Elektronsko poslovanje

Pojam elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje podrazumeva korišdenje informacione tehnologije za obavljanje
najrazličitijih poslovnih aktivnosti, operacija i transakcija..

90-te godine prošlog veka obeležio je fenomen zvani Internet koji je poprimio osobine
masovnog medija, a zahvaljujudi njemu menja se način i kvalitet komunikacije među ljudima.

Pojavili su se novi poslovni modeli, virtuelne kompanije, virtuelno tržište rada, pristup
globalnom tržištu sveden je na nekoliko klikova.

Došlo je do ekspanzije jednog novog koncepta nazvanog Elektronsko poslovanje(e-Buisness)

Istorijat elektronskog poslovanja

Razvoju eposlovanja doprinela su 4 kljucna događaja koja su dovela do masovne upotrebe IT-
a (računara):

 Odluka Defense Advance Research Projects Agency (DARPA) 1960-tih da donese odluku
o finansiranju i formiranju projekta za vojne upotrebe, razvio je Internet kakav danas
poznajemo.
 Odluka kompanije XEROX da finansira razvoj proizvoda u oblasti personalnih računara:
GUI (Graphic Interface User), WYSIWYG (What You See is What You Get), Enthernet
mreža, objektno orjentisan dizaj i programski jezici, internet protokoli i lasersko
štampanje.
 Odluka kompanije IBM da uđe na tržište personalnih računara , i to tako da svoje
standarde učini otvorenim i dostupnim tržištu
 Početak razvoja prvih ATM (Automathic Teller Machine) uređaja krajem 1960-tih
godina, koji su ljudima omogudili da obave jednostavne bankarske transkacije i uvide, a
kasnije razvoj POS (Point of Sale) terminala koji su predstavljali revoluciju razvoja e-
poslovanja.

Od nastanka koncepta e-poslovanja 1960-tih godina, mogude je identifikovati 4 faze razvoja:

 Krajem 60-tih godina kompanije su počele da koriste IT u cilju automatizacije poslovnih

aktivnosti – poslovni informacioni sistemi (npr. bankarski sistem – ETF Electronic Fund
 Transfer; CER -10/20 – Cifarski Elektronski Računar, Elektrnoska knjigovodstvena mašina
)
 Krajem 70-tih kompanije su počele da koriste sisteme za elektrnosku razmenu poruka
primenom Electronic Data Interchange (EDI) standarda za razmenu struktuiranih
dokumenata ( npr. unutar kompanijske elektronske poruke ili SWIFT)
 Krajem 80-tih godina počele su da se koriste tehnologije online servisa za razmenu
informacija korišdenjem TCP/IP ( Transmision Control Protocol, Internet Protocol)
protokol, što se 90-tih godina potpuno komercijalizuje primenom HTTP (Hypertext
Transfer Protocol)
 Tokom 90-tih godina počele su da se koriste tehnologije za obavljanje komercijalnih
transkacija preko veba što je dovelo do razvijanja e-trgovine.

Internet i elektronsko poslovanje

Internet je nazvi za najvedu globalnu mrežu sa kojom se mogu povezivati druge računarske
mreže, pa je zato zovemo “mrežom svih mreža”

Internet funkcioniše zahvaljujudi postojanju otvorenih standarda koji svakoj mreži

dozvoljavaju da se poveže sa bilo kojom drugom mrežom , što pruža mogudnost da kreira svoj
sadržaj, nudi usluge i proizvode, a da za to ne traži nikakvu dozvolu od bilo koje centralne
institucije.

Raznolika oprema, razne vrste softvera I decentralizacija zahtevaju poštovanje standarda koje
razvijaju međunarodne organizacije ( Internet Engingeering Task Force, International
Telecommunications Union i WWW Consortium)

Šta je Internet?
1. Internet je globalna računarska mreža koja povezuje računare I mreže
računara(networks of networks)
2. Internet čine 250 miliona računara , uz porast od 60 miliona računara godišnje, od toga
su 45 miliona računara veb 2erver
3. Rast Interneta i upravljanje mrežom je decentralizovano
4. Internet koristi pola milijarde ljudi, uz porast od preko 100 miliona ljudi godišnje
5. Internet je globalni komunikacioni proctor
6. Internet čine digitalizovane informacije kao medij za publikovanje informacija, tekstova,
softvera I ostalih multimedijalnih informacija
7. Internet je dinamičan i istraživački i obrazvoani medij
 8. Globalni medij za elektronsko poslovanje i stvaranje internet-ekonomije
9. Osnovna tehnologija za stvaranje informatičkog društva

