Professional Documents
Culture Documents
Osnovi Zastite Od Pozara Compress
Osnovi Zastite Od Pozara Compress
-ватра - спољна видљива манифестација горења при којој се јавља усијање, пламен,
дим, чађ и слично.
-почетни пожар - почетни стадијум пожара који је могуће у већини случајева угасити
приручним средствима или ручним апаратом за гашење.
-пожар - ватра која је настала ван контролисаног огњишта или је продрла ван
контролисаног огњишта и проузрокује материјалну штету.
-пожар из нехата - пожар који је настао услед несмотрености или недовољне будности
(врло често и из незнања) на радном месту.
2 Основи заштите од пожара
-намерни пожар - пожар који је настао подметањем од стране познатог или непознатог
лица.
-брзина ширења пламена - брзина ширења пламена изражена у cm/s или некој већој
јединици у зависности од врсте материје која гори.
-тешко горив- особина материје да по уклањању извора паљења још врло кратко гори
и сама се гаси.
-отпоран према пожару - материја или елеменат конструкције чије се особине под
дејством пожара немењају.
Општи део 3
-утврђивање узрока пожара - низ потребних радњи за утврђивање пожара (на основу
трагова после пожара, разговора са лицима која су радила у објекту, ватрогасцима који
су гасили пожар и другима).
-врата отпорна према пожару - врата конструисана тако да имају одређену отпорност
према пожару у одређеном временском периоду, са маханизмом који их држи увек
затвореним или аутоматским уређајем за затварање.
-заштитни премаз - средство које успорава паљење неког елемента, чиме се тај
елеменат само површински премазује.
4 Основи заштите од пожара
-бубриви заштитни премаз - заштитни премаз који под дејством топлоте бубри и тиме
спречава додир кисеоника из ваздуха са горивим материјалом који се штити.
2. Топлота и температура
код гашења пожара. Код течности, за разлику од чврстих тела може се говорити само
о запремиском ширењу, а коефицијент ширења течности је знатно већи од
коефицијента ширења чврстих тела (опасно због могућности експлозија посуда, за
ТНГ на пример). Код гасова, као и код течности, долази само до запреминског
ширења, које је правилно, у свим смеровима. Шта се дешава код загревања посуде са
константном запремином? Притисак гаса није ништа друго него учестано ударање
молекула гаса о зидове суда у коме се он налази. При повећаној температури, брзина
кретања молекула гаса се повећава, што значи да је ударање молукула о зидове суда
чешће и јаче - интензивније. Код хлађења је ефекат обрнут.
Ако било који од ових услова елиминишемо, нема пожара. На овој констатацији
базирају се све тактике гашења. Сагоревање може бити потпуно и непотпуно. При
потпуном сагоревању, које се обично одиграва при пожарима на отвореном простору,
услед циркулације ваздуха богатог кисеоником. врши се потпуна оксидација, а поред
угљендиоксида, као продукт сагоревања, ствара се и водена пара. Као продукт потпуне
оксидације угљен-диоксид се не може даље оксидисати (незапаљив је). При
непотпуном сагоревању долази до делимичне оксидације (део материје се оксидише а
део се распада), при чему настају запаљиви продукти као што је угљенмоноксид који
може даље оксидисати.
1. До паљења долази на 250-300°С, при чему, под утицајем извора паљења, долази
до угљенисања појединих делова дрвета, што је праћено ослобађањем топлоте и има
за последицу паљење других делова дрвета и одржавање горења.
Горење запаљивих течности. Ово горење се одвија тако што течност прво
пређе у гасовито стање, па настале паре у смеши са ваздухом сагоревају. Што течност
брже испарава, биће нижа температура на којој изнад течности има довољно пара које
у смеши са ваздухом, могу сагоревати. Температура паљења течности је најнижа
температура на притиску од 1 бар при којој се, изнад површине течности, ослободи
довољна количина запаљивих пара, да са вазаухом створи смешу која ће се под
утицајем извора паљења прнетог са стране, запалити. Када ослобођена топлота при
сагоревању доводи до даљег испаравања течности тако да изнад њене површине
стално налази довољно паре која даље испарава, говоримо о температури горења.
7. Експлозије
Под појмом „експлозије“ подразумева се нагла реакција оксидације или разлагања која
производи повишење температуре или притиска, или и једно и друго истовремено.
