloZen promenama- 180 gr. sandaraka, 125 Or"l ]^k d;l;'l"pir i dosta trajnu povrlinu kao ogieCalo'
gr. elemi-a, 32 gr. anime (smole) , 16 gr. kamfora, 125 gr. stucanog bta.
MASNE TAKOVE
kla i 1000 gr. Spiritusa.
Univenzalan lak. 125 gr. sandaraka, 125 gr. mastiksa 55 gr. kannfora lakovi se
"iu biljnog ulja tr<o o suSi na
gii;na ,rlja prg ea nekirn
i 50 gr. Spiritusa. o na p
7
solima o's se i'ko sude i sicliSu na \

Lak za violine, gitare, mandoline i dr" 125 gr. sandaraka, 62 gr. 5e- vazduhu. Takva ulja zov1,7 se firnajsirna.
laka, 3l gr. mastiksa, 3l gr. benzoe, 62 gr. venecijanskog terpentina, 125
gr. stucanog stakla i 1000 gr. Spiritusa; ofarba se u Zu6,kasto-crvenu boju FIRNA"IS
sa malo analinske farbe (ru pr. bismarkova) ili smola od drakonove krvi
Dobar firmais dobija se kuvanjem 10 kgr. lanenog. ulja
(boje) 16 gr. i orleana (Zuta) 4 gr. sa sle<*e6orn
olovo acetata , 34 gr. rmnganovog
Crni lak 150 gr. Selaka, l8 gr. venecijanskog terpentina, 4,5 gr. s'itno stucanog stakla. Ulje se kuva
ilake dadi i 400 gr. Spiritusa. se ohladi i staloZi, a zatim paZljivo
tal( za gvozdene styari: I 50 gr. sandaraka, I 00 gr. mastika, 50' gr. u ulje upaIi, odrnah se kazan zrartvori
elemi 'smole, 30 gr. kamfora i 1000 gr. Spiritusa.
Firnajs rnoZemo dol:iti i ako istrljamo I kgr. sraro'g layenoa #ji.::
POLITURE pomeia sa lu Kgr'
50 gr. *urrgunovog borata, zatim se dobivena srnesa
Politura se sprema ovako:I deo dobro istrljanog o,bidnog 5e'laka, rnetne ila'nenog ulja i kuva 15 minuta'
se doda se 6-8 delova Spiritusa za gorivo (9lo;, zatvo'ri se fla-
u fla5u, dobija se kuvanjem z-3 sata lanenog ulja bez
drugih
pa slabo krpom i olstavi da stoj'i na toplom (tu suncu ili do pe6i) i s_ vre-
Bolli firnajs
primesa, mada se ovaj lagano su5i'
mena na vreme se promu6ka, posle rastvaranja se procedi kroz medicin-
sku vatu ili kroz filtr ,papir. -60^pome5a:
Bistar firnajs dobija se ako se I kgr. starog lanenog uija,
sa 30 gr. sitnog otorrrog Jridu gr. olovnog acetata i smesa se jako
i
Politur lak }lb l. 40 gr. Selaka rastvot'i se u Yz litra Spiritusa za staloze dodate prirnese a
gorivo. me5a, posle dugog *rikunja ostavi r. da se
i;iil;.ii flrnujr r. paZljivo prespe u drugi sud.
!

Politru lak }lb 2.200 gr. Selaka, 50 gr. terpentinskog ulja i 750 gr. rr. v r po nasoy ,jbojo'm
Frrnals pomesan.ri dobro istrljan sa kakvom bilo nnineralnom
lakovi
"i"'r1"*,1:":,"1'i"lfr.iii';;J^^i^k zerji
[Spiritusa. daje *uru, l"k Mogu se dobiti najrazliditiji nnasni
TERPENTINSKI LAKOVI i ukusu.
Terpentinski lakovi. (ovi lakovi su bolji od Spiritusnih). Evo neko' MESOVITI LAKOVI
liko recepata za spremanje terpentinskih lakova: gr. kopala, doda se 150 gr. firnaj-
Ne l."Zagreje se u bakradetu 2AO
llb l. 40 delova terpentinskog ulja (biljnog) i I deo kopala, koji je sa mela se i greje, zatim skida sa vatre i pri stalnom rne6anju dodaje 400
unapred bio rastopljen a zatim strljan u pralak. Fla5a sa lakom metne gr. terPentinskog ulja.

118 119
 2, Na gornji nuEin sprema se i slede6i lak: 125 g{. kopala BAJCOU (POSNE EOJE ZA DRVO)
Ne , 2OO
gr. firnajsa i 300 gr. terpentinskog ulja. Crni baic. Sve vr
I meSoviti lakovi sa razliditim bojarna daju razno o,bojene lakove. zblaZenom sumporlorn
na toplom: mestu dok
Lakovi od ulja su najizdrZljiviji prema atmosferskim promenama,
trenju, udaru itd.
Celuloid lak za drvo, metal, hantiju i dr. sprerna se iz , 10 gr. sitno '

d;*' Th:tx'::&1. J* I1"I o,:: L?

":i,."TilXi,I
Lak za.{rro sprema se iz slede6ih stvari : 500 gr. Spiritusa, 175 gr
sandaraka i 40 gr. terpentina.
Lak za bakarne stvari. Rastopi se na vodenom kupatilu u I litru 900
90 gr. guml-laka i doda se 125 gr. od kostiju uglja, razmu6i<a se
Spiritusa
dobro i posle 15 rn,inuta filtrira. Ovaj bezbojan lak Stiti od oksidacije filtrira kroz
bakarne stvari. Smesa se ostavi nekoliko dana meIaju6i. ie desto, zatim
plutno-'i- ur;i";; r.tt o* ili sunderom do Zeljene nianse.
Zapon IalL I gr: bezbojnih 'otpadaka celulo,ida prelije se sa 20
gr. acetona. Kiseli se nekoliko da.na desto mu6kajud,i, dotle dok se ne pre-
tvori u providnu gustu rrE\su. Zatim se dodaje 78 gr. amilacetata i ostavi
nekoliko nedelja da se staloZi.
Ovim lakom pomo6u detkice po}<riju se dobro odi56,eni metalni pred-
i stvori se providni sloj kao staklo.
meti., Lak se sg5i brzo , boji
Orahovi bajc. llmitacija orahovog drveta). LJ orahovu boju
6e

drvo slede6im rastvorima:

i5piritusa, dodaje se l0 gr. kamfora i 5 gr. crne analinske farbe. S ovom
smesom maZe se tanko koZa da bi se polakovala. I kg. ekstrakta od orahove ljuske rastvori se u

Ovom tednol6u namaZe se dvaput drvo kgie 6,e se bojiti,.

ono treba
,u*r"l;;;. ," kalijevog hromata, posle toga Slifuje
200 gr. Ianenog ulja, unapred d; bude Dodu
i polira.
300 Br. dadi,
crni bajc, 50 gr. ek drveta u 200
gr. Skriljca u prahu, u"l"Il
sr. ,;i; ;"d;, Dtlo tlo*
I 00 .

60 gr. masnog laka i

Isu5i i", zatim '9
nakvasi ata, -
P zatrm
. 30 gr. - sikativa tednog. :

Prethodno je dobro zajedno stucati dad i Skriljac dodati laneno ulje

i terpentin, anaposletku .lak i sikativ. Tabla se piernaZe ovom stlne-
som i ostavi l"j*anje 3 dana da se su5i. - Ako je potrebno moZe se pre-
mazati nekoliko puta.
..:,,: .l

'
j
- 1r1
:

.
 2000 8r. vode; II. J\h 2. Drvo se impregnira rastvorom od: I 5 delova amonijeYog hlo'
120 gr. natrijevog bihromata, 120 gr. konc. surr*
porne kiseline , 2000 gr. vode. Sto se namaZe Sest puta Sirokom detkonri rida, 5 delova kalcijlvog hlorida i 100 delova vocle. Impregniranje se:
prvim rastvoroffi, ali sfraki put se deka da se osu5i. Zatim se sto namaZe
vrli u naroditlm ,.rdoui* i i, kojih se isisa vazduh; a zatim se pritisal'.
pove6a.
6 puta qa dr-ug se deka da; se posle svakog puta osuli).
cim se osuli i sto se namaZe dobro rastvorom od j.d-
ZASTITNI tAK ZA METALNE POVR.sIT{E
nakih kolidina tr og ulja u malo ligro,ina. posle g dana Ilb 1. Rastvori se 2OO gr. ko,lofoniuma, 200 gr. asf,alta i 200 gr.
sto se maZe jo5 jednim parafinovim rastvoroffi, a nakon B dana se ,izbrile voska, a sve se ovo rastvori u 1 kgr. terpentinskog ulja grejanjem u vru"
kudeljom. Sto se ne kvari nika,kvim hemikalijarna. Do,bro je jedanput 6oj vodi. (Daleko od vatre, upaljivo j").
godiSnje da se astal premaZe gornjim parafinovinn rastvorom. U ovaj lak potopi se predmet ne dodiruju6i ga prstim,a da ne bi
IIb 2- Spremaju se
ostale *ur.rl fl.k", iatirn ocedi, opere se vodom i su6i na toploti 90-
3 rastvora : I. 145 gr. anilinovog hlorhidrata l00o ili u drvenim strugotinama.
,u I 000 gr. vode; II. 20 gr. bakra dihlorida, 20 gr. sir6etne kiseline,
Fosfonescirajuii lak (lak koj,i sija u mraku). 50 gr. rubinovog laka,
0,5 gr. vanadijevog hlorida i 1000 gr. vo,de; III. 35 gr. kalijevog bi* rastvori se u 100 gr. Spiritusa, a zatim doda,je 5 gr. ultrarnarinvioleta, ?5
hromata, 15 gr. koncen'tr. sumporne kis. i I 000 gr. vode. (Kiselina se gr. batijevog sulfa,ta , 25 gr. sijaju6eg kalcijevog sulfata i 70 gr. arsenia'ta
sipa u vodu a ne obrnuto I ). Sto se premaZe tri puta prvirn rastvoroffi, u kome ima kora'la.
pre nego se osuli namaZe se bri.e i deblje sa drugim rastvoro,rp, a kada se
Lak za slamene Se5ire: ienske i mu5ke. U pola litra Spiritusa 957b
potpuno osu5i, nariraZe se tre6im rastvorortr koji treba da ki;'uda" eim se rastopi se 150 gr. bistrqg kopala , 50 gr. sandar aka, 25 gtr. venecijanskog
dobro osudi, namaie se dobro vazelinoffi, zatim se suvi5ni vazelin obrile rterpentina i 5-gr. ku*fu a.- Zuiim se dodaje I 5 kapi ricintrsovog ulja
i sto glancuje s'uvom ,krpom. I ova boja se ne kvari od kiselina. i ma,lo anilin,ske ,boje (ako se ho6,e da bude u boji).
' Lak EEL pe6i. I ks. katrana od drveta zagreje se biizu kljudanja
Skidanje laka i masnih boja sa sta,rog name5taja
a zatim doda 60-65 gr. irtrljanog gvoZda sulfata. Pomodu detke lakuju
Lak sa starog nameltaja se moZe skinuti sa raznim smesalma. Evo se zagrejan*i delovi p;i. Luk r. lrii brzo i stvara dvrsti sj,ajni crni sloj"
nekoliko recepata:
Lak za hartilu Ne l. Za akvarelne boje z 1,4 gr. sandaraka, 14 kg-
J\lb l. Smesa'od podjednakih delova:
arnonijaka, metilalkohola i ter- tlpiritusa 95% i 1,5 gr. gustog terpentina.
pentinskog ulja. Lak6e se skida stariji lak ako se smesa zagreje. (hJ. sft?e Ne 2. 5 gr. mastike, 14 gr. Spiritusa 95% i 2 gr. gustog terpentina-
se zaboraviti da je smesa jako upafiva).
Ilb 3. Fiksativ za slike crtane kredom ili ugljenom sprerna se iz:
2, 500 gr. vodenog stakla, 100 gr. rastvora natrijevog hidroksida
J\lb
40% i 100 gr. amonijaka.
2 gr. sandaraka, 35 gr. Spiritusa 95% i I gr. gustog terpentina.
IE 3. 200 gr. natrijevog vodenog stakla i 100 gr. ja,kog amonijaka. i metale sprema se ovako: u dob'ar S,pirtovi
Mat lak za drvo, koilu
lak dodaje se 30- 40% Stirka u pra5ku. Ovirn la,kom namaZu se Fred*
Ilb 4. 200 gr. amonijaka i 100 gr. renpenrinskog ulja. meti u napred lakovani obidnim lakom, tako povrlina postaje lep6a, i pot-
se6,a na politirani karnen
Jednrm od gornjih recepata nakvasi se boja koju 6erno skiclati:
i dim postane meka, odisti se krpom. Zlatan lak za metal dobija se rastvaranjem belog Se1aka u apsolut-
Impregniranje drveta da bi se za5titilo od sagorevanja. nom alkoholu i doda,vanjem toliko pikrinskl kiseline, da dobiveni lak
namazan u tanak sloj b"d" zlatno Zut. Zatim se dodaje i I % kristalne
J\lb I. Drvene stvari namaZu se rastvorom vodenog stakla. borne kiseline.