Aktivnosti na Internetu:
1. Potraga za informacijama
2. Korišdenje e-pošte
3. E-trgovina
4. Zabava i pradenje novosti
5. Preuzimanje datoteka
6. Izvođenje finansijskih transkacija
7. Održavanje sastanaka (chat, video konferencija)
8. Učenje na daljinu

Principi rada na Internetu

1. Mogu se uklopiti razna softverska i hardverska rešenja, razni proizvođači opreme
2. Upravljanje mrežom je distribuirano, nijedna organizacija ne konroliše celu mrežu,
zajedničko je jedino upravljanje domenima (DNS- Domain name system), jedinstvena
strukturna adresa za sve računare na internet
3. Ne proverava sadržaj poruka, interpretacija podatka samo na krajevima mreže
4. Skalabilnost – određuje dovoljan broj adresa za sve korisnike

Potencijalni problem u e-poslovanju

1. Bezbednost I zaštita podataka
2. Zaštita autorskih prava
3. Zaštita protiv zloupotreba(kriminal i terorizam)
4. Preopteredenje mreže
5. Neprihvatljivi sadržaji
6. Korišdenje raznih pisama
 MODELI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
Elektronsko poslovanje predstavlja opšti koncept za realizaciju poslovnih transkacija i razmenu
informacija koji se kroz svoje oblike (modele) realizuje korišdenjem inf tehnologija.

Osnova primene informacione tehnologije u poslovnim procesima se bazira na nekoliko vrsta

poslovnih informacionih sistema.

Poslovne informacione sisteme (PIS) čine informacione tehnologije, ljudi I poslovni procesi
integrisani u cilju ostvarenja poslovnih ciljeva organizacije

PIS su u osnovu hardverski i softverski sistemi u osnovi namenjeni za automatizaciju poslovnih

procesa.

Svaki Informacioni system (IS) je usklađena celina njegovih kljucnih komponenti koje su
integrisane i izvršavaju određene aktivnosti. Osnovni elementi IS su:

 Organizaciona komponenta IS
 Oprema – hardver
 Podaci – baze podataka
 Aplikacije – softver
 Mreža – komunikacije
 Korisnici
 IT stručnjaci – podrška

Primenom PIS poslovne organizacije ostvaruju se slededi pozitivni efekti na poslovanje:

1. Kvalitetnija i efikasnija realizacija transakcija

2. Efikasnija i preciznija komunikacija
3. Kvalitetnije čuvanje i zaštita velike količine podatka
4. Efikasniji i jefitniji pristup i prenos informacija
5. Efikasnije i kvalitetnije tumačenje i korišdenje informacija
6. Povedanje produktivnostii smanjenje troškova poslovanja
Na trenutnom nivou razvoja PIS i na osnovu zastupljenostiu primeni okvirno možemo izdvojiti
nekoliko kategorija IS:

1. IS funkcionalnih celina – FAIS (Functional Area IS)

2. IS za planiranje resursa – ERP (Enterpraise Resource Planning)
3. IS za automatizaciju poslovanja – OAS (Office Automation System)
4. IS za obradu transkacija – TPS (Transaction Processing IS)
5. IS za menadžment odnosa i snabdevanja – CRM (Costumer Relationship Managment)/
SCM (Supply Chain Managment) IS
6. IS za upravljanje sadržajem i elektronsku trgovinu – CMS (Content Managment IS)/
eCommerce IS

IS funkcionalnih celina – FAIS

FAIS ima ulogu da doprinese automatizaciji i unapređenu poslovnih procesa u okviru
funkcionalne celine poslovnog sistema (ljudski resursi, računovodstvo, marketing, prodaja...)

FAIS prikupljaju, analiziraju i obrađuju podatke koji se odnose na poslovnu funkciju u cilju
realizacije poslovnih procesa i sporvođena poslovnih funkcija sistema

FAIS generišu izveštaje na osnovnu dostupnih i obrađenih podataka koji se koriste u poslovnim
procesima odlučivanja

Primeri FAIS su za upravljanje : finansijama, resursima, proizvodnjom, projektima, servisima za

klijente itd..)