Значи, хемијске промене које се одигравају врло брзо (тако рећи тренутно), а при
којима се ослобађају велике количине топлотне енергије уз стварање надпритиска, при
чему долази до промене агрегатног стања материје која експлодира (чврсто-течно
прелази у гасовито), називају се експлозијама (овде су изузете нуклеарне експлозије и
експлозије парних котлова – до којих доводе физичке промене). Ако се експлозија
шири брзином мањом од брзине звука, говоримо о дефлаграцији. Уколико је брзина
сагоревања мања од брзине звука имаћемо „експлозију без ударног таласа“. Од
посебноог су интереса експлозије које настају услед паљења смеше : „ваздух - паре
запаљивих течности или запаљиви гасови“ односно „ваздух - прашина горивих
чврстих материја“.
Минимална концентрација запаљивих пара или гасова у ваздуху при којима смеша
постаје, под одређеним условима, експлозивна, назива се „доња експлозивна граница“
(гаса или течности). Даљим повећањем концентрације, смеша остаје експлозивна, али
до једне нове, веће концентрације, изнад које више није експлозивна иако дође у
додир са извором паљења. Ова тачка назива се „горња експлозивна граница. Подручје
између ове две тачке се назива „експлозивни интервал“.
8. Самопаљење
Данас се класификација пожара према врсти горивих материја које могу бити
обухваћене пожаром врши према стандарду SRPS ISO 3941 који је идентичан са
претходним JUS ISO 3941 објављеним у „Службеном листу СРЈ бр 5/94. Овај стандард
класе A, B, C и D дефинише на исти начин као и претходни али не издваја пожаре на
30 Основи заштите од пожара
Горење неке материје се дефинише као њено брзо хемијско везивање са кисеоником
из ваздуха пропраћено појавом топлоте и светлости. Горење ће престати када се
елиминише било који од услова који су неопходни за сагоревање, тако да можемо
дефинисати гашење као скуп поступака који се предузимају у циљу прекидања
процеса горења. Напомињемо да гашење није једини процес чије дејство доводи до
прекида процеса горења. Наравно, горење може да престане услед сагоревања
комплетне материје која гори или због дејства атмосферских падавина али такве
процесе не можемо да назовемо гашење.
Материју коју уводимо у процес горења, зато што има способност да одстрани
било који од неопходних услова за горење, и да га прекине, називамо средство за
гашење пожара.
1. ХЛАЂЕЊЕ
2. УГУШИВАЊЕ
3. РАЗБЛАЖИВАЊЕ
4. ИНХИБИРАЊЕ - антикаталитички начин
5. ИЗОЛАЦИЈА ЗАПАЉЕНЕ МАТЕРИЈЕ
6. СКИДАЊЕ ПЛАМЕНА
Угушујуће дејство. Ово дејство се састоји у томе што материју за гашење убацујемо
у жариште пожара у виду гаса, магле, праха или пене и тиме покривамо горућу
површину и спречавамо потпуни или делимични приступ кисеонику из вадуха и тиме
одстрањујемо један од услова за настајање горења, што доводи до прекида процеса
горења.
34 Основи заштите од пожара
Изолација запаљене материје се врши тако што се слојем средства прекрива гориво
и тиме се смањује дејство топлотног зрачења пламена према гориву.
1. агрегатно стање;
2. намена;
3. начин деловања.
2.2 Класа B - пожари запаљивих течности (пожари без жара - бензин, уља, масти,
лакови, восак, смоле, катран и слично). За гашење пожара класе Б користе се вода,
пена, прах, халони и угљендиоксид.
2.3. Класа C - пожари запаљивих гасова (градски гас, ацетилен, метан, пропан,
бутан и слично). За гашење пожара класе Ц користе се прах и халони.
Физичке особине воде. Чиста вода при температури од 4°C и притиску од 1бар
има своју највећу густину и највећу тежину од 1 кг. При загревању преко 4° C она се
шири, а ако се охлади испод 0°C вода прелази из течног у чврсто стање (лед, снег).
При смрзавању вода се шири за 1/11 своје запремине. Када се загрева преко 100°C при
притиску од 1 бара, она прелази из течног стања у гасовито стање (водена пара).
Температура испаравања - кључања повећава се и опада пропорцијално притиску
36 Основи заштите од пожара
Деловање воде при гашењу пожара. Воду при гашењу убацујемо у жариште и
прекривамо горећу површину. Том приликом се врши расхлађивање запаљене
материје, односно одвођење топлоте, а кад се снизи температура запаљене материје
испод тачке паљења престаје даљи процес горења. Том приликом вода прелази из
течног у гасовито стање, прекрива гориву материју и спречава потпуно или делимично
продор кисеоника из ваздуха, врши угушивање чиме престаје даље горење. Од свих
познатих материја, вода има највећу специфичну топлоту. Због те своје особине она
може да прими велику количину топлоте па је веома погодна као средство за гашење
пожара. Расхлађујући ефекат воде при гашењу пожара заснива се на способности воде
да одузима загрејаном телу топлоту. Прелаз воде у пару врши се на сталној
температури од 100°C, а то значи да ће вода имати сталну температуру од 100°C, све
док и последња кап не промени агрегатно стање.
