УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА

ПРЕДМЕТ: ПАРКИРАЊЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: ОДРЕЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНЕ ПОВШИНЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ

ВОЗИЛА

Наставник Студент
др Милош Арсић, дипл.инж Татјана Јокић СА 486/18

Нови Сад, Март, 2021.

1
САДРЖАЈ
1. УВОД .................................................................................................................................
3
2. ПОВРШИНА ЗА ПАРКИРАЊЕ ..................................................................................... 4
2.1. Меродавне димензије
возила .......................................................................................... 4
3. ОПТИМАЛНО ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ .........................
7
3.1. Израчунавање површине за угао паркирања од α =¿90°
............................................... 7
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ЗА УГАО ПАРКИРАЊА ОД α= 90° ..................... 9
5. ЗАШТИТНИ ПРОСТОР ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА ................................................
13
5.1. Заштитни простор око возила у стању
мировања ....................................................... 13
5.2. Заштитни простор око возила у стању
кретања ........................................................... 14
6. ГАБАРИТНИ ПОЛУПРЕЧНИЦИ ОКРЕТАЊА ВОЗИЛА .........................................
15
7. ОДРЕЂИВАЊЕ МИНИМАЛНО ПОТРЕБНЕ ШИРИНЕ ПРОЛАЗА .......................
16
7.1. Графичка
метода ............................................................................................................. 16
7.2. Паркирање ходом уназад за α=
90° ............................................................................... 17
7.3. Паркирање ходом унапред за α=
90° ............................................................................. 18
7.4. Аналитичка
метода ......................................................................................................... 20
7.4.1. Пример 1 ....................................................................................................................
21
7.4.2. Пример 2 ....................................................................................................................
24
7.4.3. Пример 3 ....................................................................................................................
26
8. АНАЛИЗА ПОВРШИНЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА ...............................................
30
9. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................
32
10. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................ 33
11. ПОПИС ТАБЕЛА И СЛИКА .........................................................................................
34

2
 1. УВОД
У овом семинарском раду обрађена је тема „Одређивање оптималне површине за
паркирање возила“.
Диспропорција између простора за паркирање и захтева за паркирањем у граду сваке
године је све већа. Ни у једном граду не постоји вишак паркинг простора, а у свима
постоји проблем паркирања. Недостатак паркинг места нарочито је изражен у центру
града због концентрације активности баш у центру и због наслијеђене структуре
саобраћајница. на питање колико је потребно паркинг мјеста у центру или некој другој
посматраној зони, тешко је дати тачан и документован одговор.
У сваком случају да би се приступило решавању проблема паркирања потребно је
сагледати постојеће прилике. Оцјењивање постојећих прилика је дуг и компликован посао
који тражи стручност, добру организацију и значајна материјална средства. На почетку
сваке овакве акције потребно је формирати екипу од неколико људи који имају задатак да
припреме акцију, надгледају прикупљање података и да касније руководе обрадом
прикупљених података. Зависно од обима акције одређује се који се подаци сакупљају.
Проблем паркирања мора се решавати у склопу свеобухватног планирања града.
Паркирање се не може посматрати одвојено од динамичког саобраћаја, односно, не могу
се предузимати појединачне акције, него се мора спроводити јединствена концепција
решавања проблема саобраћаја у граду. При решавању проблема паркирања морају се
знати све расположиве површине за паркирање, на улици и ван улице, као и захтеви за
паркирањем. На основу тога потребно је пронаћи најбољи начин за испуњење тих захтева.

