w*

& c
P

* S/ t

NA IN N P® m
u
pf
bi Ä
• 3 *-i
F
1

NA Z Á
PADNOM BALKANU

(t)
REGION Á LNI CENTAR ZA MANJINE
REGIONAL CENTRE FOR MINORITIES GODI Š NJI IZVE Š TAJ ZA 2010
 MRZNI
r

v w* v m n
r r

NA IN asm m. n

NA Z Á
PADNOM BALKANU

REGION Á LNI CENTAR ZA MANJINE

REGIONAL CENTRE FOR MINORITIES GODI Š NJI IZVE Š TAI ZA 2010
Impresum:

Izdavač: Regionalni centar za manjine, Beograd, Srbija

Za izdavača: Jovana Vuković

Tehnička priprema: 44degrees, Beograd

Štampa: SGR STANDARD 2, Beograd

Tiraž: 300 primeraka
Beograd 2011

Ovaj izveštaj je štampan uz podršku

Civil Rights Defenders

CIVIL
RIGHTS
DEFENDERS
U izradi izveštaja učestvovali:
- Zagreb Pride, Hrvatska
- Sašo Bogdanovski (Сашо Богдановски) nezavisni istraživač Makedonskog
institutа za medije (Македонски институт за медијуми), Makedonija
- Inicijativa mladih za ljudska prava, Crna Gora

Posebno se zahvaljujemo:
Marku Jurčiću, Milanu Radoviću, Saši Bogdanovskom i Toniju Gabriću
na drugarskoj i aktivističkoj pomoći i podršci.

4 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

SADRŽAJ
UVOD
- Sloboda izražavanja ............................................................................... 6
- Zabrana govora mržnje i cenzura .......................................................... 6
- Govor mržnje na internetu ..................................................................... 6
- Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu ............................... 7
HRVATSKA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ........................................................... 8
- Aktivnosti relevantnih aktera ................................................................. 9
- Primeri govora mržnje na internetu ....................................................... 9
- Veb sajt Hrvatske čiste stranke prava (HČSP) ........................................ 9
- Portal jutarnji.hr: Bivši igrač Dinama i njegov brat pokušali ubiti - Fejsbuk stranica 99000 fanova koji mrze Srbe ......................................... 18
homoseksualca u centru Zagreba ......................................................... 10
- Hrvatski nacionalni front (HNF) ............................................................. 10
- Forum index.hr: Jesu li Cigani ljudi ili neka životinjska vrsta evoluirala
na smetlištu ........................................................................................... 10
BOSNA I HERCEGOVINA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ......................................................... 11
- Aktivnosti relevantnih aktera ............................................................... 11
- Primeri govora mržnje na internetu ..................................................... 12
- Veb sajt Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa ................................ 12
- Glas Srpske: Najnepoželjnije komšije narkomani i homoseksualci ....... 12
- Portal Sarajevo-x: „Deklaracija o Srebrenici neće pogoršati odnose
Srbije i RS-a“ ........................................................................................ 13
SRBIJA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ........................................................ 13
- Aktivnosti relevantnih aktera .............................................................. 14
- Primeri govora mržnje na internetu ............................................... 14
- Govor mržnje u vezi sa održavanjem Parade ponosa LGBT osoba ........ 15
- Govor mržnje prema Bugarima u onlajn izdanju dnevnog lista Press ..... 15
- Forum srpskih patriota: Opet Ciganin iznad Srbina ............................. 15
Godišnji izveštaj za 2010
MAKEDONIJA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ....................................................... 15
- Aktivnosti relevantnih aktera ............................................................ 16
- Primeri govora mržnje na internetu .................................................. 16
- Blog Logblog ..................................................................................... 16
- Jutjub kanal MKDGREAT – Smrt ili sloboda za Makedoniju ............... 17
- Večer: Ako pederi treba da nas uvedu u EU idem u čobane ............... 17
KOSOVO
- Zakonski okvir i relevantni akteri ........................................................ 17
- Aktivnosti relevantnih aktera .............................................................. 18
- Primeri govora mržnje na internetu .................................................. 18
- Veb sajt Eparhije Raško-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske u egzilu:
Arhimandrit Simeon – Zašto me muče .................................................. 18
CRNA GORA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ........................................................ 19
- Aktivnosti relevantnih aktera .............................................................. 19
- Primeri govora mržnje na internetu .................................................. 20
- Govor mržnje mitropolita Amfilohija Radovića ................................... 20
- Slučaj doma za decu sa invaliditetom ............................................... 20
ALBANIJA
- Zakonski okvir i relevantni akteri ......................................................... 21
- Aktivnosti relevantnih aktera .............................................................. 21
- Primeri govora mržnje na internetu .................................................... 21
- Fejsbuk stranica: 100000 Albanaca koji mrze Grke (100.000 Shqiptare
qe urrejne Greqine) ............................................................................. 21
- Pismo Klodiana Beriši i Rami: Izgnan sam iz svog grada (Klodi letër
Berishës e Ramës: Ndihem i internuar në vendin tim) .......................... 22
ZAKLJUČAK ...................................................................................... 22
BELEŠKE ............................................................................................ 23
5
UVOD
Govor mržnje predstavlja oblike izražavanja koji su motivisani, pokazuju ili
podstiču neprijateljstvo prema grupi i/ili osobi zbog pripadnosti toj grupi.1
Grupa u ovom smislu je društvena grupa definisana ličnim svojstvima čija
lista zavisi od konkretnog međunarodnog ili nacionalnog pravnog ok-
vira, ali obično uključuje rasu, boju kože, etničku/nacionalnu pripadnost,
veroispovest 2 a zatim i druga lična svojstva kao što su pol, seksualna
orijentacija, invaliditet itd.
Ne postoji jedinstvena definicija govora mržnje i često sam izraz nije deo
konkretnih pravnih dokumenata kako onih u okviru nacionalnih zakonod-
avstava tako i međunarodnog prava. Sam izraz “govor mržnje” navodi na
pogrešnu pretpostavku da je u pitanju samo govor odnosno izgovorena reč
ali načini izražavanja koji se podvode pod govor mržnje mogu da se jave u
različitim oblastima: tekst, slike, simboli, kodovi, gestovi, video materijali,
itd. Takođe sama formulacija implicira da je izražavanje praćeno vidljivim
emotivnim i/ili psihološkim stanjem mržnje, što ne mora uvek biti slučaj.
Opšta zabrana govora mržnje u smislu gorenavedene široke definicije se
javlja u nekoliko međunarodnih dokumenata. Zabrana govora mržnje je sa
jedne strane povezana sa zabranom diskriminacije a sa druge strane sa
slobodom izražavanja i ograničenjima vezanim za to pravo.
Dva najbitnija međunarodna dokumenta ljudskih prava koji regulišu
zabranu govora mržnje su Međunarodna konvencija o ukidanju svih ob-
lika rasne diskriminacije i Međunarodni pakt o građanskim i političkim
pravima, koje su ratifikovale sve zemlje Zapadnog Balkana.
Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije
u članu 4. predviđa obavezu zemalja članica da uvedu “pozitivne mere
koje imaju za cilj da ukinu svako podsticanje na takvu diskriminaciju, ili
na svako delo diskriminacije“ i da u tom smislu kriminalizuju širenje ideja
zasnovanih na superirornosti ili rasnoj mržnji, svako podsticanje na rasnu
diskriminaciju, kao i sva dela nasilja, ili izazivanje na takva nasilja, uperena
protiv svih rasa ili svake grupe lica druge boje ili drugog etničkog porekla”.
Član 20. stav 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim
pravima predviđa zakonsku zabranu svakog poziva na nacionalnu, rasnu
ili versku mržnju koji predstavlja podsticanje na diskriminaciju, nepri-
jateljstvo ili nasilje.
Sa druge strane i na regionalnom nivou relevantnom za Zapadni Balkan,
član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima predviđa ograničenja
slobode izražavanja, čija je zaštita predviđena istim članom. Stav 2 ovog
člana predviđa da se sloboda izražavanja može ograničiti “formalnostima,
uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u
demokratskom društvu”.
Sloboda izražavanja
Sloboda izražavanja je jedno od osnovnih ljudskih prava utvrđeno
članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, članom 19
Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 10
6 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Kritičari mera kojima se zabranjuje ili ograničava govor mržnje najčešće
se pozivaju na argument kako je ova vrsta regulacije u suprotnosti sa
principom slobode izražavanja. Takođe, razlika između američkog modela
zaštite slobode izražavanja i uslovno rečeno evropskog modela uslovl-
java i različit odnos prema ograničenjima u javnom diskursu; dok je po
američkom modelu govor kriminalizovan tek kada može da se utvrdi
da predstavlja kredibilnu pretnju nasiljem, evropske države zabranjuju
i govor koji ne predstavlja direktnu pretnju nasiljem već i izražavanje
diskriminatornih ideja pa čak i istorijski revizionizam. U praksi a vezano
za internet ovo znači da osobe koje žele da izbegnu krivično gonjenje za
širenje govora mržnje često svesno postavljaju takav sadržaj na servere u
Sjedinjenim Američkim Državama, gde su pod zaštitom principa slobode
izražavanja, odnosno Prvog amandmana američkog Ustava.
Sloboda izražavanja ne predstavlja apsolutno pravo ni u jednoj ni u drugoj
tradiciji. Ipak, da bi se ovo pravo moglo ograničiti bitno je da se ispune
određeni uslovi: u slučaju sudske prakse Evropsko suda za ljudska prava
da je ograničenje u skladu sa zakonom, da je u vezi sa legitimnim ciljem i
da je neophodno u demokratskom društvu.
Sloboda izražavanja je ograničena drugim međunarodnim standardima
ljudskih prava. Za svrhu ovog izveštaja najbitnije je istaći sukob sa
zabranom svih vrsta diskriminacije u slučajevima kada se sloboda govora
koristi kako bi se podsticala i širila mržnja.
Zabrana govora mržnje i cenzura
Zabrana govora mržnje je osetljivo pitanje jer postoji opasnost od nelegit-
imne intervencije države u pravo na slobodu izražavanja. Govor mržnje je
potrebno razlikovati od, sa jedne strane legitimnog političkog stava a sa
druge strane uvrede i klevete. Legitiman politički stav se najčešće meša
sa govorom mržnje ako je politička komunikacija nabijena jakim emo-
tivnim sadržajem i kritički nastrojena prema političkim neistomišljenicima.
Iako ne postoje apsolutni indikatori za razlikovanje, ipak ukoliko kao pred-
met kritike političara ili političke opcije ne referira na jedno od zaštićenih
ličnih svojstava kao što su rasa, etnička pripadnost, veroispovest itd, u
tom slučaju ne možemo ovo označiti kao govor mržnje.
Teme vezane za zaštićene osobine mogu, naravno, biti predmet ili tema
političke komunikacije, poput rasprave o opravdanosti mera pozitivne
diskriminacije. Ipak bitno je da izražavanje političkog stava ne preraste u
zagovaranje nasilja, mržnje i diskriminacije.
Uvreda se sa druge strane tretira kao govor mržnje samo se osoba izlaže
poruzi na osnovu neke od zaštićenih osobina.
Govor mržnje na internetu
Vrlo brzo nakon naglog širenja interneta početkom 90ih godina 20. veka
postalo je jasno da decentralizovana struktura interneta omogućava, a
relativna anonimnost i lako postavljanje i distribucija raznih vrsta sadržaja
može pospešiti i njegovu zloupotrebu, između ostalog i za širenje go- nog Balkana jedne na druge i olakšava komunikaciju.
vora mržnje. Nagli razvoj infrastrukture ostavilo je u prvi mah nerešen Poslednjih godina region doživljava značajan razvoj interneta. Veb 2.0
problem regulacije sadržaja. Takođe, internet zbog svoj globalne prirode, servisi 6 posebno Fejsbuk (Facebook), Youtube (Jutjub) i Bloger (Blogger)
ograničava mogućnost države da sama reguliše sadržaj, a da se kontrola su popularniji od domaćih platformi i portala. 7
ne pretvori u otvorenu cenzuru i kršenje građanskih prava. Regulacija Sve države regiona su potpisale Dodatni protokol, ali i dalje imaju
sadržaja, posebno govora mržnje na internetu ostaje otvoreno pitanje. neusklađena zakonodavstava i prakse. Jedina je Albanija do kraja
Savet Evrope je, uočivši potrebu za ujednačavanjem nacionalnih zakono- ispoštovala obaveze preuzete Dodatnim protokolom ali samo u zakono-
davastava na polju visokotehnološkog kriminala, usvojio 2001. godine davstvu, ne i u praksi. Takođe Dodatni protokol po sebi ne pokriva oblast
Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu. Krivična dela širenja rasističke homofobičnog govora mržnje koji predstavlja veliki problem u zemljama
i ksenofobične propagande se nisu našla u tekstu izvorne konvencije već Zapadnog Balkana.
su postale deo Dodatnog protokola koji se odnosi na inkriminaciju
radnje rasističke i ksenofobične prirode učinjenih preko računarskih Izveštaj koji sledi obuhvata posebne poglavlja o problemu govora mržnje
sistema (Dodatni protokol). Dodatni protokol je stupio na snagu na internetu u svakoj od država Zapadnog Balkana (Hrvatska, Bosna i
1.3.2006. Dodatni protokol je do sada ratifikovalo 18 zemalja članica Hercegovina, Srbija, Makedonija, Kosovo, Crna Gora, Albanija) sa pregle-
Saveta Evrope dok su ga potpisale i dve države van Saveta Evrope 3 dom pravnog okvira, relevantnih aktera i njihovih aktivnosti u 2010. godini,
(Kanada i Južna Afrika). kao i paradigmatičnih primera govora mržnje na internetu.
Na nacionalnom nivou govor mržnje na internetu može biti predmet raznih
zakona: krivičnih, medijskih, zakona koji zabranjuju diskriminaciju, itd.
Bitni su i zakoni i propisi koji uređuju oblast informaciono-komunikacionih
tehnologija (IKT), iako oni uglavnom određuju pravila igre na tržištu IKT
a ne kontrolu sadržaja. Samoregulativni propisi poput Uslova korišćenja
(ToS 4), Politika dozvoljene upotrebe (AUP 5), novinarskih etički kodeksa,
su često efikasnije sredstvo u borbi protiv govora mržnje na internetu od
samih zakona.
Kao odgovorni za govor mržnje mogu da se pojave pojednici/ke, organi-
zacije, urednici/ce medija, ali i internet servis provajderi (ISP) i host-
ing provajderi i provajderi sadržaja. Priroda interneta zahteva višestran
pristup, pa se kao zainteresovane strane mogu pojaviti i regulatorna tela
za medije ili IKT, ombudsosobe, tela za ravopravnost (equality bodies),
samoregulativni novinarski mehanizmi i internet industrija.

Govor mržnje na internetu

na Zapadnom Balkanu
Problem govora mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu je dodatno
otežan specifičnim prilikama u kojima se ove zemlje nalaze.
U proteklih 20 godina vođeno je nekoliko ratova u zemljama Zapadnog
Balkana ili njihovom neposrednom okruženju. Ovo nasleđe uzrok je čestim
međuetničkim i međudržavnim tenzijama.
Takođe specifičnost Zapadnog Balkana je dominantno korišćenje uzajam-
no razumljivog jezika u četiri od sedam država Zapadnog Balkana (Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji). Pored ovih još dve države (Ko-
sovo i Makedonija) su bile deo zajedničke države (SFRJ), dok se u Albani-
ji i na Kosovu u najvećoj meri a u nešto manjoj meri u Makedoniji koristi
albanski jezik. Sve zemlje Zapadnog Balkana kao jedan od strateških cilje-
va imaju priključenje Evropskoj uniji (EU) i samim tim usklađivanje pravnih
standarda sa EU. Zajednička prošlost, budućnost i delimično uzajamno
razumljiv jezik i bliska kultura upućuju građane i građanke država Zapad-