IS za planiranje resursa – ERP

ERP IS imaju ulogu da intergrišu planiranje, upravljanje i korišdenje svih resursa u
organizaciji, nastali su usled nedostataka FAIS - nemogudnost razmene informacija između
funckionalnih celina i integrisano upravljanje.

Razlozi koji su uticali za nastanak ERP sistema: mogudnost integracije funkcionalnih celina i
nesmetan tok informacija kroz funkcionalne celine.

Ključne prednosti ERP sistema su : povedanje efikasnosti i smanjenje troškova poslovanja

Osnovni nedostaci ERP sistema su: visoki troškovi investicije, dug period implementacije i
obuke korisnika
IS za automatizaciju poslovanja – OAS (Office Automation IS)
OAS imaju ulogu da automatizuju poslovne procese izrade i upravljanje dokumentacijom i
komunikacije u okviru poslovnih sistema (kancelarijsko poslovanje)

Osnovne funkcije (alati) u okviru OAS IS su za:

 Kreiranje dokumenata u elektronskom obliku (npr. obrada teksta)

 Elektronska komunikacija (email)
 Elektronska kolaboracija (npr. video konferencija)
 Elektronska dokumentacija (npr. DMS sistemi)
 Elektronsku administraciju dokumentacije (npr. upravljanje projektima)

IS za obradu transkacija – TPS ( Transaction Processing IS)

TPS imaju ulogu da nadgledaju, prikupljaju, čuvaju i obrađuju podatke koji proizlaze iz
poslovnih transakcija.

U odnosu na način obrade transkacija postoje 2 modela TPS IS:

1. Model obrade transkacija u serijama podataka ( batch processing – npr. bankarski kriling
sistem)
2. Model obrade transakcija u realnom vremenu( real time processing – npr. kartica za
pladanje)

TPS IS u pozadini obezbeđuje veliku količinu korisnih informacija koje omogudavaju kreiranje
digitalnih profila korisnika koji se mogu koristiti u različite namene.

IS za menadžment odnosa i snabdevanja – CRM/SCM

Imaju ulogu da omogude efikasan i kvalitetan odnos i komunikaciju između korisnika i
poslovnih sistema.

CRM IS ima za cilj da omogudi jednostavno prikupljanje, obradu i čuvanje informacija o

korisnicima sistema kako bi se ostvario presonalizovani pistup u odnosu na potrebe
korisnika.

SCM IS ima za cilj da omogudi jednostavno planiranje, organizaciju i optimizaciju lanaca

snabdevanja (tok dobara, informacija i suluga između poslovnog sistema i korisnika sistema)
IS za upravljanje sadržajem i elektronsku trgovinu – CMS / eCommerce
Imaju ulogu da omogude efikasan i kvalitetan odnos izmedju poslovnih sistema i korisnika
kroz upravljanje sadržajima u procesima prodaje i isporuke proizvoda i usluga

CMS IS ima za cilj da omogudi efikasno upravljanje sadržajima koje poslovni sistem prikazuje i
objavljuje na vebu i pozicioniranje ovih sadržaja na globalnoj mreži (alati za kreiranje veb
prezentacija)

eCommerce IS ima za cilj da omogudi automatizaciju procesa naručivanja, pladanja i isporuke

proizvoda i usluga (elektronska trgovina)

Elektronsko poslovanje se može predstaviti kao process koji poslovni system realizuje kroz
informaciono komunikacionu tehnologiju i interne i eksterne komunikacione tokove.

Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata različite oblike poslovnih transakcija i
rezmene informacija koji se mogu grupisati u osnovnih 8 modela u odnosu na učesnike
(isporučioca – korisnika) (proizvoda/usluga/informacija):

1. B2B (Buisness to Buisness) – učesnici su pravna lica/firme

2. B2C (Buisness to Costumers) – isporučilac je pravno lice/firme, korisnik je fizičko lice/
krajnji korisnik
3. C2C (Costumer to Costumer) – učesnici su fizička lica/krajnji korisnici
4. P2P(People to People) – učensici su fizička lica/krajnji korisnici koji razmenjuju dobra
naročito ona digitalnog sadržaja
5. C2B(Costumer to Buisness) – isporučilac je fizičko lice, korisnik je pravno lice ili firma
6. B2E(Buisness to Employess) – isporučilac je pravno lice/firma, korisnik je fizičko lice tj.
zaposleni, interna razmena
7. G2C(Goverment to Citizents) – isporučilac je državna uprava, korisnici su fizička
lica/krajnji korisnik (može i C2G)
8. G2B(Goverment to Buisness) – isporučilac je državna uprava, korisnici su pravna lica ili
firma (može i B2G)
 Elektronska trgovina i marketing
Elektronska trgovina predstavlja proces transfera(prodaja, kupovina, razmena) proizvoda,
usluga ili informacija figitalnim putem (internet ili računarske mreže).