Деловања водене паре при гашењу пожара. Потпуним испаравањем 1 литра воде,
образује се око 1700 литара водене паре, која прекрива предмет који гори у виду
парног покривача, и смањује струјање ваздуха, а тиме и приступ кисеонику, те на тај
начин постиже допунски ефекат угушења. Топлота која је потребна да вода пређе у
пару одузима се од материје која гори, односно од топлоте пожара - жара и тако се
смањује температура.
Магла. Систем заштите воденом маглом може бити ефикасан за гашење пожара,
контролу пожара, хлађење и спречавање пожара. Овај систем је врло ефикасан код
гашења пожара, хемијских ( угљоводоника ) и пластике, као и дрвета. Ефекат хлађења
и апсорбције топлоте веома је велики, тако да ће температура бити ниска. Најчешће се
користи за запреминско гашење и ради по принципу угушивања пожара. Водено
распршивање за гашење пожара поред свеже воде, угушује и са произведеном паром,
и разблажује неку запаљиву течност или комбинује оба фактора.
Хемијске особине потребне за гашење:
1. отпорност на мржњење
2. отпорност на корозију
3. ефикасност гашења
4. хемијско деловање воде са горивим срединама
Користи се за гашење:
• Тињајућих материјала (дрво, текстил, слама)
38 Основи заштите од пожара
Предности воде:
• велики топлотни капацитет- за хлађење
• распрострањена – ниска цена
• хемијски неутрална, неотровна
• лако се транспортује
• користи се механичка енергија млаза
Недостатци:
• смрзавање
• не гаси запаљиве течност испод 80°C кључања
• штета коју може проузроковати
• бубрење супстанци, повећање тежине, обрушавање
• Материје у облику праха се тешко гасе јер не продире
СРЕДСТВА ЗА КВАШЕЊЕ
Област примене:
• Где има воде
• За материјале који слабо квасе – дрво, памук, папир, дрвена прашина, шуме
• Смањује утрошак воде
• Смањује време трајања пожара
• Приликом коришћења овлаживача се не сме користити пена
Врсте пене:
1. ХЕМИЈСКА ПЕНА
а. мокри поступак (из два раствора)
б. суви поступак (из прашка)
40 Основи заштите од пожара
1. Хемијска пена
a. Мокри поступак
Мешање две одвојене течности пре почетка гашења
Ваздушна пена, коју још називају - механичка, због начина стварања, има у
својим мехурићима ваздух. У савременој заштити од пожара она игра значајну улогу.
Томе је допринела не само усавршеност апаратуре, већ и низ нових екстракта које
производи хемијска индустрија, чиме је омогућено добијање ваздушне пене
различитог броја упењавања. Број упењавања је од 1 до 2000, а сама подела пена
врши се према броју упењавања. Тако се број упењавања 1 до 20 назива тешком, а 20
до 200 средњом и 200 до 2000 лаком пеном. Свака од њих има своје предности у
односу на пожар и захтеве гашења. Ваздушне пене се стварају поступком који има две
фазе: прва је стварање смеше воде и одређеног екстракта, а друга стварање пене од
добијене смеше. Прву фазу врше уређаји који се називају мешачи, дозатори и
пропорцинатори, док другу фазу - стварање пене, врше уређаји који се називају
комет-цеви, млазнице за пену (мобилне и стабилне), бацач-монитори пене (топови),
расипачи пене и генератори пене (пеногенераторири).
Врсте пожара који се гасе пеном. Хемијска пена погодна је за гашење нафте и
нафтних деривата, као и свих пожара А и Б класе. Међутим, она даје мали ефекат при
гашењу запаљивих течности са којима се меша вода, као што су : метил и етил
алкохол, акрилонитрил, етил ацетат, метил, етил кетон, ацетон, бутилалкохол,
изопропи етар и други, због тога што се опна мехура при паду на површину запаљиве
течности раствара, јер је опна водени раствор. У том случају долази до брзог
распадања течности.
