Džu​li​jan

Bar​ns

TRO​JE
Bal​kan​Dow​nlo​ad.org
Za Pet
Laže kao oče​vi​dac
ru​ska iz​re​ka
 1: Sva​ki, sva​ka, sva​ko

Stju​art: Zo​vem se Stju​art i sve​ga se se​ćam. Stju​art, to je moje kr​šte​no

ime. Puno ime i pre​zi​me, Stju​art Hjuz. Puno ime - samo to​li​ko. Sred​nje
ime ne​mam. Hjuz je pre​zi​me mo​jih ro​di​te​lja koji su dva​de​set i pet go​di​na
bili u bra​ku. Oni su mi dali ime Stju​art. U po​čet​ku mi se nije na​ro​či​to do​-
pa​da​lo - u ško​li su mi na​de​va​li ime​na kao što su Stju ili Stu​pa​vi - ali na to
sam se na​vi​kao. Mogu da se no​sim s tim. No​sim i po​no​sim. S tim.
Ja se iz​vi​nja​vam, ni​sam na​ro​či​to du​ho​vit. Rek​li su mi to i ra​ni​je. U
sva​kom slu​ča​ju, Stju​art Hjuz - to će, mis​lim, biti sa​svim do​volj​no. Ne bih
vo​leo da se pre​zi​vam Sent Džon Sent Džon de Ver Neč​bul. Moji ro​di​te​lji
su se pre​ži​va​li Hjuz. Umr​li su, i meni je os​ta​lo nji​ho​vo pre​zi​me. A kada
ja umrem, i tada ću se zva​ti Stju​art Hjuz. Iz​ves​nos​ti u ovom na​šem le​pom
ve​li​kom sve​tu nisu čes​te, ali, ovo je jed​na od njih.
Ra​zu​me​te šta hoću da ka​žem? Iz​vi​ni​te, za to nema baš ni​kak​vog raz​lo​-
ga. Tek sam po​čeo. Je​dva da me poz​na​je​te. Haj​de​mo is​po​čet​ka. Zdra​vo,
ja sam Stju​art Hjuz, dra​go mi je. Da se ru​ku​je​mo? Do​bro, u redu je. Ne,
ono što po​ku​ša​vam da ka​žem jes​te sle​de​će: ovde je sva​ko pro​me​ni​ola
svo​je ime. Za​mis​li​te samo. Čak je i po​ma​lo zas​tra​šu​ju​će.
Nego, jes​te li pri​me​ti​li da sam iza sva​ko re​kao pro​me​ni​ola? Na​rav​no
da sam to na​mer​no ura​dio, ve​ro​vat​no samo zato da bih ner​vi​rao Oli​ve​ra.
Ima​li smo s njim jed​nu ne​ve​ro​vat​nu ras​pra​vu. Do​bro, di​sku​si​ju, u sva​-
kom slu​ča​ju. Ili bar su​kob miš​lje​nja. Oli​ver je pra​va ce​pid​la​ka. On je moj
naj​sta​ri​ji pri​ja​telj tako da mi je do​pu​šte​no da ka​žem da je ce​pid​la​ka. Ubr​-
zo po​što ga je upoz​na​la, Džil - Džil, moja žena, Dži​li​jan - rek​la mi je:
„Znaš, tvoj pri​ja​telj Oli​ver go​vo​ri kao iz reč​ni​ka.”
Tada smo se na​la​zi​li na pla​ži u bli​zi​ni Frin​to​na, i kad je Oli​ver čuo
Dži​li​nu pri​med​bu, do​bio je je​dan od svo​jih lo​go​re​jič​nih na​pa​da. On to
zove ri​fo​vi, ali to nije reč koju bih ja upo​tre​bio. Ne umem da po​no​vim
ono što on go​vo​ri - mo​ra​će​te sami da ga ču​je​te - ali pros​to se od​le​pi i kre​-
ne. To je uči​nio i tada. „A iz kak​vog reč​ni​ka? Ima li taj reč​nik gra​nič​ni​ke
za slo​va? Je li dvo​je​zi​čan?” I tome slič​no. Nas​ta​vio je s tim još neko vre​-
me da bi na kra​ju pi​tao ko bi ku​pio ta​kav reč​nik. „Šta ako taj reč​nik niko
ne bude hteo? Za​ne​ma​ren. Praš​nja​vih ko​ri​ca. Neće se pro​da​ti, vi​dim da
se neće pro​da​ti.” Onda je po​čeo da trup​ka no​ga​ma po pe​sku i da kre​šti na
ga​le​bo​ve - pra​vi ma​te​ri​jal za skri​ve​nu ka​me​ru - dok ga je je​dan sta​ri​ji par,
koji je zak​lo​njen od ve​tra se​deo iza ogra​de i slu​šao ra​dio, po​sma​trao pri​-
lič​no us​pa​ni​če​no. Dži​li​jan se samo sme​ja​la.
U sva​kom slu​ča​ju, Oli​ver je ce​pid​la​ka. Ne znam šta mis​li​te o tome da
iza sva​ko sto​ji pro​me​ni​ola. Ve​ro​vat​no ni​šta po​seb​no, nema raz​lo​ga da o
tome mis​li​te. I ne se​ćam se kako je uop​šte sve po​če​lo, ali doš​lo je do ras​-
pra​ve. Iz​me​đu Oli​ve​ra i Dži​li​jan i mene. Sva​ko je zas​tu​pao raz​li​či​to miš​-
lje​nje. Do​pus​ti​te mi da vam pred​sta​vim ta su​prot​stav​lje​na gle​di​šta. Mo​-
žda da ih iz​ne​sem u vidu za​pis​ni​ka sa sas​tan​ka, kao u ban​ci?
OLI​VER je re​kao da su čes​to ko​riš​će​ne reči po​put sva​ko, neko i niko
za​me​ni​ce u jed​ni​ni i da sto​ga tre​ba da ih pra​ti od​go​va​ra​ju​ći oblik gla​go​la.
DŽI​LI​JAN je rek​la da iz​no​še​nje tak​vih pri​med​bi op​šteg tipa is​klju​ču​je
pola ljud​ske rase jer u pe​de​set pos​to slu​ča​je​va sva​ko je za​pra​vo sva​ka i
da zbog lo​gi​ke i pra​vič​nos​ti tre​ba reći i jed​no i dru​go.
OLI​VER je re​kao da mi vo​di​mo ras​pra​vu iz oblas​ti gra​ma​ti​ke a ne po​-
li​ti​ke po​lo​va.
DŽI​LI​JAN se pi​ta​la kako uop​šte mo​že​mo odvo​je​no da po​sma​tra​mo te
dve stva​ri, jer, ot​kud gra​ma​ti​ka ako ne od gra​ma​ti​ča​ra, a go​to​vo svi gra​-
ma​ti​ča​ri su - ve​ro​vat​no svi do jed​nog, ko​li​ko ona zna - mu​škar​ci, i šta
smo mo​gli i da oče​ku​je​mo; ona je uglav​nom zas​tu​pa​la zdra​vo​ra​zum​sko
sta​no​vi​šte.
OLI​VER je za​ko​lu​tao oči​ma, za​pa​lio ci​ga​re​tu i re​kao kako je iz​raz
zdrav ra​zum sam po sebi kon​tra​dik​to​ran, jer da se Čo​vek - tu je od​mah
po​čeo da se pre​tva​ra kako mu je straš​no ne​pri​jat​no zbog gre​ške koju je
na​pra​vio, pa se od​mah is​pra​vio, Mu​ška​rac i Žena - da su se Mu​ška​rac i
Žena os​la​nja​li na zdrav ra​zum to​kom pret​hod​nih mi​le​ni​ju​ma, i da​lje bi​-
smo ži​ve​li u ze​mu​ni​ca​ma, jeli je​zi​vu hra​nu i slu​ša​li plo​če Dela Še​no​na.
 STJU​ART je po​tom iz​neo pred​log re​še​nja. Nas​ta​vak samo za mu​ški
rod je ili ne​pre​ci​zan ili uvred​ljiv, ili i jed​no i dru​go; po​nav​lja​nje reči u
sva​kom od ro​do​va di​plo​mat​sko je ali ro​go​bat​no, tako je naj​bo​lje oba nas​-
tav​ka sta​vi​ti uz gla​gol i reći pro​me​ni​ola. Stju​art je s puno po​ve​re​nja iz​neo
svoj pred​log i bio iz​ne​na​đen kad ga je kvo​rum od​bio.
OLI​VER je re​kao kako re​če​ni​ca neko je pro​vi​ri​ola kroz vra​ta zvu​či
po​put ne​kog zas​tra​šu​ju​ćeg ru​skog eks​pe​ri​men​ta, kao da je reč o dve gla​-
ve na jed​nom telu. Os​vr​nuo se na pri​ka​zi​va​nja na​ka​za, koja su se uglav​-
nom odvi​ja​la po va​ša​ri​ma, po​mi​nju​ći pri​tom bra​da​te žene, de​for​mi​sa​ne
fe​tu​se ova​ca, i mno​go toga dru​gog, sve dok ga pred​se​da​va​ju​ći (=ja) nije
opo​me​nuo na red.
DŽI​LI​JAN je rek​la da je po nje​nom miš​lje​nju pro​me​ni​ola bilo po​djed​-
na​ko be​smis​le​no i isto tako di​plo​mat​ski kao i sva​ki, sva​ka, ali da ne zna
za​što se učes​ni​ci sas​tan​ka to​li​ko sne​bi​va​ju da iz​ne​su ono što je neo​bo​ri​va
či​nje​ni​ca? Kako su žene ve​ko​vi​ma uče​ne da ko​ris​te za​me​ni​ce i gla​gol​ske
nas​tav​ke za mu​ški rod u zna​če​nju či​ta​ve ljud​ske rase, za​što ne bi​smo
ima​li neku nak​nad​nu in​ter​ven​ci​ju ko​jom bi se to is​pra​vi​lo, čak i po cenu
da to pos​ta​ne kost u ne​kim (mu​škim) gr​li​ma.
SAS​TA​NAK je za​vr​šen sine die.
Na​kon ovog raz​go​vo​ra još sam dos​ta dugo raz​miš​ljao o sve​mu. Nas
tro​je, tro​je sa​svim in​te​li​gent​nih lju​di koji raz​miš​lja​ju o pred​nos​ti​ma reči
sva​ki, sva​ka, sva​ko. To​li​ko si​ćuš​ne stvar​či​ce, a mi ni​smo us​pe​li da se slo​-
ži​mo. Po​vrh sve​ga, pri​ja​te​lji smo. Pa ipak ni​smo us​pe​li da se slo​ži​mo.
Zbog toga sam do​nek​le za​bri​nut.
Kako sam uop​šte do​šao do ovo​ga? A da, svi su pro​me​ni​li svo​ja ime​na.
To je živa is​ti​na, za​mis​li​te samo. Dži​li​jan je, re​ci​mo, pro​me​ni​la svo​je ime
kada se uda​la za mene. Nje​no de​vo​jač​ko pre​zi​me je Va​jat, a sada se pre​-
zi​va Hjuz. Ne la​skam sebi da je je​dva če​ka​la da uzme moje pre​zi​me.
Mis​lim da je raz​log pre bio taj što je že​le​la da se ota​ra​si pre​zi​me​na Va​jat.
Jer, vi​di​te, to je pre​zi​me nje​nog oca, a ona se s njim nije baš sla​ga​la. Na​-
pus​tio je nje​nu maj​ku ko​joj je go​di​na​ma pos​le toga os​ta​lo pre​zi​me čo​ve​-
ka koji ju je os​ta​vio. Nije to bilo lepo pre​ma gos​po​đi Va​jat, ili ma​dam Va​-
jat, kako je neki zovu jer je po​rek​lom Fran​cu​ski​nja. Čini mi se da je Dži​-
li​jan od​ba​ci​la pre​zi​me Va​jat u znak raz​la​za sa svo​jim ocem (koji, kako se
is​pos​ta​vi​lo, čak ni na ven​ča​nje nije do​šao) i da bi po​ka​za​la svo​joj mami
šta je i sama odav​no tre​ba​lo da ura​di. Ne bi se rek​lo da je po​ru​ka, ako je
nje uop​šte i bilo, do​pr​la do ma​dam Va​jat.
Sa​svim ti​pič​no za nje​ga, Oli​ver je re​kao da je Dži​li​jan pos​le uda​je tre​-
ba​lo da uzme pre​zi​me gos​po​đa Dži​li​jan Va​jat-ili-Hjuz, ako je hte​la da
bude lo​gič​ki, gra​ma​tič​ki, i zdra​vo​ra​zum​ski, i di​plo​mat​ski i ro​go​bat​no is​-
prav​na. Ta​kav je on, taj Oli​ver.
Oli​ver. Nije se tako zvao kad smo se upoz​na​li. Išli smo u ško​lu za​jed​-
no. U ško​li su ga zva​li Naj​džel, po​ne​kad i „N. O.”, ili po​vre​me​no „Ras”,
ali Naj​džel Oli​ver Ra​sel se ni​ka​da nije zvao Oli​ver. Mis​lim da ni​smo ni
zna​li šta zna​či ono O., mo​žda je i la​gao s tim u vezi. U sva​kom slu​ča​ju,
evo u čemu je stvar. Ja ni​sam išao na stu​di​je, Naj​džel jes​te. Oti​šao je kao
Naj​džel, a kada se pos​le pr​vog se​mes​tra vra​tio, zvao se Oli​ver. Oli​ver Ra​-
sel. Iz​ba​cio je N. čak i iz svog ime​na od​štam​pa​nog na če​kov​noj knji​ži​ci.
Vi​di​te da se sve​ga se​ćam. Oti​šao je u ban​ku i tra​žio da mu od​štam​pa​ju
novu knji​ži​cu, i umes​to pot​pi​sa „N. O. Ra​sel”, sada se pot​pi​si​vao „Oli​ver
Ra​sel”. Iz​ne​na​di​lo me je da su mu to do​zvo​li​li. Mis​lio sam da mora da
ima neku po​t​vr​du ili ne​što slič​no. Pi​tao sam ga kako mu je to us​pe​lo i
nije hteo da mi kaže. Samo je re​kao: „Za​pre​tio sam im da ću pre​ba​ci​ti ra​-
čun u dru​gu ban​ku.”
Ja ni​sam pa​me​tan kao Oli​ver. U ško​li sam po​ne​kad mo​žda imao bo​lje
oce​ne od nje​ga, ali to je bilo onda kad bi on od​lu​čio da se ne tru​di. Bio
sam bo​lji iz ma​te​ma​ti​ke, pri​rod​nih na​uka - prak​tič​nih stva​ri - nje​mu je
bilo do​volj​no da mu po​ka​žu strug u ra​di​oni​ci za teh​nič​ko pa da od​glu​mi
pa​da​nje u ne​svest - ali kada je hteo da bude bo​lji, bio je. Pa do​bro, ne
samo od mene, i od svih os​ta​lih. A bio je i sna​la​ž​ljiv. Kad smo se igra​li
ka​de​ta, Oli​ver je uvek bio onaj na od​sus​tvu. Ume da bude ve​oma pa​me​-
tan kad hoće. On je moj naj​sta​ri​ji pri​ja​telj.
Bio mi je i kum. Ne stro​go uzev​ši, jer je ven​ča​nje odr​ža​no u mes​noj
kan​ce​la​ri​ji, a tu nema ku​mo​va. Za​pra​vo, i oko toga smo ima​li jed​nu ša​ša​-
vu ras​pra​vu. Za​is​ta ša​ša​vu; pre​pri​ča​ću vam je ne​kom dru​gom pri​li​kom.
Dan ven​ča​nja je bio di​van. Ona​kav ka​kav bi svi tre​ba​lo da ima​ju. Bla​-
go jun​sko pre​pod​ne, pla​vo nebo i laki po​ve​ta​rac. Nas šes​to​ro: Džil, Oli​-
ver, gđa Va​jat, moja ses​tra (uda​ta, ra​zve​de​na, pro​me​ni​la ime - šta sam
vam re​kao?) i jed​na sta​ra tet​ka po ocu ili po maj​ci, koju je gos​po​đa Va​jat
iš​če​pr​ka​la u pos​led​njem tre​nut​ku. Ni​sam us​peo da saz​nam nje​no ime, ali
mogu se kla​di​ti da je pro​me​nje​no.
Ma​ti​čar je bio dos​to​jans​tven čo​vek s od​me​re​nom do​zom for​mal​nos​ti u
po​na​ša​nju. Pr​sten koji sam ku​pio le​žao je na tam​no​pla​vom pli​ša​nom jas​-
tu​či​ću i ble​skao je pre​ma nama sve dok nije do​šao čas da ga sta​vim na
Dži​lin prst. Svoj tekst sam iz​go​vo​rio po​ma​lo pre​glas​no pa se či​ni​lo da se
od​bi​ja o zid​ne oblo​ge od sve​tle hras​to​vi​ne; Džil kao da je to i pre​vi​še
kom​pen​zo​va​la pa smo je čuli samo ma​ti​čar i ja. Bili smo sreć​ni. Sve​do​ci
su se pot​pi​sa​li u knji​gu. Ma​ti​čar je pre​dao Džil ven​ča​ni list i re​kao: „Ovo
je vaše gos​po​đo Hjuz, to nema ni​kak​ve veze s ovim mla​di​ćem.” Is​pred
grad​ske kuće na​la​zio se ve​li​ki sat pod ko​jim smo se ne​ko​li​ko puta sli​ka​li.
Na pr​vom snim​ku na nje​mu je 12.13, u bra​ku smo bili tri mi​nu​ta. Na pos​-
led​njem sto​ji 12.18, u bra​ku smo bili osam mi​nu​ta. Neke su sli​ka​ne iz ša​-
ša​vih uglo​va jer se Oli​ver iz​mo​ta​vao. Za​tim smo svi otiš​li u res​to​ran i za
ru​čak jeli lo​so​sa sa ro​šti​lja. Onda smo pili šam​pa​njac. I još šam​panj​ca.
Oli​ver je odr​žao go​vor. Re​kao je kako bi že​leo da naz​dra​vi kumi, ali po​-
što ni​jed​ne nije bilo u bli​zi​ni, umes​to toga će, dra​ge vo​lje, naz​dra​vi​ti
Džil. Svi su se sme​ja​li i plje​ska​li, a onda je Oli​ver upo​tre​bio či​ta​vu bu​ji​cu
du​gih reči, i kad god bi iz​re​kao neku, mi bi​smo po​dvi​ki​va​li. Na​la​zi​li smo
se u ne​kak​voj pros​to​ri​ji u straž​njem delu res​to​ra​na, i u jed​nom tre​nut​ku
smo po​dvik​nu​li na​ro​či​to glas​no na jed​nu na​ro​či​to dugu reč, pa je ko​no​bar
pro​vi​rio da vidi da li nam ne​što tre​ba, i po​tom oti​šao. Oli​ver je za​vr​šio
go​vor i seo, tap​ša​li su ga po ra​me​nu. Okre​nuo sam se pre​ma nje​mu i re​-
kao: „Uz​gred, neko je upra​vo pro​vi​ri​ola kroz vra​ta.”
„Šta je hteo?”
„Ne”, po​no​vio sam, „neko je upra​vo pro​vi​ri​ola kroz vra​ta.”
„Jesi li ti pi​jan?” pi​tao je.
Ve​ro​vat​no je za​bo​ra​vio. Ali, vi​di​te, ja se se​ćam. Ja se sve​ga se​ćam.

Dži​li​jan: Zna​te šta, ne mis​lim da to tre​ba da se tiče bilo koga. Stvar​no
ne mis​lim. Ja sam obič​na, po​vu​če​na oso​ba. Ne​mam šta da ka​žem. Da​nas
kud god da se okre​ne​te neko upor​no želi da baš vas zas​pe svo​jom ži​vot​-
nom pri​čom. Otvo​ri​te bilo koje no​vi​ne, iz svih do​vi​ku​ju: Uđi​te u Moj Ži​-
vot! Uklju​či​te te​le​vi​zor i na sva​kom dru​gom ka​na​lu slu​ša​te o nje​go​vim ili
nje​nim pro​ble​mi​ma, nje​go​vom ili nje​nom ra​zvo​du, nje​go​voj ili nje​noj
pre​lju​bi, nje​go​voj ili nje​noj bo​les​ti, al​ko​ho​liz​mu, za​vis​nos​ti od dro​ge,
sek​su​al​nom na​si​lju, ban​krot​stvu, raku, am​pu​ta​ci​ji, psi​ho​te​ra​pi​ji. Nje​go​-
voj va​zek​to​mi​ji, nje​noj mas​tek​to​mi​ji, nje​go​voj ili nje​noj apen​dik​to​mi​ji.
Za​što to rade? Gle​daj​te me! Slu​šaj​te me! Zbog čega jed​nos​tav​no... Zbog
čega mora da se pri​ča o sve​mu tome?
To što ne vo​lim da se is​po​ve​dam ne zna​či da za​bo​rav​ljam stva​ri. Se​-
ćam se svog ven​ča​nog pr​ste​na na tam​no​cr​ve​nom jas​tu​či​ću, Oli​ve​ra kako
lis​ta te​le​fon​ski ime​nik u po​tra​zi za smeš​nim ime​ni​ma, se​ćam se kako sam
se ose​ća​la. Ali to nije za jav​nu upo​tre​bu. Ono čega se se​ćam je moja
stvar.

Oli​ver: Zdra​vo, ja sam Oli​ver, Oli​ver Ra​sel. Ci​ga​re​tu? Ne, ni​sam ni
mis​lio. Ne sme​ta vam ako ja za​pa​lim? Da, za​is​ta mi je poz​na​to da je to
loše po zdrav​lje, zbog toga mi se i do​pa​da. Gos​po​de, tek smo se upoz​na​li
i već nas​tu​pa​te kao ka​kav ras​po​mam​lje​ni glo​dar. Šta se to, uos​ta​lom, vas
tiče? Za pe​de​set go​di​na ja ću biti mr​tav, a vi ćete biti ži​vah​ni spe​čen​ko
koji pi​juc​ka jo​gurt na slam​či​cu, srče spla​či​ne i nosi or​to​ped​ske ci​pe​le. E
pa, meni se ova​ko više do​pa​da.
Da vam ka​žem koja je moja te​ori​ja? Svi ćemo do​bi​ti ili rak ili sr​ča​no
obo​lje​nje. U os​no​vi, pos​to​je dve vr​ste lju​di, oni koji svo​ja ose​ća​nja pa​ku​-
ju u sebe i oni koji do​pu​šta​ju da ona iz​bi​ju na po​vr​ši​nu. In​tro​vert​ni i ek​s​-
tro​vert​ni, ako vam se više do​pa​da. In​tro​vert​ni su, kao što je do​bro poz​na​-
to, sklo​ni tome da in​ter​na​li​zu​ju svo​je emo​ci​je, bes i ne​za​do​volj​stvo, a ta
in​ter​na​li​za​ci​ja, što nije ni​šta ma​nje ne​poz​na​to, do​vo​di do kan​ce​ra. Ek​s​-
tro​vert​ni pak ume​ju da se ot​ka​če, da po​bes​ne na svet, da svo​je ne​za​do​-
volj​stvo usme​re na dru​ge, i lo​gič​no je da ta pre​na​preg​nu​tost do​vo​di do sr​-
ča​nog uda​ra. Ili jed​no, ili dru​go. Kako sam ja ek​s​tro​ver​tan, pu​še​nje pred​-
stav​lja kom​pen​za​ci​ju, tako da sam sa​vr​še​no iz​ba​lan​si​ra​no i zdra​vo ljud​-
sko biće. To je moja te​ori​ja. A po​vrh sve​ga, ni​ko​tin​ski sam ovis​nik što mi
u ve​li​koj meri olak​ša​va pu​še​nje.
Ja sam Oli​ver, i se​ćam se svih važ​nih stva​ri. Šta je to što je važ​no u
vezi sa se​ća​njem. Pri​me​tio sam da se mno​gi koji su pre​va​li​li če​tr​de​se​tu
žale da im pam​će​nje nije kao što je bilo, ili da nije onak​vo kak​vo bi že​le​li
da bude. Is​kre​no re​če​no, to me ne iz​ne​na​đu​je: po​gle​daj​te samo koju ko​li​-
či​nu đu​bre​ta lju​di od​la​žu za skla​di​šte​nje. Za​mis​li​te mons​tru​oz​no ve​li​ke
kon​tej​ne​re pre​tr​pa​ne ne​važ​nim stva​ri​ma: ne​ve​ro​vat​no do​sad​ne us​po​me​ne
iz de​tinj​stva, pet mi​li​ona sport​skih re​zul​ta​ta, lica lju​di koje ne vole, sa​dr​-
ža​ji sa​pun​skih ope​ra, sa​ve​ti tipa kako ski​nu​ti s te​pi​ha mr​lju od cr​nog
vina, ime​na zas​tup​ni​ka u par​la​men​tu, i slič​ne stva​ri. Kak​va ih to mons​tru​-
oz​na ta​šti​na na​vo​di na za​klju​čak da pam​će​nje tra​ži da bude za​gu​še​no tak​-
vim đu​bre​tom? Za​mis​li​te or​gan za pam​će​nje kao služ​be​ni​ka koji radi u
gar​de​ro​bi na ne​kom buč​nom ter​mi​na​lu i sta​ra se o va​šim bez​na​čaj​nim
stva​ri​ma sve dok vam po​no​vo ne us​tre​ba​ju. Raz​mis​li​te sada, šta je to što
tra​ži​te da vam pri​ču​va. I to za tako malo nov​ca! I uz to​li​ko malu za​hval​-
nost! Nije ni čudo što je po​lo​vi​nu vre​me​na od​su​tan sa šal​te​ra.
Ja pam​će​nju po​ve​ra​vam samo ono što mu neće biti is​pod čas​ti da po​-
tra​ži. Re​ci​mo, ni​ka​da ne pam​tim te​le​fon​ske bro​je​ve. Čak se i svog tek
pri​se​ćam, ali se ne obez​na​nim od stra​ha ako mo​ram da uz​mem ime​nik da
bih u nje​mu po​tra​žio broj Oli​ve​ra Ra​se​la. Neki lju​di - pa​te​tič​ni ar​ri​vis​tes
u car​stvo uma - pri​ča​ju o vež​ba​nju pam​će​nja, o tome kako mu tre​ba odr​-
ža​va​ti kon​di​ci​ju i gip​kost kao ne​kom spor​tis​ti. A svi zna​mo šta se do​ga​đa
spor​tis​ti​ma. Svi ti ne​ve​ro​vat​no brit​ki ves​la​či ko​ji​ma u sred​njim go​di​na​ma
ot​ka​zu​ju funk​ci​je, fud​ba​le​ri čiji zglo​bo​vi škri​pe od ar​tri​ti​sa. Kal​ci​fi​ko​va​-
na mi​šić​na vlak​na, slep​lje​ni di​sko​vi. Po​gle​daj​te samo neki od sku​po​va
ne​ka​daš​njih spor​tis​ta i vi​de​će​te rek​la​mu za sta​rač​ki dom. Samo da nisu
tako žes​to​ko op​te​re​ći​va​li svo​je te​ti​ve...
Dak​le, ve​ru​jem u ne​go​va​nje pam​će​nja, hra​nim ga samo fi​ni​jim ko​ma​-
di​ma is​kus​tva. Onaj ru​čak pos​le ven​ča​nja, re​ci​mo. Pili smo sa​vr​še​no pe​-
nu​šav šam​pa​njac, za​ne​mar​lji​ve ber​be, koji je Stju​art oda​brao (koje vr​ste?
poj​ma ne​mam, mis en bo​ute​il​le par Les Vins de l’ Oubli), jeli smo sa​-
umon sa​uva​ge gril​lé avec son co​ulis de to​ma​tes ma​ison. Ja lič​no to ne bih
oda​brao, ali iona​ko me niko nije kon​sul​to​vao. Ne, sve je bilo u sa​vr​še​-
nom redu, samo ne​ka​ko ne​ma​što​vi​to... Čini se da je ma​dam Va​jat, s ko​-
jom sam se​deo g. côté, to pri​ja​lo, ili joj se ba​rem kod lo​so​sa otvo​rio ape​-
tit. Me​đu​tim, ve​oma se tru​di​la da iz​beg​ne sjaj​ne, ru​ži​čas​te koc​ki​ce koje
su bile po​re​đa​ne oko ribe, da bi se po​tom okre​nu​la pre​ma meni i upi​ta​la
me:
„Šta vi mis​li​te, šta bi ovo tač​no mo​glo da bude?”
„Pa​ra​dajz”, bio sam u mo​guć​nos​ti da je oba​ves​tim. „Olju​šten, očiš​ćen
od se​men​ki, is​ec​kan na koc​ke.”
„Za​is​ta neo​bič​no, Oli​ve​re, uoči​ti ono što pred​stav​lja su​šti​nu ne​kog
plo​da, a za​tim to isto od​stra​ni​ti.”
Ne na​la​zi​te li da je to pros​to bo​žans​tve​no? Po​lju​bio sam joj ruku. S
dru​ge stra​ne pak pla​šim se da ne bih umeo da vam ka​žem da li je Stju​art
za tu pri​li​ku no​sio svo​je sve​tli​je tam​no​si​vo ode​lo, ili tam​ni​je tam​no​si​vo.
Shva​ta​te li šta hoću da ka​žem?
Se​ćam se kako je toga dana iz​gle​da​lo nebo: usko​vi​tla​ni obla​ci po​put
mer​mer​nih šara na praz​nim lis​to​vi​ma po​čet​ka i kra​ja neke knji​ge. Do​nek​-
le pre​vi​še ve​tro​vi​to, svi su na​me​šta​li fri​zu​re kad smo ušli kod ma​ti​ča​ra.
De​se​to​mi​nut​no če​ka​nje kod sto​či​ća na kome su se na​la​zi​la tri te​le​fon​ska
ime​ni​ka Lon​do​na, i oglas​nik u tri pri​mer​ka. Oli koji po​ku​ša​va da za​ba​vi
druš​tvo tra​že​ći u ime​ni​ku re​le​vant​ne struč​nja​ke, advo​ka​te za ra​zvod bra​-
ka, ve​le​pro​da​ju pro​izvo​da od gume. Du​ho​vi​tost, ipak, nije na​iš​la na plod​-
no tle. A onda smo ušli kod sa​vr​še​no na​ulje​nog smrk​nu​tog ma​ti​čar​či​ća.
Na ra​me​ni​ma smet od pe​ru​ti. Pred​sta​va je bila na uobi​ča​je​nom ni​vou tak​-
vih iz​ved​bi. Pr​sten se sjao na lju​bi​čas​to​pla​vom po​uf​feu koji je na​li​ko​vao
di​ja​frag​mi. Stju​art je svoj tekst iz​go​vo​rio de​ru​ći se iz pet​nih žila, kao da
od​go​va​ra pred voj​nim su​dom koji će mu, ako sva​ku reč ne bude iz​go​vo​-
rio kako tre​ba i iz sveg gla​sa, pro​du​ži​ti bo​ra​vak u voj​nom za​tvo​ru za ne​-
ko​li​ko go​di​na. Si​ro​ta Dži​li je​dva da je us​pe​la da vo​ka​li​zu​je svo​je od​go​-
vo​re. Mis​lim da je pla​ka​la, ali sma​trao sam da je ne​pris​toj​no da vi​rim.
Na​kon toga smo iz​aš​li na​po​lje da se sli​ka​mo. Stju​art mi je de​lo​vao po​-
seb​no sa​mo​za​do​volj​no. On jes​te moj naj​sta​ri​ji pri​ja​telj, i to jes​te bilo nje​-
go​vo ven​ča​nje, ali iz​gle​dao je tako nad​na​rav​no pun sebe da sam pre​oteo
foto-apa​rat i sa​op​štio svi​ma kako je sli​ka​ma sa ven​ča​nja neo​p​hod​no do​-
da​ti i ne​ko​li​ko umet​nič​kih sni​ma​ka. Raz​ma​hao sam se, le​gao na zem​lju,
okre​tao objek​tiv za če​tr​de​set pet ste​pe​ni, uno​sio se u pore na li​ci​ma samo
da bih pro​bao da na​pra​vim do​bar sni​mak Stju​ar​to​vog po​dvalj​ka. A imao
je tek tri​de​set i dve. Pa do​bro, mo​žda nije fer reći po​dva​ljak, re​ci​mo da je
to bio tek na​go​ve​štaj pra​se​ćeg obra​za. Ali po​što se apa​rat na​šao u ru​ka​ma
pra​vog umet​ni​ka, mo​gao se uči​ni​ti tako ve​li​kim i sjaj​nim.
Stju​art... Ne, če​kaj​te. Već ste raz​go​va​ra​li s njim, zar ne? Raz​go​va​ra​li
ste sa Stju​ar​tom. Pri​me​tio sam lako ok​le​va​nje dok sam se ov​laš za​dr​žao
na temi nje​go​vog po​dvalj​ka. Ho​će​te da ka​že​te da nis​te pri​me​ti​li? Pa do​-
bro, u mra​ku, s osvet​lje​njem iza nje​ga... A ve​ro​vat​no je i bra​du dr​žao is​-
tu​re​no da se ne bi pri​me​ti​lo. Po mom miš​lje​nju, taj vrat​ni is​pust bi se ma​-
nje vi​deo da nosi dužu kosu, ali on toj svo​joj oš​troj čet​ki mi​ši​je boje ne
daje ni​ma​lo Le​ben​sra​uma. I sa tim okru​glim li​cem i pri​ja​telj​skim, okru​-
glim oči​ma što žmir​ka​ju kroz one na​oča​re koje se baš i ne bi mo​gle na​-
zva​ti pos​led​njim mod​nim kri​kom. Hoću da ka​žem, iz​gle​da on sa​svim pri​-
jat​no, ali kao da mu je po​treb​na mala do​ra​da, sla​že​te li se?
Šta ka​že​te? Ne nosi na​oča​re? Ne​mo​gu​će. Poz​na​jem ga još od vre​me​na
kad je uči​te​lju bio do ko​le​na i... a mo​žda je kri​šom pre​šao na so​či​va pa ih
is​pro​ba​va na vama. Do​bro. To je mo​gu​će. Sve je mo​gu​će. Mo​žda po​ku​ša​-
va da pro​na​đe od​luč​ni​ji iz​gled tako da kad ode u onu svo​ju opa​ku jaz​bi​nu
u Si​ti​ju, i dok pi​lji u svoj mali ekran koji ne​uro​tič​no tre​pe​ri, ili dok laje u
mo​bil​ni da se sa​či​ni ugo​vor za ku​po​vi​nu još jed​ne tran​c​he olo​va ili čega
već, iz​gle​da ma​kar malo više kao mačo tip u od​no​su na to kak​vog ga
poz​na​je​mo. Ali još od škol​skih dana pra​vi pro​met op​ti​ča​ri​ma - po​seb​no
oni​ma koji na la​ge​ru ima​ju vrlo sta​ro​mod​ne ok​vi​re.
Za​što se tako sa​mo​uve​re​no sme​ška​te? Išli smo u ško​lu... Ah. Shva​tam.
Stju​art vam je is​trt​ljao da sam pro​me​nio ime, zar ne? Zna​te, on je op​sed​-
nut tak​vim stva​ri​ma. Nje​go​vo ime spa​da u ona stvar​no do​sad​na - Stju​art
Hjuz, mo​li​ću fino, za vas je pra​vi iz​bor ka​ri​je​re po​za​man​te​ri​ja, ni​kak​ve
kva​li​fi​ka​ci​je nisu po​treb​ne iz​u​zev ime​na koje sa​vr​še​no od​go​va​ra stru​ci, a
vi ga, gos​po​di​ne, ima​te - i on je sa​svim po​mi​ren s či​nje​ni​com da će se na
tak​vo ime do kra​ja ži​vo​ta oda​zi​va​ti. Ali, Oli​ver se ne​ka​da zvao Naj​džel.
Mea cul​pa, mea maxi​ma cul​pa. Ili bo​lje, ne. Bo​lje, hva​la ti, mama. Kako
god, ne​mo​gu​će je to​kom ce​log ži​vo​ta no​si​ti ime Naj​džel, zar nije tako?
Kao Naj​džel ne mo​že​te op​s​ta​ti ni kroz celu knji​gu. Neka ime​na, pos​le
odre​đe​nog vre​me​na, više jed​nos​tav​no ne od​go​va​ra​ju. Re​ci​mo, da se zo​-
ve​te Ro​bin. Sa​vr​še​no za oda​zi​va​nje sve dok ne na​pu​ni​te ne​kih de​vet go​-
di​na, ali ubr​zo po​tom mo​ra​te ne​što da uči​ni​te s tim u vezi, zar ne? Mo​ra​te
svo​jom vo​ljom pro​me​ni​ti ime u Sam​son, ili Go​li​jat, ili tako ne​što. Dok
kod ne​kih ap​pel​la​ti​ons važi obr​nu​to pra​vi​lo. Vol​ter, na pri​mer. U ko​lev​ci
se ne može biti Vol​ter. Po mom miš​lje​nju, Vol​ter ne može da bude niko
dok ne na​pu​ni se​dam​de​set i petu. Pa ako baš hoće da vas kr​ste kao Vol​te​-
ra, bo​lje bi bilo da sta​ve par ime​na is​pred, jed​no za še​ta​li​cu, i još jed​no
koje će pre​mos​ti​ti vre​me dok ne pos​ta​ne​te Vol​ter. Tako bis​te se mo​gli
zva​ti Ro​bin Bar​to​lo​mju Vol​ter, re​ci​mo. Što se mene tiče zvu​či idi​ot​ski, ali
je u ne​kim do​me​ni​ma ne​sum​nji​vo za​do​vo​lja​va​ju​će.
I tako sam ja umes​to Naj​džel pos​tao Oli​ver, što je odu​vek i bilo moje
dru​go ime. Naj​džel Oli​ver Ra​sel - eto, iz​go​vo​rio sam to bez sti​da. Oti​šao
sam u pr​vom se​mes​tru u Jork kao Naj​džel, a vra​tio se kao Oli​ver. Šta je
tu to​li​ko iz​ne​na​đu​ju​će? Nije ni​šta čud​ni​je nego kad neko ode u voj​sku pa
na prvo od​sus​tvo dođe s br​či​ći​ma. Puki obred ini​ci​ja​ci​je. Samo, iz ne​kog
raz​lo​ga, sta​ri Stju​art s tim ne može da se po​mi​ri.
Dži​li​jan je do​bro ime. Pris​ta​je joj. Tra​ja​će.
A i meni pris​ta​je ime Oli​ver, zar ne mis​li​te? Ide sa​svim fino uz moju
tam​nu, tam​nu kosu, iz​a​zov​ne bele zube, vi​tak stas, la​ne​no ode​lo s ne​uni​-
šti​vom mr​ljom od pino no​ara. Ide i uz mi​nus na ra​ču​nu, i uz poz​na​va​nje
mu​ze​ja Pra​do. Ide uz to što neki lju​di ima​ju že​lju da mi raz​ne​su gla​vu. Na
pri​mer onaj di​rek​tor ban​ke s ko​jim sam se sas​tao na​kon pr​vog se​mes​tra
na stu​di​ja​ma. Je​dan od onih koji do​bi​ju erek​ci​ju kad čuju da su ka​mat​ne
sto​pe sko​či​le za de​se​ti​nu pro​cen​ta. U sva​kom slu​ča​ju, taj odur​ni, taj, taj...
Vol​ter me je uveo u svo​ju zas​ta​klje​nu dr​ka​oni​cu od kan​ce​la​ri​je, moj zah​-
tev za pro​me​nu ime​na N. O. Ra​sel na Oli​ver Ra​sel na če​ko​vi​ma kla​si​fi​-
ko​vao kao ne​pri​ori​te​tan za ban​kov​nu po​li​ti​ku u osam​de​se​tim, i pod​se​tio
me da, uko​li​ko ne bude pri​li​va koji će za​ka​mu​fli​ra​ti crnu rupu mog mi​nu​-
sa, neću do​bi​ti ni novu če​kov​nu knji​ži​cu pa sve da se zo​vem Bo​žić Bata.
Na sve to ja sam se za​va​lio u fo​te​lju, iz​veo efek​t​nu si​mu​la​ci​ju udvo​riš​tva,
po​tom sam mu ve​šti​nom ma​ta​do​ra, ne​ko​li​ko mi​nu​ta, is​pred nosa ma​hao
do​brim sta​rim šar​mom, i dok si re​kao fun​da​dor, Volt se na​šao na ko​le​ni​-
ma mo​le​ći me za coup de gra​ce. Do​pus​tio sam mu tu čast da is​pu​ni moj
zah​tev za pro​me​nu ime​na.
Čini mi se da sam ne​ka​ko za​tu​rio sve one pri​ja​te​lje koji su me zva​li
Naj​džel. Iz​u​zev Stju​ar​ta, na​rav​no. Bo​lje bi bilo da vam Stju​art pri​ča o na​-
šim đač​kim da​ni​ma. Ja sva​ka​ko ni​ka​da ni​sam vre​đao svo​je pam​će​nje
zah​te​vi​ma da sa​ču​va tu be​smis​le​nu go​mi​lu đu​bre​ta. Stju​art je, čis​to da bi
ne​što re​kao, umeo po​ne​kad da kre​ne, „Adams, Aj​t​ken, Ap​tid, Bel, Be​la​-
mi...’’ (ra​zum​lji​vo, iz​mis​lio sam ova ime​na).
„Šta ti je to?” pi​tao bih ga. „Neka nova man​tra?”
Iz​gle​dao bi zbu​nje​no. Mo​žda je mis​lio da je man​tra mar​ka auto​mo​bi​la.
Ol​d​smo​bil man​tra. „Ne”, od​go​va​rao bi. „Zar se ne se​ćaš? To je peti A.
Sta​ri Bif Vo​kins nam je bio raz​red​ni.”
Ali, ja se ne se​ćam. Ne že​lim da se se​ćam. Pam​će​nje je volj​ni čin, isto
kao i za​bo​rav​lja​nje. Mis​lim da sam iz​bri​sao veći deo pr​vih osam​na​est go​-
di​na, is​pa​si​rao sam ih u bez​o​pas​nu bebi-kašu. Ima li šta gore od tak​ve vr​-
ste na​pas​ti? Prvi bi​cikl, prve suze, onaj prvi pli​ša​ni meda s od​gri​ze​nim
uve​tom. Nije to samo pi​ta​nje es​te​ti​ke, nego i re​al​nos​ti. Ako se tako do​bro
se​ća​te proš​los​ti, po​če​će​te da kri​vi​te sa​daš​njost za to. Po​gle​daj šta su mi
ura​di​li, zbog toga sam ta​kav, ni​sam ja kriv. Do​pus​ti​te da vas is​pra​vim:
ve​ro​vat​no ste upra​vo vi kri​vi. I, bu​di​te lju​baz​ni, po​šte​di​te me de​ta​lja.
Kažu da se kako sta​ri​te, sve bo​lje se​ća​te ra​ni​jih go​di​na. Još jed​na od
mno​gih ten​kov​skih zam​ki koje nas okru​žu​ju: osve​ta se​nil​nos​ti. Uz​gred,
je​sam li vam re​kao svo​ju Te​ori​ju o Ži​vo​tu? Ži​vot je kao inva​zi​ja na Ru​si​-
ju. Mu​nje​vit po​če​tak, s mno​go voj​ske, pe​rje leti na sve stra​ne, kao u raz​-
bu​ca​nom ko​ko​šinj​cu; pe​ri​od la​kog na​pre​do​va​nja za​be​le​žen u op​ti​mis​tič​-
kim iz​ve​šta​ji​ma uz od​stu​pa​nje ne​pri​ja​te​lja; za​tim po​če​tak du​gog, obes​-
hra​bru​ju​ćeg mar​ša s ogra​ni​če​nim sle​do​va​nji​ma i pr​vim pa​hu​lja​ma koje se
tope na licu. Ne​pri​ja​telj pali Mo​sk​vu a ti po​pu​štaš pred ge​ne​ra​lom Ja​nu​-
arom čiji su nok​ti le​de​ni​ce. Gr​če​vi​to pov​la​če​nje. Ko​za​ci koji ju​ri​ša​ju. Na
kra​ju na​le​tiš na me​tak ne​kog ba​lav​ca dok u Polj​skoj pre​la​ziš reku koja
nije ni ucr​ta​na na ge​ne​ral​skoj mapi.
Ne že​lim da os​ta​rim. Po​šte​di​te me toga. Ima​te li tu moć? Avaj, ne, čak
ni vi to ne mo​že​te. Uz​mi​te ci​ga​re​tu. Slo​bod​no. Oh, neka vam bude. Sva​-
ko​me pre​ma vlas​ti​tom uku​su.
 2: Po​zaj​miš mi fun​tu

Stju​art: Mo​glo bi se reći da je pra​vo čudo da je Edvar​di​jan pre​ži​veo,

i dra​go mi je što je tako. Iz​ne​na​đe​nje je i to što je ško​la op​s​ta​la, jer kad su
u ovoj zem​lji po​če​li da uki​da​ju sve sred​nje ško​le op​šteg tipa i da ih pre​-
tva​ra​ju u gim​na​zi​je, usme​re​nja i ko​le​dže, da ih gu​ra​ju u isti tor sa svi​ma
os​ta​li​ma, je​di​no ško​lu Sent Edvar​ds niko nije gu​rao nig​de, i tako su nas,
kao, os​ta​vi​li na miru. Ško​la je nas​ta​vi​la da pos​to​ji a s njom i škol​ski ča​so​-
pis biv​ših đaka. Pr​vih ne​ko​li​ko go​di​na na​kon što sam na​pus​tio ško​lu i ni​-
sam obra​ćao paž​nju na nje​ga, ali sada, kada tome ima već, ko​li​ko, pet​na​-
es​tak go​di​na, vrlo sam za​in​te​re​so​van za ono što se do​ga​đa. Ugle​da​te
neko poz​na​to ime i se​ća​nja poč​nu da na​vi​ru. Biv​ši đaci ša​lju pri​lo​ge iz
raz​nih de​lo​va sve​ta, pišu čime se bave. Bla​gi bože, ni​ka​da ne bih po​mis​-
lio da će Bej​li biti glav​ni za Ju​go​is​toč​nu Azi​ju, ka​že​te sebi. Se​ćam se da
je na pi​ta​nje koja je naj​z​na​čaj​ni​ja kul​tu​ra koja se gaji na Taj​lan​du od​go​-
vo​rio tran​zis​to​ri.
Oli​ver kaže da se ne seća ni​če​ga u vezi sa ško​lom. Kaže - kako ono
ide? - pos​to​je bu​na​ri u koje može da baci ka​men a da ne čuje pljus. Uvek
puno zeva i s do​sa​dom u gla​su pita: Ko to? kad mu is​pri​čam ne​što što
sam pro​či​tao u Edvar​di​ja​nu, ali ja ipak mis​lim da ga za​ni​ma. Ne da je
ika​da sam is​pri​čao neku svo​ju us​po​me​nu. Mo​žda se, kad je s dru​gim lju​-
di​ma, pre​tva​ra da je išao u neku pres​tiž​nu ško​lu - Iton, ili neku slič​nu. Ne
mogu to da mu opros​tim. Odu​vek sam sma​trao da je čo​vek ono što jes​te,
i da ne tre​ba da se pre​tva​ra da je neko dru​gi. Ali Oli​ver me je uvek is​-
prav​ljao i objaš​nja​vao da je čo​vek ono što se pre​tva​ra da jes​te.
Mo​žda ste i sami pri​me​ti​li da smo Oli​ver i ja vrlo raz​li​či​ti. Po​ne​kad se
lju​di iz​ne​na​de kada shva​te da smo pri​ja​te​lji. Ne kažu otvo​re​no, ali to se
ose​ti. Mis​le da tre​ba da bu​dem sre​ćan zbog toga što mi je Oli​ver pri​ja​telj.
Oli​ver os​tav​lja uti​sak na lju​de. Ume lepo da pri​ča, pu​to​vao je u da​le​ke
zem​lje, go​vo​ri stra​ne je​zi​ke, do​bro poz​na​je umet​nost - i više nego do​bro -
nosi ode​ću koja ne od​go​va​ra kon​tu​ra​ma nje​go​vog tela i koju znal​ci sto​ga
pro​gla​ša​va​ju mo​der​nom. Sve to ne liči na mene. Ja ni​sam baš uvek vešt
da ka​žem ono što mis​lim, iz​u​zev na pos​lu; tač​ni​je, bio sam u Evro​pi i
Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma ali ni​ka​da ni​sam išao u Ni​ni​vu ili Ofir; ne​mam
vre​me​na - i dos​lov​no - za umet​nost, mada to ni​ka​ko ne zna​či da sam pro​-
tiv nje, ako me ra​zu​me​te (po​ne​kad na ra​di​ju u ko​li​ma uhva​tim neki lep
kon​cert; kao i dru​gi lju​di pro​či​tam knji​gu-dve na go​diš​njem od​mo​ru); ne
obra​ćam pre​te​ra​no paž​nju na svo​ju ode​ću, ne više nego što mi je po​treb​-
no da iz​gle​dam ele​gant​no na pos​lu i da mi je udob​no kad sam kod kuće.
Ali mis​lim da se Oli​ve​ru do​pa​dam zbog toga što sam ta​kav. Uos​ta​lom,
bilo bi i sa​svim bes​pred​met​no da poč​nem da ga ko​pi​ram. A da, pos​to​ji
još jed​na raz​li​ka iz​me​đu nas dvo​ji​ce: ja ras​po​la​žem iz​ves​nom svo​tom
nov​ca, a Oli​ver ga go​to​vo uop​šte nema. Ili ga ima to​li​ko da ga oni koji se
u no​vac ra​zu​me​ju, ne bi uze​li za oz​bilj​no.
„Po​zaj​miš mi fun​tu?”
To je bilo prvo što mi je re​kao. Se​de​li smo je​dan po​red dru​gog u uči​-
oni​ci. Ima​li smo pet​na​est go​di​na. Već dva se​mes​tra bili smo u is​tom raz​-
re​du a da prak​tič​no ni​smo ni raz​go​va​ra​li jer smo ima​li raz​li​či​ta druš​tva, a
isto tako, u Sent Edvar​d​su uče​ni​ci su se​de​li u za​vis​nos​ti od re​zul​ta​ta na
is​pi​ti​ma u toku se​mes​tra, pa i ni​smo mo​gli da bu​de​mo bli​zu je​dan dru​-
gog. Ve​ro​vat​no sam ja do​bro za​vr​šio pret​hod​ni se​mes​tar, ili je mo​žda on
za​bu​ša​vao, a mo​žda je bilo i jed​no i dru​go, tek naš​li smo se u is​toj klu​pi,
i Naj​džel je, tada se tako zvao, tra​žio da mu dam fun​tu.
„Šta će ti?”
„Ne​vi​đe​ne li dr​skos​ti. Za​što to, po​bo​gu, mo​raš da znaš?”
„Ni​je​dan oprez​ni ban​kar​ski služ​be​nik ne bi odo​brio za​jam a da se prvo
ne ras​pi​ta o nje​go​voj svr​si”, od​go​vo​rio sam. Meni se to uči​ni​lo kao sa​-
svim ra​zum​no objaš​nje​nje, ali Naj​dže​la je to, iz ne​kog raz​lo​ga, na​te​ra​lo
na smeh. Bif Vo​kins je di​gao gla​vu - bilo je to vre​me pre​dvi​đe​no za uče​-
nje - i upit​no nas po​gle​dao. Tač​ni​je, više nego upit​no. Zbog toga je Naj​-
dže​la spo​pao još veći smeh, i proš​lo je ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka pre nego što je
bio spo​so​ban da sve objas​ni.
 „Iz​vi​nja​vam se, gos​po​di​ne”, naj​zad je re​kao. „Za​is​ta se iz​vi​nja​vam, ali
Vik​tor Igo po​ne​kad zna da bude tako za​ba​van.” Pa je još jače po​čeo da
urla od sme​ha. Za​is​ta sam ose​ćao od​go​vor​nost zbog toga.
Pos​le tog časa re​kao mi je kako hoće da kupi jed​nu stvar​no do​bru ko​-
šu​lju koju je neg​de vi​deo, a ja sam ga upi​tao da li taj pred​met po​se​du​je
po​ten​ci​jal za pre​pro​da​ju jer sam imao na​me​ru da po​vra​tim svo​ja ula​ga​nja
u slu​ča​ju ban​krot​stva, što ga je samo još više za​sme​ja​lo, a za​tim sam mu
iz​neo svo​je us​lo​ve. Pet pro​ce​na​ta ka​ma​te na glav​ni​cu ne​delj​no, is​pla​ta za
če​ti​ri ne​de​lje, ina​če ka​ma​ta ska​če na de​set pos​to ne​delj​no. Na​zvao me je
li​hva​rom, tada sam prvi put čuo tu reč, vra​tio mi je fun​tu i dva​de​set pe​ni​-
ja na​kon če​ti​ri ne​de​lje, vi​ken​di​ma je pa​ra​di​rao u svo​joj no​voj ko​šu​lji, i od
tog doba mi smo pri​ja​te​lji. Pri​ja​te​lji: tako smo od​lu​či​li, i to je bilo to. U
tom uz​ras​tu ne vode se ras​pra​ve o tome da li ho​će​te ili ne​će​te da bu​de​te
pri​ja​te​lji, jed​nos​tav​no to pos​ta​ne​te. To je ne​po​vra​tan pro​ces. Neki su bili
iz​ne​na​đe​ni, i se​ćam se da smo se malo i pre​tva​ra​li. Naj​džel se pre​tva​rao
da se pre​ma meni po​na​ša po​kro​vi​telj​ski, ja sam se pra​vio ne​do​volj​no pa​-
me​tan da bih to pri​me​tio; on se še​pu​rio više nego obič​no, a ja sam bi​vao
do​sad​ni​ji nego obič​no; ali zna​li smo šta ra​di​mo i bili smo pri​ja​te​lji.
Os​ta​li smo pri​ja​te​lji i po​red toga što je on oti​šao na stu​di​je a ja ni​sam,
i po​red toga što je pu​to​vao u Ni​ni​vu i Ofir a ja ni​sam, i po​red toga što
sam oti​šao u ban​kar​stvo i do​bio sta​lan po​sao dok je on me​njao pos​lo​ve
na neo​dre​đe​no vre​me je​dan za dru​gim, da bi na kra​ju po​čeo da pre​da​je
en​gle​ski kao stra​ni je​zik u jed​noj od boč​nih uli​či​ca oko Edžver ro​uda.
Mes​to na kome radi nosi na​ziv Šeks​pi​ro​va ško​la en​gle​skog, a na ula​zu
sto​ji bri​tan​ska zas​ta​va na​prav​lje​na od neo​n​ki koje se sve vre​me pale i
gase. Kaže da je po​sao pri​hva​tio samo zato što ga taj neo​n​ski znak uvek
uve​se​lja​va; ali či​nje​ni​ca je da mu je no​vac po​tre​ban.
A onda je doš​la Dži​li​jan i bilo nas je tro​je. Džil i ja smo se do​go​vo​ri​li
da ni​ko​me ne ka​že​mo kako smo se sre​li. Uvek is​pri​ča​mo kako je neko po
ime​nu Džen​kins mene po​zvao u obliž​nji vin​ski bar gde smo na​le​te​li na
neku nje​go​vu škol​sku dru​ga​ri​cu koja je bila Dži​li​ja​ni​na poz​na​ni​ca s ko​-
jom je ona tamo bila, i mi smo se, kao, od​mah ne​što naš​li, i do​go​vo​ri​li se
da se vi​di​mo.
„Džen​kins?” re​kao je Oli​ver kad sam mu pri​lič​no zbu​nje​no is​pri​čao
pri​ču, iako mis​lim da su mi živ​ci re​ago​va​li zbog toga što sam go​vo​rio o
Dži​li​jan. „Da li je on iz Ar​bi​traž​nog?” Oli​ver voli da se pre​tva​ra kako se
ra​zu​me u ono što ra​dim, i po​vre​me​no is​pa​li neku reč da bi zvu​čao auto​ri​-
ta​tiv​no. Tru​dim se da to više ne pri​me​ću​jem.
„Ne”, re​kao sam. „Nov je. Sad je već sta​ri. Nije se dugo za​dr​žao. Nije
bio za po​sao.” To je is​ti​na. Iz​a​brao sam Džen​kin​sa jer je krat​ko vre​me pre
toga do​bio nogu i te​ško da bi neko na​le​teo na nje​ga.
„Pa, ba​rem ti je ude​lio tran​c​he de bon​he​ur dok je ra​dio.”
„Šta ka​žeš?” pi​tao sam, glu​me​ći Glu​pa​vog Stjua. On se na​sme​šio, glu​-
me​ći Pa​met​nog Oli​ja.
Či​nje​ni​ca je da ni​ka​da ni​sam znao da se upoz​na​jem s lju​di​ma. Neki su
sa​svim pri​rod​ni u tome, dru​gi nisu. Ne po​ti​čem iz jed​ne od onih ve​li​kih
po​ro​di​ca s go​mi​lom ro​đa​ka i raz​nih lju​di koji stal​no „na​vra​ća​ju”. Za sve
vre​me dok smo ži​ve​li za​jed​no, kod moje po​ro​di​ce niko nije „na​vra​ćao”.
Ro​di​te​lji su mi umr​li kad mi je bilo dva​de​set go​di​na, ses​tra se pre​se​li​la u
Lan​ka​šir, pos​ta​la me​di​cin​ska ses​tra i uda​la se, i s po​ro​di​com je bilo svr​še​-
no.
I eto me gde ži​vim u ma​lom sta​nu u Sto​uk Nju​in​g​to​nu, idem na po​sao,
po​ne​kad os​ta​nem do kas​no, sa​mu​jem. Ni​sam otvo​re​na lič​nost, što bi se
rek​lo. Kada upoz​nam ne​ko​ga ko mi se do​pa​da, umes​to da mu to ka​žem i
po​ka​žem, i pos​tav​ljam pi​ta​nja, ja se pros​to za​ve​žem, kao da ne oče​ku​jem
da se do​pad​nem, ili da bu​dem do​volj​no za​nim​ljiv. A onda - kao što je
pra​vo - i ne bu​dem do​volj​no za​nim​ljiv. I kada se sle​de​ći put po​no​vi ista
stvar, ja se ovog se​tim, ali umes​to da zbog toga bu​dem od​luč​ni​ji, po​no​vo
se sle​dim. Po​lo​vi​na lju​di po​se​du​je sa​mo​po​uz​da​nje, po​lo​vi​na ga nema, a
ja ne​mam pred​sta​vu kako se pre​la​zi iz jed​ne gru​pe u dru​gu. Da bi ste​kao
si​gur​nost, mo​raš biti si​gu​ran u sebe: to je za​ča​ra​ni krug.
U ogla​su je sta​ja​lo: MLA​DI POS​LOV​NI LJU​DI? 25-35? PRE​VI​ŠE
RA​DI​TE DA BIS​TE BILI U STA​NJU DA SVOJ DRUŠ​TVE​NI ŽI​VOT
PO​KRE​NE​TE S MR​TVE TAČ​KE? Bio je sa​svim do​bro sas​tav​ljen, taj
oglas. Nije mi zvu​ča​lo da je reč o jed​nom od onih mes​ta na koja se od​la​zi
zbog za​jed​nič​kih to​ples le​to​va​nja; niti je zvu​ča​lo kao da je to što ne​ma​te
druš​tve​ni ži​vot vaša kri​vi​ca. De​ša​va se to čak i naj​bo​lji​ma, i bilo je sa​-
svim ra​zum​no pla​ti​ti dva​de​set pet fun​ti i oti​ći u je​dan lon​don​ski ho​tel na
čašu še​ri​ja uz im​pli​cit​no obe​ća​nje da neće biti po​ni​ža​va​nja ako stva​ri ne
is​pad​nu kako tre​ba.
Mis​lio sam da će nam sta​vi​ti be​dže​ve s ime​ni​ma, kao na kon​fe​ren​ci​ja​-
ma; ali ve​ro​vat​no su sma​tra​li kako bi to zna​či​lo da ni​smo spo​sob​ni da iz​-
us​ti​mo ni vlas​ti​to ime. Ima​li smo i ne​kak​vog do​ma​ći​na koji nas je slu​žio
še​ri​jem i sva​kog no​vo​pri​doš​log vo​dio od gru​pe do gru​pe; ipak, po​što nas
je bilo mno​go, nije us​peo da za​pam​ti sva ime​na tako da smo bili pri​si​lje​ni
da se pred​sta​vi​mo. Ili mo​žda neka i na​mer​no nije upam​tio.
Raz​go​va​rao sam s jed​nim čo​ve​kom koji je mu​cao i koji se obu​ča​vao
za agen​ta ne​kret​ni​na​ma, kada je or​ga​ni​za​tor do​veo Dži​li​jan. Valj​da i zbog
toga što je ovaj mo​mak mu​cao, pos​tao sam si​gur​ni​ji. Okrut​no je reći, ali
u proš​los​ti se to i meni čes​to de​ša​va​lo: ti pri​čaš o obič​nim stva​ri​ma, pa
oso​ba po​red tebe odjed​nom is​pad​ne du​ho​vi​ta. O da, de​ša​va​lo mi se i više
nego čes​to. Reč je o ne​koj vr​sti pri​mi​tiv​nog za​ko​na op​s​tan​ka - pro​na​đi
ne​ko​ga go​reg od sebe, kraj nje​ga ćeš pro​cve​ta​ti.
Pa do​bro, mo​žda je „pro​cve​ta​ti” pre​ja​ko, ali is​pri​čao sam Dži​li​jan ne​-
ko​li​ko Oli​ve​ro​vih vi​ce​va, raz​go​va​ra​li smo o ne​la​god​nos​ti koju smo ose​-
ća​li zbog do​la​ska ova​mo, a onda smo doš​li do toga da je ona polu-Fran​-
cu​ski​nja, pa sam ja imao ne​što da ka​žem na tu temu, agent ne​kret​ni​na​ma
je po​ku​šao da uba​ci Ne​mač​ku u či​ta​vu pri​ču ali to se nije pri​mi​lo, i pre
nego što sam shva​tio gde sam, sta​jao sam le​đi​ma okre​nut onom tipu i
obra​ćao joj se: „Vidi, znam da si tek sti​gla, ali zar ne bi vo​le​la neku laku
ve​če​ru? Hoću da ka​žem, može i neko dru​go veče, ako si za​uze​ta.” Sa​mog
sam sebe za​pa​njio, is​kre​no vam ka​žem.
„Mis​liš da sme​mo da ode​mo ova​ko rano?”
„A za​što da ne?”
„Zar ne bi tre​ba​lo prvo sve da upoz​na​mo?”
„Nije oba​vez​no.”
„Onda u redu.”
Na​sme​ši​la mi se i obo​ri​la po​gled. Bila je stid​lji​va i to mi se do​pa​lo.
Otiš​li smo na ve​če​ru u je​dan ita​li​jan​ski res​to​ran. Tri ne​de​lje kas​ni​je, Oli​-
ver se vra​tio iz ne​kog eg​zo​tič​nog mes​ta, i bilo nas je tro​je. Či​ta​vo to leto.
Nas tro​je. Kao u onom fran​cu​skom fil​mu kada svi za​jed​no voze bi​cik​le.

