Materijali su materija koju ljudska bića
Metalna veza je veoma jaka (metali se
upotrebljavaju ili prerađuju.
Materijali: metali, keramike, polimeri i kompoziti.
Metalni materijali obuhvataju čiste metale Al, Zn,
Cu; i njihove kombinacije tj. legure (čelik, gvozđe,
dural, bronza). Imaju dobru toplotnu i električnu
provodljivost, (relativno) veliku čvrstoću i krutost,
obradivi su i otporni na udare. Koriste se za izradu
konstrukcija i visoko opterećenih elemenata.
Metali: obojeni i crni. Po spec. Tezini: laki i teski.
Keramički materijali su neorganski, nemetalni
materijali koji se sastoje od jedinjenja metalnih i
nemetalnih elemenata povezanih jonskim i/ili
kovalentnim vezama. (Cigla, staklo, porcelan)
imaju lošu toplotnu i el. provodljivost, veliku
čvrstoću i tvrdoću, ali je njihova (duktilnost),
obradljivost i otpornost na udar veoma niska.
Polimeri – postoje BIOLOŠKI i INŽENJERSKI
polimeri. Inženjerski polimeri mogu da budu
sintetički (tj. vestački – plastike, lepkovi, gume) i
prirodni (kaučuk, vuna, celuloza). Polimeri imaju
malu gustinu, lošu toplotnu i el. provodljivost,
malu čvrstocu, nisku cenu. Plastični materijali
predstavljaju najvažniju vrstu inženjerskih
polimera.
Kompoziti su materijali koji se dobijaju
kombinacijom dva ili više materijala (beton i šper-
ploča). Odlikuju se niskom gustinom, dobrom
čvrstoćom, otporni su na udare i postojani su pri
povišenim temperaturama.
Inženjerski materijali su materijali koji nalaze
primenu u bilo kojoj grani tehnike.
Masinski materijali: konstrukcioni, pomocni,
pogonski.
Kod svih materijala se razlikuju: hemijska, fizička,
mehanička (i tehnološka) svojstva.
FIZIČKA SVOJSTVA
Tempratura topljenja/kristalizacije je temperatura
na kojoj materijal prelazi iz čvrstog u tečno stanje/i
obrnuto.
Električna provodljivost je svojstvo materijala da
može da provodi el. struju (provodnici,
poluprovodnici, izolatori).
Magnetna svojstva potiču od magnetnog momenta
atoma i molekula (dijamagnetni, paramagnetni,
feromagnetni I ferimagnetni (keramike)).
MEHANIČKA SVOJSTVA
Mehanička svojstva opisuju nacin na koji materijal
odgovara na primenjeno opterećenje (silu).
Čvrstoća je sposobnost materijala da pruži otpor
razaranju.
Tvrdoća je otpor koji materijal pruža pri prodiranju
tela veće tvrdoće u njegovu površinu.
Elastičnost je svojstvo materijala da se vrati u
prvobitan oblik po prestanku dejstva sile.
Plastičnost je sposobnost materijala da moze da se
obrađuje i menja oblik bez prekida međuatomskih
veza.
Žilavost je sposobnost materijala da apsorbuje
mehaničku energiju udara i da se pri tome pojavi
plastična deformacija pre loma.
HEMIJSKA SVOJSTVA
Hemijska svojstva materijala zavise od strukture,
količine i vrste hem. elemenata koji učestvuju u
njegovoj izgradnji (107 elemenata + 13 laborat. =
120).Atomi predstavljaju najmanji deo nekog hem.
elementa koji zadrzava osobine tog elementa
(sastoje se iz protona + i neutrona O neutralnih
cestica, koji čine jezgro, oko koga po orbitama
kruze elektroni -). Broj + i – je isti → atom je
neutralan. Atomski br. predstavlja br. protona u
jezgru. Elektronska konfiguracija atoma je
definisana sa cetiri kvantna broja (glavni, orbitalni,
magnetni, spinski).
Veze: metalna, jonska, kovalentna i VderV.
Metalna veza je karakteristična za metale koji u
poslednjoj ljusci mogu imati najviše tri elektrona.
Oni su slabo vezani za jezgro, pa mogu i lako da se
odvoje i premestaju sa jednog atoma na drugi, pod
uslovom da neki drugi elektron dođe na njihovo
1
mesto.
odlikuju velikom čvrstoćom). Atom je sve vreme
el. neutralan.
Jonska veza je uglavnom karakteristična za
keramike. Ova veza je veoma čvrsta, ali materijali
sa ovom vezom su krti. El. provodljivost je mala.
Kovalentna veza – takođe je poseduju mnoge
keramike. Veoma tvrdi materijali (dijamant), loši
provodnici toplote i elektriciteta.
