Pomoćni glagoli

Pomoćni glagoli služe za građenje vremena. Korišćenjem njih i glavnog glagola gradimo

različita vremena u nemačkom jeziku.

Pomoćni glagol kao glavni glagol

Osim za građenje vremena, kada imaju funkciju pomoćnog glagola, ovi glagoli mogu biti u
rečenici i glavni. U tom slučaju koristimo samo njih u rečenici, odnosno, nema drugog
glagola.

Primer:

Ich bin Ivana. (Ja sam Ivana.)

Ich habe einen Bruder. (Ja imam brata.)

Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku

U nemačkom jeziku  postoje 3 pomoćna glagola. To su SEIN, HABEN i WERDEN.

Prezent pomoćnih glagola

Pomoćni glagoli u nemačkom jeziku su u prezentu nepravilni. To znači da njihovu promenu

moramo naučiti napamet. Pomoćne glagole u prezentu menjamo na sledeći način:

Preterit pomoćnih glagola

U preteritu pomoćni glagoli imaju svoje oblike, koji su takođe nepravilni, pa se i oni

uče napamet. Preterit koristimo za izražavanje prošlosti. U preteritu pomoćni glagoli imaju
funkciju glavnog glagola. Prvo i treće lice jednine i množine ovih glagola je isto. Menjamo ih
na sledeći način:

SEIN kao pomoćni glagol

Sein znači „biti“ i u nemačkom se koristi za građenje perfekta i pluskvamperfekta. Glagoli

koji perfekt i pluskvamperfekt grade sa sein su NEPRAVILNI GLAGOLI KRETANJA I
PROMENE STANJA, kao i neki od izuzetaka poput glagola: bleiben, reisen i
passieren (ostati, putovati i desiti se).
Primer:

Was ist passiert? (Šta se desilo?)

HABEN kao pomoćni glagol

Haben znači „imati“ i koristi se takođe za perfekt i pluskvamperfekt. Razlika je u tome što

pomoćni glagol haben koristimo za građenje perfekta i pluskvamperfekta kod pravilnih
glagola, kao i kod nepravilnih glagola mirovanja.

Primer:

Ich habe einen Brief geschrieben. (Ja sam napisala pismo.)

WERDEN kao pomoćni glagol

Glagol werden koristimo za građenje futura, a značenje ovog glagola je „postati“. Futur

gradimo promenom pomoćnog glagola werden i upotrebom infinitiva glavnog glagola na
kraju rečenice.

Primer:

Ich werde einen Brief schreiben. (Ja ću napisati pismo.)