- запаљивих течност
- дрвета
- гуме
- папира
- пластике
- јамских окана
- заштиу резервоара
- бродова
- као заштита од топлотног зрачења
- за покривање авионских писта
- у подрумима
- бродовима
- за угљену прашину
- сушаре за житарице
- за таложење радиоактивног материјала из ваздуха
- за пожар угљендисулфида
- за електрична и електронска постројења
- боје и лакове
- библиотеке и архиве
- руднике
Недостаци :
индустријама где се захтева покривање површине, као и код низа објеката где се
захтева покривање површине, затим тамо где је потребно расхладно дејство. То је, на
пример, случај код пожара запаљивих течности које се преливају преко врелог
материјала. Исто тако, тешка пена користи се и за гашење пожара чврстих материјала
(класа А), као што су дрво, угаљ, папир, текстил, слама и др. Средња и лака пена ретко
се користе код пожара у слободним просторима, а најчешће се употребљавају код
затворених просторија, као што су: канали и шахтови, подруми, хале, машинска
одељења, силоси хладњаче и слично. Пена улази и у мање отворе и пукотине, а пошто
се креће у правцу надирања свежег ваздуха, то значи да се креће ка пожару.
1. Тешка пена
- хлађење
- изолација
• Ефекат хлађења доминира приликом тињајућих пожара чврстих материја, и
гашења пожара нафте и течности које се могу прегрејати.
• Изолационо дејство се постиже захваљујући слоју пене који се формира и
спречава присту кисеоника жаришту пожара.
очвршћава при дну, па га стога није потребно ни мешати, али треба избегавати да се
посуда (резервоар) дуже времена држи отворена.
Лоша особина угљен-диоксида је, такђе, што изазива ефекат стаклене баште - утиче на
глобално загревање
1. ВСЕ прашак :
3. М прашкови :
• Разликују се по принципу гашења од осталих прашкова.
• М прашкови се користе за гашење калијума, натријума, урана, литијума, где
се се не могу успешно применити АВCDЕ паршкови.
• Ови прашкови ступају у интракцију са металом или прекривају жариште
сопственом растопином.
а. величина честице
Средства за гашење пожара 49
б. хидрофобност
Карактеристике примене су:
– флуидност (ситније честице- већа ефикасност)
– способност складиштења (влажност, притисак)
– отпорност на трешење
– компатибилност са пеном
– електрична проводљивост (у млазу и растопини)
– ватрогасна ефикасност
– абразивно деловање (на машине)
Хемијске особине:
Врсте пожара који се гасе прахом. За гашење пожара код нас се користе следеће
врсте праха: БCЕ; АБCЕ и АБCД. Ознака је направљена према могућностима
гашења пожара. БCЕ прах је подесно средство за гашење пожара класе Б и C а
ограничено подесно средство за гашење класе Е. АБCЕ прах је подесно средство за
гашење пожара класе А, В и C а ограничено подесно средство за гашење класе Е.
АБCД прах је подесно средство за гашење пожара класе А, В, С и Д (пожари
запаљивих метала алуминијум, магнезијум и њихове легуре, натријум, калијум и др.) а
ограничено подесно средство за гашење класе Е.
што значи да се ослобађа водена пара и гас СО2. Загушујуће дејство које се јавља зато
што облак праха смањује удео кисеониика у ваздуху није од великог значаја. За
способност гашења прахом од одлучујућег утицаја је величина зрна и турбулентно
кретање праха. Када се пречник зрна смањио од 400 микрона на 40, повећала се
способност гашења за 4 пута. Даље смањење величине зрна није доводило до
повећања способности гашења. Сасвим фина зрна смањиће способности гашења. При
бацању на пожар, највећи утицај има турбулентно кретање праха. Узбуркани прах и
створени слојеви на једном пожарном објекту проузрокује брзо изједначавање
температуре и брзо одвођење велике количине топлоте на хладнију околину
периферије пожара. Поред овог одвођења топлоте, постоји и прекидање реакције
сагоревања. То настаје зато што зрна прашине, као страна тела у пламену, прекидају
механизам горења. Учесници у реакцији, у додиру са зрнима праха, губе део своје
енергије активирања, што одводи до прекида реакције. Зрно праха делује као гранични
зид, слично као што камена прашина зауставља експлозију гасова у руднику. То значи
да се на површини зрна праха гасе реакциони ланци и на тај начин прах делује
антикаталитички.
ватрогасце који гасе пожар халоном, као и за лица која би се могла наћи изложена
овим производима. Количина створених производа разлагања зависи од примењене
концентрације халона, температуре и дужине трајања гашења. Постоје прецизна
упутства како за коришћење халона 1211 и 1301 у заштити од пожара тако и за
потребне мере безбедноати, како би се избегли ризици који постоје.