3
Неопходно је да постоји основни концепт регулисања паркирања у граду који ће се
временом стално допуњавати, развијати и усавршавати.
У првој тачки рада говори се о о уводу теме „Одређивање оптималне површине за
паркирање возила“.
У другој тачки рада говори се о површини за паркирање.
У трећој тачки рада говори се о оптималном израчунавању површине за паркирање.
У четвртој тачки рада говори се о израчунавању површине за угао паркирања α= 90°.
У петој тачки рада говори се о заштитном простору за паркирање возила.
У шестој тачки рада говори се о габаритним полупречницима окретања возила.
У седмој тачки рада говори се о одређивању минималне потребне ширине за пролаз
возила.
У осмој тачки рада говори се о анализи површине за паркирање возила.
У деветој тачки рада говори се закључку семинарског рада.
Циљ семинарског рада је дефинисање теме „Одређивање оптималне површине за
паркирање возила“.
2. ПОВРШИНА ЗА ПАРКИРАЊЕ
Пројектовање површина за паркирање возила базира се на методологији за
димензионисање површина, превасходно за улично паркирање, у којој недвосмислено и
јасно треба да буду:1
- Дефинисани захтеви потенцијалних корисника, изражени преко највероватнијих
димензионисаних карактеристика путничких возила и фреквенција њиоховог
поглавља
- Дефинисана потребна бочна растојања између возила у стању мировања ради
конфорног улаза и излаза из возила, а тиме и пролаза возача и путника при уласку
и напуштању возила
- Дефинисање ширине паркинг места, базирање на претходно усвојеном бочном
растојању и углу паркирања
- Дефинисане дужине паркинг места, која зависи од фреквенција појављивања
дужине возила из скупа потенцијалних корисника, чеоног размака између возила и
препреке, ширине возила, заштитних зона, ширине паркинг места дефинисане
нивоом услуге изражене преко степена сложености маневра и карактерстика
суседник возила
- Дефинисане ширине пролаза, што је врло значајно код паркирања под углом већим
од 0 степени. [1]

1
ФИМЕК „Друмски саобраћај и транспорт паркирање“, Фимек, Нови Сад, 2021.

4
Сви кораци морају бити образложени аналитички преко одговарајућих функционалних
модела, графички и ситуационо приказани и уклопљени у одређени простор. [1]
У Србији нормативе за паркинг место дефинисани су стандардом СРПС У.С4.234.2005 и
примењују се универзално, без обзира на то да ли је реч о уличним или вануличним
паркиралиштима. [1]

2.1. Меродавне димензије возила

Димензије места за паркирање су у директној зависности од габаритних димензија и
полупречника окретања возила. Наведене величине су различите за свако возило, зависно
како од марке возила, тако и од концепције изградње.
Да би се одредила површина за паркирање посматраног возила потребно је да буду
познате његове меродавне димензије које су дефинисане од стране произвођача возила. Те
димензије су:
- дужина возила (L),
- ширина возила (B),
- спољашњи габаритни полупречник окретања (R). [1]
Дужина возила (L) је растојање између најистуренијег предњег дела и најистуренијег
задњег дела возила, без терета. Ширина возила (B) је растојање између најистуренијих
бочних делова возила, без терета. У проспектима које дају произвођачи возила најчешће
се налази вредност за полупречник окретања (R) возила. За израчунавање оптималне
површине за паркирање возила ходом унапред, поред L, B и R, потребно је да буде познат
и задњи габаритни препуст (l2). Ова димензија означава растојање између најистуренијег
задњег дела возила и задње осовине возила. [1]
На слици број 1 приказане су меродавне димензије возила

Слика 1. Меродавне димензије возила [1]

5
Меродавне димензије возила у нашој земљи су дефинисане "Правилником о димензијама,
укупним масама и осовинском оптерећењу возила, као и о основним условима које морају
да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима. 2
Најважнији елементи овог правилника који се односе на највеће дозвољене меродавне
димензије возила су приказани у Табели 1.
Разматрањем вредности из Табеле може се закључити да је максимална дужина возила 18
метара, максимална ширина возила 2,5 метара и максимална вредност спољашњег
габаритног пречника окретања 24 метара, док дужина размака задњег препуста зависи од
размака осовина. Препуст на моторним и прикључним возилима може износити највише
50% размака између осовина.
У табели 1 приказане су највеће меродавне димензије возила.

Табела 1. Највеће меродавне димензије возила [2]

2
П. Ралевић „Паркирање и терминали у друмском саобраћају – Практикум“, Београд, 2014.

6
Ширина возила не обухвата прекорачења која могу настати услед деформација
пнеуматика у зони налегања на коловоз, постављања ланаца за снег и уградње габаритних
светала, показивача правца скретања, спољњег огледала, светала за осветљавање пута,
еластичних блатобрана и друге додатне опреме за чврсту конструкцију возила. Сви
зглобно или еластично везани делови кад се преклопе уз чврсту конструкцију возила,
морају бити унутар прописане највеће дозвољене ширине возила, а остали делови морају
бити унутар прописане ширине увећане за вредност дозвољеног одступања од највише
2,5cm (1% од вредности 2,5m). [2]
Моторна и прикључна возила, као и скупови возила, морају имати такве уређаје да
приликом вожње у кругу од 360° пребрисана површина круга, спољашњег пречника 24m,
не буде шира од 6,7m. Том приликом мора бити најистуренија тачка возила вођена по
кругу пречника 24m. Важно је напоменути да постоји изузетак када је у питању размак
задњег препуста. У вези са тим, на двоосовинским моторним возилима са кабином изнад
мотора и на аутобусима, препуст може износити највише 60% размака између осовина, а
на аутобусима са мотором иза задње осовине и аутобусима са мотором између предње и
задње осовине препуст може да има вредност највише 63% размака између осовина. [2]