 Dži​li​jan: Ni​sam bila stid​lji​va. Bila sam ner​voz​na, ali ne i stid​lji​va. U
tome ima raz​li​ke. Stju​art je taj koji je bio stid​ljiv. Od sa​mog po​čet​ka je
bilo oči​gled​no. Sta​jao je sa ča​šom še​ri​ja u ruci lako se zno​je​ći na sle​po​-
oč​ni​ca​ma, bilo je sa​svim jas​no da nije u svom ele​men​tu, i svoj​ski se tru​-
dio da to pre​va​zi​đe. Na​rav​no, ni​je​dan i ni​jed​na od nas nije bio, od​nos​no,
nije bila, u svom ele​men​tu. Tada sam mis​li​la da sve to po​ma​lo liči na ku​-
po​vi​nu lju​di, a tome nas ne uče, ba​rem ne u na​šem druš​tvu.
I tako, Stju​art je po​čeo tako što je is​pri​čao ne​ko​li​ko vi​ce​va, pri​lič​no
loše zbog toga što je bio to​li​ko ner​vo​zan, a čini mi se, pre sve​ga, da i vi​-
ce​vi nisu bili neki. Neko je po​me​nuo Fran​cu​sku, na šta je re​kao ne​što
obič​no, na pri​mer, uvek mo​že​te da po​go​di​te da ste u Fran​cu​skoj na os​no​-
vu mi​ri​sa, po​go​di​će​te čak i da ima​te po​vez pre​ko oči​ju. Ključ​na stvar je,
ipak, to što je po​ku​šao, zbog sebe ko​li​ko i zbog mene, a to je, zna​te, dir​-
lji​vo. Uis​ti​nu dir​lji​vo.
Pi​tam se šta je bilo s čo​ve​kom koji je mu​cao i koji je hteo da raz​go​va​-
ra​mo o Ne​mač​koj. Na​dam se da je na​šao ne​ko​ga.
Pi​tam se šta je s Džen​kin​som.

Oli​ver: Ni​šta mi ne​moj​te reći. Pus​ti​te da po​ga​đam. Do​pus​ti​te mi da
fo​ku​si​ram svo​ju te​le​pat​sku moć na do​bro​ćud​nu, raz​ba​ru​še​nu i do​nek​le
ste​ato​pi​gi​jom obe​le​že​nu fi​gu​ru moga pri​ja​te​lja Stjua. Ste​ato​pi​gi​ja? Zna​či
da mu je tur po​ve​ći i da štr​či: ho​ten​tot​ska der​rière.
Ju​les et Jim? Je​sam li u pra​vu? Mis​lim da znam. Jed​nom mi je to po​-
me​nuo, ali samo meni, ni​ka​da Džil. Ju​les et Jim. Oskar Ver​ner, onaj ni​-
ski, pla​vo​ko​si, i sa​svim mo​gu​će - usu​đu​jem se da ka​žem - ste​ato​pi​gij​ski
gra​đe​ni; Žana Moro; i onaj vi​so​ki, ele​gant​ni, zgod​ni, ne​sum​nji​vo ljub​lji​-
vih zuba (kako se beše zvao?). Do​bro, s kas​tin​gom nema pro​ble​ma, je​di​ni
je pro​blem se​ti​ti se za​ple​ta. Voze bi​cik​le za​jed​no, pre​la​ze pre​ko mos​to​va i
lu​di​ra​ju se, da? Tako sam i mis​lio. Ali, sa​svim ti​pič​no za Stju​ar​ta-de​be​-
lju​cu da oda​be​re Ju​les et Jim - do​volj​no do​pad​lji​vo, ali ne i ključ​no za
pos​le​rat​nu ki​ne​ma​to​gra​fi​ju - kao svo​ju kul​tur​nu re​fe​ren​cu. Stju​art je je​-
dan od onih lju​di, bo​lje da vas upo​zo​rim una​pred, koji Mo​car​tov K467
zna​ju kao kon​cert El​vi​re Me​di​gen.Va​ri​jan​ta kla​sič​ne mu​zi​ke koju on pre​-
fe​ri​ra jes​te gu​dač​ki or​kes​tar koji imi​ti​ra zvuk pti​ca ili ča​sov​ni​ka, ili vo​zi​-
ća koji se pe​nje uz brdo. Nije li to tako pres​lat​ko de​mo​de?
Mo​žda je po​ha​đao kurs iz fran​cu​ske ki​ne​ma​to​gra​fi​je da bi na​učio
kako se mu​va​ju de​voj​ke. Zna​te, to ni​ka​da nije bio nje​gov for​te. Ne​ka​da
sam mu po​ma​gao tako što smo iz​la​zi​li u pa​ro​vi​ma, ali to se uvek za​vr​ša​-
va​lo tako što bi obe de​voj​ke po​če​le da se dža​pa​ju oko moje ma​len​kos​ti, a
Stju​art bi, šću​ću​ren u uglu, zra​čio ha​riz​mom puža go​la​ća. Dra​gi bože,
mrač​ni su to tre​nu​ci bili, a pla​šim se da je i Stju​art pos​le toga po​čeo da
me op​tu​žu​je.
„Tre​ba više da mi po​mog​neš”, po​ža​lio se jed​nom pri​li​kom oja​đe​no.
„Da ti po​mog​nem? Da ti po​mog​nem? Ja pro​na​đem de​voj​ke, ja te upoz​-
nam, ja uči​nim da veče kre​ne uz​laz​nom pu​ta​njom, a ti samo se​diš i se​vaš
kao Ha​gen u Su​mra​ku bo​go​va, iz​vi​ni na kul​tur​noj alu​zi​ji.”
„Po​ne​kad mis​lim da me zo​veš samo zato da bih pla​tio ra​čun.”
„Da ja mla​tim tu lovu koju ti imaš”, pod​se​tio sam ga, „i da si ti moj
naj​bo​lji pri​ja​telj, da nisi za​pos​len, i da mi do​ve​deš dve tako sjaj​ne de​voj​-
ke, meni bi bila čast da pla​tim ra​čun.”
„Iz​vi​ni”, re​kao je on. „Samo mis​lim da nije tre​ba​lo da im ka​žeš da ne​-
mam is​kus​tva sa že​na​ma.”
„A, to tebe muči.” Sad mi je tek bilo jas​no. „Pak​le​ni plan sas​to​jao se u
tome da se svi opus​te.”
„Mis​lim da ti ni ne že​liš da ja na​đem de​voj​ku”, za​klju​čio je Stju​art
snu​žde​no.
Eto za​što sam bio to​li​ko iz​ne​na​đen kad je is​ko​pao Dži​li​jan. Ko bi u to
po​ve​ro​vao? Šta​vi​še, ko bi po​ve​ro​vao da će je po​ku​pi​ti u vin​skom baru?
Za​mis​li​te samo, mo​lim vas, tu sce​nu: Dži​li​jan na bar​skoj sto​li​ci u sa​ten​-
skoj suk​nji s iz​re​zom do boka, Stju​art koji non​ša​lant​no opi​pa​va čvor na
svo​joj kra​va​ti dok na kom​pju​te​ru sme​šte​nom u ruč​nom satu, pro​ra​ču​na​va
tre​nut​ni kurs ži​la​vog jena, bar​men koji ne pi​ta​ju​ći zna da gos​po​din Hjuz
želi nor​man​dij​sko, belo, ber​ba 1918, u spe​ci​jal​noj čaši koja buke usme​ra​-
va pra​vo pre​ma nosu, Stju​art be​šum​no seda na su​sed​nu sto​li​cu emi​tu​ju​ći
mo​šus svo​je mu​žev​nos​ti, Dži​li​jan moli za va​tru, Stju​art ele​gant​nim po​-
kre​tom iz dže​pa Ar​ma​ni​je​vog ode​la le​žer​nog kro​ja vadi dan​hi​lov upa​ljač
od kor​nja​če​vi​ne...
Pa, za​is​ta, mis​lim, za​is​ta. Bu​di​mo re​al​ni. Pri​ču sam čuo u po​ve​re​nju,
do pos​led​njeg de​ta​lja i ubed​lji​va je ta​man ono​li​ko ko​li​ko se i mo​glo oče​-
ki​va​ti. Neki tu​po​gla​vi iz ban​ke, kome je poš​lo za ru​kom da do​bi​je ot​kaz
na​kon ne​de​lju dana (za​is​ta tre​ba biti tu​po​glav da bi te odan​de iz​ba​ci​li)
jed​ne ve​če​ri je oti​šao sa Stju​om na post-Ar​be​it piće u Vlas​te​lin​ski vin​ski
bar. Na​te​rao sam Stju​ar​ta da ne​ko​li​ko puta po​no​vi: Vlas​te​lin​ski vin​ski
bar.
„Zna​či li to”, po​čeo sam s una​kr​s​nim is​pi​ti​va​njem, „da je reč o zda​nju
koje je vlas​niš​tvo ne​ko​ga ko sebe na​zi​va vlas​te​li​nom, ili pak, s dru​ge
stra​ne, da je to mes​to na koje iz​la​ze vlas​te​li​ni po​put tebe, kad im dođe da
ok​va​se grlo?”
Stju​art je zas​tao da malo raz​mis​li o tome: „Ne ra​zu​mem te.” „Po​sma​-
traj to ova​ko, da li je od ili je za?”
„Od ili za?”
„Da li pri​pa​da, da li je od ne​kog vlas​te​li​na, ili za vlas​te​li​ne.”
„Pa, ne znam.”
„Mo​raš zna​ti, ma​kar pod​sves​no.” Ne​tre​mi​ce smo se po​sma​tra​li ne​ko​li​-
ko se​kun​di. Mis​lim da Stju​art nije ra​zu​meo ni de​lić ono​ga što sam hteo
da ka​žem. Gle​dao me je kao da je mis​lio da na​mer​no sa​bo​ti​ram nje​go​vu
ne​kos​ti​mi​ra​nu pos​tav​ku Paul et Vir​gi​nie. „Opros​ti. Nas​ta​vi, mo​lim te.”
Dak​le, eto njih, Dum​m​kop​fa i Stjua gde se gos​te u Vlas​te​lin​skom baru,
kako god shva​će​nom, kad ula​zi ko dru​gi do jed​na vi​eil​le flam​me Herr D.-
a šle​pa​ju​ći sa so​bom ni​kog dru​gog do našu dra​gu Dži​li​jan. Odav​de pa na​-
da​lje, tok do​ga​đa​ja među čla​no​vi​ma amo​roz​nog kvar​te​ta bilo bi lako pre​-
dvi​de​ti da nije jed​nog čla​na kvar​te​ta, Stju​ar​ta, koji na za​jed​nič​kim iz​las​-
ci​ma ne​po​gre​ši​vo pod​se​ća na ve​za​nu vre​ću. I kako je on ovom pri​li​kom
us​peo da se iz​mi​go​lji iz tog oubli​et​te si​vi​la ne​pri​met​nos​ti? Shva​ta​te i
sami da mi tak​tič​nost na​la​že da mu pre​pus​tim re​ša​va​nje ove za​go​net​ke.
Želj​no iš​če​ku​jem nje​gov od​go​vor.
„Pa, kao, po​če​li smo da pri​ča​mo. I, kao, kre​nu​lo nam je.”
Eh, to je moj Stju​art. Ču​jem li ja to Tris​ta​na? Don Žu​ana? Ka​za​no​vu?
Ču​jem li ne​iz​re​ci​vo ne​pris​toj​nog mar​ki​za? Ne, ču​jem svog dru​ga i pri​ja​-
te​lja Stju​ar​ta Hju​za. „Pa, kao, po​če​li smo da pri​ča​mo. I, kao, kre​nu​lo nam
je.”
Oh, bože, po​no​vo me ona​ko gle​da​te. Ne mo​ra​te mi ni​šta reći. U meni
vi​di​te na​do​bud​nu pu​den​du, zar ne? Ali, gre​ši​te. Mo​žda ne hva​ta​te moju
in​to​na​ci​ju. Ovo go​vo​rim samo zbog toga što je Stju​art moj pri​ja​telj. Moj
sta​ri pri​ja​telj. Vo​lim ja nje​ga, mog Stju​ar​ta. Naše pri​ja​telj​stvo seže da​le​-
ko, da​le​ko u proš​lost kada su se ku​po​va​le sin​gli​ce, kada kivi još nije bio
iz​miš​ljen, kada su pred​stav​ni​ci auto-moto sa​ve​za u kaki uni​for​ma​ma poz​-
drav​lja​li ret​ke vo​za​če, kada je pa​ko​va​nje gol​den flej​k​sa ko​šta​lo če​ti​ri pe​-
ni​ja i još je os​ta​ja​lo za fla​šu me​do​vi​ne. Eto to smo mi, Stju​art i ja. Sta​ri
dru​ga​ri. I uz​gred, ne​moj​te vi da pot​ce​nju​je​te mog pri​ja​te​lja. Po​ne​kad je
malo us​po​ren, sta​ra tur​bi​na ne pre​de baš sva​ki put kao lam​bor​dži​ni, ali
sve on uka​či, sve. Po​ne​kad i brže od mene.
„Ho​ćeš li da mi po​zaj​miš fun​tu?” Se​de​li smo je​dan po​red dru​gog u toj
ško​li, kako god da se zva​la, u koju smo išli (Stju​art će zna​ti - pi​taj​te Stju​-
ar​ta). Sma​trao sam da je uljud​no da pro​bi​jem led kod ovog de​ča​ka do​tad
us​po​re​ne pa​me​ti koji je, bar na​krat​ko, s mu​kom us​peo da se pri​mak​ne
sho​las​tič​kim vi​so​vi​ma. I zna​te šta? Umes​to da po​niz​no pre​da lovu kao
što bi uči​nio sva​ki po​da​nik koji drži do sebe i kome je pri​vre​me​no do​pu​-
šte​no da udi​še vaz​duh vi​so​va, on je po​čeo da na​bra​ja us​lo​ve. Ka​ma​ta,
pro​cen​ti, di​vi​den​de, kur​s​ne lis​te, pro​se​ci, i šta ti ja znam. Kao da pris​tu​-
pam Evrop​skom mo​ne​tar​nom sis​te​mu, a samo sam hteo da mi da fun​tu. A
onda me je pi​tao za šta mi je taj no​vac po​tre​ban! Šta ga se to samo ti​ca​lo?
Ot​kud sam znao šta će mi! Za​ki​ko​tao sam se od ne​ve​ri​ce, na šta je ma​to​-
rac koji je dr​žao čas samo za​re​žao u znak ne​go​do​va​nja; re​kao sam ne​što
mu​dro da ga smi​rim i nas​ta​vio pre​go​vo​re sa svo​jim okru​glas​tim i fi​nan​-
sij​ski ne​umo​lji​vim no​vim pri​ja​te​ljem. Ne​ko​li​ko me​se​ci kas​ni​je vra​tio
sam mu no​vac za​ne​ma​ru​ju​ći nje​gov be​smis​le​ni ka​ve​at i sit​ni​ča​re​nja u
vezi s ka​ma​ta​ma jer su bili za​is​ta ne​ra​zum​lji​vi, i eto, od tog vre​me​na, mi
smo dru​ga​ri i pri​ja​te​lji.
Imao je de​voj​ku. Pre Dži​li​jan, hoću da ka​žem. U da​ni​ma kada je kivi,
itd. I zna​te šta? Si​gu​ran sam da mi neće za​me​ri​ti ako vam ovo ka​žem -
nije hteo da spa​va s njom. Ra​zu​me​te. Ni​šta hopa-cupa. Od​bio je da se
zbli​ži s nje​nim uskim bo​ko​vi​ma. A kada je na​kon ne​ko​li​ko me​se​ci tak​va
čed​nost, dos​toj​na jed​nog pro​le​te​ra, naj​zad iz​ma​mi​la je​dan ne​žan po​kret s
de​voj​či​ne stra​ne, re​kao joj je da bi že​leo da je bo​lje upoz​na. Ka​zao sam
tom tu​tu​mra​ku da ona upra​vo to i pred​la​že, ali Stju​art nije ka​pi​rao. Ne,
upra​vo tako, on to nije ka​pi​rao.
Pret​pos​tav​ljam da je mo​gao i da sla​že, na​rav​no, ali to bi za nje​ga bio
is​ko​rak u ima​gi​na​ci​ju. A po​red toga, po​se​du​jem i dru​ge do​ka​ze. Na​uč​ni​ci
su uoči​li ne​po​re​ci​vu po​ve​za​nost iz​me​đu in​te​re​so​va​nja/ne​za​in​te​re​so​va​-
nos​ti za seks i in​te​re​so​va​nja/ne​za​in​te​re​so​va​nos​ti za hra​nu. (Sum​nja​te u
to? Do​pus​ti​te mi onda da vam pre​do​čim ovaj de​talj: je​dan od naj​z​na​čaj​-
ni​jih fe​ro​mo​na kod čo​ve​ka, ili mi​ri​sa sek​sa, zove se iz​o​bu​ti​ral​de​hid, koji
se u ve​oma uti​caj​nom lan​cu ug​lje​ni​ka na​la​zi tik uz - mi​ris kli​ca soje. To ti
sva​ri, ami​go.) Dak​le, sada ćete ot​kri​ti, ako to već do sada nis​te uči​ni​li, da
Stju​art ve​ru​je da je ključ​ni ra​ison d’être hra​ne da se od oči​ju jav​nos​ti sa​-
kri​je neo​pi​si​vo ruž​na šara na ta​nji​ru is​pod nje. Dok je malo njih - ne da se
hva​lim - malo je ve​šti​jih s do​brim sta​rim ki​ne​skim šta​pi​ći​ma od mla​dog
Oli​ja.
Ergo, isto tako ni​ka​da ni​sam imao ve​ćih pro​ble​ma u od​go​va​ra​ju​ćem
sek​to​ru ljud​skih od​no​sa. Su​pre​si​ja po​ro​di​ce ni​ka​da nije bila moj moto.
Mo​žda je Stju​art obes​hra​bren zbog toga što imam re​pu​ta​ci​ju co​ure​ura. A
ne bi se mo​glo reći da mi je to ote​ža​no jer ra​dim u ško​li en​gle​skog je​zi​ka.
Do​dat​na in​di​vi​du​al​na nas​ta​va u si​tu​aci​ja​ma je​dan na je​dan. Kada je okre​-
tao broj mog bu​do​ara Stju​art je si​gur​no saz​nao kako se od​go​va​ra na te​le​-
fon​ski po​ziv na pet​na​est je​zi​ka, do sada. Ali, s njim je sad sve u redu.
Ima Dži​li​jan, zar ne?
Is​kre​no go​vo​re​ći, u vre​me kada je Stju​art uše​tao u Vlas​te​lin​ski kafe i
iz nje​ga iše​tao s Dži​li​jan, ja ni​sam imao stal​nu de​voj​ku. Bio sam po​ma​lo
utu​čen, a kad sam ta​kav umem da bu​dem sar​kas​ti​čan, tako da pret​pos​tav​-
ljam da mi se tu i tamo mo​glo ote​ti ne​što ne​pri​jat​no. Ali, bilo mi je dra​go
zbog nje​ga. Kako mi ne bi bilo? I kada su prvi put svra​ti​li do mene bio je
sre​ćan kao kuče. Kao kuče koje maše re​pom i drži ko​sku u zu​bi​ma, pros​-
to mi je doš​lo da ga po​če​šem iza uva.
Po​tru​dio sam se da ih moj stan ne uz​ne​mi​ri is​u​vi​še. Pre​ko sofe sam le​-
žer​no pre​ba​cio ma​ro​kan​sku za​ve​su, u spra​vu sta​vio tre​ći čin Or​fe​ja, za​-
pa​lio mi​riš​lja​vi šta​pić al ak​bar, i to je bilo to. Či​ni​lo mi se da je efe​kat baš
ona​ko bi​enve​nue chez Ol​lie. Ah, ve​ro​vat​no sam mo​gao da idem i da​lje -
da oka​čim neki pos​ter bor​be s bi​ko​vi​ma da bi se Stju​art ose​ćao kao kod
kuće - ali sma​tram da ne tre​ba u pot​pu​nos​ti po​tis​nu​ti sop​s​tve​nu lič​nost,
jer ina​če gos​ti neće zna​ti koga ima​ju pred so​bom. Kad se zvo​no na vra​ti​-
ma ogla​si​lo, pri​pa​lio sam je​dan go​lo​az i pri​pre​mio se na su​sret sa svo​jom
sud​bi​nom. Tač​ni​je, Stju​ar​to​vom sud​bi​nom, kako se kas​ni​je is​pos​ta​vi​lo.
Ba​rem nije pi​ta​la za​što dr​žim na​vu​če​ne za​ve​se usred bela dana. Objaš​-
nje​nja za tu sla​bost su mi u pos​led​nje vre​me pos​ta​la pre​vi​še ba​rok​na:
hva​tam sebe kako na​vo​dim sve, od ret​ke očne bo​les​ti do ve​či​tog oma​ža
Od​no​vim ra​nim de​li​ma. Mo​žda ju je Stju​art upo​zo​rio.
„Dra​go mi je”, rek​la je. „Stju​art mi je pri​čao o tebi.”
Na to sam na​pra​vio po​kret à la Ma​ka​ro​va u Ro​meu i Ju​li​ji samo da
bih sve opus​tio. „Oh, bože”, od​go​vo​rio sam i spus​tio se na ma​ro​kan​sku
tka​ni​nu, „nije valj​da po​me​nuo sve moje rat​nič​ke rane? Za​is​ta, Stju​ar​te,
znam da ne po​ti​ču svi od al​ban​skog kra​lja Zo​gua, ali nisi mo​rao baš sve
da iz​brb​ljaš.”
Do​ta​kao je nje​nu ruku - po​kre​tom koji ni​ka​da do tada nije pri​rod​no iz​-
veo - i pro​mrm​ljao: „Re​kao sam ti da ne ve​ru​ješ ni​jed​noj nje​go​voj reči.”
Ona je klim​nu​la gla​vom i ja sam se ose​tio ne​ka​ko čud​no nad​ja​čan.
Do​pus​ti​te mi da pro​bam da re​kons​tru​išem kako je iz​gle​da​la toga dana.
S mo​jim pam​će​njem koje se po​na​ša kao služ​be​nik sta​nič​ne gar​de​ro​be
neću us​pe​ti da vas snab​dem pre​ciz​nom si​mu​la​ci​jom nje​nog iz​gle​da i dr​-
ža​nja, ali mis​lim da je no​si​la ze​le​nu ko​šu​lju čija se ni​jan​sa kre​ta​la iz​me​đu
žal​fi​je i mi​lo​du​ha, le​vis 501 sto​ne-wa​shed, ze​le​ne ča​ra​pe i par smeš​no
ruž​nih pa​ti​ka. Kosa kes​te​njas​ta za​ka​če​na iza uha i pu​šte​na da slo​bod​no
pada po​za​di; ne​dos​tat​kom šmin​ke pos​tig​nu​to je ble​di​lo koje is​ti​če nje​ne
krup​ne sme​đe oči; mala usta i pre​fi​njen nos usa​đen vrlo ni​sko na oval​-
nom licu, što još više na​gla​ša​va nad​me​nost za​ob​lje​nog čela. Uši prak​tič​-
no bez re​si​ca, to sam mo​rao da pri​me​tim, jed​na sve češ​ća ge​net​ska crta
koju bi, bez sum​nje, Dar​vin umeo da objas​ni.
Da, čini mi se da je tako iz​gle​da​la.
Zna​te, ja ni​sam od onih ko​nver​za​na​ta koji tvr​de da se do lič​nih pi​ta​nja
do​la​zi na​por​nim oko​li​ša​njem. Ne le​tim u ši​ro​kom luku da​le​ko od gnez​da
pre​ko tema dana kao što su po​li​tič​ki ne​mi​ri u Is​toč​noj Evro​pi, naj​no​vi​ji
dr​žav​ni udar u Afri​ci, šan​se za pre​živ​lja​va​nje ki​to​va, mre​ška​nje ta​la​sa ni​-
skog vaz​duš​nog pri​ti​ska koji se tre​nut​no nji​še s gre​nlan​d​ske kuke. Ni​sam
Dži​li​jan i nje​nog vlas​te​li​na čes​ti​to ni pos​lu​žio for​mo​za ulong ča​jem, a
već sam je pi​tao ko​li​ko ima go​di​na, šta radi i da li su joj ro​di​te​lji živi.
Nije mi ni​šta uze​la za zlo, iako se Stju​art tr​zao od ner​vo​ze kao ze​či​ja
nju​ška. Ot​krio sam da ima dva​de​set i osam go​di​na; ima ne​ko​li​ko go​di​na
kako su joj se ro​di​te​lji ra​zve​li (maj​ka Fran​cu​ski​nja, otac En​glez), jer je
taja zbri​sao s ne​kom fu​fi​com; a ona je svo​ju koru hle​ba za​ra​đi​va​la kao
gos​pa od umet​nos​ti osve​ža​va​njem iz​ble​de​lih pig​me​na​ta iz proš​lih vre​me​-
na. Šta? A, res​ta​uri​ra sli​ke.
Pre nego što su otiš​li ni​sam se suz​dr​žao da ne pri​vu​čem Dži​li​jan k sebi
i upu​tim joj dra​go​cen sa​vet da je kom​bi​na​ci​ja le​vi​ski i pa​ti​ka za tr​ča​nje
un désas​tre i da sam za​pa​njen kako je u po bela dana išla uli​ca​ma do mog
sta​na us​peš​no iz​be​gav​ši da je pri​ve​žu za stub sra​ma.
„Kaži mi”, uz​vra​ti​la je, „ti nisi...”
„Šta?” te​rao sam je da mi kaže.
„Ti nisi... Da se ti, slu​čaj​no, ne šmin​kaš?”
 3: Bio sam sja​jan tog leta

Stju​art: Mo​lim vas ne​moj​te biti to​li​ko pro​tiv Oli​ve​ra. Ume da bude
ne​mo​guć po​ne​kad ali je u su​šti​ni ve​oma do​bar i lju​ba​zan. Mno​gi ga ne
vole, neki ga čak i in​ten​ziv​no mrze, ali pro​baj​te da sa​gle​da​te i dru​gu stra​-
nu. Nema de​voj​ku, go​to​vo da uop​šte nema nov​ca, radi po​sao koji ne pod​-
no​si. Do​bar deo tog sar​kaz​ma samo je raz​me​ta​nje, i ako ja mogu da pod​-
no​sim nje​go​va za​dir​ki​va​nja, zar ne mo​že​te i vi? Po​ku​šaj​te da mu pru​ži​te
šan​su. Zbog mene. Ja sam sre​ćan. Mo​lim vas ne​moj​te to da mi kva​ri​te.
Kad nam je bilo šes​na​est go​di​na le​to​va​li smo po omla​din​skim hos​te​li​-
ma. Auto​to​pom smo sti​gli do Škot​ske. Ja sam po​ku​ša​vao da za​us​ta​vim
sva​ko vo​zi​lo koje je na​ila​zi​lo, a Oli​ver je po​di​zao pa​lac samo za one
auto​mo​bi​le u ko​ji​ma je že​leo da se vozi, a po​ne​kad je i mrko gle​dao vo​-
za​če čija mu se kola nisu do​pa​da​la. Tako da ni​smo bili baš us​peš​ni u sto​-
pi​ra​nju. Ali sti​gli smo. Kiša je pa​da​la go​to​vo bez pres​tan​ka, a kad su nas
is​te​ra​li iz hos​te​la na je​dan dan, še​ta​li smo i se​de​li na auto​bu​skim sta​ja​li​-
šti​ma. Obo​ji​ca smo ima​li kiš​ne ka​ba​ni​ce ali Oli​ver ni​ka​ko nije hteo da
na​vu​če ka​pu​lja​ču jer, re​kao je, u njoj iz​gle​da kao ka​lu​đer, a nije že​leo da
pov​la​đu​je hriš​ćans​tvu. Tako da je po​ki​sao više od mene.
Jed​nom smo ceo dan pro​ve​li - neg​de u bli​zi​ni Pi​tlo​kri​ja, čini mi se - u
te​le​fon​skoj ka​bi​ni igra​ju​ći po​ta​pa​nja pod​mor​ni​ca. To je ona igra za koju
is​cr​ta​te mre​žu i sva​ki igrač ima jed​nu pod​mor​ni​cu od če​ti​ri kva​dra​ti​ća,
dve od tri, tri od dva i tako da​lje, i za​da​tak je da uni​šti​te pro​tiv​nič​ku flo​tu.
Igra​li smo igru za igrom. Je​dan od nas mo​rao je da sed​ne na pod go​vor​ni​-
ce, a dru​gi je sta​jao nas​lo​njen na sta​lak za ime​nik. Pre​pod​ne sam pro​veo
se​de​ći na podu, a po​pod​ne os​lo​njen na sta​lak. Za ru​čak smo jeli vlaž​ne
zo​be​ne bi​sk​vi​te koje smo ku​pi​li u se​oskoj pro​dav​ni​ci. Či​ta​vog dana smo
igra​li pod​mor​ni​ce, i niko nije do​šao da te​le​fo​ni​ra. Ne se​ćam se ko je po​-
be​dio. Kas​no pos​le pod​ne vre​me se pro​lep​ša​lo pa smo se vra​ti​li u hos​tel.
Ski​nuo sam ka​pu​lja​ču i kosa mi je bila suva; Oli​ver je i da​lje bio skroz
mo​kar. Sun​ce je iz​aš​lo i Oli​ver me je uhva​tio pod ruku. Proš​li smo po​red
jed​ne žene koja je sta​ja​la u svom vrtu. Oli​ver se nak​lo​nio i re​kao, „Pri​-
me​ti​te, gos​po​đo, su​vog ka​lu​đe​ra i mo​krog greš​ni​ka.” Zbu​nje​no nas je po​-
gle​da​la, a mi smo, slož​na ko​ra​ka nas​ta​vi​li da​lje, ruku po​dru​ku.
Ne​ko​li​ko ne​de​lja po​što smo se upoz​na​li, po​veo sam Dži​li​jan da upoz​-
na Oli​ve​ra. Prvo sam mo​rao malo da joj po​jas​nim ka​kav je on, jer na os​-
no​vu toga što mene poz​na​je​te ne bis​te nuž​no mo​gli za​klju​či​ti ka​kav je
moj naj​bo​lji pri​ja​telj, a Oli​ver ume da ide lju​di​ma na nos. Re​kao sam da
ima raz​ne po​ma​lo ek​s​cen​trič​ne na​vi​ke i uku​se, ali ako se oni za​obi​đu,
brzo se do​la​zi do pra​vog Oli​ve​ra. Re​kao sam joj da će zas​to​ri ve​ro​vat​no
biti na​vu​če​ni i da će unu​tra mi​ri​sa​ti na in​dij​ske šta​pi​će, ali ako se bude
po​na​ša​la kao da ni​šta nije neo​bič​no, sve će biti u redu. Pa, po​na​ša​la se
kao da joj ni​šta nije neo​bič​no, i po​sum​njao sam da je Oli​ver zato po​ma​lo
ne​za​do​vo​ljan. On ipak voli da iz​a​zi​va lako ko​me​ša​nje. I za​is​ta uži​va u
tome da priv​la​či paž​nju.
„I nije bio tako ču​dan kao što si ga opi​sao, taj tvoj pri​ja​telj”, rek​la je
Dži​li​jan kad smo iz​aš​li.
„Do​bro.”
Ni​sam joj re​kao da se Oli​ver po​na​šao neo​bič​no pris​toj​no.
„Do​pa​da mi se. Za​ba​van je. Sa​svim fino iz​gle​da. Da li se šmin​ka?”
„Ko​li​ko ja znam, ne.”
„To je ve​ro​vat​no zbog sve​tla”, rek​la je.
Kas​ni​je, u toku ve​če​re u in​dij​skom res​to​ra​nu, dok sam is​pi​jao dru​go
pivo, ne​što me je spo​pa​lo. Ose​ćao sam da smem da pos​tav​ljam pi​ta​nja,
ose​ćao sam da joj to neće sme​ta​ti.
„A da li se ti šmin​kaš?” Raz​go​va​ra​li smo o ne​če​mu sa​svim dru​gom,
re​kao sam to iz​ne​bu​ha, ali u mo​jim mis​li​ma iz​gle​da​lo je kao da upra​vo
raz​go​va​ra​mo o Oli​ve​ru, a i to kako je ona od​go​vo​ri​la, kao da i sama raz​-
miš​lja o na​šem raz​go​vo​ru o Oli​ve​ru, kao da pre​kid nije ni pos​to​jao iako
smo se do​tak​li mno​gih tema u me​đu​vre​me​nu, zbog sve​ga toga bio sam
vrlo ra​dos​tan.
„Ne, zar ne pri​me​ću​ješ?”
 „Ni​sam baš vešt u tome.”
Is​pred nje je sta​ja​la do​po​la po​je​de​na por​ci​ja pi​le​ti​ne i do​po​la po​pi​je​na
čaša be​log vina. Iz​me​đu nas bila je de​be​la, cr​ve​na sve​ća čiji se pla​men
uta​pao u je​zer​ce​tu vo​ska, i lju​bi​čas​ta afrič​ka lju​bi​či​ca, plas​tič​na. Prvi put
sam se tada, pod sve​tlom sve​ce, za​gle​dao u Dži​li​ja​ni​no lice. Ona.... uos​-
ta​lom vi​de​li ste je i sami, zar ne? Jes​te li pri​me​ti​li jed​nu malu po​vr​ši​nu s
pe​ga​ma na nje​nom le​vom obra​zu. Jes​te? U sva​kom slu​ča​ju, te ve​če​ri
kosu je sklo​ni​la iza uha i za​ka​či​la dve​ma sme​đim šna​la​ma, oči su joj bile
tam​ne kao tama, i jed​nos​tav​no ni​sam mo​gao da joj odo​lim. Gle​dao sam
je i gle​dao dok je pla​men koji se bo​rio s vo​skom ba​cao ne​mir​no sve​tlo
pre​ko nje​nog lica, i pros​to ni​sam mo​gao da joj odo​lim.
„Ni ja”, re​koh naj​zad.
„Ni ti šta?” Ovo​ga puta nije se auto​mat​ski na​do​ve​za​la.
„Ne šmin​kam se.”
„Do​bro je. Da li tebi sme​ta ako ja no​sim pa​ti​ke s le​vi​ska​ma?”
„Mo​žeš da no​siš šta god ti je vo​lja, što se mene tiče.”
„Ovo je jed​na is​hi​tre​na iz​ja​va.”
„Ose​ćam se is​hi​tre​no.”
Kas​ni​je sam je odve​zao do sta​na koji je de​li​la s ne​kim, i dok je tra​ži​la
klju​če​ve sta​jao sam nas​lo​njen na zar​đa​lu ogra​du. Za​tim me je pus​ti​la da
je po​lju​bim. Po​lju​bio sam je než​no, a za​tim sam je po​gle​dao, pa sam je
po​no​vo než​no po​lju​bio.
„Ako ne ko​ris​tiš šmin​ku”, pro​šap​ta​la je, „neće se raz​ma​za​ti.”
Za​gr​lio sam je. Obu​hva​tio sam je ru​ka​ma i za​gr​lio je, ali ni​sam je po​-
no​vo po​lju​bio jer sam po​mis​lio da ću za​pla​ka​ti. Po​no​vo sam je za​gr​lio a
za​tim sam je od​gur​nuo kroz vra​ta jer sam mis​lio da ću, ako to bude po​tra​-
ja​lo još se​kund, za​is​ta za​pla​ka​ti. Sta​jao sam na pra​gu, pri​ti​skao kap​ke,
udi​sao i iz​di​sao.
Raz​me​ni​li smo in​for​ma​ci​je o po​ro​di​ca​ma. Moj je otac umro od sr​ča​-
nog uda​ra pre ne​ko​li​ko go​di​na. Maj​ka je to na​iz​gled do​bro pod​ne​la - za​-
pra​vo, bila je go​to​vo odu​šev​lje​na. A onda je do​bi​la rak, sve​ga.
Dži​li​ja​ni​na maj​ka bila je Fran​cu​ski​nja - jes​te Fran​cu​ski​nja, hoću da
ka​žem. Njen otac bio je nas​tav​nik koji je u sklo​pu obu​ke pro​veo go​di​nu
dana u Li​onu i vra​tio se sa ma​dam Va​jat. Dži​li​jan je ima​la tri​na​est go​di​na
kad je otac po​be​gao s jed​nom od svo​jih uče​ni​ca koja je na​pus​ti​la ško​lu
go​di​nu dana pre toga. Nje​mu je bilo če​tr​de​set se​dam, njoj se​dam​na​est.
Kru​ži​le su gla​si​ne da su bili u vezi još dok joj je pre​da​vao, kad je ima​la
pet​na​est go​di​na; pri​ča​lo se i da je os​ta​la u dru​gom sta​nju. Doš​lo bi do
straš​nog skan​da​la da su oni koji su bili pred​met tog skan​da​la bili pri​sut​ni.
Ali oni su jed​nos​tav​no otiš​li, nes​ta​li. Mora da je to za ma​dam Va​jat bilo
straš​no. Kao da joj je muž u isto vre​me i umro i na​pus​tio je zbog dru​ge
žene.
„Kako je to uti​ca​lo na tebe?”
Dži​li​jan me je po​gle​da​la kao da sam joj upu​tio neko ve​oma glu​po pi​-
ta​nje.
„Bo​le​lo je. Pre​ži​ve​le smo.”
„Ali tri​na​est go​di​na... ne znam, u nez​god​no vre​me te je na​pus​tio.”
„I dve go​di​ne je nez​god​no vre​me”, rek​la je. „Pet isto tako. De​set. Pet​-
na​est je isto nez​god​no.”
„Samo sam mis​lio, iz čla​na​ka koje sam či​tao...”
„S če​tr​de​set go​di​na ne bi bilo loše”, rek​la je zvon​kim, go​to​vo oš​trim
gla​som koji ra​ni​je ni​sam čuo. „Da nije zdi​mio dok ne na​pu​nim če​tr​de​se​-
tu, mis​lim da bih se bo​lje ose​ća​la. Mo​žda bi to tre​ba​lo da uve​du kao pra​-
vi​lo.”
Mis​lio sam, ne že​lim da ti se bilo šta slič​no ika​da više do​go​di. Ću​ta​li
smo, dr​ža​li se za ruke. Od njih če​tvo​ro, spa​li smo na jed​nog ro​di​te​lja.
Dva umr​la, je​dan nes​tao.
„Vo​leo bih da je ži​vot kao ban​kar​stvo”, re​kao sam. „Ne mis​lim dos​-
lov​no. Ima tu vrlo kom​pli​ko​va​nih stva​ri. Ali, na kra​ju sve shva​tiš ako se
samo po​tru​diš. Ili uvek pos​to​ji neg​de neko ko se ra​zu​me, pa ma​kar i nak​-
nad​no, kad je već kas​no. Ne​vo​lja sa ži​vo​tom, kako se meni čini, jes​te da
može već za sve da bude kas​no, a da ti ipak i da​lje ni​šta ne shva​taš.” Pri​-
me​tio sam da me pa​ž​lji​vo po​sma​tra. „Iz​vi​ni što sam ne​ras​po​lo​žen.”
„Nije za​bra​nje​no biti ne​ras​po​lo​žen. Sve dok si mno​go češ​će ve​seo.”
„Okej.”
Tog leta smo bili ve​se​li. Po​mo​glo je to što je Oli​ver bio s nama, si​gu​-
ran sam u to. Šeks​pi​ro​va ško​la en​gle​skog je​zi​ka is​klju​či​la je svo​ju neo​n​-
sku rek​la​mu na dva me​se​ca, i Oli​ver je bio bez oba​ve​za. Pre​tva​rao se da
nije, ali ja sam to znao. Svu​da smo išli za​jed​no. Pili smo u pa​bo​vi​ma,
igra​li ru​let na slot-ma​ši​na​ma, ple​sa​li, gle​da​li fil​mo​ve, lu​di​ra​li se ako bi
nam se tako proh​te​lo. Iz​me​đu mene i Dži​li​jan ra​đa​la se lju​bav i mo​glo se
oče​ki​va​ti da že​li​mo da bu​de​mo sami sve vre​me, da se gle​da​mo u oči i dr​-
ži​mo za ruke i ide​mo u kre​vet za​jed​no. Na​rav​no da smo to i ra​di​li, ali
smo se i dru​ži​li s Oli​ve​rom. Nije ono što mis​li​te - nije nam bio po​tre​ban
sve​dok, ni​smo že​le​li da se raz​me​će​mo time što smo za​ljub​lje​ni; on je jed​-
nos​tav​no bio pri​jat​no druš​tvo.
Otiš​li smo na more. Otiš​li smo na jed​nu pla​žu se​ver​no od Frin​to​na i
jeli sla​do​led i bom​bo​ne i iz​naj​mi​li smo le​žalj​ke a Oli​ver nas je te​rao da
krup​nim slo​vi​ma is​pi​še​mo svo​ja ime​na na pe​sku i da se fo​to​gra​fi​še​mo
dok sto​ji​mo po​red njih. A onda smo gle​da​li kako more spi​ra ime​na i bilo
je tuž​no. Svi smo malo kenj​ka​li i šmr​ca​li kao deca, i pre​tva​ra​li se, ali to
smo ra​di​li samo zbog toga što smo za​is​ta bili tuž​ni dok smo gle​da​li kako
naša ime​na nes​ta​ju. Onda je Dži​li​jan rek​la ono da Oli​ver go​vo​ri kao iz
reč​ni​ka, pa je on na pla​ži na​pra​vio sce​nu, i svi smo se sme​ja​li.
Oli​ver je ta​ko​đe bio dru​ga​či​ji. Obič​no bi, kada smo on i ja bili s de​voj​-
ka​ma, bio tak​mi​čar​ski ras​po​lo​žen, čak i kad to nije hteo. Pret​pos​tav​ljam
da ovog puta nije imao šta ni da iz​gu​bi ni da do​bi​je, i zbog toga je sve
bilo lak​še. Sve tro​je smo ne​ka​ko zna​li da je ovo ne​po​nov​lji​vo, da je ovo
prvo i pos​led​nje leto jer se ni​ka​da više na ovaj na​čin neće po​no​vi​ti moja i
Dži​li​ja​ni​na za​ljub​lje​nost. Lju​ba​vi i slič​nog će biti. Bilo je je​dins​tve​no, to
leto; svi smo to ose​ti​li.

Dži​li​jan: Išla sam na obu​ku za so​ci​jal​ne rad​ni​ke pos​le za​vr​šet​ka fa​-
kul​te​ta. Ubr​zo sam odus​ta​la. Ali se​ćam se ne​če​ga što je na jed​nom od
kur​se​va rek​la sa​vet​ni​ca. Rek​la je: „Mo​ra​te ima​ti na umu da je sva​ka si​tu​-
aci​ja je​dins​tve​na i da je sva​ka si​tu​aci​ja isto tako ti​pič​na.”
Ne​vo​lja je u tome što Stju​art o sebi pri​ča tako da na​go​ni lju​de da do​-
no​se is​hi​tre​ne za​ključ​ke. Re​ci​mo, kada čuju kako je moj otac po​be​gao sa
svo​jom uče​ni​com, od​mah me čud​no po​gle​da​ju, a to zna​či jed​nu od dve
stva​ri, ako ne i obe is​to​vre​me​no. Prva je: ako je vam je otac po​be​gao s
ne​kim ko je samo dve go​di​ne sta​ri​ji od vas, to ve​ro​vat​no zna​či da je on
za​pra​vo že​leo da po​beg​ne s vama. A dru​ga je: op​šte je poz​na​ta či​nje​ni​ca
da de​voj​ke čiji je otac na​pus​tio po​ro​di​cu čes​to to kom​pen​zu​ju time što se
upu​šta​ju u veze sa sta​ri​jim mu​škar​ci​ma. Da li i vas to in​te​re​su​je?
Ja bih na to od​go​vo​ri​la, naj​pre, da sve​dok nije pri​su​tan te zbog toga ne
može biti is​pi​tan o slu​ča​ju, i dru​go, ako je ne​što „op​šte poz​na​ta či​nje​ni​-
ca”, to ne zna​či da se od​no​si i na mene. Sva​ka si​tu​aci​ja je ti​pič​na i sva​ka
si​tu​aci​ja je je​dins​tve​na. Može i tako da se kaže ako vam se više svi​đa.
Ne znam zbog čega Stju​art i Oli​ver to rade. Mora da je opet reč o ne​-
koj nji​ho​voj igri. Kao kad se Stju​art pre​tva​ra da nije čuo za Pi​ka​sa, ili kad
se Oli​ver pre​tva​ra da su mu ne​do​ku​či​ve sve ma​ši​ne iz​miš​lje​ne pos​le pres​-
li​ce. Ali to nije igra koju ja že​lim da igram, tu ni​ka​ko, hva​la lepo. Igre
pri​pa​da​ju de​tinj​stvu, i po​ne​kad po​mis​lim kako sam ja svo​je iz​gu​bi​la vrlo
mla​da.
Hoću samo da ka​žem da se ne sla​žem sa​svim sa Stju​ar​to​vim opi​som i
mog leta s Oli​ve​rom. Jes​te, pro​vo​di​li smo dos​ta vre​me​na i sami, po​če​li
smo da spa​va​mo za​jed​no i sve to, i da, bili smo do​volj​no sves​ni da zna​mo
da čak i kad se za​ljub​lju​je​mo ne tre​ba da bu​de​mo baš ne​raz​dvoj​ni. Ali s
moje tač​ke gle​di​šta to nije auto​mat​ski po​dra​zu​me​va​lo da mo​ra​mo da se
dru​ži​mo s Oli​ve​rom. Na​rav​no da mi se do​pa​dao - čim ga upoz​na​te ne​mi​-
nov​no je da vam se do​pad​ne - ali bio je sklon tome da mo​no​po​li​zu​je stva​-
ri. Sko​ro da nam je go​vo​rio šta da ra​di​mo. Nije da se ža​lim. Samo uno​-
sim malu is​prav​ku.
Eto to je pro​blem kad se ova​ko raz​go​va​ra o stva​ri​ma. Ni​kad nije sa​-
svim ko​rek​t​no pre​ma ono​me ko je pred​met raz​go​vo​ra.
Upoz​na​la sam Stju​ar​ta. Za​lju​bi​la sam se u nje​ga. Ven​ča​li smo se. Šta
tu ima da​lje da se kaže?