Najvedi obim trgovine se obavlja preko Interneta, mada se može obavljati preko privatnih
mreža, mobilnih telefona i specijalizovanih uređaja (elektronski kiosk)

Marketing na internetu se koristi za promociju dobara koji su predmet trgovine korišdenjem

interneta kao sredstvo promocije, prodaje ili kanala distribucije.

Internet marketing je u savremenom poslovanju osnovno sredstvo koje se krositi za promociju

online poslovanja

Elektronska trgovina može biti delimično ili potpuno automatizovana u odnosu na stepen
automatizacije ključnih elemenata ovog procesa:

1. Prirode dobra koje je predmet trgovine

2. Prirode procesa prozivodnje dobra koje predstavlja predmet trgovine
3. Prirode posrednika u procesu elektronske trgovine

U odnosu na prirodu ovih elemenata mogu se izdvojiti sledede forme eTrgoine:

1. Potpuno digitalna forma eTrgovine (proizvodnja i prodaja digitalnih dobara – softveri ili
multimedijalni sadržaji)
2. Delimična digitalna forma eTrgovine (npr. razmena dobara je digitalna, a distribucija se
realizuje korišdenjem fizičkih kanala)

Forme elektronske trgovine

Forme elektronske trgovine se realizuju na osnovu relacija učesnika u trgovini i mogu se
grupisati u 3 najrasprostranjenije kategorije:

1. B2B
2. B2C
3. C2C

U savremenom poslovanju javljaju se složenije forme kao kombinacija i nadogradnja

postojedih:

1. B2B2C
2. C2B2C
•Elektronska trgovina- B2B je forma u kojoj su u ulozi kupca i prodavca kompanije koje
koriste elektronsku mrežu za pretraživanje kataloga, poručivanje, prijem računa i elektronsko
pladanje

•U okviru ove forme postoje dva osnovna modela elektronske trgovine:

1)Model elektronske prodaje(Sell Side Marketplaces) – npr. Alibaba

2)Model elektronske kupovine (Buy Side Market places) - (United Sourcing Alliance)

•U okviru ove forme mogude je identifikovati 3 forme razmene dobara:

1)Vertikalna razmena-razmena u okviru iste grane privrede

2)Horizontalna razmena–razmena između različitih grana privrede

3)Funcionalna razmena–razmena između specijalizovanih kompanija

•Elektronska trgovina-B2C je forma u kojoj se trgovina odvijana relaciji od prodavca

kompanije do krajnjih korisnika i uglavnom je čine elektronska kupovina,elektronska
maloprodaja, prikupljanje informacija putem mreže i korišdenje digitalnih sadržaja

•Elektronske trgovine(prodavnice)se javljaju u slededim formama:

1)Realne prodavnice koje imaju elektronsku trgovinu(Spar International)

2)Virtuelne prodavnice koje posluju na internetu- (Ali express)

•Elektronsku trgovinu B2C čine i raznovrsni primeri e-usluga na internetu:

1)Servis za rezervaciju putovanja (Booking)

2)Servis za tržište rada – (Freelancer)

3)Servis za trgovinu akcijama – (Forex)

•Elektronska trgovina-C2C je forma u kojoj se trgovina odvija na relaciji između dva

krajnja korisnika(dvapotrošača) i uglavnom se sprovodi putem online aukcija, odnosno
nadmetanjem kroz davanje ponuda za kupovinu/prodaju dobara- (eBay)

•C2C elektronska trgovina je savremeni oblik trgovine koji se sprovodi oglašavanjem dobara
(roba i usluga)u cilju kupovine/prodaje
•Logika ovog modela trgovine se zasniva na interakciji kupaca i prodavaca uz posredovanje
online poslovne platforme

•Kupci nemaju obavezu pladanja provizije za korišdenje platforme, dok prodavci pladaju
proviziju u vidu nadoknade za oglašavanje

•Platforme za ovaj model trgovine omoguduju oglašavanje, trgovinu, i trampu dobara, kao i
pretragu poslova- Craigslist

