KONDENZATOR

Sistem od dva provodnika, razdvojena dielektrikom, koji može imati znatne vrednosti kapaciteta
zove se kondenzator. Kapacitet kondenzatora srazmeran je dielektričnoj konstanti sredine i površini
provodnika a obrnuto srazmeran međusobnom rastojanju provodnika:
 S
C~ .
d
Pri izradi kondenzatora većih kapaciteta potrebno je za dielektrik izabrati materijal sa što većom
dielektričnom konstantom. Sa druge strane, teži se da površine provodnika budu što veće, a debljina
dielektrika među njima što manja. Međutim, javljaju se i druge praktične okolnosti. Sloj dielektrika među
provodnicima ne može biti smanjen preko jedne praktične granice jer mora da izdrži potreban napon među
provodnicima. Sa druge strane, velike površine provodnika nisu podesne zbog glomaznosti kondenzatora i
ekonomskih razloga.
Kondenzatori imaju veliku primenu u radiotehnici i, uopšte, u elektronskoj tehnici, u raznim
instrumentima za poboljšanje uslova prenošenja električne snage, telegrafije, telefonije i slično.
Simboli za označavanje kondenzatora sa stalnim i promenjivim kapacitetom izgledaju kao na slici:

Kada se kondenzator kapaciteta C, čije elektrode nisu bile naelektrisane, priključi u kolo, kroz granu
sa kondenzatorom će proteći elektricitet a elektrode će se naelektrisati. Protekla količina naelektrisanja se
označava sa q.

Naelektrisanje elektrode kondenzatora, prema kojoj je usmerena strelica (koja označava referentni
smer za proteklu količinu elektriciteta q) je tada isto i po količini i po znaku sa proteklom količinom
elektriciteta q.
Opterećenje kondenzatora Q predstavlja algebarsku vrednost naelektrisanja one elektrode
kondenzatora prema kojoj je uperena strelica referentnog smera protekle količine naelektrisanja q. Prema
tome:
Q q.
Ako su elektrode kondenzatora pre priključenja u kolo bile naelektrisane, njihovo naelektrisanje se
naziva početna opterećenost kondenzatora QO, uz usvojeni referentni smer. Posle priključenja ovakvog
kondenzatora u kolo, između krajnje i početne opterećenosti količine elektriciteta q postoji veza:
Q  QO  q ,
(Q, QO i q imaju algebarsko značenje prema istom referentnom smeru u grani sa kondenzatorom).

Odnos količine elektriciteta i napona je konstantan za jedan dati kondenzator i

Q
naziva se električni kapacitet kondenzatora: C  .
U

1
 Vezivanje kondenzatora

U praktičnoj primeni često se više kondenzatora vezuje zajedno u bateriju kondenzatora. Pri tome
se, kao i kod ostalih električnih uređaja, razlikuju dva principijelna načina međusobnog vezivanja - redno i
paralelno.

Redna veza kondenzatora:

Neka je u električnom kolu vezano na red n kondenzatora, različitih kapacitivnosti C1, C2, ... Cn.
Ukoliko se ova redna veza kondenzatora, koji su u neutralnom stanju, priključi na izvor konstantnog
napona U, kroz kolo će proteći određena količina elektriciteta Q, i to ista količina kroz sve delove kola.
Tom istom količinom elektriciteta Q opteretiće se svi kondenzatori za isto vreme. Kondenzatori će
se opterećivati sve dok se zbir napona na kondenzatorima ne izjednači sa naponom izvora U.
S obzirom da su svi kondenzatori C1, C2, ... Cn opterećeni istom količinom elektriciteta
Q1  Q2  ...  Qn  Q naponi na pojedinim kondenzatorima biće:
Q
U1  ,
C1
Q
U2  ,
C2
...
Q
Un  .
Cn
Ukupni napon na krajevima redne veze kondenzatora U jednak je zbiru napona na kondenzatorima:
n
U  U 1  U 2  ...  U n  U i
i 1

odnosno,
n n
 
Q Q Q Q 1
U   ...   Q .
C1 C 2 Cn C
i 1 i
C
i 1 i

Ukoliko bi se umesto grupe n redno vezanih kondenzatora, na isti napon priključio samo jedan
ekvivalentni kondenzator, važio bi odnos:
Q
U .
C
Prema tome, ekvivalentni kapacitet redne veze kondenzatora, odnosno njegova recipročna vrednost
jednaka je zbiru recipročnih vrednosti kapaciteta pojedinih kondenzatora:
n

1 1

C i 1 C i

Redno povezivanje smanjuje kapacitivnost sistema u odnosu na kapacitivnost komponenti.