Oli​ver: Bio sam sja​jan tog leta. Zbog čega stal​no go​vo​ri​mo o „tom
letu” - ipak je to bilo ko​li​ko proš​log leta. Ve​ro​vat​no zbog toga što je li​či​lo
na je​dan sa​vr​še​no iz​ve​den ton, jed​nu pre​ciz​nu i proz​rač​nu boju. Tak​vo se
bar čini u se​ća​nju; i svi​ma nam se uvuk​lo pod kožu, il me sem​ble. Po​vrh
sve​ga, ja sam bio sja​jan.
Stva​ri su bile mal​či​ce su​mor​ne u ško​li je​zi​ka pre nego što su se nje​ne
dve​ri za​tvo​ri​le zbog ras​pus​ta. Zav​la​da​lo je iz​ves​no smra​či​va​nje duha, za​-
hva​lju​ju​ći nes​po​ra​zu​mu ko​jim ni​sam hteo da op​te​re​ću​jem vlas​te​li​na i
gos​pu; ne bi bilo u redu, mis​lio sam, s ob​zi​rom na sta​nje nji​ho​vih du​ho​-
va. Ali uočio sam je​dan od pro​ble​ma, jed​nu ne​iz​bri​si​vu crtu mo​jih stra​nih
uče​ni​ka: ne go​vo​re en​gle​ski na​ro​či​to do​bro. To je bio raz​log. Mis​lim, se​-
de​la je tako kli​ma​ju​ći gla​vom, sme​ši​la mi se, i Oli, si​ro​ti, tu​pa​vi, šup​ljo​-
gla​vi Oli je po​mis​lio kako su ti spo​ljaš​nji ti​ko​vi u op​ho​đe​nju po​uz​da​ni
po​ka​za​te​lji uza​jam​ne priv​lač​nos​ti. Po mom miš​lje​nju i nije bilo pre​vi​še
iz​ne​na​đu​ju​će što se iz toga iz​ro​dio nes​po​ra​zum koji je, ko​li​ko god bio ka​-
ja​nja vre​dan, li​šen sva​ke kri​vi​ce od stra​ne ne​sreć​nog nas​tav​ni​ka. A po​mi​-
sao da sam se ja opi​rao nje​noj že​lji da zbri​še iz mog sta​na, da sam os​tao
hla​dan spram nje​nih upla​ka​nih oči​ju - ja, za​ljub​lje​nik ope​re, da os​ta​nem
hla​dan na suze? - to je smeš​no pre​te​ri​va​nje. Di​rek​tor, zas​tra​šu​ju​ći ko​mad
lave iz dav​no uga​še​nog vul​ka​na, čak je bio upo​ran u svom sta​vu da sam
pre​šao gra​ni​ce pri​vat​nog po​du​ča​va​nja pro​pus​tiv​ši kroz kez su​mor​nu fra​-
zu sek​su​al​no uz​net​ni​ra​va​nje da visi u vaz​du​hu iz​me​đu nas, i pre​do​čio mi
da će u toku let​nje pa​uze raz​mo​tri​ti us​lo​ve mog za​pos​le​nja. Od​go​vo​rio
sam mu da bi, što se mene tiče, naj​bo​lje bilo da te svo​je us​lo​ve upo​tre​bi
kao rek​tal​ni im​plant, po mo​guć​stvu bez bla​go​de​ti anes​te​zi​je, što je nje​ga
pod​stak​lo da na​go​ves​ti kako bi mo​žda či​ta​vu stvar tre​ba​lo pre​pus​ti​ti sud​-
skim or​ga​ni​ma nje​nog vi​so​čans​tva, a po​sred​stvom po​li​ci​je, ili ba​rem ne​-
kom bez​az​le​nom tri​bu​na​lu ov​laš​će​nom da gubi vre​me na con​tre​tem​ps iz​-
me​đu gos​po​da​ra i slu​gu. Od​vra​tio sam kako je, na​rav​no, ta od​lu​ka u nje​-
go​voj nad​lež​nos​ti a za​tim sam na​glas me​di​ti​rao i po​ku​šao da pri​zo​vem u
se​ća​nje jed​no Ro​zi​no pi​ta​nje u vezi s en​gle​skim obi​ča​ji​ma u druš​tvu. Da
li je nor​mal​no, pi​ta​la je, da sta​ri​ja gos​po​da koja re​dov​no pro​ve​ra​va​ju us​-
peh uče​ni​ka, po​zo​vu ne​ko​ga na raz​go​vor i po​ka​žu mu spu​šta​njem ruke
mes​to na koje tre​ba da sed​ne, na ka​uču, a da za​tim ruku ne po​me​re?
Upoz​nao sam di​rek​to​ra s te​ži​nom od​go​vo​ra koji sam dao Rozi: po​jas​nio
sam joj da je pre reč o fi​zi​olo​gi​ji nego o ma​ni​ri​ma, i da te​ška sla​bost i
sta​rost do​vo​de do sk​vr​ča​va​nja mi​ši​ća, što za​uz​vrat uz​ro​ku​je pre​kid u nizu
ko​man​di koje idu iz ce​re​bral​nog cen​tra do sred​njeg pr​sta. Tek kas​ni​je
sam, sada već do​nek​le uz​ne​mi​re​nom di​rek​to​ru, kada je Roza već otiš​la,
re​kao da mi je palo na pa​met kako su još dve de​voj​ke u pro​tek​lih dva​na​-
est me​se​ci pos​ta​vi​le isto pi​ta​nje. Ni​sam mo​gao baš da se se​tim nji​ho​vih
ime​na, ali kada bi se one koje su još uvek in sta​tu pu​pil​la​re oku​pi​le u jed​-
noj décon​trac​tée at​mo​sfe​ri - re​ci​mo kao pri​li​kom iden​ti​fi​ko​va​nja u po​li​-
ci​ji - si​gu​ran sam da bi či​tav slu​čaj mo​gao da pos​lu​ži kao do​da​tak nji​ho​-
vom re​dov​nom ne​delj​nom času o „Bri​ta​ni​ji u osam​de​se​tim”. Di​rek​tor je
sada već bio flu​ores​cen​tan ko​li​ko i neo​n​ski znak is​pred aka​de​mi​je, gle​da​-
li smo se po​gle​di​ma koji su bili u pot​pu​nos​ti li​še​ni sva​kog pri​ja​telj​skog
ose​ća​nja. Po​mis​lio sam kako sam iz​gu​bio po​sao, ali ni​sam bio si​gu​ran.
Moj lo​vac je pri​tis​nuo nje​go​vu kra​lji​cu; nje​gov lo​vac je pri​tis​nuo moju
kra​lji​cu. Hoće li to biti pat ili obos​tra​no uni​šte​nje?
I sve to tre​ba uze​ti u ob​zir pri​li​kom pro​ce​ne moje bri​ljant​nos​ti tog leta.
Kao što sam re​kao, ni​sam op​te​re​ći​vao Stjua i Dži​li ovim is​kliz​nu​ćem u
ka​ri​je​ri: is​kus​tvo mi go​vo​ri da po​de​lje​na muka nije i pre​po​lov​lje​na muka,
već pre muka raz​gla​še​na pre​ko moć​nih zvuč​ni​ka tra​ča. Ju​huu, vi, ho​će​te
li da is​praz​ni​te cre​va s ve​li​ke vi​si​ne na jad​nog Oli​ja?
Kada se sada toga se​tim, mo​žda bi mi stvar​no po​mo​glo da sam bio
malo tu​žan. Či​nje​ni​ca da su mi re​zer​vi​sa​li prvi red u cen​tral​nom ša​to​ru
svo​je sre​će do​pri​ne​la je tome da pro​gu​tam tugu. A kako bih im se na
prak​ti​čan na​čin odu​žio nego time što bih obez​be​dio nji​ho​voj se​men​ki
bon​he​ura vre​me za rast i bu​ja​nje, gra​na​nje i cve​ta​nje? Svo​jim ra​zi​gra​nim
pri​sus​tvom odag​nao sam šte​to​či​ne. Bio sam nji​hov sprej pro​tiv lis​ne vaši,
nji​ho​vo gno​ji​vo, nji​hov her​bi​cid.
Iz​i​gra​va​ti Ku​pi​do​na, tre​ba​lo bi da vas oba​ves​tim, ne sas​to​ji se samo
od oble​ta​nja oko Ar​ka​di​je i da​ma​ra u đo​ki​ci kad se lju​bav​ni​ci naj​zad po​-
lju​be. Sas​to​ji se od ras​po​re​da i mapa, bi​oskop​skih re​per​to​ara i me​ni​ja,
nov​ca i or​ga​ni​za​ci​je. Mora se biti i ve​se​li pre​dvod​nik ali i sa​ose​ćaj​ni psi​-
hi​ja​tar. Po​treb​ne su bi​nar​ne spo​sob​nos​ti da se bude od​su​tan kad si pri​su​-
tan i pri​su​tan kad si od​su​tan. Neka mi neko samo kaže da osmeh​nu​ti
svod​nik u služ​bi Lju​ba​vi ne za​ra​đu​je svo​je pe​ze​te.
Upu​ti​ću vas u jed​nu svo​ju malu te​ori​ju. Zna​te da je Dži​li​ja​nin otac
zdi​mio s nim​fi​com kada je nje​go​voj kće​ri bilo tek de​set, ili dva​na​est, ili
pet​na​est, ili to​li​ko ot​pri​li​ke go​di​na - te go​di​ne se po​greš​no na​zi​va​ju „for​-
ma​tiv​nim” kao da sve os​ta​le ne​ma​ju tu oso​bi​nu. E pa, čuo sam pri​če u
spar​nim jaz​bi​na​ma froj​diz​ma da psi​ho​lo​ški oži​ljak ste​čen u ovom dobu
či​nom ro​di​telj​skog na​pu​šta​nja čes​to na​vo​di kćer, kada dođe u go​di​ne u
ko​ji​ma po​či​nje da tra​ga za mla​di​ćem, da po​tra​ži za​me​nu za od​sut​ni ar​he​-
tip. Dru​gim re​ci​ma, tuca se sa sta​ri​ji​ma. Odu​vek mi se či​ni​lo da se tak​vo
po​na​ša​nje gra​ni​či s pa​to​lo​gi​jom. Pre sve​ga, jes​te li ika​da za​gle​da​li star​ce
koji za​vo​de mla​de žene? Lo​pov​ski hod is​tr​će​nog tura, je​bo​zo​van ten, ble​-
šta​va dug​mad za man​žet​ne, za​dah he​mij​skog čiš​će​nja. Puc​ka​ju pr​sti​ma
kao da je svet nji​hov ko​no​bar. Zah​te​va​ju, oče​ku​ju... To je od​vrat​no. Žao
mi je, ali ve​oma sam pro​tiv toga. Po​mi​sao na šake sa sta​rač​kim pe​ga​ma
koje ste​žu čvr​ste de​vo​jač​ke gru​di - vo​di​te me u po​vra​ća​onu, pron​to! I još
ne​što što iz​mi​če mom po​ima​nju: ako vas je ta​ti​ca već na​pus​tio, čemu
onda od​la​zak u kre​vet sa za​me​nom za ta​ti​cu, za​što pok​lo​ni​ti le fle​ur de
l’âge ma​to​rim slep​ci​ma? Aha, od​go​vor iz udž​be​ni​ka. Pro​ma​ši​li ste su​šti​-
nu: ono za čim de​voj​ka za​is​ta tra​ga je za​me​na za si​gur​nost koje je gru​bo
li​še​na; tra​ga za ocem koji je neće na​pus​ti​ti. U redu, ali za mene je su​šti​na
u ovo​me: ako vas jed​nom uje​de pas lu​ta​li​ca i rana se in​fi​ci​ra, da li je nor​-
mal​no i da​lje pri​la​zi​ti lu​ta​li​ca​ma? Re​kao bih, nije. Ku​pi​te mač​ku, dr​ži​te
pa​pa​ga​ja, ali klo​ni​te se pasa lu​ta​li​ca. I šta onda de​voj​ka ura​di? Dru​ži se s
lu​ta​li​ca​ma. Ovo je, mo​ram priz​na​ti, je​dan su​mo​ran deo žen​ske psi​he koji
tek tre​ba da ose​ti bla​go​de​ti sred​stva za po​li​ra​nje ra​zu​ma. I uos​ta​lom, na​-
la​zim da je to de​gu​tant​no.
Kak​ve veze ima ova moja te​ori​ja, mo​gli bis​te da pi​ta​te, s kon​kret​nim
slu​ča​jem? S ob​zi​rom na to, moj tr​tas​ti dru​gar nije u dobu pret​hod​no po​-
me​nu​tog sre​br​no​ko​sog za​vod​ni​ka koji će sa za​la​skom sun​ca na krov​nom
no​sa​ču odves​ti soč​no par​čen​ce ma​lo​dob​ne pus​li​ce, i.e. on nije Dži​lin tata.
Ali po​što osmo​tri​mo Stju​ar​ta, pri​mo​ra​ni smo na za​klju​čak da čak i ako
tre​nut​no nije d’un cer​ta​in âge, isto tako bi mo​gao da bude. Raz​mo​tri​mo
re​le​vant​ne či​nje​ni​ce. U svom po​se​du ima dva sred​nje-tam​no​si​va ode​la, i
dva tam​no-tam​no​si​va ode​la. Po​sao mu je da radi to što radi u ban​ci čiji
briž​ni di​ri​ge​ants nose pru​gas​te gaće i koji će se bri​nu​ti o nje​mu dok ne
ode u pen​zi​ju. Upla​ću​je u pen​zij​ski fond i ima ži​vot​no osi​gu​ra​nje. Ima
po​pust na hi​po​te​ku od dva​de​set pet go​di​na plus mak​si​mal​ni za​jam.
Skrom​nih je proh​te​va i (da vas po​šte​dim sti​da) ne​za​ma​šan u svo​joj sek​-
su​al​nos​ti. Je​di​no što ga spre​ča​va da bude prim​ljen u slo​bod​ne zi​da​re pre​-
ko pe​de​set go​di​na je či​nje​ni​ca da mu je tri​de​set i dve. I to je ono što je
Dži​li​jan ose​ti​la, zna da je to ono što tra​ži. Brak sa Stju​ar​tom ne obe​ća​va
bo​em​sku pi​ro​teh​ni​ku. Dži​li​jan se ve​za​la za naj​mla​đeg star​ca koga je mo​-
gla da nađe.
Ali, da li bi bilo ko​rek​t​no pre​do​či​ti im sve to dok vež​ba​ju eskim​ski
po​lju​bac na ne​koj en​gle​skoj pla​ge i mis​le da ja to ne pri​me​ću​jem? Pri​ja​-
te​lji ne slu​že tome. A po​red toga, bilo mi je dra​go zbog Stju​ar​ta čija der​-
rière, za​maš​na i otrom​bo​lje​na kak​va jes​te, nije pro​ve​la dugo vre​me​na u
be​ur​reu. Dr​žao je Dži​li​jan za ruku s us​trep​ta​lom za​hval​noš​ću, kao da su
ga pret​hod​ne de​voj​ke te​ra​le da nosi za​štit​ne ru​ka​vi​ce. Kada je bio po​red
nje, kao da je gu​bio ne​što od svo​je nes​pret​nos​ti. Čak je i ple​sao bo​lje.
Hoću da ka​žem, Stju ni​ka​da nije us​peo da pos​tig​ne ne​što više od ge​ga​vog
trup​ka​nja, ali tog je leta uneo neku le​žer​nu ži​vost u prin​cip pr​sti-peta. Što
se mene tiče, u pri​li​ka​ma kada bi Dži​li​ja​ni​no ime ukra​si​lo moju ples​nu
kar​tu, suz​dr​ža​vao sam se, i ve​li​ko​duš​no iz​be​ga​vao iz​a​zi​va​nje bilo kak​vog
po​ra​ža​va​ju​ćeg po​re​đe​nja. Da li sam, po​vre​me​no, sa​svim ne​ti​pič​no gu​bio
ri​tam dok sam đu​skao po par​ke​tu? Mo​žda. Sva​ko tre​ba da od​lu​či za sebe.
Eto kako je iz​gle​da​lo to leto. Jadi nisu bili na dnev​nom redu. U Frin​to​-
nu smo se či​ta​va dva zve​ke​ta​va sata opro​ba​va​li na jed​no​ru​kom Dže​ku i
ni​smo us​pe​li da do​bi​je​mo ni tri voć​ke u nizu - a je​smo li se one​ras​po​lo​ži​-
li? Se​ćam se, ipak, jed​nog tre​nut​ka raz​di​ru​će tuge. Bili smo na pla​ži i
neko je pred​lo​žio - ve​ro​vat​no ja, u svom pre​dvod​nič​kom ras​po​lo​že​nju -
da ve​li​kim slo​vi​ma na​pi​še​mo svo​ja ime​na na pe​sku, i da se neko od nas
pop​ne na še​ta​li​šte i fo​to​gra​iiše ime plus pot​pis​ni​ka. Kli​še još iz vre​me​na
Be​ovul​fa, znam, ali ne mo​že​te stal​no smiš​lja​ti nove igre. Kada je na mene
do​šao red da bu​dem ove​ko​ve​čen, Dži​li​jan se po​pe​la na še​ta​li​šte sa Stju​ar​-
tom. Ve​ro​vat​no mu je bila po​treb​na po​moć s auto​fo​ku​som. Bio je kraj po​-
pod​ne​va i is​toč​ni ve​tar je sav va​žan mal​tre​ti​rao Se​ver​no more, sun​ce je
gu​bi​lo to​pli​nu, i lju​di su uglav​nom otiš​li ku​ća​ma. Sta​jao sam sam na pla​-
ži kraj pi​sa​nim slo​vi​ma is​pi​sa​nog Oli​ver (os​ta​li su, na​rav​no, pi​sa​li štam​-
pa​nim) i po​gle​dao u apa​rat, i Stju​art je uzvik​nuo: „Pti​či​ca!” a Dži​li​jan je
uzvik​nu​la: „Šoj​ka!”, a Stju​art je vik​nuo: „Al​ba​tros!”, pa je Dži​li​jan
uzvik​nu​la: „Vra​bac!” i mene je odjed​nom spo​pao na​pad pla​ča. Sta​jao
sam tako, zu​rio u nebo i je​cao. Sun​ce mi je ušlo u suze i ni​šta ni​sam vi​-
deo, samo spi​ra​nje zas​lep​lju​ju​ćih boja. Ose​tio sam kako bih mo​gao za​-
uvek da pla​čem, a onda je Stju uzvik​nuo: „Cr​ven​dać!” i ja sam za​ur​lao
još jače, kao ša​kal, kao bed​ni pas-lu​ta​li​ca. Za​tim sam seo na pe​sak i po​-
čeo da šu​ti​ram r od Oli​ve​ra dok nisu doš​li i spas​li me.
Ubr​zo pos​le toga sam po​no​vo bio ve​seo, i oni su ta​ko​de bili ve​se​li.
Kada se za​lju​bi​te iz​ne​na​da stek​ne​te ot​por​nost, jes​te li pri​me​ti​li to? Nije
samo reč o tome da vam ni​šta ne može na​udi​ti (ta sta​ra, pre​fi​nje​na ilu​zi​-
ja), nego ni​šta ne može da se desi ni oni​ma do ko​jih vam je sta​lo. Frère
Oli? Na​pad pla​ča na pla​ži? Pu​kao dok se fo​to​gra​fi​sao s pri​ja​te​lji​ma? Ne,
nije to ni​šta, opo​zo​vi​te lju​de u be​lom, ot​ka​ži​te ta​pa​ci​ra​no vo​zi​lo, ima​mo
mi svo​ju ku​ti​ju za prvu po​moć. Nje​no ime je lju​bav. Ima je u svim obli​ci​-
ma. Može da bude za​voj, han​za​plast, gaza, vata, kre​ma. Haj​de da is​pro​-
ba​mo ne​što na Oli​ju. Vi​di​te, pao je i slo​mio svo​ju kru​nu. Špric, špric,
puf, puf, sad je bo​lje. Oli, diži se.
To sam i ura​dio. Us​tao sam i po​no​vo sam bio ve​seo. Ve​se​li Oli, iz​le​či​li
smo ga, eto šta lju​bav može. Ho​ćeš još jed​nu bocu, Oli? Još samo jed​nu
ta​ble​ti​cu?
Te noći su me odvez​li kući Dži​li​nim ne​ve​ro​vat​no ne​za​mis​li​vo obič​nim
ko​li​ma. To sva​ka​ko nije bila la​gon​da. Ja sam iz​a​šao i oni su iz​aš​li. Ov​laš
sam po​lju​bio Dži​li​jan u obraz, i po​tap​šao Stju​ar​ta koji je zra​čio bri​gom
za mene. Nu​re​jev​ljev​skim ko​ra​ci​ma sav​la​dao sam ulaz​no ste​pe​ni​šte i
skliz​nuo kroz vra​ta jed​nim po​kre​tom u ma​ni​ru Jej​la i Caba. A po​tom sam
le​gao u svoj kre​vet koji je bio pun ra​zu​me​va​nja, i briz​nuo u plač.
 4: Sada

Stju​art: Sada. Da​nas. Ven​ča​li smo se proš​log me​se​ca. Vo​lim Dži​li​jan.

Sre​ćan sam, da sre​ćan sam. Ko​nač​no je i meni kre​nu​lo. I to baš sada.

Dži​li​jan: Uda​la sam se. Je​dan deo mene je mis​lio da se to ni​ka​da neće
do​go​di​ti, je​dan deo se nije sla​gao s tim, je​dan deo mene je, is​kre​no go​vo​-
re​ći, bio malo upla​šen. Ali, za​lju​bi​la sam se, i Stju​art je do​bar čo​vek, lju​-
ba​zan, i voli me. Sada sam uda​ta.

Oli​ver: Sra​nje. O, sra​nje sra​nje sra​nje sra​nje SRA​NJE. Za​lju​bio sam
se u Dži​li, upra​vo sam to shva​tio. Za​ljub​ljen sam u nju. Za​pa​njen sam,
pres​trav​ljen, skroz sje​ban. Mali mo​zak mi se ta​ko​đe sle​dio od stra​ha. Šta
će se de​si​ti?
 5: Odav​de sve po​či​nje

Stju​art: Odav​de sve po​či​nje. Stal​no to po​nav​ljam sebi. Odav​de sve

po​či​nje.
U ško​li sam bio tek pro​se​čan. Ni​ka​da me nisu ohra​bri​va​li u po​mis​li da
bi tre​ba​lo da idem na stu​di​je. Za​vr​šio sam do​pis​ni kurs iz eko​no​mi​je i tr​-
žiš​nog pra​va, a za​tim su me pri​mi​li u ban​ku kao pri​prav​ni​ka. Ra​dim u
ode​lje​nju stra​ne va​lu​te. Bo​lje da ne po​mi​njem ime ban​ke, u slu​ča​ju da im
se to ne do​pad​ne. Ali, čuli ste za njih. Pri​lič​no jas​no su mi sta​vi​li do zna​-
nja da se ne na​dam ne​kom vi​so​kom po​lo​ža​ju; svim kom​pa​ni​ja​ma su po​-
treb​ni lju​di koji ne stre​me vi​so​kim po​lo​ža​ji​ma, i što se mene tiče to je u
redu. Moji ro​di​te​lji su bili od onih uvek bla​go ra​zo​ča​ra​nih zbog sve​ga što
nji​ho​vo dete ura​di, kao da im ne​pres​ta​no pri​re​đu​je​te sit​na ra​zo​ča​ra​nja.
Mis​lim da se moja ses​tra zbog toga od​se​li​la na se​ver. S dru​ge stra​ne, bilo
mi je jas​no nji​ho​vo gle​di​šte. Do​nek​le ih i je​sam ra​zo​ča​rao. Po​ma​lo sam
ra​zo​ča​rao i sebe. Po​ku​šao sam ra​ni​je da objas​nim tu svo​ju nes​po​sob​nost
da bu​dem opu​šten s lju​di​ma koji su mi dra​gi, da im po​ka​žem svo​je do​bre
stra​ne. Kad sada o tome raz​mis​lim, ve​li​ki deo svog ži​vo​ta bio sam ta​kav.
Ni​sam us​pe​vao dru​gi​ma da po​ka​žem svr​hu svog pos​to​ja​nja. A onda je
na​iš​la Dži​li​jan, i oda​tle sve po​či​nje.
Pret​pos​tav​ljam da je Oli​ver po​ku​šao da vas ube​di kako sam ne​vin
ušao u brak. Ne​sum​nji​vo je bi​ra​nim je​zi​kom iz​neo tu svo​ju hi​po​te​zu. E
pa, vo​leo bih da zna​te da to nije is​ti​na. Ne go​vo​rim ja sve Oli​ve​ru. A
mogu da se kla​dim da mu ni vi ne bis​te sve rek​li. Kada je do​bro ras​po​lo​-
žen je​zik mu radi brže od pa​me​ti, a kad je ne​ras​po​lo​žen ume da bude ne​-
pri​ja​tan. Tako da je ra​zum​no ne upu​ti​ti ga u sva​ki seg​ment vlas​ti​tog ži​vo​-
ta. Po​vre​me​no smo iz​la​zi​li uče​tvo​ro, ali ti iz​las​ci su bez iz​u​zet​ka bili pra​-
va ka​tas​tro​fa. Kao prvo, Oli​ver je uvek bio za​du​žen za de​voj​ke, a ja za
no​vac, iako sam mu, na​rav​no, uvek da​vao po​lo​vi​nu una​pred tako da de​-
voj​ke ne zna​ju ko za​pra​vo pla​ća. Jed​nom me je čak na​te​rao da mu dam
sav no​vac una​pred, tako da iz​gle​da kao da on pla​ća za sve. Onda bi​smo
otiš​li u res​to​ran i Oli​ver bi pos​ta​jao dik​ta​tor​ski ras​po​lo​žen.
„To ni​ka​ko ne smeš uze​ti kao glav​no jelo. Pe​čur​ke i pav​la​ku imaš i u
pre​dje​lu.” Ili ko​mo​rač i per​no. Ili šta bilo i šta bilo. Ne čini li vam se po​-
ne​kad da se lju​di pre​vi​še in​te​re​su​ju za hra​nu? Mis​lim, ona ipak vrlo brzo
iz​la​zi na dru​gom kra​ju. Ne mo​že​te je sa​ču​va​ti, bar ne za​du​go. Nije kao
no​vac.
„Ali ja vo​lim pe​čur​ke i pav​la​ku.”
„Onda uzmi ovo kao glav​no jelo a za pre​dje​lo pla​vi pa​tli​džan.”
„Ne vo​lim pla​vi pa​tli​džan.”
„Ču​ješ li ti ovo Stju? Ona za​zi​re od sjaj​nog pa​tli​dža​na. Do​bro, haj​de
da pro​ba​mo da te pre​obra​ti​mo ve​če​ras.”
I tako da​lje. A onda pet​ljan​ci​ja s ko​no​ba​rom oko vina. Ne​ka​da sam
kad nas​tu​pi taj tre​nu​tak od​la​zio u to​alet. Oli​ver je po​či​njao tako što bi se
obra​tio nama za sto​lom: „Ho​će​mo li da ku​ša​mo šar​do​ne iz oblas​ti po​red
reke Han​ter ce soir?”
I s te​oret​skom sa​glas​noš​ću, ot​po​čeo bi s krč​ka​njem si​ro​tog ko​no​ba​ra
na ti​hoj va​tri. „Pre​po​ru​ču​je​te li nam ne​što po​seb​no? Mis​li​te li da je do​-
volj​no dugo fla​ši​ra​no? Vo​lim da šar​do​ne bude te​žak i bu​te​rast, ali ne pre​-
vi​še te​žak i bu​te​rast, ra​zu​me​te. A ka​kav je čep? Po​ne​kad stvar​no mis​lim
da se vi​na​ri s pre​vi​še odu​šev​lje​nja la​ća​ju plu​te, zar se vama ne čini
tako?”
Ko​no​bar bi ovo obič​no mir​no pri​mio, jer je pre​do​se​ćao da je Oli​ver od
onih koji, ko​li​ko god da se ras​pi​tu​ju, za​pra​vo ne tra​že ni​ka​kav sa​vet. Tre​-
ba​lo je samo la​ga​no na​mo​ta​va​ti ka​lem, kao kod ribe. Ne​ka​ko bi​smo naj​-
zad na​ru​či​li, ali tu nije bio kraj mo​jim mu​ka​ma. Oli​ver je mo​rao da bude
vi​đen kako is​ka​zu​je za​do​volj​stvo zbog vina koje je sam oda​brao. To je u
jed​nom pe​ri​odu čak po​dra​zu​me​va​lo puno sr​ka​nja i gr​go​ta​nja i po​lu​za​tvo​-
re​ne oči, i duge se​kun​de mis​tič​ke kon​tem​pla​ci​je. A onda je pro​či​tao neg​-
de je​dan čla​nak u kome je pi​sa​lo kako svr​ha gus​ti​ra​nja vina pre nego što
se sipa u čaše nije da se vidi da li vam se do​pa​da ili ne, već da se uve​ri​te
da boca nije otva​ra​na pa po​no​vo za​tva​ra​na. Ako vam se ne do​pa​da ukus,
šte​ta, sami ste ga iz​a​bra​li. Ono što tre​ba da ura​di​te - ako ste pre​fi​nje​ni -
jes​te da za​vr​ti​te teč​nost u čaši i omi​ri​še​te je, i na os​no​vu toga odre​di​te da
li je već bilo otva​ra​no. To je i Oli po​čeo da radi, svo​de​ći tako svo​ju pred​-
sta​vu na niz glas​nih uz​da​ha iza ko​jih je sle​di​lo od​seč​no kli​ma​nje gla​vom.
Po​ne​kad bi, kada je mis​lio da neka od de​vo​ja​ka ne zna čemu sve to slu​ži,
po​čeo na​ši​ro​ko da objaš​nja​va za​što nije jed​nos​tav​no ot​pio gut​ljaj.
Mo​ram reći da je Oli​ver, dok smo iz​la​zi​li za​jed​no, na​ru​či​vao neka pri​-
lič​no je​zi​va vina. Ne bih se iz​ne​na​dio da je neka od boca i bila pret​hod​no
otva​ra​na.
Ali kak​ve to sada ima veze? Baš kao što nema veze ni to da li ja je​sam
ili ni​sam bio ne​vin kad sam upoz​nao Dži​li​jan. Ni​sam, kao što re​koh, iako
se ne za​va​ra​vam da ovaj seg​ment mog ži​vo​ta koji dr​žim u taj​nos​ti od Oli​-
ve​ra, pred​stav​lja niz us​pe​ha. Bio je pro​se​čan, valj​da, šta god pro​seč​no
zna​či​lo u ovom kon​tek​s​tu. Ne​ka​da je bilo sa​svim lepo, ne​ka​da po​ma​lo
na​pe​to, dok sam ne​ka​da mo​rao da se tru​dim da usred ono​ga ne mis​lim na
dru​ge stva​ri. Pro​se​čan, vi​di​te. Ali onda je doš​la Dži​li​jan, i oda​tle sve po​-
či​nje. Sada.
Vo​lim tu reč. Sada. Sada je sada, nije više tada. Tada je nes​ta​lo. Nije
važ​no što sam ra​zo​ča​rao svo​je ro​di​te​lje. Nije važ​no što sam sa​mog sebe
ra​zo​ča​rao. Nije važ​no što mi ni​ka​ko nije po​la​zi​lo za ru​kom da se umi​lim
dru​gim lju​di​ma. To je bilo tada, a tada je proš​lo. Sada je sada.
Ne mis​lim da sam do​ži​veo iz​ne​nad​ni pre​obra​žaj. Ni​sam ža​bac koga je
po​lju​bi​la prin​ce​za, ili kako već ide ta baj​ka. Ni​sam odjed​nom pos​tao ne​-
ve​ro​vat​no du​ho​vit i šar​man​tan - to bi se pri​me​ći​va​lo, zar ne? - ili ka​ri​je​-
ris​ta s broj​nom po​ro​di​com koja je Dži​li​jan pri​gr​li​la sebi. (Pos​to​je li tak​ve
po​ro​di​ce? Na te​le​vi​zi​ji stal​no mo​že​te vi​de​ti fas​ci​nant​na do​ma​ćins​tva pre​-
pu​na ek​s​cen​trič​nih sta​rih te​ta​ka i slat​ke de​či​ce i za​nim​lji​vo va​ri​ra​nih
odras​lih koji ima​ju svo​jih us​po​na i pa​do​va ali svi po​ma​žu jed​ni dru​ge i
čine sve „za po​ro​di​cu”, šta god to zna​či​lo. Meni ži​vot ni​ka​da nije bio ta​-
kav. Iz​gle​da da svi koje ja znam ima​ju ma​lo​broj​nu i ras​tu​re​nu po​ro​di​cu:
ne​ka​da je uz​rok tome smrt, ne​ka​da ra​zvod, a obič​no nes​lo​ga i do​sa​da. I
niko koga znam nema pred​sta​vu o „po​ro​di​ci”. Tu su samo maj​ka koju
vole i otac koga mrze, ili obr​nu​to, a ek​s​cen​trič​ne tet​ke koje sam ja upoz​-
nao, ek​s​cen​trič​ne su samo zato što su u po​ta​ji al​ko​ho​li​čar​ke i smr​de kao
ke​ro​vi, ili ima​ju Al​c​haj​me​ro​vu bo​lest, ili već ne​što.) Ne, evo šta se de​si​-
lo. Os​tao sam isti kao što sam bio, ali sada mogu da bu​dem što sam bio.
Prin​ce​za je po​lju​bi​la žap​ca i on se nije pre​tvo​rio u le​pog prin​ca, ali to nije
pred​stav​lja​lo pro​blem jer joj se do​pao kao ža​bac. A da sam se i pre​tvo​rio
u le​pog prin​ca, Dži​li​jan bi me - ga - šut​nu​la. Ne pada ona na prin​če​ve.
Mogu vam reći da sam bio malo ner​vo​zan kad je tre​ba​lo da upoz​nam
nje​nu maj​ku. Tog ju​tra sam bez gre​ške iz​glan​cao ci​pe​le. Ta​šta (već tada
sam tako raz​miš​ljao), ta​šta Fran​cu​ski​nja koju je na​pus​tio En​glez i koja
sada tre​ba da se upoz​na s En​gle​zom za koga nje​na kći hoće da se uda!
Čini mi se da sam po​miš​ljao da će biti ili ne​ve​ro​vat​no hlad​na, da će se​de​-
ti na jed​noj od onih ma​lih poz​la​će​nih sto​li​ca s poz​la​će​nim ogle​da​lom u
po​za​di​ni, ili da će biti vrlo de​be​la i cr​ve​na u licu i da će doći iz prav​ca
špo​re​ta s var​ja​čom u ruci, snaž​no me za​gr​li​ti i mi​ri​sa​ti na beli luk i ku​va​-
nje. Ako bih mo​gao da bi​ram si​gur​no bih iz​a​brao ovu dru​gu, ali ona, na​-
rav​no, nije bila tak​va. Bila je pri​jat​na, ali ne više nego što je mo​ra​la; s
neo​do​bra​va​njem je gle​da​la džins koji nosi Dži​li​jan, ali nije ko​men​ta​ri​sa​-
la. Pili smo čaj i pri​ča​li o sve​mu iz​u​zev o dve stva​ri koje su mene za​ni​-
ma​le: o tome što sam za​ljub​ljen u nje​nu kćer, i o tome što je njen muž
oti​šao s uče​ni​com. Nije ni​šta pi​ta​la o mo​jim na​me​ra​ma, ni ko​li​ko za​ra​đu​-
jem, niti da li spa​vam s nje​nom kćer​kom - što su po meni bili even​tu​al​ni
prav​ci raz​go​vo​ra. Bila je - i jes​te - kako lju​di kažu, do​bro​dr​že​ća žena, što
je fra​za koja mi se uvek či​ni​la po​ma​lo uli​zič​kom. (Šta to zna​či? Ne​što
kao: za​div​lju​ju​će priv​lač​na ako je druš​tve​no pri​hvat​lji​vo da vas priv​la​če
žene tih go​di​na. Ali mo​žda je gos​po​đa Va​jat bila - i jes​te - ne​ko​me priv​-
lač​na. Vo​leo bih da je tako.) Što će reći, ima​la je pra​vil​ne crte lica, fino
obli​ko​va​ne, ve​ro​vat​no far​ba​nu kosu koja je oči​gled​no re​dov​no odr​ža​va​-
na, a po​na​ša​la se kao da u se​ća​nju čuva dane kada su se za njom okre​ta​le
mno​ge gla​ve, pa je i od vas oče​ki​va​la da bu​de​te toga sves​ni. Dugo sam je
po​sma​trao dok smo pili čaj. Ne samo iz uč​ti​ve paž​nje, već i zbog toga što
sam po​ku​ša​vao da vi​dim kak​va će Dži​li​jan biti. Tre​ba​lo je da ovo bude
ključ​ni tre​nu​tak, zar ne? Su​sret sa že​ni​nom maj​kom. Ili ćete se po​šte​no
na​mu​či​ti, ili se za​do​volj​no za​va​li​ti: o da, ako se is​pos​ta​vi da je tak​va, iz​a​-
ći ću s njom na kraj i više nego lako. (A po​ten​ci​jal​ne ta​šte mo​ra​le bi biti
sves​ne šta se de​ša​va u gla​va​ma mla​di​ća, je l’ tako? Si​gur​no po​ne​kad na​-
mer​no de​lu​ju zas​tra​šu​ju​će da bi ih pre​pa​le.) U slu​ča​ju ma​dam Va​jat ni​šta
od ovo​ga nije bilo slu​čaj. Gle​dao sam nje​no lice, oblik vi​li​ce, kri​vi​nu
čela; po​sma​trao sam usne maj​ke de​voj​ke čije usne ni​ka​ko ni​sam mo​gao
da pres​ta​nem da lju​bim. Gle​dao sam i gle​dao; ali dok sam pri​me​ći​vao
slič​nos​ti (čelo, oči), i shva​tio zbog čega bi lju​di za njih dve mo​gli da po​-
mis​le da su maj​ka i kćer​ka, ja ni​ka​ko ni​sam mo​gao. Ni​sam vi​deo da će se
Dži​li​jan pre​tvo​ri​ti u ma​dam Va​jat. Bilo je to sa​svim ne​mo​gu​će i to iz jed​-
nog pros​tog raz​lo​ga: Dži​li​jan se ni​ka​da neće pre​tvo​ri​ti u ne​kog dru​gog.
Pro​me​ni​će se, na​rav​no. Ni​sam to​li​ko ble​sav i za​ljub​ljen da to ne bih
znao. Pro​me​ni​će se, ali neće se pre​tvo​ri​ti u ne​što dru​go - pos​ta​će još jed​-
na ver​zi​ja sebe. A ja ću biti pri​su​tan kad se to bude de​ša​va​lo.
„Kako ti se čini?” pi​tao sam dok smo se vra​ća​li. „Je​sam li po​lo​žio?”
„Nisi bio na is​pi​tu.”
„O.” Bio sam malo ra​zo​ča​ran.
„Ona nije tak​va.”
„Pa kak​va je?”
Dži​li​jan je zas​ta​la, pro​me​ni​la br​zi​nu, na​pu​ći​la one svo​je usne koje i
jesu i nisu bile kao u nje​ne maj​ke, i rek​la: „Ona čeka.”
Naj​pre mi se nije do​pa​lo kako to zvu​či. Ali kas​ni​je sam po​mis​lio - po​-
šte​no. I ja umem da če​kam. Mogu da sa​če​kam da ma​dam Va​jat ot​kri​je
ka​kav sam za​is​ta, da shva​ti šta to Dži​li​jan na​la​zi u meni. Mogu da sa​če​-
kam nje​no odo​bre​nje. Mogu da sa​če​kam da shva​ti kako ja to usre​ću​jem
Dži​li​jan.
„Sreć​na?” re​kao sam.
„Mmm.” Gle​da​la je pred sebe, na​krat​ko sklo​ni​la ruku s me​nja​ča, po​-
tap​ša​la me po nozi, po​vuk​la ruku da pro​me​ni br​zi​nu. „Sreć​na.”
Zna​te, ima​će​mo decu. Ne, nije trud​na iako mi ne bi pre​vi​še sme​ta​lo i
da jes​te. To je u du​go​roč​nom pla​nu. Ni​smo baš mno​go raz​go​va​ra​li o
tome, is​kren da bu​dem; ali, imao sam pri​li​ke jed​nom ili dva​put da je vi​-
dim s de​com, i čini se da re​agu​je ins​tin​k​tiv​no. Da je na nji​ho​voj ta​las​noj
du​ži​ni. Ono što že​lim da ka​žem je da mi se ne čini da je iz​ne​na​đe​na de​či​-
jim po​na​ša​njem i na​či​nom shva​ta​nja; to je za nju ne​što nor​mal​no i tako
ga i pri​hva​ta. Meni su deca uvek bila okej, ali ni​ka​da ni​sam us​peo sa​svim
da ih pro​va​lim. Ne shva​tam ih. Za​što su tak​va kak​va jesu, za​što dižu ga​-
la​mu oko sit​ni​ca a za​ne​ma​ru​ju ono što tre​ba da bude mno​go važ​ni​je? Na​-
tr​če na ćo​šak od te​le​vi​zo​ra i mis​liš raz​bi​li su gla​vu, a oni samo od​ska​ku​-
ću da​lje; sle​de​ćeg tre​nut​ka sa​svim než​no spu​šta​nje na tur, oblo​žen, kako
iz​gle​da, s pet​na​est pe​le​na, i briz​nu u plač. O čemu je reč? Zbog čega ne​-
ma​ju ose​ćaj za meru?
Ipak, že​lim da imam decu s Dži​li​jan. To mi se čini pri​rod​nim. A si​gu​-
ran sam da će ih i ona že​le​ti, kad za to dođe vre​me. Žene to zna​ju, zar ne
- kada je pra​vo vre​me. Već sam im dao obe​ća​nje, toj deci koju ćemo ima​-
ti. Neću biti kao moji ro​di​te​lji. Po​ku​ša​ću da uvi​dim šta že​li​te, šta god to
bilo. I po​dr​ža​ću vas. Čime god bu​de​te že​le​li da se ba​vi​te, ja ću se slo​ži​ti.

Dži​li​jan: Ve​ro​vat​no pos​to​ji jed​na stvar kod Stju​ar​ta koja me bri​ne.
Po​ne​kad ra​dim u svom ate​ljeu - na​ziv je malo pre​vi​še gran​di​ozan za
pros​to​ri​ju di​men​zi​ja dva​na​est sa dva​na​est, ali to nema veze - s ra​di​ja do​-
pi​re mu​zi​ka i ja kao da sam na auto​mat​skom pi​lo​tu. A onda iz​ne​na​da po​-
mis​lim, na​dam se da se neće ra​zo​ča​ra​ti. Malo je čud​no reći tako ne​što
kad si tek me​sec dana u bra​ku, ali is​ti​na je. To je ne​što što ose​ćam.
Obič​no ne po​mi​njem da sam se obu​ča​va​la za so​ci​jal​nog rad​ni​ka. To je
još jed​na od stva​ri zbog ko​jih lju​di daju is​hi​tre​ne ko​men​ta​re, ili is​hi​tre​ne
pret​pos​tav​ke, u sva​kom slu​ča​ju. Na pri​mer, sa​vr​še​no je oči​gled​no da svo​-
jim kli​jen​ti​ma po​ma​žem da po​kr​pe svo​je ži​vo​te i me​đu​sob​ne od​no​se ona​-
ko kako ni​ka​da ni​sam us​pe​la kod svo​jih ro​di​te​lja. To je svi​ma sa​vr​še​no
jas​no, zar ne? Iz​u​zev meni.
Pa čak i ako sam po​ku​ša​la tako ne​što, sva​ka​ko ni​sam us​pe​la, iz​dr​ža​la
sam osam​na​est me​se​ci, i vi​de​la mno​go ra​zo​ča​ra​nih lju​di. Naj​češ​će sam
vi​đa​la šte​tu, lju​de s ogrom​nim pro​ble​mi​ma, emo​ci​onal​nim, druš​tve​nim,
fi​nan​sij​skim - neke su iz​a​zva​li sami, ve​ći​nu su nas​le​di​li. Stva​ri koje su im
ra​di​li čla​no​vi po​ro​di​ce, ro​di​te​lji, mu​že​vi; stva​ri koje ni​ka​da neće pre​bo​le​-
ti.
Bili su tu i oni dru​gi, oni ra​zo​ča​ra​ni. To je bila pra​va šte​ta, ne​po​prav​-
lji​va. Oni koji su na po​čet​ku po​la​ga​li ve​li​ke nade u svet, a za​tim svo​je
po​ve​re​nje usme​ri​li pre​ma psi​ho​pa​ta​ma ili sa​nja​li​ca​ma, ulo​ži​li svo​ju veru
u pi​jan​ce i si​le​dži​je. Iz​dr​ža​li su duge go​di​ne s ne​ve​ro​vat​nom is​traj​noš​ću
ve​ru​ju​ći čak i kada za to nije bilo raz​lo​ga, kada je bilo su​lu​do ve​ro​va​ti.
Sve dok jed​nog dana nisu jed​nos​tav​no odus​ta​li. I šta je za njih mo​gla da
uči​ni dva​de​se​tjed​no​go​diš​nja Dži​li​jan Va​jat koja se obu​ča​va​la za so​ci​jal​-
nog rad​ni​ka? Ve​ruj​te mi, pro​fe​si​onal​nost i ve​dri​na nisu baš po​ma​ga​li da
se pro​bi​je led kod tak​vih slu​ča​je​va.
Lju​di​ma je duh bio slom​ljen. To ni​sam mo​gla da pod​ne​sem. I toga
sam se se​ti​la kas​ni​je, kad sam po​če​la da vo​lim Stju​ar​ta; te mis​li: samo
neka se ne ra​zo​ča​ra. Ni​ka​da ra​ni​je ni​sam ose​ća​la tako ne​što pre​ma bilo
kome. Ni​sam bri​nu​la za ne​či​ju bu​duć​nost, ni kak​vi će is​pas​ti. Ni​sam bri​-
nu​la o tome šta će po​mis​li​ti kada po​gle​da​ju una​zad.
Slu​šaj​te, neću da igram ovu... igru. Ali isto tako nema puno svr​he
samo se​de​ti u uglu s ma​ra​mi​com na us​ti​ma. Reći ću ono što mora da se
kaže, ono što znam.
Pre nego što sam sre​la Stju​ar​ta iz​la​zi​la sam s mno​go mu​ška​ra​ca. Sko​-
ro da sam se u jed​nog i za​lju​bi​la, dva puta su me pro​si​li; na​su​prot tome,
jed​nom sam či​ta​ve go​di​ne bila bez mu​škar​ca, i bez sek​sa - i jed​no i dru​go
se či​ni​lo kao pre​vi​še gnja​vež​no. Neki mu​škar​ci s ko​ji​ma sam se vi​đa​la
bili su do​volj​no sta​ri „da mi budu oče​vi”, kako se kaže; s dru​ge stra​ne,
mno​gi nisu. I dok​le nas to do​vo​di? Samo jed​na mala in​for​ma​ci​ja i lju​di
od​mah kre​ću sa svo​jim te​ori​ja​ma. Da li sam se uda​la za Stju​ar​ta zbog
toga što mis​lim da me on neće iz​ne​ve​ri​ti kao što je to uči​nio moj otac?
Ne, uda​la sam se jer ga vo​lim. Zbog toga što ga vo​lim, po​štu​jem i što mi
se svi​đa. Na po​čet​ku mi se nije svi​đao, ne na​ro​či​to. Iz toga ta​ko​đe ne iz​-
vo​dim ni​kak​ve za​ključ​ke, iz​u​zev da je do​pa​da​nje kom​pli​ko​va​na stvar.
Naš​li smo se u tom ho​te​lu sa še​ri​jem u ru​ka​ma. Da li smo bili na stoč​-
noj pi​ja​ci? Ne, bili smo u ra​zum​noj gru​pi lju​di koji su re​ši​li da pre​duz​mu
ra​zu​man ko​rak u svom ži​vo​tu. Nama dvo​ma je kre​nu​lo, po​sre​ći​lo nam se.
Ali, nije nam se samo „po​sre​ći​lo”. Se​de​ti sam i ža​li​ti sebe nije baš naj​bo​-
lji na​čin da se upoz​na​ju lju​di.
Mis​lim da čo​vek u ži​vo​tu mora da ot​kri​je šta je to u čemu je do​bar, šta
može da radi, da od​lu​či šta želi, odre​di cilj, i da mu pos​le zbog ne​če​ga ne
bude žao. Bože, mora da zvu​čim kao sve​šte​nik. Reči ret​ko po​go​de metu,
zar ne?
Mo​žda je to je​dan od raz​lo​ga za​što vo​lim svoj po​sao. Nisu po​treb​ne
reči. Se​dim u svo​joj sobi u pot​krov​lju sa svo​jim kr​pa​ma i raz​re​đi​va​či​ma,
svo​jim čet​ka​ma i pig​men​ti​ma. Tu smo samo ja i sli​ka is​pred mene, i mu​-
zi​ka s ra​di​ja, ako mi je po​treb​na, nema te​le​fo​na. Za​pra​vo mi se i ne do​pa​-
da da Stju​art čes​to ula​zi ova​mo. Tako se na​ru​ša​va ča​ro​li​ja.
Po​ne​kad sli​ka na ko​joj se radi ume da ko​mu​ni​ci​ra. To je naj​uz​bud​lji​vi​-
je, kada ski​ne​te gor​nji sloj boje i ot​kri​je​te da se ne​što na​la​zi is​pod nje​ga.
Na​rav​no, to se ne de​ša​va baš čes​to, pa je zbog toga i za​do​volj​stvo veće
kada se desi. Re​ci​mo, ve​oma mno​go žen​skih gru​di je pre​bo​je​no to​kom
de​vet​na​es​tog veka. Tako mis​li​te da čis​ti​te por​tret neke ita​li​jan​ske plem​ki​-
nje, i pos​te​pe​no ot​kri​je​te bebu koja sisa. A žena se na vaše oči pre​tva​ra u
Maj​ku bo​ži​ju. Ose​ća​te se kao da ste vi prva oso​ba ko​joj je ot​kri​la svo​ju
taj​nu na​kon to​li​ko go​di​na.
Pre ne​ko​li​ko me​se​ci sam ra​di​la je​dan šum​ski pri​zor i ot​kri​la div​ljeg
ve​pra koga je neko pre​bo​jio. To je sa​svim iz​me​ni​lo sli​ku. Naj​pre je pred​-
stav​lja​la ko​nja​ni​ke u le​pom, mir​nom kasu kroz šumu - go​to​vo kao da su
na pik​ni​ku - i tek kada sam ot​kri​la tu ži​vo​ti​nju, is​pos​ta​vi​lo se da je za​pra​-
vo reč o sce​ni lova. Ve​par se krio iza po​ve​ćeg i pri​lič​no ne​uver​lji​vog žbu​-
na duže od sto​ti​nak go​di​na. Tu, u mom ate​ljeu, bez ijed​ne iz​go​vo​re​ne
reči, sve je po​no​vo iz​aš​lo na vi​de​lo, onak​vo kak​vo je i za​miš​lje​no da
bude. I sve to samo za​hva​lju​ju​ći ski​da​nju tan​kog slo​ja boje.

Oli​ver: Oh, sra​nje.
Do​go​di​lo se to zbog nje​nog lica. Zbog nje​nog lica dok smo sta​ja​li is​-
pred mes​ne kan​ce​la​ri​je, s tim ve​li​kim grad​skim sa​tom u po​za​di​ni koji je
ot​ku​ca​vao prve tre​nut​ke blis​ta​ve brač​ne sre​će. No​si​la je ble​di la​ne​ni kos​-
tim boje po​ta​ža od po​to​čar​ke, sa suk​njom se​če​nom tač​no iz​nad ko​le​na.
Lan se, kao što zna​mo, lomi kao krot​ka lju​bav; ona je iz​gle​da​la ne​sa​lo​mi​-
vo.
Kosa joj je bila za​češ​lja​na una​zad s jed​ne stra​ne, sme​ška​la se neo​dre​-
đe​no či​ta​vom ljud​skom rodu. Nije se nas​la​nja​la na tr​tas​tog Stjua iako ga
je dr​ža​la za ruku, to je is​ti​na. Blis​ta​la je, zra​či​la je, bila je pri​sut​na a opet
muč​no od​sut​na, uvu​če​na u tom jav​nom času u neki lič​ni svet. Iz​gle​da da
sam ja bio je​di​ni koji je to pri​me​tio, os​ta​li su mis​li​li da je jed​nos​tav​no
sreć​na. Ali ja sam znao. Pri​šao sam joj i po​lju​bio je i pro​mrm​ljao čes​tit​ke
u ono ot​kri​ve​no uho bez re​si​ce. Od​go​vo​ri​la je, ali to​li​ko od​sut​no da sam
na na​pra​vio ne​ko​li​ko po​kre​ta ru​kom is​pred nje​nog lica - ne​što kao skret​-
ni​čar koji naj​av​lju​je do​la​zak eks​pres​nog voza - i ona se za tre​nu​tak usred​-
sre​di​la na mene, na​sme​ja​la se, a za​tim po​no​vo nes​ta​la u svom taj​nom
svad​be​nom sklo​ni​štu.
„Iz​gle​daš kao dra​gulj”, re​kao sam a ona nije re​ago​va​la. Mo​žda bi, da
je to uči​ni​la, stva​ri bile dru​ga​či​je, ne znam. Ali po​što nije re​ago​va​la, nas​-
ta​vio sam da gle​dam u nju. Bila je sva u ble​do​ze​le​nom i sme​đem, sa sma​-
rag​d​nim od​sja​jem po vra​tu; lu​tao sam po nje​nom licu, od iz​bo​či​ne čela
do udub​lje​nja na bra​di; nje​ni obra​zi, tako čes​to ble​di, bili su osen​če​ni ru​-
ži​čas​tom Ti​je​po​lo​vom bo​jom svi​ta​nja, ali da li je raz​log te sen​ke bio spo​-
ljaš​nji, spa​ko​van u nje​noj taš​ni, ili unu​traš​nji, pod​stak​nut za​no​som, ni​sam
umeo ili ni​sam že​leo da odre​dim; usne je za​po​seo po​lu​osmeh koji je tra​-
jao i tra​jao; oči su joj bile blis​ta​vi mi​raz. Lu​tao sam po nje​nom licu, ču​je​-
te li?
I ni​sam mo​gao da pod​ne​sem to što je bila i pri​sut​na i od​sut​na, to što i
je​sam i ni​sam bio u nje​nom pri​sus​tvu. Se​ća​te se onih fi​lo​zof​skih pri​ča po
ko​ji​ma pos​to​ji​mo samo dok neko ili ne​što van nas sa​mih opa​ža naše pos​-
to​ja​nje? Sta​ri Oli je pred ne​ves​ti​nom os​ci​li​ra​ju​ćom per​cep​ci​jom sav drh​-
tao od eg​zis​ten​ci​jal​ne opas​nos​ti. Ako bude trep​nu​la, nes​ta​ću. Mo​žda sam
se zbog toga pre​tvo​rio u ča​vr​ljiv​ca koji je oteo foto-apa​rat i po​čeo ve​se​lo
da se baca u po​tra​gu za uglom koji će za​če​tak ti​re​oido​ze kod Stju​ar​ta pre​-
tvo​ri​ti u gro​te​sk​no slo​vo T. Od​vra​ća​nje mis​li. Čist očaj, kao što mo​že​te
da vi​di​te, strah od za​bo​ra​va. Na​rav​no, oni to nisu mo​gli ni da pret​pos​ta​-
ve.
Kri​vi​ca i jes​te i nije bila moja. Vi​di​te, ja sam že​leo cr​k​ve​no ven​ča​nje.
Že​leo sam da bu​dem pra​vi kum. Oni to tada nisu mo​gli da shva​te, a ni​-
sam ni ja. Niko od nas nije re​li​gi​ozan, nema fun​da​men​ta​lis​tič​ki nas​tro​je​-
ne rod​bi​ne koju tre​ba smi​ri​ti: od​sus​tvo na​kin​đu​re​nog či​ki​ce u be​loj man​-
ti​ji ne bi do​ve​lo ni do kak​vog na​sil​nog raz​ba​šti​nje​nja. Ali, biće da je Oli
bio vi​do​vit. Re​kao sam da hoću da bu​dem kum, re​kao sam da hoću cr​k​-
ve​no ven​ča​nje, i stvar​no sam bio na​po​ran zbog toga. Po​čeo sam da vi​-
čem. Malo sam ha​mle​ti​rao. Pa do​bro, ako baš mo​ra​te da zna​te, bio sam
pi​jan.
„Oli​ve​re”, re​kao je Stju pos​le ne​kog vre​me​na, „stvar​no pre​te​ru​ješ. Reč
je o na​šem ven​ča​nju. Već smo te pi​ta​li da bu​deš sve​dok.”
Pod​se​tio sam ih na moć drev​ne ce​re​mo​ni​je, na reči o brač​noj sre​ći, na
poz​la​će​ne svit​ke sve​tih tek​s​to​va. „Ma haj​de”, prek​li​njao sam ih, na kra​ju,
„neka vas sre​di sve​šte​nik.”
Stju​ar​to​va se mala de​be​lju​škas​ta fi​gu​ra ste​gla do gra​ni​ca svo​jih fi​zič​-
kih mo​guć​nos​ti. „Oli​ve​re”, re​kao je on, go​to​vo od​mah za​pa​da​ju​ći u re​-
gis​tar bru​tal​nog mer​kan​ti​liz​ma, „pi​ta​li smo te da li že​liš da bu​deš sve​dok
na ven​ča​nju, i to je naša pos​led​nja po​nu​da.”
„Za​ža​li​će​te”, drao sam se ja, in​dus​trij​ski mag​nat iz mi​tel-Euro​pe od​bi​-
jen od stra​ne mo​no​po​lis​ta. „Za​ža​li​će​te vi.”
A evo šta po​dra​zu​me​vam pod vi​do​vi​toš​ću. Da smo ima​li cr​k​ve​no ve​li​-
ča​nje ona bi bila u va​ri​jan​ti bela čip​ka-tra​ke-ven​či​ći, ven​ča​ni​ca, veo. Mo​-
gao sam je vi​de​ti is​pred cr​k​ve i po​mis​li​ti da je tek još jed​na mla​da s po​-
kret​ne tra​ke. I tada se mo​žda ni​šta ne bi do​go​di​lo.
Nje​no lice je kri​vo za sve. Tada to ni​sam znao. Mis​lio sam da sam
samo malo pre​oset​ljiv, kao i svi os​ta​li. Ali oti​šao sam do vra​ga, bio sam
go​tov. Do​go​di​la se ne​za​mis​li​va pro​me​na. Pao sam po​put Lu​ci​fe​ra; pao
sam (ovo je ne​što za tebe, Stju) kao ak​ci​je na ber​zi 1929. Bio sam go​tov i
u smis​lu da sam do​ži​veo tran​sfor​ma​ci​ju, da sam se pre​obra​zio. Zna​te onu
pri​ču o čo​ve​ku koji se jed​nog ju​tra budi i shva​ta da se pre​tvo​rio u bubu?
Ja sam bio ta buba koja se pro​bu​di​la i ugle​da​la šan​su da pos​ta​ne čo​vek.
Samo, or​ga​ni per​cep​ci​je tada još uvek to nisu pri​mi​li k zna​nju. Dok
smo se​de​li na svad​be​nom ve​se​lju dr​žao sam se ama​ter​skog uve​re​nja da je
šu​ška​nje na​no​sa pod mo​jim no​ga​ma samo na​go​mi​la​na fo​li​ja od šam​panj​-
skih fla​ša. (Mo​rao sam in​sis​ti​ra​ti na tome da lič​no otvo​rim bocu sa​svim
bez​na​čaj​nog šam​panj​ca koji je Stju​art na​ba​vio u ve​li​kim ko​li​či​na​ma. Da​-
nas niko na zna kako se otva​ra šam​pa​njac, čak ni ko​no​ba​ri. Ko​no​ba​ri po​-
seb​no. Či​ta​va stvar nije u tome da, stal​no mo​ram na to da pod​se​ćam, čep
iz​le​ti uz ve​se​lo pop i time iz​a​zo​ve štr​ca​nje mo​ussea iz boce. Ne, stvar je
u tome da boca bude otvo​re​na uz is​pu​šta​nje jed​nog sup​til​nog zvu​ka, po​-
put ka​lu​đe​rič​kog pu​vanj​ka. Steg​ni​te čep i okre​ni​te bocu, u tome je taj​na.
Ko​li​ko puta mo​ram to da po​no​vim? Za​bo​ra​vi​te na ra​skoš ve​li​ke bele sal​-
ve​te, za​bo​ra​vi​te na pal​če​ve na vrhu čepa, za​bo​ra​vi​te na ni​ša​nje​nje si​ja​li​ca
u pla​fo​nje​ri. Jed​nos​tav​no steg​ni​te čep i okre​ni​te bocu.) Ne, to što mi se
mo​ta​lo oko čla​na​ka po​put ko​ro​va nije bio šam​pa​njac mar​ke „ano​nim
XY” već od​ba​če​na koža mog biv​šeg ja, moj ok​lop in​sek​ta, moja orož​na​-
la, žuć​kas​ta spo​ljaš​njost.
Pa​ni​ka je bila prva re​ak​ci​ja na to ne​što što se do​go​di​lo. A po​gor​ša​la se
kada sam shva​tio da ne znam kuda idu za svoj lune de miel. (Uz​gred, tak​-
va bu​da​la​šti​na da i En​gle​zi i Fran​cu​zi za to ima​ju istu fra​zu. Po​mis​li​li
bis​te da je bar neko od nas po​hi​tao da pro​na​đe novu reč umes​to što je
pre​uzeo po​lov​nu lin​gvis​tič​ku robu. Ili je mo​žda baš u tome stvar: ko​ris​ti
se ista fra​za jer je reč o is​tom is​kus​tvu. [Uz​gred, me​de​ni me​sec je, u slu​-
ča​ju da nis​te lju​bi​telj eti​mo​lo​gi​je, tek od​ne​dav​no po​pri​mio zna​če​nje od​-
mo​ra brač​nih dru​go​va, koji uklju​ču​je ku​po​vi​nu u fri-šopu i prav​lje​nje
broj​nih ko​lor fo​to​gra​fi​ja jed​nog is​tog pri​zo​ra. Dok​tor Džon​son u svom
spo​ra​dič​no za​bav​nom Reč​ni​ku prvi put nije po​ku​šao da na​sme​je či​ta​oca
kada je dao ovu de​fi​ni​ci​ju: „Prvi me​sec na​kon ven​ča​nja kada pos​to​je
samo než​nost i za​do​volj​stvo.” Vol​ter, je​dan po mno​go čemu sim​pa​tič​ni​ji
lik koji je, sa​svim slu​čaj​no, sebi to​čio naj​bo​lji bur​gun​dac dok su nje​go​vi
gos​ti pili vin or​di​na​ire, pri​me​tio je u jed​noj od svo​jih fi​lo​zof​skih pri​ča da
pos​le la lune de miel sle​di la lune de l’ab​sin​t​he.])
Vi​di​te, iz​ne​na​da sam shva​tio kako ne mogu da pod​ne​sem to što ne
znam gde će biti na​red​ne tri i po ne​de​lje (iako, u re​tros​pek​ti​vi, sum​njam
da me je mla​do​že​nji​na lo​ka​ci​ja mno​go uz​ne​mi​ri​la). Tako da kada se pred
kraj ruč​ka Stju​art za​lju​ljao na no​ga​ma i obja​vio pri​sut​ni​ma - zbog čega
lju​di ima​ju po​tre​bu za is​po​ve​da​njem u ovak​vim pri​li​ka​ma? - da „ide
samo da se iz​li​je” (i ti je​zi​vi iz​ra​zi: od kog li je ban​kar​skog ru​ko​vo​di​oca-
sko​ro​je​vi​ća moj pri​ja​telj maz​nuo ovaj?), i sam sam se bez reči iz​vu​kao sa
svog mes​ta, od​gur​nuo de​tri​tus svog pret​hod​nog ži​vo​ta koji je glu​mio fo​li​-
ju od šam​panj​ca, i kre​nuo za njim u to​alet.
Sta​ja​li smo tako, je​dan po​red dru​gog, pred onim por​ce​lan​skim odelj​ci​-
ma, i gle​da​li mrko is​pred sebe u neki mek​sič​ki stre​ljač​ki vod, ona​ko kako
to En​gle​zi čine, ni mal​či​ce ne spu​šta​ju​ći po​gled na tuđu alat​ku; sva​ko je
dr​žao svoj me​ni​brum vi​ri​le - tre​ba li mla​do​že​nji da dam par sa​ve​ta o upo​-
tre​bi is​tog? - i pi​škio go​to​vo ne​iz​me​njen, za to​če​nje spre​man „ano​nim
XY” po lju​bi​čas​tim koc​ki​ca​ma osve​ži​va​ča to​ale​ta. (Kako bi mi se ži​vot
pro​me​nio da imam puno nov​ca? Stal​no se vra​ćam na dve ek​s​tra​va​gant​-
nos​ti: da imam ne​ko​ga ko će mi sva​kog ju​tra pra​ti kosu, i da pi​škim po
iz​drob​lje​nom ledu.)
Iz​gle​da​lo je da mo​kri​mo mno​go više nego što smo uop​šte mo​gli po​pi​-
ti. Stju​art se ner​voz​no na​kaš​ljao, kao da hoće da kaže: „Ne znam kako ti,
ali ja ni​sam ni na po puta.” Či​ni​lo se da je pra​vi tre​nu​tak da ga upi​tam o
pla​ni​ra​nom od​la​sku na slat​ke brač​ne bor​be. Ali sve što sam do​bio kao
od​go​vor svo​di​lo se na sa​mo​za​do​vo​ljan sme​šak i šu​šta​nje mo​kra​će.
„Ne, stvar​no”, po​no​vo sam po​ku​šao mi​nut kas​ni​je, dok sam bri​sao pr​-
ste i dok je Stju​art gre​bao po svo​joj lo​ba​nji ne​kim užas​nim plas​tič​nim
češ​ljem, „kuda ide​te? Znaš, čis​to ako bu​de​mo mo​ra​li da se ču​je​mo.”
„Voj​na taj​na. Čak ni Dži​li ne zna. Re​kao sam joj je​di​no da po​ne​se lak​-
šu ode​ću.”
I da​lje se sme​škao, pa sam pret​pos​ta​vio da se od mene oče​ku​je da se
upus​tim u neku de​ti​njas​tu igru po​ga​đa​nja. Ri​zi​ko​vao sam s raz​no​raz​nim
stju​ar​tov​skim des​ti​na​ci​ja​ma kao što su Flo​ri​da, Bali, Krit i za​pad​na Tur​-
ska, što je sve bilo pro​pra​će​no sa​mo​za​do​volj​nim odrič​nim po​kre​tom gla​-
ve. Opro​bao sam se sa svim Diz​ni​len​di​ma na sve​tu i s iz​bo​rom eg​zo​tič​-
nih os​tr​va; do​dvo​ra​vao sam mu se s Mar​be​ljom, apla​udi​rao mu na Zan​zi​-
ba​ru, po​ku​šao sam da ci​ljam pra​vo na San​to​ri​ni. I ni​šta.
„Vidi, mo​žda se ne​što do​go​di...”
„Kod ma​dam Va​jat je za​pe​ča​će​ni ko​ve​rat”, od​go​vo​rio je, vrlo ka​rak​te​-
ris​tič​no stav​lja​ju​ći prst na nos, kao da je radi toga išao u ško​lu za špi​ju​ne.
„Prok​let​stvo, ne budi to​li​ki ma​lo​gra​đa​nin”, vik​nuo sam. Ali, nije hteo
da mi kaže. Kada smo se vra​ti​li za sto, ne​ko​li​ko mi​nu​ta bio sam smrk​nut,
no još jed​nom sam se la​tio svog za​dat​ka i okre​nuo ka gos​ti​ma.
Dan na​kon što su otiš​li na me​de​ni me​sec, te​le​fo​ni​rao sam ma​dam Va​-
jat, i po​go​di​te? Sta​ra vac​he nije hte​la da mi kaže. Tvr​di​la je da nije otvo​-
ri​la ko​ve​rat. Re​kao sam da mi ne​dos​ta​ju, da bih hteo da im te​le​fo​ni​ram.
Is​ti​na je, ne​dos​ta​ja​li su mi. Mo​gao sam i da pla​čem pre​ko te​le​fo​na, ali
ma​dam Dra​gon je bila ne​po​pust​lji​va.
A kad su se vra​ti​li (jes​te, bio je Krit: po​go​dio sam ali on nije ni trep​-
nuo, to dvo​lič​no ko​pi​le), znao sam da sam se za​lju​bio. Iz He​rak​li​ona sam
do​bio raz​gled​ni​cu, sun​ce i seks va​ri​jan​ta, iz​ra​ču​nao sam kog se dana vra​-
ća​ju, te​le​fo​ni​rao sam svim mo​gu​ćim aero​kom​pa​ni​ja​ma, i oti​šao da ih sa​-
če​kam na Ge​tvi​ku. Kada je ta​bla od​la​za​ka i do​la​za​ka is​kle​pe​ta​la PRT​-
LJAG U HOLU po​red nji​ho​vog leta, sva zvo​na u mom sto​ma​ku za​nji​ha​la
su se na svo​jim ka​na​pi​ma u isto vre​me, i užas​nu jeku u gla​vi mo​gao sam
da sti​šam je​di​no sa ne​ko​li​ko oš​trih pića za ba​rom. Onda sam če​kao is​pred
ogra​de, ša​ro​li​ka tela oko mene pul​si​ra​la su do​bro​doš​li​com.
Spa​zio sam ih pre nego oni mene. Stju​art je, ti​pič​no, uzeo ko​li​ca sa
blo​ki​ra​nim toč​kom, pa se iz opu​šte​nog reda za do​uani​ers po​ja​vio u ko​-
mič​nom luku, dok je nje​go​va ne​si​gur​na vož​nja bila pro​pra​će​na Dži​li​ja​ni​-
nim po​pust​lji​vim sme​hom i tuž​nom škri​pom ko​li​ca. Sta​vio sam šo​fer​sku
kapu koju sam po​zaj​mio za tu pri​li​ku, po​di​gao gru​bim slo​vi​ma is​pi​sa​nu
har​ti​ju na ko​joj je sta​ja​lo „Gos​po​din i gos​po​đa Hju​so​vi” (mis​lim da je
po​greš​no na​pi​sa​no ime bilo ipak malo pre​vi​še sa​vr​še​no), du​bo​ko sam uz​-
dah​nuo i bio spre​man da se su​očim sa sve​tlu​ca​vim ha​osom u koji će mi
se pre​tvo​ri​ti ži​vot. Sve po​či​nje odav​de.
 6: Pre​du​pre​di​te Al​c​haj​me​ra