122
- 123
 Celuloid se boii sledeiim rastvorima:
J\lb l. 12 gr. tipografske boje, 12 gr. albumina i I gr. rastvora gli-
cerina, Da bi postalo lepljivije dodaje se malo kolofonijuma u praSku.
Ne 2. 5 gr. celuloida, 5 gr. kamfora i 50 gr. Spiritusa.
Ilb 3. 5 gr. celuloida, 16 gt, etera, 16 gr. acetona i 16 gr. amil- x
acetata.
Na celuloidu se p[5e ili mala obidnim akvarelnim bojama, a posle se
premaZe tanko sa jedn,irn d gore opisanih rastvora. Posle isparenja ra,s-
tvarada ostaje tanak sloj celuloida
Bojenje kole u crnu boiu.
t,

, .!
Pr koZa se

u I 7o 6etne ki
tvoi sa : 4 gr.
et za 14 sata u
Brumius), 40
Z,atim se koZe
lzo 86, lagano
strugo'tinama. Slede6a tablica' daje
kolidine za razne farbe i stipsove u razliditim niansama.

BOJA NTANSA STIPSOVKA (1 gr. na lit. vode)

SM. KU
si rdet.
kisel.
500

oP, Zut 2 2,4 214 0,25

Furamln
CP zatv. Zat 2 2,4 2,4 0,25
. u.- ,0,25
, .P crfl 2 2! 2,4
crn 2 2 2
D
, .r,

,. DN crn. , - 2 2

', B crno-p lav , 2 2,4

2
t BB , o'. 2 2
,A Bf ao 2 4-10
t
, A zatv. grao 2 : 2,4

l.

a se pokvasi u rastvor od l-;9 gr. boje n1. I li-

isti- rastvor ," dodulu 5 cffi, kubna vodonik su-
utbo;"
i malo u*onilaka. U tom rastvoru koZa

t24 -- 125r
 Ns 2. eetkanj"*
moZemo farbati koZu, sa rastvorom cd 2 gr. boje
u 60 cm. kub. vode i 4A cm. kubna vodoniksuperoksida. Posle prvog rno-
,zania koZa se ostavi dva sata, da se oksidiSe. Zatim se maZe jo5 toliko
puta dok se dobije Zeljena n'iansa.
Crmahoja za koXun.
1. 20 gr. nigrozina rastvori se u masti i 80 gr. benzina. Ova
J\lb bo,ja
mnogo brZe se upija u svaku koZu, pa i u masnu.
Ilb 2. B gr. oleina,
I gr. cerezina, 9 gr. sala, I 0 gr. sirovog lano,lina,
65 gr. vazelinovog ulja (tp. t. 0,885) i 12 gr. nigrozina za roasti.
Rastopi se cerezin, lra,nolin, nigrozin i olein, zatim salo i postepeno
dodati i vazelinovo ulje pa dobro promedati. Kada se sve rastvori skida
'se sa vatre i hladi stalno me5ajuf,r do oko 300 C. Zatim se puni u 'kutije.
Ilb 3. 20 gr. anilinske crne boje, 20 gr. sone kiseline, I 00 gr. 5p[ri-
tusa, 5Cl0 gr. voCe i 30 gr. gumiarabik,e. Frvo se rastvori hoja u vodi,
zatirn doda Spiritus, sona kiselina i najzad gumiarabi,ka.
IIb 4. 20 gr. Janenog ulja,, l0 gr. sala, 5 gr. dacti od lampe. ead se
dobro rastrlja sa lanenim uljem ii posle 24 sata doCa salo. Ovom, bojom
se boji koia kao sa obidnorn rna56u za cipele.
Broxrziranje koXe: I c{eo tanina i 20 delova Spiritusa pome5a se sa
bronzovirn pra5korn (boja), toliko da se moZe deikorn ili sunclerom Frre -
zati koi.a.
Boja za strvo hojemje koinih stvari: Engleski patent po Kornacher-u
sastoji se iz; 5 dela rnaslinovog zejtina , 2,5 d. kokosovog ulja,, I d. sa-
pulna, I d. sala,, I d. voska, I d. 5e6e,ra 'i I d. koje bilo anilinske boje,
ovoi smesi dodoje se toliko talka da bi se dobio suv pralak. .
Ovim pra6kom natrlja se koZa i tako ofarba, a od sapuna i vosika
dobije sjaj. Ovaj se pralu-k moZe upotrebiti za koZu i rukavi.".
_tinrskogulja, 100 gr. maslinovog zeitina, I 00 gtr. ribi;"g zejtina , '40 gr.
karnaubskog voska, 15 gr. asfalta \ 2 gr. nitrobenzola.
IIE 2. 30 gr. voska i l0 gr. asfa,lta, rastvore se grejanjern u 50 gr.
terpentins,kog ulja; zasebno 100 gr. lanenog ulja i 100 gr. zejtina z?-
greju se i dodaju u 'prvi rastvor i mela se dok se ohladi.
J\lb 3. 2A gr. Zutog vazelina rastvori-se ri po,mela sa 5 gr. dadi i 5 gr
berlinsLo,g plavog, zati,m postepeno dodia, jo5 80 gr. Zutog vazqlina.
lebeEjavamje dlake (krzna) na koXi. Opere se benzinom, is*6: se
,
nakvasi za,tim u 6% rastvoru od kalijevo,g perrnanganata i sudi ponovo.
Opere se sa l0% rastvoro,m na:trijevog tiosulfata, slabo zakiSeljenim sa
surmpornom kiselinom. Ako ovaj proces ponovimo nekoliko puua, dlaka
postaje sneZno bela. Zatitm se opere dobro sa vodom, osuli se i tanko rLa,-
maZe maslinovim zejtino,m.
Stavljemje zedje koie. Tupim rnetalnim predmetom ostrugati dr
bro unutra5njost koZe, da bi se oslobodila ostatka mesa, a zatiin je potc
piti u ovom kupatilu: 400 gr. stipse, I 50 gr. kuhinjske soli i 5000 gr
obidne vode. U torn kupatilu ostavi se koia neCelju dana, ali za to vremr-
se de"dde gn jedi rukorn, zatim iscedi i razapne na kakvo j dasci i pridvrstr
:nalirn eliserdi6,r'ma. Su(i se 'rr hladu, po,lako. F-4ekod,a tako u5tavljene koZe
postiZe se ako se sa unutraSnje strane prernaZe meSavinom jednakih Ce*
iova: glic.erina i obidne vode.
BOJENJE KRZNA
Stipsova (ultavljena) krzna se mogu c,,bojiti sa benzolinom ili to-
luoln'im diaminorn u razlidite n,ianse kestenjaste boje. I{iansa *zavisi od
upotrebtrjene stipsovke.
BOJE
diamino 3,4 diamino
Stipsovka -toluola tol uotra

Farbanje Xutih cipela rl ctrE]e. OJA KRZN A

Cipele oprati sa krpom nakvalenom benzino,m. (Fazi od vatre).
I deo treski od plavog drveta (kampel) kuva se sa 40 delova vode 2
bakarni sulfat i
slrdetna kiselina kestenJava
I iht-
kestenjava
-t
tal tamno-
kesten j ava
sata. Ocedi se i sa bistrim rastvorom namaTu cipele 3-4 puta. Pre no
5to se potpuno isuli od poslednjeg rnazanja, namaZu se rastvorom od I bakarni i gvoZda Iiht- tarnno-
sulfat I sirdetna kestenjava
dela kalijevog bihromata u l0 d. vode. Tako se oboje u lepu tamno crno kiselina kesten j ava kestenjava
plavu boju.
bakarni sulfat crno-kaf ena
tamno- C[flO-
Suve i dvrste cipele razmekSaju rnazanje* se doraj,im sastavom: i amonljak kesten ja va k estenJava
*ne I. Rastvort se na vodenom kupartilu i dobro prome5a: 50 gr. terpen-

t26 r27
 Bojenje u grao hoju sa tamnim vrhovima. Stipsovana krzna natr-
Ijaju se detkicom s ovim rastvorom: 1,5 gr. ursola R, 5 gr. ursola D, 2r-5
;;. kub. amonijaka, 130 cm. kub. vodonik-superoksida i 500 gr. vode.
Posle sulenja nakvasiti samo vrhoye (krajeve) dlake (krzno)- nljot
snatom detkicom ovim rastvororn: 2r5 gr. ursola P, 7 ,5 gr.' urso'la D, 2,5
cm. kub. amonijaka; 200 gI. vodonik-superoksida i 500 gr. vode.
Bojenle knzna u hobrovu boju. Stipsovka: I 0 gr. hrompika, ^5 gr.
vinskog-kamena, 25 gr. bakarnog sulfata i 5 litra vode Vreme I sati.
Rastvor boje z 2,5 ursola. P, 0,5 gr. pirogalove kiseline, 5 cm.. kub.
amonij,aka i 5 litr. vode. Vrerne I sat. Zatim se krzna obraduju io'5
2 sata u istom rastvoru, sa dodatkom 60 cm. kub. vod
Krajevi dlake (krzna) potamne u slede6enn rastvoru: ,

5 gr. ursola D, 2,5 cm. kub. amonijaka, 170 cm. kub.

sida i 500 cm. kub. vode.

a 129
-
 Ns Z. 4 gr. Zelatina rastvori se u 40 gr. vode, zatim 'se doda 4
gr.

gliceri,nu i-l gt.-alkohola 96%, dodaje se malo Zute boje i s ovom sme-

som narnaze se hartija, mekanom detkom i ostavi da

se osu6i.

Nb 3. 70 gr. glicerin a, 40 gr. Zelatina u 400 gr. vode, malo farbe

ti 5 ,gr. Spiritusa.

Ifq 4. I belance od jajeta iznnuti se i .njemu dodl jop toljlo vode

malo farbe. ovom ,*.ro*: namaZe se hartija i ostavi da
se osu6i.
i
XI

R azrLe hartiie '

SPREMANJE TIAR.TIJE KO"IA NE PROPUSTA VODU

hartija
Ilh Pome5a se mineralno ulje sa vodenim staklom I voskom.
l. Radi se o mradnoj sobi osvetljenoj sveeorn' Namazana u li'
jedne ili a I pere
bivenom smesom (vru6,o'm) namaZe se [etkom hartija s tzaziva vo'c
su[i se u tamnoj sobi. Kopira se na suncu se

strane. ,
roZe se ,pr.*iti mazanjem ' obiEne
Providna hartiia za -ku'adskog
Ilb hartije ovom smesom': '- Zi gr. balsama i 125 gt, ldistog ter-
detkom,se f,fl'
J gr.
)t pentinskog ulja rastoPi se * ,Jd"no,m kupatilu., Sa nnekom
rom ili t maZe hartija
'i osu5i.
kartoh. '
Providno Platno za koPiranje'
Ns 3. a se potopi u slede6u smesu z 250 gr' Zelatina, l0
Hartiy
sir6etne kiseline, 30 g.. kalijevog bihrom'ata i 1 litar
vode. Hartija
odmah osuSi na jakoj svetlosti.
e gori sprema se natapanjem u slede6,i rastvor:
3 8r. bo"'" kiseline, ) BY: boraksa i 100 sr.
H ; ocedi i suxi, il-;il;'"-hl'dovini'
t
PergannentPaPir sprema se iz
AUTOGRAFSKA HARTIJA brzo u smesu od Podjednakih delov
odmah opere u rnnoSo vod
Hartije za litografske reprodukcile. (Hemiska hartija). se hartija osu5i. Sada hart
prati kao krpa. SluZi za uv'i
bela hartija I13-
roseje kaqgn Pemza
maZ odozgo
up l.f.^<lrveni
se zatrm gornji list
'
I1T se uzeti sitan koksov Prasa'k'

130 ;
 Hartija za kopiranie, (umesto indiga) : 52 gr.- crne boje u praEku
ocl slonove kosti, is u pralku, 50 gr. mekog sapuna
g;r. pruskog plavog
i malo vode. Ouo* ,*"ro* , narnaZe se tanka hartija sa jedne strane
ii lako osu5i Pre uPo'trebe.
Hartija za malanle }lh l. Da ne upija laneno ulje rz masne farbe
karton treba namazati retkim rastvorom od tutkala, ili tanko sau tut-
nlos'
;; belorn E"i;; (firnajz i litopon). _Ir!u boja se moZe metnuti i XH
kalov rastvor. MoZe se malati dim sg dobro osu$'i.
Ilb 2. Povrsina kartona ilidrveta se rnoZe napraviti zgod_nom za rllo- Sredstva r,a ff,sdemie tkamima,
Ianje sa masnlm Uo;"*u ili
j"* je dobro pome5an cinkvajs.
akvarelom ako se premaZe sa rnlekom u ko-
rsaetala i dr.
Fleke na velu i odelu obidno su od jela, nekih masti, vina, voda itd.
Da bi se izabralo sredstvo za diS6enje treba znati od dega je sar]}a fleka
$Worena, pa onda poEeti sa diS6,enjem-.
Masne fleke dirt. se benzinoffi,,benzoloffi, terpentinskim yijcrn, kar-
boneum tetrahloratom itd. eiS6enje rnasnih fleka vrli se na slede6'i nadin:
il"J isfleka se meko jastuEe od materije koja upija
,lug,r, zatim nakvas'i vodom, da. se ne bi pri di56'eniu
fl"i." Iirila, a disti sa nakvalenirn sunderidem, ili kr-
-e;* u ben
picom od gor( ra
na isto mesto rtij
upija rede se vru6om se

se m raPunj
u toPloj-oprati.i i)
malo annonij,aka. MoZe ," u toploj vodi u kojoj je kuvan sapunov
koren (Radix sapunariae).