2
 Paralelna veza kondenzatora:

Neka se paralelna veza n kondenzatora, različitih kapacitivnosti C1, C2, ... Cn i koji su u neutralnom
stanju, priključi na izvor konstantnog napona U. U ovom slučaju svih n kondenzatora priključeno je na isti
napon.
S obzirom da su kapaciteti n paralelno vezanih konenzatora međusobno različiti, svaki od
priključenih konenzatora opteretiće se različitom količinom elektriciteta:
Q1  C1  U

Q2  C 2  U
...
Qn  C n  U .
Ukupna količina elektriciteta Q, koja protekne kroz kolo po zakonu o održanju količine elektriciteta,
jednaka je:
Q  Q1  Q2  ...  Qn ,

odnosno, može se pisati:

n
Q  C1  U  C 2  U  ...  C n  U  U   Ci
i 1

Ako bi se umesto n paralelno vezanih kondanzatora, na isti napon U priključio samo jedan
ekvivalentni kondenzator, kroz njega bi protekla ista količina elektriciteta:
Q U C ,
odnosno, ekvivalentni kapacitet grupe n paralelno vezanih kondenzatora jednak je zbiru kapaciteta
pojedinih kondenzatora:
n
C  Ci
i 1

Paraleno povezivanje povećava kapacitivnost sistema u odnosu na kapacitivnost komponenti.

3
1. Za grupu kondenzatora prikazanu na slici odrediti ekvivalentnu kapacitivnost.

Rešenje:
Kolo na slici sastoji se iz paralelne veza dve grane u kojima su po dva kondenzatora vezana na red i
može se predstaviti sledećim ekvivalentnim kolima:

1 1 1
  Ce  C   C 
C C C
C
C  Ce  C
2

2. Kondenzatori kapacitivnosti C1=300pF, C3=500pF i kondenzator čiji se kapacitet može menajti od

200pF do 300pF spojeni su kao na slici.Odrediti granice u kojima se nalazi ekvivalentna kapacitivnost.

Rešenje:
C1  C2
Ce   C3
C1  C2

Cemin  620pF

Cemax  650pF

4
3. Odrediti ekvivalentnu kapacitivnost kombinacije kondenzatora spojenih između tačaka A i B.

Rešenje:
Ekvivalentno kolo:

(10μF  10μF  10μF)  30μF

Ce 
(10μF  10μF  10μF)  30μF

Ce  15μF

4. Odrediti ekvivalentnu kapacitivnost kombinacije kondenzatora spojenih između tačaka A i B.

Rešenje:
Ce  30μF

5
5. a) Odrediti kapacitet baterije kondenzatora vezanih prema slici 1 i 2.
C C
b) Dokazati da je kapacitet baterije isti u oba slučaja ako je 1  2 .
C3 C 4

Slika 1. Slika 2.

Rešenje:
(C1  C 2 )  (C 3  C 4 ) C1  C 3 C C
a) C e1  C e2   2 4
C1  C 2  C 3  C 4 C1  C 3 C 2  C 4

C1 C1 C 2
b) C 3   C4 
C2 C3 C 4

1 1 1 C1 C2
  C e2  
C e1 C1  C 2 C 3  C 4 C1 C2
1 1
C3 C4

1 1 1 C1 C2
  C e2  
C e1 C1  C 2 C1 C2 C2
C4  C4 1 1
C2 C4 C4

C 4  (C1  C 2 ) C1  C 2
C e1  C e2 
C2  C4 C2
1
C4

C 4  (C1  C 2 )
C e2 
C2  C4

6
6. Ako su dva kondenzatora kapaciteta 6 F i 10 F vezana na red i priključena na napon od 200 V,
odrediti:
a) napon na svakom kondenzatoru,
b) opterećenje svakog kondenzatora.

Rešenje:
Q1  Q2  Q

Q1  C1  U 1
Q2  C 2  U 2

C1  U 1  C 2  U 2 (1)
U1  U 2  U (2)

U 1  125V

U 2  75V

Q  C1U1  C2U 2  750μC

7
7. Dva kondenzatora kapaciteta C1 = 4 F i C2 = 5 F vezana su paralelno, a sa njima na red treći
kapaciteta C3 = 11 F. Ceo niz nalazi se pod naponom U = 220 V. Odrediti:
a) kapacitet cele grupe,
b) opterećenja svih kondenzatora,
c) napon na svakom kondenzatoru.

Rešenje:
a) C   C1  C 2
1 1 1
 
Ce C  C3

(C1  C 2 )  C 3
Ce   4.95μF
C1  C 2  C 3

b) Q   Q3  Qe

Qe  C e  U  1090μC

Q3  1090μC

Q   Q1  Q2  Q3 Q1  484μC
Q1 Q2
 Q2  606μC
C1 C 2

Q1 Q2
c) U 1  U 2    121V
C1 C 2
Q3
U3   99V
C3

8
8. Na mrežu napona U priključeno je 6 kondenzatora prema šemi na slici. Odrediti napon mreže kao i
napone na svim kondenzatorima, ako je C1 = 56 pF, C2 = 80 pF, C3 = 70 pF, C4 = 60 pF, C5 = 50 pF i
C6 = 100 pF a opterećenje na kondenzatoru kapaciteta C6 iznosi Q6 = 1 nC.