Stju​art: Zna​te, to je za​is​ta užas​no. Ne​pres​ta​no sa​ža​lje​vam Oli​ve​ra. Ne

mis​lim da ne bi tre​ba​lo - ne, ima mno​go raz​lo​ga za to - nego, jed​nos​tav​no
mi je ne​pri​jat​no. Ne tre​ba tako da ga do​živ​lja​vam. Ali tako je. Zna​te one
sa​to​ve s ku​ka​vi​com koji kao deo svog me​ha​niz​ma ima​ju male lju​de koji
po​ka​zu​ju kak​vo će vre​me biti? Sat ot​ku​ca, ku​ka​vi​ca kaže kuku, a onda se
otvo​re vra​tan​ca i na​po​lje iz​a​đe čo​ve​ču​ljak koji po​ka​zu​je lepo vre​me, sav
na​sme​jan i lako obu​čen, ili se otvo​re dru​ga vra​tan​ca pa iz​a​đe čo​ve​ču​ljak
koji pred​ska​zu​je ruž​no vre​me, koji ima ki​šo​bran i ka​ba​ni​cu i tu​žan iz​raz
lica. Stvar je u tome da samo je​dan od njih dvo​ji​ce može da iz​a​đe kad se
vra​tan​ca otvo​re, ne samo zbog toga što dru​ga​či​je ne bi​smo zna​li ni​šta o
vre​men​skim pri​li​ka​ma, već zato što su njih dvo​ji​ca po​ve​za​ni is​tom me​tal​-
nom po​lu​gom: je​dan mora os​ta​ti unu​tra da bi dru​gi bio na​po​lju. Sa mnom
i Oli​ve​rom je odu​vek bilo tako. Ja sam uvek bio onaj s ki​šo​bra​nom i ka​-
ba​ni​com, pri​si​ljen da os​ta​nem unu​tra, u mra​ku. Ali sada je meni vre​me
da iz​a​đem na sun​ce, a to zna​či da će Oli​ve​ru neko vre​me biti ma​nje za​-
bav​no.
Na aero​dro​mu je iz​gle​dao sa​svim ras​tro​jen, a ne ve​ru​jem ni da smo
mu mi po​seb​no po​mo​gli. Pro​ve​li smo tri pre​div​ne ne​de​lje na Krfu - fan​-
tas​tič​no vre​me, do​bar ho​tel, pli​va​nje, uži​va​nje - i iako je let kas​nio, kad
smo sle​te​li na Ge​tvik i da​lje smo bili sjaj​no ras​po​lo​že​ni. Ja sam os​tao da
sa​če​kam prt​ljag, Dži​li je otiš​la po ko​li​ca, i dok se vra​ti​la, tor​be su već
bile tu. Sta​vio sam ih na ko​li​ca, a kada je ona po​ku​ša​la da ih po​gu​ra, vi​-
de​la je da im je je​dan to​čak ne​is​pra​van. Nisu hte​la da idu pra​vo i stal​no
su škri​pa​la, kao da žele da skre​nu paž​nju ca​ri​ni​ka na oso​bu koja ih gura:
„Hej, pro​ve​ri tor​be ovog tipa.” Dok smo pro​la​zi​li kroz ze​le​ni tu​nel, či​ni​lo
mi se da baš to ču​jem. Sada sam se već i ja pri​dru​žio Dži​li u po​ku​ša​ju da
uprav​lja ko​li​ci​ma, jer je shva​ti​la da ne može sama da sav​la​da kri​vi​ne.
Zato i nije iz​ne​na​đu​ju​će što ni​smo pre​poz​na​li Oli​ja kad smo iz​aš​li u
hol. Niko nije znao da je ovo naš let, a i is​kre​no re​če​no, gle​da​li smo samo
jed​no dru​go. I kada se iz go​mi​le vo​za​ča koji če​ka​ju raz​ne le​to​ve po​ja​vio
neko i za​ma​hao mi ta​blom u lice, go​to​vo da sam ga od​gur​nuo. Ni​sam ga
za​pra​vo ni po​gle​dao iako sam od​mah ose​tio al​ko​hol u nje​go​vom dahu, i
po​mis​lio sam kako ta fir​ma si​gur​no neće op​s​ta​ti ako po kli​jen​te ša​lje pi​ja​-
ne vo​za​če. Ali, bio je to Oli​ver, sa šo​fer​skom ka​pom na gla​vi i s ta​blom
na ko​joj su sta​ja​la naša ime​na. Pre​tva​rao sam se da mi je dra​go što ga vi​-
dim, iako mi je prva mi​sao bila kako Džil i ja ne​će​mo biti sami u vozu do
Vik​to​ri​je. Oli​ver će biti s nama. Zar to nije ne​uvi​đav​no s moje stra​ne? Vi​-
di​te na šta sam mis​lio kad sam re​kao da mi ga je žao?
I bio je u užas​nom sta​nju. Kao da je smr​šao, lice mu je bilo ble​do i iz​-
du​že​no, a kosa koju je obič​no dr​žao vrlo ured​no, pos​ta​la je za​mr​še​na.
Prvo je kao samo sta​jao, a kad smo ga pre​poz​na​li, ba​cio se na nas i po​čeo
da nas grli i lju​bi. Ni​ma​lo ti​pič​no po​na​ša​nje jer je bilo više pa​te​tič​no
nego sr​dač​no. I stvar​no se ose​ćao na al​ko​hol. Šta se do​go​di​lo? Ka​zao je
kako nam je let kas​nio pa je pre​kra​tio vre​me u baru, a onda je, sa​svim ne​-
uver​lji​vo, do​dao kako je neka žena in​sis​ti​ra​la da „igra​ju pan​to​mi​me u
piće”, ali ne​što je zve​ča​lo u na​či​nu na koji je to re​kao, i mis​lim da mu ni
Džil ni ja ni​jed​nog tre​nut​ka ni​smo po​ve​ro​va​li. I još jed​na neo​bič​na stvar:
nije nas pi​tao kako je bilo na me​de​nom me​se​cu. Uči​nio je to tek mno​go
kas​ni​je. Ne, prvo čime nam se obra​tio bila je ha​ran​ga na Dži​li​nu maj​ku
jer nije hte​la da mu kaže gde se na​la​zi​mo. Pi​tao sam se da li mu tre​ba do​-
zvo​li​ti da vozi, s ob​zi​rom na sta​nje u kome se na​la​zio.
Kas​ni​je sam saz​nao raz​log za taj nas​tup. Ni​ka​da ne​će​te po​go​di​ti šta se
de​si​lo. Oli​ver je iz​gu​bio po​sao. Poš​lo mu je za ru​kom da ga ot​pus​te iz
Šeks​pi​ro​ve ško​le en​gle​skog je​zi​ka. Mora da je prvi kome se to de​si​lo. Ne
znam ko​li​ko vam je Oli​ver pri​čao o ško​li, ali ve​ruj​te mi na reč da je to
jed​no vrlo ruž​no mes​to: strah me je i da po​mis​lim kako su us​pe​li da je re​-
gis​tru​ju. Bio sam jed​nom tamo. Sme​šte​na je u jed​noj ne​ka​da le​poj vik​to​-
ri​jan​skoj kući, s ve​li​kim de​be​lim stu​bo​vi​ma koji po​du​pi​ru trem, ogra​dom
s ulič​ne stra​ne i ste​pe​ni​štem koje vodi u po​drum. Ali či​tav taj kraj je po​-
čeo je​zi​vo da pro​pa​da. Te​le​fon​ske go​vor​ni​ce su pre​pu​ne bro​je​va pros​ti​-
tut​ki, čis​ta​či uli​ca ovde nisu zaš​li ve​ro​vat​no još od 1968, a po ta​va​ni​ma
pre​os​ta​li hi​pi​ci sve vre​me pu​šta​ju neku lu​dač​ku mu​zi​ku. Mo​že​te da za​-
mis​li​te ka​kav je to kraj. I, po​red toga, ško​la en​gle​skog je​zi​ka na​la​zi se u
po​dru​mu. I, po​red toga, di​rek​tor iz​gle​da kao se​rij​ski ubi​ca. I, po​red toga,
Oli je us​peo da do​bi​je ot​kaz na tak​vom mes​tu.
Nije že​leo da pri​ča o tome, pro​mrm​ljao je kako je dao ot​kaz zbog
prin​ci​pa koji su bili u vezi s ras​po​re​dom ča​so​va za na​red​nu škol​sku go​di​-
nu. Čim je ovo iz​go​vo​rio, ni​sam mu po​ve​ro​vao. Ne zbog toga što to nije
mo​gu​će - za​pra​vo to za​is​ta i jes​te ne​što što bi bio u sta​nju da ura​di - već
zato što sam pres​tao da ve​ru​jem u go​to​vo sve što on kaže. Baš užas​no,
zar ne? On mi je naj​sta​ri​ji pri​ja​telj. I ni​ma​lo mi nije lak​še zbog toga što
mi ga je žao. Do pre go​di​nu ili dve ja bih mu ve​ro​vao, i mo​žda bi is​ti​na
iz​aš​la na vi​de​lo ne​ko​li​ko me​se​ci kas​ni​je. A sada sam ins​tin​k​tiv​no po​mis​-
lio: E Oli, nisi ti dao ot​kaz, tebe su šut​nu​li. Pret​pos​tav​ljam da to ima neke
veze s tim što sam sre​ćan, ože​njen, što znam svo​je mes​to: sada su mi
stva​ri mno​go jas​ni​je nego pre.
Zato sam sle​de​ćom pri​li​kom kad sam os​tao na​sa​mo s Oli​ve​rom tiho
re​kao: „Vidi, meni mo​žeš da ka​žeš, nisi ti dao ot​kaz, zar ne?” Bio je ve​-
oma tih, i sa​svim neo​li​ve​rov​ski mi je priz​nao da su ga ot​pus​ti​li. Kad sam
ga upi​tao zbog čega, tuž​no je uz​dah​nuo, ogor​če​no se nsmeh​nuo, po​gle​-
dao me u oči i re​kao: „Sek​su​al​no uz​ne​mi​ra​va​nje.” Na​vod​no, bila je neka
Špa​njol​ka ili Por​tu​gal​ka, čini mi se, ko​joj je Oli​ver da​vao pri​vat​ne ča​so​ve
u svom sta​nu, i mis​lio je da joj se svi​đa, pa je, kada je po​pio par piva po​-
mis​lio kako je samo stid​lji​va, i po​ku​šao je da je po​lju​bi - ve​oma, ve​oma
sta​ra pri​ča, zar ne? Is​pos​ta​vi​lo se da de​voj​ka ne samo da je du​bo​ko po​-
sve​će​na ka​to​lič​koj veri i da je je​di​no što je že​le​la bilo da uči en​gle​ski,
već i da je kći ne​kog uti​caj​nog in​dus​tri​jal​ca koji ima jake veze u am​ba​sa​-
di... De​voj​ka je is​pri​ča​la ocu, je​dan te​le​fon​ski po​ziv kas​ni​je i Oli​ver se
na​šao u sliv​ni​ku za​jed​no sa sti​ro​por​skim por​ci​ja​ma od ham​bur​ge​ra i bez
bilo kak​ve ot​prem​ni​ne. Kako je pri​ča od​mi​ca​la pos​ta​jao je sve tiši i tiši, i
ja sam ve​ro​vao sva​koj nje​go​voj reči. Nije imao sna​ge ni da me po​gle​da.
Pred kraj sam već shva​tio da pla​če. Kada je pres​tao, po​gle​dao me je, suze
su mu cu​ri​le niz lice, i re​kao mi: „Po​zaj​miš mi fun​tu, Stju?”
Baš kao u ško​li. Jad​ni sta​ri Oli. Ovog puta sam mu na​pi​sao ček na
pris​toj​nu sumu i re​kao mu da se ne op​te​re​ću​je vra​ća​njem.
„Oh, ali vra​ti​ću ti. Mo​ram.”
„O tome ćemo neki dru​gi put.”
Obri​sao je lice, po​no​vo uzeo ček u ruke i vlaž​nim pal​cem raz​ma​zao
moj pot​pis. Bože, kako mi ga je bilo žao.
Zna​te, nije na meni da se sta​ram o nje​mu. Bilo bi to kao da mu vra​ćam
zbog toga što se u ško​li on bri​nuo o meni. Pre mno​go go​di​na, na​kon što
smo ne​ko​li​ko me​se​ci bili pri​ja​te​lji (i na​kon što je od mene po​zaj​mio još
dos​ta nov​ca), po​ve​rio sam mu se kako me pro​ga​nja si​le​dži​ja po ime​nu
Dad​li. Džef Dad​li. Iz Edvar​di​ja​na sam ne​dav​no saz​nao da je do​bio mes​to
ata​šea za tr​go​vi​nu naše am​ba​sa​de u jed​noj od cen​tral​no​ame​rič​kih dr​ža​va.
Mo​žda to da​nas zna​či da se bavi špi​ju​na​žom. Za​što da ne? U ško​li su mu
naj​bo​lje išli la​ga​nje, kra​đa, iz​nu​đi​va​nje, uce​nji​va​nje, a is​ta​kao se i kao
vođa ban​de. Kako je ško​la bila sa​svim pris​toj​na, Dad​li​je​vu ban​du či​ni​la
su samo dva čla​na: on i „Noga” Šo​fild.
Da sam bio pa​met​ni​ji i ve​šti​ji u spor​tu ne bih imao pro​ble​ma. Ni​ka​da
ni​sam imao sta​ri​jeg bra​ta da me šti​ti: imao sam samo mla​đu ses​tru. Isto
tako, no​sio sam na​oča​re i ni​sam de​lo​vao spo​so​ban za džiu-dži​cu. Tako se
Dad​li oko​mio na mene. Uobi​ča​je​ne stva​ri - no​vac, us​lu​ge, be​smis​le​no
po​ni​ža​va​nje. Ni​sam od​mah re​kao Oli​ve​ru za to jer sam mis​lio da će me
pre​zi​ra​ti. Nije to uči​nio; umes​to toga, obra​ču​nao se s nji​ma za rav​no dve
ne​de​lje. Prvo im je re​kao da me os​ta​ve na miru, a kad su se is​ke​zi​li i pi​ta​-
li šta će biti ako to ne ura​de, samo je re​kao: „Niz neo​bjaš​nji​vih ne​sreć​nih
slu​ča​je​va.” Ali kako to baš i nije zvu​ča​lo kao raz​go​vor de​ča​ka u ško​li,
oni su se još malo ke​zi​li če​ka​ju​ći da ih Oli​ver for​mal​no po​zo​ve na obra​-
čun. Me​đu​tim, Oli​ver ni​ka​da nije igrao po pra​vi​li​ma. Za​tim je za​is​ta us​le​-
dio niz neo​bjaš​nji​vih ne​sreć​nih slu​ča​je​va od ko​jih se ni​je​dan nije mo​gao
ne​dvo​smis​le​no pri​pi​sa​ti Oli​ve​ru. Uči​telj je na​šao pet pak​li​ca ci​ga​re​ta u
Dad​li​je​vom sto​lu (u to vre​me su za samo jed​nu sle​di​le ba​ti​ne za kaz​nu).
Šo​fil​do​va sport​ska opre​ma na​đe​na je po​lus​pa​lje​na u škol​skoj peći. Za
vre​me jed​ne pa​uze za ru​čak, nes​ta​la su se​di​šta sa bi​cik​lo​va oba moja pro​-
go​ni​te​lja, pa su mo​ra​li da voze kući, kako je Oli​ver re​kao, s „ne​udob​noš​-
ću na rubu opas​nos​ti”. Ubr​zo pos​le toga, Dad​li je po​ku​šao da sa​če​ka Oli​-
ve​ra pos​le ško​le, i ve​ro​vat​no je hteo da pred​lo​ži da se u pod​ne nađu iza
šupe za bi​cik​le s „bok​se​ri​ma”, kad ga je Oli​ver uda​rio pes​ni​com u vrat.
„Još je​dan neo​bjaš​njiv ne​sre​ćan slu​čaj”, ka​zao je dok se Dad​li gu​šio na
zem​lji. Pos​le toga njih dvo​ji​ca su me os​ta​vi​la na miru. Za​hva​lio sam Oli​-
ve​ru, čak sam mu pred​lo​žio da ura​di​mo res​truk​tu​ri​ra​nje duga u znak za​-
hval​nos​ti, ali je on na to samo sleg​nuo ra​me​ni​ma. Tako ti​pič​no za nje​ga.
Šta li se de​si​lo s „No​gom” Šo​fil​dom? I odak​le mu taj na​di​mak? Je​di​no
se se​ćam da nije imao veze s nje​go​vim no​ga​ma.

Dži​li​jan: Ni​ka​da sa si​gur​noš​ću ne mo​že​te zna​ti da li ste za​ljub​lje​ni u
ne​ko​ga, zar ne? Ne pos​to​ji onaj iz​ne​nad​ni tre​nu​tak kada mu​zi​ka pres​ta​je i
kada se prvi put po​gle​da​te u oči, ili šta već. Pa, mo​žda je to slu​čaj s ne​-
kim lju​di​ma, ali ne i sa mnom. Ima​la sam pri​ja​te​lji​cu koja mi je rek​la da
se za​lju​bi​la u svog mom​ka kada se pro​bu​di​la uju​tro i shva​ti​la da nije hr​-
kao. Baš i ne zvu​či kao ne​što po​seb​no, zar ne? Iz​u​zev što zvu​či is​kre​no.
Pret​pos​tav​ljam da se tre​ba pri​se​ti​ti, pa se opre​de​li​ti za je​dan kon​kre​tan
tre​nu​tak i za​tim os​ta​ti pri tome. Ma​man uvek pri​ča kako se za​lju​bi​la u
tatu kad je vi​de​la pre​ciz​ne i než​ne po​kre​te nje​go​vih us​ti​ju dok je pu​nio
lulu. Ne ve​ru​jem joj baš sa​svim, ali uvek je uver​lji​vo go​vo​ri​la o tome. I
sva​ko mora da ima od​go​vor na to pi​ta​nje, nije li tako? Za​lju​bi​la sam se u
nje​ga tada, za​lju​bi​la sam se u nje​ga jer. To je druš​tve​na neo​p​hod​nost. Ne
mo​že​te tek reći: „Oh, za​bo​ra​vi​la sam.” Ili: „Nije bilo to​li​ko oči​gled​no.”
Ne mo​že​te to reći, je 1’ tako?
Stju​art i ja smo iz​aš​li ne​ko​li​ko puta. Do​pa​dao mi se, a i raz​li​ko​vao se
od dru​gih mla​di​ća, nije bio na​met​ljiv, iz​u​zev što se, valj​da, na​me​tao že​-
ljom da ugo​di, ali čak je i to na odre​đe​ni na​čin bilo slat​ko - ima​la sam po​-
tre​bu da ka​žem, sve je u redu, ne​moj stre​pe​ti to​li​ko, sa​vr​še​no se do​bro
pro​vo​dim, us​po​ri malo. Ni​sam mis​li​la „us​po​ri” u smis​lu ne​moj fi​zič​ki ići
pre​br​zo. Slu​čaj je bio sa​svim obr​nut. Na po​čet​ku je bio sklon tome da
pre​ki​da po​lju​bac.
Evo šta sam hte​la da vam is​pri​čam. Jed​nom pri​li​kom se po​nu​dio da
nam spre​mi ve​če​ru. Rek​la sam da bi mi bilo dra​go. Otiš​la sam kod nje​ga
oko 8.30, i iz sta​na je do​pi​rao pri​ja​tan mi​ris pe​če​nog mesa, na sto​lu su
sta​ja​le upa​lje​ne sve​će iako još uvek nije bio mrak, tu je bila i či​ni​ja s in​-
dij​skim gric​ka​li​ca​ma, kao i cve​će na čaj​nom sto​či​ću. Stju​art je na sebi
imao pan​ta​lo​ne koje obla​či za po​sao, ali je ko​šu​lju pre​svu​kao i sta​vio ke​-
ce​lju. Či​ni​lo se da mu je lice po​de​lje​no na dve po​lo​vi​ne: do​njim de​lom se
sme​škao i bio sre​ćan što me vidi, gor​nji deo je bio na​mr​šten od bri​ge
zbog ve​če​re.
„Ne ku​vam čes​to”, re​kao je, „ali že​leo sam da spre​mim ne​što za tebe.”
Spre​mio je jag​nje​ći but, pri​log od smrz​nu​tog gra​ška i krom​pir pe​čen
za​jed​no s me​som. Rek​la sam mu da mi se do​pa​da krom​pir.
„Malo se pro​ba​ri”, oz​bilj​no je ka​zao, „onda se iz​gre​be vi​lju​škom da bi
mu ko​ri​ca bila hru​ska​va.” Mora da je to vi​deo od svo​je maj​ke. Po​pi​li smo
bocu do​brog vina, ali kad god bi si​pao dr​žao je ruku pre​ko eti​ke​te s ce​-
nom koju je za​bo​ra​vio da ski​ne. Vi​de​la sam da to radi na​mer​no jer ga je
stid. Mis​lio je da je tre​ba​lo da ski​ne cenu. Vi​di​te šta hoću da ka​žem? Tru​-
dio se.
Za​tim mi nije dao da mu po​mog​nem da ras​pre​mi sto. Oti​šao je u ku​hi​-
nju i vra​tio se s pi​tom od ja​bu​ka. Bilo je to​plo let​nje veče, hra​na je bila
zim​ska, no to nije bilo važ​no. Po​je​la sam par​če pite, on je sta​vio vodu za
kafu i oti​šao u ku​pa​ti​lo. Us​ta​la sam da ta​nji​re od de​ser​ta od​ne​sem u ku​hi​-
nju. Dok sam ih os​tav​lja​la, pri​me​ti​la sam list pa​pi​ra na po​li​ci sa za​či​ni​-
ma. Zna​te šta je bilo na nje​mu? Ras​po​red:

6.00 olju​šti kromp.
6.10 lis​na​to tes​to
6.20 uklju​či rer​nu
6.21 ku​pa​ti​lo

i nas​tav​lja​lo se...

8.00 otvo​ri vino
8.15 pro​ve​ri da li je krom​pir hru​skav
8.20 sta​vi vodu za gra​šak
8.25 upa​li sve​će
8.30 Dž. sti​že!!

Po​žu​ri​la sam do sto​la i sela. Drh​ta​la sam. Ta​ko​đe, bilo mi je kri​vo što
sam pro​či​ta​la ono što je pi​sa​lo jer sam si​gur​na da bi Stju​art mis​lio da ga
špi​ju​ni​ram. Ali to me je jed​nos​tav​no po​tres​lo, sva​ka stav​ka malo više od
pret​hod​ne. 8.25 upa​li sve​će. U redu je, Stju​ar​te, po​mis​li​la sam, ne bih ti
za​me​ri​la ni da si to ura​dio kad sam sti​gla. I onda, 8.30 Dž. sti​že!! Ta dva
us​klič​ni​ka su me za​is​ta obo​ri​la s nogu.
Vra​tio se iz ku​pa​ti​la i mo​ra​la sam da se suz​dr​žim da mu ne ka​žem šta
sam ot​kri​la, kao i da se to nije či​ni​lo ni ble​sa​vo ni ne​uro​tič​no, niti bez​na​-
dež​no ili bilo šta slič​no, već samo pa​ž​lji​vo i dir​lji​vo. Na​rav​no da ni​sam
ni​šta rek​la, ali mora da sam ipak ne​ka​ko re​ago​va​la i da je to do​pr​lo do
nje​ga jer je na​da​lje bio opu​šte​ni​ji. Te ve​če​ri smo vre​me uglav​nom pro​ve​li
na ka​uču, i os​ta​la bih i da pres​pa​vam, samo da me je pi​tao, ali nije. I to je
ta​ko​đe bilo u redu.
Stju​art mno​go bri​ne. Za​is​ta želi da čini pra​ve stva​ri. Ne samo za sebe
već i za nas. Tre​nut​no je ve​oma za​bri​nut za Oli​ve​ra. Ne znam šta mu se
de​si​lo. Ili, biće da ipak znam. Po​ku​šao je da mal​tre​ti​ra neku si​ro​tu de​voj​-
ku iz ško​le je​zi​ka i zato su ga iz​ba​ci​li. Do​bro, to je či​ta​nje iz​me​đu re​do​va
na os​no​vu ono​ga što mi je Stju​art is​pri​čao. Stju​art se is​u​vi​še tru​dio da
stva​ri po​sma​tra s Oli​ve​ro​ve tač​ke gle​di​šta. Za​pra​vo, to​li​ko se tru​dio dok
smo ima​li tu be​smis​le​nu ras​pra​vu. On je ka​zao kako je de​voj​ka si​gur​no
na​ve​la Oli​ve​ra, da ga je pro​vo​ci​ra​la, a ja sam rek​la da je ve​ro​vat​no bila
stid​lji​va i pres​trav​lje​na što je njen nas​tav​nik spo​pa​da, sve dok ni​smo
shva​ti​li kako ni​jed​no od nas nije ni vi​de​lo de​voj​ku, niti smo zna​li šta se
do​go​di​lo. Samo smo na​ga​đa​li. Ali čak me je i to na​ga​đa​nje od​bi​lo od Oli​-
ve​ra. Ne bih mo​gla da ka​žem da odo​bra​vam nas​tav​nič​ko-uče​nič​ke veze,
iz raz​lo​ga koje nije po​treb​no objaš​nja​va​ti. Stju​art je re​kao da je dao Oli​-
ve​ru ne​što nov​ca, što sam ja sma​tra​la sa​svim ne​po​treb​nim, no to, na​rav​-
no, ni​sam rek​la. Ipak je Oli​ver zdrav mlad čo​vek s uni​ver​zi​tet​skom di​plo​-
mom. Naći će on dru​gi po​sao. Za​što da do​bi​ja naš no​vac?
Is​ti​ni za vo​lju, stvar​no je u ha​osu tre​nut​no. Na aero​dro​mu je bilo je​zi​-
vo. Nas dvo​je sami. Se​ćam se da sam raz​miš​lja​la dok smo če​ka​li prt​ljag
kako ovo po​ma​lo liči na os​ta​tak ži​vo​ta. Nas dvo​je u moru nez​na​na​ca, i
raz​ne stva​ri koje tre​ba oba​vi​ti da bi sve bilo u redu, kao na pri​mer, sle​di​ti
zna​ke, po​ku​pi​ti prt​ljag; onda vas pre​gle​da ca​ri​na, niko nije na​ro​či​to za​in​-
te​re​so​van za to ko si ili šta ra​diš tu, i vas dvo​je tre​ba da odr​ža​va​te jed​no
dru​go u do​brom ras​po​lo​že​nju... Znam, ve​ro​vat​no zvu​či sen​ti​men​tal​no ali
tako sam se ose​ća​la u tom tre​nut​ku. Onda smo proš​li ca​ri​nu i sme​ja​li smo
se jer smo se bez​bed​no vra​ti​li, i onda iz​ne​na​da se taj pi​ja​nac sa šo​fer​-
skom ka​pom baca pre​ma nama tako da mi je sko​ro iz​bio oko s kar​ton​-
skom ta​blom i us​put me još iz​ga​zio. I po​go​di​te ko je to bio? Oli​ver. Iz​gle​-
dao je kao smrt. Oči​gled​no je mis​lio kako je to što radi smeš​no, ali nije
bilo, ni naj​ma​nje. Bilo je jad​no. Pro​blem s lju​di​ma kao što je Oli​ver leži,
čini mi se upra​vo u ovo​me: kada su nor​mal​ni za​is​ta su pri​jat​no druš​tvo, a
kada nisu, stra​vič​no oma​šu​ju. Nema sre​di​ne.
U sva​kom slu​ča​ju, sa​bra​li smo se i pre​tva​ra​li kako nam je dra​go što ga
vi​di​mo, a onda nas je do​ve​zao do Lon​do​na kao ma​ni​jak, ne pres​ta​ju​ći da
trt​lja glu​pos​ti koje sam ja pos​le ne​kog vre​me​na pres​ta​la da slu​šam. Nas​-
lo​ni​la sam gla​vu na se​di​šte i za​tvo​ri​la oči. Sle​de​ća stvar koje se se​ćam
jes​te tr​zaj us​led za​us​tav​lja​nja is​pred kuće i Oli​ve​ra koji jed​nim za​is​ta
neo​bič​nim gla​som kaže: „A pro​pos de bot​tes, ka​kav je bio lune de miel?”

Oli​ver: Ci​ga​re​tu? Ne​će​te? Znam da ne​će​te - rek​li ste mi to i ra​ni​je.
Vaše na​mr​šte​ne veđe dos​toj​ne su maj​ke iz Ka​tje Ka​ba​no​ve. Samo, imam
za vas go​li​ca​vih no​vos​ti. Ju​tros sam či​tao u no​vi​na​ma da pu​ša​či ima​ju
ma​nje šan​se da obo​le od Al​c​haj​me​ro​ve bo​les​ti od ne​pu​ša​ča. Pra​va stvar,
a, šta ka​že​te? Uz​mi​te jed​nu, na​di​mi​te plu​ća i sa​ču​vaj​te mo​zak. Nije li ži​-
vot ra​dos​nim pro​ti​vreč​nos​ti​ma na​ki​ćen? Ta​man po​mis​li​te kako je sve u
redu, kad na​iđe Luda i kle​pi vas svinj​skim me​hu​rom po nosu.
Uz​gred, ni​sam ja bu​da​la. Shva​tio sam da Dži​li​jan i Stju​art nisu odu​-
šev​lje​ni što me vide na aero​dro​mu. Kad na​pra​vim pic​co​lo faux pas,
umem da je pri​me​tim. Oli, sin​ko, re​kao sam sebi, paj​ta​nje u ku​če​ćem sti​-
lu pot​pu​no je po​greš​no. Smes​ta da si os​ta​vio to dvo​je, pres​ta​ni da im li​-
žeš lica. Samo, taj su​sret baš i nije bio ku​če​ći, a ni pre​te​ra​no pri​ja​telj​ski.
Če​kao sam ih jer sam za​ljub​ljen u Dži​li​jan. Sve dru​go beše čis​ta glu​ma.
Ta vož​nja do Lon​do​na bila je čud​na. Čud​na? Pre spek​ta​ku​lar​no sui ge​-
ne​ris. Dži​li​jan je sela po​za​di i ubr​zo zas​pa​la. Sva​ki put kad bih po​gle​dao
u re​tro​vi​zor - a ja, kad hoću, umem da bu​dem ve​oma sa​ves​tan vo​zač - vi​-
deo bih ma​lak​sa​lu ne​ves​tu sklop​lje​nih oči​ju i ra​su​te kose. Nas​lo​ni​la je
vrat na vrh nas​lo​na se​di​šta tako da su joj usne bile po​dig​nu​te kao da oče​-
ku​je po​lju​bac. Ne​pres​ta​no sam ba​cao po​gled u re​tro​vi​zor ali, vi​di​te, ne
zbog vož​nje. Lu​tao sam po nje​nom us​nu​lom licu.
A tu, po​red mene, se​deo je pu​nač​ki, smi​re​ni, erot​ski is​pi​je​ni Stju​art
koji je iz​gle​dao tako prok​le​to... bla​žen dok se pre​tva​rao da mu je dra​go
što sam ih sa​če​kao, i dok je, ve​ro​vat​no, smiš​ljao kako da is​kam​či na​zad
no​vac od ne​upo​treb​lje​nih po​vrat​nih bil​lets od Ge​tvi​ka do Vik​to​ri​je. Upo​-
zo​ra​vam vas da Stju​art ume da bude ne​ve​ro​vat​na ci​ci​ja. Kad pu​tu​je u
inos​trans​tvo uvek kupi po​vrat​nu avi​on​sku kar​tu a) jer mis​li da će time
kroz dve ne​de​lje ušte​de​ti tri mi​li​se​kun​de; b) zna da će se vra​ti​ti; c) u slu​-
ča​ju da kar​ta u me​đu​vre​me​nu po​sku​pi. Oli​ver uvek ku​pu​je samo u jed​-
nom prav​cu. Ko bi mo​gao da pre​dvi​di s kak​vom će bra​zil​skom kra​lji​com
kar​ne​va​la ukr​sti​ti po​gle​de? Koga je bri​ga za mo​gu​će re​do​ve ne​de​lju dana
kas​ni​je, u od​no​su na za​miš​lje​nu su​bo​tu? Pro​či​tao sam u no​vi​na​ma o slu​-
ča​ju jed​nog čo​ve​ka koji se ba​cio pod voz u me​trou. Is​tra​gom je ut​vr​đe​no
da ve​ro​vat​no nije imao na​me​ru da se ubi​je jer je u dže​pu imao po​vrat​nu
kar​tu. E pa, iz​vi​ni Šer​lo​če, ali pos​to​je i dru​ga objaš​nje​nja. Mo​žda je ku​-
pio po​vrat​nu kar​tu jer je znao da time što će une​ti ma​kar zrn​ce sum​nje u
svo​je na​me​re, može po​šte​de​ti ose​ća​nja svo​jih naj​bli​žih. A dru​ga mo​guć​-
nost jes​te da je to mo​gao biti Stju​art. Da je Stju​art od​lu​čio da po​ša​lje ma​-
ši​no​vo​đu na šes​to​ne​delj​ni od​mor zbog pre​trp​lje​nog šoka, ili ko​li​ko već
daju, on bi ku​pio po​vrat​nu kar​tu. Jer bi mis​lio, šta ako se ne ubi​jem? Šta
ako u pos​led​njem tre​nut​ku pro​me​nim miš​lje​nje? Po​mis​li samo na one je​-
zi​ve re​do​ve pred auto​ma​ti​ma za kar​te na Tot​nam kort ro​udu. Da, ku​pi​ću
po​vrat​nu, za sva​ki slu​čaj.
Mis​li​te da sam ne​pra​ve​dan? Zna​te šta, pre​vi​še toga mi se mota po gla​-
vi u pos​led​nje vre​me. Hit​no mi je po​treb​no ne​što da je ohla​dim. Mo​zak
mi puca od pre​te​ra​ne ak​tiv​nos​ti. Za​mis​li​te ovo: kao prvo, iako sam pri​pit,
obje​kat moje snaž​ne lju​ba​vi sa​nja u re​tro​vi​zo​ru, kor​pu​lent​ni mla​do​že​nja -
moj naj​bo​lji pri​ja​telj - koji je pro​veo tri ne​de​lje uga​đa​ju​ći joj na he​len​-
skom sun​cu, sedi kraj mene, među but​ki​ca​ma mu zvec​ka roba iz fri-šopa,
ja sam os​tao bez pos​la a os​ta​li vo​za​či na putu vež​ba​ju za trke for​mu​le je​-
dan. I ja sad tre​ba da bu​dem smi​ren? Tre​ba da bu​dem pra​ve​dan?
U tim okol​nos​ti​ma pri​be​gao sam oli​jev​skom rifu o je ne sais quoi, za​-
bav​lja​ju​ći Stjua tako da ne pro​bu​dim Dži​li​jan. Sva​kih ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka
mo​rao sam čvr​sto da steg​nem vo​lan jer sam je​di​no že​leo da pres​ta​nem da
ba​ljez​gam, sta​nem sa stra​ne, okre​nem se pre​ma svom sa​put​ni​ku i ka​žem:
„Uz​gred, Stju​ar​te, za​ljub​ljen sam u tvo​ju ženu.”
Hoću li mu to reći? Pres​trav​ljen sam, užas​nut, to​tal​no ul​tra​sje​ban.
Usko​ro će doći vre​me kada ću ne​što slič​no mo​ra​ti da mu ka​žem. Kako to
da mu sa​op​štim? Kako njoj to da sa​op​štim?
Mis​li​te da poz​na​je​te lju​de, je l’ tako? Okej, ima​te naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja,
on se ože​ni, i na dan ven​ča​nja vi se za​lju​bi​te u nje​go​vu ženu. Kako će vaš
naj​bo​lji pri​ja​telj re​ago​va​ti? Pret​pos​tav​ljam da nema baš mno​go bez​az​le​-
nih mo​guć​nos​ti. „Da, sa​svim mi je jas​no kako se ose​ćaš”, nije re​ak​ci​ja
koju ima​mo na ras​po​la​ga​nju, is​kre​no re​če​no. Pre će biti, daj taj ka​laš​nji​-
kov. Iz​g​nans​tvo je mi​ni​mal​na za​kon​ska kaz​na. Gu​lag Oli, tako će me
zva​ti. Ali, ja neću da bu​dem prog​nan. Ra​zu​me​te? Ne že​lim da bu​dem
prog​nan.
Ono što se mora de​si​ti je sle​de​će: Dži​li​jan mora da shva​ti da me voli.
Stju​art mora da shva​ti da me ona voli. Stju​art se mora po​vu​ći. Oli​ver se
mora uvu​ći. Niko neće biti po​vre​đen. Dži​li​jan i Oli​ver mo​ra​ju ži​ve​ti sreć​-
no i za​do​volj​no do kra​ja ži​vo​ta. Kak​ve su mi šan​se? Vi​so​ke po​put ta​pi​-
oke? (Ova kul​tur​na alu​zi​ja je za tebe, Stju.)
Oh, mo​lim vas, ne​moj​te da me gle​da​te s to​li​kim ne​go​do​va​njem. Zar ne
mis​li​te da će toga biti sa​svim do​volj​no u ne​de​lja​ma, me​se​ci​ma i go​di​na​-
ma koje do​la​ze? Pus​ti​te me na miru. Sta​vi​te se u moje pan​to​ufles. Da li
bis​te se vi odrek​li svo​je lju​ba​vi, dos​to​jans​tve​no siš​li sa sce​ne, pos​ta​li pas​-
tir i za ute​hu svi​ra​li tuž​nu mu​zi​ku na fru​li​ci dok ra​š​tr​ka​no sta​do koza
mljac​ka soč​nu tra​vu? To se tako ne radi. Ni​ka​da se nije tako ra​di​lo. Slu​-
šaj​te, ako ode​te i pos​ta​ne​te pas​tir, ni​ka​da je za​pra​vo i nis​te vo​le​li. Ili vam
se više do​pa​da taj me​lo​dra​ma​tič​ni po​tez. Ili koze. Mo​žda glu​me​ći za​ljub​-
lje​nost jed​nos​tav​no či​ni​te mu​dar po​tez u ka​ri​je​ri koji vam do​pu​šta da se
pre​ori​jen​ti​še​te na sto​čar​stvo. Ali, u tom slu​ča​ju je nis​te vo​le​li.
Tu smo gde smo. To je, i ukrat​ko i na​du​gač​ko, su​šti​na stva​ri. Tu smo,
u auto​mo​bi​lu, na auto​pu​tu, nas tro​je, i neko se (vo​zač! - ja!) nas​lo​nio lak​-
tom na dug​me cen​tral​ne bra​ve. Dak​le, nas tro​je smo tu dok se sve ne reši.
Vi ste, ta​ko​đe, tu. Iz​vi​ni​te zbog za​klju​ča​nih vra​ta, ne mo​že​te iz​a​ći, u ovo​-
me smo svi za​jed​no. E sada, šta ka​že​te na jed​nu ci​ga​re​tu? Ja pu​šim, a ne
bih se iz​ne​na​dio ni da Stju​art opet poč​ne, vrlo sko​ro. Haj​de, uz​mi​te jed​-
nu. Pre​du​pre​di​te Al​c​haj​me​ra.
 7: E ovo je baš smeš​no

Stju​art: E ovo je baš smeš​no. Kre​nem ja ju​tros na po​sao. Ve​ro​vat​no

vam ni​sam objas​nio da pos​to​je dva puta koja vode do sta​ni​ce. Je​dan vodi
po​red vila Sent Meri i Be​ro​uk​lu ro​uda, po​red sta​rih jav​nih ku​pa​ti​la, i
nove rad​nje Sam svoj maj​stor, i ve​li​ke pro​dav​ni​ce boja; kada se ide dru​-
gim, pre​se​če se Le​noks gar​dens, skre​ne se u jed​nu uli​cu čije ime uvek za​-
bo​ra​vim, do Ram​zi ro​uda, za​tim po​red niza pro​dav​ni​ca i na​zad u Haj
strit. Me​rio sam vre​me i jed​nim i dru​gim, i raz​li​ka je sve​ga ne​kih dva​de​-
set se​kun​di. Tako da ja ne​ka​da idem jed​nim, ne​ka​da dru​gim pu​tem. Kad
iz​a​đem iz kuće ba​cim nov​čić, ili ura​dim ne​što slič​no da bih od​lu​čio ko​-
jim da kre​nem. Ovo iz​no​sim kao pro​prat​nu in​for​ma​ci​ju.
I tako ju​tros kre​nem kroz Le​noks gar​dens, uli​com bez ime​na, pa za​tim
u Ram​zi roud. Dos​ta sam raz​gle​dao. Zna​te, to je još jed​na od pro​me​na
koje su se de​si​le od kad smo Džil i ja za​jed​no: po​či​njem da uoča​vam
stva​ri koje ni​ka​da ra​ni​je ne bih pri​me​tio. Zna​te, kao kad ho​da​te ne​kom
uli​com u Lon​do​nu i ni​ka​da ne po​dig​ne​te po​gled više od vrha auto​bu​sa?
Ide​te pra​vo, vi​di​te dru​ge lju​de, pro​dav​ni​ce i sa​obra​ćaj, ali ni​ka​da ne po​-
gle​da​te vi​so​ko gore, ba​rem ne do​volj​no vi​so​ko. Znam šta ćete reći, ako i
po​gle​da​te gore ve​ro​vat​no ćete uga​zi​ti u pse​ći iz​met ili ćete na​le​te​ti na
stub, ali oz​bilj​no vam go​vo​rim. Oz​bilj​no vam go​vo​rim. Po​dig​ni​te po​gled
samo malo više i vi​de​će​te ne​što, neki neo​bi​čan krov, neki po​mod​ni vik​to​-
ri​jan​ski ukras. Ili, ako ho​će​te, mo​že​te i da ga spus​ti​te. Pre neki dan, za
vre​me pa​uze za ru​čak za​pra​vo, išao sam uli​com Fe​rin​g​don roud. Iz​ne​na​-
da, pri​me​tio sam ne​što po​red čega sam si​gur​no pro​šao mno​go puta. Plo​ču
u zidu, u vi​si​ni ko​le​na, ble​do​žu​te boje, is​pi​sa​nu cr​nim slo​vi​ma. Na njoj je
sta​ja​lo:

 Ova zgra​da bila je
Pot​pu​no uni​šte​na
U na​pa​du ce​pe​li​na
To​kom Svet​skog rata
8. sep​tem​bra, 1915. go​di​ne
Po​no​vo sa​gra​đe​na 1917.
Džon Fi​lips
upra​vi​telj

Mis​lio sam kako je to za​nim​lji​vo. Zbog čega su plo​ču pos​ta​vi​li tako
ni​sko, pi​tam se. A mo​žda je pre​me​šte​na od​ne​kud. Ina​če, mo​že​te da je na​-
đe​te na bro​ju 61, ako že​li​te da pro​ve​ri​te. Na​la​zi se po​red rad​nje u ko​joj se
pro​da​ju te​le​sko​pi.
U sva​kom slu​ča​ju, hoću da ka​žem da hva​tam sebe kako gle​dam šta se
oko​lo de​ša​va. Mora da sam po​red cve​ća​re u Ram​zi ro​udu pro​šao ne​ko​li​-
ko sto​ti​na puta a da je ni​sam pri​me​tio, a ka​mo​li da sam ušao. Ali ovo​ga
puta sam to uči​nio. I šta sam ugle​dao? Kak​va me je to ne​ve​ro​vat​na na​gra​-
da sa​če​ka​la u 8.25, u uto​rak uju​tro? Bio je to Oli​ver. Ni​sam mo​gao da ve​-
ru​jem. Od svih lju​di baš on. Uvek je bilo pri​lič​no te​ško na​te​ra​ti Oli​ve​ra
da dođe u ovaj deo gra​da - tvr​dio je, ša​le​ći se, kako mu je za to po​tre​ban
pa​soš i pre​vo​di​lac. Ali, eto nje​ga kako ide kroz cve​ća​ru u prat​nji pro​da​-
va​či​ce koja vadi ogrom​ne ko​li​či​ne cve​ća.
Kuc​nuo sam u iz​log ali ni​jed​no od njih dvo​je nije se okre​nu​lo, pa sam
ušao. Sada su već sta​ja​li za pul​tom i de​voj​ka je is​pi​si​va​la ra​čun. Oli​ver je
u ruci dr​žao nov​ča​nik.
„Oli​ve​re”, re​kao sam, a on se okre​nuo i iz​gle​dao je za​is​ta iz​ne​na​đe​no.
Čak je i bla​go po​cr​ve​neo. Bilo mi je malo ne​pri​jat​no - ni​ka​da ga ra​ni​je
ni​sam vi​deo da po​cr​ve​ni - pa sam re​šio da se na​ša​lim: „A ova​ko ti, zna​či,
tro​šiš no​vac koji sam ti po​zaj​mio”, re​kao sam, i zna​te šta - na ovo je baš
po​cr​ve​neo. Bio je skroz cr​ven. Čak su mu i uši bile jar​ko​cr​ve​ne. Pret​pos​-
tav​ljam da to što sam re​kao i nije bilo naj​lju​baz​ni​je, ali stvar​no je čud​no
re​ago​vao. Oči​gled​no nije bio naj​bo​lje ras​po​lo​žen tog tre​nut​ka.
„Pas de​vant”, re​kao je naj​zad, po​ka​zu​ju​ći pre​ma de​voj​ci u rad​nji.
„Pas de​vant les en​fants.” De​voj​ka nas je gle​da​la i pi​ta​la se šta se do​ga​đa.
Mis​lio sam kako bi naj​bo​lje bilo da po​šte​dim Oli​ve​ra da još po​cr​ve​ni, pa
sam pro​mrm​ljao kako mo​ram da idem na po​sao.
„Ne”, re​kao je i uhva​tio me za ru​kav. „Ne.” Po​gle​dao sam ga ali nije
re​kao ni​šta više. Slo​bod​nom ru​kom po​čeo je da tre​se nov​ča​nik sve dok
no​vac nije kre​nuo da is​pa​da na pult. „Brzo, brzo”, ka​zao je de​voj​ci.
Dr​žao se za moj ru​kav dok je ona pra​vi​la ra​čun (više od dva​de​set fun​-
ti, ni​sam mo​gao da ne pri​me​tim), uze​la nje​gov no​vac, vra​ti​la mu ku​sur,
uvi​la cve​će i tut​nu​la mu ga pod mi​šku. Slo​bod​nom ru​kom uzeo je nov​ča​-
nik i iz​gu​rao me kroz vra​ta.
„Roza”, reče on kad smo siš​li na tro​to​ar. Onda me je pus​tio, kao da je
priz​nao to što je imao da priz​na.
„Roza?” Klim​nuo je gla​vom ali nije mo​gao da me po​gle​da. Roza je
bila de​voj​ka iz ško​le je​zi​ka, ona zbog koje je do​bio ot​kaz. „Cve​će je za
nju?”
„Ovde sta​nu​je. Otac ju je iz​ba​cio. Sve je to, kao i obič​no, Oli​je​va kri​-
vi​ca.”
„Oli​ve​re”, iz​ne​na​da sam ose​tio kao da sam mno​go sta​ri​ji od nje​ga.
„Da li je to mu​dro? Šta se, po​bo​gu, do​ga​đa? Šta bi de​voj​ka mo​gla da po​-
mis​li?”
„Ni​šta nije mu​dro”, re​kao je i da​lje me ne gle​da​ju​ći. „Mo​žeš da pus​tiš
bra​du dok če​kaš na neki mu​dar po​tez. Kada bi go​mi​la ba​bu​na ku​ca​la na
pi​sa​ćim ma​ši​na​ma mi​li​on go​di​na ne bi doš​la ni do čega mu​drog.”
„Ali... ti ideš tamo u ovo doba dana?”
Po​gle​dao me je i po​no​vo obo​rio po​gled. „Bio sam i si​noć.”
„Ali, Oli​ve​re”, ka​zao sam, po​ku​ša​va​ju​ći da shva​tim o čemu je reč, i
ta​ko​đe po​ku​ša​va​ju​ći da se na​ša​lim u isto vre​me, „zar nije obi​čaj da de​-
voj​ci od​ne​seš cve​će pri do​la​sku, a ne pri od​la​sku?”
Na​ža​lost, ni to nije tre​ba​lo reći. Oli​ver je po​čeo to​li​ko da ste​že cve​će
da mu je go​to​vo iz​lo​mio stab​lji​ke. „Je​zi​va glu​post”, naj​zad je re​kao. „Na​-
pra​vio sam je​zi​vu glu​post od sve​ga toga. Si​noć. Kao da sam po​ku​šao da
ugu​ram os​tri​gu kroz pro​rez na par​king-satu.”
Ni​sam bio si​gu​ran da i da​lje že​lim to da slu​šam, ali Oli​ver me je po​no​-
vo uhva​tio za ru​kav. „Telo ume da bude gro​zan iz​daj​nik”, re​kao je. „A la​-
tin​ske rase su, ra​zum​lji​vo, ma​nje na​vik​nu​te na us​trep​ta​le ner​ve prve noći.
Te sto​ga ne opra​šta​ju.”
Sve je to bilo vrlo ne​pri​jat​no iz, ot​pri​li​ke, šest raz​li​či​tih raz​lo​ga. I po​-
vrh sve​ga, bio sam kre​nuo na po​sao. A i ovo je bilo priz​na​nje koje od
Oli​ve​ra ni​ka​da ne bih oče​ki​vao. Ali, pret​pos​tav​ljam, ako iz​gu​biš po​sao i
iz​gu​biš dos​to​jans​tvo... ve​ro​vat​no je i pre​vi​še po​pio, što, kako kažu, ne
po​ma​že. Oh, bože, sre​ća je iz​gle​da ovo​ga puta na​pus​ti​la Oli​ja.
Ni​sam znao šta da ka​žem, ni šta da ura​dim. Ni​sam mis​lio da tre​ba, tu,
na uli​ci, da mu pred​lo​žim da ode do le​ka​ra. Oli​ver mi je naj​zad pus​tio ru​-
kav.
„Pri​ja​tan ti dan na pos​lu, dra​gi moj”, re​kao je i ot​še​pe​sao.
Tog ju​tra ni​sam pro​či​tao no​vi​ne u vozu. Samo sam sta​jao i mis​lio na
Oli​ve​ra. Ka​kav re​cept za pro​past - vra​ti​ti se Špa​njol​ki zbog koje je do​bio
ot​kaz, a onda... ne znam. Oli​ver i de​voj​ke - to je odu​vek bila slo​že​ni​ja
tema nego što bi on že​leo da priz​na. Ali ovo​ga puta je stvar​no pao na
samo dno. Sre​ća ga je za​is​ta na​pus​ti​la.

Oli​ver: Ouf! Paf! Bof! Uau! Zo​vi​te me Ve​li​ki Eska​po​log. Zo​vi​te me
Hari Hu​di​ni. Poz​drav Ta​li​ji, muzi ko​me​di​je. O, bože, po​treb​na mi je jed​-
na tura apla​uza. O, bože, po​tre​ban mi je go​lo​az u plu​ći​ma. Ne mo​že​te mi
to us​kra​ti​ti pos​le ovo​ga.
Okej, okej, malo se ka​jem, ali šta bis​te vi uči​ni​li? Znam, kao prvo, ne
bis​te se ni naš​li u tak​voj si​tu​aci​ji. Ali ja je​sam, i iz​me​đu nas će uvek sta​-
ja​ti ta dras​tič​na raz​li​ka, zar ne? Ipak, shva​ti​li ste nje​nu uzvi​še​nost? Mo​-
ram sebi da čes​ti​tam na ovo​me, stvar​no mo​ram. A šta ka​že​te na deo kada
ga, u ma​ni​ru Sta​rog Mor​na​ra, zgra​bim za ru​kav? Zar nije bilo efek​t​no?
Uvek sam go​vo​rio, ako ho​ćeš da pre​đeš En​gle​za, samo ga do​dir​ni onda
kad on to ne želi. Šaka na pod​lak​ti​ci plus emo​tiv​na is​po​vest. Oni to ne
pod​no​se, ti An​glo​si, gr​či​će se i drh​ta​će i pro​gu​ta​će šta god da im is​pri​ča​-
te. „Kao da ho​ćeš da ugu​raš os​tri​gu u par​king-sat.” Jes​te li vi​de​li Stju​ar​-
to​vo lice kada sam oti​šao? Kak​va epi​zo​da než​ne briž​nos​ti.
Ne bih re​kao da se nas​la​đu​jem, do​bro, mo​žda tek so​upçon, pre bih re​-
kao da mi je lak​nu​lo: tako je to sa mnom. I ve​ro​vat​no ne bi tre​ba​lo da
vam pri​čam sve ovo ako že​lim da sa​ču​vam vašu nak​lo​nost (Da li sam je,
uop​šte, imao? Čini mi se da je to te​ško reći. A da li že​lim da je imam?
Že​lim, že​lim!) Samo, pre​vi​še sam ume​šan u igru - ba​rem u ovu koju vi
pra​ti​te. Su​đe​no mi je da nas​ta​vim s tim što ra​dim i na​dam se da zbog sve​-
ga neću na​vu​ći vaše bes​po​vrat​no ne​go​do​va​nje. Obe​ćaj​te mi da ne​će​te
okre​nu​ti gla​vu: ako vi od​bi​ja​te da me pri​me​ću​je​te, onda ću za​is​ta pres​ta​ti
da pos​to​jim. Ne​moj​te me ubi​ti! Po​šte​di​te si​ro​tog Oli​ja, mo​žda će vas još
za​bav​lja​ti!
Iz​vi​ni​te, po​no​vo sam se za​neo. Dak​le. Dak​le, evo me u ne​koj ter​ra in​-
cog​ni​ta po ime​nu Sto​uk Nju​in​g​ton, za koju me Stju​art uve​ra​va da je reč o
delu gra​da u kome će cene kuća ne​mi​nov​no po​ras​ti, ali koji je, bar za
sada, nas​ta​njen lju​di​ma čije gla​ve ras​tu is​pod ra​me​na. I zbog čega sam ja
ovde? Jer tre​ba da oba​vim ne​što ve​oma jed​nos​tav​no, tre​ba da odem do
su​pru​ge jed​nog čo​ve​ka - čo​ve​ka! mog naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja! - koga smo
upra​vo vi​de​li kako se od​ge​gao do sta​ni​ce me​troa; mo​ram da odem do
nje​go​ve žene sa šes​to​ne​delj​nim su​pru​žan​skim sta​zom da joj ka​žem da je
vo​lim. Otud i pla​vo-beli žbun pod mo​jom le​vom mi​škom, čije su mi ne​-
adek​vat​no upa​ko​va​ne stab​lji​ke oro​si​le pan​ta​lon snaž​no do​ča​ra​va​ju​ći mr​-
lje nas​ta​le mo​kre​njem. Ko​li​ko je to samo bli​zu is​ti​ne: jer kada se zvo​no u
rad​nji ogla​si​lo da naj​a​vi ula​zak čes​ti​tog ban​ka​ra, stvar​no sam mis​lio da
ću se upi​ški​ti.
Malo sam pro​še​tao da osu​šim pan​ta​lo​ne i da ut​vr​dim ono što ću reći
kada Dži​li​jan bude otvo​ri​la vra​ta. Tre​ba li da sa​kri​jem cve​će iza leđa pa
da joj ga pre​dam kao ma​đi​oni​čar? Da li da ga os​ta​vim na pra​gu i zbri​šem
pre nego što od​go​vo​ri na zvo​no? Mo​žda bi neka ari​ja bila prik​lad​na -
Deh vi​eni alla fi​nes​tra...
I tako sam tu​ma​rao među pri​zem​lju​ša​ma koje kri​ju sve te am​bi​ci​oz​ne
ope​ra​tiv​ce tr​go​vi​ne če​ka​ju​ći da to​plo​ta dana osu​ši vla​gu na mo​jim pan​ta​-
lo​na​ma od me​ša​vi​ne 60/40 svi​la/vi​sko​za. I sam se tako ose​ćam, i pre​čes​-
to, ako baš mo​ra​te da zna​te: 60 pro​ce​na​ta svi​le i 40 pro​ce​na​ta vi​sko​ze.
Meko i sjaj​no, ali se lako gu​žva. Dok je Stju​art sto​pro​cent​no ve​štač​ko
vlak​no: te​ško se gu​žva, lako se pere, brzo se suši kad se pros​tre, mr​lje se,
jed​nos​tav​no, bri​šu. Mi smo skro​je​ni od laz​li​či​tih ma​te​ri​ja​la, Stju i ja. A
na mom ma​te​ri​ja​lu, ako ne po​žu​rim, mr​lje od vode će usko​ro biti za​me​-
nje​ne znoj​nim pe​ča​ti​ma. Bože, kako sam bio ner​vo​zan. Bio mi je po​tre​-
ban čaj za smi​re​nje; ili to ili dži​nov​ski men​hetn. An​ti​pi​re​tik ili mega-fiks,
jed​no ili dru​go. Ne, ono što mi je za​is​ta bilo po​treb​no jesu beta-blo​ka​to​ri.
Zna​te li šta je to? Pro​pa​no​lol je je​dan od ve​li​kog bro​ja na​zi​va. Na​prav​ljen
je za kon​cert​ne pi​ja​nis​te koji pate od ži​va​ca. Kon​tro​li​še drh​ta​vi​cu ne uti​-
ču​ći na iz​vo​đe​nje. Šta mis​li​te, da li de​lu​ju na seks? Mo​žda će mi ih Stju​-
art i na​ba​vi​ti, po​što je čuo o mo​joj nuit blan​c​he s Ro​zom. To bi tako li​či​-
lo na nje​ga, da slom​lje​no srce leči he​mi​ka​li​ja​ma. Meni su pak bili po​treb​-
ni da bih svo​je srce, cr​ve​no i celo, pre​dao ženi koja će usko​ro od​go​vo​ri​ti
na zvo​no u bro​ju 68. Nije li onaj što se nas​lo​nio na do​vra​tak mrač​ni di​ler
koji s lu​ka​vim osme​hom na licu, na dla​nu drži sjaj​nu ze​le​nu pi​lu​lu? Če​tr​-
de​set mi​li​gra​ma pro​pa​no​lo​la, čo​ve​če, samo brzo, evo ti moj nov​ča​nik,
moj ro​leks, sve uzmi... ne, cve​će je moje. Uzmi mi sve osim cve​ća.
A ono je sada nje​no. I kad je za​sjao le mo​ment su​prême (da vam pre​-
ve​dem na stju​ar​tov​ski: kad je za​gus​ti​lo) nije bilo pro​ble​ma. Mo​žda vama
Oli de​lu​je do​nek​le ba​rok​no, no to je samo fa​sa​da. Pro​dre​te li dub​lje - pro​-
na​ći ćete ne​što smi​re​no neo​k​la​si​cis​tič​ko, ne​što mu​dro sklad​no i mir​no.
Na​la​zi​te se u cr​k​vi San​ta Ma​ri​ja dela Pre​zen​ta​ci​one, ili u Ci​te​li, u za​vis​-
nos​ti od toga šta piše u bro​šu​ri. Đu​de​ka, Ve​ne​ci​ja, Pa​la​dio! O, vi tu​ris​ti
moje duše. Ta​kav sam ja iz​nu​tra. Moja raz​ba​ru​še​na spo​ljaš​njost slu​ži
samo da se pri​vu​ku mase.
Šta se po​tom do​go​di​lo. Po​zvo​nio sam na vra​ta, cve​će sam dr​žao is​pred
sebe, po​lo​že​no na ru​ka​ma. Ni​sam hteo da iz​gle​dam kao raz​no​sač. Pre bi
se mo​glo reći da sam krh​ki an​ke​tar kome po​ma​že samo bo​gi​nja Flo​ra.
Dži​li​jan je otvo​ri​la vra​ta. To je to. Sad il’ ni​kad.
„Vo​lim te”, re​kao sam.
Po​gle​da​la me je, i more u nje​nim oči​ma se uz​ne​mi​ri​lo. Da bih je umi​-
rio, pre​dao sam joj bu​ket i tiho po​no​vio „Vo​lim te”. Za​tim sam oti​šao.
Re​kao sam joj! Re​kao sam joj! Od sre​će sam is​ko​čio iz kože. Sre​ćan
sam, za​pa​njen, pres​trav​ljen, ul​tra​sje​ban.