TEENOSTI ZA EISEENJE FI.EKA SA FTNIH HAUTNA

Ilb I. 80 gr. kamfora, 100 gr. alkohola i 100 gr. etera.
Nq Z. 4 kg. benzina, 150 gr. hloroforma, 2A gr. etera i 5 kapljica
bergamotovog ulja.
3. 300 gr. Spiritusa, 50 gr. terpentinskog ulja, 300 gr. etera
I.lb i 2
kapi bergamotovog ulja.
Ilb 4. ei56enje atlasa, svile i dr. lakih tkan'ina. Uzirna se: 4A 8r" bo-
irai,ksa, I 0 gr. sapuna , 70' gr. razblalenog 5p'iritusa i I 0 gr. magnezijevog
karbonata.
Spremanje ! gropur i boraks se prvo rastvore u Spiritusu sa malo
etera, zatim itau 2;' Lu^anceta i *"grezijevog karbonata. Pre up*otrebq

132 I33
-
te6nost se promu6,ka, namaZe se fleka zatim ispere vodom i suli' Pegla
:f.glo* a *"gr"zijum karbonat se skine detl<orn' amoniiaka. SuJ se- ovo ,ugr"j" do fuj.rE*nju ,a, zatim se doda 30 gr. gli'
se sa u*"rarro toplom
cerina 'i Z Zumanceta.
..atv

Nb 5. I 0 gr. sapunovog korerra kuva se u 30-40 8r. vo{e ; filtrira

v ln ' ,-^l'^ lllll crr vOde Engleska teinost za ii5ienje null od: kiselina, smola, ,9t-\1, ka'
Selpo.meSas.a"l0gr.arnonijakail00gr.vode. 35 sr,ramonijufq (tp.t. 0,BZi) i l5
tana i nJasti. 10 sr. vinskog Spiriiusa,'zatim
TEENOSTI Z,A EISEENJE FI,EKA NA GRUBIM
TKANINAIVIA' KOZI I gr. benzina,. Prnl se b.nJir' nalije Spiritus, dobro se izmela a pri
f,ruju ," doda i amonijak.
Ne l. 800 gr. terpentinskog ulja, 100 gr. alkohola 96%' i
100 gr' :

Snaesa za, iiSdenje obojenih vunenihr tkanisra. 20 gr. govecle Zudi,

etera. - , 8.{.^ ?lkohotra i 30 sr'
glicerina'
IIb2.500 gr. Ipiritusa, 30 gr. arnonija.fa i 7 er-benzrna'
r
, 4A gr. boraks a, 200 *. amonijaka,-50q
Pom,e5aju t. prru 4 i"lu u ,uii* glicerin-i 2 Zumanceta. U ovom kljudalom
Jt 3. 100 gr. etera, i 700 gr. terpentinskog ulja' rastvoru p"ru^r" tkanine, melaju6i lh ,rouo* drvenom varjadotrn. Zalim se
}Ib4.l00.gr.eterai400gr.terpentinskogulja. rtkanine irp"r, vodom i sule na vazduhu ali ne na suncu.
Magnezijum-benzinska masa za iiSdenje fleka. Peden magnezijum
(magne ii" usta), prelije se sa- 1olik9 benllna da se ne pretvori u, ka5u,
100 gr. etera i 400
8r, benzola' -
sve dovde pobrojane tednosti su upaljive, pazi
od vatre i cigare !
a benzin da irc,rii sa;mo pritiskivanjenr Cva rnasa smesti se u {la5u sa

;r;Lil'^;r-il6.;:-ijo"r;"u": fleka ,." pokrlje slojem ove mase u debljini

EISEENJH T'LEKA SA SUIESAMA KOJE
SADRZE ZUEI a q;5"**. pritiskuje se i trlja fleka prstima, zatim. masa zarneni sa rlo''
vom srnesom- i tkurinu ostavi dok b"niitt 'ispari. Zatim se izduva ili det'
korn skine magnezijum; fleka je nestala.

Ng I. 400 gr: oksalne kiselin-e 400- gr. kiselog kalijevog tartarata

(Kalium bitartartu*) i 200 gr. blovnog hlorida.
TEENOST 7,A EISEENJE FLEKA EI"ET JEPROTSHOD) NEPOZNAT
S{ETU'NI
Rastvori se u 5to manje vode, zasebno se uzme tragant'guma. i ras-
Ne 1. 30 gr. amonijaka, 15 gr. sapuna , 7 ,5 gr . sode, ,? .9.1'"
bo' ai do gustine sirupa. Dobro se promela i ostavi 24 sata;
7 ,
tvori ;;;i"i
dopuni kiSnicorn
zatim doda Sore oplisani rastvor soli i promela'
a. Zatim se "=
raksa, 30 gr. etera i 30 gr. metilovog Spiritus
:

ili desiilisanorn vodom do I litra' Upotreba : sa ovirn krem'om se dobro natrlja platno i ostav i 15-20
Ne 2. 20 gr. arnonijaka, 50 gr. etera, 50 gr, ekstrakta
sapunovog niinuta; -atim pre nego 5to se osuli ope e.
Ovo sredstvo je dobro za bele materije ; za obojene 6tvari treba urlnl
Ne 3. 100 gr. ekstrakta sapunovog korena, I 00 gr.
jakog amonijaka pled proUuri da ,L utide na boju, a na sVilene tkanine ovo 'se ' sredstvo
ne sme upotrebiti.
t 200 gr. vode.
, Ile
Upotr:eba: detkom se nakvasi fleka: jednom od ovih tednosti
i trlja 100 sr. i I 00 gi. diste
vlaZnom krpicom ili sur-rderom. vode. U ove ted fleka, zatim se
thatnina aPunjen ili sa unnereno
Ie 4. B0 gr. marseljskog sapuna, 300 gr. Spiritusa, I 0 gr. oEi56'enog toplom tim se o ere sapunicom.
terpentinskog ulja i4 Zumanceta'
Rastvori se saPun u SPiritusu, doda se terpentinskog ulja
i Zumance J\lb 3. 3 kg. benzina, lZ0 gr. hloroforma, I 5 gr. etera i 30 kapi ber'
gamotovog ulja.
i dobro prome5a.

134
- -
 SASTAV ZA EISEENJE FTEKA OD MASTILA
Ne l.
Spreme se dva rastvora I i II.
I. I00 gr. kalijevog hlorida,, 100 Br; kalijevog hlorata i 300 gr. vode.
trI. I 00 gr. sone kiseline, I 00 gr. obidne soli, i 300 gr. -_vode. Fleka
od mastila nakvasi se I rastvororn osuli se , zatim po'kvasi II rastvorom
I najzad ispere.
Ns 2. Fleke od mastila odiste se dejstvom koncentrisanog rastvora
vodonik-superolesida, a odmah zatim sa amonijakom i najzad_ sa"vodom.
Ako je mastilo bilo gvozdeno, to ostaje fleka od rde, koja se skida sa Yaiz-
blaZenom sonom kiselinonn, zatim sapunom i vodom.
J\h 3. Fleke od mastila mogu se odistiti i Zavelo'vom vodom ili
lrastvorom od hlornog kreEa.
Za fleke od mastila na belom velu treba da se uzme l0% rastvor
limunske kiseline; rastvor treba da prokljuda i u njernu pokvasiti ve5 sa
flekom.
Ilb 4. Fleke od mastila na hartiji uklanjaju se Eim ih nakvasimo sa
razblaienim iastvororn kalijevog permanganata a zatirn sa jako razbla-
Zenom sumpornom kiselinom, vodonik-superoksidom i najzad sa vodom.
eiSienje fleka od mas,tila brisanje mastila. Fleka o'd mastila ili pi-
i jednim od slede6ih ?redstava:
smo nakvasi se vodom u kojoj ima malo sone kiseline, zatim se upije kl-
selina. Na isto,m mestu se metne I kapljica rastvora ocl kalcijevog hloricla-
Zatim ponovo upije upijadem, nakvasi opet vodorn zakiseljeno'm sotrorrl
kiselinom i sa,svim osu5i. Pre nego 5to se pi6e na odiS6enom mestu metne
se odozgo rnalo sarndaraka u pralku i iznad njega stavi tanak list hartiie,
i j,ako trlja, tako da se rnastilo ne6e razlivati po hartiji.
EISEENJE RAZNIH FLEKA
ei$ienje fleka od vina i voia sa belog ye5a. SveZa fleka opere SC SA
,toplim mlekonn, ako se fleka ne skine, onda se nakvasi u rastvor slabe
lumporaste kiseline. Fleka brzo nestane, a zatim treba ve5 do'bro oprati
prvo sa hladnom a zatirn sa vru6om vodom
Fleke od alkalija Iiste se ako se odmah nakvase razblalenom sir6et-
norn kiselinom ili sir6etom, a zatim operu vodom.
Fleke od kiseline nakvase se odnnah sa arnonijarkom ili slabirn
lastvorom sode ili vode od pepela, a zatim operu 'vodom.
Fleke od krvi peru se sapuno-sodnim rastvoro'm.
136
-
Fleke od ioila na koZi ili Stofu diste se sa rastvorotn od natrijevog
hiposulfita.
Fleke od kaliievog permanganata odiste se trljanjern sa razblail-enom
(5-l 0%) sonom kiselinom, a zatim operu
-moZe
sa do,sta vode. Umesto sone
kiselin" se uzeti rastvor od (5-10%) oksaine kiseline.
Fleke od rde Eiste se alkoholom, zatim se
kvalenj.* sa apsolutnim
ol,
l0% limunske kiseline ili 3 sone kiseline. Nekoliko minuta posle toga
fleka se opere sa mnogo vode u kojoj ima malo sode. Umesto limunske
kiseline'*o-2" se upotreLiti i lO% rastvor oksalne kiseline ili rastvor sta-
nohlorida (lcalijevog hlorida).
Fleke od iadi diste se trljanjem sa hlebom.
sa
Fleka od kakana odisii se ako se nakvasi prvo zejtinom, zatim se
udalji mehanidkim putern'. Zatim oflekano mesto potopri se u eter, ben-
zin ili hloroform i sstavi da stoji neko vreme, najzad se opere sa top'lorn
vodom i sapunonl.
Fleke od anilinskih boja: viSe takvih fleka mogtl se oBrati alkohol-
nim rastvorom sapuna, ili limunskom kiselinorn.
ei5denje slamenih $eHira. Prvo se skine pantljika i koZa, za.irn iet-
kom opere dobro sapunom i vodorn, ocedi se dobro i onda se izbeli sa
Ilb l. Vodoni,k-superoksidorn nakvasi se vlaZni 5e5ir zatim se nannaie
sa razblaZenim amonijakom i ostavi da se osu5i. Ako se 6e5ir jednim f,r,d'-
zanjem nij. dobro izbelio onda se'ponovi ista operacija i izloLi na sullce,
zatim se malo nakvasi vodorn i postavi na ka'lup. r
IE 2. Dobro oprani 5e5ir, dok je jo5 vlaZan, pospe se sumpornirn
cvetom (pralkom), koji se ,*iirn poprska vodom. Sumporni sloj treba da
bude debeo oko th mm.; ostavi se na suncu, i s vrelna na vreme prska
vodom, tako da sumpor uvek bude vlaZan. Posle 3 4 sata Se5ir je ve6,
izbeljen. Opere se dobro sapunom 'i vodom.
"B.:
Ilh 3. Spreme se dva rastvora A i A 100 gr. kiselog natrije-
vog sulfata (Nutrir* bisulfurosum) ,750 gy. vode, 50 gtr. glicerina i 100
gr. Ipiritusa. B 20 gr. vinske kiseline, 900 gr. vode i I00 gr. dpiritusa.
Oprani slameni -Se5ir namraZe se rastvoro,m A, a kroz 24 sata namaie ros-
,tvorom B, a posle jedan s,at opere dobro vodom i sapunom i rnetne na
kalup.
J{b 4. Prvo se opere dobro Se5ir sapunom i vodom zatim se potopi za
nekoliko minuta u ruitro, od 800 gr. natrijevog sulfata i l0lit. vode. Se-
r37
 I