3. ОПТИМАЛНО ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ

7
У овом делу пажња ће бити усмерена на извођење формуле за оптимално израчунавање
површине за паркирање возила. Да би се то извело потребно је сагледати једно паркинг
место у односу на дато паркиралиште. [2]

3.1. Израчунавање површине за угао паркирања од α =¿90°

Из разлога бољег разумевања овог проблема, прво ће бити изведена формула за
израчунавање површине за паркирање возила за случај када је угао паркирања α =¿90°
Под овим углом подразумева се угао који праве симетрале паркинг места и пролаза. [2]
На слици 2 приказан је распоред паркинг места (S означава површину паркинг места),
пролаза (D означава ширину пролаза) и угла паркирања (α =¿90° ) на датом
паркиралишту.

Слика 2. Посматрано паркиралиште за угао паркирања α =¿90° [2]

Да би се могло кренути у извођењу формуле за одређивање површине, потребно је

паркинг место на посматраном паркиралишту разложити на његове саставне елемете. [2]
На слици 3 приказани су сви саставни елементи паркинг места које је лоцирано на датом
паркиралишту.

8
 Слика 3. Саставни елементи паркинг места за α= 90° [2]

На слици 3 се поред меродавних димензија возила, дужине возила (L) и ширине возила (B)
који су саставни елементи паркинг места, може уочити простор за улазак и излазак
путника ( a 2 ), простор између возила и унутрашње стране места за паркирање ( c ), као и
полуширина пролаза ( D 2 ). [2]
Посматрањем слике 3 може се извести формула за оптимално израчунавање површине за
паркирање возила (S). На тривијалан начин добија се израз:

.................................................................. (1)
Једначина показује да површина за паркирање возила зависи од ширине возила, дужине
возила, простора за улазак и излазак путника, простора између возила и унутрашње стране
места за паркирање, као и полуширине пролаза. Није тешко заључити да је површина S у
директој сразмери са саставним елементима паркинг места, што значи да ће се она
повећавати уколико се и ове величине повећавају. [2]

9
4. ИЗРАЧУНАВАЊЕ ПОВРШИНЕ ЗА УГАО ПАРКИРАЊА ОД α < 90°
Израчунавање оптималне површине за паркирање возила за случај када је угао паркирања
α <90° , са становишта проблематике представља сложенији случај. [2]
На слици 4 приказан је распоред паркинг места, пролаза и угла паркирања α < 90° на
датом паркиралишту.

Слика 4. Посматрано паркиралиште за угао паркирања α< 90° [2]

Као и за случај α= 90°, и у овом случају, да би се извела формула за израчунавање
површине за паркирање, потребно је паркинг место на посматраном паркиралишту
разложити на његове саставне елемете, као што је то приказано на слици 5. [2]
На слици 5 приказани су саставни елементи паркинг места за α< 90°.

10
 Слика 5. Саставни елементи паркинг места за α< 90° [2]
Разматрањем слике 5 може се уочити да се површина за паркирање возила састоји од
троугла , AA1A2 правоугаоника , AA2A3A4 троугла , A3A4A5 и паралелограма.
A3A5A6A7 Сада се уствари, проблем одређивања површине своди на одређивање
површине ових геометријских фигура. [2]

Површина троугла AA1A2 је

Из троугла AA1A2 на слици 5 важи да је

.................................................................................................. (2)

Даљим развојем се добија ...........................................

(3)

11
Сада је могуће добити користан израз за површину троугла AA1A2 као:

................................................... (4)

Површина правоугаоника је . Посматрњем слике 5

једноставно може да се изведе користан израз за овај правоугаоник као:

..................................................................................................... (5)
Површина троугла A3A4A5 на слици 5 једнака је површини троугла AA1A2 јер су ова два
троугла подударна на основу другог става о подударности троуглова (страница AA2
троугла AA1A2 је једнака страници A3A4 троугла , A3A4A5 углови AA2A1 и A2AA1
троугла AA1A2 су једнаки угловима A3A4A5 и , A4A3A5 респективно). [2]
То значи да је S3 = S1.

Површина паралелограма A3A5A6A7 на слици 5 је ...............................