Mi​šel (16): Do​la​ze neki koji su ne​ve​ro​vat​ni po​ze​ri. To je pro​blem s
ovim pos​lom. Ne cve​će, već lju​di koji ga ku​pu​ju.
Kao ju​tros, na pri​mer. Kamo sre​će da nije otvo​rio usta. Kad je ušao,
po​mis​li​la sam, mo​žeš sa mnom igra​ti lam​ba​du bilo koji dan u ne​de​lji.
Vrlo zgo​dan, duga crna kosa, sa​vr​šen, ode​lo na nje​mu ta​ko​đe sa​vr​še​no.
Po​ma​lo na​lik na Dži​mi​ja Vaj​ta, šam​pi​ona u bi​li​ja​ru, ako zna​te šta hoću da
ka​žem. Nije od​mah pri​šao pul​tu, samo mi je klim​nuo, i po​čeo da raz​gle​da
cve​će, vrlo pom​no, kao da se ra​zu​me. Ima jed​na igra koju igram sa so​-
bom, i Lin​zi i ja je igra​mo. Pro​ce​nju​je​mo ko​li​ko je neko zgo​dan. Ako
nije, ka​že​mo: „Je​dva uto​rak”, što zna​či da ako bi me pi​tao da iz​a​đe​mo,
odvo​ji​la bih samo jed​no veče u ne​de​lji za nje​ga. Naj​bo​lje je kad ne​ko​ga
na​zo​ve​mo „Se​dam dana u ne​de​lji”, što zna​či da će za nje​ga biti re​zer​vi​sa​-
ni svi dani, ako bude pi​tao. I tako, dok taj mla​dić raz​gle​da iri​se, ja ra​dim
ne​što za ka​som, ali ga i gle​dam kra​jič​kom oka i mis​lim, „Ti si od po​ne​-
delj​ka do pet​ka”.
Onda sam mo​ra​la da obi​đem s njim či​ta​vu rad​nju i po​va​dim cve​to​ve
pla​ve i bele boje, ni​jed​ne dru​ge. Po​ka​za​la sam mu neko lepo roze, ali on
se samo jako stre​sao i is​pus​tio jed​no „uuuuuh”. Šta on mis​li, koga će im​-
pre​si​oni​ra​ti? Kao oni mom​ci što dođu da kupe samo jed​nu ružu kao da to
niko ni​ka​da nije uči​nio. Da meni mla​dić pok​lo​ni samo jed​nu cr​ve​nu ružu,
pi​ta​la bih ga: Šta si ura​dio s os​ta​le če​ti​ri, dao ih dru​gim de​voj​ka​ma?
Ode​mo do pul​ta, a on se, ona​ko sav uobra​žen, nag​ne pre​ma meni i
uhva​ti me za bra​du, baš za​pra​vo, i kaže: „Za​što si tako smrk​nu​ta, le​po​ti​ce
moja?” Ja uz​mem ma​ka​ze jer sam sama u rad​nji i ako me po​no​vo pip​ne
oti​ći će bez ne​čeg s čim je do​šao, ali čuje se zvo​no i ula​zi dru​gi mla​dić u
pos​lov​nom ode​lu, do​sad​na ja​pi​jev​ska va​ri​jan​ta. I po​zer umre od sra​mo​te
zbog toga što ga ovaj dru​gi poz​na​je i upra​vo ga je vi​deo kako se udva​ra
pro​da​va​či​ci, što i nije nje​gov nivo, i on sav po​cr​ve​ni, kao bul​ka, čak mu i
uši budu cr​ve​ne, uši sam pri​me​ti​la.
On je za​tim za​ću​tao, ba​cio mi no​vac i re​kao da po​žu​rim, nije mo​gao
da do​če​ka da onog dru​gog iz​ve​de iz cve​ća​re. Ja sam zato po​la​ko ra​di​la,
ni​sam ga ni pi​ta​la da li želi ukras​ni ce​lo​fan, nego sam samo ve​oma spo​ro
pra​vi​la bu​ket, a onda sam mu rek​la da ni​sam do​bro sa​bra​la. A sve vre​me
mis​lim: Kog si vra​ga otva​rao usta? Sve do sada bio si Po​ne​de​ljak-Pe​tak.
Sad si naj​o​bič​ni​ji gnja​vež.
Vo​lim cve​će. Ali neću dugo ovde os​ta​ti. Neće ni Lin​zi. Ne mo​že​mo da
pod​ne​se​mo lju​de koji ga ku​pu​ju.

Dži​li​jan: Da​nas se do​go​di​lo ne​što čud​no. Ne​što ve​oma čud​no. I nije
pres​ta​lo po​što se do​go​di​lo, ako me ra​zu​me​te. Nas​ta​vi​lo je da bude čud​no
i tog po​pod​ne​va, i uve​če isto tako.
Se​de​la sam is​pred šta​fe​la​ja u pet​na​est do de​vet, ra​di​la sam pre​li​mi​nar​-
ne pro​be na jed​noj ma​loj sli​ci neke grad​ske cr​k​ve; Ra​dio 3 u po​za​di​ni pu​-
štao je ne​kog Baha, ali ne pra​vog Baha. Za​tim se za​ču​lo zvo​no. Dok sam
os​tav​lja​la pri​bor, za​ču​lo se po​no​vo, od​mah iza pr​vog. Ve​ro​vat​no klin​ci,
po​mis​li​la sam, je​di​no oni tako zvo​ne. Nude da ope​ru kola. Ili to, ili hoće
da pro​ve​re da li ima ne​ko​ga pre nego što pro​va​le straž​nja vra​ta i uđu.
Tako da sam bila pri​lič​no iz​ner​vi​ra​na zbog toga što sam mo​ra​la da si​-
đem skroz do dole, i, šta imam da vi​dim? Ogro​man bu​ket be​log i pla​vog
cve​ća, u ce​lo​fa​nu. „Stju​art!” po​mis​li​la sam - hoću da ka​žem, po​mis​li​la
sam da mi ga Stju​art ša​lje. I kada sam vi​de​la da ga Oli​ver drži, i da​lje
sam mis​li​la da je naj​ve​ro​vat​ni​je objaš​nje​nje - Stju​art je pos​lao Oli​ve​ra da
do​ne​se cve​će.
„Oli​ve​re”, rek​la sam. „Kak​vo iz​ne​na​đe​nje. Uđi.”
Ali, on je samo tako sta​jao po​ku​ša​va​ju​ći ne​što da kaže. Beo kao krpa,
ruke je ukru​tio kao da​ske. Usne su mu se mi​ca​le i čuli su se neki zvu​ci,
ali ni​sam ni​ka​ko ra​zu​me​la šta to go​vo​ri. Kao kad u fil​mu lju​di do​bi​ju sr​-
ča​ni udar - mrm​lja​ju ne​što što se čini da im je ve​oma važ​no, ali ih niko
ne ra​zu​me. Po​gle​da​la sam Oli​ve​ra, iz​gle​dao je vrlo uz​ne​mi​ren. Sa cve​ća
je ka​pa​lo po nje​go​vim pan​ta​lo​na​ma, lice mu je bilo zas​tra​šu​ju​će bez​boj​-
no, drh​tao je, i usne su mu ne​ka​ko štr​ca​le dok je po​ku​ša​vao da go​vo​ri.
Po​mis​li​la sam da će mu biti lak​še ako mu uz​mem cve​će, pa sam pru​ži​-
la ruke pre​ma nje​mu i pa​ž​lji​vo ga pri​hva​ti​la, uda​ljiv​ši stab​lj​ke od sebe.
Ins​tin​k​tiv​no sam to uči​ni​la jer sam iona​ko bila u rad​noj ode​ći i ni​šta mi
ne bi bilo od malo vode.
„Oli​ve​re”, rek​la sam. „Šta se do​go​di​lo? Ho​ćeš li da uđeš?”
I da​lje je sta​jao is​pru​že​nih ruku, po​put ne​kog me​ha​nič​kog ba​tle​ra,
samo bez tac​ne. Iz​ne​na​da, i ve​oma glas​no, on reče:
„Vo​lim te.”
Iz čis​ta mira. Pa, na​rav​no da sam se na​sme​ja​la. Bilo je pet​na​est do de​-
vet uju​tro, i po​red toga, to je re​kao Oli​ver. Samo se okre​nuo na pe​ta​ma i
po​be​gao. Za​is​ta. Otr​čao je, a ja sam os​ta​la na pra​gu s ogrom​nim bu​ke​tom
cve​ća. Šta sam dru​go mo​gla nego da ga une​sem unu​tra i sta​vim u vodu.
Bilo ga je to​li​ko da sam na​pu​ni​la tri vaze i dve Stju​ar​to​ve kri​gle za pivo.
Za​tim sam se vra​ti​la pos​lu.
Za​vr​ši​la sam pro​bu i po​če​la da ra​dim nebo odak​le obič​no po​či​njem.
Za to mi nije bila po​treb​na ve​li​ka kon​cen​tra​ci​ja, a i či​ta​vog ju​tra op​se​da​la
me je po​mi​sao na Oli​ve​ra koji samo sto​ji nes​po​so​ban da iz​us​ti i jed​nu
reč, a za​tim dos​lov​no iz​vi​ku​je ono što je na​umio da kaže. Ras​po​lo​že​nje
mu je u ovom tre​nut​ku za​is​ta sko​ko​vi​to.
Pret​pos​tav​ljam da mi je zbog toga što smo zna​li da je iz​u​zet​no na​pet u
pos​led​nje vre​me - prvo, ono nje​go​vo čud​no po​na​ša​nje na aero​dro​mu -
bilo po​treb​no ne​što duže da bih po​drob​ni​je raz​mis​li​la o ono​me što se do​-
go​di​lo. A kada sam naj​zad shva​ti​la, više ni​ka​ko ni​sam mo​gla da se usred​-
sre​dim na po​sao. Stal​no sam za​miš​lja​la raz​go​vor sa Stju​ar​tom te ve​če​ri.
„Vidi samo ko​li​ko cve​ća.”
„Mmmm.”
„Imaš taj​nog obo​ža​va​oca, a? Stvar​no ga je puno.”
„Oli​ver mi ga je dao.”
„Oli​ver? Kada?”
„Ot​pri​li​ke de​set mi​nu​ta po​što si oti​šao na po​sao. Mora da ste se za
dla​ku mi​mo​iš​li.”
„Ali, zbog čega? Mis​lim, zbog čega nam je pok​lo​nio sve to cve​će?”
„Nije ga pok​lo​nio nama, nego meni. Kaže da se za​lju​bio u mene.”
Ne, sva​ka​ko ni​sam že​le​la da vo​dim ta​kav raz​go​vor. Ni​sam sme​la da
do​zvo​lim ni da dođe do nje​ga. Prvo sam po​mis​li​la da ga ba​cim u kan​tu za
sme​će. Ali, šta ako Stju​art bude ne​što ba​cao? Šta bis​te vi po​mis​li​li kada
bis​te u svo​joj kan​ti naš​li go​mi​lu sve​žeg cve​ća? Po​tom sam hte​la da pre​-
đem pre​ko uli​ce i ba​cim ga u kon​tej​ner - samo, to bi iz​gle​da​lo malo čud​-
no. Još uvek ne​ma​mo pri​ja​te​lje u uli​ci, ali s ne​ko​li​ko kom​ši​ja smo na
zdra​vo, i is​kre​no re​če​no, ni​sam hte​la da me vide kako sve to cve​će ba​cam
u kon​tej​ner.
Tako da sam ga, s la​ti​ca​ma na​do​le, pro​pus​ti​la kroz otvor za sit​ni ot​pad
u su​do​pe​ri koji me​lje ot​pat​ke, i za samo ne​ko​li​ko mi​nu​ta Oli​ve​rov dar
pre​tvo​rio se u ta​log koji se s hlad​nom vo​dom sprao niz odvod​nu cev.
Neko vre​me je iz otvo​ra do​pi​rao sna​žan mi​ris, ali i on se pos​te​pe​no iz​gu​-
bio. Zgu​žva​la sam ce​lo​fan, otiš​la do kan​te i sta​vi​la ga u praz​nu ku​ti​ju ži​-
ta​ri​ca, koju smo već ba​ci​li. Za​tim sam opra​la i obri​sa​la tri vaze i obe kri​-
gle, pa sam ih vra​ti​la na mes​to, kao da se ni​šta nije ni do​go​di​lo.
Sma​tram da sam ura​di​la ono što se mo​ra​lo. Oli​ver je mo​žda do​ži​veo
neki nerv​ni slom, i u tom slu​ča​ju bi​će​mo mu obo​je po​treb​ni. Jed​nom ću
reći Stju​ar​tu za cve​će i šta sam ura​di​la, i pret​pos​tav​ljam da ćemo se sve​-
mu slat​ko na​sme​ja​ti za​jed​no s Oli​ve​rom.
Onda sam se vra​ti​la sli​ci i ra​di​la do vre​me​na kada je tre​ba​lo da poč​-
nem da spre​mam ve​če​ru. Ne​što me je na​te​ra​lo da sebi nas​pem čašu vina
pre nego što se Stju​art vra​tio u uobi​ča​je​no vre​me, u 6.30. I dra​go mi je
što sam to uči​ni​la. Ka​zao je kako je či​tav dan hteo da me na​zo​ve ali da
nije že​leo da me pre​ki​da u pos​lu. Ka​zao je kako je, dok je išao na sta​ni​cu,
sreo Oli​ve​ra u cve​ća​ri iza ugla. Re​kao je da je Oli​ve​ru bilo straš​no ne​pri​-
jat​no, i to s raz​lo​gom, jer je ku​po​vao cve​će da bi se po​mi​rio s de​voj​kom s
ko​jom je pro​veo pret​hod​nu noć i bio im​po​ten​tan. Šta​vi​še, de​voj​ka o ko​joj
je reč je ona Špa​njol​ka zbog koje je ot​pu​šten iz ško​le. Iz​gle​da da ju je
otac iz​ba​cio iz sta​na, i sada živi ne​da​le​ko od nas. Po​zva​la ga je pret​hod​ne
ve​če​ri, i nije sve is​pa​lo ona​ko kako se on na​dao. To mi je Stju​art re​kao da
mu je Oli​ver re​kao.
Mis​lim da ni​sam na či​ta​vu pri​ču re​ago​va​la ona​ko kako je Stju​art oče​-
ki​vao. Ve​ro​vat​no sam iz​gle​da​la de​kon​cen​tri​sa​no. Pi​juc​ka​la sam vino i
jela, u jed​nom tre​nut​ku sam čak otiš​la do po​li​ce s knji​ga​ma i ne​haj​no po​-
di​gla la​ti​cu koja je na njoj le​ža​la. Pla​vu la​ti​cu. Sta​vi​la sam je u usta i pro​-
gu​ta​la je.
Sa​svim sam zbu​nje​na. Bla​go re​če​no.
 8: Okej, onda u Bu​lonj

Oli​ver: Us​nio sam je​dan san. Us​ni​iiioooo sa​aam je​eeda​aan sa​aan. Ne,
ni​sam. Imam plan. Tran​sfor​ma​ci​ja Oli​ve​ra. Blud​ni sin se neće više pro​-
vo​di​ti s pros​ti​tut​ka​ma. Ku​pu​jem spra​vu za ves​la​nje, tre​naž​ni bi​cikl, pos​-
to​lje za lan​gla​uf, i te​go​ve. Do​bro, ne ku​pu​jem. Ali ura​di​ću ne​što slič​no.
Pla​ni​ram dras​ti​čan ul​tra​pre​okret dos​to​jan rek​la​me. Bez pen​zi​je u če​tr​de​-
set pe​toj? Koji je tip vaše će​la​vos​ti? Sti​di​te se svog zna​nja en​gle​skog?
Do​bi​ću ja tu pen​zi​ju, na gla​vi ću ima​ti bu​sen, a ne sti​dim se toga kako
go​vo​rim en​gle​ski, tako da je to je​dan pod​stre​kač ca​far​da ma​nje.
Ali u sva​kom dru​gom po​gle​du - to je plan tran​sfor​ma​ci​je ži​vo​ta za tri​-
de​set dana. Samo pro​baj​te da me spre​či​te u tome.
Pre​vi​še sam se ze​zao, to je tris​te is​ti​na. Čo​vek može da se zeza neko
vre​me, ali samo ako uoči da pe​to​ma​ni​ja nije pro​fe​si​ja. Pre​ki​ni s tim, Oli.
Do​ve​di se u red. Nas​tu​pi​lo je vre​me od​lu​ke.
Prvo, pres​ta​jem da pu​šim. Is​prav​ka: pres​tao sam da pu​šim. Vi​di​te ko​li​-
ko sam oz​bi​ljan? Ko​li​ke je samo go​di​ne mi​ris du​va​no​vog lis​ta odre​đi​vao,
ako ne i ukra​ša​vao moju lič​nost? Od pr​vog, ku​kav​nog, ma​lo​gra​đan​skog
em​ba​si​ja pre to​li​ko go​di​na, do pre​dvid​lji​vog šar​ma bal​kan so​bra​ni​ja priv​-
lač​nog lju​di​ma koji nose pa​pu​če s mo​no​gra​mom, pre​ko iz​ve​šta​če​nos​ti
men​tol-ci​ga​re​ta i ne​pod​noš​lji​ve oz​bilj​nos​ti onih bla​gih, uz auten​tič​nost
riv goš ruč​no za​vi​ja​nih de​be​lim pal​če​vi​ma (sa aro​ma​tič​nim adi​ti​vi​ma ili
bez njih) ili nji​ho​vim me​ha​nič​kim pan​da​ni​ma (onim sta​ha​nov​skim na​pra​-
va​ma, gu​me​nim ska​la​me​ri​ja​ma ko​ji​ma ni​ka​da u pot​pu​nos​ti ni​sam us​peo
da ov​la​dam), sve do ak​tu​el​nog, po​uz​da​nog vr​hun​ca, do équ​ili​bré uno​sa
go​lo​aza i vins​to​na, po​vre​me​no pre​se​ca​nog oš​trom šved​skom mar​kom
koja nosi na​ziv po hoi pol​loi ne​mač​kom ov​ča​ru, Prin​cu. Vau, vau! I ja se
sve​ga toga odri​čem. Ne, već sam se odre​kao. Baš ma​lo​pre. Ni​sam je ni
pi​tao. Jed​nos​tav​no, pret​pos​tav​ljam da bi ona to že​le​la.
Dru​go, za​pos​li​ću se. Mogu ja to. Iz one tok​sič​ne ško​le en​gle​skog je​zi​-
ka po​be​gao sam tek po​što sam otu​đio iz​ves​nu ko​li​či​nu nji​ho​ve be​sram​no
šo​vi​nis​tič​ke har​ti​je, tako da sada imam ne​ko​li​ko fino sro​če​nih sve​do​čans​-
ta​va o svo​jim spo​sob​nos​ti​ma, od ko​jih je sva​ko odva​ga​no na ta​kav na​čin
da za​go​li​ca go​na​de po​ten​ci​jal​nih pos​lo​da​va​ca raz​li​či​tih pro​fi​la. Zbog
čega sam dao ot​kaz? Avaj, maj​ka mi je umr​la, i mo​rao sam da se po​sve​-
tim tra​ga​nju za sta​rač​kim do​mom u koji ću smes​ti​ti svo​ga oca. A ako
neko bude to​li​ko bez​o​se​ća​jan da pro​ve​ri ovu pri​ču, ne​mam ni naj​ma​nju
na​me​ru da ra​dim kod tak​vih. Moja maj​ka umi​re odu​vek, to mi je go​di​na​-
ma bilo od ve​li​ke po​mo​ći, a jad​ni tata čes​to zah​te​va pro​me​nu ge​ri​ja​trij​-
skog pej​za​ža. Ko​li​ko samo želi da čež​nji​vo blu​di obron​ci​ma šume. Kako
voli da se pri​se​ća dav​nih dana pre nego što je ho​lan​d​ska buba na​pa​la en​-
gle​ski hrast, pre nego što su po​br​đa ode​nu​li u bo​žič​ne jel​ke. Kroz sli​ku
koju mu pru​ža pro​zor​sko okno, moj otac zuri u proš​lost. Tap - tap - tap,
čuje se drev​ni dr​vo​se​ča i nje​go​va ver​na se​ki​ra, dok u čvor​no​va​to sta​blo
ure​zu​je run​ski znak ko​jim upo​zo​ra​va svo​je ko​le​ge dr​vo​se​če na nez​dra​ve
otrov​ne glji​ve ko​ji​ma oko​liš obi​lu​je. I gle sme​đeg me​dve​da kako raz​dra​-
ga​no po​ska​ku​je po drev​noj ma​ho​vi​ni. Sve to ni​ka​da nije tako iz​gle​da​lo, a
i moj otac je je​dan kuč​kin sin, ako baš mo​ra​te da zna​te. Pod​se​ti​te me da
vam jed​nom pri​li​kom is​pri​čam sve o nje​mu.
Tre​će, vra​ti​ću Stju​ar​tu dug. Gu​ljel​mo Iz​daj​nik, to neću biti. Jed​nos​tav​-
nost i čes​ti​tost biće moja po​nu​da. Klov​nov​ska ma​ska više ne kra​si slom​-
lje​no srce, pa zato, dole s njom. Uro​la​ću svo​je svi​le​ne ga​ćo​ne, ako se to
tako kaže. Dru​gim re​ci​ma, pres​ta​ću već jed​nom da se za​je​ba​vam.

Stju​art: Raz​miš​ljao sam. Tre​ba ne​ka​ko da po​mog​ne​mo Oli​ve​ru. To je
naša duž​nost. On bi isto uči​nio za nas, da smo mi u ne​vo​lji. Onaj su​sret u
cve​ća​ri je stvar​no bio ja​dan. Nema po​sao. Nema sa​mo​po​uz​da​nje - bar je
Oli​ver neko ko od naj​ra​ni​jih dana ima sa​mo​po​uz​da​nje. Bio je spre​man
sva​ko​ga da na​pad​ne - čak i onog svog oca. Pret​pos​tav​ljam da je tako i
po​če​lo. Kad imaš pet​na​est go​di​na i oca kao što je nje​gov, koga smeš da
iz​a​zi​vaš, zbog čega bi se, onda, pla​šio sve​ta? Ali, Oli​ver se sada pla​ši. I
užas​na stvar s tom Špa​njol​kom. Onom sta​rom Oli​ve​ru se ni​ka​da ne bi de​-
si​lo... tako ne​što, a kada i bi, jed​nos​tav​no bi za​bo​ra​vio na to. Sve bi okre​-
nuo na šalu i u svo​ju ko​rist. Ni​ka​da ne bi, od​mah sle​de​ćeg ju​tra, ku​pio
de​voj​ci ogro​man bu​ket cve​ća i do​pus​tio da ga uhva​te u tome. Kao da je
re​kao, mo​lim te ne​moj ni​kom da ka​žeš, mo​lim te ne​moj da se saz​na, to će
me po​vre​di​ti. U sta​ra vre​me​na nije bio ta​kav. I ono ja​di​ko​va​nje: „Skroz
sam za​br​ljao.” Pa tako deca u ško​li go​vo​re. Ako mene pi​ta​te, nje​ga je na​-
pus​ti​la sre​ća. Mo​ra​mo pro​ba​ti da mu po​mog​ne​mo.

Dži​li​jan: Ni​sam više ni u šta si​gur​na. I ve​oma sam uz​ne​mi​re​na. Stju​-
art se si​noć vra​tio kući uobi​ča​je​no raz​dra​gan, po​lju​bio me, za​gr​lio me,
po​vu​kao me da sed​nem, kao da ima ne​što važ​no da mi sa​op​šti.
„Šta mis​liš o od​mo​ru?”
Na​sme​ši​la sam se. „Bilo bi lepo. Ali, na​rav​no, tek smo se vra​ti​li s me​-
de​nog me​se​ca.”
„Pre sto go​di​na. Ko​li​ko tome ima, če​ti​ri ne​de​lje, pet? Dak​le, od​mor?”
„Mmm.”
„Mo​žda da po​ve​de​mo i Oli​ve​ra. Da ga malo oras​po​lo​ži​mo.”
Naj​pre ni​sam ni​šta rek​la. Da vam ka​žem i za​što. Ima​la sam jed​nu pri​-
ja​te​lji​cu - do​bro, još uvek je imam, samo što više ni​smo u kon​tak​tu - koja
se zove Ali​son. Bile smo za​jed​no u Bris​to​lu. Ima​la je finu po​ro​di​cu, ži​ve​-
li su neg​de u Sa​sek​su, nor​mal​na po​ro​di​ca sred​nje kla​se, iz unu​traš​njos​ti.
Me​đu​sob​no su se vo​le​li; njen otac ni​ka​da nije po​be​gao. Ali​son se uda​la
od​mah pos​le stu​di​ja. Ima​la je samo dva​de​set i jed​nu go​di​nu. I zna​te šta
joj je maj​ka rek​la noć pre ven​ča​nja? Maj​ka joj je rek​la, sa​svim oz​bilj​no,
kao da joj daje sa​vet koji u po​ro​di​ci pos​to​ji od pam​ti​ve​ka, i koji se pre​no​-
si s maj​ke na ćer​ku, rek​la je: „Ni​ka​da nije na od​met dr​ža​ti ih u nez​na​nju.”
I tada sam se na​sme​ja​la, ali ni​sam za​bo​ra​vi​la. Maj​ke go​vo​re kće​ri​ma
kako da pos​tu​pa​ju s mu​že​vi​ma. Neo​p​hod​ne is​ti​ne koje se pre​no​se žen​-
skom li​ni​jom ve​ko​vi​ma, i na šta se svo​di ta sa​kup​lje​na mu​drost: „Ni​ka​da
nije na od​met dr​ža​ti ih u nez​na​nju.” Bila sam po​ti​šte​na zbog toga. Mis​li​la
sam, A, ne, kada se ja bu​dem uda​la, ako se bu​dem uda​la, sve mora biti
po​šte​no, sve tre​ba is​te​ra​ti na čis​tac. Ne​mam na​me​ru da igram igre, niti da
imam taj​ne. Ali, čini mi se da već po​či​njem s tim. Mo​žda je to ne​iz​bež​no.
Mis​li​te li da ova ins​ti​tu​ci​ja dru​ga​či​je i ne funk​ci​oni​še?
 Šta je tre​ba​lo da ura​dim? Da sam hte​la da sve bude po​šte​no, tre​ba​lo je
da ka​žem Stju​ar​tu kako se Oli​ver po​ja​vio na vra​ti​ma i šta sam ura​di​la s
cve​ćem. Ali, da li je isto tako tre​ba​lo da ka​žem da je Oli​ver na​zvao i su​-
tra​dan da pita da li mi se bu​ket do​pao? I da sam mu rek​la da sam ga se re​-
ši​la i da je on za​ću​tao, i da je, kada sam ja ko​nač​no rek​la „Jesi li još tu?”
on samo od​go​vo​rio „Vo​lim te”, i spus​tio slu​ša​li​cu. Tre​ba li sve to da is​-
pri​čam Stju​ar​tu?
Iz​gle​da da ne. Tako da sam se na​ša​li​la na nje​gov pred​log o od​mo​ru.
„Šta, već sam ti do​sa​di​la?” - što je, sa​svim oče​ki​va​no, Stju​art po​greš​no
ra​zu​meo. Mis​lio je da sam lju​ta pa se us​pla​hi​rio i po​čeo da mi go​vo​ri
kako me voli, ali ni to nije bilo ono što sam že​le​la da ču​jem, iako to, na
neki na​čin, na​rav​no, uvek že​lim da ču​jem.
Na​ša​li​la sam se. Ne dr​žim ga u nez​na​nju, ali se ša​lim na taj ra​čun. Zar
već?

Stju​art: Mis​lim da Dži​li​jan i nije na​ro​či​to odu​šev​lje​na mo​jim pred​lo​-
gom da sve tro​je ode​mo na od​mor. Upra​vo sam hteo sve da joj objas​nim,
kad me je, ta​ko​re​ći, sa​sek​la. Ne kaže ona ni​šta, nego se, kako samo ona
ume, okre​ne na dru​gu stra​nu, poč​ne ne​što dru​go da radi i ne re​agu​je
onom br​zi​nom ko​jom bi mo​gla. Smeš​no, ali čini mi se da tu nje​nu na​vi​ku
poz​na​jem već či​tav svoj ži​vot.
Tako da je ide​ja o od​mo​ru od​ba​če​na. Ili, bo​lje re​če​no, pro​me​nje​na.
Samo pro​du​že​ni vi​kend, i samo nas dvo​je. Od​mah u pe​tak uju​tro ide​mo
za Do​ver, pa u Fran​cu​sku. U po​ne​de​ljak se ne radi, tako da ima​mo sko​ro
če​ti​ri dana. Naći ćemo neg​de neki ho​tel​čić, raz​gle​da​ti boje rane je​se​ni, ići
na pi​ja​cu i ku​pi​ti mno​go ve​na​ca be​log luka koji će se uples​na​vi​ti pre
nego što us​pe​mo da ih po​tro​ši​mo. Nema po​tre​be da bilo šta pla​ni​ra​mo - a
ja je​sam neko ko voli da pla​ni​ra, ili, tač​ni​je, nego ko se bri​ne kad pla​na
nema. Mo​žda je to po​ka​za​telj Dži​li​nog uti​ca​ja na mene - to da sada mogu
da iz​go​vo​rim ne​što po​put: „Za​što, pros​to, ne ot​pu​tu​je​mo?” Znam da to
nije da​le​ko, i da nije na dugo, i da su šan​se da svi ho​te​li u se​ver​noj Fran​-
cu​skoj budu pre​tr​pa​ni iz​u​zet​no male, tako da se stvar​no ne bri​nem. Pa i
po​red sve​ga, za mene je to ne​ka​kav po​če​tak. To je po​če​tak. Vež​bam
spon​ta​nost. Uz​gred, ovo je bila šala.
 Čini mi se da je Oli​ver bio uz​ne​mi​ren kada sam mu re​kao. Pret​pos​tav​-
ljam da to samo po​ka​zu​je ko​li​ko je za​pra​vo oset​ljiv u ovom tre​nut​ku.
Sre​li smo se na piću. Re​kao sam mu da za vi​kend ide​mo u Fran​cu​sku.
Lice mu se ne​ka​ko ok​lem​be​si​lo, kao da ga na​pu​šta​mo. Hteo sam da do​-
dam, „Ne​će​mo dugo biti od​sut​ni”, ili ne​što tome slič​no, ali pri​ja​te​lji to ne
go​vo​re jed​ni dru​gi​ma, zar ne?
Prvo ni​šta nije re​kao, a onda me je pi​tao gde ćemo od​ses​ti.
„Ne znam. Naći ćemo ne​što.”
Na to kao da se oras​po​lo​žio, i po​no​vo pos​tao onaj sta​ri. Sta​vio mi je
dlan na čelo kao da imam tem​pe​ra​tu​ru. „Je li ti do​bro?” pi​tao je. „Ovo ne
liči na tebe? Ot​kud taj novi duh ne​mar​nos​ti? Žuri u apo​te​ku po lek.”
To za​vi​tla​va​nje po​tra​ja​lo je još neko vre​me. In​te​re​so​va​lo ga je ko​jim
tra​jek​tom pla​ni​ra​mo da ide​mo, da li ćemo ići pre​ko Ka​lea ili Bu​lo​nja, u
kom prav​cu ide​mo, kada se vra​ća​mo, itd, itd. Valj​da mi to tada i nije bilo
to​li​ko čud​no, ali kada se sada pri​se​tim, iz​ne​na​di​lo me je što nije re​kao
ne​što kao, „Sre​ćan put”.
Na ras​tan​ku, re​kao sam: „Do​ne​ću ti go​lo​az iz fri-šopa.”
„Ne​moj da se tru​diš”, ka​zao je on.
„Kako to mis​liš? Pa nije mi pro​blem.”
„Ne​moj da se tru​diš”, po​no​vio je go​to​vo svad​lji​vo.

Oli​ver: Is​u​se, ka​kav sam samo na​pad pa​ni​ke imao. Sre​li smo se u
pabu, u ne​koj su​mrač​noj jaz​bi​ni koju Stju​art re​dov​no po​se​ću​je. U njoj to
malo dla​ka​vo stvo​re​nje može do mile vo​lje da se gnjez​di, i da u re​kons​-
tru​isa​nom to​plom kut​ku kraj ka​mi​na (imi​ta​ci​ja Nor​ma​na Šoa) loče svo​je
pivo baš kao što su ga lo​ka​li i nje​go​vi pre​ci ra​ta​ri dav​nih dana. Bože,
kako mr​zim pa​bo​ve. Po​seb​no ih mr​zim od kad sam pres​tao da pu​šim (a
naš pri​ja​telj Stju​art nije ni pri​me​tio da sam s pre​zi​rom od​ba​cio tu na​vi​-
ku). A, da, mr​zim i reč su​mra​čan. Mis​lim da ću pres​ta​ti da je ko​ris​tim
neko vre​me. Daj​te mi znak ako mi se omak​ne, ho​će​te?
Dak​le, se​di​mo tako na tom užas​nom mes​tu gde je „čaša be​log” još
gora od ra​tar​skog piva, a iz​bor škot​skih vi​ski​ja da​le​ko od naj​k​va​li​tet​ni​-
jeg, i pan​kre​as mi se ras​pa​da od tu​đeg ni​ko​tin​skog daha (du​ni​te mi u lice,
haj​de, uči​ni​te to - iz​da​ću svo​ju zem​lju za je​dan silk kat, iz​da​ću pri​ja​te​lje
za je​dan vins​ton), kad Stju​art, sa​mo​za​do​volj​nog iz​ra​za od koga po​di​la​ze
žmar​ci, ob​z​na​nju​je: „Mi od​la​zi​mo, znaš.”
„Kako to mis​liš?”
„Od​la​zi​mo u pe​tak. Do​ver. Naj​pre tra​jek​tom, a onda nas više ne vi​-
diš.”
Us​pa​ni​čio sam se, priz​na​jem. Mis​lio sam da je odvo​di za​uvek. Vi​deo
sam ih kako se voze sve da​lje i da​lje. Straz​bur, Beč, Bu​ku​rešt, Is​tan​bul,
bez za​us​tav​lja​nja, bez os​vr​ta​nja. Vi​deo sam je dok za​ba​cu​je svo​je sve​že
uko​vr​dža​ne lok​ne dok ka​bri​olet juri pre​ma is​to​ku... Na​krat​ko sam us​peo
da us​pos​ta​vim ve​se​lu spo​ljaš​njost, ali u sebi sam pa​ni​čio. Mo​gao bi je
odves​ti, mis​lio sam, jed​nos​tav​no bi mo​gao to da ura​di, ima tu moć da me
po​vre​di, to malo dla​ka​vo stvo​re​nje koje čak nije ni pri​me​ti​lo da sam os​ta​-
vio du​van. On sada po​se​du​je spo​sob​nost da bude neo​če​ki​va​no okru​tan. A
to sam mu ja omo​gu​ćio.
Ali na​rav​no, is​pos​ta​vi​lo se da bla​že​ni es​ti​vant pla​ni​ra tek, kako ga i
sam ne​sum​nji​vo na​zi​va, vi​kend od​mor. Aes​ti​va​te, kod ži​vo​ti​nja esp. za
one koje leto pro​vo​de u sta​nju mr​tvi​la. I je​sen. I naj​ve​ći deo svog ži​vo​ta.
Taj Stju​art, on po​se​du​je ne​ve​ro​vat​nu spo​sob​nost da po​vre​di čo​ve​ka.
Obe​ćao je da će mi pos​la​ti raz​gled​ni​cu. Obe​ćao je da će mi pos​la​ti šu​-
ga​vu raz​gled​ni​cu.

Dži​li​jan: Evo kako je te​kao raz​go​vor.
„Da li bi​smo mo​gli da ode​mo u ku​po​vi​nu ne​kad?”
„Ku​po​vi​nu? Na​rav​no. Šta bi hteo da ku​piš?”
„Ne​što za tebe.”
„Za mene?”
„Ode​ću.”
„Zar ti se ne do​pa​da ono što no​sim, Oli​ve​re?” po​ku​ša​va​la sam da zvu​-
či neo​ba​vez​no.
„Že​lim da te obu​čem.”
Mis​li​la sam da bi tre​ba​lo, pre nego što stvar ode pre​da​le​ko, da bu​dem
od​seč​na. „Oli​ve​re”, rek​la sam tru​de​ći se da zvu​čim po​put nje​go​ve maj​ke
(ili ba​rem po​put svo​je): „Oli​ve​re, ne budi sme​šan. Pa ti čak ni po​sao ne​-
maš.”
 „Oh, znam da ne mogu da pri​uštim pla​ća​nje”, sar​kas​tič​no je re​kao.
„Znam da ne​mam nov​ca kao Stju​art.” Tu je zas​tao i pro​me​nio ton. „Samo
bih že​leo da te obu​čem, to je sve. Mo​gao bih da ti po​mog​nem. Hoću da te
po​ve​dem u ku​po​vi​nu.”
„Oli​ve​re, to je baš lju​baz​no od tebe”, rek​la sam. A za​tim, po​no​vo od​-
seč​no, „Ima​ću to na umu.”
„Vo​lim te”, re​kao je.
Spus​ti​la sam slu​ša​li​cu.
Tako ću pos​tu​pa​ti, od​lu​či​la sam da tako pos​tu​pam. Biću od​seč​na, lju​-
baz​na i spu​šta​ću slu​ša​li​cu. Smeš​no. Oči​gled​no je da je tre​nut​no u ha​osu. I
ve​ro​vat​no je, a da toga nije ni sves​tan, lju​bo​mo​ran zato što smo mi sreć​-
ni. Mi smo se dru​ži​li, sve tro​je, ali onda smo se Stju​art i ja ven​ča​li, i on
ose​ća da je is​klju​čen. Umes​to tro​je, sada nas je dvo​je plus je​dan, i on to
ose​ća. Pret​pos​tav​ljam da je to, na neki na​čin, sa​svim nor​mal​no. Si​gur​na
sam da će pre​bo​le​ti.
U bilo ko​jim dru​gim okol​nos​ti​ma, ne bih ima​la ni​šta pro​tiv da idem u
ku​po​vi​nu s Oli​ve​rom. Stju​art i nije od neke ko​ris​ti, is​kre​no re​če​no, ne
zbog toga što ne uži​va u ku​po​vi​ni, već zato što mu se do​pa​da sva​ka stvar
koju pro​bam. Kaže kako mi sjaj​no pris​ta​ju sve boje i svi sti​lo​vi. Da iz​a​-
đem iz ka​bi​ne s ke​som za đu​bre oko stru​ka i aba​žu​rom na gla​vi, ka​zao bi
da mi pris​ta​ju. Sim​pa​tič​no je to, i dir​lji​vo, kao što mo​že​te pret​pos​ta​vi​ti,
ali i nije od prak​tič​ne po​mo​ći.

Oli​ver: Ne za​no​sim se. Jed​nom i meni to da se desi. Si​gur​no ste za​-
mis​li​li kako ja za​miš​ljam Dži​li​ja​ni​nu ode​ždu: ele​gan​ci​ja sa​mu​ro​vi​ne iz
Bo​ri​sa Go​du​no​va, boje Rim​skog, laki let​nji otis​ci mla​đa​nog Ro​si​ni​ja, ša​-
re​ni de​ta​lji Pu​len​ca... Žao mi je, ali ne. Ni​sam ni ras​po​mam​lje​ni pot​pi​si​-
vač če​ko​va (a i kako bih?), ni kas​tri​ra​ni še​tač. Jed​nos​tav​no znam da su
moje oko, moj smi​sao za boje, moje nous tka​ni​na su​pe​ri​or​ni​ji u od​no​su
na one kod Stju​ar​ta i Dži​li​jan za​jed​no. Pa sve to na kva​drat, na kub. Ba​-
rem su​de​ći po re​zul​ta​ti​ma. Čak i lju​di koji ne mare za ode​ću iz​gle​da​ju
bo​lje u ne​če​mu što je do​bro sa​ši​ve​no. A čak i one koji kažu da ih nije bri​-
ga kako iz​gle​da​ju, jes​te bri​ga. Sva​ko​ga je bri​ga. Je​di​no što neki lju​di mis​-
le da im naj​bo​lje sto​ji da iz​gle​da​ju užas​no. Na​rav​no, reč je o jed​nom vidu
aro​gan​ci​je. Iz​gle​dam usra​no jer sam usred​sre​đen na uzvi​še​ni​je stva​ri,
zato što sam to​li​ko za​uzet zato ne​mam vre​me​na da ope​rem kosu, jer ako
me stvar​no vo​liš, vo​le​ćeš me i ova​ko. Ni​ka​ko ne tvr​dim da Dži​li​jan spa​da
u ovu ka​te​go​ri​ju. Na​pro​tiv. Samo bih vo​leo da sve na njoj obr​nem.
Obrt. Pre​okret. Ali isto tako, u Stju​ar​to​voj gla​vi, iz​raz iz ter​mit​skog
sve​ta fi​nan​si​ja i pre​du​zet​niš​tva. Obr​nu​ti: Obrt nov​ca... Pre​laz​ni gla​gol.

Stju​art: Div​no smo se pro​ve​li na vi​kend od​mo​ru. Kre​nu​li smo auto​-
pu​tem od Ka​lea. Kad nam se proh​te​lo skre​nu​li smo levo, neg​de u bli​zi​ni
Kom​pi​je​nja. Kada je pao mrak za​us​ta​vi​li smo se u jed​nom selu. Po​ro​dič​-
ni ho​tel do​po​la od dr​ve​ta, ulaz u sobe pre​ko te​ra​sa škri​pa​vog dr​ve​nog
poda ko​ji​ma je opa​sa​no dvo​ri​šte. Na​rav​no da smo otiš​li na malu pi​ja​cu i
nor​mal​no da smo ku​pi​li dva ven​ca be​log luka koji će se pok​va​ri​ti pre
nego što ih po​tro​ši​mo. Zato bo​lje da ne​što od toga pok​lo​ni​mo. Vre​me je
bilo malo vlaž​no, ali koga je bri​ga?
Is​kre​no re​če​no, tek kada smo po​no​vo bili na bro​du ja sam se se​tio Oli​-
ve​ra. Se​tio sam ga se i pred​lo​žio da ku​pi​mo koju ku​ti​ju go​lo​aza. Dži​li​jan
mi je rek​la da je os​ta​vio pu​še​nje. Što je vrlo čud​no. I ati​pič​no.

Dži​li​jan: Ne znam odak​le da poč​nem. Ne znam kada će se ovo sve za​-
vr​ši​ti, a ni kako će se za​vr​ši​ti. Šta se to de​ša​va? Nije moja kri​vi​ca, a opet,
ose​ćam se kri​vom. Znam da ni zbog čega ni​sam kri​va, a ose​ćam se tako.
Ni​sam čak ni si​gur​na da li sam ura​di​la pra​vu stvar. Mo​žda nije tre​ba​lo
ni​šta ni da ra​dim. Mo​žda je ono što sam uči​ni​la čin sa​učes​niš​tva, ili iz​gle​-
da kao da bi mo​gao da bude. Mo​žda je - a ne ka​žem da je i bilo iče​ga -
tre​ba​lo u tom tre​nut​ku do​pus​ti​ti da sve iz​a​đe na vi​de​lo. Za​što da ne? Pa
opet... pro​ve​li smo ne​ko​li​ko ugod​nih dana i pret​pos​tav​ljam da sam hte​la
da to ras​po​lo​že​nje po​tra​je.
Kiša je prvi put pres​ta​la da pada kada smo bili na tra​jek​tu koji je išao
iz Bu​lo​nja. Bilo je u tome iro​ni​je. Zbog toga se, u neku ruku, sve i de​si​lo.
Kada smo kre​nu​li na​ova​mo, preš​li smo iz Do​ve​ra u Kale. Za​tim smo
se dos​ta dugo vo​zi​li auto​pu​tem. Iz​a​bra​li smo si​la​zak go​to​vo na​su​mi​ce.
Iz​a​bra​li smo selo u kome ćemo bo​ra​vi​ti go​to​vo na​su​mi​ce - bilo je to mes​-
to na koje smo na​iš​li kad je po​čeo da pada mrak. Kre​nu​li smo pos​le do​-
ruč​ka u po​ne​de​ljak, i sta​li smo da ru​ča​mo u bli​zi​ni Mon​di​djea. Po​tom
smo kre​nu​li pre​ma Ami​je​nu, a bri​sa​či su ra​di​li flip-flop dok smo se vo​zi​li
kraj vlaž​nih am​ba​ra i sto​ke s koje se ce​di​la voda. Neg​de iza Ami​je​na se​ti​-
la sam se do​ko​va za tra​jekt u Ka​leu. Prvo vas po​ša​lju skroz oko gra​da, a
za​tim vas sis​te​mat​ski obra​đu​ju za​jed​no s hi​lja​da​ma dru​gih lju​di, i za​is​ta
ne​ma​te ose​ćaj da ste samo vo​zi​li do gra​da na oba​li i da ste se samo ukr​-
ca​li na brod. Mis​lim, tako bi tre​ba​lo da bude, zar ne? Zato sam pred​lo​ži​la
Stju​ar​tu da umes​to toga ode​mo do Bu​lo​nja. Naj​pre se malo bu​nio zbog
toga što iz Bu​lo​nja nema tako mno​go tra​je​ka​ta. S dru​ge stra​ne, tako bi​-
smo vo​zi​li ne​kih tri​de​set ki​lo​me​ta​ra ma​nje, po kiši, i u sva​kom slu​ča​ju,
rek​la sam da čak i ako tra​jekt tre​ba če​ka​ti sa​ti​ma, uvek mo​že​mo da pro​-
du​ži​mo za Kale. Zvu​či kao ras​pra​va ovo što sam rek​la, ali uop​šte nije
bilo tako. Bila je to sreć​na di​sku​si​ja a po​tom i laka od​lu​ka. Tako je to s
nama dvo​ma. Ni​ka​da ni​sam ose​ti​la da je kod Stju​ar​ta pro​ra​dio po​nos, bez
ob​zi​ra na to da li pos​tu​pa​mo po nje​go​vom ili po mom pred​lo​gu. To je ne​-
što što mi se od sa​mog po​čet​ka svi​đa​lo. Ako mu​škar​ci​ma pred​lo​ži​te pro​-
me​nu pla​na, ve​ći​na njih će to - čak i ne​sves​no, što je još i gore - pri​hva​ti​ti
kao uvre​du ili kri​ti​ku. Ne mogu da pod​ne​su da ima​te dru​ga​či​je miš​lje​nje
o re​la​tiv​no ne​važ​nim stva​ri​ma. Ali, kao što re​koh, Stju​art nije ta​kav.
„Okej, onda ćemo u Bu​lonj”, re​kao je dok je još je​dan reno sev​nuo kraj
nas i zap​ljus​nuo stak​la tako da ni​šta ni​smo mo​gli da vi​di​mo.
U ovo​me je stvar. Niko nije znao kuda ide​mo. Niko nije znao gde smo
re​ši​li da od​sed​ne​mo. Kre​nu​li smo na put, za​us​ta​vi​li se na​su​mi​ce, tu​ma​ra​li
uoko​lo, pro​me​ni​li plan, i ni​smo se ukr​ca​li na tra​jekt u luci u ko​joj smo
siš​li s nje​ga. I Oli​ver je opet bio na nje​mu.
Pa​da​la je kiša. Pa​da​la je, u stva​ri, sva​kog dana bez pres​tan​ka, i nije
pres​ta​la ni kada smo sta​li u red za tra​jekt. Či​ni​lo se da je či​ta​va unu​traš​-
njost bro​da ta​ko​đe vlaž​na, i ste​pe​ni​šte i ogra​da. Seli smo u je​dan od onih
se​pa​rea koji su deo po​vr​ši​ne ve​li​kog bara, pro​zo​ri su bili za​mag​lje​ni od
kon​den​za​ci​je; ako bis​te ih obri​sa​li, i da​lje se nije bog zna šta vi​de​lo jer se
i sa spolj​ne stra​ne sve sli​va​lo. Neg​de na pola plo​vid​be, je​dan čo​vek u
plas​tič​noj ka​ba​ni​ci, do​šao je do su​sed​nog sto​la i re​kao da je kiša pres​ta​la
- kak​ve smo mi sre​će, do​dao je. Kada smo Stju​art i ja to čuli, po​tra​ži​li
smo naj​bli​ži iz​laz. Zna​te kako je na tra​jek​ti​ma - malo iz​gu​bi​te ose​ćaj za
ori​jen​ta​ci​ju, ni​ka​da ne zna​te da li ste na pa​lu​bi A ili na pa​lu​bi B, niti na
kom delu ćete se naći kada iz​a​đe​te kroz vra​ta - pred​njem, boč​nom ili zad​-
njem.Tako da smo na​su​mič​no iz​a​bra​li je​dan iz​laz, i ja sam pre​ko​ra​či​la
pre​ko jed​nog od onih vi​so​kih pra​go​va koji na​vod​no slu​že da za​us​ta​ve
mor​sku vodu da ne bi ušla unu​tra. Doš​li smo do pola jed​ne stra​ne bro​da, i
kada sam po​gle​da​la levo, na pet​na​es​tak ko​ra​ka uda​lje​nos​ti ugle​da​la sam
Oli​ve​ra kako zuri u La​manš. Vi​de​la sam nje​gov pro​fil. Nije gle​dao u
mom prav​cu.
Smes​ta sam se okre​nu​la i gur​nu​la Stju​ar​ta na​zad.
„Iz​vi​ni”, rek​la sam, i vra​ti​la se unu​tra. On me je sle​dio. Rek​la sam
kako sam odjed​nom ma​lak​sa​la. Pi​tao me je zar mi ne tre​ba svež vaz​duh u
tom slu​ča​ju. Rek​la sam da mi je to baš od sve​žeg vaz​du​ha. Po​no​vo smo
seli. Bio je vrlo bri​žan. Rek​la sam mu da će mi biti do​bro. Is​pod oka sam
gle​da​la pre​ma iz​la​zu.
Na​kon ne​ko​li​ko mi​nu​ta, kad je po​mis​lio da mi je bo​lje, Stju​art je us​-
tao.
„Kuda ćeš?” pi​ta​la sam ga. Ima​la sam uža​san pre​do​se​ćaj. Mo​ra​la sam
da ga za​dr​žim da ne ode na pa​lu​bu.
„Hteo sam samo da ku​pim go​lo​az za Oli​ve​ra”, re​kao je. „Bez po​re​za.”
Ni​sam bila si​gur​na da li imam kon​tro​lu nad svo​jim gla​som. „On ne
puši”, rek​la sam. „Pres​tao je.”
Stju​art me kuc​nu po ra​me​nu. „Uze​ću mu onda neki džin”, ka​zao je i
od​lu​tao.
„Oli​ver ne puši”, čula sam sebe kako ša​pu​ćem za njim.
Po​sma​tra​la sam vra​ta. Če​ka​la sam da se Stju​art vra​ti. Mo​ra​li smo ne​-
pri​met​no da po​beg​ne​mo. Ima​la sam ose​ćaj kako nam sre​ća za​vi​si od
toga. Na​pra​vi​la sam gu​žvu da bu​de​mo prvi u redu za kola. Ste​pe​ni​ce su
bile isto ona​ko vlaž​ne i opas​ne kao i kad smo iz​aš​li. Stju​art je ipak ku​pio
go​lo​az. Re​kao je da će ga sklo​ni​ti na neko vre​me i da će ga dati Oli​ve​ru
kad bude po​no​vo po​čeo da puši.
Šta se to de​ša​va?

Oli​ver: Pos​ta​rao sam se da bez​bed​no stig​nu kući. Samo sam to hteo.
Mo​žda ste oče​ki​va​li ukr​šta​nje ma​če​va na otvo​re​nom moru, s ne​umo​lji​-
vim se​ver​cem i bar​kom ras​po​re​nom od krme do pram​ca? Sve​jed​no. More
je bilo mir​no, i pos​ta​rao sam se da bez​bed​no stig​nu kući. Pos​ta​rao sam se
da ona bez​bed​no stig​ne kući.
 9: Ne vo​lim te

Stju​art: Ne​što se de​ša​va s mo​jim pri​ja​te​ljem Oli​ve​rom u pos​led​nje

vre​me. Kaže da je po​čeo da trči; kaže da je pres​tao da puši; kaže da pla​ni​-
ra da mi vra​ti no​vac koji sam mu po​zaj​mio. Ja za​pra​vo i ne ve​ru​jem u sve
to, ali sama či​nje​ni​ca da go​vo​ri o tome znak je da mu se ne​što de​ša​va.
I ono s te​le​fo​ni​ma, na pri​mer. Pre neko veče je, iz​ne​na​da, po​čeo da se
ras​pi​tu​je o no​vim vr​sta​ma be​žič​nih te​le​fo​na na tr​ži​štu - kako rade, ko​li​ki
im je do​met, ko​li​ko ko​šta​ju. Valj​da hoće da ugra​di te​le​fon u onaj kon​tej​-
ner koji vozi. To je pos​led​nje čemu bih se na​dao od Oli​ve​ra. On je tako...
sta​ro​mo​dan. Mis​lim da nis​te shva​ti​li ko​li​ko je za​is​ta sta​ro​mo​dan. Ve​ro​-
vat​no oda​je uti​sak umet​nič​kog tipa, po​ma​lo ne​mar​nog, ali stva​ri sto​je
mno​go gore. Pra​vo da vam ka​žem, mis​lim da nije oprem​ljen za mo​der​no
doba. Ne zna ni​šta o nov​cu i eko​no​mi​ji, o po​li​ti​ci i ma​ši​na​ma; sma​tra da
crni vi​nil pro​izvo​di bo​lji zvuk od CD-a. Šta da ra​di​te s jed​nom tak​vom
oso​bom?