Iirse izvadi a u rastvor se doda 100 gr. sum'po'rne kiseline i ponovo ser po-" Sredstv o za iiSdenje, dilirna dr. Dobro sredstvo je srnesa
kvasi. Odmah se prime6uje beljen je Se5ira. od jednakih kolidina sapu ka i kalcinirane sode. Malo'od ove
smese rastvori ,.'* toploj detkorn nakvasi 6ilim i trlia. latirn
Ilb 5. 30 gr. natrijum bikarbonata 'i 90 gr. oksalne kiseline. Upoire- se paZljivo istrlja prvo mokrom krpom, a zatim suvom. Dodatkom ovom
treba: Rast,vori se u malo vode i pomo6,u detke narkvasi 5e5ir. Dobro ' se ,uriroru ma,lo terpentins'kog ulja poboljlava se mllogo gornji sastav.
'isdisti i pokupi prljavltina vlaZnom k,rpom. Ovo se ponovi jo5
: jednom.
SuIi se u hladu. fiSienje fleka sa lakovanog dn eta. Fleke od yode na politiranom
drvetu diste se slede6om smesom: u rnalo obidnog zejtina nastruZe se rnaloo
Je 6. Se5ir se opere u rastvoru dobrog neutralnog sapuna u k:ti je belog voska i zagreje se dok se vosak rastopi. Ovom smesom se nainaie
dodato malo amonijaka i opere se toplom vodom. Ovo se _ne radi dok se _
' t v stolom
fleka, a zartim se rzglaca ltofom.
iavStine . Zatim se 5e5ir izbeli u slede6em
Se5ir dobro ne odistt od svake prljavStine.
sastavu z 15 gr. natrijevog sulf ata rastvorenog u I 0 Iiitara vode i 15 gr.
sone kiseline. U ovoji teEnosti
tednoSti slameni Se5rr se ostavii 2-3 dasa. Zatim se
sl,ameni SeEi SAPUN ZA SKIDANJE FTEKA
dobro opere vodom,, ocedi i suli na belojihartiii hartiji ili obesi u hladovi,
hlaclovini i
Takvih sapuna ima mnogo vrsta. Spremaju se obidno iz gotovog
najzad, pegla na kalupu. : sapuna rastvaranjern u vodi ili nekim drugim rastvaradima dodavanjem
J\lh 7. Sitna i tanka slama beli se ovako: pola limuna se oljulti, natoPi flekoskidajud'ih stylj. Obiino se dodaje goveda Zud. Evo neko'liko re ce-
'sapdna
seu sumporni cvet 'i njime se trlja 5e5ir, a zatim do,bro opere vodom,l,. Za pata za skidanje fleka:
jedan Se5ir je potrebno l-2 limuna. Nq 1. 1,5 Br. zrnastog sapuna, 30 Br, govede Zudi, '75 8r. Sedera, 75
gr. meda, 75 gr. venecijanskog terpentina i 200 gr. amonijatr'.a.
SMESE ZA EISEENJE RUKAVICA
Nh l. ,700 gr. bele gline (Stricle), a_00 sr. korena od ljubid;ce, 100
'Br: arnoni- promeluti. Zatim se irparara dok se probanjem na staklu ne odvrsne. folle
gr. zrnastog sapuna, 150 gr. Zavelove vode, 200 gr. vode i l0 togu dodaj,u se i ostale stvari i mela dok se dobije podjednaka masa koja
jaka. Sapun se rastvori tl vodi grejan3'em, zatirm se ohladi i doCar os;alo.
u gornjoj se lije u kalupe.
Rukavice se Eiste krpo,m nakvalenom smesi.'
, Nb 2. 6 kg. kokosovos masla
2 'kg. loja
I

7 ,5 kg. terpentina.

Sve gornje se ponnela u kazanu i gieje do 410 C. dodaje se zatirn;

4 kgl Natrijum hidroksida 3Bo 86. kome je dodato 'lYz lne."
'l
v
OSLISE.

Sredstvo za skidanje masnih fleka sa bojadisane koie. R.astvori se

\, :t,t
goveoe zucl.
. t :

nevulkanizovani kauduk u ugljendisulfidu, kauduk se doda,je u rnal'im ko- kalupe.

lifi""*a, me5a se i ostav i i4' dasa, zatim se dodaje_ io5 kau-duka i Eeka Tako dobivena rloiso se sipa u : :

dok se iastvori. Ovo ponavljamo nekoliko puta dok ne dobijemo 8.1.sti J\lh 3,"55 sr.
klej. Mora' se raditi dosta obazrivo polto_ jg ugljendisulfi'd jako. upaljiv, 29 gr. natrijevog hidrolcsida 3Bo 86.
lakt se isparava, a pare su mu otrovne. Dobiveni klej duva se dobro zdn 60 gr.
tvoren u fla5ama. ,8gr.
Upotreba: Gornji sastav 'metne se na fleku debelo oko Yz sm. I I gr. ultramarina (velplava)
ii ostavi 2-4 das'a dok se ne osuIi. Zatim SC kauduk sklanja, a zajedno sa
I gr. kalijevog hromata rastvorenog u I l. vo.de

njim i fleka,. Farba se ne kvari. :

7 gr. govede Zudi.
 obidan sapun za pran3e Loptice z,a ii5ienje fleka od v'ima i sirdeta. 65 gr. belog sapuna ro-
Teian sapnn za iiSienje fieka. NastruZe se
,u amonijak i rnuCka dok se rastvori, zalirn 'se ,ctrodaje koncentr. rastvor stvori ,se u 5 gr. amonijaka, doda se 10 gr. terpentinskog ulja i naprrave
niEadora dok se dobije tednost gustine sirupa. Ovim rastvorom nakvasi 'lo,ptice.
-se fleka, ostavi se nekoliko rninuta a zatirn opere rnlakom vodom. Sapun za iiSienje svilemih tl<anina . 5,5 Ler. kokosovog ulja, 1 kgt.
Sapun za diSienje fleka na tkauumama. Rastvori se sapun u sala,4 kgr. vodenog rastvora kamene sode (natrijev hidroksid) 400 86,
tetrahlormetanu ili benzinu i ov om nakvasi se fleka, istrlja a 34A gr. terpentina, 570 gr. govede ZuEi, i 55 gr. zelenog ultramarina.
zati,m opere mlakom vodom. Bolje disti rastvor od tetrahiortnetana i bez- Spravljanje: Kokosovo ulje i salo osapune se sa rastvorom sode, ll'
,opasan j", sa benzinom treba raditi daleko od vatre 'i sve6a. dobiveni sapun dodaju se i ostale stvari. Tako se dobija vrlo dobar sapun
za svilu.
Sapun za iiSienie stilrrna i 5tofa.125 qr. sovede Zudi. 75A gr. dobrog
sapuna,30 gr. terpentinskog ulja, 1,500 gr. vode i 125 gr. Spiritusa. Sapun l,optice koje diste sye fleke (izuzev fleke od rnastila i rtte] . lZ5 gr.
naseclran u struSke rastvot'i se grejanjem u vodi, zatim dodaje Lu(, i ter- usitnjenog marseljskog sapuna, 200 gr. distog Spiritusa, 30 gr. odi56'enog,
^pentinsko ulje, promela se dobro i izlije u kalupe. terpentinsko,g ulja'i 6 kom. Zumariceta. Rastvori se sapun u Spiritusu, do-
daje se Zumance 'i terperrtinsko ulje, dobro promela sa potrebnoxn lcoli'"
Petsoleumski sapun za iiSdenje 5tofa. I kgr. zelenog sapuna, 500 gr.
dinom Stofanog mulja. Sapun se uvalja u loptice Zeljene velidine.
amonijaka, 500 gtr. terpentinskog ulja ia i 2
2 kgt. petroleuma (gasa). Pome-
greianjern (paZljivo,
zlii ljivo j").
upaljivo Ovaj sapun je vrlo
F"i'*t se sve stryari le
doLro sreds,tvo za Iidd,enje Stofa i clr. tkanina neinih boja. F,4oZe se upo-
, EISEENJE METATA
trebiti za vunu, Stof,,barhet i dr. IVIoZe se raditi u hladnoj vodi. Pasta r.a iiSdenje rnetala spravlja se ovako: u 500 gr. vode rastvori'
Sipke od sapuna sa skidanie ie fleka. 100 gr. govede Zudi, 240 gr. sB, u vodenom kupatilu, I00 gr. sapuna, ohtradi se, doda 50 gr. arnoniiaka
ievos karbonata i 300 gr.
boraksa, I kg. zrnastog sapuna, 204 gr. Irlagnezijevog i 250 gr. Itricle ili infuzoriske zemlje. Dobro prorneSa i rnetne u dobro
zelenog mpuna. Po,me5aju se grejanjern i sipaju u kalupe. zatvorenu flalu ili plehani sud.

$apun ?,a iiSdemje s'rilemo# veHa" 500 gr. s:tno rastrljav]og sepuna, Ei$denje aluminiuma. 5 gr. sode (natrijev karbonat), I gt. alkaXnog
30 gr. meda, 90 gr. 5e6era, I0 gr. venecijanskog terpentina i malo Zudi. silikarta i 100 gr. vode, saslavlja dobro sredstvo za diSdenie alumin;jslcog,
,Dobr" se pome5a grejanj"* u zemljanoln sudu, zatim izlije u kalupe posud.a. '

obloZene mokrim krpama

Ci5denje bafira. I lit. vode, 20 gr. natrijevog karbonata kris[alnog'
Sapun pramje obojenih vuuaemh i sviEexaih tkamima" 500 s;r. rastvo-
za,
,i z gr. auripigmenta u pralku. Kuva se nekoliko minuta a
u tai rastvor
,ra govede Zudi, 500 gr. obidnog belog sapuna ,, 30 gr. nneCa,, 20 8r. 5e6era pokvase se bakarne stvari koje se Zele disti'ti; mela se s vtemena na vr€-
fi 60 gr.amonijaka. \

me i tako stoji dok se ne dobije Zeljeni sjaj, zatim se operu vodom i osuBe.
Spravljanje: U ZuEni rastvor dodaje se postepeno sapuna i greje se
(Pazi, auripigment je otrovan ! ) .
.dolcle prob* sipana na hladnu povrlinu postane dvr56a, zatim se dodaju
pozlaieni bakar disti se vru6om sapunicom, zatim opere\ Eistorn vo-
I ostale stvari. Sapun se nalije u kartonske kutije ili se formira u obliku leke se diste orn u
kuglica. dom i osuli
vru6oj vodi. maZe ovom vo&"
Kuglice za iiS6enie fleka od katrarda, voska n maas-rre heie" 60 gr. be- rbonata i 15 boie'
log sapuna, l5 gr. diste pota5e, (sode, kaliievog karbonata), i I gr. [ 50 gr. Epir
Osu5i se i ist a zatim koz
zejtina od venje. Dobro se promela i fornaira u kuglice.
sa: I lit. sirdeta, 33 gr- alkalija,
Fozelenele bakarne stvari diste se
Kuglice za ii5ienje fleka od xnasti i sm.ole. 350 gr. sapuna, I 50 gr. 13 gr. natrijevog hlorata i 33 gr. arnonija[ne sdi. Sve Ee ovo metne
t&

terpentinskog ulja, 500 gr. bele Stricle (kaolin). Sve se porne6a, CoCa se fla5u i mu6,ka dok se rastvori.
malo $piritusa dok se dobtje gusta masa, koja se fornnira.
-141-
140
 eifienie fleka od mastila sa mqrmera. Jedna kaiika ,hlornog pra5ka
, :rastvori se u malo vode, zatim doda jr5 500 gr. vode i dodaje se toliko

lnanske bele boje da bi ,.'dobila polui"En" pas;, kojom r. nu* ak;e ufle*
kani mermer. Za,tim trlja distom krpom dok se odisii, mermer se opere

_gvozdenog oksida porne5a se sa 500 gr, sumpornog .rr.iu i dob-ro promela.

Malo ovog pra5ka metne se na mermernu povr5inu i, pomo6,u koZnog, par-
 napuniti bodice sr\ .(irokirrr Hrlir:crrr i tl,,lrro
zapuli.
eim se ohladi zgusne se u prozradnu pihtijastu milliu.
Opodeldok po,Dorvolt-u:

XIil.

NXedicimski 5, gr: Spiritusa 900.