Godišnji izveštaj za 2010 7

HRVATSKA
Pravni okvir i relevantni akteri
Hrvatska je potpisala Dodatni protokol uz Konvenciju o
kibernetičkom kriminalu o inkriminiranju djela rasističke i kseno-
fobne naravi počinjenih pomoću računalnih sustava 26.3.2003, a
ratifikovala ga 4.7.2008. Dodatni protokol je na snazi od 1.11.2008, sa
rezervom na član 3. stav 1 1
U izmenama i dopunama Kaznenog zakona, koji je donet na sednici
Hrvatski sabora 15.7.2004. godine u član 174. koji se tiče rasne i druge
diskriminacije 2 se unosi stav 4 koji zabranjuje javnu distribuciju preko
računara i računarskih sistema materijala koji “poriče, znatnije uman-
juje, odobrava ili opravdava kazneno djelo genocida ili zločina protiv
čovječnosti” i za to se propisuje kazna od šest meseci do tri godine. U
stavu 3 istog člana propisuje se opšta zabrana javnog iznošenja zamisli
o “nadmoćnosti ili podčinjenosti jedne rase, etničke ili vjerske zajednice,
spola, nacije ili zamisli o nadmoćnosti ili podčinjenosti po osnovi boje
kože ili spolnog opredjeljenja, ili drugih osobina” i propisuje se kazna od
tri meseca do tri godine. 3
Važno je napomenuti da je u Hrvatskoj u toku izrada novog Kaznenog
zakona, koji će verovatno uključiti nove članove vezane za krivična dela
uvrede, klevete, sramoćenja i javnog poticanja na nasilje i mržnju. 4
U članu 3 Zakona o suzbijanju diskriminacije definiše se uznemira-
vanje kao svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova” tj.
zaštićenih svojstava koji su definisani zakonom a imaju za “cilj ili stvarno
predstavlja povredu dostojanstva osobe, a koje uzrokuje strah, nepri-
jateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.” Na uznemiravanje se
primenjuju iste odredbe Zakona kao i za diskriminaciju (stav 3 člana 3).
Takođe član 4 istog zakona definiše poticanje na diskriminaciju kao
oblik diskriminacije ako je učinjeno sa namerom. 5
Zakon o elektroničkim medijima u članu 2 stav 2 definiše elektroničke
publikacije kao “urednički oblikovane internetske stranice i/ili portali
koji sadrže elektroničke inačice tiska i/ili informacije iz medija na način
da su dostupni širokoj javnosti bez obzira na njihov opseg”. Po članu 80.
stav 1 istog zakona na elektroničke publikacije se odnosi i član 12 koji
zabranjuje sadržaj koji može “poticati, pogodovati poticanju i širiti mržnju
ili diskriminaciju na osnovi rase ili etničke pripadnosti ili boje kože, spola,
jezika, vjere, političkog ili drugog uvjerenja, nacionalnog ili socijalnog
podrijetla, imovnog stanja, članstva u sindikatu, obrazovanja, društvenog
položaja, bračnog ili obiteljskog statusa, dobi, zdravstvenog stanja, in-
validiteta, genetskog naslijeđa, rodnog identiteta, izražavanja ili spolne ori-
jentacije, te antisemitizam i ksenofobiju, ideje fašističkih, nacionalističkih,
komunističkih i drugih totalitarnih režima. 6
Kodeks časti hrvatskih novinara u delu koji se tiče uredničke odgovor-
nosti ističe odgovornost 7 urednika elektronskih publikacija i u slučaju
sadržaja koji postavljaju korisnici. Određuje se obaveza postavljanja
8 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
preventivnih mehanizama koji bi sprečili ili ograničili “objavljivanje etički
i zakonski neprihvatljivih sadržaja” kao i obaveza naknadnog uklanjanja
ukoliko do objavljivanja ipak dođe.
Zakon o medijima takođe u članu 2 određuje i elektronske publikacije
kao medij, a zatim u članu 3 stav 2 određuje uslove za ograničavanje
slobode medija, dok u stavu 4 istog člana eksplicitno zabranjuje “poticati
ili veličati nacionalnu, rasnu, vjersku, spolnu ili drugu neravnopravnost ili
neravnopravnost na temelju spolne orijentacije, kao i ideološke i državne
tvorevine nastale na takvim osnovama, te izazivati nacionalno, rasno,
vjersko, spolno ili drugo neprijateljstvo ili nesnošljivost, neprijateljstvo ili
nesnošljivost na temelju spolne orijentacije, poticati nasilje i rat.” 8
Internet kao uslugu tretira Zakon o elektroničkim komunikacijama i u
članu 6 izričito tvrdi da se zakon ne odnosi na “sadržaje koji se proiz-
vode, prenose ili objavljuju obavljanjem djelatnosti elektroničkih komuni-
kacijskih mreža i usluga”. 9
Hrvatska policija nema specijalno odeljenje koje se bavi samo
računarskim kriminalom već se time bave kriminalistički odjeli 10 prven-
stveno Odjel za terorizam Sektora općeg kriminaliteta, terorizma i ratnih
zločina i Odjel gospodarskog kriminaliteta i korupcije pri Policijskom
nacionalnom uredu za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta.
U skladu sa Zakonom o suzbijanju diskriminacije Pučki pravobranitelj 11
je središnje telo nadležno za suzbijanje diskriminacije, prima prijave
građana i pravnih lica, upozorava na slučajeve diskriminacije, podiže
krivične prijave, izveštava itd.
Vijeće za elektroničke medije kao upravno telo Agencije za
elektroničke medije 12 između ostalog ima ovlašćenje da “izriče
opomene u slučaju nepoštovanja odredbi” Zakona o elektroničkim
medijima ”i podzakonskih akata i/ili podnosi optužne prijedloge sukladno
prekršajnim odredbama ovoga Zakona i Prekršajnog zakona”. 13 Vijeće
takođe ima ovašćenje da “provodi postupak utvrđivanja nepoštivanja
ili kršenja odredbi” Zakona i da “razmatra pritužbe građana na postu-
panje pružatelja medijskih usluga u provedbi zakona, te poduzima mjere
sukladno ovom Zakonu” 14, ali takođe da “potiče samoregulaciju i
koregulaciju radi provedbe ovoga Zakona” 15. Vijeće nema obavezu da
monitoriše rad onlajn portala kao što je u obavezi da monitoriše program-
ska načela medija. 16
Novinarsko vijeće časti ustanovljeno Statutom Hrvatskog novinarskog
društva (HND) 17 prati, nadzire i odlučuje po prijavama da li je došlo do
kršenja načela i odredbi Kodeksa časti hrvatskih novinara. Kodeks časti
hrvatskih novinara obavezuje sve novinare bez obzira na to jesu ili nisu
članovi HND.
CARNet kao mreža hrvatskih obrazovnih institucija i provajder internet
usluga vrši automatsko filitriranje 14 kategorija sadržaja među kojima je i
govor mržnje 18 za osnovne i srednje škole povezane na mrežu, dok je za
visokoškolske ustanove filtriranje opcija. CARNet kao telo zaduženo za
upravljanje TLD .hr, može na Zahtev za provođenje arbiražnog postupka
oduzeti ili uskratiti mogućnost registracije TLD .hr domena koji se koristi ili
namerava koristiti suprotno načelu “savjesnosti i poštenja.” 19
Aktivnosti relevantnih aktera
Policija Republike Hrvatske u svojoj opštoj statistici 20 ne vodi
posebnu evidenciju o krivičnim delima propisanim stavom 4. člana 174
Kaznenog zakonika koji se direktno odnosi na širenje nedozvoljenog ma-
terijala (negiranje zločina protiv čovečnosti i genocida) preko računara i
računarskih sistema. 21
Policijska uprava koprivničko – križevačka je 20.02.2010. u Križevcima
sprečila koncert nemačke grupe Blue Max zabranjene u Nemačkoj zbog
propagiranja neonacističke ideologije. Tom prilikom policija je privela 34
osobe 22, a nakon hitnog prekršajnog postupka, četiri osobe su kažnjene
zatvorom. Organizatori/ke su dobili/e novčane kazne. Organizatori kon-
certa su bili neformalna neonacistička grupa Hrvatski nacionalisti koji su
ceo događak najavljivali mesecima unapred na internetu 23. Hapšenju je
prethodila akcija onlajn aktivista koji su medijima u Hrvatskoj podelili foto-
grafije organizatora skupa, javno dostupne na internetu i upozorili na ovo
dešavanje 24. U saopštenju od 21.02.2010 25. organizacija Zagreb Pride
je zatražila između ostalog zabranu delovanja Hrvatskih nacionalista,
pokretanje krivične odgovornosti članova i simpatizera i zatvaranje veb
stranice Hrvatskih nacionalista s koje se poziva rušenje ustavnog poretka
Republike Hrvatske.
Ovom prilikom Zagreb Pride je podsetio na činjenicu da je Hrvatskim na-
cionalistima (zajedno sa Hrvatskom čistom strankom prava) policija 2009.
godine odobrila okupljanje na skupu protiv održavanja zagrebačke Parade
ponosa LGBT osoba. I ovom skupu je prethodila onlajn kampanja, preko
internet foruma Stormfront 26 zatim preko Jutjuba (Youtube), Fejsbuk (Fa-
cebook) grupa i stranica Hrvatskih nacionalista 27 i Hrvatske čiste stranke
prava (HČSP 28) . Oflajn i onlajn kampanja HČSP protiv zagrebačke Pa-
rade ponosa je nastavljena i u 2010. 29
Nakon više homofobičnih i ksenofobičnih ispada sveštenika Katoličke
crkve, između ostalog i na blogovima, Portal Križ života i Udruga za
promicanje medija, dijaloga i etike u društvu Mediet pokrenuli su
19.10.2010 onlajn peticiju pod nazivom – NE nasilju, diskriminaciji i
neoustaštvu! 30 Ovom prilikom su zatražene kazne za sveštenike koji
iskorištavaju svoj položaj kako bi javno promovisali nasilje, diskriminaciju
i neoustaštvo a peticija koju je potpisalo preko dve hiljade građana/ki će
biti upućena na adrese državnih i crkvenih institucija.
Centar za LGBT ravnopravnost koje čine Lezbijska organizacija Rijeka
- LORI, Queer Zagreb i udruženje Zagreb Pride podneli su 27.10.2010.
tužbu protiv Franje Jurčevića iz Kastva za uznemiravanje, poticanje na
diskriminaciju i teški oblik diskriminacije na osnovu Zakona o suzbijanju
diskriminacije 31 a povodom teksta tuženog objavljenih na njegovom
blogu zupnik.blog.hr, pod naslovom „Beogradski poučak“ 11.10.2010.32
Tom prilikom Franjo Jurčević je pravdao nasilje koje se desilo prilikom
organizovanja beogradske Parade ponosa 2010 i izneo niz uvreda i
poziva na nasilje prema LGBT osobama. Blog Franje Jurčevića inače
sadrži i druge homofobične i ksenofobične tekstove. Tužbom se predlaže
Županijskom sud u Rijeci da donese presudu kojom bi se utvrdilo da je
Godišnji izveštaj za 2010
Jurčević počinio diskriminaciju na osnovu spolne orijentacije, i naložilo
mu se da sporne tekstove izbriše. Županijski sud i Rijeci se još uvek nije
izjasnio u odnosu na ovu tužbu.
Protiv Jurčevića je pokrenut i krivični postupak. Nakon što je Lezbijska
grupa Kontra podnela krivičnu prijavu protiv kastavskog župnika 33
Općinsko državno odvjetništvo u Rijeci je 26.12.2010 podiglo
optužnicu protiv Franje Jurčevića za isti incident po članu 174 stav 3
Krivičnog zakonika jer je “u cilju širenja mržnje i omalovažavanja po os-
novi spolnog opredjeljenja, javno iznio zamisli o podčinjenosti po osnovu
spolnog opredjeljenja” 34 Općinski sud u Rijeci je doneo presudu u kojoj
prihvata navode optužnice i osuđuje Franju Jurčevića na kaznu zatvora od
tri meseca, godinu dana uslovno. 35
Primeri govora mržnje:
U Hrvatskoj se kao mete govora mržnje na internetu posebno javljaju
druge rase i etničke grupe (Srbi, Romi, Jevreji), LGBT osobe i imigranti. 36
Pojedinci, kao i grupe, doprinose širenju govora mržnje. Od pojedinaca
se izdvajaju predstavnici verskih zajednica, političari i obični građani.
Od grupa su najaktivnije političke stranake (na primer HČSP i A-HSP),
fašističke organizacije (na primer Hrvatski nacionalisti, Hrvatski nacionalni
front, Nacionalni otpor) i pojedine navijačke grupe.
Sve vrste platformi se koriste za širenje govora mržnje preko interneta:
Fejsbuk, Jutjub, forumi, komentari na portalima, blogovi, lične i zvanične
stranice organizacija itd.
Veb sajt Hrvatske čiste stranke prava (HČSP)
http://www.hcsp.hr
http://mladez.hcsp.hr
Zvanični sajt Hrvatske čiste stranke prava kao i sajt stranačke omladine
često služi kao platforma za sejanje mržnje prema onim koje ova stranka
smatra neprijateljima Hrvatske i Hrvata. 37 Autori su često poznati
stranački funckioneri poput Ivana Škrleca, tajnika HČSP-a Zagreb i Frana
Čirka, predsednika Mladeži HČSP-a. U sadržaju tekstova sa naslovima
poput Hrvati zbog krize idu manje na more, no plaćaju ljetovanja
jugo-Srbijanskog ološa 38 pored opšteg negativnog konteksta u koji
smešta Srbe, koriste i uvredljive izraze poput “prekodrinski šajkačari i
opančari”. U tekstu Natječaj za moralno smeće desetljeća 39 izlažu se
revizionističke ideje i umanjivanje zločina iz Drugog svetskog rata.
U tekstu Romi ne žele integraciju, oni imaju svoj stil života, Romi se
identifikuju kao neprijatelji Hrvatske, nedostojni državljanstva 40, a navodi
se da “opće kulture Romi u većini slučajeva jednostavno nemaju.” Na
kraju teksta konstatuje se da zaposlenje Roma nemoguće jer “što bi to
9
oni mogli raditi? Možda predavati u školama kako prositi na raskrižjima,
kako napraviti 10-ak djece i živjeti od socijalne pomoći države u ko-
joj žive, kako ukrasti novčanik, mobitel ili automobil?” Objavljuju se i
uvredljivi tekstovi o LGBT osobama i protiv LGBT aktivista sa naročito
povećanom učestalošću oko datuma zagrebačke Parade ponosa. 41 Pre
ovog događaja u tekstu Mladež HČSP o gay paradi: Je li moralan
način života kojim se i širi AIDS? 42 homoseksualnost je tendeciozno
okarakterisana kao stil života koji pogoduje širenju bolesti poput AIDS-a a
zatim je s obzirom na broj žrtava podrška LGBT pokretu izjednačena sa
podrškom genocida “s kojim se prema broju žrtava ne može mjeriti čak ni
Hitlerov nacizam.”
Portal jutarnji.hr: Bivši igrač Dinama i njegov brat pokušali
ubiti homoseksualca u centru Zagreba
http://www.jutarnji.hr/homofobno-nasilje-u-zagrebu--bivsi-igrac-dina-
ma-i-intera-miroslav-saric-i-njegov-brat-pokusali-ubiti-homoseksual-
ca/906438/
Portal jutarnji.hr, treći po redu portal po popularnosti u Hrvatskoj 43
karakterističan je po tome što je celokupni proces komentarisanja članaka
prebacio na Fejsbuk. Ovo praktično znači da se, iako se u pravilima ko-
mentarisanja pod tačkom 2.1 44 navodi da je “strogo zabranjeno veličanje
totalitarnih režima, govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili spol-
noj osnovi i psovke” i za to određena mera zabrane pristupa portalu o
nedelju dana, nije do kraja jasno da li sadržaj potpada pod pravila portala
ili pravila Fejsbuka. U konkretnom slučaju članka čija je tema pokušaj ub-
istva iz mržnje moderacija je propustila homofobne i komentare koji odo-
bravaju ovaj zločin poput: “SVAKA ČAST DEČKI!! PEDERSKO SMEĆE!” 45
“pedere u logore!!” 46 “invalid je on u glavi ko i večina pedera” 47
i “svim pederima dati vlastitu izoliranu drzavu i nek se tamo ljube, vode
ljubav i razmnozavaju kolko hoce!!!!” 48 Osim moguće nezainterovanosti