Деловања халона при гашењу пожара. Механизам гашења халонима није могао
бити објашњен до сада познатим ефектима гашења (ефекат хлађења, загушивања,
раздвајања итд.). Иако механизам гашења халонима није досад у потпуности познат,
ипак постоји довољно доказа да се он заснива на физичко-хемијској реакцији која се
назива физичко-хемијска инхибиција. Овај ефекат гашења припада антикаталитичким
ефектима гашења. При овој реакцији халогена једињења се везују активним
радикалима у пожару и на тај начин кидају ланчану реакцију процеса сагоревања.
Инерген Ваздух
азот 52% 78%
кисеоник 0% 21%
аргон 40% 0.4%
угљен-диоксид 8% 0.4%
У приручна средства за гашење пожара спадају: песак, разни прекривачи, земља и сва
друга средства која се могу употребити за гашење а налазе се у непосредној близини
места где је избио пожар.
4.0 Увод
Борба са пожаром је тешка, опасна и увек неизвесна. Међутим, од посебног
значаја je правилан начин гашења, који се мења од служаја до случаја, од објекта до
објекта. У интервенцијама гашења учествује све мање људи, али се примењује све
савршенија техника и средства за гашење. Гашење пожара захтева организовану,
стручну и смишљењу акцију сваког појединца и екипе у целини, како би исход био
успешан.
излаз и улаз слободни. Возила не смеју бити изложена дејству ватре (топлотног
исијавања и варницама). Позицију возила одређује руководилац гашења.
Суштински фактори, који утичу на развој пожара су: хемијски састав гориве
материје, њена количина и стање у којем се налази; количина кисеоника (ваздуха) која
је присутна и струјање у зони пожара (што је више кисеоника то се ватра брже
развија); топлота која се ослобађа при горењу, њена јачина која зависи од топлотне
вредности гориве материје, те количине и брзине сагоревања; - објекат или терен
где се пожар развија (отворени или затворени простор); временске прилике (ветар,
киша), експлозије и друге појаве (рушење, гасови и слично).
локализују унутар сектора. Ако се ватра задржи и угаси унутар сектора у коме је
затечена, интервенција гашења се сматра успешном. Приликом пожара у објектима,
пожарни сектор ограничавају увек основни елементи конструкције, зидови и таванице.
Услед дејства ватре, могуће је рушење појединих елемената, при чему пожар прелази
у други пожарни сектор, итд. Дејство топлоте, приликом пожара у објектима, у
највећој мери је усмерено навише, па су затy таванице највише угрожене. Деловање по
хоризонтали, на ободне зидове је нешто слабије, али још увек довољно да угрози
суседне просторије, док је могућност прогоревања пода присутна (при чему се пожар
преноси на ниже етаже), али је потребно знатно дуже време. Отпорност према пожару
се изражава у минутама (на пример 30' или 90'), а начин испитивања је дефинисан
ЈУС-ом. У суштини отпорност према пожару, изражава минималну временску
издржљивост конструкције у пожару, у току којег један елемент или цела
конструкција продужава да врши своју функцију иако је изложена дејству ватре.
Пожарно оптерећење .је количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању
материјала, изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење
израчнава. Да би се оно одредило, треба обухватити не само ускладиштени материјал,
већ и намештај, гориви материјал у конструкцијама, инсталацијама и другој опреми.
Од њега зависи, пре свега, колика ће се температура достићи у затвореном простору,
као и могућност даљег ширења пожара.
притска, врсте млазнице и пресека ватрогасних црева (цеви). Поред овога, на дужину
млаза утиче и ветар тј. његов смер и јачина. Највећи домет млаза је при углу млазнице
од 35°. Према тактичком занвату, "пуни" млаз може бити :
- купасти, који се користи када гасимо јака појединачна жаришта. Карактерише
га повећани притисак и велике количине воде,
- цик-цак пуни млаз, који се користи када хоћемо да направимо трасу или када
гасимо већу површину са већом количином воде,
- лепезасти пуни млаз користимо код гашења великих пожара.
Предности водене магле над пуним млазом, код гашења су пре свега у већој
површини покривања, већој способности гашења и хлађења (која је 125 пута већа),
могућности гашења пожара запаљивих течности, већој заштити људи на интервенцији,
мањој штети на објекту и предметима, спречавању експлозије прашина и пара
запаљивих течности и гасова итд. Неодстаци би били: мали домет млаза, слаба
продорност у запаљени предмет, велики губици притиска и неефикасност код већих
пожара на отвореном простору.