77
Sve ovo rastopi se u vrudoj vodi -ili na pari, daleko od va-rre.
SREDSTVA ZA MASAZ[,] TEtA KOD NAZEBA
Opodeidok u teinesti:
Kamfor Epiritus, sprenna se izz
45 gr. belog sapuna;
l0gr. kamfora, 90 gr. kamf.ora,
65 gr. Spiritusa i 300 gr. Spiritusa i
25 gr. vodq. .125 gr. vode.
Teina Emesa za mas aila tela. U staklenoj boci (tikvici) se rastopi u vru6oj vodi daleko od vatre
30 gr. Spiritus camphorati, a zatim se dodaje:
60 gr. Spiritus saponati, T. gr. Iavandovog ulja,
l0 gr. Ammoniae, 30 sr. OI. Thymi i
I gt. Ol. rosmarini i 60 gr. amonija'ka.
0,50 gr. Ol. Thimi Cinkovi nlast se sprerna iz:
Sr. ovo se pomela i filtrira (Farm. S. II.). Iq sr. cinkovos oksida,
Opodeldoh. (Farm. S. II,). 6-\ gr. svinjske'masti, '
23 gr. belog voska i'
22 Stearini, 5 kapi karamfilovog ulja.
22 Natrii hypooxidati soluti ( I 5 %) ,
20 Glycerin i Borvazelin se sprema melanjem slededih dveju stvari . :

90 Spiritus vini. l0 gr. borne kiseline i

Zagrevati u staklenoj tikvici na pari ili u vru6,oj vodi (daleko od 90 gr. vazelina (belog).
vatre) a"ot se potpuno ne iretvori u rupun i rastopi. Zatim dodati zagreiu ,Sredstvo protiv opekotina:
ni rastvor od:
20 Carnphorae i
790 Spiritus
Pomelaju se dobro dok se zgusnu u rr*elem, kojim se maZs opedeno
t najzad dodati sme5u od: mesto.
26 Arnmoniae,
5 Ol. lavandulae, ' n se
Razmu6ka d"k poitune belo-kuo mleko, i ortavit;; ., -ip
5 OI. Rosmarini '
dasestaIoZi.5toostaneiznadkredajekredna'voda.
144 -- l0
 l

Ne 2. 30 gr. borne kiseline rastvori se u 1000 kub. cm. vode. (moZe

Krem za ekceme. i ruiine vode). '
2 gr. salicilove kiseline, 3. 100 gr. cinkovog
J\e oksida,
2 gr. rezorcina,
6 gr. lapid kalamina, 20 gr. talka i '
12 gr. cinkovog oksida, l0 gr. magnezijum lcarbonata.
6 gr. oleum kadina, Izmeja se dobro i sa ovim pralkom puderiSu noge posle pranja, dva
-
15 gr. amiluma, puta nedeljno, dok prestane znojenje.
30 gr. Ung. emoll i
45 gr. lanolina anhidrikuma' Protiv znojenia dece:
Ils 1. l0 gr. talkum venetuila,
Sredstvo protiv liSa:
3 - gr, saliciliske kiseline i '
Nb l. 2 gr. karbolske kiselinq ? kapljice mirisa.
20 gr. glicerina. ' I{b 2.
Pome5a se dobro i njime rnaZu
I.Y
hse. I gr. naftola B (betanaftola) i
100 talkum venetuma.
5 gr. Balsam Peruviani,
IIb 2,
2 gr. Acid. carbolici, Protiv znojenja ruku:
I gr. Acid. bensoici i 5 gr. acid. salicilikum (saliciliske kiseline),
20 Br, Ungu6nti cerei. t0 gr. likopodijuma,
Mast protiv lulieva. l0 gr. radiks,iridisa u pralku,
l0 gr. talkum venetuma i
J\e l. 6 gr. Acid. salicYlicum, IO gr pi/indanog '5tirka.
6 gr. Amon. chloratuffi,
gtila.
Sredstvo protliv
1,5 gr. Acid. -aceticum, \
7 gr. AdiPs. Ianae. ,. Phenol. liquid. 0,1 5, Sol. adrenalin. I : I 00 gt! VI.,, anaesthesini,
7 gr. Cera albae i mentholi ana 0,'3 acid. boric. I , vasel optimi alb. 15 . - Ovom rira56'u
20 gr. AdiP. suilli. maZe se ro,S iznutra uvede ili danju. ('Farmac. Vjesn. I 930).
Protiv 'iuljeva. ' Protiv neugodnih posledica uleda komarca. Thirry preporuduje da
Ie Z, 5 gr. salicilske kiseline, 2 gr, Spiritusa I gr. ekstraktum kenabis se mesto i okolinu uj.da odmah opere Eistom Javel'o'vom vodom. Ve6
indice, B gr. etera i 20 gt. kalodiuma' posle nekoliko minuta svaki svrab i oteklina nestaje.
M aLu r" -;J* ,i.d.
Zuljevi detiri vederi uzastopce, -q"lo vede se"' metne
noga u t";1" i- ,f.ir;ti o"t. sata, zatim ee Zulj izvude zajedno Ea
korenonr.
PROTIV ZNOJENJA NOGU I RUKU
Protiv znoienia nogu upottebljavaju se, slede6i preparati:

Ilb l. 20 gr. fmmola i

. ' B0 gr. Spiritusa vini 90%. , , -.
ouim rastvorom se nutva* noge uvede sa malo- vate navijene na
malo drvce. (n. dirati rukom).
l4:7 -
146 -
 - a)" Obiini rleuhalni fiktii: 1000 cm3 vode i 2r,0 gr. natrijum 1is-
-

5 cm3 koc. sumporne kiseline (ili 15 gr. vinste). ' o' '

xry

Fotogratiia
: Posle tonovanja slike se stave da stoje 5 minuta u 57o rastvoru sone
l) Izazivaii. Kao supstance za izazivanje sluZe obidno meto,l i hi-
,hidrohinon. Sam izaziva(, moZe se spremiti u jednom ili dva rastvora.
Nave5d,emo nekoliko,sludajeva. Za.sepija ,on, I) 150 cm' l07o rastvor kalij. bromida; 100 cm3
,a) lzazival sa jednom supstancom za izazivarije u jednom rastvoru: l07o cryene krvne soli. II) 100 ; 2 gr. natrijurn' sul-
1000 cm3 ,red., 75 gr. metola, 75 gr: natrijum sulfata, 75 gr. natrijum :fita. 1astv.
Dobro oprane slike staViti u rast slika isiezne, zatim
karbonata (sode) i 0,5 gr. kalijevog bromida. orprati pau rastvor II 'u kome se slika
b) U jednom ,uitrroru dve supstance za izazivanja: 1000 cm3 vode,
1,5 gr. metola, 2,5' gr. hidrohinona, 75 gr. natrij. sulfita, 20 gr. kalijevog PRASKOVI ZA FOTOGRAFISANJE U MRAKU
magnezija u pralku I gr. aluminija u. pra$ku i 2 gr.
\,
J\lb 2. I gr. magne z.ija u pralku I gr. aluminijevog nitrata.
Nb 3. 3 gr. .magnezija u pra5ku 4 gr. kalijevog permanganata.
Firma, Agfa preporuduje slededi sastav izazivala za svoj materijal :
1000,cms vode, 5 gr..metola, 100 gr. natrij. sulfita,, 7, gr.hidrohinona, Ilb 4. 1,5 .magnezija u pra5ku, 2 5 gr. kalijevog hlorata ili ba,rijevog
I 00 sr. kalij. karbJnata (po[a5e) i- 2,5 gr. kalijevog bromid a. nitrata.
jedan deo izazivala uzeti dva dela vode. :

.\
: A) 1000 cm, vode, (ili nitrata: amonijuma, magnezija, cerija, cirkona, cinlka, kadmija i dr.).
4 ve kiseline, 100 Br'. no-
tri 3 vode i 2A0 J\e 6. 4 gr.aluminijevog pralka i l0 gr. kalijevog hlorata i I gr. 5e:
,st: natrij.
ka overastvoraAiB.
: lzazinad se dosta brzokvari i da bi 5to duZe trajao Ilh 7.
I gr. aluminijevog pralka i I gr. kalijevog perhlorata.
,u bocarna dobro zatvorenim i punim da ne bi' vazduh
ao na izazival. : - -- - iMaterijal za gornje recepte treba da bude sasvim sitan' i suv praSak.
''-- - Me5anje se vrli na hartiji sa drveno,p lopatisom, nikako u avanu ili ne,.
-

. kom drugorn dvrstom predmetu, zato 5to moZe 'lako da eksplodira.

:.
tvor
destil
;['ffi,ti1?:*fi5'f i1T''#l;lill'?.i-'n" {'in'}l:
stvor na tamnoj slici daje belo pismo,

148 149
 Pirotehnika
Bengatrske svetlosti

Sve donje smese melaju se na hartiji, hartijorn ili drvenom kalikorn

ili daddicom. Apsolutno se ne sme trljati u havanu ili rna kakvim tvrdim
predmetom, zato 5to je opasna eksplozija neminovna. Pale. se narpolju"
xv
Cruena (purpurna) svetlost: 79 gr. kalijevog hlorata, 21 gr. surn-
pora u pralku i 20-_30 gtr. taloZenog kalcijevog karbonata.
edargffirisa
Otvoreno crvena svetlost : 79 gr . kali jevog hlorata ,, 2l gr. surnpora
u pralku i 20-30 gr. taloZenog kalcijevog karbonata. hna razliditih recepata za spremanje rnargarina koji zavise od
Tamno crvena svetlost: 79 gr. kalijevog hlorata , 2l gt. surnpora uslova rada, od najjevtinijeg materijala koii se nalazi u dotidnom nnestu
u pralku i 2A-30 gr. kalcijevog hlorida. itd. Zavisi od godiSnjeg vrernena kao i od kvaliteta koji se Zeli spremati.
Zelena svetlost: 77 kalijevog hlorata , 21 gr. sumpora u pra5ku i 15
gr. borne kiseline. '

Zelena svetlost. (malahitova) . 79 gr. kalijevog hlorata, 2l gr. sufrr*

pora u pralku i 30 gr. barijevog karbonata.
deo soli.
Zelena svetlost (tamxr'a) : 79 gr. kalijevog hlorata , 21 gr. suru]pora
pra5ku i 20 gr. barijevog nitrata.
Evo nekoliko recepata za spremanje naergarina: Smesa za najbolji
u
margarin za leto: 1 00 l" dobrog mls'ka, I 00 kg. dobrog zejtina , 5 kgr"
Bela svetlost: 76 gr. Salitre, 22 gr. sumpora u pralku i 2 gr. drve' sala, l0 kgt. susarnovog ulja i B0 gr. danske boje za buter.
nog uglja strljanog u praSak.
Smesa za najbolji nnarganin za zimu: I 00 l. nnleka, 1 00 kg" zejtina,
Svedekoje gore obojeninn plamenom: spremaju se ako se unapred 14 kgt. susamovog ulja i B0 gr. danske boje za buter'
fitilj nakvasi koja 6e pri gorenju bojiti plamen u razlidite
boje, tako b plamen u zeleno, barijeve isto; stronci' Smesa z,a rnargarin drugog kvaliteta za leto: 6C lit. mleka, 56 kg.
jeve' soli ; kalcijeve u cigleno crveno; uzimaju se oleomargarina , 30 kg. sala, l0 kg. pamudnog zejtina, l0 kg. susamovog
one koje se u plamenu, kao: nitrati i dr. ulja i nA gr. danske boje za buter.
Snaesa za nnargarin II kvaliteta za zimu: 60 l. nnleka, 56 kg. dobrog
Bengalsrke Sibice:500 gr. dekstrina kiseli se 12 sati u I 000 gr.
vode, ako se ne rastvori zagreje se na pari, zatim se doda 850 gr. kalije* zejtina , 16 kg. sala, 26 kg. pamudnog ulja, l0 kg. susamovog ulja i 120
vog hlorata i 350 gr. stroncijevog nitrata, 500 gr. kolofonijuma u _pralku gr. danske boje za buter.
i [im se sve ujednadi nakvasi se Sibice 2-2,5 cm. duboko, tako' da gla- Srnesa za slano ve5taiko maslo za leto : 42 kg. zejtina , 66 kg sala,
vica Sibice ostane slobodna. 38 kg. kajmaka, 60 kg. mleka, 16 kg. soli i 300 gr. da,nske boje za butdf:
Smesa za zimu z 69 kg. zejtina , 43 kg. pamudnog ulja, 37 kg. sala,
55 kg. mleka, 16 kg. soli i I 60 gr. danske boje za noaslo.
Davanje noargarin'u mirisa kravljeg hutera: Patentovano sredstvo u
Austriji: U sveZ kajrnak dodaje se 2-5% lecitina a zatim se ostavi da

150
l5l
se kiseli 24-30 Easova pri remperaturi 12-150, zat$ -se o]ui kajmak
-D-utera.
il;j;^ n}turkom bureru kome on daje prijatan miris kravljeg
Da bi bio margarin potpuno sliian sa buterom dodaiu
nru i
lou g*g:
To na (austriiski
slede6i nadin
",binu ;; iixenj.* potanoni. se postiZe I

Spremi se emulzija od Zu
xvI
uzme mleEni Ie6,er, ali rnoZe i
,rl
.r'l
:, ,,
zija dodaje se PostePeno, Pri st
mleka i dobivena smesa Ponovo Recepti za kuinu '

dodaje se unapred spremijena i rast

i,1

raduje dalje; Ovako spremljeni mar i;' I

Pra5ak za Pecivo. (BackPulver).

i 100 gr.
,i

J\e 1. 100 gr. kiselog kalijevog tartarata (vinskog kamena)

_ ll
,l

r0 ,kg. ovdijeg rnga zejtinJ;i .oo kg, 'sala, zbog ukusa qode bikarbone.
Yv'+-
imirisadodajel,ka.,razlid'itihkorenjaitd. i;"lj"j; ;; zasebno u sitan pralak, sule se kod 750 C. i porneiaju
trljanjem. r r.
Dve male kalike od gornje smese dovoljne su za I kg. bralna.