moderacije, takođe nema opcije za prijavljivanje komentara.
Hrvatski nacionalni front (HNF)
http://hnfront.com
Hrvatski nacionalni front je fašistička grupa registrovana kao nevladina
udruga 49 , povezana sa Autonomnom-Hrvatskom čistom strankom prava
(A-HSP) 50 Odlikuje je propagiranje fašističke-ustaške ideologija, istorijski
revizionizam i govor mržnje prema drugim etničkim grupama. HNF, pored
zvaničnog sajta, koristi sve vrste platformi kako bi raširili svoje ideje: fo-
rume 51, Fejsbuk 52 , Jutjub 53, Gugl Spredšits (Google Spreadsheets) 54, pa
i servis Spred šrt (Spreadshirt). 55
U toku 2010 istakli su se organizovanjem protesta “protiv srpske baha-
10
tosti” odnosno protiv nedeljnika Srpskog narodnog vijeća - Novosti. Na
ovom skupu su spaljivani primerci pomenutog nedeljnika 56. Za kampanju
podrške skupu korišćen je i Jutjub 57 i Fejsbuk. U govoru sa skupa koji
je Stjepan Penc, predsjednik HNF-a postavio na svojoj Fejsbuk strani 58
navodi se da se: “Zaklinjem se Bogom svemogućim i svime što mi je
sveto da ću zapaliti svaki tjednik srpskog lista, zaklinjem se da ću
braniti hrvatski narod od njihove laži te da nikada neću dozvoliti da
srpski tijednik na miru iznosi laži.”
Forum index.hr: Jesu li Cigani ljudi ili neka životinjska vrsta
evoluirala na smetlištu
http://www.index.hr/forum/default.aspx?q=t&idf=7&idt=308956&
sp=38431706
Index.hr portal i forum su trenutno drugi po popularnosti sajt iz Hr-
vatske. Forum se pored diskusija koristi i povezan je sa komentarima
na tekstove i video klipove sa portala. Iako je slogan Index.hr “100%
tolerancije za različitost 0% tolerancije za vređanje” forum i komentari
sadrže velike količine govora mržnje prema raznim grupama. U pravili-
ma foruma se navodi da je izričito zabranjeno to jest da se “ ne tolerira...
diskriminacija po spolu, vjeri, nacionalnosti, dobi ili ičemu što vrijeđa
pojedinca ili grupu ljudi. 59
Na temi Jesu li Cigani ljudi ili neka životinjska vrsta evoluirala na smetlištu
korisnici su koristili uvredljiv govor protiv Roma na primer: “Čuj ti Tahi ak
ti paše kada grupica zasmrdi po ulici i ako ti paše ta lopovska lažljivska
prevarantska rasa to je tvoj izbor. Pa cigani su razvili otpornost na bolesti
i smetlište im je Havaji destinacija prenoseči zaraze na kakvo takvo
civilizirano društvo. A ako je to rasizam što ili da se pomogne ili da ih se
ukloni to je tvoj osoban stav.” 60 Pomenuta stranica je primer moderisanja
gde je tema zbog kršenja pravila zaključana, korisnik banovan ali sadržaj
je i dalje dostupan.
Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
BOSNA I HERCEGOVINA
Zakonski okvir i relevantni akteri
Bosna i Hercegovina je potpisala Dodatni protokol Konvencije o
visokotehnološkom kriminalu 9.2.2005. ratifikovala ga 19.5.2006.
a stupio je na snagu 1.9.2006. 1 Iako je Ministarstvo pravde ranije
najavljivalo 2 da će širenje mržnje preko računara i računarskih sistema
ući u Krivični zakonik Bosne i Hercegovine, u najnovijim izmenama
do toga nije došlo. 3 Ipak novina je član 145a Krivičnog zakonika
kojom se za Izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i
netrpeljivosti propisuje kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Na-
kon usvajanja izmena i dopuna na nivou BIH Krivični zakonici Republike
Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine i Brčko distrikta su usklađeni i
imaju novu odredbu o zabrani izazivanja mržnje. 4
U članu 4. Zakona o zabrani diskriminacije gde se definišu ostali
oblici diskriminacije u stavu 6 zabranjuje se “podsticanje na diskrimi-
naciju” koje se precizira kao “svako zagovaranje nacionalne, rasne
ili vjerske mržnje.” 5
Kodeksom za štampu 6 Vijeća za štampu u Bosni i Hercegovini
zabranjeno je huškanje, odnosno podsticanje diskriminacije mržnje i/ili
nejednakosti na osnovu etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, religije,
pola, seksualne orijentacije, bilo koje fizičke ili mentalne bolesti
ili onesposobljenosti.
I pored nekoliko pokušaja usvajanja predloga Zakona o zabrani svih
fašističkih i neofašističkih organizacija i upotrebe njihovih simbola
u Bosni i Hercegovini 7, lobiranja nevladinih organizacija i preporuka
CERD-a 8 koje savetuju usvajanje ovakvog zakona to se nije dogodilo.
Područje interneta kao usluge definiše Zakon o komunikacijama. 9
Član 7 ovog zakona propisuje neophodnost posedovanja dozvole
za pružanje internet usluga (iako je cilj potpuna liberalizacija tržišta) i
utvrđuje obaveza sklapanja ugovora sa korisnikom/com.
Isti Zakon o komunikacijama osniva i definiše nadležnosti Regulatorne
agencije za komunikacije (RAK) 10 u oblasti regulisanja telekomunika-
cionih mreža mreža dok je Vijeće Ministara BiH nadležno za kreiranje
politika u oblasti telekomunikacija. Predstavnici/ce RAK-a su se u više
navrata izjasnili protiv regulisanja saržaja na internetu i javno negirali da
imaju nadležnosti da traže uklanjanje govora mržnje sa BH interneta. 11
Pod tačkom 6 Opšte dozvole za pružanje internet usluga uvodi se
mogućnost kontrole, odnosno uklanjanja nedozvoljenog sadržaja od-
lukom „nadležnog organa“ ili u skladu sa utvrđenom politikom samog
provajdera. 12 Ukupno dozvolu za pružanje internet usluga ima 76
internet servis provajdera (ISP). 13
Odjel za eliminaciju diskriminacije 14 Institucije ombudsmena/
ombudsmana za ljudska prava BiH zaduženo je za implementaciju
Zakona o zabrani diskriminacije i prima pojedinačne i grupne prijave u
vezi sa diskriminacijom.
Godišnji izveštaj za 2010
Uprava kriminalističke policije Republike Srpske je oformila Odjeljenje
za sprečavanje visokotehnološkog kriminaliteta 01.01.2010.
godine, 15 dok u okviru sektora Kriminalističke policije u Federalnoj
upravi policije postoji Odjeljenje za borbu protiv ekonomskog krimi-
nala, korupcije i pranja novca i kompjuterskog kriminala. 16 U okviru
Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) ne postoji organizacijska
jedinica koja je zadužena samo za borbu protiv internet-kriminaliteta,
ali Kriminalističko-istražno odeljenje Agencije je vršilo istrage u vezi sa
širenjem mržnje preko interneta.
Na inicijativu Tužilaštva BiH, a zbog sve većeg broja krivičnih dela u
kojima je sredstvo izvršenja računar, formirana je Radna grupa za
borbu protiv cyber i visokotehnološkog kriminala kao neformalno
radno telo.
Ova Radna grupa okuplja predstavnike policijskih agencija i pravosud-
nih agencija i nadležnih ministarstava, a njen je cilj da se utvrde prior-
itetni zadaci koji se trebaju izvršiti kako bi se kapaciteti u pravosuđu i
policiji poboljšali i ojačali za rad na otkrivanju i procesuiranju krivičnih
dela iz ove oblasti.
Vijeće za štampu u Bosni i Hercegovini prima prigovore na sadržaj
koji nije u skladu s Kodeksom za štampu a odnedavno je u članstvo
primila i onlajn portale. 17
Aktivnosti relevantih aktera
S obzirom na to da zakoni BiH ne predviđaju postojanje posebnog
krivičnog dela koje bi se moglo podvesti pod govor mržnje na internetu
policije dva entiteta i distrikta Brčko ne vode posebne evidencije 18
o broju ovakvih krivičnih dela. U toku 2010. godine zabeležen je
slučaj da je policija Distrikta Brčko uhapsila Abedina Smajića, zbog
pisanja nacionalno uvredljivih sadržaja na Internetu. 19 Osnovni sud u
Brčko distriktu odlučio je da se Smajić brani sa slobode a suđenje je
počelo 16.6.2010. Brčanska policija je takođe saopštila 17.6.2010. da
je identifikovala jednog maloletnika koji je putem Fejsbuka ispisivao
neprimerene poruka sa sadržajem kojima se vređaju nacionalna i verska
osećanja građana. 20
U slučaju stranice Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa (BPNP)
koja propagira nacističku ideologiju, Tužilaštvo BIH je prvo najavilo
da će se „ozbiljno pozabaviti ovim slučajem“ 21 a zatim su predstavnici
Tužilaštva izjavili kako nisu nadležni za „proceusiranje krivičnih dela
koja se odnose na izazivanje nacionalne netrpeljivosti i mržnje na Inter-
net sajtovima” i pored problema sa nadležnošću istakli i da ne postoji
regulatorno telo koje bi moglo da ugasi sajt. 22 Udruženje „Front“ je u
svom saopštenju 23.3.2010. zatražilo od Tužilaštva BiH i Državne agen-
cije za istrage i zaštitu (SIPA) da zabrane delovanje BPNP 23. Stranica
Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa je i dalje na mreži. 24
Udruženje “Žena-žrtva rata” podnelo je prijavu (elektronskim putem)
7.6.2010. Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) protiv osnivača
11
grupe “Nož, žica, Srebrenica” na Fejsbuku. Ovo udruženje je zatražilo Veb sajt Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa
od SIPA-e da pokrene istragu protiv osnivača grupe i svih komentatora 25
koji veličaju genocid nad Bošnjacima koji se desio 1995. u Srebrenici. http://www.bosanska-desnica.com/
Pomenuta grupa se prvi put pojavila 2008. godine. Nakon što je na in-
tervenciju brojnih građana uklonjena prvobitna stranica u međuvremenu Sajt Bosanskog pokreta nacionalnog ponosa je privukao pažnju medija
ugašena 26 i protiv osnivača podnete krivične prijave 27 pojavilo se više početkom 2010. godine. 34 Sajt sa sloganom Nacionalni socijalizam -
grupa sa istim nazivom. 28 naš put! Totalni otpor - naš je moto! Radikalna borba - naše sredstvo!
SIPA je 7.6.2010. najavila istragu i kažnjavanje počinilaca u slučaju da Bosna Bosancima - naš cilj! predstavlja pojvljivanje na internetu do
se utvrdi da postoji krivično delo 29, a zatim 1.7.2010. saopštila i da je na tada nepoznate grupe neonacista, čija se ideologija, pored klasičnih
tragu počiniteljima 30 i da se istraga vodi u saradnji sa Tužilaštvom BiH. neonacističkih uzora temelji i na istorijskom revizionizmu i rehabilitaciji
SIPA se nije više oglašavala vezano za ovaj slučaj. Handžar-divizije. Pored citata Adolfa Hitlera po pitanju rase, BPNP
U Tužilaštvu BiH je 31.8.2010. održan sastanak Radne grupe za borbu nalazi svoje lokalne neprijatelje : “cioniste, islamiste, crnje, pederčine,
protiv cyber i visokotehnološkog kriminala. Sastanku su prisustvovali četnike, komunjare, hrvatske separatiste i cigane.” 35 Pripadnici pokre-
članovi Radne grupe iz policijskih, pravosudnih i sigurnosnih agencija u ta koriste i druge platforme poput Fejsbuka i Jutjuba. 36
BiH i predstavnici nadležnih ministarstava. Jedna od tema sastanka Karakteristično je da prepoznaju argumente za slobodu govora kao osnov
je bilo i usklađivanje zakonske regulative sa Dodatnim protokolom na za svoje delovanje i da je hosting sajta sa razlogom hostovan kod prova-
Konvenciju o računarskom kriminalu a kao jedno od krivičnih dela koja jdera koji je registrovan u SAD 37 kako bi se sprečilo njegovo uklanjanje.
se čine preko računara identifikovano je širenje nacionalne i vjerske
mržnje i netrpeljivosti. 31
Media plan institut je 23.9.2010. organizovao konferenciju “Internet – Glas Srpske: Najnepoželjnije komšije narkomani
Sloboda bez granica”. 32 Na konferenciji su učestvovali predstavnici 16
redakcija onlajn medija iz BiH. Fokus rasprave je bio na potrebi i načinima
i homoseksualci
moderacije komentara i foruma na onlajn portalima posebno onih koji šire
http://www.glassrpske.com/vijest/3/drustvo/50146/cir/Najnepozeljni-
mržnju i netrpeljivost. Na konferenciji su predstavljeni i rezultati moni-
je-komsije-narkomani-i-homoseksualci.html
toringa sadržaja portala Dnevni avaz, Sarajevo X, Poskok, Bošnjaci.net,
Frontal.rs. kao i Večernje novosti i B-92 iz Srbije i iz Hrvatske Index.hr i 24
U onlajn izdanju Glasa Srpske 12.12.2010 pojavio se tekst koji iznosi
sata. Utvrđeno je da ne postoji masovna upotreba jezika mržnje već je u
na neodgovarajući način prenosi istraživanje Galup Balkan Monitora
većem broju primera upotrebljavan “jezik netolerancije i neargumentovane
o netrpeljivosti stanovnika Republike Srpske. Pored statističkih po-
rasprave, vulgaran jezik lišen političkih konotacija, već pretežno dat u
dataka tekst nekritički prenosi izjave psihologa Aleksandra Milića i
formi vrijeđanja ličnosti”.
sociološkinje Biljane Milošević koje pravdaju predrasude koje izražavaju
Vijeće za štampu u BiH je 12.11.2010 organizovalo okrugli sto
građani i građanke Republike Srpske. Aleksandar Milić stavlja ho-
“Samoregulacija – novinske agencije i internet portali”. 33 Zaključak
moseksualnost u okvir društvene patologije “Zavisnici ili druge vrste
skupa je da je samoregulacija jedino rešenje za uređivanje profesionalnih
sociopata su loš uzor za djecu i mlade i pozitivno je što to ljudi ne
standarda izvještavanja na internet portalima. Ovom prilikom su portali
tolerišu. Sloboda se može tolerisati sve dok ne narušava slobode drugih
sarajevo-x.com, 24sata.info i infobrcko.com prihvatili su članstvo u Vijeću
ljudi, a niži kulturološki sloj je skup ljudi koji nameću svoj način života
za štampu BiH, a portali pogled.ba, bizon.ba i tip.ba izrazili su spremnost
koji na izvjestan način remeti život drugih ljudi”. Milić opravdava i ne-
za prihvatanje samoregulacije u okviru delovanja Vijeća za štampu u BiH.
toleranciju na osnovu etničke i verske pripadnosti „Vjerovatno su ti ljudi
nekada imali negativna iskustva sa osobama drugih nacionalnosti ili ih
pominjanje Roma, Kineza i vehabija asocira na kulturološko odudaranje
Primeri govora mržnje na internetu: od sredine u kojoj žive i logično je da oni to onda ne podržavaju.“Biljana
Milošević tvrdi da „kada je u pitanju homoseksualizam, ti ljudi nisu
Javnost u Bosni i Hercegovini je naročito osetljiva na svako javno ispolja-
opasni i sve dok ne postanu agresivni i ne počnu da ugrožavaju
vanje mržnje, s obzirom na rat u periodu od 1992 do 1995 i međuetničke
slobode drugih ljudi, trebalo bi ih smatrati podnošljivim komšijama.
tenzije koje još uvek postoje. Govor mržnje na bosanskohercegovačkom
internetu pored onoga na osnovu etničke i verske pripadnosti i rase i boje
kože prisutan je u velikoj meri i prema LGBT osobama. Za širenje mržnje
su korišćene razne platforme, gde se ističu komentari na onlajn portalima i
grupe i stranice na Fejsbuku i Jutjubu koje propagiraju govor mržnje.