(6)

Из троугла AA1A2 важи да је .......................

(7)
Како су троуглови AA1A2 и A3A4A5 подударни, важи да је A3A5 = AA1 Сада је
површина паралелограма A3A5A6A7 једнака: [2]

...............................................................................................................
(8)
Коначно, површина за паркирање возила једнака је збиру свих четири површина

. На основу изведених израза може да се

изведе израз за укупну површину као:

12
 ......
(9)
Даљим развојем једначине, тривијалним тригонометријским трансформацијама, добија се
коначан израз за израчунавање површине за паркирање возила за случај када је α= 90°. [2]

.......................... (10)
Једначина показује да и у овом случају када је α= 90° површина за паркирање возила
зависи од ширине возила, дужине возила, простора за улазак и излазак путника, простора
између возила и унутрашње стране места за паркирање, полуширине пролаза, али и од
вредности угла паркирања. [2]

13
5. ЗАШТИТНИ ПРОСТОР ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА
Као што је већ констатовано, површина за паркирање возила поред дужине возила,
ширине возила, дужине пролаза и угла паркирања, зависи и од заштитног простора око
возила. Тај простор је потребан да би се омогућио безбедан улазак и излазак из возила
када се оно налази на паркинг месту, као и због неометаног и олакшаног паркирања. У
вези са тим, могу се разликовати заштитни простор око возила у стању мировања и стању
кретања. [2]
5.1. Заштитни простор око возила у стању мировања
Када је возило паркирано треба обезбедити потребан простор између тог возила и
суседног возила или неке друге препреке (стуб, зид и сл.) како би се могло несметано ући
или изаћи из возила са обе бочне стране. У оваквој ситуацији када возило мирује, треба
додатно обезбедити чеони простор између паркираног возила и унутрашње стране за
паркирање. [2]
На слици 6 приказани су заштитни простори око возила када је оно у сатњу мировања, где
a означава бочни простор око возила, док c означава чеони простор око возила.

Слика 6. Заштитни простор око возила у стању мировања [2]

Вредности за бочни и чеони простор око возила зависе од врсте возила.
У Табели 2 приказане су бројне вредности за a и c за путнички аутомобил, теретно возило
и аутобус.

14
 Табела 2. Минималне вредности за а и с [2]

5.2. Заштитни простор око возила у стању кретања

Приликом маневрисања возилом, када се улази или излази са паркинг места, постоји
опасност да дође до оштећења суседних возила или возила која се налазе у супротном
реду паркиралишта. У вези са тим постоје два правила кајих се треба придржавати у
таквим ситуацијама: [2]
Правило 1: Возило у моменту маневрисања не сме ни једним својим делом прићи
суседном возилу на растојању мањем од растојања m .
Правило 2: Возило у моменту маневрисања не сме ни једним својим делом прићи
физичкој препреци или возилу паркираном у супротном реду на растојању мањем од
растојања z .
Вредности за заштитни простор када возило маневрише зависе од дужине возила. [2]
У Табели 3 приказане су бројне вредности за m и z у зависности да ли је дужина возила
мања или већа од 5 метара.
Табела 3. Минималне вредности за м и з [2]

15
6. ГАБАРИТНИ ПОЛУПРЕЧНИЦИ ОКРЕТАЊА ВОЗИЛА
Свако возило има три габаритна полупречника окретања. То су: спољашњи габаритни
полупречник окретања (R), задњи габаритни полупречник окретања (R1) и унутрашњи
габаритни полупречник окретања (r). [2]
На слици 7 приказани су габаритни полупречници окретања (R, R1 и r) за посматрано
возило, као и центар окретања возила (О).

Слика 7. Габаритни полупречници окретања возила [2]

У проспектима које дају произвођачи возила најчешће се налази податак о спољашњем
пречнику окретања возила (2R). Вредности за полупречнике окретања су потребне за
израчунавање минималне ширине пролаза која треба бити позната да би могла да се
израчуна површина за паркирање возила. [2]
Посматрањем слике 7, могуће је применом елементарне математике израчунати задњи
габаритни полупречник окретања возила и унутрашњи габаритни полупречник окретања
возила. Тако, ако се на правоугли троугао OP1P примени Питагорина теорема, тада је: [2]

16
 ........
(11)
Слично, могуће је одредити и задњи габаритни полупречник окретања возила. Тако се на
основу правоуглог троугла OP1P2 може извести да је: [2]

...............................................................
(12)

