ПОРТРЕТ ПРОФЕСОРА

Сузана Марочик
Карољ Марочик

Дочарајте свој први сусрет са инструментом.

Сузана: Моји отац и стриц су предавали у нашој музичкој школи и под њиховим
утицајем уписала сам виолину. Међутим, врло брзо сам показала жељу да свирам
флауту која је тада трајала свега две године. Први прави сусрет са флаутом сам,
заправо, имала у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду, у класи Марије
Грасели. Професорка ме је често водила на пробе и представе у Београдску оперу и ту
сам се безнадежно заљубила у музику и овај дивни инструмент.

Карољ: Потичем из породице музичара, у којој се отац аматерски бавио музиком, а

брат је професор кларинета. У музичку школу сам кренуо без идеје шта бих
свирао.Тада се појавио професор Карло Кнајп и позвао ме да видим и чујем флауту.
Више се нисам двоумио, чак сам себе врло рано почео да замишљам у том позиву.
Педагогија и ви

Сузана: Педагогијом се бавим 35 година као професор флауте у чачанској музичкој

школи. Такође, редован сам професор на Филолошко-уметничком факултету у
Крагујевцу, где предајем методику флауте и дувачких инструмената. Са својим
ученицима сам освојила преко 150 награда на домаћим и међународним такмичењима.
За педагошке успехе награђена сам два пута наградама Удружења музичких и
балетских педагога Србије. Од бројних, дивних ученика, који су, свако на свој начин,
утицали на мене и обликовали ме и као човека и као педагога, издвојила бих Милицу
Живанић. Она је освојила преко двадесет првих и специјалних награда као ученица
наше школе. Сјајне резултате постизала је и током наставка школовања. Магистрирала
је и докторирала у Немачкој, а тренутно је ангажована у Симфонијском оркестру у
Гелзенкирхену.

Карољ: Педагогијом се бавим 37 година као професор флауте у музичким школама, а

од 2005. године и као професор на факлутету у Крагујевцу. Са ђацима и студентима,
као солистима или члановима камерних ансамбала, освојио сам преко 150 награда на
домаћим и међународним такмичењима. Добитник сам више награда за свој
педагошки рад. Највећом наградом сматрам то што је из Сузанине и моје класе велики
број ђака наставио школовање на музичким академијама у земљи и иностранству. Њих
преко 40 бирају флауту за своју професију и постају професори или оркестарски
музичари. Од великог броја својих ученика издвојио бих Александра Ружичића, који је
после низа година проведених у симфонијском оркестру РТС-а постао наш колега на
ФИЛУМ-у у Крагујевцу, као и Вању (Радић) Азањац, која међу својим бројним
наградама има Специјалну награду на престижном такмичењу младих музичара у
Букурешту. Такође, са поносом наглашавам да је Вања „наследила“ моју класу у нашој
школи. Од млађе генерације морам издвојити Огњена Тишму, чији велики таленат и
необична посвећеност музици, од малих ногу, наговештавају новог успешног
флаутисту.

Таленат или рад?

Сузана: Вечита дилема и професора и

ученика. Важно је и једно и друго, али
најважнија је љубав и посвећеност музици,
подједнако и код професора и код ученика.

Шта је кључно за успешан педагошки

рад?

Карољ: Већина професора ће рећи да је

успех број награда и престижни факултети
на којима ученици студирају, али за мене
је осим овога, највећи успех када у сусрету
са бившим ученицима доживим срдачност,
осетим њихову искрену наклоност и видим
да љубав према музици није нестала, без
обзира да ли се професионално баве њом
или не.

Шта можете да поручите младим колегама?

Сузана: Артур Шнабел је рекао: „Шта може да учини педагог ? У најбољем случају да
отвори врата, али ученик мора сам кроз њих проћи“.

Карољ: Добар професор увек треба да тражи шта ђак зна, а не шта не зна! И наравно,
да воли свој позив и своје ученике.