Rešenje:
Q6
U6   10V
C6

Q5  Q6  1nC
Q5
U5   20V
C5

U 4  U 5  U 6  30V

Q 4  C 4  U 4  1,8nC

Q3  Q 4  Q5  2,8nC
Q3
U3   40V
C3

U 2  U 3  U 4  70V

Q 2  C 2  U 2  5,6nC

Q1  Q 2  Q3  8,4nC
Q1
U1   150V
C1

U  U 1  U 2  220V

9
9. Tri kondenzatora poznatih kapacitivnosti C1 = 1 F, C2 = 2 F i C3 = 3 F kao i generator ems E = 60 V
vezani su u kolo prikazano na slici. Kondenzatori su u neutralnom stanju. Prekidač P prvo se nalazi u
položaju (1). Kada nastupi stacionarno stanje, prebaci se u položaj (2). Odrediti:
a) Količinu elektriciteta koja protekne kroz granu sa kondenzatorom C1 posle prebacivanja prekidača u
položaj (2);
b) Elektrostatičku energiju kondenzatora kapaciteta C1 posle prebacivanja prekidača u položaj (2).

Rešenje:
a) Sa prekidačem u položaju (1) opterećenost kondenzatora biće:

Q1  q1  C1  E  60μC

Sa prekidačem u položaju (2) kondenzator kapaciteta C1 se rasterećuje. Opterećenosti kondenzatora

C1, C2 i C3 biće respektivno:

Q1  Q1  q 2
Q2  q 2

Q3  q 2

Kako važi: U 1  U 2  U 3
Q1  q 2 Q2 Q3
biće:  
C1 C 2 C3

Q1 q 2 q 2 q 2
ili:   
C1 C1 C 2 C 3

Q1  1 1 1 
odnosno:  q2     
C1  C1 C 2 C 3 
Q1C 2 C 3
q2   32,72μC
C 2 C 3  C1C 3  C 2 C1
b) Posle prebacivanja prekidača u položaj (2) elektrostatička energija kondenzatora C1 biće:

1 Q1  q 2 
2
W1   372,1μJ
2 C1

10
10. Kondenzatori kapaciteta C1 = 120 pF i C3 = 300 pF bez početnih opterećenosti, kondenzator kapaciteta
C2 = 100 pF, početne opterećenosti Q20 = 1,2 nC prema označenom referentnom smeru i generator ems
E = 14 V vezani su u kolo na slici. Odrediti napone između krajeva kondenzatora posle zatvaranja
prekidača K.

Rešenje:
Posle zatvaranja prekidača K kroz kolo protekne količina elektriciteta q i opterećenosti pojedinih
kondenzatora biće:

Q1  q

Q2  Q20  q

Q3  q

Za kolo sa slike može se napisati jednačina po II Kirhofovom zakonu:

E  U1  U 2  U 3  0
odnosno biće:
Q1 Q2 Q3
E   0
C1 C 2 C 3
Zamenom izraza za opterećenosti kondenzatora, dobija se:
C1C 3 C 2 E  Q 20 
q  1,2nC
C1C 2  C1C 3  C 2 C 3
i dalje:
Q1  1,2nC U 1  10V

Q2  0 U2  0

Q3  1,2nC U 3  4 V

11
11. Izvor ems E = 110 V i tri kondenzatora kapacitivnosti C1 = 1 F, C2 = 2 F i C3 = 3 F spojeni su prema
đemi na slici. Odrediti količinu elektriciteta Q koja će proteći strujnim kolom nakon zatvaranja
prekidača P, kao i količine elektriciteta kroz paralelne grane.

Rešenje:
QCE
C12  C 3
C Q  165μC
C12  C 3

C12  C1  C 2

Q1 Q2 Q
U1     55V
C1 C 2 C1  C 2

Q1  C1U1  55μC

Q2  C2U1  110μC

Q3  Q  Q1  Q2  165μC

12. Odrediti elektricitet koji protekne kroz kondenzator nakon zatvaranja prekidača, ako njegove elektrode
prethodno nisu bile opterećene.

R1  10
R 2  10
R3  5
E1  25V
E 2  5V
E3  10V

Rešenje:
Struja u grani sa otpornikom R3 je 2 A, pa samim tim i napon na ovom otporniku iznosi 10 V.
Nakon zatvaranja prekidača, kroz granu sa kondenzatorom protekne količina elektriciteta:
Q  C  U  10nF 10V  0,1μC

12
13. Izvor ems E = 300 V i četiri kondenzatora u neutralnom stanju spojeni su prema šemi na slici. Prekidač
P se postavi u položaj (1), a kada nastupi stacionarno stanje prebaci se u položaj (2). Odrediti
opterećenja i napone na svim kondenzatorima za oba položaja prekidača, ako je C1 = C4 = 6 nF,
C2 = 2 nF i C3 = 4 nF.

Rešenje:
Položaj (1):
U 1  E  300V

Q1  C1  U 1  1800nC

Položaj (2):

C 2  C 3   C 4
C 234   3nF
C 2  C3  C 4

U 1  U 234

Q1 Q234
Q1 
C1
 Q1  1200nC
C1 C 234 C1  C 234

Q1  Q234  Q1

Q234  Q1  Q1  600nC

U 1  1  200V
Q
C1

Q4  Q234  600nC
Q4
U4   100V
C4

U 2  U 3  U 1  U 4  100V

Q2  C 2  U 2  200nC

Q3  Q4  Q2  400nC

13