Тактичка примена пене за гашење пожара. Без обзира на врсту пене, ефекат
гашења ће бити постигнут тек када доведемо више пене него што је могу температура
и пламен уништити. Просечно време за овај вид гашења је 15 минута. Начелно, пену
на упаљену површину не треба бацати са велике висине и обавезно у довољној
количини, уколико желимо ефикасну интервенцију. Пена је најефикасније средство за
гашење пожара запаљивих течности (са изузетком алкохола и ацетона, где су потребне
веће количине-8 лит/м2/мин), док се не примењује за пожаре електричних инсталација
и метала у праху.
Тактика примене халона за гашење. Халон даје одличне резултате гашења код
пожара свих класа, али се због скупоће ређе масовно употребљава. Посебно се
препоручује за заштиту рачунарских центара (компјутера), затим техничких гасова,
запаљивих течности итд. Као и угљендиоксид, примењује се углавном у затвореним
просторијама, јер делује угушујуће а делимично и антикаталитички. При употреби,
препоручује се употреба апарата за заштиту дисајних органа. Код употребе апарата за
гашење пуњеног халонима, ако је у питању пожар запаљивих течности, млаз треба
усмерити на зид посуде, а онда га брзо пренети на ћелу површину, чиме се у
релативно кратком времену постићи концентрација потребна за гашење.
Серијски наступ ватрогасног вода. Овај начин гашење се примењује онда, када
је потребно за што краће време добити млазеве воде, а извор воде је удаљен, постоји
знатна висинска разлика између водозахвата и места пожара, што проузрокује пад
притиска по дужини цевног вода итд. У том случају, прво одељење заузима
најповољнији положај за гашење и отпочиње акцију гашења, користећи воду из
резервоара ватрогасног возила. За то време, друго одељење осигурава снабдевање
водом прво одељење, с тим што по потреби и оно може да се укључи у акцију гашења
преко разделнице и потисног црева.
повреде нас, рушимо их сами, директно - пуним млазом воде. Уколико се очекују у
пожару токсични продукти, обавезна је употреба заштитних средстава. Посебно треба
водити рачуна о садржају објекта тј. да ли у њему има киселине, компримованих
гасова итд. који могу довести до секундарних експлозија и опекотина друге природе.
У случају сазнања за ове садржаје, обавезна је примена заштитних одела, рукавица,
наочара итд.,
1. Самостална, која се даље деле на природна (потоци, реке, језера, баре и мора) и
вештачка (копани и бушени бунари, надземни и подземни резервоари ихидрантска
мрежа).
2. Водоводна постројења.
За црпилиште је врло важно да има урађене прилазне путеве, а при изради црпилишта
увек треба водити рачуна о најнижем водостају на реци. Потоци су исто тако природна
црпилишта. Њих има много више него река, али су они најчешће недовољно дубоки и
са малом количином воде. Да би се отклонио овај ,,недостатак“ на потоцима се
израђују одговарајуће бране. Највеће потешкоће настају на потоцима који немају
довољно велике дубине, јер у летњим и зимским сушним данима остају без воде, или
се код ниских температура замрзава сва количина воде. Ове појаве није могуће избећи,
и сњима се обавезно мора рачунати. Копани и бушени бунари су вештачка црпилишта
у којима ниво воде не сме пасти испод 6 метара од коте терена. Прилив воде у бунару
Тактика гашење пожара 71
атмосферски притисак није свуда исти, па према томе тај притисак ни на површини
воде неће бити увек једнак.
Скицирање пожарног простора треба да нам омогући тачан положај просторије где је
избио пожар и тачан положај топлотног извора. Ово обухвата обезбеђење трагова при
гашењу пожара. Трагови који остају на месту пожара и појаве које се уочавају у
пожару, врло су битне за налажење центра пожара, а касније и за расветљавање
читавог случаја, па их зато треба сачувати при интервенцији гашења. Према начину и
месту настајања сви трагови се могу поделити на: трагове у околини места пожара;
трагове на спољашњем зиду објекта; трагове у изгорелом објекту; и трагове у центру
пожара.
Трагови у околини места пожара. Трагови у околини места пожара могу бити:
трагови стопала извршиоца; разне посуде са средствима за поспешивање пожара;
делови објекта; делови инсталације и слично.
Трагови на спољашњој страни објекта. Ови трагови су нам важни јер нам
показују места почетка пожара (или је пожар почео на спољашњем делу објекта или
поред објекта па се пренео на објекат, или је пожар почео у објекту па су спољашњи
трагови на објекту настали као последица унутрашњег пожара). Трагови на
спољашњој страни објекта су: кровни елементи, покривке, носачи кровне
конструкције и њихова нагорелост, деформације и оштећења. Она страна која је више
нагорела или која се више деформисала или оштетила, налази се ближе центру
пожара; прозори, врата и други отвори и црни венац гарежи око њих говоре да је
74 Основи заштите од пожара
пожар почео у објекту; сва оштећења на спољашњој страни зидова (опао малтер,
промена боје услед високих температура, на прозорима и вратима).
