1

SREDNJA ŠKOLA GIMNAZIJA „ DUŠAN VASILJEV ”

KIKINDA

SEMINARSKI RAD IZ
HEMIJE

TEMA: SOLI ZEMNOALKALNIH METALA

Profesor: Student:
Nataša Igaz Milan Ludajić

Kikinda, 2021. godine

 2

SADRŽAJ:

Uvod..................................................................................................................................................2
Soli zemnoalkalnih metala.................................................................................................................3
Uklanjanje karbonantne tvrdoće vode..............................................................................................3
Primena.............................................................................................................................................4
Zaključak............................................................................................................................................4
Literatura...........................................................................................................................................5
 3

Uvod
Pre nego što počnemo da pričamo o solima zemnoalkalnih metala, prvo ćemo se upoznati sa
zemnoalkalnim metalima.
Zemnoalkalni metali se u drugoj grupi periodnog sistema i to su: berilijum Be, magenzijum
Mg, kalcijum Ca, stroncijum Sr, barijum Ba i radijum Ra. Njihov oksidacioni broj je +2.
Zemnoalkalni metali se u prirodi mogu isključivo naći u obliku soli. Osnovni izvor im je
zemljina kora po čemu su i dobili svoje ime. Iz soli se dobijaju elektrolizom rastopa, dobar
primer toga je magnezijum hlorid: MgCl2 -> Mg + Cl2
Soli zemnoalkalnih metala
Zemnoalkalni metali grade bezbojne soli. Dobru rastvroljivost u vodi imaju: hloridi ( CaCl2,
BaCl2, SrCl2), acetati ( Ba(CH3COO)2, Ca(CH3COO)2) i nitrati ( Ca(NO3)2, Ba(NO3)2), a
slabije rastvorljive ili uopste nerastvorljive su: sulfati (BaSO4, SrSO4), fluoridi(CaF2),
fosfati(Ca3(PO4)2, Ba3(PO4)2) i karbonati (CaCO3, MgCO3).
Kada se soli zemnoalkalnih metala zagrevaju na velikim temperaturama (oko 1000⁰C) oni
ispuštaju svetlost različitih boja.

Slika 1. - Zagrevanje soli zemnoalkalnih metala

Kao što smo rekli karbonati kalcijuma i magnezijuma imaju malu rastvorljivost u vodi, ali
njihovi hidrogenkarbonati zapravo imaju dobru rastvorljivost. Hidrogenkarbonati ovih soli
predstavljaju prolaznu ili karbonantnu tvrdoću vode ( to su joni Ca2+, Mg2+ , HCO3-) , takođe
što je veća količina jona to je i veća tvrdoća vode. Postoji i stalna ili nekarbonanta tvrdoća
vode ( to su ostali joni poput K⁺ , Na⁺, Cl⁻…).
Uklanjanje karbonantne tvrdoće vode
Dodavanjem ugljenik(IV)- oksida u vodu
Ca(HCO3)2 = CaCO3 + H2O + CO2
Mg(HCO3)2 = MgCO3 + H2O + CO2
Na ovoj hemijskoj reakciji dolazi do taloženja kamenca pri zagrevanju. Da li je to loša stvar?
Ukratko, odgovor je da. Taloženje kamenca na grejačima dovodi do značajnog smanjenja
efikasnosti, a potom i do pregorevanja grejača.
 4

Slika 2. - Talog kamenca na bojleru

Dodavanjem kalcijum-hidroksida
Ca(HCO3)2 + Ca(OH)2 = 2CaCO3 + 2H2O
Mg(HCO3)2 + Ca(OH)2 = MgCO3 + CaCO3 (s) + 2H2O
I dodavanjem sumporne kiseline
Ca(HCO3)2 + H2SO4 = CaSO4 + 2CO2 + 2H2O
Pri grejanju vode dolazi do izdvajanja taloga:
Ca + CO3 => ↓CaCO3↓
Mg + 2 OH– => ↓ Mg(OH)2↓
Kalcijum-sulfat (CaSO4) je veoma bitna so. Ima primenu u građevinarstvu i medicini.
Postoje različiti oblici kalcijum sulfata ( bezvodna so, poluhidrati, i dihidrati). Zagrevanjem
dihidrata on prelazi u poluhidrat, tj. pečeni gips. Dodavanjem vode na dobijen poluhidrat on
očvršćava opet u dihidrat.
CaSO4 • 2H2O -> CaSO4 • 1/2H20 + 3/2H2O
Primena
 Kalcijum-karbonat (CaCO3): U građevinarstvu se može koristiti kao mermer i može
se koristiti za pravljenje kreda.
 Barijum-hlorid (BaCl2): Koristi se za dobijanje zelene boje vatrometa
 Kalcijum-sulfat (CaSO4): Može se korisiti u medicini za pravljenje zavoja, uzimanja
otisaka vilica i zuba, i kao dodatak malteru i cementu.
 Kalcijum-hlorid (CaCl2): Koristi se za dehidrataciju gasova, a u medicini se može
koristiti kao sredstvo pri nedostatku kalcijuma.
 Stroncijum-oksid (SrO): Nije toliko dobro izučen metal I nema neku bitnu primenu.
Može se koristiti u arheologiji i medicini.
 Barijum-sulfat (BaSO4) - snimanje organa za varenje rendgenom
Zaključak
Zaključujemo da su soli zemnoalkalnih metala supstance različitih rastvorljivosti u vodi.
Imaju veliku primenu u medicini, a pogotovo u građevinarstvu. Imaju različite boje kad su
zagrejane i mislim da su nam one veoma bitne u svakodnevnom životu.
 5

Literatura
Creative Commons Autorstvo—Deliti 2021 Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec
Snežana Rajić, “Hemija 2”, 2021. godine, str. 128,129
Opšta hemija, Nikolić Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
http://opstahemija.tmf.bg.ac.rs/Nikoli%C4%87/Opsta%20hemija
%202/14_Zemnoalkalni_Alkalni%20metali.pdf
Creative Commons Autorstvo—Deliti 2021 Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec
Creative Commons Autorstvo—Deliti 2021 Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec
STOP Pirateriji – 2007. Powered by Hydrolux Project Team. Preuzeto 12/10/2021. Dostupno
na: https://hydrolux.info/english/06%20problemi/tvrdavoda.html
Bengis life 2015. Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
https://www.bengislife.com/2017/11/is-baf2-barium-fluoride-soluble-or.html
Encyclopedia of the Alkaline Earth Compounds, 2013. Preuzeto 12/10/2021. Dostupno na:
https://www.sciencedirect.com/topics/chemical-engineering/alkaline-earth-metal
Sancho Ivanez, “Zemnoalkalni metali”, 2014. godine. Prezueto 12/10/2021. Dostupno na:
https://www.slideserve.com/sancho/zemnoalkalni-metali