12 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

Portal Sarajevo-x:”Deklaracija o Srebrenici neće pogoršati
odnose Srbije i RS-a”
http://www.sarajevo-x.com/svijet/region/clanak/100411065/
komentari#komentari
Sarajevo-x portal domen je naposećeniji domen na BH internetu. 38 Ko-
mentari korisnika/ca ovog portala su skoro u potpunosti nemoderisani 39,
što dovodi u priliku osobe koje to žele da šire govor mržnje bez ikakve
kontrole. U uslovima komentarisanja 40 Sarajevo-x se odriče odgovornosti
za sadržaj komentara i predviđa da kao čitalac “prihvatate mogućnost da
među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprot-
nosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.”
Ako su teme članaka vezane za kontroverzne političke teme poput geno-
cida u Srebrenici ovakva politika dovodi do velike količine komentara koji
mogu da se okarakterišu kao govor mržnje. Navodimo neke od komentara
na gorenavedeni tekst: “Treba sve posrbice pobiti jer ta gamad ne zas-
luzuju da udisu zrak ... Dace bog da iskorjenimo pravoslavnu gamad” 41,
“Sloboda ili nista!!!Dosta nam je baliluka...” 42 Malj , kolac , jasenovac
à cetnicu mrs u stolac” itd.
SRBIJA
Zakonski okvir i relevantni akteri
Srbija je potpisala Dodatni protokol na Konvenciju o
visokotehnološkom kriminalu 7.4.2005. kao deo Državne zajednice
Srbije i Crne Gore. Skupština Srbije je ratifikovala Dodatni protokol
14.4.2009 koji je stupio na snagu 1.8.2009.
Krivični zakonik Republike Srbije 1 u članu 317 zabranjuje izazivanje
ili raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, ili netrpeljivosti među
narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji i za to krivično deli
određuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.
Član 387 stav 4 Krivičnog zakonika propisuje kaznu zatvora od tri
meseca do tri godine za onoga “ko širi ili na drugi način učini javno
dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje
zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo
kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti,
nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu”.
Zakon o zabrani diskriminacije 2 u članu 11 zabranjuje izražavanje
“ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja
ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim
glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim
javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.”
U Zakonu o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih
Godišnji izveštaj za 2010
organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili
fašističkih simbola i obeležja 3 član 6 u stavu 1 direktno povezuje
izazivanje, podsticanje i širenje mržnje ili netrpeljivosti” zabranjeno u
članu 3 zakona sa “činjenje dostupnim javnosti simbola, obeležja ili
propagandnog materijala koji sadrže neonacistička ili fašistička obeležja
preko računarskih sistema.”
Serija medijskih zakona koji se usvajaju nakon 2003. godine uključuju
odredbu o zabrani govora mržnje. Za područje interneta najbitniji je
Zakon o javnom informisanju 4 koji u članu 11. definiše internet izdanja
novina, radio programa, televizijskih programa, i servisa novinskih agen-
cija kao javna glasila. U članu 38. zabranjuje govor mržnje koji je definisan
kao „objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskrimi-
nacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja
ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove
seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno
krivično delo. Član 39 istog zakona reguliše način podnošenja tužbe zbog
kršenja ove zabrane, a član 39 na slučajeve kada se objavljivanje govora
mržnje neće kažnjavati. 5
Na osnovu stava 4 odeljka IV Kodeksa novinara Srbije 6 novinari moraju
da učine sve kako bi izbegli „diskriminaciju zasnovanu, između ostalog,
na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i
drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.“
Internet kao servis je regulisan Zakonom o elektronskim komunikaci-
jama 7. U članu 105 Zakona definisana je obaveza sklapanja ugovora
između operatera i korisnika/ce a među obaveznim elementima ugovora u
stavu 7 navodi i „mere koje operator može primeniti radi... kontrole nedoz-
voljenog sadržaja. 8
Pravilnik o korišćenju Akademske mreže Srbije 9 pod odeljkom nedoz-
voljeno korišćenje predviđa zabranu širenja „nacionalne, verske, rasne
ili polne diskriminacije, mržnje i netrpeljivosti, ili druge aktivnosti koje
vređaju, kleveću ili uznemiravaju pojedince ili čitave grupe ljudi, kao što su
pretnje, povreda religioznih, etničkih, političkih ili drugih uverenja i sl.“
Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv
visokotehnološkog kriminala 10 propisano je postojanje Posebnog
odeljenja Višeg tužilaštva u Beogradu 11, Posebnog odeljenja Višeg
suda u Beogradu 12 i Odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova za
visokotehnološki kriminal (VTK). Posebno su bitne odredbe iz člana 3
stava 3 Zakona kojim se u nadležnosti ovih institucija uključuju krivična
dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog
reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, čime se
praktično u nadležnost stavlja i govor mržnje ili pretnje preko interneta.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pored ostalih nadležnosti 13
„prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba“ Zakona o zabrani
diskriminacije „i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i
izriče mere“ opomene. 14
Savet za štampu 15 prati etičke standarde u štampanim medijima i reagu-
je na prijave građana u skladu sa Kodeksom novinara Srbije. Ovo telo još
uvek ne funkcioniše i nema definisan odnos prema onlajn medijima.
13
Za nadzor primene Zakona o elektronskim komunikacijama pa time i rad
internet provajdera i žalbe na njihov rad nadležni su Agencija za elek-
tronske komunikacije (RATEL) i inspektori elektronskih komunikacija
Ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija i informacionog
društva 16. U Srbiji postoji Udruženje Internet Servis Provajdera 17 a
za njihovu registraciju nadležan je RATEL.18 Akademska mreže Srbije
(AMRES) u čijem okviru funkcionišu svi državni univerziteti i ostale obra-
zovne insitucije 19 ima organizovanu prijavu bezbednosnih incidenata 20
između ostalog povreda pravila prihvatljivog korišćenja. Registar internet
domena Srbije nadležan je za upravljanje nacionalnim .rs domenom. 21
Aktivnosti relevantnih aktera
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije ne vrši posebnu
statistiku o delima koja bi mogla da se okarakterišu kao govor mržnje na
internetu. 22 Ukupno je registrovano 33 krivična dela protiv bezbednosti
računarskih podataka, i 6 krivičnih prijava podnetih protiv 9 lica.
Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Odeljenju za VTK u Beogradu
podneto je 166 krivičnih prijava za krivična dela učinjena preko računara i
računarskih sistema od toga u 92 predmeta pokrenut je istražni postupak,
podignute 63 optužnice/optužnih predloga i doneto 11 presuda.
Od tog broja u vezi sa govorom mržnje na internetu (tumačeno kao
krivično delo Ugrožavanje sigurnosti član 138 KZ i Izazivanje nacionalne,
rasne i verske mržnje član 317 KZ) podneto je 26 krivičnih prijava (16% od
ukupnog broja), od toga po članu 138 KZ 25 krivičnih prijava, a po članu
317 KZ 1 krivična prijava.
Po krivičnim prijavama za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti 9
predmeta je u fazi istražnog postupka, u 15 predmeta je podignuta
optužnica/optužni predlog(24% od ukupnog broja), dok je jedna krivična
prijava odbačena. Po krivičnoj prijavi za Izazivanje nacionalne, rasne i
verske mržnje i netrpeljivosti podignut je optužni predlog. Nije doneta ni
jedna presuda. 23
Od 15 optužnica/optužnih predloga za ugrožavanje sigurnosti 14 je
vezano su za pretnje i govor mržnje u vezi sa održavanjem Parade
ponosa 10.10.2010. u Beogradu, i to u periodu od maja do oktobra
2010. U svakom od tih slučajeva je korišćen Fejsbuk kao kanal kojim su
upućivane javne pretnje.
Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava uputila je 2010 dve
pritužbe vezane za govor mržnje na internetu Poverenici za zaštitu
ravnopravnosti. 24 Upućena je pritužba na govor mržnje protiv LGBT
osoba u saopštenju Udruženja studenata Pravnog fakulteta Nomokanon
koje je objavljeno na vebsajtu ove organizacije 08.09.2010, kao i na govor
mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohija Radovića u kojima
naziva učesnike Parade ponosa 2010 „smradom sodomskim koji je zaga-
dio Beograd“ prvobitno objavljen na blogu Radio Svetigore 12.10.2010 a
zatim prenet u elektronskim i štampanim medijima. 25 U oba slučaja Pov-
14
erenica je utvrdila kršenje člana 10. Zakona o zabrani diskriminacije koji
zabranjuje govor mržnje i naloženo je izvinjenje i uzdržavanje od govora
mržnje u budućnosti. 26 I Nomokanon i mitropolit Amfilohije su se oglušili o
preporuke Poverenice.
Regionalni centar za manjine (RCM) je u novembru 2010, nakon
pritužbe na rasističku i ksenofobičnu pesmu koja je bila dostupna na
Last.fm platformi, obavio kratko neformalno istraživanje o poznatim
neonacističkim bendovima iz Srbije, i njihovom prisustvu na platformama
Last.fm i Jutjub.
Kao rezultat istraživanja identifikovano je i prijavljeno 7 profila na servisu
Last.fm za koje je utvrđeno da krše Uslove korišćenja. Sav diskriminatorni
materijal (slike, pesme i video) na ovih 7 profila je uklonjen a administratori
Last.fm-a su uključili te profile na cenzorsku listu.
RCM je, takođe, prijavio 7 kanala administraciji Jutjuba. Ovi kanali su
korišćeni za širenje video spotova srpskih neonacističkih bendova, ali
i drugog video materijala sa ciljem podsticanje nasilja i diskriminacije
prema Romima, Jevrejima, muslimanima i LGBT osobama. Adminis-
tracija Jujtuba nije odgovorila na ovu žalbu i svi materijala i sami kanali
su još uvek onlajn.
Proces koji je u maju 2009. Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula
protiv Nove srpske političke misli zbog govora mržnje i dalje je u toku.
Postupak je pokrenut po Zakonu o informisanju a zbog teksta Zorana
Grbića pod naslovom „Očevi, oci i maćehe Srbije” 27 koji je objavljen na
vebsajtu nspm.rs. Albanski narod se kroz tekst omalovažava i predstavlja
kulturno i civilizacijski inferiornim u odnosu na druge evropske narode.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu na Internetu otvoren je u decem-
bru 2010. u Staroj Pazovi u saradnji sa istoimenim Centrom iz Osijeka,
Hrvatska. U pitanju je pilot projekat projekat koji podrazumeva istraživanje
o upotrebi interneta među decom školskog uzrasta, savetovalište za decu
i roditelje i uvođenje linije za prijavljivanje štetnog sadržaja posredstvom
interneta, kao i promovisanje SINI programa (“Sigurni na internetu”) za
filtiriranje sadržaja. 28
Primeri govora mržnje na internetu:
U Srbiji se kao mete govora mržnje na internetu posebno javljaju pripad-
nici/ce drugih rasnih i etničkih grupa (Romi, Albanci, Bošnjaci, Jevreji,
Bugari), LGBT osobe. Česti su i islamofobični komentari.
Od pojedinaca koji su upražnjavali govor mržnje na internetu, izdvajaju se
predstavnici verskih zajednica i obični građani. Od organizacija koje šire
govor mržnje najviše pažnje su skrenule navijačke grupe, neonacističke
grupe (Nacionalni stroj 29, Krv i čast 30), klerofašističke grupe (SNP Zbor 31,
Obraz 32), ultradesničarske (SNP Naši 1389 33, Dveri 34, Nomokanon 35).
Pojedine internet zajednice kao što su Forum Vidovdan 36, Forum srpskih
nacionalista 37, Stormfront Srbija 38 nisu vezani za konkretne organizacije
ali funkcionišu kao mesta gde se redovno postavlja govor mržnje.
Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
Sve vrste platformi se koriste za širenje govora mržnje preko interneta:
Fejsbuk, Jutjub, forumi, komentari na portalima, blogovi, lične i zvanične
stranice organizacija itd.
Govor mržnje vezan za održavanje Parade ponosa
LGBT osoba
Kao i 2009. kada je država zabranila održavanje Povorke ponosa zbog
pretnji nasiljem i govora mržnje koji su navijačke i ultradesničarske grupe
i pojedinci izražavali prema LGBT osobama i 2010. je obeležena velikom
količinom govora mržnje prisutnom na Fejsbuk i Jujtjub platformama,
forumima, blogovima i komentarima na onlajn portalima, koja se prelila u
konkretno nasilje koje se desilo na ulicama Beograda. 39 Regionalni cen-
tar za manjine je registrovao 31 Fejsbuk stranu sa 50 to 45000 članova/ca
koje su otvorene uglavnom sa jednim ciljem: da šire govor mržnje prema
LGBT osobama i učesnicima/cama Parade ponosa.
Naslovi nekih grupa na čiji sadržaj reagovalo i Tužilaštvo za VTK su Grupa
za razbijanje gej parade, Peticija protiv održavanje Gej parade u Beo-
gradu, Stop gej paradi (ako si strejt pozvaćeš svoje prijatelje), Stop
Gej paradi 10.10.2010. godine ne želimo da brukamo Beograd i Srbiju,
10.10.2010. razbijanje gej parade. Deo propagandnog materijala je bio
dostupan od prethodnih godina: slike, fotomontaže i video klipovi.
Forumi ultradesničarskih i navijačkih grupa su i 2010 kao i 2009 imali
zasebne teme o održavanju Parade, s tim što je ove godine zabeležena
manja posećenost i manji broj poruka u takvim temama.
Govor mržnje prema Bugarima u onlajn izdanju
dnevnog lista Press
Nakon protesta u Bosilegradu 27.11.2010. kojim se obeležavala 91.
godišnjica od potpisivanja Nejskog sporazuma kojim su Bosilegrad i
Dimitrovgrad pripojeni kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u dnevnom
listu Press se pojavilo nekoliko tekstova vezanih za taj događaj. Sami
tekstovi promovišu stereotipe o Bugarima/kama (na primer tekst „Ratovi i
viševekovno zabadanje noža u naša leđa“ 40 i citata poput „Ako se zarati,
a ti ne znaš na koju ćeš stranu, udri po Bugarima, nećeš pogrešiti”). Pored
samih tekstova, moderacija na portalu Press je dozvolila određeni broj
komentara koji se mogu okarakterisati kao govor mržnje i pozivi na nasilje,
iako se pre komentarisanja korisnici/ce upozoravaju da je govor mržnje
zabranjen, i komentari ne odobravaju automatski već posle kontrole. 41
Na članku Bugarski desničari prete blokadom srpsko-bugarske
granice 42 moderacija je odobrila komentar pod naslovom Ulaz!: „A
izlaza nema, pa udarati motkama i kamenjem po Bugarskim g.....a,j....i
im sve zivo i mrtvo.Pa dokle ce svi da pljuju po nama Srbima,kad ce
neko da kaze dosta?Da sad nece Bokica da im se izvine?Ovim domacim
Godišnji izveštaj za 2010
poruciti,drzite prste dalje jer mrak moze poceti da jede!“ 43 ili pod nas-
lovom bulgarian business „evo kako bugari vide NASU teritoriju,a ovaj
nas.....da nece da im se izvini?sve to treba saseci ko korov.......m@?!cu
im @#bem!!!!!!“ 44 Ispod teksta Udario Bugarin na - Bugarina 45 dozvoljen
je komentar pod naslovom transparent: „ovog sa slike što nosi ovakvog
transparenta treba ga nabiti na glogovog kolca i a pre toga ga treba upi-
tati gde se nalazi dal u srbiji ili u bugarskoj nek stavi pasoš u ruke i da ga
nema“ 46
Forum srpskih patriota: Opet Ciganin iznad Srbina
http://www.nsprogram.org/forum/showthread.php?t=293
Forum srpskih patriota je onlajn zajednica koja okuplja pristalice Novog
srpskog pokreta, 47 neonacističke organizacije pod vođstvom Gorana
Davidovića, koji služi zatvorsku kaznu za širenje nacionalne, rasne i
verske mržnje i netrpeljivosti. 48 Praksa na neonacističkim forumima je
formiranje tema posvećenim jednoj od grupa koje smatraju neprijateljima
(Romima, Jevrejima, antifašistima, itd). Tema Opet Ciganin iznad Srbina je
posvećena praćenju vesti vezanih za Rome u Srbiji, naročito mera afirma-
tivne akcije, i često je praćena govorom mržnje. U reagovanju na vest da
je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, najavio na sednici Saveta
za unapređivanje položaja Roma realizaciju projekata za inkluziju Roma,49
sledi komentar “Goran Davidović je na onom skupu na fakultetu gde je
slobodno ušao a ne provalio, kazao nekima da su jevrejske sluge. A zar
nisu? Samo slugerine će da inkluzuju cigane, prljave i smrdljive.“ 50
MAKEDONIJA
Zakonski okvir i relevantni akteri
Republika Makedonija je potpisala Dodatni protokol na Konvenciju o
kompjuterskom kriminalu 14.11.2005. Dokument je je stupio na snagu
1.3.2006. istog dana kada je i ratifikovan.
Izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, razdora i netrpeljiv-
osti je kažnjivo po članu 319 Krivičnog zakoniku Republike Make-
donije 1 : „Osoba koja silom, ponižavajućim postupanjem, ugrožavanjem
bezbednosti, izlaganjem ruglu nacionalnih, etničkih ili verskih simbola,
oštećivanjem tuđih predmeta, skrnavljenjem spomenika, grobova ili na
neki drugi način izaziva ili podstiče nacionalnu, rasnu ili versku mržnju
kazniće se zatvorom od jedne do tri godine.“
Član 417 Krivičnog zakonika zabranjuje rasnu i drugu diskriminaciju
dok stav 3 istog člana određenije zabranjuje širenje ideja o „superiornosti
jedne rase nad drugom“ ili propagiranje rasne mržnje odnosno podstican-
je rasne diskriminacije. Ovo krivično delo povlači kaznu zatvora od šest
meseci do tri godine.
15
Član 173 tiče se uvrede a stav 2 ovog člana određuje novčanu ili kaznu
zatvora do jedne godine za počinioca koji „izloži drugu osobu poruzi
putem informacionog sistema, zbog njegove ili njene pripadnosti grupi
druge rase, boje kože, nacionalnosti ili etničkog porekla, ili izloži poruzi
celu grupu ljudi koji imaju ova svojstva.
Zakon o sprečavanju i zaštiti od diskriminacije 2 u članu 7 definiše
uznemiravanje kao „povredu dostojanstva svake osobe ili grupe osoba,
koja je proizilazi iz diskriminativnog osnova i koja ima za cilj i ima pos-
ledicu u kršenju dostojanstva određene osobe ili stvaranju preteće, nepri-
jateljske, ponižavajuće ili zaštrašivačke sredine, pristupa ili prakse. Član 9
definiše „svaku aktivnost kojom neka osoba direktno ili indirektno poziva,
ohrabruje, daje uputstva ili podržava drugu osobu da vrši diskriminaciju“
kao oblik diskriminacije.
Kodeks novinara Makedonije 3 u članu 10 nalaže novinarima da “svesno
ne stvaraju ili obrađuju informaciju koja može da ugrozi ljudska prava i
slobode” ili da koriste govor mržnje ili da ohrabruju “diskriminaciju bilo
koje vrste (nacionalnost, vera, pol, društvena klasa, jezik, seksualna ori-
jentacija, politička orijentacija..).“
Jedinica za borbu protiv kompjuterskog kriminala funkcioniše u
sklopu Odeljenja za organizovani kriminal Ministarstva unutrašnjih
poslova. Iako se jedinica uglavnom bavi krivičnim delima oštećenja i
neovlašćenog pristupa u kompjuterski sistem, zloupotrebom platnih
kartica i kompjuterskim prevarama, 4 takođe su reagovali u slučajevima
govora mržnje na internetu. 5
Savet časti Društva novinara Makedonije (DNM) 6 nadzire primenu
Kodeksa novinara Makedonije, ispituje slučajeve i pokreće postupak u
vezi sa članovima DNM.7 U prošlosti ovo telo je reagovalo u slučajevima
govora mržnje u onlajn medijima. 8
Neki od ostalih relevantnih tela i aktera se spominju u “Deklaraciji o
bezbednom internetu” uključujući Vladu Republike Makedonije, Agenciju
za zaštitu podataka o ličnosti, Ministarstvo obrazovanja i nauke kao i
privredne komore, univerzitete, udruženja nevladinih organizacija. Druge
NVO koje se bave internetom u Makedoniji su Metamorfozis (Metamor-
phosis) 9, Centar za istraživanje i kreiranje politika 10 i Makedonski
institut za medije. 11
Aktivnosti relevatnih aktera
Parlament Makedonije je u martu 2010. usvojio Deklaraciju o bez-
bednom internetu. 12 Ovaj dokument izražava nameru makedonskih
inistitucija da svoje standarde usklade sa standardima Evropske
unije,13 i predstavlja rezultat konsultativnog procesa sa nevladinim
organizacijama i organizacijama civilnog društva koje su upriličene oko
Dana bezbednosti na interentu 8.2.2010. 14 Pored pozivanja na dalje
unapređenje ustavnih principa slobode govora i kreativnosti i konsta-
tovanja pozitivnog uticaja informacione tehnologije i interneta na razvoj
društva zasnovanog na znanju, Deklaracija podstiče razne aktere da “u
skladu sa standardima i praksom zemalja EU i same EU, posvete više
16
pažnje na uspostavljanje sigurnijeg okruženja za decu, između ostalog
uspostavljanjem odgovarajućih insitucija u ovoj oblasti, kao što je Cen-
tar za sigurniji internet.“ Takođe se preporučuju dalje različite mere,
počevši od edukacije 15 do kategorisanja multimedijalnog sadržaja po
godinama starosti 16 kako bi se deca zaštitila od štetnog sadržaja.
NVO Infocentar i Omladinski obrazovni forum (MOF) su 11.11.2010
organizovali javnu debatu Sajber prostor – mesto za promovisanje
slobode izražavanja ili govora mržnje. 17 U diskusiji su učestvovali
Marjan Zabrčanec izvršni direktor MOF-a, Sead Džigal komunikolog,
Roberto Beličanec iz Centra za razvoj medija, Filip Stojanovski –
Metarmofozis. Istaknute su teškoće vezane za regulisanje interneta,
poveznanost govora mržnje u tradicionalnim medijima sa onim koji se
dešava u novim medijima i društvenim mrežama i veza govora mržnje i
nasilja. Istaknuta je i odgovornost političara koji su preko svojih profila na
društvenim mrežama ili blogovima širili mržnju ili iskazivali netrpeljivost.18
Zaključeno je da se govor mržnje u Makedoniji ne kažnjava dok ne
preraste u nasilje.
Centar za razvoj medija Makedonije 19 i Centar za obuku ProMe-
dia iz Bugarske 20 su u toku 2010 pratili sadržaj tradicionalnih i novih
medija analizirajući govor mržnje između Makedonaca/ki i Bugara/
ki. Mediji su naročito praćeni u periodu od jula do avgusta 2010, oko
godišnjice Ilindenskog ustanka.
Rezultati i preporuke su objavljeni u knjizi Govor mržnje u bugarskim
i makedonskim medijima: primeri, uzroci i rešenja. Deo knjige
je i analiza upotrebe govora mržnje u novim medijima koju je izra-
dio makedonski bloger Anastas Vangeli. Naročito se analizira govor
mržnje između bugarskih i makedonskih blogera/ki i komentatora/ki
na makedonskom blog servisu Blogeraj. 21 On zaključuje da edu-
kativne aktivnosti imaju više šanse za suzbijanje govora mržnje od
represivnih ili cenzorskih. 22
Primeri govora mržnje na internetu:
Blog Logblog
http://logblog.blog.mk/
Logblog se nalazi na makedonskom blog servisu Blogeraj. 23 Moto bloga
je Smrt za Bugaraše, sloboda za svet! Takođe ispod tog slogana stoji
slika Adolfa Hitlera i natpis na nemačkom i makedonskom „Zabranjeno
za Bugaraše, sektaše i pse“. Na ovom blogu se nalaze tekstovi uvredljivi
za Bugare/ke, koje autor bloga najčešće naziva Tatarima. Iz rasističke
perspektive korišćenje ovog naziva podrazumeva da Bugari imaju karak-
teristike azijskih naroda – što po njima znači nazadnost 24 ili čak fizičke
karakteristike poput kratkih nogu.
Na primer, u tekstu Pažnja Pažnja Tatarofašisti postavljaju spomenike
u Skoplju (АХТУНГ АХТУНГ ТАТАРОФАШИСТИТЕ: Поставуваат
споменици во Скопје) prenosi vest sa komemoracije Mari Bunevoj,
kontroverzne licnosti iz makedonske istorije. U vesti se zamenjuje svako
spominjanje reči Bugari sa Tatari.
Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
Jutjub kanal MKDGREAT – Smrt ili sloboda za Makedoniju
http://www.youtube.com/user/MKDGREAT
Najveći deo sadržaja ovog jutjub kanala su propagandni video klipovi
koji promovišu mržnju prema Albancima (Ni na nebu ni na zemlji, nema
mesta za Šiptare - za Šiptare gasna komora 25 ), Grcima (Umrite Grci,
Makedonija je večna 26 ) i Bugarima (Tatarski (Bugarski) gejevi 27 ). U vezi
sa ovakvim uvredljivim video klipovima najčešće nastaju takozvani Jutjub
ratovi, odnosno pripadnici povređene grupe (u ovom slučaju Albanci, Grci
ili Bugari) uzvraćaju uvredljivim komentarima i govorom mržnje. Na primer
na video klipu Tatarski (Bugarski) gejevi (koji je uvredljiv jer koristi izraz
Tatari umesto Bugari kao i zbog homofobične konotacije) komentator
uzvraća “Da li si ti gej ili imaš komplekse ili si možda fan Azisa 28 Okreni se
i pogledaj u kakvoj rupi živiš i onda lupetaj gluposti o nama…Ako smo mi
Tatari vi ste Albanci” 29 …na šta mu autor klipa odgovara ”Ne jedi go###
mnogo ti odvratni Tataru!” 30
Večer: Ako pederi treba da nas uvedu u EU idem u čobane
http://www.vecer.com.mk/default.asp?ItemID=E3A5E49B4B247144AA
C649B2BF08F2AC
Onlajn izdanje lista Večer je 9.9.2010. prenelo je intervju Dragana
Markovića Palme, homofobičnog srpskog političara koji je prvobitno
objavljen u frankfurtskim Vestima. Pored toga što su homofobne izjave
prenesene bez ikakve ograde, moderacija onlajn izdanja je pustila jedan
broj komentara koji sadrže govor mržnje prema LGBT osobama: “Danas
u svetu najviše možeš da uspeš ako si peder ili eventualno Jevrejin,
a definitivno ćeš najbolje da prođeš i trenutno najbolje pozicije imaju
jevrejski pederi” 31 ili “Pederastija je bolest i takvi moraju da se leče. Nije
prirodno da muškarac bude sa muškarcem. Da li se videli u prirodi da
petao guzi petla. 32
Moderacija proverava komentare pre nego što budu objavljeni dok pravila
komentarisanja ne zabranjuju izričito govor mržnje iako ne dozvoljavaju
postavljanje „...pretećeg...ili drugog materijala koji je protivzakonit“. 33
Godišnji izveštaj za 2010
KOSOVO
Zakonski okvir i relevantni akteri
Član 115 Krivičnog zakona Kosova 1 zabranjuje podsticanje ili javno
širenje mržnje, razdora ili netolerancije između “nacionalnih, rasnih,
verskih, etničkih ili drugih grupa koje žive na Kosovu na način koji će
najverovatnije da poremeti javni red.” Za ovo krivično delo određena je
novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
Zakon o sprečavanju i suzbijanju kibernetičnog zločina 2 ne reguliše
širenje govora mržnje preko kompjuterskih sistema, ali postavlja temelj za
buduće uključivanje ovog problema u oblast zaštite od visokotehnološkog
kriminala.
Zakon protiv diskriminacije u članu 3 (c) 3 definiše uznemiravanje kao
„neželjeno ponašanje“ koje se zasniva na nekoj do osnova diskriminacije i
koje doprinosi stvaranju „zastrašujućeg, neprijateljskog,
degradirajućeg, ponižavajućeg ili napadnog okruženja prema oceni tog
lica“. Član 3 (d) dodaje „naređenje ili poziv na vršenje diskriminacije“
kao jedan od oblika diskriminacije.
Kodeks o štampi za Kosovo 4 pod odeljkom III reguliše pitanje podsti-
canja i govora mržnje dok se pod tačkom 2 postavlja obaveza štampi da
ne podstiče ili raspaljuje mržnju ili podstiče diskriminaciju pretnjom uz
potcenjivanje 5 ili upotrebljavanjem ponižavajućih izraza 6 koji mogu
da povrede ili zaplaše „osobu ili grupu na osnovu etničke pripadnosti,
vere, pola, rase, boje kože, starosti ili hendikepa.“ Pominjanje „etničke
pripadnosti, rase, vere, seksualne orijentacije ili telesne ili mentalne bolesti
ili nemoći neke osobe“ je dozvoljeno samo ako je to „direktno važno za
događaj o kome se izveštava. 7
Internet kao usluga je regulisan Zakonom o telekomunikacijama. 8 Član 21
Zakona uspostavlja obavezu operatera da za regularan rad pribavi autori-
zaciju Regulativnog Autoriteta Telekomunikacije(TRA).
U skladu sa stavom 5b istog člana, jedna od obaveza pružalaca usluga
telekomunikacija je da ponudi svim pretplatnicima standardni ugovor, koji
će biti pisan, nediskriminatorski, dostupan TRA po njenom zahtevu“
TRA može da uspostavi dodatne uslove za dobijanje autorizacije, kao što
su uslovi odražavaju standarde javnog morala i štite javnu bezbednost.“ 9
Regulativni autoritet telekomunikacije (TRA) prima žalbe podnesene
„od strane oštećenih lica, lica koje imaju zakonske interese, ili javnosti
uopšte 10 i takođe ima ovlašćenje da rešava „sporove između stranaka,
uključujući ali se ne ograničavajući na sporove samo između pružaoca
usluga i korisnika, vlasnika zemlje i opreme.11 Takođe po članu 14, TRA
može da vrši istragu povreda zakona.
Policija Kosova 12 nema posebnu jedinicu za visokotehnološki kriminal,
ali su Uprava za borbu protiv terorizma, Direkcija za ekonomski kriminal i
korupciju, Direkcija za organizovani kriminal i njena IT forenzika i Direkcija
za analizu kriminala trenirani u osnovnim i naprednim tehnikama borbe
protiv visokotehnološkog kriminala. 13
17
Ministarstvo pravde 14 u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova15 je
odgovorno za održavanje baze podataka o visokotehnološkom kriminalu.16
Savet štampe Kosova prima i postupa po žalbama na kršenje Kodeksa o
štampi za Kosovo. Savet štampe takođe može da otvori istragu na sopstv-
enu inicijativu.17 U slučaju da je žalba opravdana ovo samo-regulatorno telo
može da naloži mediju da odštampa njegovu odluku na mestu koje Savet
odredi 18 ili da isključi medij iz svog članstva. 19 Mogućnost određivanja
novčane kazne je napušten nakon skorašnjih promena u statutu.20
pomaže da se brzo prošire i da svojom brojnošću prenesu poruku mržnje.
U info sekciji strane navodi se da je fan stranica napravljena za „Albance
iz celog sveta koji mrze Srbe.. Hoćemo da se zna koliko ih mrzimo“
Takođe veliki broj fanova na ovoj stranici je pod svojim imenima postav-
ljalo na zidu kratke poruke govora mržnje prema Srbima. Cilj ovakvog
postupka je da se javno pokaže pripadnost grupi. Takođe na zidu stranice
administator postavlja i linkove ka drugim stranicama koje šire mržnju, na
primer Burn the Serbian flag (Spali srpsku zastavu) 25