Трагови у центру пожара. Трагови у центру пожара су важни јер нам служе да
утврдимо начин на који настала топлота као и састав и особине материјала који се
први запалио.
краткотрајним дејстворн млаза се иста гасе. Треба гасити одозго наниже да би се вода
сливала и хладила кровну конструкцију. Код интервенција треба првенствено
интервенисати на носећим елементима кровне конструкције. Када су главна жаришта
угашена, треба у кровном покривачу начинити отворе, да би дим и топлота изашли
напоље. Код ових пожара су посебно изражене опасности од обрушвања и рушења
конструкција и других грађевинских елемената. За гашење се најчешће користе "Ц"
млазеви. Гашење кровних пожара има доста заједничких елемената па га нећемо
посебно обрађивати, с тим што треба имати у виду пар момената, као: по потреби
кровну конструкцију треба пресећи да се пожар не би пренео, да су ове интервенције
теже (посебно у зимским условима), затим да се не окупља већи број људи због
могућности рушења, а да је посебно отежана интервенција када је кровна покривка
лим, причвршћен за дашчану подлогу.
предионицама, где се врло брзо шире (због присутне прашине и великог броја
вентилационих канала). За разлику од напред изнетог, у погонима дораде се
препоручује примена праха и пене за гашење . Електрични уређаји и инсталације се
гасе угљендиоксидом, уз обавезу да у току интервенције сви буду искључени. Посебно
је важно, да се код складишта сировина (нпр, памука) пожарна језгра могу јавити и
неколико дана после интервенције па је зато обавено постављање ватрогасних стража.
2) Код овог случаја, ватра се шири кроз димне отворе, али противпожарна завеса
од метала (или азбеста) штити гледалишни део;
4) Овај вид је наставак случаја под 3), с тим што се овде руши конструкција
позорнице, при чему долази до продора свежег ваздуха из дворане на бину, при
чему се пожар распламсава. И овде, као и у биоскопима, основно је спречити
панику.
Приликом пожара на позорници, пожар се врло брзо шири, како на приземље тако и
на галерије и балконе. Разводници и особље треба брзо да спусте металну (илли
азбестну) завесу, обавесте ватрогасце, организују евакуацију гледалаца и глумаца,
покушају да пожар угасе приручним средствима и отворе вентилације за избацивање
дима. Ватрогасна јединица, након извиђања, почиње са интервенцијом и то тако, да
док се из два правца спречава ширење пожара у дворану и према гардеробама, трећи
део екипе врши гашење на позорници и онемогућава вертикално ширење пожара
(например преко завеса). Вода за гашење се користи из хидрантске мреже као и
ватрогасних возила. Препоручује се распршени млаз (ређе пена). Посебно су тешки за
гашење делови где се раде кулисе (радионице). Опасност представља могућност
обрушавања кровне конструкције. Вентилационе отворе треба отворити, а довод
струје искључити.
Гашење пожара на сајмовима. Ови пожари могу бити врло неугодни и лако
постају катастрофални. Велики број људи, огромна количина разноврсне робе,
различите вредности и степена запаљивости, велики магацини, провизорно изведене
инсталације грејања и расвета, бачени опушци и коришћење разних техичких уређаја,
који може имати и људске жртве, уколико дође до панике. С обзиром, на вредност
робе, треба интервенисати са распршеним млазом или воденом маглом, а у изузетним
случајевима и пеном. Објекат треба искључити из електро мреже. Ватрогасна јединица
мора да има разрађен план акције гашења за сваку халу (павиљон).
површину течности и обимне зидове посуде. Приликом пожара сирове нафте треба
обратити пажњу на могућност експлозивног избацивања течности из запаљеног
резервоара која је последица присуства воде у сировој нафти, при чему код сагоревања
расте садржај парне фазе у унутрашњости запаљиве течности, тј. услед загрејавања
вода прелази у пару. У једном моменту може се створити такав надпритисак парне
фазе да долази до изливања-ерупције нафте из резервоара и проширења пожара на све
суседне објекте. Посебну опасност представљају пожари на пумпним станицама за
снабдевање возила горивом јер су исте често лоциране у ужем градском ткиву у
непосредној близини стамбених и других објеката. Запаљиве течности које се
растварају или мешају са водом могу се лако уга¬сити слабим млазом једноставним
доливајнем воде у резервоар, при чему се логично мора водити рачуна да не дође до
изливања запаљиве течности из резервоара (шпритус, алкохол, ацетон итд.). Пожари
ових течности не могу се успешно гасити пеном јер се пена брзо раствара услед
везивања воде која се меса са течношћу. Препоручљиво је гашење угљендиоксидом,
прахом или воденом маглом.