3.3 MARKETING NA INTERNETU

•U cilju promovisanja svojih dobara (proizvoda/usluga/informacija) kompanije koriste sledede
tehnike internet marketinga:

1)Mailing lista– elektronski oblik cirkulacione pošte sa reklamnim porukama

(promotivne,informativne,diskusione) (email list)

2)Linkovanje–postavljanje (reklame) sa adresom ciljne internet stranice koja se oglašava

3)Kontekstualni marketing– prezentovanje korisnicima reklama i oglasa koji su povezani sa

pojmom pretraživanja - (GoogleAdSense)

4)Mobilni marketing– marketing na mobilnim uređajima korišdenjem mobilnih servisa i

kanala komunikacije

5)Dilerski(Affiliate)– vlasnik veb prezentacije sa koje je došao korisnik putem linka na veb
prezentaciju vlasnika dilerskog programa i kupio proizvod ili uslugu dobija proviziju (npr
.Alibaba Affiliateprogram)

6)Viralni marketing– strategija koja stimuliše pojedince da šire marketinšku poruku

drugima(npr .Hotmail,Gmail)

7)Video marketing– deljenje video materijala na internetu- (npr .YouTube)

 ELEKTRONSKO BANKARSTVO
•Elektronsko bankarstvo je jedan od ključnih elemenata elektronskog poslovanja jer je
povezano sa svim njegovim ključnim segmentima u kojima se koriste njegovi servisi

Pojam elektronskog bankarstva podrazumeva primenu informacionih tehnologija u cilju

realizacije različitih vrsta bankarskih transakcija

•Elektronsko bankarstvo se može grupisati u tri osnovne forme:

1)Internet bankarstvo

2)Telefonsko bankarstvo

3)Mobilno bankarstvo

•Internet (online) bankarstvo pruža mogudnost korisnicima da posredstvom veb

platforme banke (finansijske institucije) obavlja finansijske transakcije

•Internet bankarstvo uz pomod interneta kao kanala distribucije omogudava pružanje slededih
bankarskih usluga korisnicima:

1)Pladanje preko tekudih računa (elektronski nalozi za pladanja/prenos)

2)Dnevni izvodi sa tekudih računa (sa dnevnim promenama na računu)

3)Tekudi izvodi banke (sa trenutnim stanjem na računima)

4)Pregled svih uplata/isplata i transakcija sa partnerima (u određenom vremenskom periodu)

5)Online zahtevi za ostale usluge banke (platne kartice,trajni nalozi i dr.)

Ovakav servis/sistem omogudava povedanje produktivnosti rada i smanjenje troškova

poslovanja korisnika, kao i vedi nivo bezbednosti poslovanja

•Telefonsko bankarstvo pruža mogudnost korisnicima da posredstvom telefona (sredstvo

komunikacije) koriste usluge banaka ili finansijskih institucija

•Korisnicima telefonskog bankarstva na raspolaganju su sledede usluge:

1)Uvid u stanje/ istorija transakcija na računu

2)Transferi sredstava i izdavanje naloga za pladanje

3)Usluge vezane za platne kartice (aktivacija, blokada,promena PIN koda)

4)Realizacija ostalih usluga banke/ finansijske institucije (zahtevi,čekovii dr.)

Prednosti telefonskog bankarstva se ogledaju u nižim troškovima u odnosu na druge kanale

distribucije ,visokom kvalitetu usluge i raspoloživošdu 24/7

Najznačajniji nedostatak je nešto niži nivo sigurnosti prilikom realizacije bankarskih transakcija

•Mobilno bankarstvo pruža mogudnost korisnicima da posredstvom mobilnih tehnologija

(mobilni uređaji, pametni telefoni i dr.) koriste usluge banaka ili finansijskih institucija i u
osnovi se može grupisati u 2 grupe:

1)Mobilno bankarstvo banaka- kojim banke klijentima nude sledede vrste usluga :

a)Push servisi–slanje informacija (stanje na računima,ponude i dr.)

b) Pull servisi– realizacija transakcija (provera stanja,transferi,zahtevi i dr.)

Usluge mobilnog bankarstva banaka se realizujuu okviru 3 modela (kanala distribucije usluga ) ,
korišdenjem:

1.Tekstualnih poruka za realizaciju bankarskih transakcija

2.Veb pretraživača za pristup veb stranici banke

3.Mobilne aplikacije za korišdenje usluga banke

2) Mobilno bankarstvo posrednika- kojim nebankarske institucije klijentima nude usluge

posredovanja u pladanju, tzv. tap and pay transkacije ranije primenom RFID (Radio –
frequency identification) i sada NFC( Near field Communication) tehnologija.