Aktivnosti relevantnih aktera Veb sajt Eparhije Raško-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske

u egzilu: Arhimandrit Simeon – Zašto me muče
Skupština Kosova je usvojila Zakon o sprečavanju i suzbijanju
kibernetičnog zločina 10.6.2010. Zakon je proglašen Dekretom Predsed-
http://www.eparhija-prizren.org/sr/autori/klirici/arhimandrit-
nika Republike Kosovo 2.7.2010.
simeon/243-arhimandrit-simeon-zasto-me-gone.html
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu
je sprovela dva treninga za službenike kosovske policije. Osnovni cilj ovog
projekta je jačanje kapaciteta Policije Kosova za profesionalne istrage u oblasti Sajt Eparhije Raško-Prizrenska u egzilu je prvenstveno namenjen propa-
visokotehnološkog kriminala. Prvi trening je održan u dve nedelje maja 2010. 21 gandnoj borbi između otcepljene struje Srpske pravoslavne crkve (SPC)
Policajci su trenirali napredne istražne tehnike uključujući prikupljanje koju predvodi raščinjeni episkop Artemije i same SPC. Ipak, kako je jedan
digitalnih dokaza, koordinaciju i kooperaciju sa sudovima i tužilaštvima, od glavnih kamena spoticanja između dve struje bilo obnavljanje srpskih
pravnu saradnju na istragama koje uključuju više teritorija nadležnosti i crkava nakon što su oštećene u nemirima 2004, čest način denunciranja
identifikovanje, nadzor i borbu protiv terorističkih propagandnih i sajtova druge strane je ukazivanje na povezanost sa kosovskim Albancima za
za vrbovanje. Druga trening sesija je bila namenjena naperdnoj IT forenzici koje se upotrebljava pežorativan naziv Šiptari. U tekstu Arhimandrita
i održana je od 1.11.2010 do 12.11.2010. 22 Simeona Albanci se nazivaju “podanici novostvarane šiptarske države na
Savet štampe Kosova 23 održao je Nacionalni okrugli sto o samoregulaciji Kosovu i Metohiji” “muslimani i bezbožnici,” a Kosovo “protektorat NATO-
onlajn medija u Prištini 26.10.2010. Na Okruglom stolu, koji je organizovan a i Amerike, koja bi osim trgovine belim robljem, narkoticima i ljudskim
uz saradnju UNESCO, Evropska komisijom i OEBS-om diskutovano je o organima” htelo da otme i srpske srednjevekovne spomenike.
iskustvima regulisanje onlajn medija i mogućem povezivanjem sa etičkim
kodeksima i ostalim formama samoregulacije. Govornici na okruglom
stolu su bili Stiven Pričards (Stephen Pritchards) ombudsosoba engleskog
lista Obzerver (The Observer), Ognian Zlatev, medijski ekspert, Besa Luci
urednik Kosovo 2.0 portala, Bedžet Haliti (Behxhet Haliti) urednik lista
Zeri (Zëri) and Fadil Bajraktari, urednik novinske agencije Kosovapress.
Pored mehanizama samoregulacije i postojećih saveta za štampu disku-
tovano je i o značaju samoregulacije na nivou uredništva.

Primeri govora mržnje na internetu:

Fejsbuk stranica: 99000 fanova koji mrze Srbe (99999
fansa qe e urrejn Serbin!)
https://www.facebook.com/pages/99999-fansa-qe-e-urrejn-Ser-
bin/117739684932194

Fejsbuk stranica koja ima preko 22000 fanova 24 napravljena sa ciljem

širenja mržnje protiv Srba. Karakteristično je da postoji kod u opisu stran-
ice kojim se omogućava pozivanje svih prijatelja što ovakvom tipu grupa

18 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

CRNA GORA
Zakonski okvir i relevantni akteri
Crna Gora je potpisala Dodatni protokola uz Konvenciju o
računarskom kriminalu koji se odnosi na kažnjavanje akata ra-
sizma i ksenofobije učinjenih putem računarskih sistema 7.4.2005,
ratifikovala ga 3.3.2010, da bi Konvencija stupila na snagu 1.7.2010 sa
rezervom u skladu sa članom 6 stav 2 tačka b i članom 12 stav 3. 1
Član 370 Krivičnog zakonika Crne Gore 2 zabranjuje u stavu 1 javno
“podsticanje na nasilje ili mržnju prema grupi ili članu grupe koja je
određena na osnovu rase, boje kože, religije, porijekla, državne ili
nacionalne pripadnosti i za to određuje kaznu šest meseci do pet
godina zatvora.”
U stavu dva istog člana određena je idetnična kazna za negiranje i
odobravanje genocida i ratnih zločina protiv grupa sa istim zaštićenim
svojstvima, ali na način koji može dovesti do nasilja ili mržnje.
U stavu 3 člana 443 (Rasna i druga diskriminacija) Krivičnog zakonika
zabranjuje se širenje ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili
propagiranje rasnu mržnju ili podsticanje na rasnu diskriminaciju i za to
krivično delo određuje se kazna od tri meseca do tri godine zatvora.
Zakon o zabrani diskriminacije 3 u članu 20. stav 4 definiše kao teži
oblik diskriminacije i diskriminaciju učinjenu “propagiranjem putem
javnih glasila, kao i ispisivanjem i isticanjem sadržaja i simbola diskrimi-
natorske sadržine na javnim mjestima.“ 4
Zakon o elektronskim medijima 5 u članu 8 stav 19 definiše elek-
tronske publikacije kao urednički oblikovane internet stranice i/ili
portali koji sadrže elektronske verzije štampanih medija i/ili informacije
iz medija na način da su dostupni širokoj javnosti bez obzira na njihov
opšteg. Zatim član 125 istog Zakona potvrđuje da se obaveze u odnosu
na sadržaj odnose i elektronske publikacije. U skladu sa tim članom 48
zabranjen je sadržaj koji može podsticati, omogućavati podsticanje ili
širiti mržnju ili diskriminaciju po osnovu rase, etničke pripadnosti, boje
kože, pola, jezika, vjere, političkog ili drugog uvjerenja, nacionalnog ili
socijalnog porijekla, imovnog stanja, članstva u sindikatu, obrazovanja,
društvenog položaja, bračnog ili porodičnog statusa, starosne dobi,
zdravstvenog stanja, invaliditeta, genetskog nasljeđa, rodnog identiteta
ili polne orijentacije.
Internet kao uslugu određuje Zakon o elektronskim komunikaci-
jama 6 pri čemu se u članu 102 stav 7 određuje obaveza operatora da
tipski pretplatnički ugovor za svaki od servisa elektronskih komuni-
kacija koji su u ponudi operatora dostavlja Savjetu Agencije za teleko-
munikacije na saglasnost. U članu 104 gde se bliže određuje sadržaj
ugovora ne postoji, međutim, odredba o dozvoljenoj ili nedozvoljenoj
upotrebi ili sadržaju.
Kodeks novinara Crne Gore 7 u načelu broj 5 predviđa da je spom-
injanje ličnih svojstava poput rase, vere, nacionalnosti, etničke pripad-
Godišnji izveštaj za 2010
nosti, seksualne orijentacije i porodičnog statusa čoveka dopušteno
novinarima samo ako je to neophodno za informaciju. U smernici za
načelo broj pet izričito se napominje da to podrazumeva da da “mediji
ne smiju da objavljuju materijal koji je namijenjen širenju neprijateljstva ili
mržnje prema osobama zbog njihove rase, etničkog porijekla, nacional-
nosti, pola, fizičkih nedostataka, vjere ili političke pripadnosti.”
Uprava policije Crne Gore nema specijalnu jedninicu koja se bavi
visokotehnološkim kriminalom već se zavisno od vrste krivičnog dela
time bavi neko od odeljenja Sektora kriminalističke policije. 8
Zaštitnik/ca ljudskih prava i sloboda je nadležna za sprovođenje
Zakona o zabrani diskriminacije i između ostalog ima ovašćenja da
podnosiocu/teljki pritužbe koji/a smatra da je diskriminisan/na od strane
fizičkog ili pravnog lica daje potrebna obavještenja o njegovim/njenim
pravima i obavezama, kao i mogućnostima sudske i druge zaštite. Do
donošenja novog Zakona o zaštitniku rad ovog tela je ograničen na
slučajeve diskriminacije koje počine državne službe ili institucije. 9
Agencije za elektronske medije 10 trenutno u formiranju ima ovlašćenja
da postupa po prigovoru pravnih ili fizičkih lica na rad elektronske pub-
likacije. Postupak je opisan u članu 144 Zakona o elektronskim medijima
i uključuje i proceduru žalbenog postupka.
Savjet Novinarskog samoregulatornog tijela (NST) odlučuje po
prigovorima građana/ki na rad medija a na osnovu Kodeksa novinara
Crne Gore. Ovo telo trenutno ne funkcioniše jer ne postoji kvorum za
legitiman rad. 11
Aktivnosti relevantnih aktera
Uprava policije Crne Gore i Vrhovno državno tužilaštvo Crne Gore
ne prepoznaju govor mržnje na internetu kao specifičan problem. Na
upite Inicijative mladih za ljudska prava Crne Gore (YIHRMN), tužilaštvo
je odgovorilo sa zahtevom da se precizira vrsta krvičnog dela s obzirom
na to da govor mržnje na internetu nije propisano kao posebno krivično
djelo.12 U razgovoru sa istraživačem YIHR iz sekretarijata policije je
naglašeno da oni nisu upoznati sa slučajevima govora mržnje na interne-
tu, a ako bi takav slučaj bio prepoznat da bi ga procesuirali. Na zvaničan
zahtev YIHRMN za informaciju od javnog značaja gde se tražila precizni-
ja informacija o aktivnostima policije u vezi problema govora mržnje na
internet, policija nije odgovorila u roku, niti do objavljivanja izveštaja.
Centar za žensko i mirovno obrazovanje “Anima” iz Kotora i Centar
za feminističku kulturu “Nova” iz Podgorice obratile su se Novinar-
skom samoregulatornom tijelu povodom izveštavanja dnevnih listova
o Paradi ponosa i LGBT populaciji. 13
NVO Juventas je za nagradu za najhomofobe godine između ostalih
nominovao i Dobrila Dedeića iz Stranke srpskih narodnjaka – našao se
na ovom spisku zbog homofobičnih izjava na svom blogu i Portal Caffe
del Montenegro zbog objavljivanja komentara koji sadrže govor mržnje
u odnosu na LGBT osobe, što je čak i u suprotnosti sa pravilima koja
važe na njihovom portalu. 14
19
Primeri govora mržnje na internetu Slučaj doma za decu sa invaliditetom

U Crnoj Gori kao i u svim zemljama Zapadnog Balkana govor mržnje
reflektuje probleme i kontroverzne teme u političkom i javnom životu.
Zajednička karakteristika sa svim okolnim zemljama je pojava govora
mržnje prema LGBT osobama. Odnos građana srpske i crnogorske
nacionalnosti i odnos Bošnjaci – Muslimani dodatno komplikuje situaciju.
Zabeležen je i govor mržnje prema osobama sa invaliditetom. Uvredljiv
govor često se koristi kao sredstvo političke borbe a kako je politička
borba u Crnoj Gori vezana za pitanje nacionalnog identiteta Crnogoraca i
Srba, postoje problemi gde povući granicu između govora mržnje i legit-
imnog političkog stava.
Širenju govora mržnje na internetu su doprinosili političari 15, funkcioneri
verskih zajednica 16 i obični građani. Nisu zabeležene grupe koje organ-
izovano šire mržnju kao što je to slučaj u susednim zemljama.
U Crnu Goru su se prelivale i teme iz susednih zemalja, u najvećoj meri
organizacija Parade ponosa 2010 u Beogradu .
Opšti je utisak da internet nije preuzeo primat kao osnovni medij
prenošenja govor mržnje u Crnoj Gori, i da je u većem broju slučajeva u
pitanju govor mržnje koji nema specifične karakteristike govora mržnje
na internetu. Zabeleženi su slučajevi širenja mržnje preko blogova, preko
Web 2.0 servisa i društvenih mreža poput Fejsbuka i Jutjuba, komentara
onlajn izdanja dnevnih novina i foruma.
Građani koji žive u selu Ždrebaonik blizu Danilovgrada u junu 2010
godine usprotivili su se gradnji dnevnog centra za decu sa fizičkim
i mentalnim teškoćama u razvoju. 19 Predsednik mesne zajednice
Gorica, Dragutin Brajović je prikupljao potpise za peticuju kojom se
traži da se takav centar ne pravi u njihovom selu. Kao jedan od razloga
za protivljenje Brajović i ostali građani su navodili da ne žele da se
zdrava deca mešaju sa bolesnom. YIHRMN je reagovala povodom
ovog slučaja. 20 Na kraju je pritisak ovih građana uspeo da izdejstvuje
odlaganje izgradnja dnevnog centra. 21
Paralelno sa potpisivanjem peticije dešavala se i kampanja na Fejsbuku22.
Primer je poruka koju je Vladan Pavličić ostavio na svom privatnom
profilu: “Pozivam sve Pavličiće i prijatelje sela Gorica kod Danilovgrada i
okolnih sela da se uključe u potpisivanje peticije “ne dozvolimo da nam
Komanski most 23 retardirane i debilne djece i odraslih retardinja presele
na Ždrebaonik i tako unište selo na mjestu gdje je već postoji škola kao i
vrtić za normalnu djecu, ne dozvolimo invaziju djece sa posebnim potre-
bama da ne bi radilo šurenje kao po prasadima!!!” 24
Sadržaj je u međuvremenu uklonjen, dok profil još uvek postoji. 25

Govor mržnje mitropolita Amfilohija Radovića

http://radiosvetigora.wordpress.com/2010/10/12/митрополит-
амфилохије-смрад-содомск

Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije Radović je komentarišući

prethodno održanu Paradu ponosa u Beogradu u toku svog govora u selu
Klinci na Luštici, koristio uvredljiv jezik prema LGBT osobama i učesnicima/
cama Parade. Delovi govora u kome naziva učesnike/ce smradom koji je
„ otrovao i zagadio prestoni grad Beograd, najveći smrad sodomski koji
je ova savremena civilizacija uzdigla na pijedestal božanstva. Taj smrad je
juče zagadio Beograd..“ objavljeni su na blogu radija Svetigora, odakle su
ga preneli i drugi mediji. Govor je izazvao reakciju crnogorskih i organizacija
za zaštitu ljudskih prava iz Srbije, pa je upućena i predstavka Poverenici za
zaštitu ravnopravnosti u Srbiji. Postupak u Crnoj Gori nije pokrenut u vezi
ovog slučaja već je naknadno nakon dodatnih izjava Amfilohija Radovića
pokrenut postupak za govor mržnje. 17
Na Fejsbuku je pokrenuta grupa podrške Amfilohiju Radoviću Gej parada
je Sodoma i Gomora!!! Branićemo Mitropolita do smrti!!! SSSS+ 18 na
kojoj je prisutan govor mržnje prema LGBT osobama. Administator grupe
piše: „Danas ima mnogih koji ne podržavaju gej paradu, ali nisu ni za
sprečavanje iste! To samo govori koliko su takvi oguglali na homoseksu-
alizam i koliko je to postalo nešto uobičajeno i svakodnevno, a to je naša
tragedija,što su se takvi pomirili sa jednom takvom devijacijom i pristali da
ona bude deo našeg života!“