;:

J11

I
.ffi
ifr
;*r
.at

.ti
.}f.
E
$;
\

.s
.. :li

.t
;i

153
 Nernaiki senf. 400 gr. ruskog sinapeno'g bralna (Sereptaseuf),
15 gr. cimeta, l0 gr. karamfila i 140 gr. 5e6era,, Porrle*
40-60 gr. soli,'zatim
Iaju se Jobro, prilije potrebna ,ko,lidina sir6eta da, bi se dobila Po-
trebna gustina.
Francuski senf. U 260 gr. belog i 40 gr. crnog sinapo'vog bra6na,
1

sasVim dobro doda se 2 gr: kerianda, I gt. isiota, 0,3 gr. va*
nilije,0,6 gr. g oraha, u ovu smesu se dodaje 900 8r. toplog xuI
,in. u kome rastvoreno 100 gr. 5e6era. Sa I kockorn od ovoB
Ie6era je osrr Yz limuna. Najzad se prelije i 100 gr. vinskog
sir6eta a moZe se dodati i malo belog luka. trlmiBtavanje imsekata
Konzerviranle jaj". Sveia juju mogu se saduvati na razlidite naditre,
SREDSTVA PROTIV NIUVA
samo ,treba uzeti sasvim sveZa i to ona koja tonu u rastvor od 20 gr.
soli u 200 gr. vode. Ona koja plivaju su ve6, neugodna za konzerviranje. Ilb l. Lepak za noErYe: 50 gr. kolofonijuma rastopiti u 25 8r. ricino*
Evo nekoliko nadina na koji se rnogu saduvati friSka juju. vog ulja, dok se smesa hladi, doda se 5 gr. glicerina i l0 8r. meda i do-
Ns tr. Juju stoje u 5% rastvoru vodonikovog superoksida (H, Or)' bro izmeda . Zatim se tom lepljivom smeSom obloZi hartija, na koju rtruve
Ne 2. Marek preporuduje da se juju natrljaju sa distirn bilinim
padaju i lepe se.

utrjem. Za I 000 joju- potrebno je oko 50 sr. ulja (zejtina). Nq 2. 65 gr. kolofonijuma, 35 gr. lanenog ulja, 2 8r. vcska i 5 8r.

J\lb 3. .lrj* koja su nakvaEena u parafinu mcgu da ostanu CtrZe s.rela. terpentina.
Za 3000 juju je dovoljno samo I kg. parafina. Ns 3. 150 g,r. kolofonijuma, 50 gr. lanenog ulja i 20 8r. rneda r&s-
kr topi se na ,od"Io* kupatiiu i ru dobivenorn tednom masom namaZe se
sasl a hartija i ostavi ed* ima muva.
Zna im Ns 4. Miris koga muve ne vole z 2,5 gr. lavandovog Ylj" i 50 gr. 5pi*
centi u
ritusa pomelaju se i ostave u otvorenoj teglici u sobi. Muve ne vole taj
siguran i jeftin nad'in.
miris i ne ulaze u sobu.
Ilb 5. Zischko, preporuduje da se juju namaZu vazelinom ili smesorn
i
Ne 5. 20 gr. kolofonijuma, l0 gr. terpentinsikog glju i l0 gr. repid-
od gustog lanenog ulja voska.
nog ulja rartop"e se uj.dno, ,uii- r. dodu 14 gr. meda, namaZe se har*
POPRAVLJANJE UZEGTOG ZE"ITINA tija i okaEi na mestu gde ima muva.
Muve iz radnje lure se kredenj.* zidova i plafona sa krednim ros-
tvorom kome se doda 5% stipse ili i litar kreozola na, 50-70 litra kreE*
nog rastvora za kreEenje.
Otrov za muve. Ne l. Skuva se malo drveta quassia a,mara i doda
se malo 5e6,erai meda. Ovu smesu irnuv€ jedu sa apetitom, ali se odmah
otruju.
Nq 2. Postoji i drugi nadin da se uZegli zejtin ili masti poprave. Stu-
Ilb 2. Mleko kuvano sa biberom i Se6erorn isto je otro,vno za muve.
cati 120 gr. 6urnura i tu kolidinu staviti na I litar zejtina. Ostaviti zejtin
u dodiru sa tim prahom 3 dana, mu6kaju6i desto. Zatim se filtruje. , Ilb 3. Mleko pome5ano sa osam puta viSe vode i malo formola Pret-
stavlja isto otrov za muYe.

.
154 155
-
 Ilh 4. Posaditi biljku ricinus oko vale ku6e. Biljka sluZi za ukras
ali muve je ne vole i beZe 'od, o,ve ku6,e. Muve ne vole i plavu boju. Sobu
Ilb 5. 3 gr. rastvora formalina, 4 gr. glicerina i 13 gr. vode. Smesu
naliti u tanjirde i ostaviti u sobu; muve padaju oko tanjiri6a. hlo6u
smesa ne sme ostaviti u spava6oj sobi.
SREDSTVA PROTIV BUEASVABA [ >RUSA<(
40 gr. 5e6era, 40 gr. kolofonija i 30 gr. boraksa dobro istrljati.
Smesu duvati u plehanim kutijamai i uveEe posipati mesto gde izlazi Bo-
mad. Posle dve tri vederi posipavanja bubaSvabe i >>rusi< sasvim 'izleza*
vaju. Dobro je posle tre6e vederi mesto gde izlazi gamad prelivati leko-
liko vederi amonijakom.
BubaEvqhe se uniStavaju sa: 2 dela boraksa i I deo salicilske kise-
line pomelane sa 10 delova ka5e od rkuvanog gra5ka. Uvede se ostavi gde
izlazi gainad. r...
Frotiv moljaca -je odlidno sredstvo ugljen-tetrahlorid. Odelo koje je
napadnuto od moljaca, moTemo saduvati ako se u orman stavi jedna
otyorena boEica u koju je ugurano malo vate natopljene' u ugijen-tetra-
'hloridu. Orman dobro zatvoriti i u boi.icu s vfemena na vreme dokapati
novu kolidinu supstance. VaEno je znati da ugljen tetrahlorid ne dejstvuje
Btetno na tkanine, nije upaljiv ali ne sasvim bezopasan za ljude, kao 5to
to neki misle. (N. A.).
Od m6ljaca moZemo osloboditi sobe pomo6u fornnalinovih tableta,
koje se spare pomo6u naroditih lannpi u dobro zatvorenoj sobi. Tako stoji
24 sata, zatim se otvori prozor i dobro provetri.
Moljci i drugi irusekti uniStavaju se sa r-dihlorbenzolo,m. MoZe se
upotrebiti ili kao para ili ako njegovim rastvorom naprskamo predmete
koji su napadnuti moljcima.
Krzno se Stiti od moljaca prskanj"- smesom od kamfora i samle-
venog bibera.
Komarce u sobi rnoiemo uniStiti ako, upalimo dve kalike slede6e
smese : 2 dela bibera, I deo dalmatinskog pra,Ska zei insekte,rreI deo Pr&-
5ka od valerianovog i<orenja i I deo Salitre u pralku. Soba dobro z,a-
tvori i dim stoji 2 3 sata, a zatirn soba provetri.
!. A a I .
Stiienje od komaraca. Ruke, vrat i lice namaZu se slede6.og sm€.
'kur**-
som : 2, gr. timola rastvori se u B gr. Spiritusa i dodaje se 20 Lapi
filovog ulja.
tr50
-
uniStavaju se sa 2,5-4/o rastvora od sa,punskog
,krezola ili sapokarbola ili lizola. Patos i nameltaj operu se sa jednim od
gornjih rastvora.
Stenice se mogu uniStiti rastvorom od: 50 gr. naftalina, I 00 gr. ben-
se ova zina.o 100 gr. karbolne""kiseline koncentr., 100 gr. terpentinskog ulja i 550
gr. Spiritusa za gorivo. Ovim rastvorom namaZu se mesta gde se plode
i kriju stenice
, Mravi se uni5tavaju ako smesom od I go. kalijevo-&htimo tartarata,
l0 gr. 5e6era i I 00 gr. vode ili neke masno6e, namaZu se razne male
stvardice (kamendi6i, drvca, staklena pardad itd.) i postavi tamo gde
prolaze mravi.
Mravi se kuju sa rastvolorn od I dela meda i 1 dela rastvora kali,
jevog hidrata 10%. Sipa se u tanjiri6,e i ostavi gde ima mrava.
Mravi iz kredenca izjure se ako se na hartiju ostavi u kredenac po*
me5anijednalcicielov!borai<saupra5kui5e6eraupra5i<u
Larve $e uniStavaju sa Di-Di-Ti (D.D.T.) pralkom najboijim insek-
ticidnim sredstvom u koncentraciji od 0, I 1 kg. 6'istog Di-Di"Ti pra5ka po
hektaru prskane povrline.
Komarci, muve i stenice se odliEno uniStavaju sa Di-Di-Ti pra5koln,
kada se ovaj upotrebi za prskanje ku6a i Stala u kolidini distog Di-Di-Ti
pralka 2 gr. na kvadratni metar. Sigwna zaltita je za vreme od 3 meseca.
sdliino uniHtavaiu Di-Di-Ti pra5korn k,ada se upotrebi u kon-
VaSi se
centraciji (me5avina distog D.D.T. pralka i talka) u kolidini 40 sr.
l0%
po Eoveku. Duva se za;pralivadem pod kolulju, ga6e i na ulazna nnesta
ode6e.
Bubalvabe se uni5tavaju Di-Di-Ti praSkorn u koncentraciji od 1AT,
melavina distog D.D.T. pralka i tall<a).
NA ZNANJE !Za sve recepte za uniStavanje insekata sa Di-DiTi pradkom
vaZi' pbjaSnjenje: da svaki insekt koji puZe ili se odmara na povr*
Sini prri."noj tu Di-Di-Ti pra5koffi, mora da dobije letalnu . (smrtnu)
do ztr- (kolidinu) pre nego 5to usled iritacije (nadraZenosti) napusti
povrlinu.
:
 25 gr. kalijevog fosfata i
25 gr. magnezijevog sulfata.
Od ove smede uzima se 5 gr. i rastvori u I lit. vode. Saksije se polivaju
ovim rastvorom samo jednom mesedno ali sarno zemlja ne i li56e.

Ve5taEko dubre po Wagner-rt.

45 gr. kalijevog nitrata,
xvilI 30 gr. amonijevog nitrata,
Potrjoprivreda i f,ivinarstvo 25 gr. amonijevog fosfata.
Gornja smesa dobro istrljana i pomelana po$pe se u saksije u slede6'im
li5iu. I kg. iseckanog duvana (otp14aka)
Sreds6yo protiv va5iju na kolidinama: u saksijur sa prednikom 12 sm. I gram, u saksiji sa prednikom
kuva se na nod"ro* kupatilu 4 sata u 5' litara vode. Tada se filtrira, od 15 sm. 2 grama; saksija sa prednikom od 20 sm. 4 gr. i od 25 sm.
ocedi i tednost ukuva a" Z litra. Za upotrebu se uzima 100 gr. na 5 lit. B gr. Zatirn se lagano preliva vodom da bi se smesa rastvorila. Ovo se
vode i time nakvasi ili opere biljka' ponavlja jedared mesedno.
Lepilo protiv gusemica
Hrana za kokolke koje nose
Da bi se spredila najezda gusenica na drve6e valja stabla premazati
ovom lepljivom smesom:
Ne L. 3 dela kalcijevog karbonata ili krede ili stucanih Skoljki.
50 delova 3 dela denaturisane soli,
Katrana...... 2 dela pralka od drvenog uglja,
Kalafonijuma . ' 105 delova
.
25 delova I deo sumpora i
Ribljegzejtina . . . . .
ili stablo od &ilo-
Obidnogsapuna . . . . 100 delova Y2 dela arornatidnih biljnih produkata (zrno, cvet
' sona, zimljeg kopra, isiota i dr.) dobro stucanih.
Lepak za kalerntrjenje vodke. Rastopi se ujedno ^950 8r. kolofoni-
juma i 325 ;;. bele ,,ooll. U zasebni ,rf, rastopi se 125 Od gornjeg praSka me6e re u hr4nu kokolkama ujutru po, pola dajne
,q:,1?,^" i_,o""ju
u prvu smesu, zatrm se dodaje postep_eno_ 220 gr. crvena ilovada pri stal- kalike za 5 kokolaka. Upotreba se prekida za nekoliko dana do tri rIC-
nom melunju, dok smesa postane podjednaka kao melem' delje ili mesec dana.
Upotrebljava se dok je mlaka, pomo6u drvene lopatice. NP 2, lB gr. pulenog mesa,
I 5 gr. kukuruzno,g hleba (proje),
Ve5taiko dubre za cveie u saksijama. Veltadko dubre prema Pe-
I l0 gr. krompira,
termann-u sprema se melanjem dobro strljanih soli: vode po volji.
100 gr. amonijevog sulfata,
100 gr. a'monijevog nitrata,
Ils 3. 25 gr. sulenog mesa,
400 gr. kalijevog nitrata i 25 gr. trica (mekinj"),
400 gr. kalijevog fosfora. 175 gr. krompira i

Jedanput nedeljno saksije se polivaj-u rastvoro'm

od I g'. gornje Yode.

sm"$e u I iit. vode, a svaki dan Eistqm vodom. Da bi ksko5*e aosile zimi
Ve5taiko dubre prema Grandeau-u. Promela se:
U prole6e i leto skupi se 6to viSe liopriva isule se na suncu i zimi se
l0 gr. kalcijevog nitrata, polcvase u vru6u vodu, strljaju sd i popnelaju u obidnu hranu, od krom-
25 gr. kalijevog nitrata, '" pirh, mekinja, pirinda itd.

