1

Кубанска револуција

1956-1961

Децембра 1956. године, на Куби је под вођством Фидела Кастра и његовог Покрета
26 јул, почела револуција против диктатуре Фулгенсиа Баптисте. Он је од 1934. године,
када је војним ударом оборио легитимног председника Сан Мартина, постао апсолутни
господар на Куби. Батиста је одржавао блиске везе са америчком владом али и са
организованим криминалом у Сједињеним Државама. За време његове власти, Хавана је
постала уточиште за коцкаре, дилере дроге, као и многе криминалне групе. На положају
предедника Кубе, Батиста се налазио од 1940. до 1944. године, када се пвукао у Сједињене
Државе, где је трошио своје огромно богатсво. Ова политичка изолација бившег кубанског
диктатора трајала је до марта 1952. године, када Баптиста извршио нови држави удар,
вратио се на власт и прогласио себе за легитимног председника Кубе.
Основна карактеристика Батистине управа била је корупција, што је
изазвало велико незадовољство код народа, које је временом довело је до отворене
оружане побуне. Прве две године побуне, Кастрови герилци су против баптистине војске
ратовали са променљивом срећом. Преломна година је била 1958, када је ратна срећа
прешла на страну герилаца. Увидевши да је изгубио власт на острву, Батиста је 1. јануара
1959. године напустио Кубу. Одневши све драгоцености које су се налазиле у државном
треузору, у Хавани, Батиста се најпре склонио у Доминканску Републику а потом у САД.
Седам дана након одласка Батисте, (8. 1. 1959), Кастро је на челу својих герилаца ушао у
Хавану и преузео власт. Одмах по освајању власти, Кастро је започео са чишћењем
државном апарата од Батистиних следбеника, затварањем казина и отвореним претњама
експропријацијом америчких поседа (плантажа шећерне трске и дувана) на острву. На
самом почетку смена власти на Куби није изазвала неку оштрију реакцију у САД.
Либерали у Вашингтону су били задовољни оним што су видели као победу над како су
они говорили „срамотном Батистином диктатуром“. И сам Кастро се трудио да на свом
кратком путовању у Сједињеним Државама остави што бољи утисак. И док је говор пред
многобројном публиком на Војничком пољу у Харварду оставио релативно добар утисак,
пријем код Ајзенхауера протекао је у потпуно другачијој атмосфери. И та релативно
кратка Кастрова популарност у САД, нестала је до краја године, када су и либерали
почели отворено да замерају Кастру на све већи утицај комуниста у његовој влади.
Истовремено, Ајзенхауера су оптужили да пасивном рекцијом показао слабост и предао
Кубу у руке комунистима. Кастро је маја 1959. године прокламовао прву аграрну рформу
а потом је у току 1960. године национализовао имовину страних компанија на Куби. Први
планови за свргавање Кастра јављају се веома рано. Ајзенхауер и ЦИА донели су 11.
децембра 1959. године план о елиминацији кубанског вође. Посебним декретима од 30.
октобра 1960. године, вашингтон је забранио увоз било које робе са Кубе и увео
 2

економске санкције овој земљи. Диполатски односи између Сједињених Држава и Кубе и
формално су прекинути 31. јануара 1960. године. Иако је своју револуцију започео као
социјалну, Кастро је априла 1961. године, њу преименовао у социјалистичку а 1. маја
1960. године, Кубу прогласио социјалистичком државом.
Амерички председник Ајзенхауер је свој мандат завршио 20. јануара 1961. године,
тако да је решавање проблема везаних за Кубу препустио новоизабраном председнику
Џону Ф. Кенедију. Од самог почетка, Кенеди је од желео да покаже контраст у односу на
свог претходника, било у домену унутрашње или спољне политике. Први проблем са
којим се Кенеди морао суочити била је Куба. Након победе на изборима, Кенедија је
директор ЦИА-е Ален Далс, укратко обавестио о тајном плану који агенција спроводи у
погледу обучавања азиланата са Кубе. Кампови за обуку кубанских емиграната налазили
су се на Флориди и у Централној Америци и по плановима америчких обавештајних
кругова, они су требали, у датом тренутку бродовима да буду пребачени на Кубу. У
јануарау 1961. године, амерички предесдник Џон Кенеди дао је одобрење ЦИА да настави
са планирањем инвазије на Кубу, која је била предвиђена за април 1961. године. До
инвазије је дошло 17. априла 1961. године када се око 1600 наоружаних герилаца искрцало
у Заливу свиња на југу Кубе. Директор оперативног сектора ЦИА, Ричард Бисел уверевао
је Кенедија да су ове снаге савим довољне и да ће сама њихова појава изазвати масовни
устанак народа против Кастра. Оно што с емеђутим десило било је то, да су се ове снаге
заглибиле у мочвари где су их Кастрове јединице потпуно разбиле у року од 48 сати.
Иако је Кенеди преузео одговорност за неуспех ове операције, он је отпустио директора
ЦИА, Алана Далса. У току наредне године, Сједињене Државе су откупиле заробљенике,
мењајући ох за медицинску опрему у вредности од 10. милиона долара. Нимало
обесхрабрена неуспехом, ЦИА је и у наредним годинама, па и деценијама предузела више
од 600 покушаја да ликвидира Кастра. Кастро је међутим, све ово преживео и умро је у
дубокој старости 25. новембра 2016. године. Са власти, односно са места председника
Кубе, Кастро је званично отишао фебруара 2008. године. Сви покушаји Сједињених
Држава да га свргну са власти само су још више ујединили народ Кубе око Фидела Кастра
и практично гурнули Кубу у интересну сферу Совјетског Савеза.