Van der Valsova veza je najslabija veza, javlja se
kod nekih polimera.
Kristalna struktura je čvrsto telo koje ima pravilan
3D raspored atoma.
Monokristal je kada se pravilnost rasporeda atoma
prostire po celoj zapremini.
Polikristal je kada se pravilan raspored atoma
uspostavi na malom delu prostora matrijala, ali se
pojavljuje na velikom broju mesta i razlicito je
orjentisan.
Amorfna su ona cvrsta tela koja mogu biti potpuno
nepravilne građe (staklo).
Elementarna kristalna rešetka predstavlja najmanju
grupu atoma koja se ponavlja u prostornoj
kristalnoj rešetki.
ELEMENTARNE KRISTALNE REŠETKE:
prosta, prostorno centrirana (KZC), povrsinski C.
(KPC), bazno c.
KUBNA PROSTORNO CENTRIRANA (KZC)
KRISTALNA REŠETKA
KZC ima atome koji su raspoređeni po rogljevima
kuba i jedan atom smesten u preseku dijagonale
kuba (sadrzi dva slobodna atoma), nije gusto
pakovana. K8.
KUBNA POVRSINSKI CENTRIRANA (KPC)
KRISTALNA REŠETKA
KPC ima atome rasporedjenje po rogljevima kuba
i po jedan atom u preseku dijagonale stranice kuba
(najveca moguca gustina pakovanja). K12.
HEKSAGONALNO GUSTO PAKOVANA
(HGP) KRISTALNA REŠETKA
HGP ima po jedan atom u uglovima i u centru
šestougaonih osnova prizme i tri atoma u srednjoj
ravni prizme (6 slobodnih atoma). Najveća
moguća gustina pakovanja. K12.
Polimorfija (alotropija) – neki metali u zavisnosti
od temperature i pritiska mogu da imaju više
tipova kristalnih rešetki.
Anizotropija je kada metali imaju različita svojstva
u različitim pravcima.
MOLEKULSKA STRUKTURA
Linearni polimeri (Sl. 3.9) – monomeri su
povezani linijski u pojedinačne duge lance.
Razgranati polimeri – imaju bočne lance iste
strukture.
Poprečno povezani polimeri – susedni lanci se
povezuju jedan sa drugim.
Umreženi polimeri – formiraju 3D mrežu.
KOPOLIMERI
Homopolimer je kada su svi monomeri u
polimernom lancu istog tipa
(A – monomer; …AAAAAAAAA… – polimerni
lanac).
Kopolimeri su kombinovani monomeri (A i B).
Proizvoljni kopolimeri – proizvoljno rasporedjeni
monomeri unutar lanca (…
AAABBAABABBBBAA…).
Naizmenični kopolimeri – naizmeničan raspored
(…ABABABAB…).
Blok kopolimeri – monomeri su skupljeni u
blokove, sa naizmeničnim rasporedom (…
BBBBBAAAAABBBBBBBAAAAAA…).
Kalemljeni kopolimeri – jedan homopolimer se
kalemi na lanac drugog homopolimera.
PONAŠANJE MATERIJALA U USLOVIMA
DELOVANJA MEHANIČKOG
OPTEREĆENJA
Mehanička ispitivanja su ona koja se odnose na
određivanje čvrstoće materijala.
Faktori o kojima se mora voditi racuna pri
ispitivanju su: vrsta opterećenja, način dejstva sile,
temperatura ispitivanja.
Elastična deformacija – nestaje po prestanku
dejstva sile.
Plastična deformacija – ostaje po prestanku dejstva
sile (trajna promena oblika i dimenzija).
Napon se definiše kao količnik sile i povrsine
poprečnog preseka. _________ (_______).
Dinamičke osobine su mehaničke osobine koje se
odredjuju u uslovima dinamičkog dejstva sile, a
metode pomoću kojih se odredjuju – dinamičke
metode.
Modul elastičnosti __________ - Koeficijent
proporcionalnosti (E) naziva se modul elasticnosti
(Jungov modul). M.E. je u direktnoj vezi sa
međuatomskim silama veze. M.E. je i mera
krutosti materijala (tela – E). M.E. zavisi od T
(porast T, opada M.E.) M.E. je mera krutosti
materijala – veći M.E. odgovara materijalu koji
ima veću krutost.
Ispitivanje zatezanjem se izvodi na epruvetama
određenog oblika i dimenzija pomoću kidalice.
Epruvete mogu biti: PROPORCIONALNE i
NEPROPORCIONALNE.
Ispitivanje na pritisak – ovoj vrsti ispitivanja
podležu krti materijali.