крошњама дрвећа. Шумске пожаре из ових разлога делимо на: подземне, површинске
или пузеће и крунске пожаре.
Подземни пожари настају у наслагама тресета испод површине тла, при чему се
споро шире али брзо и лако претварају у површинске шумске пожаре. Површински
пожари се јављају најчешће у летњим и јесењим данима када је површина прекривена
сушеном травом, наслагама лишћа и другим горивим отпацима. Ширење ових пожара
у почетној фази је споро. Кад постоји више горивог материјала на приземном слоју
површински пожар прераста у горње делове стабла, затим и круе дрвећа, при чему се
нагло шири и тешко га је зауставити. У зависности од линијске брзине ширејна
горења, шумске пожаре делимо на слабе (до 2 км на сат) средње (до 5 км на сат) и
велике (преко 5 км на сат), при чему се пламен уздиже од 1.5 до 2 м изнад површине
земље, а дубина горења прелази преко 2 м. Ширење пожара се у правилу одвија врло
снажно. Најефикасније средство за гашење је вода, а могу се користити и посебна
хемијска средства која се обично употребљавају за дејство на линији ширења пожара.
Мањи пожари по површини гасе се, осим применом разних средстава, и затрпавањем
замљом или ударањем гранама и специјалним металним метлама по жаришту. Гашење
подземних пожара се изводи тако што се копањем рова запаљено подручје изолује од
тресета. Ров се може напунити водом, а захваћена површина пожаром се може
прекрити земљом.
Гашење крунских пожара је изузетно тешко и компликовано. Најбоље резултате
код гашења оваквих пожара даје употреба специјалних авиона који имају резервоаре
запремине од око 5 тона воде и који у налету ову количину воде бацају на упаљену
шуму, при чему вода поред гашења има и ударно дејство.Да би се ватра локализовала
често се праве празни простори у виду прошека и површинске препреке довољне
ширине. Ширина просека требада износи најмање две висине стабала која се налазе на
месту где се прави одбрамбени појас (20 до 40 м). Стабла се тако секу да се обарање
врши према пожару. Сав запаљиви материјал се у том појасу чисти, крешу гране, а по
могућности површину треба прекопати. За овакве радове сечења препоручује се
употреба механизоване опреме, пре свега моторних тестера. док се за копање прошека
препоручује употреба булдожера. Највећа ширина просека треба да је у правцу
ширења ватре, као и у смеру доминатног ветра. За локализацију пожара често се
примењује и метода сусретних - супротних ватри, при чему се намерно врши паљење
шуме у контра смеру од кретања ватре, тако да се два пожара сусретну а створени
заштитни појас на коме је сагорело раслиње онемогуаћава даље преношење пожара.
Ако постоји могућност снабдевања водом у зони пожара, заштитни појас се ствара
тако што екипа од три члана ради на следећи начин: један члан кваси терен у ширини
од 50 цм, други члан се креће иза првог и пали појас са стране пожара, а трећи гаси
ватрене скокове преко заштитног појаса. Да би се постигао што бољи успех код
гашења шумских пожара, потребно је благовремено извршити организацију
становништва према шумским рејонима као и распоред опреме и средстава за гашење
пожара, затим организовати везу и утврдити организацију службе осматрања,
патролирања и активрања, односно руковођења гашењем.
Тактика гашење пожара 89
јављача из прве зоне може се извршити селективно узбуњивање или нека управљачка
функција, а активирањем јављача и из друге зоне укључују се опште узбуњивање и
остале управљачке функције. Контролна књига је књига за уношење свих података о
редовним испитивањима, ревизијама, надоградњама, укључивању и искључивању
појединих зона, као и о дојавама сметњи и пожара. Уз сваки податак уноси се датум,
време и кратак опис догађаја и потпис дежурне особе.
б) димне јављаче, који реагују на производе сагоревања и/или честице које лебде у
атмосфери, чији се диаметар креће од 10 км (видљиви дим) до 1 км (невидљиви
дим). Димни јављачи могу бити:
- јонизујући димни јављачи, који реагују на производе сагоревања који утичу на
промену јонизујуће струје у радиоактивној комори јављача,
- оптичке димне јављаче, који реагују на производе сагоревања који доводе до
апсорпције или распршивања светлости у инфрацрвеном, видљивом и/или
ултраљубичастом опсегу електромагнетног спектра;
Системи за дојаву пожара 95