158 159
 Svako jutro izvaditi cve6,e, isprati ga teku6,om vodom pod slavinom
pa ga opet vratiti u sapunjavu vodu. i

Bra$no za decu }lb 1. po >>Techn. Rundschau<<. Treba da se skuva

16 gr. plenidnog bralna u 160 gr. kravljeg mleka, dobivena kala se r€r-
shladi na 350 i doda 16 gr. fino istucanog jeEmenog slada, koga smo pre
ovlaZili sa 16 gr. lS% vodenog rastvora natrijskog bikarbonata. Tada
treba staviti sud jo5 lLJ\ minuta u toplu vodu, kuvati neko vreme,
xffi protiskati masu kroz sito i osuliti. Princip je fabrikacije bralna za decu,
da se i obidni skrob pretvori u dekstrin i slad; u ovom sludaju to se posti-
Le dodatkom slada.
Ns 2. 50 Calc. phosphor, 100 amyli orizae, 125 cacao pulvis, 250
stakl se izbeglo r amyli solani, 475 sacchari albi plv.
zimi, od 60' er.
500 il-alkohola; . Rastvor za auto hladniak trroii tle mrzne zimi:
rinu. otra narnaZe-
Ne 1. 40-5A% rastvora glicerina u vodi mrzne izmedu
se staklo iznutra pomo6u mekane detke. --170
C.
Sretstvo protiv , srtrrz&yanja prozora. Staklo se namaZe iznutra sle- -340
de6irn rastvorom : 60 gr. kalijevog vodenog stakla, 30 gr. glicerina i l 0
Ne 2. 60% vode, 10% glicerina i 3}8ls Spiritusa. Ova tednost kljuda
nad I00o C i mrzne pri
.
C.
gr., t.rpentinskog .rljq. -200
VeSptrav se spremaod l0 kg. ultramarina koji se urnesi rastvorom od
, Sredstvo da staktro postane neprozirno 600 gr. arapske gume (ili 700 gr. dikstrina i 600 gr. glikoze, ili 2 kg.
J\lb tr. Staklo se namaZe iznutra retkom kaSom od sitne krede i mleka. Stirka od krompira) dok se dobije gusto testo, koje se izlije u kalupe i
suli pri 700-800 !,r sulionici.
J\!b 2. Staklo se namaZe sa retkom kaSo'm od kalijevog vodenog sta-
kla i sitne krede. Ve5ptrav niIeE kvaliteta se dobija od: 16 kg. berlinskog plavog, I
kg. boraksa i I kg. arapske gurne umesi se SA rnalo vode, presuje i suli
kao u prednjenn receptu.
kovog oksida dobro istrljanog.
Kreini talog i naslage, koje se stvaraju u sudovirna, u kojima se
stalno kuva voda bogata u kre6nirn solima (kao 5to je sluEaj sa beograd-
SC

zuev
a a.

sul
skom vodom), moZe se lako otkloniti, ako se u takve sudove sipa razbla-
kao se
Zena sona kiselina (,,Salzgeist") u srazmeri: jedan deo kiseline na 4-5
UZIfR
!
ne
delova vode. Dok u iudu ima kredne naslage ne treba se bojati za zidove
zasiden.
samog suda: kiselina ih ne6e nagrizati. eim se naslage rastvore odmah
Cveie da bi se duZe odrZalo sveZe u vazhi. Se6,i pre svega de56e sud isprati distom vodom.
dr5ke, a zatim potopiti tr distu vodu kojqj je dodato nekoliko komada
6,u'mura? ili u oYu melavinu:
1000 gr. obidne vode,
3A gr. nastruganog sapuna ,
3 gr. obidne soli i
2 gr. 'boraks& u pralku.

160 ll l6t
 da bi se mogla polovina Iako izvu6i iz oEvrsloga gipsa. eim se o,dvrsne
dobro gips, :iivuku se limunove polovine i tako dobijaju dve Suplje polo-
vine kalupa limuna. Ostavi se jo5 2-3 satf, da se Bips dobro odvrsne.
Tako se sprema kalup od svake vo6ke koja se moZe podeliti u dve polo-l
vine sedenjem po najispupdenijim delovima.
Ve5tadki limun. Rastopi se na vatri 400 gr. parafina, 100 gr. stea-
rina i I0 gr. boje (limun-Zute), lake, od one koju upotrebljavaju moleri
xu(

Vestadko vode
Veltadko seizz gipsa, raznih voskova, atina'
celuloida, pap materijala, a upotrebljuYl s m za
razne *oalt. OvCe 6emo nat'esti nekoliko upttt-
stava za spravljanje nekolikih vrsta vo6a. potrebno da uvek tednost p
suda u kome je rastopljena
2-3 mrn. debljine, metne
da se Zuta smesa potpuno

kane gvozdene na
uzane
njem or:-avije PP
p"r[riik" *i I o se maka' od obe e6i no-
ko Zini d15\e 'polutku o sarmo
;;;; iseku te '
rnodela . Zatlm gustim tutkalo m z ostavi da '
smesu, a kada
se tutkalo dobro osu5i. Tako spr skujemo tavimo.
u rastqpljeni parafin, zatim ocedi o Zatim ih ohladimo u hladnoj vodi i paZljivo ostruZemo izliSnu smesu sa
vodu. Tako list dobije potrebni sja ivice, t. j. sredinu ve5t. lirnuna. Ako prvi limun_ ne ispadne lajbolli, Pre-
razno obojeno li56,e irnituju6i jesenje topi: se ponovo, i istlm kalupom ponovo izlije. Jedan ovaki gipsani kalup
om bojom n moZe da sluZi za livenje hiljade veltadkih limuna; samo dobrq da se kvasi
1", zalepirno u vodi. d

a Zattfn
Pomorandle i mandarine rade se na isti nadin 'sa kalupirna i'smesom
OIR' ;

2 sekunde i list je gotov.

istom kao i za limun samo obojenom u oranil,. To se postigne dodavanjem
Ve imu jabuka spremajuse
.kru5ka, -na slede6i
,i -{r' Vo6ka ma,lo crvene farbe u Zutu smesu, koja moZg da bude od one za zid ili
pomo6u a s- iz grqr; nadin.
"limun i' lll'u. Zatim se stave na ravnu da-
: Sudan Rot B. B,
se
:^
,

del Bril Od giPsYog bralna

SEicu ta Krq5ka. furema se od iste gornje smese obojeae u zeleno po Zelji,
i mlake retko testo ko badve polovine limu'
eim se izvadi gornja polovina probuli se pri vrhu i kroz te rup'ice se pro-
na svug u debljini okq se ostaVi u rniru da :na kpjoj se iznutra savije dvor i
-.rnapred vude parEe *.tunu gr*aene ii." zalije
se gips limuna tr.bu namazati zejtinom ili ma56'u

162 '+ -163r

 nepokretna. zatim se sastave obe
polo' rafinu i hladnoj vodi. Ako se ho6,e da povr5ina vo6ke ne sija n-. -pr. z'a

sa pola ka5ike smese talco da stoji il;kr, o"au'p"rtl-po,up.nja u p4rafinu se ostavi lagano da se ohladi ne
i nakvasi za momenat
Vine. OstruZe se mesto sastavljanja kvase6i ie u vodu.
i'* zelenu smesu' a'"t*"itT:L "r:'f,li",lll";J,[i; lit
-uvije Sljive itd. spremaju se od testa od Stricle
[ruot, krePPaPirom, koji je ili ilovaEe. koie iznutra treba da budu krive
u rastoPljeni Parafin a zatim u (L"f."ri"i e dobro na suncu ili u furuni, zatim
kreppapira
i se puiuiirro* malo pards zelenog
Tako je kruSka iokrure u rusgT nekom bojom, koja i3 .t*txu
treba da imituje ostatak cveta. oa + dela a isti naEin se mogu spremttt -I z.rna
gotova. od groZda, koja se zatim pomo6u svojih dugih drlki od Zice upletu u
gror-d, doda im se lozov list ve5t. i grozd je gotov.
abuku sPravlja se od: groZda 1oi9 u
30 gr. stearina i 15 8r MoZemo tako spremiti i vinovu lozu sa mnogo li56a !
saksiji imituje potpuno Eokot groZda. Narodito ,k" upotrebimo li56'e obo-
rastope i melaju dok se bi potpuno imiti-
jeno u raznim bojama kao u vinogrud,., ujesen. A da se
remljeni kaluP od giPsa za ili
jabuke, stavi t" drlka od mekan. .7 ralo groZde zrna se napuderilu *ulo sa talkom, kredom bralno'm.
dve polovine zat
Tresnje. Stricla (bela llovada) Zarrne_si se sa vodom u gusto testo i
^
op"t ra istom smesom, ohladi se, .tutt?'" jabuka
,:: iz
izliSna ,*;r; ,u'tu'ljenog mesta i
cela drlka tanke
njega spreme loptice ; obliku trelanja. Namesti od
se mekane
istu ,*.rrl"lu,i*-; hi"dl" vodu da
bi se pokr u obliku male
s tim i oi zice, obavijene )"l.nim kreppapiro*; toju se savije iznutra
jabuka postane sasvrm glatka a zajedno
fut" t_a drlka'ma ostave se
kuki." du ,. bi se izvukla. spremljene loptice
dobiv.na jabuka je bela :r: -,rim se suitv'
;^r;; zatim
ili po Zelji, da se osule na vazduhu ili u ,.rri. Dotro orrr5"rr" kuglice ohlade s€,
a
u zuto i crveno, iri prem (u i potopi za momenat zarim nakvase jedna ;; juaru rastopli"l, belu smesu za spravljanje
,rr. ioz)," " zatim brzo nakvase u hladnu
I

oko jedan-dva i"r,u. Po [o ocedi i odmah potopi veltad,kih jabuka (vidi--p"rrXi-nu,'i.,

vodu-
u rastopljeni ne mnogo m parafiraa' Bo-ia se vi6e J'ako se a"tiju gluiku i najma sejave negde
u voclu. Tako se boja p( dr6ka obavije braun rupice, ponavljamo kvulenj" Y rastopljenoi odmah u hlan
ne skida i potpuno imit ' 'u l;; ,}odi. Ne uspe li r" i kod ponorljenog o glatke povr-
krepom vo6a kao i povr6e, koje $ine, to pokurri" au je smesa mnogo vru6a ohladiti'
T;:1,"1,." *Tl Tako spre'mljene bele loPtice n
nije u jednoj boji. smesu: 50 gr. Zelatina, I 00 gr. vode
liie i krilka od
Kri5ka (rexan!) od rubenice. Isto kao i- '-ru dalje
jabuk3
,:. kao kod jabuke'
je potre
sud, a t
ovrlini kriSke, nego na
rastopi
e se moZemo PosluZiti ohladi. za drugom spleml-jene b-ele kuglice'
se oboje. Dve Polutke tako da Lela-
zatim brzo izvade, ocedi se sme_!a, z1tiq. okr"6,.- kuglica
Pre nego 5to se sastave po_kuglici i tako malo ohJadena
tinska ,*.ru poailanuko se razlije '"q
kanapa; L"ii 6e da sluzi r"fi; r.*; ir5t" ;i na unapred- vezani
dve porutke umerne se il"i[ril'^2uti* se kukici zakadi
*ulut'ju' Dobro omalana
za ve5anje kri5ke kad kanap ili b; ,. dobro ohladila i udvrstifa.. Na taj nadin se dobijaiu
veltadka kri5ka lubeni
; oko da d'ovek mora da "2",'-a.
veltadki trelnje,,koje su sjajne kao prave trelnje.
oboji
opipa rukom Pa onda Ako se ho6e da tre5nje budu,,bele", onda se Zelatinska smesa
Jabuke i kru5ke .-. o€I umesto crveno, so malo Zute farbe'
vrline i razne boje, mogu se spremltt r zaSrps Ako se ho6,e da jedna strana ovih Zu6kastih trelanja bude
crvenka-
itd. a dil se osuEe potope s9 u belu a najzad
smesu Y
sta, to se postiZe na slede6'i naEin: u malu krpicu od retkog Platna veLe
beloj po*fini mala ioio koia se Zeli,

165
164
 ',

Ve$tailre Uijive spremaju se kvalenj.*, od ilovaEe napravljene

se sitna kt Iljive, u istu smesu kao i groZde. Za sve ostalo vo6e, povr6e ili li56,e se
Zelatinsku mogu iskoristiti navedene metode.
Vrlo lepo izgleda na primer korpa puna sa raznovrsnirn vo6em kao:
I velika i l-mul. jabuka, I kru5ka, I pomorandZa, I limun, l_ grozd pri-
EvrS6en na jednom lozovom listu. Praznine se popune sa tre5njama sYe'
uspeh i d, zanim po 4_5 u kitu sa po nekoiiko listova.
lnsama. i Isto tako lepo izgleda i dokot od 3--4 Sipke sazrelog groi.d'a i obo-
TreSr jenim jesenjim vinovirn li56'em.