Ispitivanje tvrdoće – Tvrdoća je otpor koji
materijal pruža pri prodiranju tela veće tvrdoće u
njegovu površinu (BRINEL, VIKERS, ROKVEL
+ FORMULE – praktikum).
Žilavost je mera sposobnosti materijala da
apsorbuje energiju do tačke loma.
Ispitivanje udarne žilavosti – ŠARPIJEVA metoda
(U, V, KLJUČAONICA). ŠARPIJEVO klatno
(lom može biti ŽILAV, KRT, MEŠOVIT).
Kristalizacija je prelaz metala iz tečnog u čvrsto
(kristalno) stanje. Do kristalizacije dolazi usled
težnje materijala da pređe u energetski povoljnije
stanje.
Amorfnu strukturu metala je moguce dobiti pri
vrlo velikim brzinama hlađenja.
PLASTIČNE DEFORMACIJE METALA:
klizanjem i dvojnikovanjem.
TEORIJA LEGURA
Legure predstavljaju materijale koji se sastoje iz
dva ili više elemenata čije su mehaničke osobine
bolje od mehaničkih osobina pojedinačnih
elemenata.
Komponente su hemijski elementi koji ulaze u
sastav legura (DVO, TRO i
VIŠEKOMPONENTNE); OSNOVNA
KOMPONENTA + LEGIRAJUĆI ELEMENT.
Rastop je tečni rastvor; koji nakon kristalizacije
postaje čvrsto stanje.
ČVRSTO STANJE: cvrsti rastvori, hem. Jed.,
meh. Smese.
Čvrstim rastvorom naziva se homogeno čvrsto
telo, čija je mikrostruktura polikristalna, a kristaliti
su homogeni.
ČVRSTI RASTVORI: tipa zamene (supstitucijski)
i tipa popune (intersticijski).
RASTVORLJIVOST U ČVRSTOM STANJU:
neogranicena (8%), ogranicena (15%), potpuno
odsustv.
Hemijska jedinjenja – mogu da ih grade hem.
jedinjenja iz grupe metala, metali i metaloidi ili
metali i nemetali.
Mehaničke smeše – kada se elementi ne rastvaraju
u čvrstom stanju i ne stupaju u hemijsku reakciju.
Mehanička smeša je poznata i pod nazivom
eutektik. Prisustvo eutektika se označava slovom
E.
Dijagrami stanja predstavljaju grafički prikaz
faznog stanja legure u zavisnosti od temperature i
sastava u ravnotežnim uslovima.
DIJAGRAMI STANJA:
sa potpunom nerastvorljivošću komponenti u
čvrstom stanju
sa potpunom rastvorljivošću komponenti u
čvrstom stanju
sa delimičnom rastvorljivošću komponenti u
čvrstom stanju.
DIJAGRAM STANJA LEGURA SA
POTPUNOM NERASTVORLJIVOŠĆU
KOMPONENTI U ČVRSTOM STANJU
Eutektička temperatura je temperatura na kojoj se
obrazuje mehanička smeša ili eutektik, a sastav
legure – eutektički sastav.
Eutektička temperatura i eutektički sastav određuju
u dijagramu stanja tačku koju nazivamo
eutektičkom tačkom.
Iznad likvidus linije sve legure se nalaze u tečnom
stanju (rastop - R).
Ispod solidus linije sve legure se nalaze u čvrstom
stanju (___ - čvrsti rastvor).
Između solidus i likvidus linija u ravnoteži se
nalaze tečna i čvrsta faza.
Legure koje se po svom sadržaju antimona nalaze
levo od tačke C se nazivaju podeutektičke, a one
koje se nalaze desno – nadeutektičke.
DIJAGRAM STANJA LEGURA SA
NEOGRANIČENOM RASTVORLJIVOŠĆU
KOMPONENTI U ČVRSTOM STANJU
Iznad likvidus linije sve legure se nalaze u tečnom
stanju (rastop - R).
Ispod solidus linije sve legure se nalaze u čvrstom
stanju (___ - čvrsti rastvor).
Između solidus i likvidus linija se odvija proces
kristalizacije legura koje se sastoje iz tečne i čvrste
faze (R+ ).
Kristalna likvacija predstavlja nehomogenost
hemijskog sastava unutar poligonalnih kristalnih
zrna.
Dendritna likvacija predstavlja nehomogenost
povezanu sa kristalnim zrnima oblika dendrita.
Zonalna likvacija predstavlja nehomogenost po
zapremini celog komada.
DIJAGRAM STANJA LEGURA SA
DELIMIČNOM RASTVORLJIVOŠĆU
KOMPONENTI U ČVRSTOM STANJU
Solvus linija – linija rastvorljivosti.
Ispod solidus linije sve legure u čvrstom stanju su
u obliku ά ili β čvrstog rastvora.