Oli​ver: Mo​ram da joj bu​dem bli​zu, ra​zu​me​te li? Mo​ram da je osvo​-
jim, mo​ram da je zas​lu​žim, ali naj​pre mo​ram biti u nje​noj bli​zi​ni.
Mis​lim da znam kako se ose​ća​ju oni smu​še​ni i upor​ni, koji žude za
jav​nim priz​na​nji​ma, dok pe​ši​ce pre​la​ze mu​ko​tr​pan put što vodi do klu​pa
sa ze​le​nim kož​nim se​di​šti​ma pa​la​te u Ves​t​mins​te​ru i pra​va da se iz​di​ru
jed​ni na dru​ge. Od vra​ta do vra​ta, kao pro​da​vač po​pu​lar​nih Fu​le​ro​vih če​-
ta​ka, ili ga​ra​vi dim​nja​čar iz dav​nih dana. Ali, ta stvo​re​nja su odav​no nes​-
ta​la s na​ših uli​ca, za​jed​no s pro​dav​cem ko​la​ča koji jod​lu​ju​ći rek​la​mi​ra
svo​ju robu, sa ćut​lji​vim oš​tra​čem no​že​va, na​sme​še​nim ogla​ši​va​čem pos​-
lo​va za sve vred​ne i snaž​ne. Kako samo nes​ta​ju ti ži​vo​pis​ni sta​ri za​na​ti.
Ko to da​nas kuca na vaša vra​ta? Rev​nos​ni pro​val​nik koji bi vo​leo da nis​-
te tu; va​tre​ni fun​da​men​ta​lis​ta koji tra​ži da se pre​obra​ti​te pre Sud​njeg
dana; do​ma​ći​ca u is​teg​lje​noj tre​ner​ci koja pro​rez za pi​sma na​pa​da ko​je​-
kak​vim rek​lam​nim le​ci​ma za robu s po​pus​tom, mi​ni​ja​tur​nim uzor​ci​ma
omek​ši​va​ča za rub​lje i te​le​fon​skim bro​je​vi​ma tak​si-pre​voz​ni​ka s po​volj​-
nom ta​ri​fom za noć​nu vož​nju; oni, i po​ten​ci​jal​ni član par​la​men​ta. Mogu
li ra​ču​na​ti na vaš glas? Odje​bi, smra​de. O, vrlo in​te​re​sant​no. Ako ima​te
malo vre​me​na, vo​leo bih da iz​ne​sem stav naše stran​ke o tom pro​ble​mu.
Tras! Pa onda do sle​de​će kuće gde lu​ka​vo pri​hva​ta​ju pla​kat koji, čim im
okre​ne​te leđa, za​fr​lja​če u sme​će; pa opet do sle​de​će u ko​joj vam obe​ća​-
va​ju po​dr​šku samo uko​li​ko vaša stran​ka bude ga​ran​to​va​la da će kri​vič​no
go​ni​ti, za​tva​ra​ti, i, po mo​guć​stvu, uk​la​nja​ti odre​đe​ne ka​te​go​ri​je sta​nov​-
niš​tva koje ne pri​pa​da​ju be​loj rasi. Kako mogu to da rade? Zbog čega su i
da​lje upor​ni?
Iz​bor​na je​di​ni​ca u ko​joj sam ja tra​žio po​dr​šku ba​rem nije bila ve​li​ka,
tako da je re​per​to​ar mo​gu​ćih uvre​da bio su​žen. Do​če​ki​va​li su me kao lo​-
po​va, si​lo​va​te​lja le​pih ma​ni​ra, pe​ra​ča kola, maj​sto​ra za stak​lo, a i kao
kvar​nog do​uš​ni​ka koji je pri​me​tio da neki od ovi’ vaši’ cre​po​va ne sto​je
do​bro, gos​po​ja, a mi smo, eto, baš u pro​la​zu i ima​mo ve​li​ke mer​de​vi​ne
pa vam to mo​že​mo očas pos​la za osam​des’ fun​ti. A ja sam bio tek skrom​-
ni pod​sta​nar u po​tra​zi za sme​šta​jem. Samo soba za po​vre​me​nu upo​tre​bu
na ne​ko​li​ko me​se​ci, go​to​vi​na una​pred, na​rav​no, žao mi je, bez ču​va​nja
dece. Ne​ko​li​ko neo​bič​nih po​gle​da kas​ni​je shva​tio sam da isto tako mo​-
ram ras​pr​ši​ti ilu​zi​ju o sebi kao o ne​ko​me ko unajm​lju​je gaj​bu zbog sek​sa
s po​ve​ćim bro​jem pr​sa​tih pla​vu​ša. Vi​di​te, ja sam sce​na​ris​ta kome je po​-
tre​ban ate​lje, pot​pu​na sa​mo​ća je od su​štin​ske važ​nos​ti, da mogu kad hoću
da do​la​zim i od​la​zim, čes​to bih bio od​su​tan, hi​ro​vi​ti ge​ni​je mu​ši​ča​ve in​s​-
pi​ra​ci​je, pri​lo​žio bih ne​ko​li​ko ove​re​nih pre​po​ru​ka de​ka​na raz​li​či​tih ok​s​-
brič​kih ko​le​dža, di​rek​to​ra Šeks​pi​ro​ve ško​le je​zi​ka, jed​na je čak i na har​ti​-
ji s me​mo​ran​du​mom Do​njeg doma par​la​men​ta. Ni​sam skit​ni​ca, ni​sam
pro​val​nik, tek je​be​ni Or​son Vels, eto kome bis​te po​mo​gli gos​po​đo, a vaš
te​le​fon ni​ka​da ne bih ko​ris​tio.
U bro​ju 67 za​ma​lo da je upa​li​lo, i to bi bilo ide​al​no. Ali, po​nu​đe​na mi
je lepa, sun​ča​na soba s po​gle​dom na dvo​ri​šte. Tu sam mo​rao da se pre​-
tva​ram kako ne tr​pim ble​sak su​naš​ca. Mom než​nom ta​len​tu neo​p​hod​na je
po​moć se​ver​nog sve​tla. Ako bi mo​gla soba s pred​nje stra​ne... Ne može. I
tako sam nas​ta​vio svoj mu​ko​tr​p​ni put do bro​ja 55 gde se u pred​njem dvo​-
ri​štu raz​ba​ška​ri​la ara​uka​ri​ja pa su pro​zo​ri bol​no pa​ti​li od gla​uko​ma. Vrat​-
ni​ce od gvoz​de​nih ši​lja​ka za​š​kri​pa​le su i os​ta​vi​le boc​ka​vi trag rđe na
mom dla​nu (ja ću to sre​di​ti, gos​po​do!); zvo​no je ra​di​lo samo ako se na
nje​ga za​leg​ne, čvr​sto za​leg​ne pal​cem. Gos​po​đa Da​jer bila je si​ćuš​na; gla​-
va na vrhu kič​me​nog stu​ba li​či​la je na cvet sun​co​kre​ta koji sto​ji na stab​-
lji​ci; kosa joj je proš​la kroz fazu belo-sede, i sada je ima​la boju pu​šač​kog
ka​ži​pr​sta. Ima​la je sobu okre​nu​tu pre​ma se​ve​ru; i sama je ne​ka​da uži​va​la
u „skra​mi”, ali vid joj je os​la​bio; nije tra​ži​la no​vac una​pred. Ni​sam to
mo​gao da pod​ne​sem. Jed​nim svo​jim de​lom že​leo sam da joj ka​žem, ne​-
moj​te mi ve​ro​va​ti, ne poz​na​je​te me, opas​no je ve​ro​va​ti na reč, vi ste tako
krh​ki, a ja to​li​ko kru​pan; dru​gi deo mene hteo je da joj kaže, vo​lim vas,
po​đi​te sa mnom, se​di​te mi u kri​lo, uvek ću vas se se​ća​ti. Vi ži​vi​te od svo​-
je proš​los​ti, a ja od svo​je bu​duć​nos​ti.
Umes​to toga re​koh: „Po​pra​vi​ću vam ka​pi​ju.”
„Ni​šta joj ne fali”, rek​la je pri​lič​no stro​go, te ose​tih ne​ve​ro​vat​nu než​-
nost pre​ma njoj.
I evo mene, ne​de​lju dana kas​ni​je, zak​lo​nje​nog gra​na​ma ara​uka​ri​je,
kako gle​dam pre​ko uli​ce po ko​joj pada mrak i če​kam svo​ju lju​bav da
dođe kući. Usko​ro će sti​ći sa svo​jim pa​ko​va​njem ka​ri​ra​nih ku​hinj​skih
krpa, sa svo​jim mle​kom i bu​te​rom, dže​mo​vi​ma i tur​ši​ja​ma, s me​som i ri​-
bom; sa svo​jom ze​len​kas​tom teč​noš​ću za pra​nje su​do​va, i dži​nov​skom
ku​ti​jom Stju​ovih odur​nih ži​ta​ri​ca za do​ru​čak koju će on sva​ko​ga ju​tra
raz​dra​ga​no pro​tres​ti, kao par zveč​ki. Š-č-č-š. Č-š-š-č. Kako da se suz​dr​-
žim? Kako da spre​čim sebe da se ne spus​tim niz sta​blo da bih joj po​mo​-
gao da iz​ne​se stva​ri iz kola?
Meso i riba. Kla​dim se da Stju​art nju pre sve​ga vidi kao fi​nog ma​log
kup​ca. A ona je za mene ču​do​tvo​rac.

Dži​li​jan: Iz​no​si​la sam stva​ri iz auta kad sam čula te​le​fon. Zvo​nio je u
kući. U ru​ka​ma sam no​si​la kese, is​pod mi​ške hleb, ključ od kuće bio mi
je u zu​bi​ma, a ključ od kola još uvek u dže​pu. Za​lu​pi​la sam vra​ta auto​-
mo​bi​la, za​klju​ča​la ih, po​di​gla kesu koju sam spus​ti​la, is​pus​ti​la hleb, za​tu​-
ri​la klju​če​ve od ulaz​nih vra​ta, spus​ti​la kese, se​ti​la se da klju​če​ve dr​žim u
zu​bi​ma, otvo​ri​la vra​ta, utr​ča​la unu​tra, i te​le​fon je pres​tao da zvo​ni.
Nije mi sme​ta​lo. Sada me mno​go ma​nje ner​vi​ra ono što me je ra​ni​je
ner​vi​ra​lo, a čak su mi i tako do​sad​ne stva​ri kao što je od​la​zak u ku​po​vi​nu
pos​ta​le go​to​vo za​bav​ne. Da pro​ba​mo ovo? Pi​tam se hoće li se Stju​ar​tu
do​pas​ti ovaj krom​pir? I tome slič​no. Obič​ne stva​ri.
Te​le​fon je po​no​vo za​zvo​nio. Po​di​gla sam slu​ša​li​cu.
„Iz​vi​ni.”
„Mo​lim.”
„Iz​vi​ni. O, ovde Oli​ver.”
„Zdra​vo, Oli​ve​re.” Po​no​vo gos​po​đi​ca Oš​tri​ca. „Zbog čega se iz​vi​nja​-
vaš?”
Nas​tu​pi​la je ti​ši​na, kao da sam mu pos​ta​vi​la neko jako du​bo​ko pi​ta​nje.
Onda je re​kao: „Oh, ovaj, mis​lio sam da si za​uze​ta. Iz​vi​ni.”
Iz​ne​na​da se za​ču​lo puc​ke​ta​nje i ne​kak​vo kr​ča​nje u vezi. Zvu​čao je kao
da zove s ve​li​ke uda​lje​nos​ti. Po​mis​li​la sam kako je ve​ro​vat​no po​be​gao,
pa sada zove da se iz​vi​ni zbog pret​hod​nih po​zi​va.
„Oli​ve​re, gde si ti?”
Još jed​na duga pa​uza. „Pa, mo​gao bih da bu​dem bilo gde.”
Odjed​nom mi se u gla​vi stvo​ri​la sli​ka kako je uzeo smr​to​nos​nu dozu
se​da​ti​va i sada zove da se opros​ti​mo. Ot​kud mi to?
„Jesi li do​bro?”
Po​no​vo sam ga jas​no čula: „Do​bro sam”, re​kao je. „Odav​no se ni​sam
tako do​bro ose​ćao.”
„Do​bro je. Stju​art se bri​ne zbog tebe. Obo​je se bri​ne​mo.”
„Vo​lim te. Uvek ću te vo​le​ti. Ni​ka​da neću pres​ta​ti da te vo​lim.”
Spus​ti​la sam slu​ša​li​cu. Šta bis​te vi uči​ni​li?
Stal​no raz​miš​ljam o tome je​sam li mu dala po​vo​da. To mi ni​ka​da nije
bila na​me​ra. Zbog čega se ose​ćam kri​vom? Nije u redu. Ni​šta ni​sam uči​-
ni​la.
Od​vra​ti​la sam ga od za​mis​li da ide sa mnom u ku​po​vi​nu. Ili tač​ni​je,
rek​la sam mu da odus​ta​ne od toga. Sad hoće da dođe da me po​sma​tra dok
ra​dim. Rek​la sam mu da ću raz​mis​li​ti. Od sada ću biti jas​na, ne​dvo​smis​-
le​na i pos​lov​na pre​ma Oli​ve​ru. Tako će shva​ti​ti da nema svr​he da se ble​-
sa​vi i pre​tva​ra da je za​ljub​ljen u mene. Ali, neću reći Stju​ar​tu. Za sada,
tako sam od​lu​či​la, a mo​žda i ni​ka​da. Mis​lim da bi ga to... slo​mi​lo. Ili bi
pre​vi​še raz​miš​ljao o tome. A ako Oli​ver želi da se vi​di​mo - što bi mo​žda i
bilo do​bro ako bih us​pe​la da ga ura​zu​mim - ura​di​ću to samo pod us​lo​vom
da naj​pre sve ra​zjas​nim sa Stju​ar​tom.
Eto. Tako ću pos​tu​pi​ti. To sam od​lu​či​la.
Ali, znam za​što imam ose​ćaj kri​vi​ce. Mo​žda na​ga​đa​te. Ose​ćaj kri​vi​ce
imam zato što mis​lim da je Oli​ver priv​la​čan.

Gos​po​đa Da​jer: On je ve​oma pri​ja​tan mla​dić. Vo​lim kad u kući imam
mla​dog sve​ta. Do​pa​da mi se sve to od​la​že​nje i do​la​že​nje. Kaže da piše
ne​što za film. Obe​ćao mi je bes​plat​nu kar​tu za pre​mi​je​ru. Ži​vot je pred
nji​ma, pred mla​di​ma, to mi se do​pa​da. Po​nu​dio se da po​pra​vi ka​pi​ju, ali
nema po​tre​be. Iz​dr​ža​će ona dok ja ne umrem.
Pre neki dan sam se vra​ća​la iz pro​dav​ni​ce i vi​de​la sam ga dok je iz​la​-
zio iz kola. Bila sam u uli​ci Be​ro​uk​lu roud, bli​zu jav​nog ku​pa​ti​la. Iz​a​šao
je iz kola, za​klju​čao ih, i po​šao pe​ši​ce is​pred mene. Kad sam sti​gla kući
već je bio u svo​joj sobi i ve​se​lo zvi​ždu​kao. Pi​tam se za​što je auto​mo​bil
os​ta​vio u Be​ro​uk​lu ro​udu. To je dve uli​ce odav​de, a is​pred kuće ima do​-
volj​no mes​ta za par​ki​ra​nje.
Mo​žda ga je stid zbog auta. Čak i ja vi​dim da ga iz​je​da rđa.

Oli​ver: Bio sam mal​či​ce oba​mro, ali to je zato što sam se uka​kio od
stra​ha. Ipak, uči​nio sam to, do​ka​zao sam im!
Po​zvao sam ih na ve​če​ru u svo​ju zva​nič​nu re​zi​den​ci​ju, pri​pre​mio tan​-
gi​ne od jag​nje​ti​ne s kaj​si​ja​ma, koji sam za​či​nio su​vim aus​tra​lij​skim ši​ra​-
zom iz Ma​dži ri​ve​ra. Baš ži​vah​na kom​bi​na​ci​ja - ži​vah​ni​ja od Stjua i Džil,
to je si​gur​no. Su​očen s tak​vom kom​bi​na​ci​jom, imao sam na​pa​de mi​ni​ma​-
liz​ma pa je sve bilo po​ma​lo na​pe​to. Ose​ćao sam se kao Ev​ge​ni​je Onje​gin
koji slu​ša onog udav​nog prin​ca kako u zvez​de kuje nje​go​vu Ta​tja​nu.
Onda je Dži​li​jan iz​brb​lja​la Stju​ar​tu da že​lim da do​đem i gle​dam je dok
radi.
„Šššš, dušo moja”, prek​li​njao sam je, „Pas de​vant!”
Me​đu​tim, Stju​art je bio to​li​ko raz​dra​gan, tako vra​ški mét​ho​de cham​pe​-
no​ise, da sam mo​gao da klek​nem i sta​vim gla​vu među noge nje​go​ve žene
a on bi pri​hva​tio objaš​nje​nje da joj samo ot​ki​dam kon​čić na šavu. „Od​lič​-
na ide​ja”, ka​zao je. „I sam sam hteo to da vi​dim. Vrlo je ukus​no ovo”,
nas​ta​vio je (ne alu​di​ra​ju​ći na soč​nu Džil). „Te​le​ti​na?”
Na​kon kafe skre​nuo sam im paž​nju da sam se za​že​leo me​kog pre​gi​ba
Mor​fe​je​vog ra​me​na, pa su ot​per​ja​li. Dao sam im tri mi​nu​ta fore a za​tim
bo​gar​tov​ski na​ga​zio svo​ju krn​ti​ju. (Is​ti​na je da sam mo​rao da joj se ula​-
gu​jem i da je ma​zim ne bih li iz nam​ćo​ras​tog i unj​ka​vog blo​ka mo​to​ra is​-
kam​čio bar jed​nu is​kru. Ali, ži​vot je kao vož​nja auto​mo​bi​lom, zar ne?).
Da​lje, tre​ba​lo bi da zna​te da je Stju​art odu​ran u svo​joj sa​mo​uve​re​nos​ti
kako po Lon​do​nu može da vozi do bilo koje des​ti​na​ci​je a da tek po​vre​-
me​no pre​se​če neku od auto​bu​skih li​ni​ja - vož​nja s njim sas​to​ji se od pre​-
či​ca po Kil​ber​nu, i uskih uli​či​ca na​te​če​nih od le​že​ćih po​li​ca​ja​ca. Na​su​-
prot tome Oli je opa​zio da u da​naš​nje vre​me u Lon​do​nu ne pos​to​ji ne​što
što bi se mo​glo na​zva​ti pre​či​com: sve boč​ne pu​te​ve pre​pla​vi​li su maj​sto​ri
kar​to​lo​gi​je na​lik Stju​ar​tu, stras​tve​ne šte​di​še go​ri​va pla​me​nih toč​ko​va koji
ve​što ma​ne​vri​šu​ći svo​jim ol​d​smo​bil man​tra​ma obaz​ri​vo iz​vo​de po​lu​kruž​-
na skre​ta​nja po​put ins​truk​to​ra na po​li​go​nu. Sve je to Oli pre​dvi​deo te
zato svo​jim spo​ro​mo​bi​lom (koji sva​ka​ko nije la​gon​da!) ve​se​lo šk​lo​po​će
Bej​zvo​ter ro​udom, uli​va se u Pi​ka​di​li, pa se čak, da bi svom pro​tiv​ni​ku
pru​žio sport​sku šan​su, odva​ja ka praz​nom Jus​ton ro​udu.
Pre nego što sam se za​pu​tio u svo​ju sobu zvi​ždu​ću​ći kao neko koga je
uhva​tio na​let noć​ne in​s​pi​ra​ci​je, imao sam do​volj​no vre​me​na da gos​po​đi
Da​jer odr​žim kra​ći se​mi​nar o ma​nje zna​čaj​nim de​li​ma nor​man​ske mu​-
dros​ti. Za​tim sam uga​sio sve​tlo i smes​tio se kraj pro​zo​ra, među igli​čas​te
lis​to​ve ara​uka​ri​je. Gde li su? Gde li su samo? Mo​žda se, u ne​koj sle​poj
uli​ci, u obla​ku sum​por​nih is​pa​re​nja, kor​nja​ča pre​tvo​ri​la u puža. Ako bi...
Ali, ipak, evo me​tal​nog sja​ja koji iš​če​ku​jem. Evo nje​nog pro​fi​la, tako
bol​no ne​sves​nog...
Auto​mo​bil se za​us​ta​vio. Stju​art je u sko​ku iz​a​šao na​po​lje i od​ge​gao se
na de​be​lim no​ži​ca​ma do Dži​li​nih vra​ta. Dok je iz​la​zi​la zag​nju​rio se u nju
po​put zve​ri koja se gnjez​di.
Pri​zor zbog koga se utro​ba ras​ta​pa od mi​li​ne. Kada sam kas​ni​je u toku
noći sti​gao kući, po​ša​lio sam se malo, sam sa so​bom.

Dži​li​jan: Bio je vrlo smi​ren. Ja sam bila ner​voz​na. Ve​ro​vat​no sam
oče​ki​va​la da će po​če​ti da me spo​pa​da, ili ne​što slič​no tome. Opa​zio je ra​-
dio na sto​li​či​ci i upi​tao me da li ga slu​šam dok ra​dim. Rek​la sam da slu​-
šam.
„Uklju​či ga onda”, tiho je re​kao.
Pu​šta​li su neku so​na​tu u Haj​d​no​vom ma​ni​ru, laku kla​vir​sku mu​zi​ku
čije su se har​mo​ni​je po​nav​lja​le tako da čak i ako je nis​te ra​ni​je čuli, mo​-
gli ste da pret​pos​ta​vi​te kako će se nas​ta​vi​ti. Po​la​ko sam po​če​la da se opu​-
štam.
„Reci mi šta to ra​diš?”
Sta​la sam i okre​nu​la se.
„Ne”, ka​zao je. „Pri​čaj mi dok ra​diš.”
Vra​ti​la sam se sli​ci. Na njoj je bila jed​na zim​ska sce​na - Tem​za za​le​đe​-
na od jed​ne do dru​ge oba​le, lju​di koji se kli​žu, deca koja se igra​ju oko va​-
tre na ledu. Dos​ta ve​se​la i dos​ta za​pr​lja​na, jer je ve​ko​vi​ma vi​si​la u sali za
ban​ke​te jed​nog grad​skog ce​hov​skog udru​že​nja.
Objas​ni​la sam mu sve o tes​to​vi​ma is​pod li​ni​je rama, o tome kako se
po​či​nje kr​pom nav​la​že​nom plju​vač​kom, kako se da​lje pro​ba​ju raz​li​či​ti
ras​tvo​ri, o tome kako se do​la​zi do pra​vog ras​tvo​ra za odre​đe​nu po​vr​ši​nu.
Kako po​vr​ši​na jed​ne sli​ke ne mora da bude jed​na​ka na svim mes​ti​ma.
Kako se neki pig​men​ti ski​da​ju lak​še od dru​gih (čini se da se cr​ve​ni i crni
uvek lak​še ras​tva​ra​ju kada ih ski​dam amo​ni​ja​kom). Kako imam obi​čaj da
poč​nem od ne​kog do​sad​nog dela kao što je nebo, a za​tim kas​ni​je na​gra​-
dim sebe in​te​re​sant​ni​jim de​lom kao što je lice, ili de​lić pre​ma​zan be​lom
bo​jom. Kako sav uži​tak leži u čiš​će​nju a go​to​vo ni​ka​kav u re​tu​ši​ra​nju (to
ga je iz​ne​na​di​lo). Kako je sta​re boje lak​še res​ta​uri​ra​ti, tako da je, re​ci​mo,
mno​go jed​nos​tav​ni​je očis​ti​ti neku sli​ku iz se​dam​na​es​tog nego iz de​vet​na​-
es​tog veka (i zbog toga je bio iz​ne​na​đen). I sve vre​me dok sam go​vo​ri​la,
prev​la​či​la sam kr​pi​com na​pred-na​zad po Tem​zi.
Na​kon odre​đe​nog vre​me​na pi​ta​nja su pres​ta​la. Nas​ta​vi​la sam da ra​-
dim. Kiša je la​ga​no do​bo​va​la po pro​zo​ru. Kla​vir​ske fra​ze leb​de​le su u
vaz​du​hu. S vre​me​na na vre​me za​ču​lo bi se zu​ja​nje gre​ja​ča u elek​trič​noj
gre​ja​li​ci. Oli​ver je se​deo iza mene, ću​tao je i po​sma​trao.
 Bilo je vrlo mir​no. I ni​jed​nom mi nije re​kao da me voli.

Stju​art: Mis​lim da je ve​oma do​bro da se Oli​ver po​vre​me​no viđa s
Dži​li​jan na ovaj na​čin. Po​tre​ban mu je neko ko će ga smi​ri​ti. Mis​lim da s
njom može da raz​go​va​ra ona​ko kako sa mnom ni​ka​da ne bi mo​gao.
„Ve​ro​vat​no svra​ća ova​mo pos​le su​sre​ta s Ro​zom”, re​kao sam.
„S kim?”
„S Ro​zom. S de​voj​kom zbog koje je do​bio ot​kaz.” Džil ni​šta nije rek​-
la. „Mis​lim, zar ne pri​ča s to​bom o njoj? Pret​pos​tav​ljao sam da o tome
raz​go​va​ra​te.”
„Ne”, ka​za​la je ona. „Sa mnom ne raz​go​va​ra o Rozi.”
„Pa tre​ba​lo bi da ga pi​taš. Ve​ro​vat​no bi že​leo, ali ne zna kako da poč​-
ne.”

Oli​ver: Pre​div​no je. Od​la​zim tamo i se​dim s njom dok radi. Glad​no
oko leb​di nad buc​mas​tim svež​nje​vi​ma nje​nih čet​ki​ca, nad bo​ca​ma ras​tvo​-
ra - ksi​le​na, pro​pa​no​la, ace​to​na - nad nje​nim te​gla​ma u ko​ji​ma se na​la​ze
ži​vah​ne boje, nad spe​ci​jal​nom pa​muč​nom va​tom koju ko​ris​te res​ta​ura​to​ri
sli​ka za koju se s po​drug​lji​vom ba​nal​noš​ću is​pos​tav​lja da je obič​no po​ro​-
dič​no pa​ko​va​nje hi​gi​jen​ske vate. Lako po​gu​re​na sedi pred šta​fe​la​jem i
než​no tap​ka​ju​ći bri​še tri veka s na​mr​šte​nog lon​don​skog neba. Tri veka
čega? Po​žu​te​log laka, dima iz ka​mi​na, mas​no​će, vo​ska, dima ci​ga​re​ta i
muv​ljeg iz​me​ta. Ne ša​lim se. Ono što meni liči na pti​ce u da​lji​ni, is​tač​ka​-
ne po si​vom nebu, je​dan od​se​čan po​kret iz zglo​ba ra​zot​kri​va kao - muv​lje
gov​no. Ras​tvo​ri koje sam pret​hod​no na​bro​jao, mo​žda će vas za​ni​ma​ti, ne
mogu ni​šta iz​lu​če​vi​ni jed​ne mo​uc​he, tako da ako se s ovak​vim pro​ble​-
mom bu​de​te sre​li kod svo​je kuće, ko​ris​ti​te plju​vač​ku ili amo​ni​jak, a ako
ni s tim ne us​pe​va, iz​met ski​ni​te skal​pe​lom.
Mis​lio sam kako je čiš​će​nje tek ru​tin​sko ota​lja​va​nje a re​tu​ši​ra​nje iz​vor
ra​dos​ti, no čini se da je sve vice ver​sa i tête-bêc​he. Išao sam sve da​lje, is​-
pi​tu​ju​ći Dži​li​jan o sa​mim iz​vo​ri​ma nje​nog pro​fe​si​onal​nog za​do​volj​stva.
„Kada ski​neš gor​nji sloj i po​ja​vi se ne​što što nisi oče​ki​vao, to je naj​-
bo​lje od sve​ga. Kad po​sma​traš kako se ne​što dvo​di​men​zi​onal​no pre​tva​ra
u tro​di​men​zi​onal​no. Kao kada po​či​nju da se ot​kri​va​ju kon​tu​re ne​kog lica.
Re​ci​mo, ra​du​jem se una​pred ovom delu.” Vr​hom kr​pi​ce po​ka​za​la je na
fi​gu​ru de​te​ta kome noge kli​ze po ledu dok se drh​ta​vo pri​dr​ža​va za sto​li​-
cu.
„Pa haj​de, onda. Aux ar​mes, ci​toyen​ne.”
„Još uvek ga ni​sam zas​lu​ži​la.”
Vi​di​te kako je u da​naš​nje vre​me sve lo​gič​no, kako na ovom sve​tu sve
ima neki svoj odjek? To je pri​ča mog ži​vo​ta. Ot​kri​va​te ono za šta nis​te ni
zna​li da pos​to​ji. Tri di​men​zi​je umes​to dve. Uži​va​te u kon​tu​ra​ma lika. Ali
sve to mora da se zas​lu​ži. U redu, zas​lu​ži​ću.
Pi​tao sam je kako zna kada je sve to tap​ka​nje i bri​ska​nje va​tom iz po​-
ro​dič​nog pa​ko​va​nja is​pu​ni​lo čis​ti​lač​ki za​da​tak.
„O, pa za ovu će mi biti po​treb​no još dve ne​de​lje.”
„Ne, ne mis​lim na to, nego kako znaš kada je kraj?”
„Znam ot​pri​li​ke.”
„Ali, si​gur​no pos​to​ji tre​nu​tak... onda kad uk​lo​niš svu pr​ljav​šti​nu i za​-
šti​tu i pre​bo​je​ne de​lo​ve i kada tvo​ji arap​ski mo​šu​si uči​ne svo​je i do​đeš do
tač​ke kada znaš da je ono što gle​daš pred so​bom vi​deo i onaj koji je pre
to​li​ko ve​ko​va pres​tao s ra​dom na ovoj sli​ci. Da su boje baš onak​ve kak​ve
su bile kada se on za​us​ta​vio.”
„Ne.”
„Ne?”
„Ne. Ne​mi​nov​no je da ili pre​đeš tu tač​ku, ili da je ne do​seg​neš. Ne
pos​to​ji na​čin da se tač​no zna.”
„Ho​ćeš da ka​žeš da ako ovu sli​ku is​e​češ na če​ti​ri dela - što bi pred​-
stav​lja​lo ne​dvo​smis​le​no po​zi​ti​van čin, ako te in​te​re​su​je moje miš​lje​nje - i
ako sva​ki deo daš dru​gom res​ta​ura​to​ru, sva​ki od njih će se za​us​ta​vi​ti u
dru​gom tre​nut​ku?”
„Da, mis​lim, oči​gled​no da će je svi do​ves​ti u ma​nje-više isto sta​nje.
Ali kada tre​ba sta​ti pre je stvar umet​nič​ke nego na​uč​ne od​lu​ke. To je ne​-
što što ose​tiš. Ne pos​to​ji is​pod ’pra​va’ sli​ka koja čeka da bude ot​kri​ve​na,
ako na to mis​liš.”
Na to mis​lim, oh, da. Zar to nije ča​rob​no? Oh blis​ta​va re​la​tiv​nos​ti! Ne
pos​to​ji is​pod „pra​va” sli​ka koja čeka da bude ot​kri​ve​na. Upra​vo ono što
odu​vek go​vo​rim i o sa​mom ži​vo​tu. Mo​že​mo da stru​že​mo i pi​juc​ka​mo,
utap​ka​va​mo i bri​še​mo, sve do tre​nut​ka kada od​lu​či​mo da se pred nama
na​la​zi pra​va is​ti​na, za​hva​lju​ju​ći ksi​le​nu i pro​pa​no​lu i ace​to​nu. Po​gle​daj​te,
nema mu​vo​se​ra! Ali, nije tako! To je samo moja reč pro​tiv reči svih os​ta​-
lih!

Gos​po​đa Da​jer: I još ne​što. U sobi raz​go​va​ra sam sa so​bom. Čula
sam ga. Kažu da kre​ativ​ci ume​ju da budu malo uvr​nu​ti. Ali je i ne​ve​ro​-
vat​no šar​man​tan. Rek​la sam mu, samo da sam pe​de​set go​di​na mla​đa. A
on me je cmok​nuo u čelo, i re​kao da će me ima​ti na umu ako ne stig​ne do
ol​ta​ra.

Oli​ver: Re​kao sam vam, do​vo​dim ži​vot u red. Priz​na​jem da je ono o
vež​ba​nju bilo po​ma​lo na​teg​nu​to. Si​gu​ran sam da bih se već kod sa​mog
obu​va​nja pa​ti​ka sru​čio zbog žu​lja. Ali, u dru​gim do​me​ni​ma... Vi​di​te, mo​-
ram da ura​dim dve stva​ri. Kao prvo, mo​ram biti slo​bo​dan sva​kog po​pod​-
ne​va, od po​ne​delj​ka do pet​ka, za slu​čaj da mi do​pus​ti da bu​dem s njom.
Kao dru​go, mo​ram da za​ra​dim do​volj​no nov​ca kako bih za​dr​žao i svoj
va​vi​lon​ski stan u za​pad​nom Lon​do​nu, i svo​je spar​tan​sko skro​vi​šte u se​-
ver​nom. Re​še​nje za to - sa​pris​ti! - jes​te: rad vi​ken​dom. Po​vrh sve​ga, to
mi od​v​la​či mis​li od vom​ba​ta iz Sto​uk Nju​in​g​to​na i nje​go​ve ušu​ška​ne jaz​-
bi​ne.
Pro​me​nio sam po​sao. Sada ra​dim u Ko​le​džu za en​gle​ski je​zik gos​po​-
di​na Tima. Ne​što u ovom na​zi​vu os​tav​lja mes​ta sum​nji da, je l’ te, gos​po​-
din Tim baš i nije En​glez. Ali, opre​de​lio sam se za čo​ve​ko​lju​bi​vi​ji pris​tup
koji do​pu​šta ve​ro​va​nje u to da se gos​po​din Tim s pu​nom ima​gi​na​tiv​nom
sa​ose​ćaj​noš​ću an​ga​žu​je oko svih onih go​vor​ni​ka va​vi​lon​skih je​zi​ka koji
se pre​pus​te nje​go​voj mi​los​ti. Ko​ledž još uvek nije zva​nič​no priz​nat kao
ško​la en​gle​skog je​zi​ka - gos​po​din Tim je to​li​ko pre​tr​pan svo​jim pas​to​ral​-
nim oba​ve​za​ma da upor​no ne sti​že da is​pu​ni zah​tev da mu Bri​tan​ski sa​vet
da ze​le​no sve​tio (čak i pros​ta Šeks​pi​ro​va ško​la ima tu po​t​vr​du). Zbog
toga nam uči​oni​ce nisu pre​tr​pa​ne sa​udij​skim nas​led​ni​ci​ma. Zna​te li kako
neki naši uče​ni​ci pla​ća​ju ško​la​ri​nu? Kr​sta​re uza​vre​lim sta​za​ma cen​tral​-
nog Lon​do​na de​le​ći svo​jim par​nja​ci​ma i dvoj​ni​ci​ma let​ke u ko​ji​ma se
rek​la​mi​ra Ko​ledž en​gle​skog je​zi​ka gos​po​di​na Tima. Riba jede svo​ju
mlađ. Ina​če, gos​po​din Tim ne priz​na​je sa​vre​me​ni kon​cept je​zič​ke la​bo​ra​-
to​ri​je; niti je sklon drev​noj ide​ji bi​bli​ote​ke; a još ma​nje ve​ru​je u raz​dva​ja​-
nje uče​ni​ka raz​li​či​tih spo​sob​nos​ti. Pri​me​ću​je​te li pri​zvuk mo​ral​nog žara
kako se ne​ugled​nom sta​zom pri​mi​če ina​če sa​svim jas​nom vel​tan​ša​un​gu
Oli​ve​ra Ra​se​la? Mo​žda i pri​me​ću​je​te. Mo​žda ni​sam pro​me​nio samo po​-
sao. ESJ, ina​če. Niko ne shva​ta šalu. En​gle​ski kao Stra​ni Je​zik. Shva​ta​te?
Evo cele re​če​ni​ce: „Pre​da​jem en​gle​ski kao stra​ni je​zik”. Vi​di​te, stvar je u
tome što se tako i pre​da​je. Nije ni čudo što ve​ći​na na​ših uče​ni​ka ne ume
da kupi auto​bu​sku kar​tu do Bej​svo​te​ra. Za​što se en​gle​ski ne pre​da​je kao
en​gle​ski, to bih ja vo​leo da znam.
Iz​vi​ni​te. Ni​sam mis​lio da pla​nem ova​ko. U sva​kom slu​ča​ju, tre​ba​lo je
samo da šuš​nem svo​jim za​či​nje​nim pre​po​ru​ka​ma sa Aka​de​mi​je Ha​mlet
pred gos​po​di​nom Ti​mom, i već sam bio tu, s uzi​ce pu​šten ko​smo​po​li​ta
vir​gi​ni​bus pu​erisque koji sprem​no sto​ji pred đač​kim klu​pa​ma. Fak​tor
zva​ni no​vac nije baš ona​kav ka​kav je ne​ka​da bio, po​što je gos​po​din Tim
ne​pre​va​zi​đe​na stip​sa. Ne​volj​ko je iz svog nov​ča​ni​ka is​ce​dio pet i po fun​ti
po satu, spram ne​ve​ro​vat​nih osam koje sam do​bi​jao u Šeks​pi​ro​voj ško​li.
Ako se ova​ko nas​ta​vi, si​ro​ti Oli će za​vr​ši​ti kao gos​po​din Si-Ro-Tan.
Za​što, pi​tao je gos​po​din Tim s ak​cen​tom koji je bio šu​šta​va si​mu​la​ci​ja
Eski​ma koji žva​će se​lo​tejp, ne že​lim da ra​dim po​pod​ne? Tu po​no​vo sti​že
spas u vidu jad​nog sta​rog Pa​te​ra. Bli​ski smo kao Ahil i Pa​trok​lo nas dvo​-
ji​ca (znao sam da će gos​po​di​nu Timu pro​ma​ći las​civ​nost alu​zi​je). Mo​ram
da mu pro​na​đem sme​štaj iz koga će ima​ti po​gled na sto​let​ne buk​ve, sun​-
ča​ni gaj, bis​tri po​tok, bu​nar že​lja, ze​le​ni trav​njak... Da bog da Ma​to​ra Ba​-
ra​ba ot​kri​la da Boš nije pre​te​ri​vao, da je Tri​jumf smr​ti tek strip u boji u
po​re​đe​nju s onim pra​vim. Ali ne daj​te mi da po​no​vo poč​nem s tim, mo​lim
vas.
A to​kom po​pod​ne​va, kada mi to do​zvo​li, ići ću tamo da bih se​deo s
njom. Krpa, čet​ki​ca, gre​ja​li​ca (već sam us​peo da pos​ta​nem sen​ti​men​ta​lan
pre​ma toj elek​trič​noj šip​ki), ako nas obra​du​ju ne​čim le​pim s Ra​di​ja 3, i
njen po​lu​pro​fil dok sedi uda​lje​na od mene, s ko​som za​ka​če​nom iza uha
bez re​si​ce.
„Ono za Rozu nije is​ti​na, zar ne?” pi​ta​la me je juče.
„Šta nije is​ti​na?”
 „Da sta​nu​je u bli​zi​ni i da do​la​ziš da se vi​diš s njom?”
„Ne, nije is​ti​na. Ni​sam je vi​deo još od... od...” Ni​sam mo​gao da​lje.
Bilo mi je ne​pri​jat​no - što je sta​nje uma koje se, kao što ste mo​žda već
pri​me​ti​li, u psi​hi Oli​ve​ra Ra​se​la jav​lja ono​li​ko čes​to ko​li​ko i Ha​le​je​va
ko​me​ta. Ni​sam vo​leo da se pri​se​ćam tog tra​pa​vog erot​skog nes​po​ra​zu​ma,
ni​sam že​leo da po​re​dim - da za​miš​ljam kako me Džil po​re​di - kako je to
kada sam ovde u sobi s njom, i kada sam u sobi s dru​gom, tamo. Bilo mi
je... ne​pri​jat​no. Šta dru​go da ka​žem? Iz​u​zev da mi je to sta​nje do​še​pa​lo
do moz​ga samo zato što sam imao na​me​ru da pred Dži​li​jan pros​trem ne​-
na​šmin​ka​nu is​ti​nu. Po​gle​daj, nema šmin​ke! Čas​na Oli​je​va reč, i nek’ se
pre​tvo​rim u ma​žo​ret​ki​nju ako la​žem.
To je za​raz​no. Odem tamo, se​di​mo u sobi, mir​ni smo, ne zev​ze​čim se,
ni​ka​da ne pu​šim, i go​vo​ri​mo is​ti​nu jed​no dru​gom. Nn-nn-nnn. Ču​jem li
ja to vi​oli​ne? Ti​tra​vi zvuk ci​gan​ske me​lo​di​je, pro​da​va​či​ca cve​ća u pri​-
god​nom pro​la​zu, tuž​ni, pla​me​nom sve​će oba​sjan osmeh bla​go za​vid​lji​ve
de​voj​či​ce sa ši​bi​ca​ma? Samo nas​ta​vi​te, neka mi bude još ne​pri​jat​ni​je. Oli
može to da pod​ne​se, usko​ro će se na​vi​ći.
Zna​te šta, jas​no mi je da me pra​ti glas kako is​ti​nu ser​vi​ram uz više pri​-
lo​ga nego što je to uobi​ča​je​no za bri​tan​sku tra​di​ci​ju. Dve vr​ste po​vr​ća i
ins​tant sos nisu moj stil. Ali kada sam s Dži​li​jan, sve je dru​ga​či​je.
A ot​krio sam i jed​nu za​is​ta soč​nu me​ta​fo​ru. Moda u uni​ver​zu​mu res​ta​-
ura​te​ra sli​ka - go​vo​rim vam iz ne​dav​nog po​sve​će​nič​kog is​kus​tva - ima
ten​den​ci​ju da se me​nja. U jed​nom tre​nut​ku ak​tu​elan je oštar sun​đer i ri​-
ba​nje, ri​ba​nje, ri​ba​nje. Sle​de​ćeg je to već re​tu​ši​ra​nje de​ko​ra​ter​skom čet​-
kom, is​pu​nja​va​nje sva​ke pu​ko​ti​ne pig​men​tom, i tako da​lje. Sada ulo​gu
ta​li​sma​na ima kon​cept re​ver​zi​bil​nos​ti. To zna​či da (ne sme​ta vam da mal​-
či​ce upros​tim pri​ču?) res​ta​ura​tor​ka u sva​kom tre​nut​ku radi samo ono za
šta zna da će dru​gi koji dođu pos​le nje moći da po​pra​ve. Mora ce​ni​ti to
što je iz​ves​nost ko​jom ras​po​la​že samo pri​vre​me​na, a ko​nač​nost tek us​-
lov​na. Dak​le: va​šeg Uče​la je sec​nuo ras​po​mam​lje​ni so​ci​opa​ta uve​ren da
će tim var​var​skim či​nom pre​ma re​mek-delu us​pe​ti da uti​če na pro​me​nu
ne​kog štet​nog čla​na za​ko​na. Ovde, u bol​ni​ci za sli​ke, po​se​ko​ti​na je za​le​-
če​na, pu​ko​ti​ne i braz​de po​pu​nje​ne po​li​fi​lom, i po​či​nje re​tu​ši​ra​nje. Šta
res​ta​ura​ter​ka prvo čini? Ona ko​ris​ti spe​ci​jal​nu vr​stu laka kako bi se boja
koju je na​ne​la mo​gla u neko kas​ni​je vre​me lako ski​nu​ti - re​ci​mo, kada
bude u modi da se, po​red es​tet​ske te​ži​ne sli​ke, ra​zot​kri​je i nje​no is​to​rij​sko
bre​me.
Zar ne vi​di​te kako se sve uk​la​pa? Nije li zgod​no? Po​mo​ći ćete mi da
raz​gla​sim? Ho​će​te? Tekst za da​nas gla​si: Po​pra​vi​će​mo ono što nije tre​ba​-
lo da kva​ri​mo, i u nama je zdrav​lje. Re​ver​zi​bil​nost. Već or​ga​ni​zu​jem is​-
po​ru​ku za​li​ha spe​ci​jal​nog laka svim cr​k​va​ma i mes​nim kan​ce​la​ri​ja​ma.
Kad mi je rek​la da bi tre​ba​lo da kre​nem, re​kao sam joj da je vo​lim.

Dži​li​jan: Ovo mora da pres​ta​ne. Ni​sam mis​li​la da će biti ova​ko. Do​-
go​vor je bio da na​vra​ća i pri​ča mi o svo​jim pro​ble​mi​ma. A sad is​pa​da da
sam uglav​nom ja ta koja pri​ča. On samo sedi, vrlo je tih, po​sma​tra me
dok ra​dim i čeka da poč​nem da go​vo​rim.
Obič​no pus​tim ra​dio u po​za​di​ni. Ne mo​ra​te da ga slu​ša​te kad vam je
po​treb​na kon​cen​tra​ci​ja. Ni​ka​da ni​sam ni po​miš​lja​la da bih mo​gla da ra​-
dim kraj ne​ko​ga kao što je Oli​ver, ali eto, mogu.
Po​ne​kad po​že​lim da se jed​nos​tav​no baci na mene. Sad je dos​ta, Oli​ve​-
re, gubi se, Stju​ar​tov naj​bo​lji pri​ja​te​lju, dos​ta je bilo, na​po​lje. Ali on to
ne čini, i ja sam sve ma​nje ube​đe​na da bih tako re​ago​va​la čak i da to ura​-
di.
Dok smo se opra​šta​li da​nas, vi​de​la sam kako je otvo​rio usta i po​gle​dao
me na onaj na​čin.
„Ne, Oli​ve​re”, rek​la sam, mala gos​po​đi​ca Oš​tri​ca. „Ne”.
„Sve je u redu. Ne vo​lim te.” Po​gled mu je ipak os​tao isti. „Ne vo​lim
te. Ne obo​ža​vam te. Ne že​lim da stal​no bu​dem s to​bom. Neću da ima​mo
lju​bav​nu vezu. Neću da se ože​nim to​bom. Neću da za​uvek slu​šam tvoj
glas.”
„Na​po​lje.”
„Ne vo​lim te. Sve je u redu.” Po​čeo je da za​tva​ra vra​ta. „Ne vo​lim te.”

Oli​ver: Ara​uka​ri​ja za​ma​hu​je svo​jim čvor​no​va​tim pr​sti​ma pre​ma ve​-
čer​njem nebu. Kiša pada. Auto​mo​bi​li jure po mo​krom asfal​tu. Sto​jim na
pro​zo​ru. Gle​dam i če​kam. Gle​dam i če​kam.
 10: Ne znam da li da ve​ru​jem u to

Stju​art: Ne znam da li da ve​ru​jem u to. Kao prvo, ni​sam sa​svim si​gu​-

ran ni šta je to „to”.
Mo​žda je „ni​šta” (kako me Džil uve​ra​va), a mo​žda je i „sve”?
Kako ono kažu, te prok​le​te svez​na​li​ce čija se zna​nja pre​no​se s ge​ne​ra​-
ci​je na ge​ne​ra​ci​ju? Muž prvi po​sum​nja a pos​led​nji saz​na.
Šta god da se desi... šta god da se desi, ja sam taj koji će biti po​vre​đen.
Uz​gred, jes​te li za ci​ga​re​tu?

Dži​li​jan: Njih dvo​ji​ca hoće samo jed​no, sva​ki hoće da bu​dem s njim.
Ja hoću dve stva​ri. Ili tač​ni​je, hoću raz​li​či​te stva​ri u raz​li​či​to vre​me.
Bože, juče sam po​gle​da​la Oli​ve​ra i spo​pa​la me jed​na čud​na mi​sao. Že​-
lim da ti ope​rem kosu. Iz čis​ta mira. Odjed​nom me je bilo stid. Nje​go​va
kosa nije bila pr​lja​va - za​pra​vo, bila je čis​ta i le​pr​ša​va. Oli​ve​ro​va kosa je
ču​des​no crna. I ja sam jed​nos​tav​no vi​de​la sebe kako mu pe​rem kosu dok
on sedi u kadi. Ni​ka​da mi nije palo na pa​met da Stju​ar​tu ope​rem kosu.
Ja sam ona koja je u sre​di​ni, koja trpi pri​ti​sak sva​kog dana. Ja sam ta
koja će biti po​vre​đe​na.

Oli​ver: Za​što ja uvek mo​ram da bu​dem kriv? Oli sr​co​lo​mac, Oli bra​-
ko​lo​mac. Zver, kr​vo​pi​ja, zmi​ja iz tra​ve, pa​ra​zit, grab​lji​vi le​ši​nar, din​go.
Nije baš tako. Reći ću vam kako se ose​ćam. Ne​moj​te se sme​ja​ti. Kao je​-
be​ni noć​ni lep​tir koji lupa gla​vom o pro​zor​sko stak​lo. Zum, zum, zum.
Než​no​žu​to sve​tlo koje vama iz​gle​da tako meko, meni ra​za​ra utro​bu.
Zum, zum, zum. Ja sam taj koji će biti po​vre​đen.
 11: S lju​bav​lju &td.

Oli​ver: Zo​vem je sva​kog dana da joj ka​žem da je vo​lim. Sad mi više

ne spu​šta slu​ša​li​cu.

Stju​art: Mo​ra​će​te da me tr​pi​te. Ne po​se​du​jem blis​ta​vi um kao moj
pri​ja​telj Oli​ver. Stva​ri shva​tam pos​te​pe​no, ko​rak po ko​rak. Ali ih na kra​ju
ipak shva​tim.
Vi​di​te, pre ne​ko​li​ko dana kući sam sti​gao ra​ni​je nego ina​če. I dok sam
skre​tao u našu uli​cu - našu uli​cu - u da​lji​ni sam vi​deo Oli​ve​ra kako ide
pre​ma meni. Mah​nuo sam, ne​ka​ko ins​tin​k​tiv​no, ali išao je pog​nu​te gla​ve
i nije me vi​deo. Bio je uda​ljen od mene ne​što više od tri​de​set me​ta​ra, ho​-
dao je brzo, a onda je odjed​nom skre​nuo i ušao u jed​nu kuću. U kuću
koja se na​la​zi pre​ko puta naše, onu s ara​uka​ri​jom u pred​njem dvo​ri​štu. U
njoj živi jed​na baba. Kada sam sti​gao nas​pram nje - broj 55 - vra​ta su bila
za​tvo​re​na. Do​šao sam kući, otvo​rio vra​ta, uzvik​nuo svo​je uobi​ča​je​no ve​-
se​lo Zdra​vo, i po​čeo da raz​miš​ljam.
Su​tra je su​bo​ta. Znam da Oli​ver su​bo​tom drži pri​vat​ne ča​so​ve u svom
sta​nu. Obu​kao sam jak​nu, uzeo no​tes i olov​ku i pre​šao do bro​ja 55. Ja
sam, vi​di​te, iz op​šti​ne, sre​đu​je​mo po​pis zbog daž​bi​na, ili zbog po​re​za, pa
pro​ve​ra​va​mo ko​li​ko sta​na​ra ima sva​ka kuća. Ba​ki​ca se pred​sta​vi​la kao
gos​po​đa Da​jer, vlas​ni​ca.
„A s vama je”, iči​tao sam iz no​te​sa, „Naj​džel Oli​ver Ra​sel?”
„Ni​sam zna​la da mu je ime Naj​džel. Re​kao mi je da se zove Oli​ver.”
„A iz​ves​na Roza...” Pro​mrm​ljao sam neko stra​no ime koje je tre​ba​lo
da ima his​pa​no pri​zvuk.
„Ne, ne​mam ni​kog s tim ime​nom.”
„Oh, iz​vi​ni​te, pre​šao sam u dru​gi red. Zna​či, samo vi i gos​po​din Ra​-
sel?”
Po​t​vr​di​la mi je. Po​šao sam niz sta​zu. Do​vik​nu​la je za mnom: „Ne bri​-
ni​te zbog ka​pi​je. Iz​dr​ža​će ona dok ja ne umrem.”
Do​bro. Za po​če​tak. Oli​ver si​noć nije ušao u Ro​zin stan.
Sada tre​ba da eli​mi​ni​še​mo sle​de​ću mo​guć​nost. U ne​de​lju uju​tro Dži​li​-
jan se po​pe​la u ate​lje da radi jer je obe​ća​la mu​ze​ju da će im kra​jem sle​de​-
će ne​de​lje pre​da​ti sli​ku sa za​le​đe​nom Tem​zom. (Uz​gred, jes​te li je vi​de​li?
Čini mi se da je baš lepa, ona​ko kako sli​ka tre​ba da bude.) U ate​ljeu
nema utič​ni​ce za te​le​fon. To smo na​mer​no ura​di​li, da je ne bi uz​ne​mi​ra​-
vao. Dole, dva spra​ta niže, ja sam na​zvao Oli​ve​ra. Bio je usred časa ko​-
nver​za​ci​je, kako je re​kao - što zna​či da je pio kafu s ne​kom si​ro​tom uče​-
ni​com, ća​skao o Svet​skom kupu ili ne​čem slič​nom, i olak​šao je za ban​ku.
Ne, ne ća​ska on o Svet​skom kupu, ko​li​ko ga ja znam. Ve​ro​vat​no tra​ži od
đaka da pre​vo​de sli​kov​ni vo​dič kroz seks.
U sva​kom slu​ča​ju, od​mah sam pre​šao na stvar i re​kao mu kako smo
pot​pu​no smet​nu​li s uma to da ni​smo uz​vra​ti​li gos​to​prim​s​tvo, ali kada sle​-
de​ći put bude do​šao u naš kraj da po​se​ti Rozu, mo​gao bi da je do​ve​de na
ve​če​ru kod nas?
„Pas de​vant”, gla​sio je od​go​vor, „C’est un ca​nard mort, tu com​pren​-
ds?” Pa do​bro, ne se​ćam se baš šta je tač​no re​kao, ali bilo je ne​što slič​no,
vra​ški iri​ti​ra​ju​će. Odi​grao sam svo​ju nu​me​ru Stju​ar​ta Pe​ša​ka, pa se on
ose​tio oba​vez​nim da pre​ve​de. „U pos​led​nje vre​me se i ne vi​đa​mo tako
čes​to.”
„Oh, žao mi je. Po​no​vo si po​pio nogu. Pa do​bro, onda dođi sam.
Usko​ro?”
„Vrlo rado.”
Spus​tio sam slu​ša​li​cu. Da li ste pri​me​ti​li kako lju​di po​put Oli​ve​ra
uvek kažu ne vi​đa​mo se u pos​led​nje vre​me? Kraj​nje ne​is​kre​na iz​ja​va.
Uvek zvu​či kao sa​vr​še​no ci​vi​li​zo​van do​go​vor, a u su​šti​ni zna​či: šut​nuo
sam je, preš​la me, bila mi je do​sad​na, ona ra​di​je ide u kre​vet s ne​kim dru​-
gim.
Time sam okon​čao Dru​gu Fazu. Tre​ća Faza je us​le​di​la u toku ve​če​re,
kada sam se ras​pi​ti​vao o zdrav​lju na​šeg za​jed​nič​kog pri​ja​te​lja Oli​ve​ra,
im​pli​ci​ra​ju​ći da ga Dži​li​jan do​volj​no čes​to viđa. Za​tim sam pi​tao, „Je li
iz​gla​dio stva​ri s Ro​zom? Mo​žda bi​smo mo​gli da ih po​zo​ve​mo na ve​če​-
ru?”
Nije mi od​mah od​go​vo​ri​la. A po​tom je rek​la: „Ne pri​ča o njoj.”
Ni​sam re​ago​vao na to, već sam joj čes​ti​tao na in​dij​skom krom​pi​ru koji
ni​kad ra​ni​je nije spre​ma​la.
„Pi​ta​la sam se da li će ti se do​pas​ti”, rek​la je. „Dra​go mi je da jes​te.”
Na​kon ve​če​re, pili smo kafu u dnev​noj sobi, i ja sam za​pa​lio go​lo​az.
To nije ne​što što čes​to či​nim, pa me je Dži​li​jan upit​no po​gle​da​la.
„Šte​ta da pro​pad​nu”, re​kao sam. „Po​što Oli​ver više ne puši.”
„Samo ne​moj da ti pre​đe u na​vi​ku.”
„Jesi li zna​la”, re​kao sam, „da je sta​tis​tič​ki do​ka​za​no da su pu​ša​či ma​-
nje pod​lož​ni Al​c​haj​me​ro​voj bo​les​ti od ne​pu​ša​ča?” Bio sam ve​oma za​do​-
vo​ljan ovom op​skur​nom in​for​ma​ci​jom koju sam neg​de po​ku​pio.
„To je zbog toga što pu​ša​či umi​ru pre nego što os​ta​re to​li​ko da bi mo​-
gli da do​bi​ju Al​c​haj​me​ro​vu bo​lest”, rek​la je Džil.
Pa, mo​rao sam da se na​sme​jem. Pot​pu​no me je preš​la, u neku ruku.
Mi čes​to vo​di​mo lju​bav ne​de​ljom uve​če. Ali sada mi, iz ne​kog raz​lo​-
ga, nije bilo do toga. Iz kon​kret​nog raz​lo​ga: hteo sam da raz​mis​lim o sve​-
mu.
Dak​le. Oli​ver je pri​me​ćen jed​nog ju​tra kako u Sto​uk Nju​in​g​to​nu ku​pu​-
je cve​će za Rozu, s ko​jom je pret​hod​ne ve​če​ri do​ži​veo sek​su​al​ni fi​ja​sko.
Oli​ver, koji je u lo​šem sta​nju, ima po​ziv da po​se​ti Dži​li​jan kad god po​že​li
kad se na​la​zi u kra​ju, zbog Roze. Sto​ga on to i čini, re​dov​no. Samo, Oli​-
ver ne ide kod Roze. Za​pra​vo, i ne​ma​mo do​ka​za da Roza živi ovde. S
dru​ge pak stra​ne, ima​mo do​ka​ze da Oli​ver živi ovde. Iz​naj​mio je sobu
kod gos​po​đe Da​jer u bro​ju 55, i viđa se sa Stju​ar​to​vom že​nom to​kom po​-
pod​ne​va kada je si​gu​ran da je Stju​art na pos​lu gde za​ra​đu​je no​vac da bi
ot​pla​tio kre​dit za kuću.
GDE RADE ONO? KOD NJE​GA ILI KOD NJE? MO​ŽDA NA
OVOM KRE​VE​TU, OVOM OVDE?

Dži​li​jan: Či​nje​ni​ca je da po​ne​kad, kada spus​tim slu​ša​li​cu, i da​lje ču​-
jem Oli​ve​rov glas u uhu, kako mi go​vo​ri da me voli, i... Ne, ni​sam si​gur​-
na da mogu sve da vam is​pri​čam.

Stju​art: Neću pos​tav​lja​ti pi​ta​nja. Mo​žda to i nije is​ti​na. Ako nije is​ti​-
na, užas​no je reći tako ne​što. A šta ako je is​ti​na?
Stvar​no ni​sam mis​lio da ima​mo pro​ble​ma sa sek​som. Ni​sam mis​lio.
Ovaj, ne mis​lim.
Ma, ovo je ša​ša​vo. Oli​ver je taj koji kaže da ima sek​su​al​nih pro​ble​ma.
Za​što bih pret​pos​tav​ljao - za​što bih sum​njao - da je u lju​bav​noj vezi s
mo​jom že​nom? Osim ako je re​kao da ima sek​su​al​nih pro​ble​ma kako ja ne
bih po​sum​njao. I upa​li​lo je, zar ne? Kako se zvao onaj sta​ri ko​mad koji
smo Dži​li​jan i ja gle​da​li, onaj u kome se je​dan tip pre​tva​ra da je im​po​ten​-
tan, i svi mu ve​ru​ju, pa mu mu​že​vi do​pu​šta​ju da se viđa s nji​ho​vim že​na​-
ma? Ne, to je smeš​no. Oli​ver nije ta​kav, nije pro​ra​ču​nat. Iz​u​zev ako...
kako mo​že​te biti u lju​bav​noj vezi sa že​nom svog naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja ako
nis​te pro​ra​ču​na​ti?
Pi​taj je, pi​taj je.
Ne, ne​moj je pi​ta​ti. Ćuti. Če​kaj.
Ko​li​ko dugo to već tra​je?
Umuk​ni.
U bra​ku smo tek ne​ko​li​ko me​se​ci.
Umuk​ni.
A ja mu još dao ček na ve​li​ku svo​tu.
Umuk​ni. Umuk​ni.