Krai J
-

nie od celuloida. JoI lep5e trelnje, kole :: ne kvare od

Tre5nie o{ Yo49,
umesto u Zelatinsku smes.ur
; kada se umesto'u
spremaju se kuglice
smesu, kuglic.e od Stricle ili bolje

:stoceluloidlakamoZeSeposluZitiisakolodiumom(upaljivj").
UmestoceluloidlakamoZeSeposluZitiisakolodiumom(upaljivj").
' TreB
stupaiu6i
unapred
' kvasi i h

Ve5
ska smes
za belo l

hovih du
hartijom.
viSe imit

167
-
.

166-:-
4 166 :

:
 SADRZE.I
I

HEMISKO BOJENJE METALA

Strana
o
5
6
9
I
9
10
10
11
11
t2
r4
16
16
t7
18

SAPUNARSTVO
1 Spravlianie sap una

t
I
T

I
b
6 Zrnasti saPun
I Klejevi sapun
6 Sapun u PraSku
4 Toaletni saPun
; nofijanje toaletnih sapuna hladnim put'em
===
- .,-
1i
25
26
27
27
7 Farbe za sapun
:=:3?
$

I
I
i 16 Mirisi za toaletne sapune
I 6 Glicerinski saPuni g2(
rll
i1 3 Parfimske smese za providne sapune
rt[
itl
19 Me dicinski sapuni -
ill
KOSMETIKA
An
,JO
Kosmettka' koZe
4g Krernov i za Pomade -+36 42
11 Sminke
 t
'1

Koliko Strana
recepata Strana recepata
,

43, 82
29 Puderi 1 Graviranje stakla
7 Kosmetlka Lou, 45 3 Mastitro za malanje * ,trf.f o 82
83
,2 Masti i pomade za kosu 46 1 Belo mastilo
46 83
4 Sapun za pranje kose 2 Mastilo za pisanje na drvetu
4 Farbe za kosu 47 1 Mastilo za pisanje na koi,t B3
3 Sredstv o za skidanje Tur. o koZe 48 -
2 Mastilo za pisanje na gvoZdu, cinku i B3
t4 l-akovi za nokte 4B 1 Mastilo za, pisanje na bakru i olovu 83
83
1B Farf imi
49 1 Mastilo za pisan,ie na porculanu
evrsti parfimi 5l 2 Mastilo v,a metale 83
15
1
K olon jske vod e -. - - 51 7 Nevidljivo rnastilo 84
4 Soli za kupanje . 53 ovke --
85
11 Za brijan je -- - 54
Voda' za ispiranje ustiju izuba 55 '
L2 vl
5 Pra5,ak, za zube 56
11 Fasta za , zube =
56
LEPKOVI, PEEATNI VOSKOVI ! KAPSULAK
B Kosmetika oka, trepavica iobrva 58
B6
39
o 90
D'
,,lv 1
90
90
1
ALKOHOLNA PICA 2
90
59 2
90
91
2 Vermuti r
6l 2
91
Likeri -
:

:-
63
63
c>

3
91,
91
27 Likeri od vbda (ratafiie) 64 1
Cement za ----- 9r
68 1 .- ; -
-- -
12 Fruktove esencije 7L I Cement za, od cementa -
92
je za likere 72 Cement, za denih Pukotina - -
92
u Bo -: 1
1
92
',:
,

v
5 Kit za bai -
92

VOSKOVI ZA PEEATE
MASTILA
v4
3 Najbolji vosak za pedate -
93
93
11
B
75 7 \rosak ,u'fifrutt n., Selaka u raznim boiama -- 93
2 AlizarinoYa ,mastila 75 1 Dobar vosak za Pedate -- -- -94
2 Mastila od. kampeSovog drveta 76 91
2 76
13 Hektografska mastila 77 KAPSULAK Z,A ZATVARANJE FLASA
4 ska masa, i hartija
Hektograf : 78 94
1 Hektograf bez Zelatina -; 78
'9 Litografska mastila' '* 78
2
,
-
Mastilo .za pisanje na belom platrlu 80 vll
ft.
o Mastilo za Stambitle od metala 81
KAUEUK
1
81
1 NIastilo 8l --- 96
1 Boja ziot,
-
8l
80
9 KauEukovi cementi - 96
3 Boja za -97
Boja z,a nih punttjita 80 1 lVlorski klej >Zefferi< ,- - -
97
1
6 Mastilo 82 :97
J
-- ' l7o - l7l
:

,,
 Koliko
Koliko rece pata Strana
recepata Strana
1 Srebrni sjaj slonove kosti 113
97
1 Elastidan lepak 2 Beljenje slonove kosti 113
1 Univerzalan lepak po Deviju 97
97
l Bojenje slonove kosti 113
1 Lepak za maSinske kaiSe
98 1 Bojen je sedef a 113
1 Lepak za stvari od kauduka
3 Spremanje kaudukovih rastvora 98
Ve5tadki rog
9B
1 VeStadka gutaperka
1 Najnoviji lak gumene Proizvode 99 2 VeStadki rog od 'odpadka 113
1 Elastidna i meka roZasta materija I l4
t Kaudukor.i rastvor od st,are gumene stvari 99
tl4
1 Kaudukov lak 99 l Belenje roZaste mate,rije
1 Kaudukov lak za kaljade 99 5 Farban je roZastih materija 114
r l-,epljenje roZastih materija l l4
vHt Spremanje raznih masa
MASTI i LAKovl zA oIPELE' Kozu I PARKET 3 Plastelin za modeliranje 1r5
00 1 Masa od gipsa za ramove I 15
Terpent inske masti
2 Hartijska masa (Papiermach6) I l5
5 Masti za cipele 01
1 Parafinsko voskana masa za galvanoplastiku I l5
4 Mast za cipele (po Hageru)
-
01
1 Plastidno roZasta lnasa 116
2+ Razne terpentinske masti 02
2 Masa za izolovanje zidova od vlage lr6
10 Vodene masti za cipele 03
11 Ule5ovite masti za cipele razne boie 04
1 Kamen ili praSak ;a bojenje cipela 05 X
1 Boje za bele cipele 05
6 Mast za cipele da ne propuStaju vodu 05 LAK0V|, LAKIRANJE I FOLITIRAhIJE
1l\[ast za maSinske ka,iSe 06
2 tt7
l Politura za koZni nameStaj 06
1-" l lB
2 Mast za" gladanje linoleuma 06
cr 118
b takovi za koZu i cipele 07 /)
118
3 Mast za parket po Hageru 08 1
1 ine i dr. llB
6 Mast za parket i linolenm 08
1- 118
2 Mast za gladanje patosa kao parket 09
1- I iB
3 Tedne mase za patos i Parket 09
2 I 18
7, 118
lx I 19
119
VESTAEKO KAMENJE, KOST, ROG I DR. MASE 1- 119
Magnez! jev krednjak 110 6
o 119
Ameridki nadin z'a spravljanje veSt. kamenja _ I l0 2 1r9
Veestadki kamen beli, slabo Zudkast,i 110 1- 120
VeStadki mermer zeleni 111 1- 120
VeStadki mermer crveni 111 1- 120
Vestadki mermer z'a male ukrasne predmete ul 1- l2u
1- t20
Ve5taEka kost 1- 120
2 Vestadka slonova kost lll 6 t2t
tt2
::
2 121,
1
Ivuarit t12 4 a starog
1
2 :*.5*r,t ii3
4 Najnovije imitacije slonove kosti 11,2
1- r23
1 tt2 t23
113 1
2 Plastidna slono,r,a kost

173
172 -
 Koliko . Strana
Koliko ,

recepata Strana recepata 136

1 Lak za slamene SeSire 23
-: 137
1 Lak za" peii 23 138
3 Lakovi 23 - 138
1 Mat lak z'a drvo, koi.,tt i metale 23 139
3 Bojenje celuloida 24 139
139
140
xt 140
140
ZAR STVO i '141
.
11 25 -
Crna bo.ia z,a koZu -- 26
4
1 26 I : xlv
1 Boja za suvo bojenje koZnih stvari 26
1 tr'arban je Zutih cipela u crne -':- 26
o
t) Suve i dvrste I cipele razmekSaju se 26 MEDICINSKI
1 Izbel,iavanje dlake (krzna) i koZe 27 44
I Stavljenje kaile od' zeea 27 Sre dstvo ZB, , ffI&s ant tela kod ttazeha 44
16 Bojenje krzma u raznim bojama 27 1 Kamf orov SPiritus 44
45
XII :

1 Borvazelin
145
il45
RAZNE HARTIJtr i Srled stvo protiv oPekotina
- - 146
1 146
o
o Itrartija ko,ia ne propuSta vodu 30
2.- 146
Ilartijako ja
'ne gori 30
1
2-- 146
'i,r
AvtoErafska hartija 30 TUkU
4 Hartija za litografske reprodukcije 30
2 Protiv znojenja dece
'r^^^ * L47
t47
1 30
i.sir".{.tuo proiiu griPa - 147
I Providna hartija ziz, kopiranje 31
1 Providno platno za kopiran je 31
1 3t
1 Staklena harti ja (glaspapir) 3I XV
1 Hartija za kopiran je 32
2 32 FOTOGRAFIJA
.Y
148
xill 5 lzaztvact 148
2 Fiksir r49
SREDSTVA ZA EISEENJE TKANINA, METALA I 149
i pirtr..,t'i za t^otbgrafisaqie u mraku 149
5 Tednost,L za diSienje fleka sa finih haliina r33
I n*io mastiJo za fot'ogrtfiiu 150
134
150
1 Smesa za, f leke >Benzolinor< 134 '7 anih bojra' 150
r34 g-ole obojenim Plamenom
5 Gi56en je f leka sa nepoznatim proishodom 134 1 150
1 f leka 135
1 anina i
135
xvl
135
3 i belih tkanina 135
MARGAR IN
4SastavzladiS6enjeflelraodmastila 136
136 'margarin e-' l5l
1 eiSrienje fieka od vina i vo6a sa Lrelog veSa 136 S Smese za - - -
175 J-
174')-
 L

I,i:

Strana
Koliko
recePata
xvll
RECEPTI ZA KUJNU
53
6 PraSak z,a Peclvo 53
1 Vanilin Seder 53
+ Senf 54
;"z iiottretviran je jaja zeitina
54
?;;;urrj*"iu uzeslog
xvlll
UNISTAVANJE INSEKATA
55
"h 56
2 56
+ 56
7

POLJOPRTVREDA I LIVINARSTVO
158
1 Sre d stvo pr,otiv n& IiSdu l58
.vaSiju
1 Lepak za, EUSentc e 158
t
1 LePak f alemlien
7-,a,
je vodke 158
3 VeStadko dubre -je nose
i
't I 159
z'8, kokoSke ko
I

4
.Hrana
xx
60
.l
14
RAZNI RECEPTI

xxl
D o datak

VESTAEKO VOCE
t62
t LiSde
Lii CE 163
1Li
LimuIun 163
lPc
Pomc orand.Ze i
noli mandarine 163
1Kt
KruS ka
rSka r64
1Ja
Jabu
lukaAr 164
tKt
KriSI at
LSka Iubenice 165
1sl ive
Sljivr 165
1Tt
TreSl
:Snjie 166
1Tt rSnj
TreS: 166
11 T esnj e
TreS otl celuloida 166
eSnj ; i drugo sitno vode
1TTreS 166
IGGroZ
OTrOle l6$
,d.rZiaj
Sad:
S

176
-