20 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

ALBANIJA
Zakonski okvir i relevantni akteri
Albanija je potpisala Dodatni protokol na Konvenciju o
visokotehnološkom kriminalu 26.05.2003. i ratifikovala ga 26.05.2004.
Dodatni protokol je stupio na snagu 1.3.2006.
U izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su usvojene
27.11.2008. 1 Albanija je u potpunosti ispunila sve obaveze usklađivanja
koje proizilaze iz ratifikacije Dodatnog protokola.
U članu 7 koji nabraja vrste krivičnih dela protiv interesa države i
građanima/kama Albanije za koje se strani državljani/ke mogu sma-
trati odgovornim, čak i ako je krivično delo počinjeno van granica
Albanije dodat je stav “j”: krivična dela iz oblasti informacionih teh-
nologija. Ovim se premošćuje problem nadležnosti u slučajevima
visokotehnološkog kriminala.
Član 119/a Krivičnog zakonika propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora
do dve godine za krivično delo distribucije rasističkog ili ksenofob-
nog materijala preko računarskog sistema. Ovaj član je u skladu sa
obavezama preuzetim članom 3 Dodatnog protokola.
Krivično delo pretnje motivisane rasizmom i ksenofobijom preko
računarskih sistema se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do tri
godine, po članu 84/a. Ovaj član odgovara članu 4 Dodatnog protokola.
Član 119/b Krivičnog zakonika propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora
do dve godine za krivično delo uvrede motivisane rasizmom i kseno-
fobijom učinjenom preko računarskog sistema, u skladusa članom 5
Dodatnog protokola.
Najzad, član 74/a zabranjuje distribuciju materijala kojim se promoviše
genocid ili zločini protiv čovečnosti preko računarskih sistema, i
određuje kaznu zatvora od tri do šest godina. Član 6 Dodatnog protokola
odgovara ovom krivičnom delu.
Krivični zakonik Albanije takođe sadrži “stare” članove koji pokrivaju
oblast govora mržnje 2 : Član 265 koji zabranjuje izazivanje nacionalne,
rasne ili verske mržnje ili sukoba (novčana ili kazna do tri godine za-
vora) i član 266, Pozivi na nacionalnu mržnju (novčana kazna ili do pet
godina zatvora).
Internet kao servis je regulisan Zakonom o elektronskim komunikacijama 3
koji je u članu 2 izričit da se ne odnosi na odnosi na sadržaj koji se
prenosi kroz mreže elektronskih komunikacija.
Policija Albanije u svojoj organizacionoj strukturi ima Sektor za
kibernetički kriminal koji radi u okviru Direktorata za finansijski kriminal 4
Ministarstvo inovacija i informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT) 5 je nadležno za planiranje i praćenje implementacije politika vezanih
za IKT. Nacionalna agencija za informatičko društvo 6 implementira
strategije razvoja sektora informatičkog društva. Takođe sprovodi i deo
Strategije o informacionom društvu koji se odnosi na bezbednost i zaštitu
od visokotehnološkog kriminala, čiji je jedan od ciljeva i razvijanje Kodek-
Godišnji izveštaj za 2010
sa ponašanja internet provajdera.
Autoritet za elektronske i poštanske komunikacije je regulatorno telo
koje kontroliše provajdere internet usluga i štiti prava korisnika, iako nema
direktne ingerencije u kontroli sadržaja. Takođe upravlja domenom .al.
Albanski medijski institut (AMI) 7 je organizacija koja u dogovoru sa
novinarskim udruženjima u Albaniji organizuje trening novinara. AMI je
izradio Kodeks novinara Albanije koje se za sada ne primenjuje.
Aktivnosti relevantnih aktera
Iako je Albanija jedina država na Zapadnom Balkanu koja je u potpunosti
prilagodila svoje krivično zakonodavstvo zahtevima Dodatnog protokola,
institucije i dalje nemaju statistiku o broju i statusu krivičnih dela širenja
rasističke i ksenofobne porpagande, uvrede, pretnje i promovisanja
genocida ili zločina protiv čovečnosti preko računarskih sistema. Evrop-
ska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u svom
izveštaju objavljenom 2.3.2010. konstatuje da ne postoje podaci vezani
za ova krivična dela i preporučuje albanskim vlastima da prikupe podatke
kako bi mogla da se utvrdi efikasnost novih odredbi. 8
UNESCO je 17.11.2010. organizovao Okrugli sto o samo-regulaciji
medija. 9 Kao govornici su učestvovali Aleksander Cipa, glavni urednik
dnevnog lista Šćip (Shqip), lda Londo, iz Albanskog medijskog instituta,
Rapo Zguri (Rrapo Zguri) profesor na Univerzitetu u Tirani i Javuz Bajdar
(Yavuz Baydar), ombudsosoba u turskom dnevnom listu Sabah. Posebno
se raspravljalo o moderaciji onlajn medija i etičkim problemima kao što je
i govor mržnje.
Primeri govora mržnje na internetu:
Fejsbuk stranica: 100000 Albanaca koji mrze Grke
(100.000 Shqiptare qe urrejne Greqine)
https://www.facebook.com/BijteeShqipesAnembane
Ova ultranacionalistička Fejsbuk stranica okuplja više od 75000 članova
i nastala početkom 2010 godine.10 Iako administracija stranice tvrdi da
je u pitanju stranica protiv “grčkog rasizma” i asimilacionizma, naslov
grupe kao i sadržaj koji postavljaju administratori i fanovi stranice može se
označiti kao govor mržnje. Primeri uključuju slike, video, audio i tekstualnu
nacionalističku propagandu. Trenutni mobilizacijski cilj stranice je sprečiti
nacionalno i religijsko izjašnjavanje na predstojećem popisu, kako to ne bi
dovelo do povećanja broja regitrovanih Grka i ostalih nacionalnih manjina u
Albaniji. Stranica je uvezana sa drugim ultranacionalističkim Fejsbuk stranama.
21
Portal Balkanveb: Pismo Klodiana Beriši i Rami - Izgnan sprovođenja ovih propisa. Status odnosno odgovornost urednika/ca za
sam iz svog grada (Klodi letër Berishës e Ramës: Ndihem i komentare čitalaca/teljki nije jasno definisan.
Udruženja internet provajdera na Zapadnom Balkanu ili ne postoje ili
internuar në vendin tim) slabo funkcionišu. Zakoni koji regulišu IKT predviđaju obavezu sklapa-
nja ugovora sa korisnicima/cama, što otvara mogućnost za zabranu
http://www.balkanweb.com/bw_lajme2.php?IDCategoria=2685&IDNotiz
govora mržnje na nivou korisničkog ugovora. Ipak nedostaju jasno pro-
ia=14152&res_start=40#a_post_comments
pisane procedure za uklanjanje nedozvoljenog ili nelegalnog sadržaja,
kao i saradnja civilnog sektora i internet industrije kako bi se uspostavili
Javno priznanje jednog od učesnika u televizijskoj emisiji Veliki brat
i uskladili standardi koji bi zabranjivali upotrebu IKT za širenje govora
Klodian Cela da je gej izazvalo je homofobične proteste u njegovom
rodnom gradu Lezhë u aprilu 2010. 11 LGBT osobe uživaju zaštitu na mržnje. Regulatorna tela za IKT nemaju direktne nadležnosti vezane za
osnovu Zakona o zaštiti od diskriminacije, ali su neretko žrtve nasilja i kontrolu sadržaja, ali kontrolišu provajdere i primaju žalbe na njihov rad.
govora mržnje. 12 U članku koji govori o teškoćama sa kojima se suočava Žrtve govora mržnje u svim zemljama su manjinske etničke i verske
par meseci kasnije. Komentari na navedeni u nekim slučajevima sadrže i grupe, zatim pripadnici/ce drugih rasa, i LGBT osobe. U Hrvatskoj i
preteći govor prema LGBT osobama, na primer „Ako Klodi i oni kao što je Srbiji organizovanje Parade ponosa praćeno je pretnjama nasiljem i
on ne žele da žive u Albaniji, uvek mogu da odu u Grčku. Naglašavam da govorom mržnje i kampanjama protiv LGBT osoba na internetu. Pored
se njihova prava poštuju u Albaniji ali da takvi kao on ne poštuju Albaniju.“ ovih grupa u Crnoj Gori je zabeležen incident sa govorom mržnje protiv
osoba sa invaliditetom, dok je u Hrvatskoj zabeležen govor mržnje
protiv imigranata.
U Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su zabeležene i grupe koje
ZAKLJUČAK su organizovano širile govor mržnje na internetu: političke partije,
neonacističke, fašističke i ultradesničarske organizacije organizacije
Krivični zakoni svih zemalja Zapadnog Balkana sankcionišu govor kao i verske zajednice odnosno njihovi predstavnici.
mržnje što može da se odnosi i na internet. Samo krivični zakon Al- Za širenje govora mržnje na internetu korišćeni su naročito Veb 2.0
banije predviđa posebna krivična dela za govor mržnje na internetu dok servisi: Fejsbuk i Jutjub a zatim i blogovi, lični i veb sajtovi organi-
ostale države očekuje usklađivanje sa Dodatnim protokolom na Kon- zacija, forumi i komentari na portalima. Ekspanzija korišćenja Veb 2.0
venciju o visokotehnološkom kriminalu. servisa u kojima veliki deo sadržaja proizvode korisnici/ce omasovljuje
U većini zemalja (BiH, Srbija, Makedonija i Albanija) postoje specijalne i govor mržnje a predstavnici internet industrije kao što su internacion-
jedinice policije, a u nekim i odeljenja tužilaštva (Srbija) koje se bave alne kompanije Fejsbuk ili Gugl (Google) postaju relevantni akteri za
visokotehnološkim kriminalom. U ostalim državama postoje kapaciteti rešavanje problema govora mržnje na internetu.
u okviru drugih jedinica. Organizaciono, policijske jednice uglavnom
potpadaju pod odeljenja koja se bave organizovanim kriminalom,
privrednim kriminalom ili terorizmom. Oni svoje aktivnosti pre svega
usmeravaju na krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka ili
dečije pornografije, dok se širenjem govora mržnje preko interneta bave
sporadično.
Usvajanjem antidiskriminacionih zakona i uspostavljanjem
odgovarajućih tela za zaštitu ravnopravnosti uspostavljeni su novi me-
hanizmi za zaštitu od govora mržnje. U slučajevima BiH, Srbije i Crne
Gore zakoni uključuje zabranu govora mržnje dok kod ostalih država
postoji zabrana uznemiravanja i podsticanja na diskriminaciju. S obzi-
rom na skoro usvajanje ovih zakona neizvesno je kako će se ovi novi
mehanizmi funkcionisati u praksi.
Zemlje Zapadnog Balkana su na različite način regulisale medije.
Sadržaj na internetu koji je pod uredničkom kontrolom je predmet
zakona ili samoregulacionih propisa koji regulišu štampu ili kao u
slučaju Hrvatske i Crne Gore zakona o elektronskim medijima. I u
jednom i u drugom slučaju, govor mržnje je zabranjen ali ostaje pitanje

22 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

BELEŠKE
UVOD
1
Definicija je preuzeta iz Preventing and responding to hate crimes A re-
source guide for NGOs in the OSCE region, OSCE’s Office for Democratic
Institutions and Human Rights (ODIHR), Warsaw, 2009, strana 17
2
Međunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije
definiše rasnu diskriminaciju na osnovu ličnih svojstava rase, boje kože,
porekla i nacionalne i etničke pripadnosti dok Dodatni protokol na Kon-
venciju o visokotehnološkom kriminalu zabranjuje material koji širi mržnju
na onovu rase, boje kože, naslednog, nacionalnog ili etničkom porekla,
kao i vere, ako se koristi kao izgovor za bilo koji od tih faktora.
3
Lista potpisa i ratifikacija dostupna na http://conventions.coe.int/treaty/
Commun/ChercheSig.asp?NT=189&CM=&DF=&CL=ENG (pristupljeno
19.4.2011)
ili „promicanje rasizma i ksenofobije“ putem računarskih sistema ili na
drugi način. Izmene i dopune je poništio Ustavni sud Hrvatske zbog
greške u proceduri pri usvajanju
4
Trenutna verzija predloga zakona kao i ostaje dokumenti vezani za
pripremu nacrta dostupni na adresi http://www.pravosudje.hr/Default.
aspx?sec=235, sajt Ministarstva pravosuđa (pristupljeno 19.4.2011)
5
Zakon o suzbijanju diskriminacije (NN 85/08)
6
Zakon o elektroničkim medijima (NN 153/09)
7
Član 25 Kodeksa časti novinara (usvojen na 50. skupštini Hrvatskog
novinarskog društva, održanoj 27.11.2009. u Opatiji)
8
Zakon o medijima (NN 59/04)
9
Zakon o elektroničkim komunikacijama (NN 73/08)
Vidi stranicu Uprave kriminalističke policije na http://www.policija.hr/
10

main.aspx?id=15 (pristupljeno 19.04.2011)

4
ToS je najčešća skraćenica za Terms of Service – Uslovi korišćenja
11
Vidi posebnu stranicu Pučkog pravobranitelja posvećenu ovim
5
AUP je najčešća skraćnica za Acceptable Use Policy -
nadležnostima http://www.ombudsman.hr/hr/diskriminacijap.html
(pristupljeno 19.04.2011)
6
Više o pojmu Web 2.0 na http://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0
(pristupljeno 19.4.2011) 12
Sajt Agencije dostupan na http://www.e-mediji.hr/ (pristupljeno
19.04.2011)
7
Za informacije o posećenosti veb sajtova po zemljama vidi: http://www.
alexa.com/topsites/countries 13
Član 69 stav 1 podstav 6 Zakon o elektroničkim medijima (NN 153/09)

14
Član 69 stav 1 podstav 15 i 16 Zakona o elektroničkim medijima (NN
HRVATSKA 153/09)
1
Republika Hrvatska, u skladu sa članom 3. stav 2. Dodatnog protokola 15
Član 69 stav 1 podstav 18 Zakona o elektroničkim medijima (NN
izjavila je rezervu, prema kojoj bi se odredba člana 3. stava 2 Dodatnog 153/09)
protokola primenjivala u odnosu na Republiku Hrvatsku samo ako se radi
o širenju mržnje ili nasilja. Drugim rečima Hrvatska se obavezala da će 16
Član 69 stav 1 podstav 12 Zakona o elektroničkim medijima (NN
inkriminisati rasističku i ksenofobnu propagandu samo ako je vezana za 153/09)
širenje mržnje ili nasilja. Vidi: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/
ListeDeclarations.asp?NT=189&CM=&DF=&CL=ENG&VL=1 (pristupljeno 17
Članovi 40 do 42 Statuta Hrvatskog novinarskog društva (pročišćeni
19.04.2011) tekst usvojen na 50. sjednici HND-a, održanoj 27.11.2009.)
2
Kazneni zakonik Republike Hrvatske (NN 110/97, 27/98, 50/00, 51/01, 18
Vidi stranicu CARNeta posvećenu fitriranju sadržaja http://www.carnet.
11/03, 190/03, 105/04, 84/05, 71/06, 110/07, 152/08) hr/filtriranje_sadrzaja (pristupljeno 19.04.2011)
3
Izmjenama i dopunama KZ iz 2003 bilo je predviđena zabrana širenja 19
Član 9 Pravilnika o ustrojstvu i upravljanju vršnom nacionalnom inter-
propagande koja veliča fašističke, nacističke i druge totalitarne ideologije netskom domenom (NN 38/10)