Oli​ver: Ima ona je​dan če​šalj. Če​šalj koji je bla​go osa​ka​ćen.
Kad radi, naj​pre kosu za​ba​ci po​za​di. Ima je​dan mali če​šalj koji drži na
sto​li​či​ci na ko​joj sto​ji ra​dio. Uzi​ma taj če​šalj, prov​la​či ga kroz kosu za​-
češ​lja​va​ju​ći je iza uši​ju, prvo iza le​vog, onda iza des​nog, uvek tim re​dom,
a kad za​vr​ši sa za​češ​lja​va​njem, kosu kači šna​la​ma od kor​nja​če​vi​ne, tač​no
iza uha.
Po​ne​kad, dok radi, is​pad​ne joj po koji pra​men kose, a ona, ne​na​ru​še​ne
kon​cen​tra​ci​je, ins​tin​k​tiv​no po​seg​ne za češ​ljem, iz​va​di šna​lu, za​češ​lja
kosu, po​no​vo je za​ka​či šna​lom, i vra​ti če​šalj na mes​to, sve to ne ski​da​ju​ći
po​gled s plat​na.
Na češ​lju ne​dos​ta​je ne​ko​li​ko zu​ba​ca. Ne, bu​di​mo pre​ciz​ni. Češ​lju ne​-
dos​ta​je pet​na​est zu​ba​ca. Iz​bro​jao sam.
Taj če​šalj, bla​go osa​ka​ćen.

Stju​art: Oli​ver je imao so​li​dan broj de​vo​ja​ka to​kom go​di​na, ali, ako
mene pi​ta​te, ni​ka​da nije bio za​ljub​ljen. Oh, znam da je mno​go puta go​vo​-
rio da je za​ljub​ljen. Pra​vio je sva ona otr​ca​na po​re​đe​nja iz​me​đu sebe i li​-
ko​va iz ope​re, ra​dio je sve što se od lju​di oče​ku​je da rade kad su za​ljub​-
lje​ni, kao na pri​mer, da se čes​to dure, da se is​po​ve​da​ju svo​jim pri​ja​te​lji​-
ma i da se na​pi​ju kad stva​ri kre​nu na​opa​ko. Ali ni​ka​da mu ni​sam ve​ro​vao
da je za​is​ta za​ljub​ljen.
Ni​ka​da mu to ni​sam re​kao, ali pod​se​ćao me je na one lju​de koji stal​no
tvr​de da ima​ju grip, a u stva​ri pate od te​žeg obli​ka pre​hla​de. Svi kažu:
„Imao sam onaj groz​ni trod​nev​ni grip”. O, ne, nis​te ga ima​li. Cu​rio vam
je nos, bo​le​la vas je gla​va, uši su vam bile za​pu​še​ne, ali to nije bio grip,
bila je to tek pre​hla​da.
Na​dam se da Oli​ver nema grip.
Umuk​ni. Umuk​ni.

Oli​ver: „Tač​nost je vr​li​na onih koji se do​sa​đu​ju.” Ko je to re​kao?
Neko. Neko od mo​jih ju​na​ka.
Ša​pu​ćem to sebi od po​ne​delj​ka do pet​ka, iz​me​đu 6.32 i 6.38, dok se​-
dim zak​lo​njen čet​kas​tim lis​to​vi​ma i gle​dam kako tr​tas​ti Stju hita svo​joj
kući. „Tač​nost je vr​li​na onih koji se do​sa​đu​ju.”
Ta​ko​đe, ne pod​no​sim da ga gle​dam kako ide kući. Kako se usu​đu​je da
dođe kući i sta​ne na kraj mo​joj sre​ći? Na​rav​no da mu ne že​lim da pad​ne
pod voz pod​zem​ne že​lez​ni​ce (dok u dže​pu man​ti​la sti​ska svo​ju po​vrat​nu
kar​tu!), već jed​nos​tav​no ne pod​no​sim tugu koju ose​ćam kada se po​ja​vi
iza ugla s ak​tov​kom u ruci i nad​me​nim osme​hom na licu.
Po​čeo sam da ra​dim ne​što što ve​ro​vat​no nije u redu. Stju​art je kriv za
to, zbog nje​ga sam po​čeo, jer tako pun sebe ko​ra​ča kući, u svo​je ušu​ška​-
no gnez​daš​ce, tako udob​no i ugod​no, dok ja se​dim ovde u neo​svet​lje​noj
sobi, pre​tva​ra​ju​ći se da sam Or​son Je​be​ni Vels. Kad zađe za ugao, neg​de
iz​me​đu 6.32 i 6.38, ja pri​tis​nem broj 1 na svom ap​surd​nom mat-cr​nom
be​žič​nom te​le​fo​nu u kož​noj fu​tro​li, koji bi mno​go sreć​ni​je ži​veo u Stju​-
ovoj de​be​loj ak​ten-taš​ni. Raz​ne vr​ste zgod​nih tri​ko​va zna ova spra​va,
kako mi je za​di​ha​ni tr​go​vac objas​nio. Je​dan od os​nov​nih - za koji se čak i
ja sma​tram spo​sob​nim da ga shva​tim - zove se skla​di​šte​nje. Dru​gim re​či​-
ma, pam​će​nje bro​je​va. Ili, u mom slu​ča​ju, pam​će​nje jed​nog bro​ja. Nje​-
nog.
Kad Stju​art svo​je lice oba​sja​no sun​cem na za​la​sku okre​ne pre​ma kući,
Oli​ver pri​tis​ne je​di​ni​cu i čeka na njen glas.
„Da?”
„Vo​lim te.”
Ona spu​šta slu​ša​li​cu.
Stju se hva​ta za kva​ku na ka​pi​ji.
Moj te​le​fon klik​ne, za​zu​ji i do mog uha do​pre od​go​va​ra​ju​ći sig​nal.

Dži​li​jan: Da​nas me je do​dir​nuo. O, bože, ne​moj​te mi reći da je po​če​-
lo. Je li po​če​lo?
Mis​lim, nije nam to bilo prvi put da se do​dir​ne​mo. I ra​ni​je sam zna​la
da ga uhva​tim za ruku, da mu raz​ba​ru​šim kosu, raz​me​nji​va​li smo za​gr​lja​-
je, lju​bi​li se u obraz, ono uobi​ča​je​no što rade pri​ja​te​lji. A ovo je bilo ma​-
nje, ma​nje od sve​ga toga, a opet puno više.
Se​de​la sam za šta​fe​la​jem. Šna​le su po​pus​ti​le. Po​se​gla sam za češ​ljem
koji dr​žim na sto​li​či​ci.
„Ne mr​daj”, re​kao je ve​oma tiho.
Nas​ta​vi​la sam da ra​dim. Ose​ti​la sam kako mi je pri​šao. Ski​nuo mi je
šna​lu s kose, kosa se raz​le​te​la, on ju je za​češ​ljao tako da mi ide iza uha,
vra​tio šna​lu na mes​to, za​ka​čio je, vra​tio če​šalj na sto​li​či​cu, uda​ljio se i
seo. Samo to, ni​šta više.
Sre​ćom, ra​di​la sam je​dan jed​nos​ta​van deo. Samo sam nas​ta​vi​la auto​-
mat​ski da ra​dim još mi​nut ili dva. Onda je on re​kao:
„Vo​lim taj če​šalj.”
Nije fer. Po​re​đe​nja nisu fer, znam. Ne tre​ba da po​re​dim. Ni​ka​da ni​sam
raz​miš​lja​la o tom svom češ​lju. Ko​ris​tim ga odu​vek. Jed​no​ga dana, ubr​zo
po​što smo se upoz​na​li, Stju​art je do​šao u moj ate​lje i vi​deo ga. Re​kao je:
„Če​šalj ti je slom​ljen.” Dva dana kas​ni​je pok​lo​nio mi je novi. Bilo je oči​-
gled​no da se po​tru​dio da pro​na​đe sli​čan, jer je taj novi bio iste ve​li​či​ne i
od kor​nja​če​vi​ne. Ali, ja ga ni​sam ko​ris​ti​la. Za​dr​ža​la sam sta​ri. Ne​ka​ko
kao da su mi pr​sti na​vik​li na te iz​lom​lje​ne zup​ce, kao da zna​ju koji ne​-
dos​ta​ju.
A sada je do​volj​no da Oli​ver kaže samo: „Vo​lim taj če​šalj”, i ja se iz​-
gu​bim. Iz​gu​bim i pro​na​đem.
Nije fer pre​ma Stju​ar​tu. Ka​žem sebi: „Nije fer pre​ma Stju​ar​tu”, ali iz​-
gle​da da reči ne​ma​ju ni​kak​vog efek​ta.

Oli​ver: Kad sam bio mali, Ma​to​ra Ba​ra​ba je ku​po​va​la Taj​ms. Nema
sum​nje i sad to čini. Raz​me​tao se svo​jom ve​šti​nom za mots cro​isés. Ja
sam sa svo​je stra​ne raz​gle​dao umr​li​ce i po​ku​ša​vao da iz​ra​ču​nam pro​se​-
čan vek Ma​to​rih Ba​ra​ba koje su umr​le toga dana. Tako bih iz​ra​ču​nao ko​-
li​ko je, sta​tis​tič​ki, po​treb​no Ma​to​roj Ba​ra​bi Re​ša​va​ču Ukr​šte​nih Reči da i
sam skik​ne.
Bila su tu i Pi​sma či​ta​la​ca koja je moj otac pom​no iš​či​ta​vao tra​ga​ju​ći
za ubu​đa​lim pre​dra​su​da​ma s ko​jih kap​lje od​go​va​ra​ju​ća ko​li​či​na bar​skog
mu​lja. Po​ne​kad je Ma​to​ra Ba​ra​ba ume​la te​ško da zas​te​nje, go​to​vo iz du​-
bi​ne svo​jih iz​nu​tri​ca, kada bi se sla​gao sa sta​vo​vi​ma ne​kog de​be​lo​koš​ca
déjà pen​sée - Sve Bi​ljo​žde​re Vra​ti​ti u Pa​ta​go​ni​ju - Jes​te, za​is​ta ima mno​-
go Ma​to​rih Ba​ra​ba na ovom sve​tu.
Ono čega se ja se​ćam iz tih drev​nih vre​me​na sa stra​ni​ce za Pi​sma či​ta​-
la​ca jes​te kako su MB-ovi za​vr​ša​va​li svo​ja pi​sma. Mo​gli ste naći Vaš
oda​ni, Is​kre​no Vaš, i Čast mi je, gos​po​di​ne, biti Vaš po​kor​ni slu​ga. Ali
ve​či​to sam tra​gao za oni​ma koja su upot​pu​nja​va​la sli​ku jed​ne Ma​to​re Ba​-
ra​be, a ta su se za​vr​ša​va​la sa Vaš itd. Paž​nju su priv​la​či​la još više zbog
toga što su ih u no​vi​na​ma štam​pa​li kao Vaš &td.
Vaš &td. Ne​ka​da sam raz​miš​ljao o ovo​me. Šta to zna​či? Odak​le po​ti​-
če? Za​miš​ljao sam ne​kog in​dus​tri​jal​ca s ka​maš​na​ma koji dik​ti​ra svo​ja za​-
pa​ža​nja jed​ne ma​to​re ba​ra​be se​kre​ta​ri​ci da bi ih pos​la​la naj​ti​raž​ni​jim no​-
vi​na​ma koje on u šali ve​ro​vat​no zove Gro​mo​vi​te. Kada za​vr​ši svo​je ora​-
tor​sko po​dri​gi​va​nje, re​kao bi samo, Vaš itd. što bi gos​po​đi​ca se​kre​ta​ri​ca
auto​mat​ski pre​ba​ci​la u „Čast mi je, gos​po​di​ne, što sam je​dan od is​tak​nu​-
tih Ma​to​rih Ba​ra​ba koji, ako mu se proh​te, može i na​lep​ni​cu s kon​zer​ve
sr​de​la da ski​ne i da vam je po​ša​lje, i vi ćete je ipak obja​vi​ti iz​nad mog
ime​na”, ili ne​što slič​no, a onda bi re​kao, „Smes​ta to po​ša​lji​te u Gro​mo​vi​-
te, gos​po​đi​ce Se​kre​ta​ri​ce.”
Me​đu​tim, jed​no​ga dana gos​po​đi​ca Se​kre​ta​ri​ca bila je od​sut​na zbog
toga što je jor​škom nad​bi​sku​pu pru​ža​la ma​nu​el​ne us​lu​ge, pa je pos​la​ta
za​me​na. A za​me​na je na​pi​sa​la Vaš, itd. ona​ko kako je čula; u Taj​m​su su
to uka​pi​ra​li kao bes​kraj​nu du​ho​vi​tost ma​to​rog in​dus​tri​jal​ca pa su od​lu​či​li
da na sve to utis​nu i svoj ro​ko​ko pe​čat time što će stvar i da​lje sa​bi​ti i od​-
štam​pa​ti kao Vaš &td, na šta su os​ta​le Ma​to​re Ba​ra​be kre​nu​le tra​gom ka​-
maš​ni in​dus​tri​jal​ca koji je tako pri​svo​jio taj izum. Zato ima​mo: Vaš &td.
Na sve to sam ja, odu​šev​lje​ni šes​na​es​to​go​diš​njak još uvek ne​isku​san,
po​čeo da za​vr​ša​va​ni svo​ja pi​sma pa​ro​dič​nim: S lju​bav​lju, &td. Na​ža​lost,
mo​ram reći da nisu svi s ko​ji​ma sam se do​pi​si​vao shva​ti​li šalu. Jed​na de​-
mo​isel​le je po krat​kom pos​tup​ku iz​gu​bi​la mes​to u mu​ze​ju mog srca zbog
toga što me je s ha​ute​ur oba​ves​ti​la da se upo​tre​ba reči itd., bilo u pi​sa​noj
ko​mu​ni​ka​ci​ji, bilo u kit​njas​toj pro​zi ima sma​tra​ti pros​tom i vul​gar​nom.
Na šta sam ja od​go​vo​rio kao prvo, da „reč” i tako da​lje nije jed​na već tri
reči, i da je je​di​na pros​ta stvar u mom pi​smu - s ob​zi​rom na iden​ti​tet re​ci​-
pi​jen​ta - ono što sam na​pi​sao is​pred itd. Avaj, ona na ovu moju pri​med​bu
nije od​go​vo​ri​la bu​dis​tič​ki smi​re​no, kako bi mo​žda neko oče​ki​vao.
S lju​bav​lju, &td. Pred​log je jed​nos​ta​van. Svet se deli na dve ka​te​go​ri​-
je: na one koji ve​ru​ju da je svr​ha, funk​ci​ja, bas-pe​da​la i ključ​na me​lo​di​ja
ži​vo​ta lju​bav, i da sve os​ta​lo - sve os​ta​lo - jes​te samo jed​no itd; i na onu
dru​gu ne​sreć​nu ve​ći​nu koji pre sve​ga ve​ru​ju u itd. ži​vo​ta, za koje je lju​-
bav, ma kako pri​jat​na, tek pro​laz​ni za​nos mla​dos​ti, než​ni uvod u pre​s​vla​-
če​nje pe​le​na, ali ne to​li​ko so​lid​na, čvr​sta i po​uz​da​na kao, re​ci​mo, na​me​-
štaj za kuću. To je je​di​na po​de​la koja je za​is​ta važ​na.

Stju​art: Oli​ver. Moj sta​ri pri​ja​telj Oli​ver. Moć reči, moć sra​nja. Nije
ni čudo što je za​vr​šio tako što drži ča​so​ve ko​nver​za​ci​je.

Oli​ver: Mis​lim da ni​sam bio do​volj​no ja​san. Kada sam pre neki dan
za​tvo​rio vra​ta u že​lji da iz​beg​nem slat​ki iz​a​zov Dži​li​ja​ni​ne kva​zis​tro​gos​-
ti, re​kao sam joj (oh, se​tio sam se, se​tio sam se - pos​to​ji u mo​joj lo​ba​nji
crna ku​ti​ja u ko​joj su sa​ču​va​ni svi snim​ci): „Ne vo​lim te. Ne obo​ža​vam
te. Ne že​lim da stal​no bu​dem s to​bom. Neću da ima​mo lju​bav​nu vezu.
Neću da se ože​nim to​bom. Neću da za​uvek slu​šam tvoj glas.”
Mo​že​te li da pro​na​đe​te ulje​za u ovom nizu?

Stju​art: Ci​ga​re​tu?

Oli​ver: Tes​ti​ra​ću se na sidu.
To vas iz​ne​na​đu​je/ne iz​ne​na​đu​je? Ne​po​treb​no pre​cr​ta​ti.
Ali ne​moj​te do​no​si​ti za​ključ​ke na pre​čac. Ili, ba​rem, ne​moj​te za​klju​či​-
va​ti na ovaj na​čin: za​ra​že​ne igle, hun​ske igre, fak​tor par​nog ku​pa​ti​la.
Mo​žda je moja proš​lost je​zi​vi​ja od one koju ima čo​vek do mene (a kako
je taj čo​vek naj​ve​ro​vat​ni​je Stju​art Hjuz, vlas​te​lin, ban​kar, hi​po​te​kar, onda
je sa​svim iz​ves​no da će biti je​zi​vi​ja), ali ovo nije vre​me za is​po​ve​da​nje.
A nije ni obra​zov​ni pro​gram, ni epi​zo​da kri​mi​na​lis​tič​ke se​ri​je.
Že​lim da pred nju pros​trem svoj ži​vot, zar ne vi​di​te? Po​či​njem is​po​-
čet​ka, čist sam, ta​bu​la rasa, ne švr​ljam oko​lo, čak sam pres​tao i da pu​-
šim. Zar to nije san? Ili ba​rem, je​dan od dva sna. Prvi gla​si: evo me, pot​-
pun sam, ceo, ši​rok, zreo, pro​na​đi u meni ono što že​liš, is​ko​ris​ti sve što ti
se pru​ža. Dru​gi gla​si: pra​zan sam, otvo​ren, ni​šta osim mo​guć​nos​ti, uči​ni
sa mnom ono što ho​ćeš, is​pu​ni me čime ho​ćeš. Naj​ve​ći deo ži​vo​ta pro​veo
sam na​li​va​ju​ći tan​ko​ve sum​nji​vim sup​s​tan​ca​ma. Sada ih praz​nim, is​u​šu​-
jem, is​pi​ram.
I tes​ti​ram se na sidu. A to joj mo​žda čak i neću reći.

Stju​art: Ci​ga​re​tu?
Haj​de, uz​mi​te jed​nu.
Po​sma​traj​te to na ovaj na​čin. Ako mi po​mog​ne​te s ovom ku​ti​jom, ma​-
nje ću pu​ši​ti, i ma​nja je ve​ro​vat​no​ća da ću umre​ti od raka plu​ća, a mo​žda
ću, kako moja žena tvr​di, po​ži​ve​ti do​volj​no dugo da obo​lim od Al​c​haj​-
me​ro​ve bo​les​ti. Zato uz​mi​te jed​nu, to je znak da ste na mo​joj stra​ni. Sta​-
vi​te je za uho i sa​ču​vaj​te za kas​ni​je, ako že​li​te. A opet, ako je ne bu​de​te
uze​li...
Na​rav​no da sam pi​jan. Zar vi ne bis​te bili?
Ni​sam jako pi​jan.
Samo pi​jan.

Dži​li​jan: Ne že​lim da bilo ko po​mis​li da sam se za Stju​ar​ta uda​la iz
sa​ža​lje​nja.
Do​ga​đa se to. Znam, vi​de​la sam i sama. Se​ćam se jed​ne de​voj​ke s ko​-
le​dža, jed​ne od onih mir​nih, od​luč​nih. Zva​la se Ro​uz​me​ri. Iz​la​zi​la je po​-
vre​me​no sa Saj​mo​nom, krup​nim, vi​so​kim mom​kom čija se ode​ća uvek
či​ni​la čud​nom jer ju je ku​po​vao u spe​ci​jal​noj rad​nji. Mis​lim da se zva​la
Vi​so​ki i Moć​ni. Na​pra​vio je gre​šku i ne​ko​me re​kao za to, pa su mu se de​-
voj​ke sme​ja​le iza leđa. U po​čet​ku nije bilo ni​šta oz​bilj​no. „Pa, Ro​uz​me​ri,
kako je gos​po​din Vi​sok i Mo​ćan?” Ali, ne​ka​da je bi​va​lo i gore. Bila je tu
jed​na ni​ska de​voj​ka špi​cas​tog lika i po​ga​nog je​zi​ka koja je iz​ja​vi​la kako
ona ni​ka​da ne bi iz​aš​la s njim jer ni​ka​da ne bi zna​la šta je sle​de​će na šta
će na​le​te​ti no​som. Ro​uz​me​ri uglav​nom nije re​ago​va​la na sve to, kao da
su se i njoj ru​ga​li. A onda, se​ćam se da je jed​nog dana - nije to bilo ni​šta
gore od uobi​ča​je​nog - de​voj​ka s onim je​zi​kom rek​la vrlo po​la​ko i vrlo lu​-
ka​vo: „Pi​tam se da li je na nje​mu sve pro​por​ci​onal​no?” Mno​ge de​voj​ke
su se ovo​me slat​ko na​sme​ja​le, i Ro​uz​me​ri im se do​nek​le pri​dru​ži​la, ali
ka​za​la mi je da je tog tre​nut​ka od​lu​či​la da se uda za Saj​mo​na. Do tada
čak nije bila ni na​ro​či​to za​ljub​lje​na u nje​ga. Jed​nos​tav​no je po​mis​li​la:
„Nje​mu će se ovak​ve stva​ri de​ša​va​ti či​ta​vog ži​vo​ta, a ja ću, bo​ga​mi, biti
na nje​go​voj stra​ni.” I bila je. Za​vr​ši​la je ko​ledž i uda​la se za nje​ga.
Ali ja ni​sam to ura​di​la. Ako se s ne​kim ven​ča​te iz sa​ža​lje​nja, onda ve​-
ro​vat​no s njim i os​ta​je​te iz sa​ža​lje​nja. Čini mi se da je tako.
Uvek sam ume​la da objas​nim ono što se do​ga​đa. Sad mi se čini da ni​-
jed​no objaš​nje​nje nije od​go​va​ra​ju​će. Re​ci​mo, ni​sam od lju​di koji su auto​-
mat​ski ne​za​do​volj​ni onim što ima​ju; niti sam od onih koji žele samo ono
što ne mogu da ima​ju. Ni​sam snob kada je u pi​ta​nju iz​gled; pre bi se mo​-
glo reći upra​vo obr​nu​to - ne ve​ru​jem mu​škar​ci​ma koji do​bro iz​gle​da​ju.
Ni​ka​da ne be​žim iz veze; obič​no u njoj os​ta​jem pre​du​go. A Stju​art je isti
ta​kav, onaj Stju​art u koga sam se za​lju​bi​la proš​le go​di​ne - ni​sam ima​la ni​-
kak​va groz​na ot​kri​ća kak​va neke žene do​ži​ve. I (za slu​čaj da se pi​ta​te) u
na​šem sek​su​al​nom ži​vo​tu nema ap​so​lut​no ni​kak​vih pro​ble​ma.
Dak​le, ono što tre​ba da shva​tim je sle​de​će: upr​kos či​nje​ni​ci da vo​lim
Stju​ar​ta, iz​gle​da da se za​ljub​lju​jem u Oli​ve​ra.
 To se sada de​ša​va sva​kog dana. Sva​ke ve​če​ri. Vo​le​la bih da pres​ta​ne.
Ne, ne bih vo​le​la. Ne mogu, ina​če ne bih di​za​la slu​ša​li​cu. Neg​de iza pola
šest. Dok če​kam Stju​ar​ta da dođe kući. Po​ne​kad sam u ku​hi​nji, po​ne​kad
za​vr​ša​vam po​sao u ate​ljeu pa mo​ram da str​čim dole. Te​le​fon za​zvo​ni i ja
znam ko je, znam da će Stju​art usko​ro sti​ći, ali ipak žu​rim da se ja​vim.
Ja ka​žem: „Da?” Čak ni broj ne iz​go​vo​rim. Kao da je​dva če​kam.
On kaže: „Vo​lim te.”
I zna​te šta je po​če​lo da mi se de​ša​va? Kad spus​tim slu​ša​li​cu ose​ćam
da sam vlaž​na dole. Mo​že​te li to da za​mis​li​te? Po​bo​gu, kao da je to neka
te​le​fon​ska por​no​gra​fi​ja, ili ne​što slič​no. Stju​art stav​lja ključ u bra​vu a ja
sam vlaž​na zbog gla​sa dru​gog mu​škar​ca. Da po​dig​nem slu​ša​li​cu i su​tra?
Mo​že​te li to da za​mis​li​te?

Gos​po​đa Va​jat: L’Amo​ur plaît plus que la ma​ri​age, pour la ra​ison
que les ro​mans sont plus amu​sants que l’his​to​ire . Kako ovo pre​ves​ti?
Lju​bav pri​či​nja​va veće za​do​volj​stvo nego brak, na isti na​čin na koji su
ro​ma​ni za​bav​ni​ji od is​to​ri​je. Tako ne​ka​ko. Vi En​gle​zi ne poz​na​je​te Šam​-
fo​ra do​volj​no do​bro. Vo​li​te La Ro​šfu​koa, sma​tra​te kako je on „ti​pi​čan
Fran​cuz”. Za​miš​lja​te kako je ugla​đe​ni epi​gram vr​hu​nac „lo​gič​kog uma”
Fran​cu​za. E pa, ja sam Fran​cu​ski​nja, i La Ro​šfu​ko mi se ne do​pa​da baš
mno​go. Pre​vi​še ci​niz​ma, i ta​ko​đe pre​vi​še... ugla​đe​nos​ti, ako baš ho​će​te.
On želi da se vidi ko​li​ko je tru​da ulo​žio u to da iz​gle​da mu​dro. Ali, to
nije mu​drost. Mu​drost u sebi ima više ži​vo​ta, u mu​dros​ti pre ima hu​mo​ra
nego do​miš​lja​nja. Više mi se do​pa​da Šam​for. On je re​kao i ovo:
„L’hymen vi​ent après la​mo​ur, com​me la fu​mee après la flam​me.” Brak
do​la​zi pos​le lju​ba​vi kao dim pos​le va​tre. Što i nije tako oči​gled​no kao što
se naj​pre mis​li.
Zo​vem se ma​dam Va​jat i od mene se oče​ku​je da bu​dem mu​dra. Evo na
čemu se zas​ni​va moja re​pu​ta​ci​ja. Na tome što sam žena u odre​đe​nim go​-
di​na​ma, koja je us​pe​la, po​što ju je muž os​ta​vio pre to​li​ko go​di​na, da bez
po​nov​ne uda​je sa​ču​va ra​zum i zdrav​lje, koja slu​ša više nego što go​vo​ri, i
koja sa​ve​te deli samo kada se to od nje tra​ži. „O, da zna​te da ste u pra​vu
gos​po​đo Va​jat, kako ste samo mu​dri”, go​vo​ri​li su mi lju​di, ali tome bi
obič​no pret​ho​dio po​du​ži nas​tup nji​ho​ve vlas​ti​te glu​pos​ti ili gre​ške. Zbog
toga ne ose​ćam da sam to​li​ko mu​dra. Ili ba​rem znam da je mu​drost re​la​-
tiv​na stvar, i da, kako god bilo, ni​ka​da ne tre​ba po​nu​di​ti sve što ima​te, ni
sve što zna​te. Ako sve po​ka​že​te, ako se ume​ša​te, ne mo​že​te biti od po​mo​-
ći. Iako je po​ne​kad ve​oma te​ško da se ne po​ka​že sve.
Moje dete, moja kći Dži​li​jan, do​la​zi da me obi​đe. Ne​sreć​na je. Pla​ši se
da više nije za​ljub​lje​na u svog muža. Kaže da se neko dru​gi za​lju​bio u
nju i stra​hu​je da se i ona za​ljub​lju​je u nje​ga. Ona ne kaže o kome je reč
ali, na​rav​no, imam ja svo​je pret​pos​tav​ke.
Šta mis​lim o tome? Pa, ni​šta na​ro​či​to - hoću da ka​žem, ne​mam neki
ge​ne​ral​ni stav o tak​vim si​tu​aci​ja​ma, jed​nos​tav​no mis​lim da se tak​ve stva​-
ri de​ša​va​ju. Na​rav​no, u kon​kret​nom slu​ča​ju mog de​te​ta, imam miš​lje​nje,
ali ono se tiče samo nje.
Ona je bila ne​sreć​na, ja sam bila ne​sreć​na zbog nje. Ipak, nije to kao
kad pro​me​ni​te auto​mo​bil. Pla​ka​la je, a ja sam po​ku​ša​la da je ute​šim. Pod
tim po​dra​zu​me​vam da sam po​ku​ša​la da joj po​mog​nem da shva​ti šta joj to
go​vo​ri vlas​ti​to srce. To je je​di​no što mo​že​te ura​di​ti. Iz​u​zev ako pos​to​ji
ne​što straš​no u bra​ku sa Stju​ar​tom, što, kako me ona uve​ra​va, ne pos​to​ji.
Za​gr​li​la sam je i slu​ša​la nje​ne suze. Se​ćam se ko​li​ko je bila odras​la
kad je bila dete. Kad nas je Gor​don os​ta​vio, Dži​li​jan je bila ta koja je
mene te​ši​la. Ima​la je obi​čaj da me za​gr​li i kaže: „Ja ću te pa​zi​ti, ma​man.”
Zna​te, ima ne​čeg sr​ce​pa​ra​ju​ćeg u tome kad vas teši dete od tri​na​est go​di​-
na. Kad se toga se​tim, i sama bih se ras​pla​ka​la.
Dži​li​jan je po​ku​ša​la da objas​ni kako je upla​še​na zbog po​mis​li da bi
mo​gla da pres​ta​ne da voli Stju​ar​ta tako brzo na​kon što je po​če​la da ga
voli, kao da u njoj pos​to​ji gre​ška. „Mis​li​la sam kako opas​no vre​me do​la​zi
kas​ni​je, Ma​man. Mis​li​la sam da ću ne​ko​li​ko go​di​na biti bez​bed​na.”
Okre​nu​la se u mom na​ru​čju i gle​da​la me u lice.
„Vre​me je uvek opas​no”, rek​la sam.
„Kako to mis​liš?”
„Vre​me je uvek opas​no.”
Okre​nu​la je gla​vu i klim​nu​la. Zna​la sam o čemu raz​miš​lja. Tre​ba​lo bi
da objas​nim da je moj muž Gor​don u svo​joj če​tr​de​set i dru​goj go​di​ni, na​-
kon što smo u bra​ku bili - oh, nije bit​no ko​li​ko dugo - po​be​gao s uče​ni​-
com od se​dam​na​est go​di​na. Dži​li​jan mis​li da je čula o kri​zi sed​me go​di​-
ne, kako vi to zo​ve​te, i vi​de​la je kod svog oca kri​zu pet​na​es​te go​di​ne, a
sada je sama ot​kri​la da pos​to​ji jed​na čak i pre sed​mo​go​diš​nje. Isto tako
mis​li da se i ja ta​ko​đe se​ćam Gor​do​na, i da uoča​vam slič​nost iz​me​đu oca
i kćer​ke, i kako je sve to si​gur​no bol​no za mene. Ali, ja ni​sam o tome raz​-
miš​lja​la, a ne bih mo​gla reći o čemu sam raz​miš​lja​la.

Oli​ver: Ho​će​te da ču​je​te ne​što smeš​no? Dž. i S. se nisu sre​li u vin​-
skom baru kako su se uvek pre​tva​ra​li. Upoz​na​li su se u ho​te​lu Če​ring
Kros, na jed​noj od onih sta​ja​ćih par​to​uzes za mla​de pro​fe​si​onal​ce.
Ne​ka​kav tre​nu​tak fine in​tu​ici​je na​veo me je da spo​me​nem na​vod​ni su​-
sret u Vlas​te​lin​skom baru, za ili od, pred Dži​li​jan. Naj​pre nije rek​la ni​šta.
Još neko vre​me je pljuc​ka​la na svo​ju kr​pi​cu i tr​lja​la njo​me pre​ko plat​na.
A za​tim mi je sve is​pri​ča​la. Pri​me​ti​te da ni​sam mo​rao da je pi​tam. Dak​le,
ovo ve​ro​vat​no de​lu​je i u obr​nu​tom sme​ru: od​lu​či​la je da pre​da mnom
nema ni​kak​vih taj​ni.
Na​vod​no, pos​to​je odre​đe​na mes​ta za one što pate od lju​bav​ne suše
koja se leči tako što se za sumu od dva​de​set pet fun​ti tu može doći če​ti​ri
pet​ka za re​dom. Bio sam šo​ki​ran - to je bila moja prva re​ak​ci​ja. Onda
sam po​mis​lio, vi​diš, ne tre​ba pot​ce​nji​va​ti ma​log dla​ka​vog Stjua. Mo​že​te
biti si​gur​ni da će i lju​bav​nom pos​lu pris​tu​pi​ti po​put ana​li​ti​ča​ra tr​ži​šta.
„Ko​li​ko si puta otiš​la tamo dok nisi upoz​na​la Stju​ar​ta?”
„To mi je bio prvi put.”
„Zna​či, do​bi​la si ga za 6 fun​ti i 25 pe​ni​ja?”
Na​sme​ja​la se. „Ne, do​bi​la sam ga za 25 fun​ti. Ne re​fun​di​ra​ju tro​ško​-
ve.”
Dra​žes​ne li le​pr​ša​vos​ti duha. „Ne re​fun​di​ra​ju tro​ško​ve”, po​no​vio sam,
a onda me po​put ma​la​rič​ne groz​ni​ce stre​fio na​pad ki​ko​ta​nja.
„Od mene to nisi čuo. Nije tre​ba​lo ni​šta ni da ti ka​žem.”
„I nisi. Evo, već sam sve za​bo​ra​vio.” Pos​luš​no sam za​uz​dao svo​ju raz​-
dra​ga​nost.
Ali mogu da se kla​dim da se Stju​art vra​tio po svoj no​vac, po​što po​ne​-
kad ume da bude ne​ve​ro​vat​na stip​sa. Kao onda kada sam ih če​kao na Ge​-
tvi​ku, tra​žio je da mu re​fun​di​ra​ju no​vac za po​vrat​nu kar​tu. I kla​dim se da
je us​peo da ga do​bi​je. Zna​či, on je nju ko​štao 25 fun​ti, a ona nje​ga 6 fun​ti
i 25 pe​ni​ja. Ko​li​ko bi sada tra​žio za nju? Za ko​li​ko je di​gao cenu?
I kad smo već kod nov​ca: gos​po​đa Da​jer, s ko​jom sam mo​žda i imao
na​me​ru da po​beg​nem da mi srce nije skri​ve​no na dru​gom mes​tu, juče me
je oba​ves​ti​la da sam na spi​sku po​re​skih obvez​ni​ka. Ti mom​ci za​is​ta ne
gube vre​me. Usi​sa​će sve do pos​led​nje drah​me. Mis​li​te li da pos​to​je iz​u​-
ze​ci zbog hu​ma​ni​tar​nih raz​lo​ga? Si​gu​ran sam da Oli​ver pos​to​ji kao po​se​-
ban slu​čaj u ne​koj tuž​noj pod​gru​pi?

Dži​li​jan: Sada sva​ki put to ura​di. Pra​men kose se i ne iz​vu​če iz šna​le,
a on jed​nos​tav​no uzme če​šalj i ot​ka​či šna​lu i za​češ​lja kosu i za​gla​di je i
po​no​vo sta​vi šna​lu. Ja go​rim.
Us​ta​la sam i po​lju​bi​la ga. Otvo​re​nih usta priš​la sam pra​vo nje​go​vim
us​na​ma, ša​kom sam ga ma​zi​la po vra​tu i pri​tis​nu​la ga i sta​la tako da
može da me do​di​ru​je gde god po​že​li. Sta​ja​la sam tako lju​be​ći ga, s ru​kom
na nje​go​vom vra​tu, oče​ku​ju​ći nje​go​ve ruke na svom telu, čak sam i noge
raz​mak​la. Lju​bi​la sam ga i če​ka​la.
I če​ka​la.
Uz​vra​tio mi je po​lju​bac, otvo​re​nih usta, a ja sam i da​lje če​ka​la.
Stao je. Po​gled mi je bio na nje​mu. Sta​vio je ruke na moja ra​me​na,
okre​nuo me i vra​tio za šta​fe​laj.
„Haj​de​mo u kre​vet, Oli​ve​re.”
Zna​te li šta je on ura​dio? Gur​nuo me je na​zad na sto​li​cu i, šta​vi​še, tut​-
nuo mi krpu u ruke.
„Ne mogu da ra​dim. Sada više ne mogu da ra​dim.”
Ono što je neo​bič​no kada je o Oli​ve​ru reč jes​te da je on sa​svim dru​ga​-
či​ji kada smo sami. Ne bis​te ga pre​poz​na​li. Mno​go je mir​ni​ji, slu​ša, ne
go​vo​ri ona​ko raz​met​lji​vo. I ni​ka​ko se ne bi mo​glo reći da je si​gu​ran u
sebe kao što ve​ro​vat​no iz​gle​da dru​gi​ma. Znam šta oče​ku​je​te da ću sada
reći. „Oli​ver je za​pra​vo vrlo ra​njiv.” Zato to neću reći.
„Vo​lim te”, re​kao je. „Obo​ža​vam te. Že​lim stal​no da bu​dem s to​bom.
Hoću da se ože​nim to​bom. Hoću da za​uvek slu​šam tvoj glas.” Sad smo
već bili na ka​uču.
„Oli​ve​re, bilo bi ti pa​met​ni​je da vo​diš lju​bav sa mnom. Stvar​no mo​-
raš.”
 Us​tao je. Mis​li​la sam da je us​tao da bi me od​neo u kre​vet, ali on je
samo po​čeo da se šeta ukrug. Gore-dole po ate​ljeu.
„Oli​ve​re, ni​šta ne bri​ni... Ne bri​ni ako...”
„Ja te že​lim celu”, ka​zao je. „Neću samo je​dan deo tebe. Hoću sve.”
„Ja ni​sam na pro​da​ju.”
„Ni​sam tako mis​lio. Mis​lim, ne že​lim samo lju​bav​nu vezu s to​bom.
Lju​bav​ne veze su - one su - ne znam - kao da si za​ku​pio apart​man u Mar​-
be​lji po tajm-šer prin​ci​pu, ili tako ne​ka​ko.” Za​tim se sle​dio usred ko​ra​ka i
okre​nuo se pre​ma meni straš​no za​bri​nut jer je mis​lio da ću se uvre​di​ti
zbog tog po​re​đe​nja. Iz​gle​dao je go​to​vo oča​jan. „Za​pra​vo, u Mar​be​lji je
vrlo lepo. Mno​go lep​še nego što bi po​mis​li​la. Ima je​dan mali trg, se​ćam
se, sa sta​bli​ma na​ran​dži. Dok sam bio tamo, rad​ni​ci su bra​li na​ran​dže.
Čini mi se da je to bilo u fe​bru​aru. Na​rav​no, oba​vez​no tre​ba oti​ći van se​-
zo​ne.”
Zna​te, bila ga je uhva​ti​la pa​ni​ka. Kada se ode ova​ko da​le​ko, Oli​ver
ve​ro​vat​no ima ma​nje sa​mo​po​uz​da​nja od Stju​ar​ta. A čak nije ni to​li​ko da​-
le​ko oti​šao.
„Oli​ve​re”, rek​la sam. „Do​go​vo​ri​li smo se da ja ni​sam tajm-šer apart​-
man u Mar​be​lji. I pres​ta​ni da se šeć​kaš po sobi. Dođi ova​mo i sedi.”
Do​šao je i seo u ti​ši​ni. „Znaš, mene je otac tu​kao.”
„Oli​ve​re...”
„Is​ti​na je. Ne mis​lim na ono da me je po​vre​me​no pljes​nuo kad sam
bio dete. I to je ra​dio, na​rav​no da je i to ra​dio. Ono što mu se stvar​no do​-
pa​da​lo jes​te da me uda​ra šta​pom za bi​li​jar pre​ko zad​njeg dela nogu. Tako
me je kaž​nja​vao. To je u stva​ri bilo vrlo bol​no. ’Bu​ti​ne ili lis​to​vi?’ obič​no
je pi​tao. I ja sam mo​rao da bi​ram. Za​pra​vo i nema neke raz​li​ke, kad je o
bolu reč.”
„Žao mi je.” Ru​kom sam mu do​dir​nu​la vrat. Po​čeo je da pla​če.
„Još gore je pos​ta​lo kad mi je maj​ka umr​la. Kao da je po​čeo na meni
da se is​ka​lju​je zbog toga. Mo​žda sam ga pod​se​ćao na nju, ne znam. A
onda sam, jed​no​ga dana, čini mi se da sam imao tri​na​est ili če​tr​na​est go​-
di​na, od​lu​čio da se su​prot​sta​vim Ma​to​roj Ba​ra​bi. ’Bu​ti​ne ili lis​to​vi?’ pi​-
tao je kao i obič​no. Ne znam šta sam tada ura​dio. Znaš, uvek bih ura​dio
ne​što zbog čega je mis​lio da zas​lu​žu​jem kaz​nu. Tog puta sam re​kao: ’Ti
si sada jači od mene. Ali, neće uvek biti tako, i ako me još jed​nom bu​deš
uda​rio, obe​ća​vam ti da ću, kada bu​dem do​volj​no sna​žan, ubi​ti boga u
tebi.’”
„I?”
„Ni​sam mis​lio da će mi to us​pe​ti. Znaš, drh​tao sam, bio sam sit​ni​ji od
nje​ga, i dok sam go​vo​rio shva​tio sam kako je ubi​ću boga u tebi za​pra​vo
vrlo glup na​čin da ka​žem ono što hoću, i mis​lio sam da će mi se pros​to
na​sme​ja​ti. Ali nije. Za​us​ta​vio se. Za​us​ta​vio se za​uvek.”
„Oli​ve​re, žao mi je.”
„Mr​zim ga. Sada je star a ja ga još uvek mr​zim. Mr​zim ga što je ovde,
s nama, u ovoj sobi. Šta on radi ovde?”
„Nije ovde. Oti​šao je. Oti​šao je u tajm-šer apart​man u Mar​be​lji.”
„O, bože, za​što ne umem to da ura​dim? Za​što ne ka​žem pra​vu stvar,
mis​lim, baš sada.” Po​no​vo je bio us​tao. „Ni​šta od sve​ga ni​sam re​kao
kako je tre​ba​lo.” Spus​tio je gla​vu i nije hteo da me po​gle​da. „Vo​lim te.
Uvek ću te vo​le​ti. Ni​ka​da neću pres​ta​ti. Bo​lje da sada odem.”
Na​zvao me je ot​pri​li​ke tri sata kas​ni​je.
„Da?” rek​la sam.
„Vo​lim te.”
Spus​ti​la sam slu​ša​li​cu. Go​to​vo u is​tom tre​nut​ku u bra​vi se za​čuo Stju​-
ar​tov ključ. Ja sam sva go​re​la. Ulaz​na vra​ta su se za​tvo​ri​la. „Ima li koo-
gaa?” uzvik​nuo je Stju​art, koji to uvek čini go​to​vo jod​lu​ju​ći, da bi mu se
glas čuo u či​ta​voj kući. „Ima li koo-gaa?”
Šta da ra​dim?

Oli​ver: Ar​gu​men​ti pro​tiv odr​ža​va​nja van​brač​nih veza, za​pi​sa​ni iz
pera ne​ko​ga ko ih je imao u ne​ma​lom bro​ju:
1) Vul​gar​nost. Svi ih ima​ju. Dos​lov​no svi. Po​po​vi ih ima​ju, kra​ljev​ska
po​ro​di​ca ih ima, čak i is​pos​ni​ci nađu na​či​na za to. Zar ne na​le​ću sve vre​-
me jed​ni na dru​ge po vlaž​nim pro​la​zi​ma od spa​va​oni​ce do spa​va​oni​ce?
Tuc, tuc - ko je?
2) Pre​dvid​lji​vost. Osva​ja​nje, Osvo​je​nje, Ohla​đe​nje, Od​stup. Uvek isti
do​sad​ni sce​na​rio. Do​sa​dan ali ni​šta ma​nje je​zi​vo za​ra​zan. Na​kon sva​kog
po​ra​za, po​tra​ga za no​vim po​ra​zom. Uči​ni​te da svet iz​no​va bude za​nim​-
ljiv!
3) Tajm-še​ring. Mis​lim da sam Dži​li​jan dao sa​svim do​bro objaš​nje​nje.
Kako mo​že​te da uži​va​te u od​mo​ru kad zna​te da vlas​ni​ci če​ka​ju da se po​-
no​vo use​le? A tu​ca​nje s vre​men​skim ogra​ni​če​njem nije moj stil; iako u
odre​đe​nim okol​nos​ti​ma i ono može biti opa​ko za​raz​no.
4) La​ga​nje. Ne​po​sred​ni efe​kat bro​ja 3) gore na​ve​de​nog. Lju​bav​ne
veze kva​re lju​de - to go​vo​rim kao Neko Ko Je, itd. To je ne​mi​nov​nost.
Prvo la​že​te jed​nog part​ne​ra, a onda vrlo brzo poč​ne​te da la​že​te i dru​gog.
Oh, da, ka​že​te da ne​će​te, ali ho​će​te. Malo je​zer​ce emo​ci​onal​nog po​šte​nja
za​tr​pa​va​te ogrom​nom ko​li​či​nom men​son​ges. Po​sma​traj​te samo kako muž
u opre​mi za džo​ging is​tr​ča​va s pu​nom ša​kom sit​ni​ša za te​le​fon. Zvec,
zvec. „Mo​žda ku​pim us​put sok, dušo!” Zvec, zvec, tako zve​če laži.
5) Iz​da​ja. Lju​di su ve​oma za​do​volj​ni sit​nim iz​da​ja​ma. Kak​vu samo
slast one pru​ža​ju. Vr​da​la​ma opet us​pe​va, 27. nas​ta​vak - a to za​pra​vo i
nije to​li​ko te​ško. Stju​art je moj pri​ja​telj - jes​te, pri​ja​telj mi je - i iz​gu​bi​će
ženu jer ću mu je ja pre​ote​ti. To je Ve​li​ka Iz​da​ja, mada, čini mi se da lju​di
lak​še pod​no​se Ve​li​ke Iz​da​je nego one male. Lju​bav​na veza bi spa​da​la u
sit​ni​je iz​da​je, i čini mi se da je Stju​art ne bi pod​neo tako do​bro kao Ve​li​-
ku Iz​da​ju. Vi​di​te, mis​lim ja i na nje​ga.
6) Još uvek ne​mam re​zul​tat sa tes​ti​ra​nja na sidu.
Ne, ni​sam to Džil sa​op​štio baš na taj na​čin, ne. U stva​ri, is​kre​no go​vo​-
re​ći, mis​lim da sam s tim na​pra​vio užas​nu glu​post.

Dži​li​jan: Kada se ide pre​ma sta​ni​ci, na dru​gom kra​ju Be​ro​uk​lu ro​uda,
na sa​mom uglu, pos​to​ji jed​na pi​ljar​ni​ca. Tamo sam ku​pi​la in​dij​ski krom​-
pir. Ili, tač​ni​je, ku​pi​la sam IN​DIJ​SKOG KROM​PI​RA. Vlas​nik rad​nje
stav​lja eti​ke​te is​pi​sa​ne ru​kom, ve​li​kim slo​vi​ma, ne​kom vr​stom kur​zi​va. I
vrlo pa​ž​lji​vo, a da ni​ka​da ne pro​ma​ši, stav​lja u aku​za​tiv sve što pro​da​je.
JA​BU​KA, KRU​ŠA​KA, ŠAR​GA​RE​PA, PRA​ZI​LU​KA - sve​ga tu mo​že​te ku​-
pi​ti - REPE SLAT​KE i IN​DIJ​SKOG KROM​PI​RA. Stju​ar​tu i meni ovo je
bilo smeš​no i po​ma​lo dir​lji​vo, to kako čo​vek sve vre​me, upor​no, gre​ši,
baš sva​ki put. Da​nas sam proš​la po​red te rad​nje i odjed​nom sam shva​ti​la
kako mi i nije to​li​ko smeš​no. STAK​LE​NIČ​KOG PRO​KE​LJA. Sne​ve​se​li​la
sam se do te mere da me je obu​ze​la tuga. Ne zbog toga što nije znao gra​-
ma​ti​ku, ne zato. Obu​ze​la me je tuga jer je po​greš​no ra​zu​meo ono što je
tre​ba​lo, a onda je po​gre​šio na još jed​noj eti​ke​ti, za​tim na još jed​noj, pa
opet na sle​de​ćoj. Ili mu je neko re​kao kako tre​ba pa nije po​ve​ro​vao, ili
mu za sve ove go​di​ne ko​li​ko je pi​ljar niko nije is​pra​vio. Ne znam šta je
tuž​ni​je?
Sve vre​me mis​lim na Oli​ve​ra. Čak i kad sam sa Stju​ar​tom. Po​ne​kad ne
mogu da pod​ne​sem kada je Stju​art ve​seo. Zar ne može da shva​ti o čemu
raz​miš​ljam, o kome raz​miš​ljam? Za​što ne može da mi čita mis​li?

Stju​art: Se​di​te. Vo​li​te li Pet​si Klajn?

Dve ci​ga​re​te u pe​pe​lja​ri
Moja lju​bav i ja u ma​lom ka​feu
A onda stra​nac neki dođe
I sve na​opa​ko pođe
Sada su tri ci​ga​re​te u pe​pe​lja​ri

Si​ro​ta Pet​si, umr​la je. A vi, uz​gred re​če​no, još uvek dr​ži​te ci​ga​re​tu iza
uha. Za​što je ne po​pu​ši​te?

Gle​dao sam kako mi je kra​de
Nje​go​va lju​bav više moja nije
Odo​še
A ja os​tah sam
Dok u pe​pe​lja​ri do​go​re​va jed​na ci​ga​re​ta

Do​bri sta​ri Stju​art, on je tako po​uz​dan. Sa Stju​ar​tom znaš na čemu si.
On sve pod​no​si. Gura da​lje. Ume da za​žmu​ri. Uzi​ma​mo ga zdra​vo za go​-
to​vo. On će uvek os​ta​ti isti.
Ne​moj​te pi​ta​ti pa vas neće la​ga​ti. Ali samo to​li​ko. Oli​ver do​la​zi za ne​-
ko​li​ko mi​nu​ta. Mis​li da ćemo svi za​jed​no ići u bi​oskop. Ali, Dži​li​jan je
otiš​la da po​se​ti svo​ju maj​ku, tako da će Oli​ver mo​ra​ti sa mnom da se za​-
do​vo​lji. Pos​ta​vi​ću mu neka pi​ta​nja a on će mi is​pri​ča​ti neke laži.
Baš pre nego što je otiš​la, se​deo sam ovde sa slu​ša​li​ca​ma na uši​ma i
slu​šao neki Pet​sin al​bum. Dži​li​jan je ušla da kaže da ide, pa sam pri​tis​nuo
dug​me za pa​uzu i po​me​rio slu​ša​li​cu s jed​nog uha.
„Kako je Oli​ver?” pi​tao sam je.
 „Oli​ver? O, do​bro je, valj​da.”
„Da nis​te vas dvo​je mo​žda u lju​bav​noj vezi?” To sam, na​rav​no, iz​go​-
vo​rio, ona​ko, bez​briž​no. Šta, ja za​bri​nut?
„Po​bo​gu. Po​bo​gu, ne.”
„E pa do​bro onda.” Sta​vio sam slu​ša​li​cu na​zad na uho, za​tvo​rio oči da
bih iz​be​gao Dži​li​no lice, i po​čeo da mi​čem us​na​ma za​jed​no s Pet​si. Ose​-
tio sam kako me je Dži​li​jan po​lju​bi​la u čelo pa sam klim​nuo u znak od​-
go​vo​ra.
Sad ćemo vi​de​ti šta on ima da kaže za sebe.