Preteča u razvoju ovih tehnologija je system bezkontaktnog pladanja platnim karticama koji
su razvili operateri platnih kartica (Visa / MasterCard) i koji omogudava bezkontaktno pladanje
(PayPass) na POS (Poit of Sale) terminalima

Na trenutnom nivou razvoja korisnici vrše pladanja “mobilnim novčanikom” (moblini uređaji)
koje poseduju posebne aplikacije za pladanja i koje su povezane sa platnim karticama ili
bankarskim aplikacijama I poseduje neophodne podatke platioca, tako da se pladanje vrši
direktno na POS terminalima ili kasama.

Platne kartice kao sredstvo bezgotovinskog pladanja, podizanja gotovog novca na

bankomatima, bezkontaktnog pladanja I pladanja na internetu u upotrebi je od 50-tih godina,
doživelo je nekoliko generacija tehnološkog razvoja I primenjuje se u najvedem obimu u
bankarskom poslovanju.

Prema tehničkim karakteristika i nivou primenje tehnologije platne kartice svrstavamo u 2

osnovne kategorije:

1. Kartice sa magnetnom trakom

2. Kartice sa čipom (pametne kartice)

Prema načinu na koji kartica razmenjuje informacije sa čitačem, razlikujemo:

1. Kontaktne – koje se ubacuju u čitač da bi se pročitali podaci

2. Bezkontaktne – koje nemaju fizički kontakt sa čitačem

Razvoj eTrgovine uslovio je stvaranje novih koncepata koji omogudavaju realizaciju transakcija
u virtuelnom okruženju, odnosno razvoj sistema pladanja na internetu, na šta su uticali slededi
faktori:

1. Razvoj interneta i povedanje broja internet korisnika

2. Razvoj sistema elektronske trgovine
3. Mogudnosti primene bankarskih platnih mehanizama u virtuelnom okruženju

Banke su ved razvijenu infrastrukturu za procesiranje platnih kartica na POS i ATM terminalima
prilagodile pladanju na Internetu, na način što je promenjen ulaz podataka u bezbednu veb
stranicu.

Na sadašnjem nivou razvoja sistema pladanja na internetu preovlađuju posrednički sistemi

P2P(Person to Person) koji koriste bankarske infrastrukture da bi obezbedili pouzdan i jeftin
način pladanja na internetu.

Ovaj model podrazumeva sledede karakteristike: P2P

1. Posrednik ima otvoren račun u poslovnoj banci na koji prima uplate korisnika koji
deponuju sredstva na administrativni račun u okviru sistema.
2. Korisnici (uplatilac/primalac uplate) imaju otvorene administrativne račune u okviru
sistema posrednika
3. Prilikom transakcije pladanja virtuelni novac se preknjižava sa jednog na drugi
administrativni račun
 4. Korisnik podiže nocav sa administrativnog računa putem zahteva koji realizuje posrednik
tako što novac prebacuje sa svog bankarskog računa depozita na bankarski račun
korisnika koji je prijavljen u sistemu

Reprezenti sistema pladanja su:

1. PayPal
2. 2CHECKOUT
3. ACHPayment
4. WePay
5. AmazonPay
6. Payoneer
7. Voucher

Elektronsko učenje
eUčenje je sistem koji omogudava pristup udaljenim izvorima i uslugama, komunikaciju na
daljinu, u svrhu poboljšanja kvaliteta učenja, korišdenjem multimedija i interneta

eUčenje se može klasifikovati u 2 oblika:

1. Mešovito ili hibridno - kombinacija klasične nastave i nastave korišdenjem IT

2. Čisto – oblik koji podrazumeva samostalno online učenje

eUčenje ima određene nedostatke:

1. Zahteva od korisnika određeni nivo tehnološke pismenosti

2. Za realizaciju i korišdenje zahteva određeni nivo potrebne opreme

eUčenje vedi broj prednosti:

1) Praktičan rad sa različitim tehnologijama

2) Odabir nivoa interakcije
3) Mogudnost pohađanja i najboljih kurseva (dostupnost)
4) Raznovrsnost tema koje su dostupne
5) Samostalan odabir mesta učenja
6) Samostalno organizovanje učenja u smislu načina i vremena
 Bezbednost i zaštita u elektronskom poslovanju
Bezbednost i zaštita u elektronskom poslovanju se može posmatrati sa dva osnovna aspekta:

1) Pravno-etičkog koji obuhvata:

a) Autorska prava;
b) Licenciranje softvera
c) Zaštita privatnosti
2) Tehničkog koji obuhvata:
a) Zaštitu računara,
b) Zaštitu podataka i
c) Zaštitu korisnika

Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji, u poglavlju 6. se bavi aspektima

informacione bezbednosti:

1. Unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za informacionu bezbednost

2. Zaštita kritične infrastrukture
3. Borba protiv visokotehnološkog kriminala
4. Naučno- istraživački i razvojni rad u oblasti informacione bezbednosti

Strategija je usklađena sa direktivama Evropske unije koje regulišu ovu oblast:

1. Direktiva o ljudskom pravu

2. Direktiva o zaštiti podataka
3. Direktiva o elektronskom potpisu
4. Direktiva o elektronskoj trgovini

...

Pravno-etički aspekt bezbednosti i zaštite na internetu se sprovodi kroz:

 Zaštitu ljudskih prava na sadržaje koji se smatraju intelektualnom svojinom autora i koji
se objavljuju putem internet servisa, u smislu sprečavanja njihove dalje distribucije bez
odobrenja vlasnika
 Licenciranje softvera, odnosno propisani i ugovoreni skup pravila, koja štite autorska
prava vlasnika i određuju način upotrebe, korišdenja i distribucije
 Zaštitu privatnosti, odnosno propisani i ugovoreni skup pravila, koja se odnose na
prikupljanje, objavljivanje i distribuciju podataka o korisnicima internet servisa
Osnovni etički kodeksi bezbednosti i zaštite u elektronskom poslovanju : privatnost, tačnost,
pravo svojine i dostupnost informacija

Zaštita računara i podataka (Tehnički aspekt)

Zaštita računara obuhvata sledede oblasti koje se odnose na:

1. Fizičko tehničku zaštitu računara i objekata u kojima se nalaze,

2. Zaštitu od fizičkih oštedenja usled više sile – požara, poplava itd...

Zaštita podataka obuhvata sledede oblasti koje se odnose na:

1. Zaštitu od gubitka podataka – izgradnja rezervne kopije podataka

2. Zapštita od zlotvornih softvera – korišdenje softvera za zaštitu i obuka korisnika
3. Zaštita od neovlašdenih upada u sistem - primenom sistem za autorizaciju korisnika,
mrežnih barijera(firewall), posredničkih servea(proxy), šifrovanja podataka, itd..

Zaštita i bezbednost korisnika se zasniva na primeni IT resursa, metoda i thenologija koje

omogudavaju manjenje rizika u ePoslovanju:

1)Elektronski potpis predstavlja pri nivo identifikacije korisnika elektronskih servisa:

 Elektronski potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su logički povezani sa

elektronskim dokumentom i služe za identifikaciju potpisnika
 Kvalifikovanim potpisom se garantuje identitet potpisnika, intergritet i sadržaj
elektronskog dokumenta
 Elektronski poptis se koristi u svim sferama elektronskog poslovanja sa ciljem
garantovanja bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacija i transakcija

2)Autentifikacija korisnika obuhvata metode koji obezbeđuju mehanizme zaštite prilikom

pristupa sistemu/servisima i prilikom realizacije transakcija:

 Zasnovana na unosu podataka u određenu formu u obliku kombinacije korisničko

ime/lozinka, uz dodatak metode sigurnosnog pitanja
 Zasnovana na unosu predefinisanih podataka koji su smešteni na hardverskom uređaju
ili u obliku zapisa – metode: USB token, TAN tablica, SMART kartica, Mtoken mobilne
aplikacije i dr.
 Zasnovane na fizičkim karakteristikama, tzv. Biometrijska identifikacija – može biti
statička (otisak prsta) i dinamička (glas ili rukopis)
3)Enkripcija/dekripcija podataka ima ulogu da:

 Zaštiti memorisanu informaciju bez obzira da li je neko pristupio podacima

 Zaštiti prenetu informaciju bez obzira da li je prenos bio posmatran

Enkripcija(šifrovanje) – procedura koja transformiše originalni tekst u dešiforvanu informaciju

Dekripcija(dešifrovanje)- rekonstruiše originalni tekst na osnovu šifrovanih podataka