Godišnji izveštaj za 2010 23

20
Statistika MUP-a Hrvatske za 2010 dosutpna na http://www.mup.
hr/UserDocsImages/statistika/2011/statistika2010..pdf (pristupljeno
19.04.2011)
21
Za ceo član 174. KZ (Rasna i druga diskriminacija) prijavljeno je 11, dok
je razrešeno 6 a naknadno otkriveno 4 krivična dela.
22
Saopštenje Policijske uprava koprivničko – križevačka na http://varaz-
dinska.policija.hr/MainPu.aspx?id=34640 (pristupljeno 19.04.2011)
23
Na primer: Blue max concert in Croatia 2010, Vanguard News Network
Forum, http://www.vnnforum.com/showthread.php?t=101977 (pristu-
pljeno 19.04.2011)
24
Eksluzivne fotografije organizatora neonacističkog skupa u Križevcima
, Jutarnji list, http://www.jutarnji.hr/eksluzivne-fotografije-organizatora-
neonacistickog-skupa-u-krizevcima/582804/?artId=582792&foto=1
(pristupljeno 19.04.2011)
25
Uhićenim “Hrvatskim nacionalistima” MUP lani dozvolio javni
skup, sajt Zagreb Pride-a, http://www.zagreb-pride.net/web/index.
php?option=com_content&view=article&id=64:uhienim-qhrvatskim-na-
cionalistimaq-lani-mup-dozvolio-skup&catid=39:priopenja&Itemid=71%E
2%8C%A9=hr (pristupljeno 19.04.2011)
26
Anti-gay prosvjed?, Stormfront Croatia, http://www.stormfront.org/
forum/t606028/ (pristupljeno 19.04.2011). Na ovoj temi su se između
ostalog kovali i planovi za zaustavljanje Parade ponosa molotovljevim
koktelima.
27
Veb sajt Hrvatskih nacionalista (www.hrvatskinacionalisti.org), sada
ugašen
28
Anti - gay prosvjed protiv gay parade “Nedopustivo je da nam nameću
svoj nakaradni stil života”, Veb sajt HČSP, http://www.hcsp.hr/index.ph
p?subaction=showfull&id=1243967109&archive=&start_from=&ucat=2&
(pristupljeno 25.03.2011.)
29
Priopćenje za javnost povodom organizacija prosvjeda protiv “gay-
parade”, veb sajt Mladeži HČSP, http://mladez.hcsp.hr/priopcenja.php
?subaction=showfull&id=1288832479&archive=&start_from=&ucat=1&
(pristupljeno 19.04.2011)
30
Peticija NE nasilju, diskriminaciji, neoustaštvu, Križ života, http://www.
kriz-zivota.com/peticija/ne_nasilju_diskriminaciji_neoustastvu (pristupljeno
25.03.2011=
31
Udružna tužba radi diskriminacije, iz arhive Zagreb Pride-a
24
32
Beogradski poučak, blog Franje Jurčevića, http://www.kastav-crkva.
com/blog2010/blog2010.html (pristupljeno 19.04.2011)
33
Kaznena prijava protiv župnika Jurčevića zbog poticanja na nasilje, veb
sajt Kontre, http://www.kontra.hr/cms/index.php?option=com_content
&view=article&id=351%3Akaznena-prijava-protiv-upnika-jurevia-zbog-
poticanja-na-nasilje&lang=hr (pristupljeno 19.4.2011)
Optužni prijedlog Općinskog državnog odvjetništva u Rijeci broj K-
34
DO-1280/10-XV
35
Presuda Općinskog suda u Rijeci, Posl.br K-12/11
36
Za širenje netrpeljivosti prema imigrantima videti stranicu neformalne
grupe Nacionalni otpor i njihov letak Zaustavimo imigraciju dok ne bude
prekasno dosupan na adresi http://nacionalniotpor.wordpress.com/ma-
terijali/imig1/ (pristupljeno 19.04.2011)
37
HČSP nema programske dokumente u kojima se određene grupe
određuju kao neprijatelji, ali Omladina (Mladež) ove stranke pod odeljkom
Naša borba na njihovom veb sajtu (http://mladez.hcsp.hr/nasa_borba.
php pristupljeno 25.03.2011) navodi da su protiv „tajnih društava i sekti
i homoseksualizacije društva“. Takođe propagadni materijal dostupan
na veb sajtu asocira na ustaštvo i izražava otvorenu mržnju prema LGBT
osobama (http://mladez.hcsp.hr/galerija.php?level=album&id=5 (pristu-
pljeno 25.03.2011)
38
http://www.hcsp.hr/index.php?subaction=showfull&id=1280737564&ar
chive=&start_from=&ucat=3&, (pristupljeno 25.03.2011.
39
http://www.hcsp.hr/priopcenja.php?subaction=showfull&id=128949962
3&archive=&start_from=&ucat=3&, pristupljeno 25.03.2011.
40
http://www.hcsp.hr/priopcenja.php?subaction=showfull&id=128344761
4&archive=&start_from=&ucat=3&, pristupljeno 25.03.2011.
41
Primer saradnje pri širenju homofobije preko državnih granica: podrška
Miroljuba Petrovića direktora Centra za lečenje homeskualizma iz Beo-
grada u tekstu U ‘Prosvjedu protiv gay-parade’ HČSP-u podrška stiže
i iz Srbije!, veb sajt HČSP, http://www.hcsp.hr/index.php?subaction=s
howfull&id=1276322117&archive=&start_from=&ucat=1&, (pristupljeno
25.03.2011.)
42
http://www.hcsp.hr/index.php?subaction=showfull&id=1276031997&ar
chive=&start_from=&ucat=1&, (pristupljeno 19.04.2011)
43
Procena na osnovu rangiranja servisa Alexa (http://www.alexa.com/top-
sites/countries/HR, pristupljeno 25.03.2011)
Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
44
Pravila komentiranja, portal Jutarnjeg, http://www.jutarnji.hr/template/
static/pravilakomentiranja.html (pristupljeno 19.04.2011)
45
Korisnik Marko Prša, 18. strana komentara, 24.11.2010.
46
Korisnik Ivan Lončarić , 15. strana komentar, 24.11.2010.
47
Korisnik Ivan Matanović, 14. strana komentara, 24.11.2010.
48
Korisnik Nikola Josipovic, 14 strana komentara 24.11.2010.
49
Po podacima iz Registra udruga Republike Hrvatske, Hrvatski nacion-
alni front je registrovan 09.07.2010 pod brojem 21007767
50
Pored zajedničkih akcija, HNF i A-HSP imaju istu registrovanu adresu.
51
http://hnacionalnifront.freeforums.org/portal.php http://ndh-istina.
forumo.de/forum.php
52
Fan stranica HNF-a, http://www.facebook.com/pages/Hrvatski-Nacion-
alni-Front-HNF/111315588925681 (pristupljeno 19.04.2011)
53
Jujtjub kanal HNF-a, http://www.youtube.com/user/HrvatskiNacional-
niFr (pristupljeno 19.04.2011)
54
Gugl spredšits HNF koristi za regrutovanje novih članova/ica, http://
spreadsheets0.google.com/viewform?formkey=dEVXSDgxUUpHcEVKbF
VpVUdZRy1Gd2c6MQ (pristupljeno 19.04.2011)
55
Servis Spredšrt HNF koristi za prodaju propagandnih majica, http://hnf-
shop.spreadshirt.at/p2 (pristupljeno 19.04.2011)
56
Desničari obredno spalili tjednik Novosti: “Šire velikosrpsku propagan-
du i mržnju”, Index.hr, http://www.index.hr/vijesti/clanak/desnicari-obred-
no-spalili-tjednik-novosti-sire-velikosrpsku-propagandu-i-mrznju/518878.
aspx (pristupljeno 19.04.2011)
57
http://www.youtube.com/watch?v=CaKFYp0S3Ao
58
PROSVJED U GAJEVOJ HNF i AHSP, Fejsbuk zabeleška Stejpana
Penca, http://www.facebook.com/note.php?note_id=170223479657591
(pristupljeno 19.04.2011)
59
Pravila foruma, Forum Index.hr, http://www.index.hr/forum/default.
aspx?q=t&idf=94&idt=215777 (pristupljeno 19.04.2011)
60
Korisnik ludaradoibera, Jesu li Cigani ljudi ili neka životinjska
vrsta evoluirala na smetlištu, http://www.index.hr/forum/default.
aspx?q=t&idf=7&idt=308956&p=2 (pristupljeno 19.04.2011)
Godišnji izveštaj za 2010
BOSNA I HERCEGOVINA
1
Vidi: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/ChercheSig.
asp?NT=189&CM=&DF=&CL=ENG (pristupljeno 19.04.2011)
2
Za mržnju na Internetu i do 20 godina robije, Nezavisne novine, http://
www.nezavisne.com/novosti/bih/Za-mrznju-na-Internetu-i-do-20-godina-
robije-45824.html (pristupljeno 19.04.2011)
3
Krivični zakon Bosne i Hercegovine (Službeni glasnik BiH, broj 3/2003;
32/2003; 37/2003; 54/2004; 61/2004; 30/2005; 53/2006; 55/2006 i 32/200
i 8/2010).
4
Član 294а Krivičnog zakona Republike Srpske (Službeni glasnik Repub-
like Srpske, broj 49/2003;37/2006 i 70/2006), Član 160 Krivičnog zakona
Brčko Distrikta BiH (Službeni glasnik Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine,
broj 10/03; 6/05 i 21/10) i Član 163. Krivičnog zakonika Federacije Bosne i
Hercegovine (Službene novine Federacije BIH, broj 36/03;37/03;21/04;69/
04;18/05;42/10)
5
Zakon o zabrani diskriminacije (Službeni glasnik BiH broj 59/09)
6
Kodeks je usvojen od svih Udruženja/Udruga novinara u BiH na sednici
održanoj 29.04.1999. godine , a dopunjen februara 2005, avgusta 2006
i decembra 2006. godine od Vijeća za štampu u Bosni i Hercegovini i
svih Udruženja/Udruga novinara u Bosni i Hercegovini. Vidi: Kodeks za
štampu, http://www.vzs.ba/ba/?ID=2 (pristupljeno 19.04.2011)
7
Odbijen Prijedlog zakona o zabrani fašističkih i neofašističkih organi-
zacija, Tuzla X, http://www.tuzla-x.ba/Vijesti/odbijen-prijedlog-zakona-o-
zabrani-faistikih-i-neofaistikih-organizacija.html (pristupljeno 19.04.2011)
8
Komitet za ukidanje rasne diskriminacije (CERD), Concluding obser-
vations of the Committee on the Elimination of Racial Discrimination
(CERD/C/BIH/CO/7-8), 23.09.2010
9
Zakon o komunikacijama (Službeni glasnik BiH, broj 31/03 i 75/06)
10
Sajt RAK-a http://www.rak.ba/bih/ (pristupljeno 19.04.2011)
11
Vidi Širenje mržnje putem Interneta niko ne kažnjava, Nezavisne novine,
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Sirenje-mrznje-putem-Interneta-
niko-ne-kaznjava-39123.html?modul=stampano-izdanje&poziv=dogadja
ji&naslov=Sirenje-mrznje-putem-Interneta-niko-ne-kaznjava&idv=39123
(pristupljeno 19.04.2011) ili Govor mržnje u bh. medijima, Deutsche Welle,
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4122467,00.html (pristupljeno
19.04.2011)
25
12
Vidi: http://www.rak.ba/bih/index.php?uid=1267326150 (pristupljeno
19.04.2011)
13
Vidi spisak na http://www.rak.ba/bih/index.php?uid=1268383473
(pristupljeno 19.04.2011)
14
Vidi: http://www.ombudsmen.gov.ba/Default.aspx?URL=12 (pristu-
pljeno 19.04.2011)
15
Sajt Odeljenja na http://www.mup.vladars.net/vtk/o_nama/onama_lat.
html (pristupljeno 19.04.2011)
16
Sektor kriminalističke policije, http://www.fup.gov.ba/index.
php?option=com_content&pcontent=1&task=view&id=90&Itemid=97
(pristupljeno 19.04.2011)
17
Saopštenje: Vijeće za štampu u BiH proširuje svoju djelatnost i na inter-
net portale, http://www.vzs.ba/ba/?ID=523 (pristupljeno 19.04.2011)
18
Vidi statistike policija u BiH. Federalna uprava policije, http://www.fup.
gov.ba/index.php?option=com_content&task=view&id=12605&Itemid=69
MUP Republike Srpske, http://www.mup.vladars.net/statistike_pdf/
cir/6981603665517391.pdf Policija Brčko Distrikta http://policijabdbih.
gov.ba/docs/2010/Statisticki-pokazatelji-o-radu-01-06%202010.pdf
19
Uhapšen jer je na internetu širio vjersku mržnju, Sarajevo-x, http://
www.sarajevo-x.com/bih/crnahronika/clanak/100313001 (pristupljeno
19.04.2011)
20
Saopštenje Polcije Brčko Distrikta 17.06.2010, http://www.policijabd-
bih.gov.ba/TOPvijesti/17.06.2010%20-%20IZVJESTAJ%20facebook%20
II.pdf, (pristupljeno 19.04.2011)
21
U BIH FORMIRAN NEONACISTIČKI BOSANSKI POKRET PONOSA,
Politika, http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/U-BIH-FORMIRAN-
NEONACISTICKI-BOSANSKI-POKRET-PONOSA-i123378.lt.html (pristu-
pljeno 19.04.2011)
22
U BiH formiran neonacistički Bosanski pokret ponosa, Sajt GSA, http://
www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=article&id
=1930:vesti-u-bih-formiran-neonacisticki-bosanski-pokret-ponosa&catid=
34:vestidyn&Itemid=61 (pristupljeno 19.04.2011)
23
Saopštenje Udruženja Front od 23.03.2010.http://ugfront.blogger.ba/
arhiva/2010/03/23/2460026 (pristupljeno 19.04.2011)
24
Sajt BPNP, http://www.bosanska-desnica.com/ (pristupljeno
19.04.2011)
26
25
SIPA-i prijavljena grupa “Nož, žica, Srebrenica”, Sarajevo-x, http://ftp.
sarajevo-x.com/bih/clanak/100607029 (pristupljeno 19.04.2011)
26
Na primer: Zatvorili smo grupu “NOZ ZICA SREBRENICA”!!!!,
Forum Sarajevo-x, http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.
php?f=1&t=57900 (pristupljeno 19.04.2011)
27
Krivične prijave, Sarajevo-x, http://www.sarajevo-x.com/forum/view-
topic.php?f=1&t=60194&start=0 (pristupljeno 19.04.2011)
28
Nova grupa koja sije mržnju i negira genocide, Sarajevo-x, http://www.
sarajevo-x.com/bih/drustvo/clanak/100901029 (pristupljeno 19.04.2011)
29
SIPA istražuje kaznenu odgovornost autora FB grupe “Nož, žica,
Srebrenica”, Dnevnik.ba, http://www.dnevnik.ba/novosti/bih/sipa-
istra%C5%BEuje-kaznenu-odgovornost-autora-fb-grupe-no%C5%BE-
%C5%BEica-srebrenica (pristupljeno 19.04.2011)
30
SIPA na tragu autorima grupe “Nož, žica, Srebrenica”, Dnevnik.ba,
http://www.dnevnik.ba/novosti/kronika/sipa-na-tragu-autorima-grupe-
no%C5%BE-%C5%BEica-srebrenica (pristupljeno 19.04.2011)
31
SASTANAK RADNE GRUPE ZA BORBU PROTIV CYBER I
VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA, Ljiljan.ba, http://www.ljil-
jan.ba/bs/vijesti/sastanak-radne-grupe-za-borbu-protiv-cyber-i-
visokotehnolo%C5%A1kog-kriminala (pristupljeno 19.04.2011)
32
JEZIK MRŽNJE NIJE MASOVNA POJAVA U KOMENTARIMA I FORU-
MIMA NA INTERNETU, Sajt Media plan instituta, http://www.mediaplan.
ba/inc/vijesti.asp?vijestID=161 Vidi izveptaj na: http://www.mediaplan.ba/
docs/InternetBA.pdf (pristupljeno 19.04.2011)
33
Saopštenje: Vijeće za štampu u BiH proširuje svoju djelatnost i na
internet portale, Sajt Vijeća za štampu, http://www.vzs.ba/ba/?ID=523
(pristupljeno 19.04.2011)
34
Osnovan Bosanski pokret nacionalnog ponosa, Radio Slobodna Evropa
http://www.slobodnaevropa.org/content/neonacisti_bih/1956417.html,
Samir Huseinović, Neonacisti i u Bosni, Deutsche Welle, http://www.dw-
world.de/dw/article/0,,5248103,00.html (pristupljeno 19.04.2011)
35
HandzarMitraljezac, Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa-BPNP, You-
tube, http://www.youtube.com/watch?v=qHJMRgoWcSw
36
Grupa Bosanski Pokret Nacionalnog Ponosa, Facebook, http://www.
facebook.com/group.php?gid=301025149384, Kanal Bosanskipokret-
nacion, Youtube http://www.youtube.com/user/Bosanskipokretnacion
(pristupljeno 19.04.2011)
Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu
37
Stranica koja je ovo pojašnjavala nije više onlajn, ali zato BPNP sada
citira Unverzalnu deklaraciju o ljudskim pravima: „BPNP SITE SINCE
2009 - “Everyone has the right to freedom of opinion and expression;
this right includes freedom to hold opinions without interference and to
seek, receive and impart information and ideas through any media and
regardless of frontiers.” ARTICLE 19. The Universal Declaration of Human
Rights, adopted by the United Nations General Assembly on December
10, 1948, „
38
Vidi listu na http://www.alexa.com/topsites/countries/BA (pristupljeno
19.04.2011)
39
Za komentare nije potrebna registracija, niti prolazi moderaciju pre
objavljivanje. Ipak postavljeno je dugme za prijavljivanje komentara, pa
moderatori nekad naknadno brišu ili cenzurišu komentare.
40
Vidi Uslove korišćenja na http://www.sarajevo-x.com/uslovi (pristu-
pljeno 19.04.2011)
41
Korisnik Pavelić Ante 11.04.2010. u 19:51
42
SRB-IN 11.04.2010. u 17:23
SRBIJA
1
Krivični zakonik Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05 - ispr.,
107/05 - ispr., 72/2009 i 111/09) 13
2
Zakon o zabrani diskriminacije (Sl glasnik RS, 22/09) 14
3
Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija
i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i
obeležja (Sl. glasnik RS, 22/09)
4
Zakon o javnom informisanju (Sl. glasnik RS, br.43/03. 61/05 i 71/09)
5
Neće se smatrati govorom mržnje ako je učinjeno bez namere ili sa nam-
erom da se ukaže na diskriminaciju
6
Kodeks novinara Srbije usvojen od stren izvršnog odbora NUNS-a u
oktobru 2006. godine, a isti dokument usvojio je i UNS na svojoj Skupštini
krajem decembra 2006. Godine. Timeje Kodeks postao važeći dokument
7
Zakon o elektronskim komunikacijama, (Sl.glasnik RS, br. 45/10)
8
Član 119 takođe propisuje da je operator dužan „da javno objavi
elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraženih i škodljivih elektronskih
Godišnji izveštaj za 2010
poruka...po prijemu dokaza o nezatraženim i škodljivim porukama koje su
poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi činjenično stanje i, u za-
visnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremeno
onemogući korišćenje usluge i o tome ga bez odlaganja obavesti.“ Dalje
„operator ima pravo da, u slučaju ponovljene zloupotrebe pretplatniku
trajno onemogući korišćenje usluga, odnosno raskine ugovor o korišćenju
usluga.“
Elektronska poruka je definisana članom 4 stav 11) :“elektronska poruka
je svaki tekstualni, glasovni, zvučni ili slikovni zapis, poslat preko javne
komunikacione mreže, koji se može pohraniti u mreži ili u terminalnoj
opremi primaoca sve dok je primalac ne preuzme ili joj pristupi“. Ostaje
nejasno da li se ovaj član odnosi i na sadržaj hostovan na serverima inter-
net servis provajdera.
9
Pravilnik o korišćenju Amresa dostupan na http://www.amres.ac.rs/
index.php?option=com_content&task=view&id=40&Itemid=72&lang=ser
(pristupljeno 19.04.2011)
10
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv
visokotehnološkog kriminala (Sl.glasnik RS, br.61/05 I 104/09)
11
Sajt bivšeg Odeljenja okružnog tužilaštva za VTK http://www.beograd.
vtk.jt.rs/. Kapacitet Odeljenja je smanjen a nadležnosti povećane od
početka 2010, sa reformom sudstva.
12
Iako je ovo odeljenje predviđeno po zakonu, ono je praktično ras-
formirano od početka 2010.
Član 33 Zakona o zabrani diskriminacije
U skladu sa članom 40 Zakona o zabrani diskriminacije
15
Vidi hronologiju osnivanja saveta na http://www.uns.org.rs/sr-Latn-
CS/content/projekti/8193/savet-za-%C5%A1tampu.xhtml (pristupljeno
19.04.2011)
16
Od 2008-2011 je to bilo Ministarstvo za informaciono društvo i teleko-
munikacije. Sa rekonstrukcijom vlade početkom 2011 nadležno je Mini-
starstvo kulture, informisanja i informacionog društva
17
Udruženje Internet Servis Provajdera okuplja 98 uglavnom man-
jih provajdera. Vidi njihovu listu na http://www.uisp.rs/index.
php?option=com_comprofiler&task=usersList&listid=4&Itemid=57&limitst
art=60 (pristupljeno 19.04.2011)
18
Registar Pružaoca internet usluga dostupan je na sajtu RATEL-a http://
registar.ratel.rs/cyr/reg1/?action=table&filter=&vrsta=3&vazece=2100&
datumIzdavanjaOd=&datumIzdavanjaDo=&rokVazenjaOd=&rokVazenja
27
Do (pristupljeno 19.04.2011). Ima ih 200 ali status hostinga kao internet od-zlostavljanja-na-Internetu
usluge nije jasno određen. Hosting postoji kao delatnost 63.11 u klasi-
fikaciji delatnosti Agencije za privredne registre http://www.apr.gov.rs/ 29
Vidi sajt Nacionalnog stroja na http://www.nacionalnistroj.com/ (pristu-
LinkClick.aspx?fileticket=zmgKrSvlPqw%3d&tabid=64&mid=630 (pristu- pljeno 19.4.2011)
pljno 19.04.2011)
30
Vidi sajt srpskog ogranka Krvi i časti (Blood&Honour) http://www.bhser-
19
Spisak AMRES članica dostupan na http://www.amres.ac.rs/index. bia.org/glavna.htm (pristupljeno 19.4.2011)
php?option=com_content&task=view&id=131&Itemid=163 (pristupljeno
19.04.2011) 31
Vidi sajt SNP Zbor http://snpzbor.blogspot.com/ (pristupljeno
19.4.2011)
20
Stranica AMRES-a za prijavu bezbedosnih incidenata http://www.am-
res.ac.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=212&Itemid=250 32
Vidi sajt Obraza http://www.obraz.rs/index1.htm (pristupljeno
19.4.2011)
21
Fond RNIDS je stručna, nestranačka, nevladina i neprofitna organi-
zacija, koja upravlja registrom nacionalnih Internet domena Republike 33
Vidi sajt SNP Naši 1389 http://www.snp1389.rs/ (pristupljeno
Srbije .RS saglasno odluci međunarodne organizacije ICANN broj 07.76 19.4.2011)
od 11.09.2007. U Pravilniku o arbitražnom postupku za rešavanje sporova
povodom registracije internet domena dostupnom na adresi http://www. 34
Vidi sajt Dveri http://www.dverisrpske.com/sr-CS/index.php (pristu-
rnids.rs/files/list0031.pdf „načela dobrih poslovnih običaja, savesnosti pljeno 19.4.2011)
i poštenja“ ne uključuju zabranu govora mržnje. Takođe ni Opšti uslovi
registracije .rs domena http://www.rnids.rs/files/list0029.pdf ne spominje 35
Vidi sajt Nomokanona http://zakonik.blogspot.com/ (pristupljeno
zabranu korišćenja .rs domena za veb stranice kojima se širi mržnja. 19.04.2011)

22
U Obaveštenju Ministarstva unutrašnjih poslova broj 1636/11-3 od 36
Forum Vidovdan, http://forum.vidovdan.org/index.php (pristupljeno
09.03.2011. na Zahtev za informacijom od javnog značaja koju je uputio 19.4.2011)
Regionalni centar za manjine o statistici vezanoj za broj krivičnih dela i
prekršaja vezanih za govor mržnje na internetu navedeno je da ne postoji 37
Forum srpskih nacionalista, http://forum.srpskinacionalisti.com/ (pristu-
posebno krivično delo koje bi se odnosilo na govor mržnje na internetu. pljeno 19.4.2011)

23
Obaveštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu br 77/11 od 4.3.2011. 38
Stormfront Srbija http://www.stormfront.org/forum/f43/ (pristupljeno
na upit Regionalnog centra za manjine 19.4.2011)

24
Neće biti suđenja Amfilohiju, sajt Labrisa, http://www.labris.org.rs/lokal/
nee-biti-suenja-amfilohiju.html. Navodimo dve od tri pritužbe Labrisa iz
2010 jer je u tim slučajevima korišćen internet za širenje govora mržnje
39
Veljović: Juče i tokom noći privedeno 249 osoba, Glas javnosti, http://
www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2010-10-11/veljovic-juce-i-tokom-
noci-privedeno-249-osoba (pristupljeno 19.4.2011)