7. ОДРЕЂИВАЊЕ МИНИМАЛНО ПОТРЕБНЕ ШИРИНЕ ПРОЛАЗА

Ширина пролаза служи за неометан улазак возила на паркинг место и неометан излазак
возила са паркинг места на посматраном паркиралишту. При томе ширина пролаза треба
да буде толико велика да се улазак и излазак возила са паркинг места изврши уз најмање
могуће маневрисање возилом. [2]
Изведени изрази за израчунавање оптималне површине за паркирање возила који су
представљени једначинама (11) и (12) показују да ова површина између осталог зависи и
од ширине пролаза. Због тога је неопходно одредити ширину пролаза да би се израчунала
површина за паркирање возила. [2]
У литертури су познате две методе за одређивање ширине пролаза.
Једна метода је графичка, друга метода је аналитичка. Циљ обе методе је да се добије
минимална ширина пролаза која омогућава лако улажење на паркинг место и излажење са
паркинг места. [2]

7.1. Графичка метода

Графичка метода за одређивање ширине пролаза заснива се на две претпоставке. Прва
претпоставка је да се сви точкови возила крећу по кружним луковима описаним из једног
центра, друга претпоставка је да се приликом кретања возила користи стални угао
скретања предњих точкова. [2]
Критеријуми при одређивању минималне ширине пролаза графичком методом су:
¾ код паркирања ходом уназад, приликом уласка на паркинг место и изласка са паркинг
места није потребан никакав додатни маневар, [2]
¾ код паркирања ходом унапред, приликом изласка са паркинг места, дозвољава се при
манервисању једанпут ход уназад,

17
¾ при уласку на паркинг место и изласку са паркинг места, возило се не сме приближити
суседном возилу на краћем растојању од величине заштитне зоне m,
¾ при окретању возила у пролазу, возило се не сме приближити возилу које стоји у
супрутном реду, или било каквој другој препреци на краћем растојању од заштитне зоне
z. [2]
У наредна два одељка биће објашњена графичка метода за израчунавање ширине пролаза
за два могућа случаја: паркирање ходом уназад (излазак ходом унапред) и паркирање
ходом унапред (излазак ходом уназад) када је угао паркирања (a ) једнак 90°. [2]

7.2. Паркирање ходом уназад за α= 90°

Као што је већ речено, паркирање ходом уназад је један од два могућа начина паркирања.
Додатно, треба напоменути да је излазак са паркин места ходом унапред синоним за овај
начин паркирања. [2]
На слици 8 представљена је графичка метода за одређивање ширине пролаза за случај када
се излази са паркинг места ходом унапред и када је прав угао паркирања.

18
 Слика 8. Одређивање Д: Излазак ходом унапред за α= 90° [2]
Нека су дата три возила паркирана у једном реду са углом паркирања од 90° као што је
приказано на слици 8.
Центар окретања возила O добија се када се спољним габаритним полупречником
окретања возила R пресече линија повучена кроз задњу осовину возила. Из тачке O
повуче се права x која је паралелна уздужној оси возила које излази са паркинг места. [2]
На суседном возилу одмери се заштитна зона m . Када се из центра O опише лук
унутрашњег габаритног полупречника окретања возила r , тада он пресеца заштитну зону.
То значи да би возило неометано изашло са паркинг места мора се померити унапред све
док лук са полупречником r не буде тангирао заштитну зону m . Нови центар окретања
возила O1 може да се одреди када се од полупречника r одузме ширина заштитне зоне m ,
па том дужином из тачке T пресече права x. [2]
Из центра O1 постави се нормала на праву x . На овој нормали се налази задња осовина
возила у положају када је возило извршило праволинијски ход унапред од тачке O до

19
тачке O1 . На основу задње осовине могу се нацртати контуре возила у тренутку када
може да се почне са окретањем. [2]
Полупречником R се пресече из центра окретања O1 права x , добија се тачка . T2 На
крају, потребно је још од тачке T2 додати спољну заштитну зону z . На тај начин се добија
оптимална ширина пролаза D која представља растојање од тачке T1 до тачке . T3
Корисно је напоменути ако је дужина задњег препуста 2l знатно велика, постоји опасност
да при окретању возило својим задњим делом закачи суседно возило. Због тога је
потребно задњим габаритним полупречником окретања возила проверити пролазност
задњег дела.
Уколико лук полупречника R1 задире у заштитну зону суседног возила треба повећати
размак између возила или померити унапред центар окретања O1. [2]

7.3. Паркирање ходом унапред за α= 90°

Паркирање ходом унапред је други могући начин паркирања који се може окарактерисати
и као излазак са паркинг места ходом уназад. [2]
На слици 9 представљена је графичка метода за одређивање ширине пролаза за овај
случај када је прав угао паркирања.