25
Mitropolit Amfilohije: Smrad sodomski je zagadio Beograd, http://radi-
osvetigora.wordpress.com/2010/10/12/митрополит-амфилохије-смрад-
содомск/ ,
26
Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti delovodni broj 8/2011 od
14.1.2011)
27
Očevi, oci i maćehe Srbije, sajt NSPM, http://www.nspm.rs/politicki-
zivot/ocevi-oci-i-macehe-srbije.html?alphabet=l (pristupljeno 19.04.2011)
28
Otvoren Centar za zaštitu dece od zlostavljanja na Internetu, Blic.rs
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/225225/Otvoren-Centar-za-zastitu-dece-
40
Ratovi i viševekovno zabadanje noža u naša leđa, Press, http://www.
pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/142946/Ratovi+i+vi%C5%A1ev
ekovno+zabadanje+no%C5%BEa+u+na%C5%A1a+le%C4%91a.html
(pristupljeno 19.4.2011)
41
Pre pisanja komentara se pojavljuje upozorenje modearacije portala
Press u kojem se pozivaju na Zakon o javnom informisanju i član 38. koji
zabranjuje govor mržnje
42
Bugarski desničari prete blokadom srpsko-bugarske granice, http://
pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/142061/Bugarski+desni%C4
%8Dari+prete+blokadom+srpsko-bugarske+granice.html (pristupljeno

28 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

19.4.2011)
43
Komentar korisnika Likos [neregistrovani], 27. 11. 2010
44
Komentar korisnika pantigana [neregistrovani], 01. 12. 2010
45
Udario Bugarin na – Bugarina, Press, http://pressonline.rs/sr/vesti/ves-
ti_dana/story/142947/Udario+Bugarin+na+-+Bugarina.html (pristupljeno
19.4.2011)
46
Komentar korisnika miljan [neregistrovani], 05. 12. 2010
47
Novi srpski program registrovan je kao udruženje na adresi Sremska
3, Futog - Novi Sad sa matični broj: 08909377. Zastupnik je Aleksandar
Nogo (podaci Agenicije za privredne registre). NSP predstavlja pokušaj
legalizovanja aktivnosti neonacističke grupe predvođene Goranom
Davidovićem. Sam akronim NSP asocira na nacional-socijalizam što pred-
stavlja čestu praksu neonacističkih grupa u Evropi koji imaju nameru da
legalizuju svoje aktivnosti.
Goran Davidović je osuđen za izazivanje nacionalne, rasne i verske
48
mržnje i netrpeljivosti u trajanju od jedne godine.
49
Korisnik Obnova 14, http://www.nsprogram.org/forum/showpost.
php?p=23667&postcount=82, 9.2.2010.
50
Korisnik Panonac, http://www.nsprogram.org/forum/showpost.
php?p=23675&postcount=83, 9.2.2010.
MAKEDONIJA
1
Krivični zakonik Republike Makedonije (Službeni list Republike Make-
donije br. 37/96, 80/99, 4/02, 43/03, 19/04, 81/05, 60/06, 73/06, 7/08,
139/08 i 114/09)
2
Zakon o sprečavanju i zaštiti od diskriminacije (Službeni list Republike
Makedonije br. 50/10)
3
Kodeks novinara Makedonije, dostupan na http://www.znm.org.mk/
index.php?option=com_content&view=article&id=47&Itemid=62&lang=en
(pristupljeno 19.4.2011)
4
Videti analizu dostupnu na sajtu MUPa Makedonije Шестмесечна
анализа за компјутерскиот криминал Откриени 29 кривични дела а
пријавени 34 сторител, http://www.mvr.gov.mk/ShowAnnouncements.as
px?ItemID=7343&mid=734&tabId=65&tabindex=0
Godišnji izveštaj za 2010
5
Videti saopštenje MUPa o govoru mržnje na Fejsbuku, Документирани
профилите на лицата кои преку социјалните мрежи повикуваат на
насилство Побарано од Фејсбук блокирање на групите кои шират
говор на омраза, http://www.moi.gov.mk/ShowAnnouncements.aspx?Ite
mID=9826&mid=1367&tabId=1&tabindex=0 (pritupljeno 19.4.2011)
6
Pravilnik dostupan na http://www.znm.org.mk/attachments/Pravilnik_
za_sovet_na_cesta.doc (pristupljeno 19.4.2011)
7
Statut dostupan na http://www.znm.org.mk/index.php?option=com_con
tent&view=article&id=49&Itemid=61&lang=mk (pristupljeno 19.4.2011)
8
Vidi odgovor na predstavku udruženja HOPS, , http://www.
znm.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=1
04%3A2009-04-11-14-25-33&catid=39%3A2009-03-25-21-02-
26&Itemid=79&lang=mk (pristupljeno 19.4.2011)
9
Sajt Metamorfozisa http://www.metamorphosis.org.mk/
Sajt Centar za istraživanje i kreiranje politika http://www.crpm.org.mk/
10
Home.htm
11
Sajt Makedonskog instituta za medije http://www.mim.org.mk/
12
Deklaraciju o bezbednom internet (Službeni glasnik Republike Make-
donije 31/10)
13
Vidi program Evropske unije Safer Internet Programme http://
ec.europa.eu/information_society/activities/sip/index_en.htm (pristupljeno
19.4.2011)
14
Declaration on Safer Internet proposed in the Macedonian Parliament,
sajt Metamorfozisa, http://www.metamorphosis.org.mk/en/news/mac-
edonia/1638 (pristupljeno 19.4.2011)
15
Tačke 4 i 5 Deklaracije
16
Tačka 9 Deklaracije
17
Јавна дебата: Кибер просторот - промотор на слободата на
изразување или на говорот на омразата, sajt omladinskog obrazovnog
foruma http://www.mof.org.mk/index.php?id=158&sodr=vest, 19.4.2011.
18
Говорот на омраза на Интернет тешко се контролира, Ohrid news,
http://ohridnews.com/index.php?mod=1&kat=5&id=26071 (pritupljeno
19.4.2011)
19
Sajt Centra dostupan na http://mdc.org.mk/ (pristupljeno 19.4.2011)
29
20
Centar za obuku ProMedia iz Bugarske dostupan na http://www. KOSOVO
btcpromedia.org/ (pristupljeno 19.4.2011)
1
Krivični zakon Kosova., proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2003/25,
21
Glavna stranica Blogeraja dostupna na http://blog.mk/ (pristupljeno izmenjen i dopunjen 6.11.2008 (Sl. list Republike Kosova 44/08)
19.4.2011)
2
Zakon o sprečavanju i suzbijanju kibernetičnog zločina, 2010/03-L-
22
Macedonia, Bulgaria: Facing Hate Speech, http://globalvoicesonline. 166
org/2011/03/31/macedonia-bulgaria-facing-hate-speech/ (pristupljeno
19.4.2011) 3
Zakon 2004/3 Protiv diskriminacije,
23
Vidi http://blog.mk/ (pristupljeno 19.4.2011) 4
Usvojen 18.3.2005 dostupan na http://www.presscouncil-ks.org/re-
pository/docs/Press_Code_for_Kosovo-ser.pdf (pristupljeno 19.04.2011
24
Hate speech in Bulgarian and Macedonian Media: examples, causes
and solutions, Centar za razvoj medija Makedonije i Centar za obuku 5
Kodeks štampe za Kosovo , odeljak III tačka 2 pod a
ProMedia iz Bugarske, str. 130.
6
Kodeks štampe za Kosovo , odeljak III tačka 2 pod b
25
НИ НА НЕБО НИ НА ЗЕМЈА ЗА ШИПТАРИ МЕСТО НЕМА, Jutjub,
http://www.youtube.com/user/MKDGREAT#p/u/23/TPOd1ELi36M (pristu- 7
Kodeks štampe za Kosovo , odeljak III tačka 2 pod c
pljeno 19.4.2011)
8
Zakon br. 2002/7 O Telekomunikacijama
26
ЦРКНЕТЕ ГРЦИ МАКЕДОНИЈА Е ВЕЧНА, Jutjub, http://www.
youtube.com/user/MKDGREAT#p/u/22/Y_nabrc4Hm8 (pristupljeno 9
Član 21 stav 6e Zakona o telekomunikacijama
19.4.2011)
10
Vidi član 11 (1), 69 i 73 Zakona o telekomuniakcijama. Takođe vidi
TATARIAN (BULGARIAN) GAYS, Jutjub, http://www.youtube.com/user/
27
Pravilnik o proceduri rešavanja sporova dostupan na
MKDGREAT#p/u/5/D_LJxWxXibY (pristupljeno 19.4.2011) http://www.art-ks.org/repository/docs/RegulationonDisputeResolution.
pdf (pristupljeno 19.04.2011)
28
Azis je transrodni pevač iz Bugarske
11
Član 11 (2) Zakona o telekomunikacijama
29
Komentar korisnika ZeeRaX17 http://www.youtube.com/all_
comments?v=D_LJxWxXibY (pristupljeno 19.4.2011) 12
Vidi sajt polcije Kosova http://www.kosovopolice.com/?page=3,1
(pristupljeno 19.04.2011)
30
Komentar korisnika MKDGREAT http://www.youtube.com/all_
comments?v=D_LJxWxXibY (pristupljeno 19.4.2011) 13
OSCE Mission trains Kosovo police in tackling cybercrime ,OSCE,
http://www.osce.org/kosovo/57789 (pristupljeno 19.04.2011)
31
Komentar korisnika/ce mima, 10.09.2010
14
Vidi sajt ministarstva: http://www.md-ks.org/ (pristupljeno 19.04.2011)
32
Komentar korisnika/ce Doktor 10.09.2010
15
Vidi sajt ministarstva: http://www.mpb-ks.org/ (pristupljeno 19.04.2011)
33
Pravila komentarisanja na portalu večer dostupna na http://www.vecer.
com.mk/pravilaKomentari.htm (pristupljeno 19.4.2011) 16
Član 6 Zakona o sprečavanju i suzbijanju kibernetičnog zločina

17
Pravila procedure Saveta za štampu Kosova, http://www.presscouncil-
ks.org/?cid=2,11 (pristupljeno 19.04.2011)

18
Tačka 12 Pravila procedure

19
Tačka 13 Pravila

30 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

 20
Vidi Odeljak 2 Respect for Civil Liberties, Including: a. Freedom of
Speech and Press Izveštaja Stejt Dipartmenta o stanju ljudskih prava na
Kosovou 2010, http://www.state.gov/g/drl/rls/hrrpt/2010/eur/154432.htm
(pristupljeno 19.04.2011)
21
OSCE Mission trains Kosovo police in tackling cybercrime, OSCE,
http://www.osce.org/kosovo/57789 (pristupljeno 19.04.2011)
22
Advanced IT forensics training, OSCE, http://www.osce.org/koso-
vo/74307 (pristupljeno 19.04.2011)
23
TRYEZA NACIONALE MBI VETË-RREGULLIMIN E ONLINE MEDIAVE
NË KOSOVË, http://www.presscouncil-ks.org/?cid=1,13,251&tpl=list.php
(pristupljeno 19.04.2011)
24
Pri pregledu 19.04.2010. ukupno 22,277 fanova.
25
Burn Serbian flag, Fejsbuk, https://www.facebook.com/BurnSerbian
(pristupljeno 19.4.2011)
CRNA GORA
1
Vidi: http://conventions.coe.int/treaty/Commun/ListeDeclarations.
asp?NT=189&CM=&DF=&CL=ENG&VL=1
„Crna Gora zahtjeva da osporavanje, minimazacija u većem obimu,
odobravanje ili opravdavanje djela koja predstavljaju genocid ili krivično
djelo protiv čovječnosti treba da bude izvršena namjerno da bi se izazvala
mržnja, diskriminacija ili nasilje protiv bilo kojeg pojedinca ili grupe po-
jedinaca, zasnovano na njihovoj rasi, boji kože, nasljeđu ili nacionalnom ili
etničkom porijeklu, kao i vjerskoj pripadnost, ako se to bude koristilo kao
izgovor za bilo koje od tih djela, ili na neki drugi način.“
2
Krivični zakonik Republike Crne Gore (Sl. list RCG, br. 70/03, 13/04,
47/06 , Sl. list Crne Gore, br. 40/08, 25/10 )
3
Zakon o zabrani diskriminacije (Sl.list Crne Gore, 64/2010)
4
Članom 2 stav 2 Zakona o zabrani diskriminacije kao zaštićena svojstva
se definišu rasa, boja kože, nacionalna pripadnost, društveno ili etničko
poreklo, veza sa nekim manjinskim narodom ili manjinskom nacionalnom
zajednicom, jezik, vera ili uverenje, političko ili drugo mišljenje, pol, rodni
identitet, seksualna orijentacija, zdravstveno stanje, invaliditet, starosna
dob, imovno stanje, bračno ili porodično stanje, pripadnosti grupi ili pret-
postavka o pripadnosti grupi, političkoj partiji ili drugoj organizaciji, kao i
drugim lična svojstva.
5
Zakona o elektronskim medijima (Sl. list Crne Gore, 46/10)
Godišnji izveštaj za 2010
6
Zakonom o elektronskim komunikacijama (Sl.list CG, 50/08)
7
Kodeks novinara dostupan na http://www.nstcg.org/indexst.
php?page=03 (pristupljeno 19.04.2011)
8
Videti primer polcijske akcije u saopštenju od 30.07.2010 http://www.
upravapolicije.com/navigacija.php?IDSP=4448 (pristupljeno 19.04.2011)
9
Videti na primer slučaj kada se neregovanje na govor mržnje pravda ne-
dostatkom nadležnosti: Ombudsman ne može da reaguje na Amfilohijeve
izjave, Portal Analitika, http://www.portalanalitika.me/drutvo/vijesti/22210-
ombudsman-ne-moe-da-reaguje-na-amfilohijeve-izjave.html (pristupljeno
19.04.2011)
10
Sajt je još uvek na adresi bivšeg Radio-difuzunog saveta, tela koje
Agenicija treba da zameni http://www.ardcg.org/ (pristupljeno 19.04.2011)
11
Vidi Crna gora kao oružje moćnika, Deutsche Welle, http://www.
dw-world.de/dw/article/0,,5404090,00.html (pristupljeno 19.4.2011). “iz
Vijeća NST-a odlučili su da istupe predstavnici najtiražnijeg dnevnog lista
„Vijesti“ i tjednika „Monitor“.”
12
Odgovor tužilaštva na zahtev za informaciju od javnog značaja, u arhivi
YIHR
13
Obraćanje Novinarskom samoregulatornom tijelu, Portal Analitika,
http://www.montenegro-gay.me/component/content/article/1-crna-
gora/174-obraanje-novinarskom-samoregulatornom-tijelu.html (pristu-
pljeno 19.04.2011)
14
I opet biramo najhomofobe godine za nama, Portal Analitika, http://
www.montenegro-gay.me/component/content/article/1-crna-gora/235-i-
opet-biramo-najhomofobe-godine-za-nama.html (pristupljeno 19.04.2011)
15
Na primer tekst na blogu Dobrila Dedeića, Protiv ,,afirmacije“ LGBT
populacije, http://dobrilodedeic.wordpress.com/2010/10/14/против-
афирмације-лгбт-популације/ (pristupljeno 19.04.2011)
16
Od crkvenih zvaničnika se najviše istakao Amfilohije Radović sa svojim
izajvama o Paradi ponosa 2010
17
VDT: Prekršajna prijava protiv Bogosavljevića zbog govora mržnje,
Portal Analitika, http://www.portalanalitika.me/drutvo/vijesti/23152-vdt-
prekrajna-prijava-protiv-bogosavljevia-zbog-govora-mrnje.html (pristu-
pljeno 19.04.2011)
18
Gej parada je Sodoma i Gomora!!! Branićemo Mitropolita do
smrti!!! SSSS+, Fejsbuk, https://www.facebook.com/pages/Геј-
парада-је-Содома-и-Гомора-Бранићемо-Митрополита-до-смрти-
31
СССС/104474642953728 (pristupljeno 19.04.2011) 5
Vidi sajt Ministarstva: http://www.mitik.gov.al (pristupljeno 19.04.2011)

19
Kuća za djecu sa posebnim potrebna nepoželjna u Ždrebaoniku, Slo-
bodna Evropa, http://www.slobodnaevropa.org/content/crna_gora_djeca_
sa_posebnim_potrebama/2064399.html (pristupljeno 19.04.2011)
20
Država treba da reaguje, list DAN, http://www.dan.
co.me/?nivo=3&datum=2010-06-12&rubrika=Povodi&najdatum=2010-06-
11&clanak=234621 (pristupljeno 19.04.2011)
21
Ljudska prava u Crnoj Gori – 2010, Inicijativa mladih za ljudska prava
Crne Gore, Podgorica, 2011, strana 67
22
Devedesete opet u Danilovgradu, Monitor, http://www.monitor.
co.me/index.php?option=com_content&view=article&id=1789:hronika-
1025&catid=1195:broj-1025&Itemid=2204 (pristupljeno 19.04.2011)
23
Komanski most je ustanova u Podgorici za odrasle osobe sa smetnjama
u razvoju.
24
Transkipt iz arhive YIHRa
6
Vidi sajt Agencije: http://www.akshi.gov.al/ (pristupljeno 19.04.2011)
7
Vidi sajt Albanske agencije za medije http://www.institutemedia.org
(pristupljeno 19.04.2011)
8
Fourth report on Albania, ECRI, 2010, paragrafi 19-21, http://www.coe.
int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Albania/ALB-CbC-IV-2010-
001-ENG.pdf (pristupljeno 19.04.2011)
9
Albanian media met to discuss self-regulation, Portal UNESCO,
http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=30978&URL_DO=DO_
TOPIC&URL_SECTION=201.html (pristupljeno 19.04.2011)
10
Me shume se vec nje faqe, REAGIM, http://reagim.com/lajme/me-
shume-se-vec-nje-faqe/ (pristupljeno 19.04.2011)
11
EU criticises anti-gay protests in Albania, Setimes, http://www.
setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/newsbriefs/setimes/news-
briefs/2010/04/15/nb-08 (pristupljeno 19.04.2011)

25
Profil Vladana Pavlicica, Fejsbuk, https://www.facebook.com/profile.
php?id=1358650693#!/profile.php?id=1358650693&sk=wall (pristupljeno
19.04.2011)
12
Vidi Lesbian, Bisexual and Transgender Community Situation in Alba-
nia, Pink Embassy, 2010, http://pinkembassy.al/sites/default/files/Shad-
ow%20Report%20final.pdf

ALBANIJA
1
Zakon br. 10023 od 27.11.2008. o izmenama i dopunama Zakona
br.7895 od 27.1.1995 Krivični zakonik Republike Albanije

2
Zakon br. 7895, od 27.1.1995, izmenjen i dopunjen zakonom br. 8204,
od 10.4.1997, izmenjen i dopunjen zakonom br.8279, od 15.1.1998,
izmenjen i dopunjen zakonom br. 8733, od 24.1.2001 Krivični zakonik
Republike Albanije, http://legislationline.org/download/action/down-
load/id/1565/file/d46a10bcf55b80aae189eb6840b4.htm (pristupljeno
19.04.2011)

3
Zakon br.9918, od 19.05.2008 O elektronskim komunikacijama u Repub-
lici Albaniji, http://www.akep.al/images/stories/AKEP/legjislacioni/law-nr-
9918-date-19.05.2008-for-electronic-communications-in-the-republic-
and-albania.pdf (pristupljeno 19.04.2011)

4
Vidi organizacionu šemu Generalnog direktorata policije Albanije na
http://www.asp.gov.al/images/pdf/struktura_dhj2010_DPP1.pdf (pristu-
pljeno 19.04.2011)

32 Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu

www.minoritycentre.org