20
 Слика 9. Одређивање Д: Излазак ходом уназад за α= 90° [2]

Нека се, као у претходном случају, посматрају три возила паркирана у једном реду са
углом паркирања од 90°, као што је приказано на слици 9.
Центар окретања возила O се добија када се спољним габаритнм полупречником
окретања возила R пресече линија која пролази кроз задњу осовину. Из тачке O повуче се
права x паралелна уздужној оси возила које излази са паркинг места. [2]
На суседном возилу одмери се заштитна зона m . Када се из центра O опише лук са
полупречником R , тада он пресеца заштитну зону. То значи да би возило неометано
изашло са паркинг места мора се померити уназад све док лук са полупречником R не
буде тангирао заштитну зону m . Нови центар окретања возила O1 може да се одреди

21
када се на полупречник R дода заштитна зона m, па том дужином из тачке F пресече
права x. [2]
Из тачке O1 постави се нормала на праву x . На овој нормали се налази задња осовина
возила у положају када је возило извршило праволинијски ход уназад од тачке O до тачке
O1 . На основу задње осовине могу се нацртати контуре возила у првом положај, тј. у
тренутку када може да се почне са окретањем.
Од задње ивице возила која стоје у реду одмери се спољна заштитна зона z . Пресек
граничне линје заштитне зоне z и праве x је тачка T . Из тачке T се на праву x одмери
полупречник R , добија се тачка T1 . Кроз тачку T1 се постави нормала на праву x. [2]
Нови центар окретања возила O2 се добија када се из центра окретања возила O1
дужином 2r + B пресече нормала која је постављена на праву x кроз тачку T1 . На оси O1
O2 се налази задња осовину возила у другом положају. Локација задње осовине на оси O1
O2 се може утврдити на основу унутрашњег габаритног полупречника окретања возила r .
Тако се на основу задње осовине може одредити контура возила у другом положају. На
крају, потребно је да се на наистуренијој тачки возила M дода заштитна зона z . На слици
9 означено је растојање оптималне ширине пролаза D. [2]

7.4. Аналитичка метода

Одређивање оптималне ширине пролаза аналитичком методом заснива се на истим
претпоставкама као и графичка метода. Ако се користе исти принципи као и код графичке
методе могу да се изведу аналитички изрази за одређивање оптималне ширине пролаза.
Тако, за случај паркирања ходом уназад (излазак ходом унапред) оптимална ширина
пролаза се одређује на основу: [2]

.............................. (13)
Ако се у једначину (13) стави a = ° 90 добија се једначина (14) за израчунавање оптималне
ширине пролаза када је угао паркирања a = ° 90 . [2]

........................................................................... (14)
За случај паркирања ходом унапред (излазак ходом уназад) не постоји универзална
аналитичка формула која важи за све углове паркирања. Могуће је извести изразе који
одређују оптималну ширину пролаза за случајеве када је угао паркирања a = ° 90 ,
једначина (15), a = ° 60 , једначина (1.10), a = ° 45 и a = ° 30 једначина (17). [2]

22
 ....... (15)

.......................................................... (16)

..................................... (17)
7.4.1. Пример 1
Израчунати оптималну површину за паркирање возила ако су његове меродавне
димензије : L = 4,38m; B = 1,62m; 0,9 ; l2 = m R = 5,45m.24 [2]
а) За случај паркирања ходом уназад када је угао паркирања a = ° 90 . Минимално
потребну ширину пролаза одредити графичком методом.
б) За случај паркирања ходом унапред када је угао паркирања a = ° 30 . Минимално
потребну ширину пролаза одредити аналитичком методом.
Решење:
а) Прво се коришћењем графичке методе одреди ширина пролаза D. [2]
На слици 10 графичка метода је примењена за дато возило при чему је узета размера
1:100 (1m у природи је 1cm на цртежу).

23
 Слика 10. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом унапред за α= 90°

На слици 10 за дате услове добијена је минимално потребна ширина пролаза D = 4,77m.

Оптимална површина за паркирање датог возила је:

.......................................................... (18)

24
б) Прво се одређује унутрашњи габаритни полупречник окретања возила r на основу

израза .

.................................................................... (19)
Задњи габаритни плупречника окретања возила R1 се одређује на основу израза:

................................................................................... (20)
Минимално потребна ширина пролаза за дате услове се одређује коришћењем израза:

..................... (21)
Коначно, оптимална површина за паркирање датог возила је: [2]

25
 .................
(22)
7.4.2. Пример 2
Израчунати оптималну површину за паркирање возила ако су његове меродавне
димензије : L = 4,87m; B = 1,8m; 1 ; l2 = m R = 5,50m. [2]
а) За случај паркирања ходом унапред када је угао паркирања a = ° 90 . Минимално
потребну ширину пролаза одредити графичком методом.
б) За случај паркирања ходом уназад када је угао паркирања a = ° 30 . Минимално
потребну ширину пролаза одредити аналитичком методом
Решење:
а) Прво се коришћењем графичке методе одреди ширина пролаза D. [2]
На слици 11 графичка метода је примењена за дато возило при чему је узета размера
1:130 (1,3m у природи је 1cm на цртежу).

26
 Слика 11. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом уназад за α= 90°
На слици 11 за дате услове добијена је минимално потребна ширина пролаза D = 6,58m.
Оптимална површина за паркирање датог возила је:

............................................................ (23)
Прво се одређује унутрашњи габаритни полупречник окретања возила r на основу израза
[2]

27
 ......................................................................... (24)
Минимално потребна ширина пролаза за дате услове се одређује коришћењем израза:

..............................
(25)
Оптимална површина за паркирање датог возила је:

................ (26)
7.4.3. Пример 3
Израчунати оптималну површину за паркирање возила ако су његове меродавне димензије
: L = 4,62m; B = 1,7m; 1 ; l2 = m R = 5,45m. [2]

28
а) За случај паркирања ходом уназад када је угао паркирања a = ° 90. Минимално
потребну ширину пролаза одредити графичком методом.
б) За случај паркирања ходом унапред када је угао паркирања a = ° 45. Минимално
потребну ширину пролаза одредити аналитичком методом. [2]
а) Коришћењем графичке методе одреди се ширина пролаза D.
На слици 12 графичка метода је примењена за дато возило при чему је узета размера
1:100 (1m у природи је 1cm на цртежу).

Слика 12. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом унапред за α= 90°

На слици 12 за дате услове добијена је минимално потребна ширина пролаза D = 4,85m.
Оптимална површина за паркирање датог возила је:

29
 .............................................................
(27)
Прво се одређује унутрашњи габаритни полупречник окретања возила r на основу израза

[2] .

..............................................................................
(28)
Задњи габаритни плупречника окретања возила R1 се одређује на основу израза

...................................................................................... (29)
Минимално потребна ширина пролаза за дате услове се одређује коришћењем израза:

.......................... (30)
Коначно, оптимална површина за паркирање датог возила је:

30
 .............................. (31)

31
8. АНАЛИЗА ПОВРШИНЕ ЗА ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА
Површина за паркирање једног возила, што је могло да се увиди и на основу резултата из
претходна три примера, се мења у зависности од начина паркирања (ходом унапред или
ходом уназад) и угла паркирања (косо или управно). Тако, на основу резултата из првог и
другог примера може да се примети да је површина за паркирање возила ходом унапред
већа од површине за паркирање возила ходом уназад када је угао паркирања a = 90°.
Додатно, разматрањем истих примера, може се уочити да је површина за паркирање
возила ходом унапред мања од површине за паркирање возила ходом уназад када је угао
паркирања a = 30° . [2]
Генерално, могуће је направити анализу промене површине за паркирање једног возила у
зависности и начина паркирања када су углови паркирања различити од a = 90° и a = 30°.
Тако, за возило меродавих димензија: L=4,32m, B=1,69m, l2=0,9m и R=5,7m добијена је
зависност површине за паркирање возила од начина паркирања и различитих углова
паркирања. [2]
На слици 13 приказана је промена површине за паркирање једног возила.

Слика 13. Промена површине за паркирање једног возила

Са слике 13 се може закључити да је за посматрано возило потребна мања површина за
паркирање када је угао паркирања a = 30° и a = 45° за начин паркирања ходом унапред.
Ова тврдња важи све до угла који је приближно једнак 60° (58°20'). Овај угао се назива

32
гранични угао паркирања за који важи да је за посматрано возило површина за паркирање
ходом унапред и ходом уназад једнака. [2]
За углове паркирања који су већи од граничног угла важи да је површина за паркирање
ходом унапред већа од површине за паркирање ходом уназад. Без обзира на начин
паркирања, потребне површине за паркирање су мање када се повећавају углови
паркирања.

33
9. ЗАКЉУЧАК
У овом раду обрађивана је тема „Одређивање оптималне површине за паркирање возила“.
Простор за паркирање је ограничен наслеђеном структуром града која дефинише
саобраћајнице и остали простор у граду. Простор града је непромењив, а број возила
стално расте што доводи до проблема везаних за паркирање возила. Проблеми су
многобројни и један вид њиховог решавања је да се за индивидуална возила обезбеди што
више објеката за паркирање, и то тако да се у што већој мери удовољи захтевима за
паркирање, а да се расположиви простор што рационалније искористи.
Под узроком паркирања подразумева се разлог доласка возила у централно или неко друго
посматрано подручје града. Изучавање узрока коришћења аутомобила за превоз по граду
пружа се могућност да се делује на поједине узроке како би се смањили проблеми које
изазива паркирање.
Вријеме задржавања возила на паркинг месту назива се трајност паркирања. По трајности
задржавања на паркингу разликујемо краткотрајна и дуготрајна паркирања. Паркирање до
два сата припада краткотрајном, а дуже од тога дуготрајном паркирању.
Површина за паркирање возила је површина у коју улази дужина и ширина возила,
заштитне зоне у стању мировања и половина ширине пролаза. Друга половина ширине
пролаза припада супротном месту за паркирање.
За улазак или излазак из возила када се оно налази на паркинг месту, потребно је
обезбедити довољно простора. Заштитни простор је, такође, потребан ради безбедног и
олакшаног паркирања. Разликује се заштитни простор око возила у стању мировања и у
стању кретања.
За паркирање под углом од 90° најчешће се усваја паркирање ходом уназад јер се на тај
начин боље искоришћава простор за паркирање, односно добија се мања површина за
паркирање једног аутомобила. Такође, овај начин паркирања треба усвојити, без обзира на
угао паркирања, за сва возила која морају у сваком моменту бити спремна за употребу као
што су возила војске, полиције, хитне помоћи и ватрогасне службе.
Када се возила паркирају под углом мањим од 90° потребно је усвијити паркирање ходом
унапред, јер се тиме добија мања површина за паркирање једног возила.
За маневрисање возила приликом паркирања потребно је обезбедити довољно простора.
Величина овог простора зависи од полупречника, габаритних димензија возила, начина и
угла паркирања и заштитних зона у стању кретања и мировања возила.Одређивање
ширине пролаза може се извршити графичким или рачунским путем.
Минимална ширина пролаза је најнеопходнија потребна ширина која омогућава лако
улажење или излажење са паркинг места без непотребног додатног маневрисања.

34
Да би се задовољио што већи број захтева за паркирањем (обично у центру града)
потребно је ограничити вриеме паркирања и на тај начин расположиви простор за
паркирање понудити већем броју корисника.
10. ЛИТЕРАТУРА
[1] ФИМЕК „Друмски саобраћај и транспорт паркирање“, Фимек, Нови Сад, 2021.
[2] П. Ралевић „Паркирање и терминали у друмском саобраћају – Практикум“, Београд,
2014.

35
11. ПОПИС ТАБЕЛА И СЛИКА
Слика 1. Меродавне димензије возила ......................................................................................
5
Табела 1. Највеће меродавне димензије возила .........................................................................
6
Слика 2. Посматрано паркиралиште за угао паркирања α =¿90° .........................................
7
Слика 3. Саставни елементи паркинг места за α= 90° ..........................................................
8
Слика 4. Посматрано паркиралиште за угао паркирања α< 90° .......................................... 9
Слика 5. Саставни елементи паркинг места за α< 90° ........................................................
10
Слика 6. Заштитни простор око возила у стању мировања ................................................
13
Табела 2. Минималне вредности за а и с .................................................................................
14
Табела 3. Минималне вредности за м и з .................................................................................
14
Слика 7. Габаритни полупречници окретања возила ............................................................
15
Слика 8. Одређивање Д: Излазак ходом унапред за α= 90° ...................................................
17
Слика 9. Одређивање Д: Излазак ходом уназад за α= 90° .....................................................
19
Слика 10. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом унапред за α= 90° ......................
22
Слика 11. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом уназад за α= 90° ........................
25
Слика 12. Одређивање Д за дато возило: Излазак ходом унапред за α= 90° ......................
27

36
Слика 13. Промена површине за паркирање једног возила ...................................................
30

37