Oli​ver: Si​gur​no vam je palo u oči da moj pri​ja​telj Stju​art i nije čo​vek
ši​ro​ke kul​tu​re. Ako bis​te ga upi​ta​li da vam kaže kako se zva​la Prus​to​va
de​voj​ka, raz​miš​ljao bi je​dan kvin​k​ve​ni​jum, onda bi po​čeo da vas po​sma​-
tra stro​go kao sa​mu​raj, od​lu​čio bi da je reč o trik-pi​ta​nju, i naj​zad od​go​-
vo​rio, uz pe​ti​te na​bu​si​tost: „Mad​le​na. Svi to zna​ju.”
Tako da ni​sam oče​ki​vao, oh, Sre​ke​rov Die Ge​ze​ic​h​ne​ten kad je otvo​-
rio vra​ta, ugu​rao me unu​tra s po​gle​dom ne​ko​ga ko voli da mal​tre​ti​ra
malu decu, i za​ba​cio na ka​se​to​fon šapu koja je tra​ga​la za pra​vim dug​me​-
tom. Može biti da je ot​krio Uver​ti​ru 1812. i uži​va da peva za​jed​no s to​po​-
vi​ma i va​tro​me​tom. Ili su nam se mo​žda sme​ši​le Enig​ma va​ri​ja​ci​je, pro​-
pra​će​ne s mu​kom pro​či​ta​nom in​for​ma​ci​jom na omo​tu plo​če o jed​noj od
naj​ma​nje bit​nih mu​zič​kih mis​te​ri​ja, od​nos​no o iden​ti​te​tu pri​ja​te​lja s por​-
tre​ta. Ah, a da li ste zna​li da je Do​ra​be​la iz​gle​da ima​la malu go​vor​nu
manu pa se zbog toga čini da se u mu​zi​ci ose​ća ok​le​va​nje, da u nje​noj va​-
ri​ja​ci​ji pos​to​ji je​dan hip-hip-hop? I-hi-za​be​ri​te, ma​es​tro. Ali me prvo
smes​ta upu​ti​te u po​vra​ća​onu.
Pus​tio mi je tu pe​smu. Iz​gle​da​lo mi je da tra​je 3 sata i 47 mi​nu​ta iako
me je uve​ra​vao da je kra​ća. Dak​le, to je ono što zovu ’kan​tri’ mu​zi​kom?
E onda mi je dra​go što ži​vim u gra​du. Ipak, ona po​se​du​je jed​nu vr​stu je​-
dins​tve​nos​ti i pre​fi​nje​nos​ti: ne​mo​gu​će ju je pa​ro​di​ra​ti - iz pros​tog raz​lo​ga
što pa​ro​di​ra samu sebe, kao ko​si​li​ca koja sama sa​kup​lja ono što je po​ko​-
si​la. Nema tu mes​ta za star​ca s gra​bu​lja​ma, kao što nema mes​ta ni za
mla​di​ća koji bi je is​me​vao. Hid​li-did​li, ta​ti​ce, mo​lim te, tako sam sama,
hid​li-did​li... Nema svr​he ni da po​ku​ša​vam. A pe​va​či nose ve​štač​ke di​ja​-
man​te koji već jesu pa​ro​di​ja di​ja​ma​na​ta, tako da ni to ne može da se pa​-
ro​di​ra. Evo sme​žu​ra​nog Vol​te​ra koji iz​vi​ja re​uma​tič​ne ka​den​ce iz svo​je
sme​žu​ra​ne vi​oli​ne. Po​ka​ži im, Vol​te, kako se to radi, ci​juu, drng-drng,
hid​li-did​li, ta​ti​ce, mo​lim te...
„Kako ti se čini?”
Kako mi se čini? Iz ne​kog raz​lo​ga sada je za​is​ta re​žao na mene. Nije
me valj​da pi​tao da iz​vr​šim mu​zič​ku ana​li​zu tog dela?
Dok sam pre​tu​rao po svom kor​tek​su tra​ga​ju​ći za ne​kom trun​kom koja
će mi po​mo​ći da Stju​art ne bude ne​po​vrat​no uvu​čen u mre​žu ono​ga što
pre​zi​rem, on je us​tao i od​ge​gao se da nam nas​pe piće.
„Pa, šta mis​liš, Oli​ve​re?”
U pos​led​njem tre​nut​ku muza tak​tič​nos​ti iz​aš​la mi je u su​sret. „Čini mi
se da pe​pe​lja​ra i nije naj​sreć​ni​je re​še​nje rime za reč pe​pe​lja​ra.”
Iz​gle​da da ga je to smi​ri​lo.
Moj pri​lič​no okru​tan viva voce na​krat​ko mi je iz​bio iz gla​ve ono što
sam pla​ni​rao da ura​dim na ula​sku. Pre​dao sam Stju​ar​tu ko​ve​rat. To​li​ko
sam pre​da​vao en​gle​ski kao stra​ni je​zik da sam us​peo pre roka da na​mi​rim
jed​nu če​t​vr​ti​nu zaj​ma koji mi je Stju​art dao!
On je zbog toga pos​tao neo​če​ki​va​no ra​to​bo​ran, i tres​nuo je no​vac na​-
zad pre​ma meni kao Al​fre​do iz Tra​vi​ja​te.
„Tre​ba​će ti to za po​rez”, re​kao je. Samo sam ga po​sma​trao. Zbog čega
mi se odjed​nom svi obra​ća​ju kao da imam ne​kak​vo spek​tro​skop​sko in​te​-
re​so​va​nje pre​ma di​ges​tiv​nim pro​ce​si​ma lo​kal​ne fi​nan​sij​ske upra​ve? „Po​-
rez koji ćeš mo​ra​ti da pla​tiš za svoj dru​gi stan” - te ne​mi​le reči iz​go​vo​rio
je uz ono što bi hi​lja​de na​zva​le pa​kos​nim osme​hom „pre​ko, u bro​ju 55.”
Kao što u pos​led​nje vre​me po​nav​ljam već to​li​ko puta da će usko​ro
pos​ta​ti kri​la​ti​ca, ne​moj​te pot​ce​nji​va​ti na​šeg dla​ka​vog pri​ja​te​lja. Od tog
tre​nut​ka ve​če​ri, stva​ri se, mo​ram priz​na​ti, nisu odvi​ja​le ona​ko kako sam
ja to oče​ki​vao. Ni​smo gle​da​li fo​to​gra​fi​je. Dži​li​jan je bila „U Po​se​ti Kod
Svo​je Maj​ke”. Stju​ar​to​vo is​pa​šta​nje zbog tog ne​dos​tat​ka sve​tlos​ti oči​to​-
va​lo se u boci vi​ski​ja iz fri-šopa, i nije bilo raz​lo​ga da ne raz​go​va​ra​mo
kao mu​škar​ci. Jer je u toj noći bez zvez​da vir​tu​oz tre​zo​ra i kasa po​pri​mio
bla​gost Tita An​dro​ni​ka.
„Da li ste ti i Dži​li​jan u lju​bav​noj vezi?”
 Vi​di​te na šta mis​lim? Ka​kav di​rek​tan su​dar, kao ka​mi​on. I ko​li​ko ne​ti​-
pič​no. Onaj koji se drži outré spo​red​nih uli​ca kada ide kroz Lon​don, sada
jez​di Hej​mar​ke​tom.
To me je, priz​na​jem, iz​ne​na​di​lo. Mno​go sam puta i pre​čes​to pro​zi​van
da po​ri​čem pos​to​ja​nje lju​bav​ne veze onda kada je ona pos​to​ja​la. Ali da
po​ri​čem da pos​to​ji veza koja ne pos​to​ji - či​ni​lo se da je za to po​treb​na
nova ve​šti​na. Ku​nem se da ni​sam. Po​gle​dom sam po​tra​žio ne​što u šta bih
mo​gao da se za​ku​nem, ali pred​me​ti za​jed​nič​kog po​što​va​nja u da​naš​nje su
vre​me eg​zo​tič​no ret​ki. Na pa​met mi je pa​da​lo samo Dži​li​ja​ni​no srce, njen
ži​vot, nje​na kosa, ali ni​šta od sve​ga toga nije bilo u pot​pu​nos​ti od​go​va​ra​-
ju​će za ovu pri​li​ku, niti bi se time bar de​li​mič​no mo​gla is​ce​di​ti na​sil​nost
iz Stju​ar​to​vog dr​ža​nja.
Po​pi​li smo dos​ta vi​ski​ja, i dok smo ga pili, mo​guć​nost da nas dvo​ji​ca
fi​lo​zof​ski raz​me​ni​mo su​prot​stav​lje​na miš​lje​nja o shva​ta​nju spo​ljaš​njeg
sve​ta, uka​zi​va​la se i nes​ta​ja​la; za​is​ta je bilo tre​nu​ta​ka kada je Stju imao
sa​svim jas​ne ne​an​der​tal​ske is​pa​de. U jed​nom mo​men​tu je pre​se​kao, is​ti​ni
za vo​lju, moje di​gre​siv​ne ar​gu​men​te time što se jed​nos​tav​no pro​de​rao.
„Po​zaj​miš mi fun​tu, Daš mi ženu.”
Ova pri​med​ba nije bila u skla​du s onim o čemu sam go​vo​rio. Po​gle​dao
sam Stjua.
„Po​zaj​miš mi fun​tu, Daš mi ženu. Po​zaj​miš mi fun​tu, Daš mi ženu.
Po​zaj​miš mi fun​tu, Daš mi ženu.”
Ovo re​to​rič​ko sred​stvo se, ve​ru​jem, zove po​nav​lja​nje.
„Ono što ti ka​žem tri puta, is​ti​na je”, pro​mrm​ljao sam, ne oče​ku​ju​ći da
će alu​zi​ja biti iz​vu​če​na iz voda mog di​skur​sa.
Ipak, Stju​ar​to​vim „pre​ki​dom” - da upo​tre​bi​mo i al​ter​na​tiv​ni re​to​rič​ki
na​ziv - uka​zao mi se iz​laz, ako ne kroz vra​ta, onda kroz pro​rez za mač​ke,
za ono što sam pla​ni​rao da ka​žem.
„Stju​ar​te”, po​čeo sam, „uve​ra​vam te da Dži​li​jan i ja ne odr​ža​va​mo
vezu. Čak ni​smo ni, di​plo​mat​skim je​zi​kom re​če​no, raz​go​va​ra​li o raz​go​-
vo​ru.” Zas​te​njao je u neo​d​luč​nom pri​hva​ta​nju tog sa​dr​ža​ja. „S dru​ge stra​-
ne”, nas​ta​vio sam dok su nje​go​ve bod​lji​ka​ve obr​ve kre​nu​le u su​sret jed​na
dru​goj čim je shva​tio da još nije kraj, „mo​ram da ti ka​žem kao pri​ja​telj
pri​ja​te​lju da sam ja za​ljub​ljen u nju. Ne​moj da me pre​ko​re​vaš dok ti ne
ka​žem da sam i ja sam bo​ule​ver​sé zbog toga ko​li​ko i ti. Da sam iole bio u
sta​nju da to kon​tro​li​šem, ja se u nju ne bih za​lju​bio. Ne bih se sada za​lju​-
bio. Za​lju​bio bih se onog tre​nut​ka kad sam je prvi put vi​deo.” (Zbog čega
ni​sam? Da li je to bio neki tra​čak oda​nos​ti ili či​nje​ni​ca da je no​si​la le​vi​-
ske s pa​ti​ka​ma za džo​ging?)
Ovo kod Stju​ar​ta nije proš​lo naj​bo​lje, pa sam po​žu​rio da po​jas​nim srž
stva​ri jer sam mis​lio da će mu nje​go​vo pro​fe​si​onal​no zna​nje po​mo​ći da
shva​ti si​tu​aci​ju u lič​nom ži​vo​tu. „Stju​ar​te, mi ži​vi​mo u vre​me​nu tr​žiš​ne
eko​no​mi​je”, vi​deo sam da mu je to pri​vuk​lo paž​nju, „i bilo bi na​iv​no, ili
kako se ne​kad go​vo​ri​lo, ro​man​tič​no, od​ba​ci​ti či​nje​ni​cu da za​ko​ni tr​ži​šta
vla​da​ju u oblas​ti​ma u ko​ji​me je to ne​ka​da bilo ne​za​mis​li​vo.”
„Mi ne pri​ča​mo o nov​cu, već o lju​ba​vi”, po​bu​nio se on.
„Ah, ali tu ima to​li​ko slič​nos​ti, Stju​ar​te. Obo​je idu kako im se proh​te,
ne obra​ća​ju paž​nju na ono što os​tav​lja​ju za so​bom. I lju​bav isto tako ima
svo​ju ot​kup​nu vred​nost, u njoj ima pro​da​je ak​ti​ve, ima me​ni​ca. Lju​ba​vi,
kao i nov​cu, cena ska​če i pada. A po​ve​re​nje, zar je to na​čin da joj se sa​-
ču​va vred​nost.”
„Uzmi u ob​zir i ele​me​nat sre​će. Jed​nom si mi sam re​kao kako ve​li​ki
pre​du​zet​ni​ci mo​ra​ju biti isto to​li​ko sreć​ne ruke ko​li​ko su sme​li i spo​sob​-
ni. Šta je veća sre​ća nego to što si iz prve upoz​nao Džil u ho​te​lu Če​ring
Kros, ili moja sre​ća što si ti imao sre​će da je sret​neš?”
„No​vac je, ko​li​ko sam shva​tio, mo​ral​no ne​utra​lan. Može da se upo​tre​-
bi za do​bro, može da se upo​tre​bi za loše. Mo​že​mo da kri​ti​ku​je​mo one
koji se na neki na​čin bave nov​cem, baš kao što to mo​že​mo da ura​di​mo i s
oni​ma koji se na neki na​čin bave lju​bav​lju, ali no​vac i lju​bav same ne
mo​že​mo kri​ti​ko​va​ti.”
Ose​tio sam kako pres​ta​je da me pra​ti pa sam tu mo​rao i da re​zi​mi​ram.
Si​pao sam nam ono što je pre​os​ta​lo u fla​ši da bi​smo pos​pe​ši​li ra​zu​me​va​-
nje. „Reč je o za​ko​ni​ma tr​ži​šta, Stju, na to mo​raš da ra​ču​naš. I ja ću ti je
pre​uze​ti. Moja po​nu​da biće pri​hva​će​na od stra​ne us​prav​nog, ovaj, uprav​-
nog od​bo​ra. Mo​žda ćeš pos​ta​ti ne​iz​vr​š​ni di​rek​tor - ina​če poz​nat kao pri​ja​-
telj - ali bo​jim se da je vre​me da vra​tiš kola i šo​fe​ra.”
„Na​rav​no, i ja vi​dim ko​li​ko je to pa​ra​dok​sal​no baš kao i ti. Ti si čo​vek
tr​ži​šta, a ho​ćeš da iz​dvo​jiš ovu jed​nu oblast pri​vat​nog ži​vo​ta i pro​gla​ša​-
vaš da u njoj ne de​lu​ju one ve​li​ke sile ko​ji​ma ba​ra​taš od 9 do 5 sva​kog
rad​nog dana. Ja, sa svo​je stra​ne, je​dan - kako bi​smo to rek​li? - kla​sič​ni
hu​ma​nis​ta umet​nič​kih sklo​nos​ti i ro​man​tič​ne pri​ro​de, ne​ra​do priz​na​jem
da se ljud​ske stras​ti ne uprav​lja​ju pre​ma ne​kom dos​to​jans​tve​nom za​ko​ni​-
ku dvor​skog po​na​ša​nja, nego da sle​de utro​bu, pra​ve or​ka​ne le mar​c​hé.”
Nez​go​da se de​si​la ot​pri​li​ke neg​de u to vre​me. Se​ćam se da mi je Stju​-
art pri​pa​lji​vao ci​ga​re​tu (znam! - ali u tre​nu​ci​ma stre​sa može da se po​ja​vi
ni​ko​tin​ski re​ci​di​vi​zam), i da smo zbog ne​če​ga sta​ja​li, i tada je doš​lo do
tog ne​sreć​nog su​da​ra gla​va​ma zbog koga smo obo​ji​ca bili za​pa​nje​ni. Sre​-
ćom, no​sio je so​či​va; ina​če bi raz​bio na​oča​re.
Gos​po​đa Da​jer je bila vrlo lju​baz​na. Opra​la je krv s moje ode​će i rek​la
da, po nje​nom miš​lje​nju, iako joj oči nisu do​bre kao ne​kad, ona mis​li da
ranu tre​ba uši​ti. Ali, pra​vo da vam ka​žem, meni nije bilo sta​lo da uprav​-
ljam vo​zi​lom u to doba noći, pa sam se po​vu​kao u svo​ju ku​ći​cu na dr​ve​-
tu.
Kad ste pi​ja​ni, ne ose​ća​te bol. A ako se pro​bu​di​te ma​mur​ni kako ni​kad
u ži​vo​tu nis​te bili, ni tada ga ne ose​ća​te. Da li ovaj sis​tem funk​ci​oni​še po​-
djed​na​ko za sve, os​tav​ljam da se pro​ve​ri u in​di​vi​du​al​nim eks​pe​ri​men​ti​-
ma.

Stju​art: Priz​na​jem da je ve​ro​vat​no bilo po​greš​no što sam ga uda​rio
gla​vom, ali zar ne vi​di​te da sam se po​ko​ra​vao za​ko​ni​ma tr​ži​šta?
Či​nje​ni​ca je da ja čes​to ne slu​šam ono što Oli​ver go​vo​ri. Ili, tač​ni​je,
znam šta će reći čak i kad ga slu​šam samo na​po​la. Mora da je reč o ne​-
kom me​ha​niz​mu za pre​čiš​ća​va​nje koji se ra​zvio to​kom go​di​na, i koji raz​-
dva​ja meni bit​ne stva​ri od onih koje su puke fra​ze. Mogu da se​dim i po​la​-
ko pi​jem svo​je piće, mogu čak i da pe​vam u sebi, i da i da​lje iz​dva​jam
samo su​šti​nu iz sveg tog fra​zi​ra​nja.
Na​rav​no da su lju​bav​ni​ci. Oh, ne​moj​te me sad još i vi tako gle​da​ti.
Muž uvek prvi po​sum​nja a pos​led​nji saz​na, kao što sam re​kao, ali kad
saz​na, saz​na. A da vam ka​žem kako znam? Znam po tome što mu je rek​-
la, što mu je rek​la o nama. Mo​gao bih mo​žda - samo mo​žda - da po​ve​ru​-
jem u spo​red​nu pri​ču da se za​lju​bio u nju, da svra​ća sva​ko​ga dana, da je
iz​naj​mio sobu zato što ga srce boli kad nije u nje​noj bli​zi​ni, ali da tu
nema pra​te​ćeg erot​skog pro​gra​ma. I šta je to što me je uve​ri​lo, što mi je
po​t​vr​di​lo da nije reč o nje​go​vom prok​le​tom bol​nom srcu, nego o bol​nom
doki, ne​što što nije ni pri​me​tio da je re​kao? To što je znao da smo se Džil
i ja sre​li u ho​te​lu Če​ring Kros. Ima​li smo to​li​ko muke oko toga. Džil i ja
smo se spo​ra​zu​me​li da ni​ko​me ne​će​mo reći - a po​go​to​vo da ne​će​mo reći
Oli​ve​ru - kako smo se upoz​na​li. Bilo nas je sra​mo​ta, u redu, priz​na​jem.
Obo​je smo se po​ma​lo sti​de​li. Nije to ne​što što se za​bo​rav​lja. Ali ona je
za​bo​ra​vi​la. Sve je iz​brb​lja​la Oli​ve​ru. To je do​kaz da ima van​brač​nu vezu
- iz​da​la me je. A do​kaz da je on njen lju​bav​nik jes​te na​čin na koji je za​-
po​čeo raz​go​vor, kao da je to neka ne​važ​na stvar oko koje se svi sla​žu. Da
on nije u lju​bav​noj vezi s njom, onda bi ga​la​mio, glu​pi​rao se, kre​nuo s
ne​čim što on sma​tra za​dir​ki​va​njem, a što meni pre liči na ak​tiv​nost koja
uka​zu​je na ne​dos​ta​tak psi​ho​lo​ške rav​no​te​že.
Oli​ver se nije pro​me​nio. Po​zaj​miš mi fun​tu, daš mi ženu. Vi​di​te li da
je on u os​no​vi pa​ra​zit? Snob koji se sti​di rada i pa​ra​zit.
Ni​sam hteo da slu​šam nje​go​vu de​talj​nu pri​ču o tome Šta Pa​ro​ve Drži
Na Oku​pu, i Šta Druš​tvo Drži Na Oku​pu. Oli​ver sa svo​jim pa​met​nim ma​-
lim ese​ji​ma koje je tako do​bro sas​tav​ljao dok smo bili u ško​li. O tome
kako kad imaš neku sa stra​ne to po​ma​lo pod​se​ća na Fran​cu​sku re​vo​lu​ci​ju
- na mene su tak​ve stva​ri os​tav​lja​le uti​sak pre nego što sam odras​tao. I
se​ćam se da smo oda​tle preš​li na či​ta​vu go​mi​lu glu​pos​ti o za​ko​ni​ma tr​ži​-
šta. Slu​šao sam ne​što malo pa​ž​lji​vi​je jer uvek je za​nim​lji​vi​je gle​da​ti Oli​-
ve​ra kad is​pa​da pot​pu​ni idi​ot, nego kad to čini samo do​po​la. I tako sam
iz​u​čio slo​že​ne ar​gu​men​te koje je iz​neo, pro​ce​nio do​ka​ze, i na šta se sve
sve​lo - is​pra​vi​te me ako sam pre​vi​še upros​tio - na to da ja zbog tr​ži​šta ka​-
ram tvo​ju ženu. A, zato dak​le! A ja mis​lio zato što si se za​lju​bio u nju, ali
ako je to zbog tr​ži​šta, onda na​rav​no ja, skrom​ni šraf u ma​ši​ne​ri​ji, ra​zu​-
mem zbog čega ra​diš to što ra​diš. Sad mi je mno​go lak​še.
U tom tre​nut​ku opet je sta​vio ci​ga​re​tu u usta (de​ve​tu te ve​če​ri - bro​jao
sam) i shva​tio da je po​tro​šio ši​bi​ce.
„Daj ho​lan​d​sku ševu, sta​ri”, re​kao je.
Iz​raz mi je bio ne​poz​nat, a ve​ro​vat​no je i uvred​ljiv, tako da ni​sam re​-
ago​vao. Oli​ver se nag​nuo pre​ma meni, pru​žio ruku i uzeo od mene ci​ga​-
re​tu koju sam pu​šio. Otre​sao je pe​peo sa nje, du​nuo u žar da se za​cr​ve​ni i
za​tim je mo​jom upa​lio svo​ju ci​ga​re​tu. Bilo je ne​čeg od​vrat​nog u na​či​nu
na koji je to ura​dio.
„To ti je ho​lan​d​ska ševa, sta​ri.” Upu​tio mi je uža​san, is​ke​že​ni osmeh.
U tom tre​nut​ku shva​tio sam da mi je sve​ga dos​ta. Ni „sta​ri” mu nije
po​mo​glo. Us​tao sam i re​kao: „Oli​ve​re, jesi li ika​da do​bio glaz​gov​ski po​-
lju​bac?”
Oči​gled​no je mis​lio da ras​prav​lja​mo o je​zič​kim stva​ri​ma, ili je mo​žda
čak i po​mis​lio da mu da​jem sa​ve​te o tome kako da vodi lju​bav s mo​jom
že​nom. „Ne”, za​in​te​re​so​va​no je re​kao. „Ni​ka​da ni​sam bio u Kil​to​gra​du.”
Ho​lan​d​ska ševa, glaz​gov​ski po​lju​bac. „Po​ka​za​ću ti.” Us​tao sam i ru​-
kom mu po​ka​zao da ura​di isto.
Bio je pri​lič​no nes​ta​bi​lan na no​ga​ma. Uhva​tio sam ga za džem​per i
po​gle​dao ga u lice, u to užas​no, zno​ja​vo lice koje je je​ba​lo moju ženu.
Kada? Kad je bilo pos​led​nji put? Juče? Pre dva dana?
„Ovo je glaz​gov​ski po​lju​bac”, re​kao sam i lu​pio ga če​lom u lice. Pao
je i u po​čet​ku se ne​što i sme​jao, kao da sam hteo da mu po​ka​žem ne​što
dru​go ali sam se ok​liz​nuo. Onda je shva​tio da nije u pi​ta​nju ni​kak​va gre​-
ška, pa je po​be​gao. Ne bi se za na​šeg Oli​ve​ra mo​glo reći da je go​lo​ru​ki
bo​rac u ži​vo​tu. Za​pra​vo je fi​zič​ki ne​po​prav​lji​va ku​ka​vi​ca. Ne ide u pab
ako nije žen​sko veče, ako me ra​zu​me​te. Odu​vek je tvr​dio kako ima od​-
boj​nost pre​ma na​sil​nič​kom po​na​ša​nju jer ga je otac tu​kao kad je bio mali.
Čime. Rol​nom to​alet pa​pi​ra?
Slu​šaj​te, neću više da pri​ča​mo o Oli​ve​ru. Neću. Ve​oma sam umo​ran
od proš​le noći, a i tom im​be​ci​lu je krv cu​ri​la po te​pi​hu.
Že​li​te da zna​te kako se ja ose​ćam? Do​bro, mogu vam reći. Kad smo
bili u ško​li obič​no smo se igra​li voj​ni​ka. Ka​de​ti. I evo kako se čis​ti pu​-
ška. Uzme se par​če krpe 4 sa 2, sa​vi​je se i uvu​če na jed​nom kra​ju cevi a
iz​vu​če na dru​gom, i tako se vuče od vrha do kra​ja što je za​pra​vo vrlo te​-
ško jer je krpa čvr​sto za​glav​lje​na. Prov​la​či​te je od vrha do kra​ja cevi. Eto
kako se ja ose​ćam. Kao da neko ži​com prov​la​či par​če krpe ve​li​či​ne 4 sa 2
kroz moje telo, od čma​ra do nosa, gore-dole, gore-dole. Od čma​ra do
nosa. Eto kako se ose​ćam.
Slu​šaj​te, os​ta​vi​te me malo, ako ne​ma​te ni​šta pro​tiv. Mo​ram da bu​dem
sam. Hva​la.

Dve ci​ga​re​te u pe​pe​lja​ri
Moja lju​bav i ja u ma​lom ka​feu
Za​tim stra​nac...

Vi, na​rav​no, zna​te da li se oni tu​ca​ju ili ne, je​sam li u pra​vu? Vi zna​te.
Pa ka​ži​te mi onda. Haj​de, ka​ži​te.
 12: Po​šte​di​te me Val, sebe po​šte​di​te Val

Stju​art

Zas​ta​doh da vi​dim ža​los​nu vrbu
kako pla​če na svom jas​tu​ku
mo​žda i on zbog mene pla​če

I dok se obla​ci nav​la​če
noć​ne pti​ce mi ša​pu​ću
Sama sam, sama na sve​tu

To je Pet​si. Pa ne​mo​gu​će da nis​te pre​poz​na​li taj glas? Ovo je nje​na pe​-
sma „Šet​nja pos​le po​no​ći”.
Pu​štao sam Dži​li​jan tu pe​smu. Pi​tao sam je šta mis​li o njoj.
„Za​pra​vo i ne​mam neko miš​lje​nje”, rek​la je.
„Do​bro”, re​kao sam ja. „Pus​ti​ću ti je po​no​vo.”
Po​no​vo sam je pus​tio. Za slu​čaj da ne zna​te pe​smu, ja je lič​no sma​-
tram jed​nim od re​mek-dela Pet​si Klajn; go​vo​ri o ženi koju je mu​ška​rac
na​pus​tio i koja ide u šet​nju - „pos​le po​no​ći” - u nadi da će ga sres​ti i ube​-
di​ti ga da joj se vra​ti.
Kad se pe​sma za​vr​ši​la, po​gle​dao sam u Dži​li​jan koja je sta​ja​la s iz​ra​-
zom, pa, pret​pos​tav​ljam da je to bio iz​raz rav​no​duš​nos​ti: kao da je za​bo​-
ra​vi​la jelo na špo​re​tu ali da joj je za​pra​vo bilo sve​jed​no hoće li za​go​re​ti
ili ne. Isto tako, nije ni​šta rek​la i to je bilo, kao što se mo​glo oče​ki​va​ti,
po​ma​lo iri​ti​ra​ju​će. Hoću da ka​žem, si​gu​ran sam da bih ja imao ne​kih ko​-
men​ta​ra na nje​no omi​lje​no mu​zič​ko delo.
„Onda ću po​no​vo da ti je pus​tim.”
To sam i uči​nio.

 I dok se obla​ci nav​la​če
Noć​ne pti​ce mi ša​pu​ću
Sama sam sa-a-ma na sve​tu...

„Dak​le, šta mis​liš?” pi​tao sam.
„Mis​lim”, ka​za​la je ona, „da je pre​pu​na muč​nog sa​mo​sa​ža​lje​nja.”
„Pa, zar se ti ne bi tako ose​ća​la?” uzvik​nuo sam. „Zar ne bi?”
Ne pre​vi​še pi​jan.
Samo pi​jan.

Gos​po​đa Va​jat: Evo šta ja mis​lim. Po​sma​tra​no iz ugla sta​tis​ti​ke, ču​-
će​te da se de​ša​va​ju ovak​ve ili onak​ve stva​ri. Sve je to u redu. Ali, što se
mene tiče, opas​nost tra​je ne​pre​kid​no. Su​sre​la sam se ja s mno​gim bra​ko​-
vi​ma, du​gim, krat​kim, en​gle​skim, fran​cu​skim. Opas​no vre​me nas​ta​je
pos​le se​dam go​di​na, to je si​gur​no. Ali opas​no je i pos​le se​dam me​se​ci.
Šta ni​sam mo​gla da is​pri​čam svo​joj kćer​ki. Go​di​nu dana na​kon što
sam se uda​la za Gor​do​na, ima​la sam van​brač​nu vezu. Nije to ima​lo ni​-
kak​ve veze s tim kako smo se nas dvo​je sla​ga​li: mi smo bili za​ljub​lje​ni
jed​no u dru​go. Ali, ja sam i po​red toga jed​no krat​ko vre​me odr​ža​va​la lju​-
bav​nu vezu. „Oh, to tako liči na Fran​cu​ze”, reći ćete vi. O-la-la. E pa,
nije baš tako. Ima​la sam jed​nu pri​ja​te​lji​cu, En​gle​ski​nju, koja se ima​la
van​brač​nu vezu šest ne​de​lja pos​le svog ven​ča​nja. Da li vas to iz​ne​na​đu​-
je? Mo​že​te se u isto vre​me ose​ća​ti i sreć​no i spu​ta​no. Mo​že​te ose​ća​ti si​-
gur​nost, ali mo​že​te da ose​ti​te i pa​ni​ku, to nije ni​šta novo. I, na odre​đe​ni
na​čin, po​če​tak bra​ka pred​stav​lja pe​ri​od naj​ve​će opas​nos​ti jer - kako bih
se iz​ra​zi​la - jer je srce ra​nji​vo. L’ ap​pétit vi​ent en man​ge​ant. Kada ste za​-
ljub​lje​ni pod​lož​ni​ji ste za​ljub​lji​va​nju. Ah, shva​ti​te, ne​mam na​me​ru da se
tak​mi​čim sa Sam​fo​rom, ovo je samo moje za​pa​ža​nje. Lju​di mis​le kako
sve ima veze sa sek​som, mis​le da bilo on ili ona ne obav​lja​ju svo​ju duž​-
nost u kre​ve​tu, no meni se čini da nije o tome reč. Srce je u tom pe​ri​odu
ra​nji​vo, a to je opas​no.
Ali, vi shva​ta​te za​što ovo ne mogu da is​pri​čam svo​joj kće​ri? Ah, Dži​-
li​jan, sve ja ra​zu​mem. Ima​la sam van​brač​nu vezu na​kon što sam se uda​la
za tvog oca, i to je sa​svim nor​mal​no. Ne bih mo​gla da je op​te​re​tim tak​-
vim saz​na​njem. Ne sti​dim se svo​je veze, i ne bih ima​la raz​lo​ga da je dr​-
žim u taj​nos​ti da nije štet​no da se is​pri​ča. Ta de​voj​ka mora stvo​ri​ti vlas​ti​-
tu sud​bi​nu jer bi bilo okrut​no do​pus​ti​ti joj da za​miš​lja kako pre​živ​lja​va
je​zi​vu imi​ta​ci​ju maj​či​ne sud​bi​ne. Ne smem svo​joj kće​ri na​met​nu​ti mu​če​-
nje zbog tak​vog saz​na​nja.
Zato ka​žem samo: „Uvek je opas​no.”
Na​rav​no da sam od​mah zna​la da je reč o Oli​ve​ru.

Dži​li​jan: Re​kao je: „Mo​lim te, ne os​tav​ljaj me. Mis​li​će da sam nula u
kre​ve​tu.”
Re​kao je: „Vo​lim te. Uvek ću te vo​le​ti.”
Re​kao je: „Ako bu​dem uhva​tio Oli​ve​ra u ovoj kući, vrat ću mu slo​mi​-
ti.”
Re​kao je: „Mo​lim te, do​pus​ti mi da vo​dim lju​bav s to​bom.”
Re​kao je: „U da​naš​nje vre​me vrlo malo ko​šta da se na​ru​či ubis​tvo.
Cene nisu pra​ti​le in​fla​ci​ju. Ve​ro​vat​no za to tre​ba kri​vi​ti za​ko​ne tr​ži​šta.”
Re​kao je: „Tek kad sam tebe upoz​nao ose​tio sam da sam živ. Sad ću
po​no​vo mo​ra​ti da bu​dem mr​tav.”
Re​kao je: „Ve​če​ras vo​dim na ve​če​ru jed​nu de​voj​ku. Mo​žda ćemo se
pos​le tu​ca​ti. Ako mi se proh​te.”
Re​kao je: „Za​što je to mo​rao da bude baš Oli​ver?”
Re​kao je: „Da li mo​že​mo da os​ta​ne​mo pri​ja​te​lji?”
Re​kao je: „Neću više da te vi​dim.”
Re​kao je: „Da je Oli​ver imao pra​vi po​sao, to se ni​kad ne bi do​go​di​lo.”
Re​kao je: „Mo​lim te ne os​tav​ljaj me. Mis​li​će da sam nula u kre​ve​tu.”

Gos​po​đa Va​jat: I još ne​što sam čula od svo​je kćer​ke, što mi je zvu​ča​-
lo ve​oma gor​ko. Rek​la je: „Ma​man, pa ja sam mis​li​la da pos​to​je pra​vi​la.”
Nije mis​li​la na pra​vi​la po​na​ša​nja, mis​li​la je na ne​što više. Lju​di obič​-
no sma​tra​ju da će stu​pa​njem u brak „re​ši​ti stva​ri”, kako kažu. Moja kći
sva​ka​ko nije to​li​ko na​iv​na da po​mis​li ova​ko ne​što, ali ve​ru​jem da se na​-
da​la, ili da je pros​to ose​ća​la da će, na odre​đe​ni na​čin, biti za​šti​će​na - ba​-
rem na neko vre​me - ne​čim što bi​smo mo​gli na​zva​ti ne​pro​men​lji​vim pra​-
vi​li​ma bra​ka.
Ja sada imam pre​ko pe​de​set go​di​na, i ako me pi​ta​te koja su to ne​pro​-
men​lji​va pra​vi​la bra​ka, na pa​met mi pada samo jed​no: muž ni​ka​da ne os​-
tav​lja svo​ju ženu zbog neke sta​ri​je. Iz​u​zev toga, sve što je mo​gu​će je i
nor​mal​no.

Stju​art: Si​noć sam oti​šao do bro​ja 55. Vra​ta mi je otvo​ri​la ba​ki​ca koja
živi tu, gos​po​đa Da​jer.
„O, vi ste onaj iz op​šti​ne”, ka​za​la je.
„Tako je, gos​po​đo”, re​kao sam. „Iz​vi​ni​te što vas uz​ne​mi​ra​vam ova​ko
kas​no, ali duž​nost je op​šti​ne da oba​ves​ti sve sta​no​dav​ce u slu​ča​ju da nji​-
ho​vi pod​sta​na​ri ima​ju po​zi​ti​van na​laz na sidu.”
„Vi ste pili”, rek​la je ona.
„Pa, zna​te, to je vrlo stre​san po​sao.”
„Tim pre ne bis​te sme​li da pi​je​te. Po​go​to​vo ako uprav​lja​te vo​zi​lom.”
„Ne uprav​ljam vo​zi​lom”, re​kao sam ose​ća​ju​ći da skre​će​mo s teme.
„Onda pro​baj​te da se nas​pa​va​te.” I pred no​sem mi je za​lu​pi​la vra​ta.
U pra​vu je, na​rav​no. Mo​žda ću i mo​ra​ti da uprav​ljam vo​zi​lom. Re​ci​-
mo, mo​žda ću mo​ra​ti da pre​đem autom na​pred-na​zad pre​ko Oli​ve​ro​vog
tela. Tump, tump, tump. Što je za​da​tak zbog koga bih mo​rao da bu​dem
tre​zan.
Ne bih že​leo da me po​greš​no shva​ti​te. Nije da ja samo pi​jem i slu​šam
ka​se​te Pet​si Klajn. Pa do​bro, ra​dim i to, is​ti​na je. Ali, na​me​ra mi je da
samo odre​đe​ni pro​ce​nat vre​me​na pro​ve​dem pre​pu​šten - kako je Džil ono
rek​la? - da, „muč​nom sa​mo​sa​ža​lje​nju”, tu fra​zu je upo​tre​bi​la. Vo​lim Džil
i neću da se pre​dam. Uči​ni​ću sve što je u mo​joj moći da me ne na​pus​ti. A
ako me na​pus​ti, uči​ni​ću sve što je u mo​joj moći da mi se vra​ti. A ako
neće da se vra​ti... pa, onda ću već smis​li​ti ne​što. Ne​mam na​me​ru da bu​-
dem pa​siv​ni po​sma​trač.
Na​rav​no da ni​sam mis​lio da pre​ga​zim pod​sta​na​ra gos​po​đe Da​jer. To
sam re​kao ona​ko. U ovak​vim si​tu​aci​ja​ma ne​ma​te neke pret​hod​ne prak​se,
zar ne? Sna​đu vas odjed​nom, i mo​ra​te da se iz​bo​ri​te s nji​ma. Onda se i
kaže ono što se ne mis​li, a ono što za​miš​lja​te da go​vo​re dru​gi, iz​ne​na​da
vam iz​le​ti iz usta. Kao na pri​mer kada sam re​kao Džil da iz​vo​dim na ve​-
če​ru jed​nu de​voj​ku i da ću se pos​le tu​ca​ti s njom ako mi se proh​te. Bilo je
glu​po, to, što sam hteo da po​vre​dim Džil. Is​ti​na je da sam na ve​če​ru iz​-
veo žen​sku oso​bu. Samo, to je bila Val, sta​ra pri​ja​te​lji​ca iz dav​nih dana, a
ona sa ko​jom že​lim da vo​dim lju​bav je Džil. Ni​jed​na dru​ga.

Oli​ver: Pri ula​sku sam se, po obi​ča​ju, na​kaš​ljao kao ma​ga​rac da bih
gos​po​đi Da​jer dao do zna​nja da os​tav​ljam trag na nje​nom par​ke​tu. Iz​aš​la
je iz ku​hi​nje, i okre​nuv​ši svo​ju gla​vi​cu sun​co​kre​ta is​ko​sa me po​gle​da​la.
„Žao mi je što ima​te sidu”, rek​la je.
Um mi u tom tre​nut​ku nije od​li​ko​va​la so​lid​nost dos​toj​na so​vjet​ske
mo​nu​men​tal​ne skul​p​tu​re u pe​ri​odu od Sta​lji​na do Brež​nje​va. Za​mis​lio
sam gos​po​đu Da​jer kako gre​škom otva​ra sme​đi ko​ve​rat sa kli​ni​ke. Je​di​no
što sam re​kao da ću ih ja na​zva​ti. Je​di​no što oni ne​ma​ju ovu adre​su.
„Ko vam je to re​kao?”
„Gos​po​din iz op​šti​ne. Onaj koji je do​la​zio zbog po​re​za. Onaj što sta​-
nu​je pre​ko puta. Vi​đa​la sam ga. Ima zgod​nu ženu.” Mah​nu​la je u nji​ho​-
vom prav​cu... i sve je doš​lo na svo​je mes​to.
„Gos​po​đo Da​jer, to je bila šala”, re​kao sam. „Neka vr​sta šale.”
„Čini mi se da je mis​lio da ne znam šta je sida.”
Po​gle​dao sam je kao da i sam bo​ule​ver​sé da zna. „Či​tam ja let​ke”, rek​-
la je. „Kako god, rek​la sam mu da ste vrlo ured​ni i da ima​mo odvo​je​na
ku​pa​ti​la.”
Odjed​nom sam ose​tio kako mi se srce ras​ta​pa. Kro​či​te li oprez​no u
moje co​eur, upaš​će​te do ko​le​na. „Gos​po​đo Da​jer”, re​kao sam, „na​dam se
da ne​će​te mis​li​ti da je ovo is​hi​tre​no, ali, da li bis​te raz​mis​li​li o tome da
pos​ta​ne​te moja žena?”
Lako se za​ki​ko​ta​la. „Za sva​ku ženu, jed​nom je do​volj​no”, rek​la je ona.
„A po​red toga, mla​di čo​ve​če, vi ima​te sidu.” Po​no​vo se ve​se​lo ogla​si​la, i
nes​ta​la u prav​cu ku​hi​nje.
Seo sam na svoj pro​zor zak​lo​njen ara​uka​ri​jom i mis​lio na to kako
Stju​art zvec​ka ku​ti​jom ku​ku​ruz​nih pa​hu​lji​ca: š-č-č-š, č-š-š-č. A za​tim -
um zna da bude pra​va zun​za​ra, pra​vi ču​pa​vac iz ku​ti​je - po​mis​lio sam na
Stju​ar​ta u kre​ve​tu s Dži​li​jan. Kla​dim se da je isto. Kla​dim se da i tu radi
š-č-č-š, č-š-š-č. To boli, o bože, kako to boli.

Stju​art: Ne mis​lim baš sve što ka​žem, ali za​is​ta sam mis​lio kada sam
re​kao ono da Oli​ver nema pra​vi po​sao. Šta bi bio naj​e​fi​kas​ni​ji lek za sek​-
su​al​ni ne​mo​ral, za kra​đu tu​đih žena? Puno rad​no vre​me u kome bi sva​ki
odras​tao mu​ška​rac ra​dio u is​tom pe​ri​odu, od 9.00 do 5.30. A, da, i su​bo​-
tom, vra​ti​mo se na šes​tod​nev​nu rad​nu ne​de​lju. Ra​zu​me se, to ne bi bilo
omi​lje​no kod sin​di​ka​ta, i isto tako, mo​ra​li bi se na​či​ni​ti iz​u​ze​ci zbog pi​lo​-
ta i slič​no. Na​rav​no, pi​lo​ti put​nič​kih avi​ona i nji​ho​ve po​sa​de su no​tor​no
ne​mo​ral​ne. Koje su još pro​fe​si​je u ko​ji​ma vla​da ne​mo​ral i kra​đa tu​đih
žena? Pre​da​va​či na uni​ver​zi​te​ti​ma, glum​ci i glu​mi​ce, le​ka​ri i me​di​cin​ske
ses​tre... Vi​di​te šta hoću da ka​žem? Niko od njih nema re​gu​lar​no rad​no
vre​me.
A Oli​ver je, ra​zu​me se, i la​žov. To po​ma​že. Uvek sam mis​lio da sam
to​kom go​di​na na​učio ko​li​ko tre​ba da od​bi​jem na nje​go​vo pre​te​ri​va​nje, ali
mo​gu​će je da sve vre​me gre​šim u tome. Re​ci​mo, ona pri​ča o tome kako
ga je otac tu​kao. Pi​tam se da li je is​ti​ni​ta. Uvek je oko toga di​zao ga​la​mu
- da je otac po​čeo da ga tuče kad mu je maj​ka umr​la, kad je imao šest go​-
di​na. Kako ga je tu​kao bi​li​jar​skim šta​pom jer je Oli​ver li​čio na maj​ku,
tako da je otac za​pra​vo nju kaž​nja​vao zbog toga što ga je os​ta​vi​la kad je
umr​la (da li se lju​di za​is​ta po​na​ša​ju na taj na​čin? Oli​ver me je uve​ra​vao
da je tako). Kako je to zlos​tav​lja​nje tra​ja​lo go​di​na​ma sve dok se, jed​nog
dana, kada mu je bilo pet​na​est go​di​na, Oli​ver nije okre​nuo i lu​pio svog
oca. Pos​le toga ba​ti​ne se više ni​ka​da nisu po​no​vi​le, i nje​gov otac sada
živi u ne​kom sta​rač​kom domu gde Oli​ver po​vre​me​no ode da ga obi​đe s
na​dom da će u poz​nim go​di​na​ma ot​kri​ti neku is​kru to​pli​ne, ali to se ni​ka​-
da ne desi i on se uvek vra​ti tu​žan i ra​zo​ča​ran. Sve to iz​a​zi​va sa​ose​ća​nje,
na​ro​či​to žen​sko.
Ne mo​ram da vam ka​žem da ver​zi​ju nje​go​vog tate niko nije čuo. Dva
puta smo se sre​li na​krat​ko, kada sam od​la​zio kod Oli​ve​ra, i mene ni​ka​da
nije po​ku​šao da is​tu​če. Po​što sam čuo Oli​ve​ro​ve pri​če mis​lio sam da ima
vam​pir​ske zube i da nosi sa so​bom li​si​ce; umes​to toga, de​lo​vao mi je kao
fini čika s lu​lom. Iz​ves​no je da ga Oli​ver mrzi, ali za to mogu pos​to​ja​ti i
dru​gi raz​lo​zi, zato što, na pri​mer, jede gra​šak s noža ili zato što ne zna da
je Kar​men Bi​ze​ovo delo. Oli​ver je snob, mo​žda ste i to pri​me​ti​li.
Isto tako, ne mogu a da ne is​tak​nem da je Oli​ver ku​ka​vi​ca. Ili, re​ci​mo
to ova​ko. Ve​li​ki tre​nu​tak u nje​go​vom de​tinj​stvu je onaj kada se po​bu​ni
pro​tiv svog su​ro​vog oca i tako ga do​bro is​pra​ši da se Ma​to​ra Ba​ra​ba -
kako ga Oli​ver zove - skla​nja po​dvi​je​nog repa. Vi​di​te, ja sam dos​ta niži
od Oli​ve​ra, ali kada sam ga cep​nuo gla​vom u lice, kako je on re​ago​vao?
Po​be​gao je cvi​le​ći i cmiz​dre​ći. Da li se tako po​na​ša ču​ve​ni ukro​ti​telj si​le​-
dži​ja? O da, a šta je s onim bi​li​jar​skim šta​pom? Oli​ver mi je jed​nom pri​li​-
kom re​kao koja je je​di​na slič​nost iz​me​đu nje​ga i nje​go​vog oca: obo​ji​ca
mrze sport.

Dži​li​jan: Oli​ver ima pet ko​na​ca na obra​zu. U bol​ni​ci je re​kao da se
sa​pleo i ra​se​kao na ivi​cu sto​la.
Re​kao je da je na​sil​nič​ki iz​raz na Stju​ar​to​vom licu mo​rao da vidi da bi
mo​gao da po​ve​ru​je. Re​kao je kako je mis​lio da Stju​art hoće da ga ubi​je.
Pred​lo​žio mi je da si​pam vodu u bocu s vi​ski​jem. Prek​li​njao me je da od​-
mah odem oda​tle.

Stju​art

I dok se obla​ci nav​la​če
Noć​ne pti​ce mi ša​pu​ću
Sama sam, sama na sve​tu...

Dži​li​jan: Zna​te, za sve vre​me koje smo pro​ve​li za​jed​no, Stju​art me ni​-
ka​da nije pi​tao za​što sam doš​la te ve​če​ri u ho​tel Če​ring Kros. Za​pra​vo,
pos​ta​vio je jed​no pi​ta​nje u tom smis​lu, i ja sam od​go​vo​ri​la kako sam vi​-
de​la oglas u Tajm-autu, ali me ni​ka​da nije pi​tao za​što. Uvek je bio opre​-
zan kada se ras​pi​ti​vao o meni. Mis​lim da je to de​li​mič​no i zbog toga što
ga se nije ti​ca​lo ono što se de​ša​va​lo pre: sada sam bila tu, i je​di​no ga je to
za​ni​ma​lo. Ali, ima tu i ne​što više od toga. Stju​art je imao svo​ju pred​sta​vu
o meni, opre​de​lio se za nju, i nije hteo da slu​ša o ono​me što se raz​li​ko​va​-
lo.
Za​što sam se naš​la tamo, lako je reći. Zbog ože​nje​nog čo​ve​ka: nije
hteo da os​ta​vi svo​ju ženu, ja ni​sam mo​gla da os​ta​vim nje​ga. Tako je, sta​-
ra pri​ča, ona koja se ra​z​vla​či. Zato sam pre​du​ze​la ko​ra​ke da bih pres​ta​la s
ra​z​vla​če​njem. Mo​ra​te biti od​go​vor​ni za vlas​ti​tu sre​ću - ne mo​že​te oče​ki​-
va​ti da će kao pa​ket tup​nu​ti pred vra​ta. S tak​vim stva​ri​ma mo​ra​te biti
prak​tič​ni. Lju​di sede kod kuće i mis​le Jed​no​ga Dana Moj Princ Će Sti​ći.
Ni​šta to ne vre​di ako ne is​tak​ne​te znak: Prin​če​vi Ovde Do​bro​doš​li.
Oli​ver je sa​svim dru​ga​či​ji. Za po​če​tak, o meni želi da zna sve. Po​ne​-
kad ose​ćam kao da sam ga iz​ne​ve​ri​la zbog toga što ne​mam eg​zo​tič​ni​ju
proš​lost. Ni​ka​da ni​sam lo​vi​la bi​se​re na Ta​hi​ti​ju. Ni​sam pro​da​la svo​ju ne​-
vi​nost za bun​du od sa​mu​ro​vi​ne. Ja sam, jed​nos​tav​no, ja. S dru​ge stra​ne,
to ja u Oli​ve​ro​voj gla​vi nije odre​đe​no i ne​pro​men​lji​vo kao što je bio slu​-
čaj u Stju​ar​to​voj. I to je... lepo. Ne, to je više nego lepo, to je sek​si.
„Znaš, kla​dim se da u os​no​vi Stju​art o tebi mis​li kao o spo​sob​nom ma​-
lom kup​cu.” To je bilo pre ne​ko​li​ko ne​de​lja.
Ne vo​lim kada neko kri​ti​ku​je Stju​ar​ta. U stva​ri, neću to da do​zvo​lim.
„Ja i je​sam spo​so​ban mali ku​pac”, od​go​vo​ri​la sam (iako ne mis​lim o sebi
na taj na​čin). Ba​rem sam mno​go bo​lji ku​pac od Oli​ve​ra koji ima obi​čaj
da pada u trans zbog ze​le​ne pa​pri​ke, ako zna​te šta hoću da ka​žem.
„Iz​vi​ni”, brzo je re​kao. „Ja sam samo mis​lio da si ti za mene neko,
neko neo​gra​ni​če​nih mo​guć​nos​ti. Ne stav​ljam ogra​du i ne ču​vam stra​žu
oko ono​ga što se sma​tra tvo​jim po​t​vr​đe​nim i zva​nič​nim ka​rak​te​rom.”
„Baš je dra​žes​no to što si re​kao, Oli​ve​re.” Malo sam ga is​me​va​la, ali
on to kao da nije pri​me​tio.
„Pros​to - ne go​vo​rim ni​šta pro​tiv nje​ga - tebe Stju​art ni​ka​da nije za​is​ta
vi​deo.”
„A, da li me ti - vi​diš?”
„Kao s 3-D na​oča​ri​ma. Ni​šta dru​go i ne gle​dam.”
Na​sme​ši​la sam mu se i po​lju​bi​la ga. Kas​ni​je sam se za​pi​ta​la: ali, ako
dve tako raz​li​či​te oso​be kao što su Stju​art i Oli​ver, mogu da se za​lju​be u
mene, kak​va sam to onda ja? I kak​va sam ja koja se prvo za​lju​bi u Stju​ar​-
ta a za​tim u Oli​ve​ra? Ista, raz​li​či​ta?

Bol​ni​ca He​rin​gej
Ode​lje​nje za hit​ne slu​ča​je​ve
Pre​zi​me RA​SEL
Ime OLI​VER DE​VEN​PORT DE KVIN​SI
Adre​sa Sent Dans​tans roud, 55, N16, Lon​don
Za​ni​ma​nje Sce​na​ris​ta
 Mes​to ne​sre​će kuća
Vre​me pri​je​ma 11.50
Na​po​me​ne:
anam​nes​tič​ki: otvo​ren sta​ri oži​ljak od dvo​bo​ja kad je na​le​teo na sta​blo
ara​uka​ri​je
al​ko​hol​ni dah + +
nema bol​ne oset​lji​vos​ti
pos​led​nji te​tal​pan >10 go​di​na
O/E 3cm po​se​ko​ti​na D obraz
Rend​gen​ski snim. —> nema vid​lji​vih pre​lo​ma
za​ši​ven: naj​lon prom.10 x 50
te​tal​pan
pre​gled po sis​te​mi​ma: ovde 5/7
16:00 Dž. Dej​vis

Oli​ver: Ni​ka​da ni​sam ni mis​lio da bih mo​gao ima​ti sidu, kako se, na
svoj sim​pa​ti​čan na​čin, iz​ra​zi​la gos​po​đa Da​jer. A to po​ka​zu​je ko​li​ko su
moje na​me​re oz​bilj​ne, zar ne? Ta​bu​la rasa, po​la​zi​mo od cr​ti​ce.
I ne mo​ram dva puta da pla​ćam po​rez zbog toga što za​pra​vo i ne ži​vim
u bro​ju 55, a iona​ko ne​mam na​me​ru da se tu duže za​dr​ža​vam. Ma​štam o
tome kako po​zi​vam gos​po​đu Da​jer da bude kuma na ven​ča​nju. Ili mo​žda
sta​ri svat.
Neke stva​ri ume​ju jed​nos​tav​no da op​se​da​ju čo​ve​ka. Vo​leo bih da ni​-
sam za​mis​lio kako Stju​art zvec​ka ku​ti​jom ce​re​ali​ja š-č-č-š. Vi​di​te, ne​ka​da
sam imao jed​nu svo​ju šalu. U ne​koj knji​zi koju sam pro​či​tao kada sam
bio u post-pre​pu​bes​cent​noj fazi na​la​zi​le su se sle​de​će reči: po​da​rio je slo​-
bo​du nje​nim uskim be​dri​ma. Priz​na​jem, go​to​vo bez sti​da, da se ta re​če​ni​-
ca nji​ha​la na kon​či​ću u mo​joj gla​vi po​put ukra​sa za jel​ku, zla​tas​ta i ma​-
gič​na. Dak​le, time se oni bave, zve​ri po​hot​ne, po​miš​ljao sam ja. I sam
sam usko​ro po​čeo da ra​dim slič​nu stvar. A onda je, dugi niz go​di​na,
stvar​nost po​tis​nu​la fra​ze​olo​gi​ju. Sve dok mi se te reči nisu vra​ti​le za​jed​no
s Dži​li​jan. Se​deo sam vi​so​ko u svom dr​ve​tu i ša​pu​tao za sebe (ne u pot​-
pu​nos​ti oz​bilj​no, ve​ru​jem da ra​zu​me​te), „Po​da​ri​ću slo​bo​du nje​nim uskim
be​dri​ma”. Me​đu​tim, sada to više ne mogu da uči​nim, zbog neke ce​re​bral​-
ne zač​ko​lji​ce, neke za​glav​lje​ne gan​gli​je. Jer sva​ki put kad ču​jem te reči
njih pra​ti zvuk Stju​ar​to​vog š-č-č-š, š-č-č-š, po​put zde​pas​tog ten​de​ra iza
ele​gant​ne lo​ko​mo​ti​ve.
Od sveg srca se na​dam da više ne rade ono, od sveg srca se na​dam da
čak više i ne spa​va​ju u is​tom kre​ve​tu. Ne mogu da pi​tam. Šta vi mis​li​te?
Na​kon la lune de miel do​la​zi la lune d’ab​sin​t​he. Ko bi po​mis​lio da će
Stju​art pos​ta​ti na​si​lan kad po​pi​je?

Stju​art

Zas​ta​doh da vi​dim ža​los​nu vrbu
Kako pla​če na jas​tu​ku
Mo​žda i on zbog mene pla​če...

Ne pre​vi​še pi​jan.
Samo pi​jan.

Dži​li​jan: Sves​na sam da pos​to​ji pi​ta​nje na koje mo​ram zna​ti od​go​vor.
Ima​te pra​vo da ga pos​ta​vi​te, i neću biti iz​ne​na​đe​na ako u va​šem gla​su ču​-
jem skep​ti​čan ton, ili čak pre​zir. Haj​de, pi​taj​te me.
Zna​te, Dži​li​jan, is​pri​ča​li ste nam kako se do​go​di​lo da se za​lju​bi​te u
Stju​ar​ta - raz​ne​ži​la vas je nje​go​va ku​hinj​ska sat​ni​ca - kako bi bilo da
nam is​pri​ča​te kako ste se za​lju​bi​li u Oli​ve​ra? Dok je po​pu​nja​vao sport​-
sku prog​no​zu, i ukr​šte​ne reči iz Taj​m​sa?
Pi​ta​nje je sa​svim fer. I ja bih na va​šem mes​tu bila po​ma​lo sum​nji​ča​va.
Že​le​la bih samo ovo da ka​žem. Ni​sam ja bi​ra​la da se desi to što se de​si​lo.
Ni​sam ma​ni​pu​li​sa​la do​ga​đa​ji​ma, ni​sam iz​ne​na​da od​lu​či​la kako je Oli​ver
„bo​lja pri​li​ka” od Stju​ar​ta. To mi se de​si​lo. Uda​la sam se za Stju​ar​ta, a
za​tim se za​lju​bi​la u Oli​ve​ra. Ni​sam pre​za​do​volj​na zbog toga. Neke stva​ri
mi se tu čak i ne do​pa​da​ju. Jed​nos​tav​no se tako de​si​lo.
Ali, „taj tre​nu​tak” - onaj za koga će me lju​di koje još ni​sam ni upoz​na​-
la pi​ta​ti da se se​tim. Bili smo u res​to​ra​nu. Tre​ba​lo je da to bude fran​cu​ski
res​to​ran, ali za​pra​vo nije bio. Mis​lim da po​lo​vi​nu osob​lja čine Špan​ci, a
po​lo​vi​nu Grci, oni iz​gle​da​ju do​volj​no me​di​te​ran​ski, a i ku​var u sva​ko
jelo stav​lja in​ću​ne i mas​li​ne, pa se lo​kal zbog toga zove „Le Pe​tit Pro​-
vençal”, što mno​ge lju​de zna da za​va​ra, ili, ako i nisu za​va​ra​ni, to ih ba​-
rem za​do​vo​lja​va.
Doš​li smo tu jer je Stju​art te ve​če​ri bio od​su​tan i Oli​ver je in​sis​ti​rao da
me iz​ve​de na ve​če​ru. Naj​pre ni​sam hte​la da idem, za​tim sam rek​la da ću
ja da pla​tim, onda sam pred​lo​ži​la da po​de​li​mo ra​čun, me​đu​tim tu smo se,
uobi​ča​je​no, za​ple​li oko mu​škog po​no​sa, a to funk​ci​oni​še tako što, ako
nisu pri nov​cu, još teže pod​no​se da žena pla​ti po​lo​vi​nu. Dak​le, naš​la sam
se na tom mes​tu, po​lu​ne​od​luč​na, po​lu​pri​si​lje​na da do​đem; u res​to​ra​nu
koji mi se nije na​ro​či​to do​pa​dao ali koji sam oda​bra​la jer sam mis​li​la da
je do​volj​no jef​tin za nje​go​ve mo​guć​nos​ti. Iz​gle​da​lo je da ni​šta od sve​ga
toga ne uti​če na Oli​ve​ra. Bio je ve​oma opu​šten, kao da se svi oni pre​go​-
vo​ri oko do​la​ska nisu ni de​si​li. Ve​ro​vat​no sam se po​ma​lo bri​nu​la da ne
poč​ne da kri​ti​ku​je Stju​ar​ta, ali de​si​lo se sa​svim obrat​no. Re​kao je da se
škol​skih dana i ne seća naj​bo​lje, ali sve lepo što mu se de​si​lo bilo je ve​za​-
no za Stju​ar​ta. Bila je tu neka ban​da koju su po​be​di​li, sami njih dvo​ji​ca.
Bio je neki koga su zva​li „Sto​pa​la” jer je imao ve​li​ke šake. Kako su auto-
sto​pom išli u Škot​sku. Oli​ver je re​kao kako su im bile po​treb​ne ne​de​lje
da stig​nu tamo jer je bio ta​kav snob kada su auto​mo​bi​li u pi​ta​nju da je
po​ne​kad od​bi​jao one koju su sta​li da ih po​ve​zu jer mu se nisu do​pa​da​le
pre​s​vla​ke ili rat​kap​ne. I kako je sve vre​me pa​da​la kiša pa su se​de​li na
auto​bu​skim sta​ja​li​šti​ma i jeli ra​ža​ni keks. Oli​ver mi je re​kao da je već
tada po​čeo da se in​te​re​su​je za hra​nu pa ga je Stju​art tes​ti​rao. Oli​ver bi za​-
tvo​rio oči a Stju​art ga je hra​nio na​iz​me​nič​no ko​ma​di​ći​ma kek​sa i par​či​ći​-
ma vlaž​nog kar​ton​skog pa​ko​va​nja. Stju​art je tvr​dio da Oli​ver nije mo​gao
da uoči raz​li​ku.
Čini mi se da je sve bilo... iz​ne​na​đu​ju​će lako, i Oli​ver je uz zvu​ke
odo​bra​va​nja jeo hra​nu za koju smo obo​je zna​li da i nije na​ro​či​ta. Pri kra​-
ju glav​nog obro​ka za​us​ta​vio je ko​no​ba​ra koji je pro​la​zio kraj na​šeg sto​la.
„Le vin est fini”, re​kao mu je Oli​ver. Nije se raz​me​tao, niti je či​nio ne​-
što slič​no, samo je pret​pos​ta​vio da su ko​no​ba​ri koji rade u res​to​ra​nu koji
se zove „Le Pe​tit Pro​vençal” Fran​cu​zi.
„Kako mo​lim?”
„Ah”, re​kao je Oli. Bla​go je is​ko​sio sto​li​cu i pr​stom kuc​nuo po vin​-
skoj boci kao da pre​da​je u onoj je​zi​voj Šeks​pi​ro​voj ško​li. „Le vin... est...
fini”, po​no​vio je, pa​ž​lji​vo na​gla​ša​va​ju​ći reči, i sa uz​laz​nom in​to​na​ci​jom
na kra​ju, koja je oz​na​ča​va​la da još nije za​vr​šio. „Ovo... vi​noo...”, nas​ta​-
vio je ja​kim ne​en​gle​skim ak​cen​tom, „...jee ... iz... Fin​skee”.
„Že​li​te još jed​nu fla​šu?”
„Si, si​njor.”
Bo​jim se da ni​sam mo​gla da pres​ta​nem da se ki​ko​ćem, što nije bilo sa​-
svim u redu pre​ma si​ro​tom ko​no​ba​ru koji nam je dru​gu bocu do​neo pri​-
lič​no ljut. Dok mi je si​pao vino u čašu, Oli​ver je pro​šap​tao, „Mis​lim da
će ti se ovaj šato si​be​li​jus ve​oma do​pas​ti.”
To me je po​no​vo na​te​ra​lo na smeh. Sme​ja​la sam se dok se ni​sam za​-
grc​nu​la. Za​tim sam se sme​ja​la dok me nije za​bo​le​lo. I još ne​što u vezi s
Oli​jem, on zna kako šta tre​ba uči​ni​ti da šala teče. Ne že​lim da pra​vim po​-
re​đe​nja, ali Stju​art nije naj​ve​šti​ji u ša​la​ma, i kad iz​go​vo​ri ne​što ša​lji​vo tu
i sta​ne, kao da je, re​ci​mo, ulo​vio zeca, i time oba​vio po​sao. Dok kod Oli​-
ve​ra to zna da tra​je, i ako nis​te ras​po​lo​že​ni za tako ne​što, ume da bude
za​mor​no, a ja sam, valj​da, te ve​če​ri bila ras​po​lo​že​na.
„Auz kafu, mo​dom? Malo ka​le​va​le? Su​omi s le​dom, mo​žda? Znam,
čašu ka​re​li​je?” Tada već više ni​sam mo​gla da se kon​tro​li​šem, a ko​no​bar
nije shva​tao u čemu je vic. „Da, čašu su​omi​ja za moju pri​ja​te​lji​cu. Ka​kav
ima​te? Ima​te li hel​sin​ki faj​v​s​tar?”
Ma​ha​la sam mu da pres​ta​ne, a ko​no​bar je po​mis​lio da je ne​što dru​go u
pi​ta​nju. „Ni​šta za damu. A za vas gos​po​di​ne?”
„Oh”, re​kao je Oli pre​tva​ra​ju​ći se da se smi​rio, odjed​nom je iz​gle​dao
oz​bilj​no. „A, da. Ja ću samo je​dan krat​ki fjord, mo​lim vas.” Onda smo
po​no​vo po​če​li, i kad sam se smi​ri​la, mi​ši​ći su me bo​le​li, po​gle​da​la sam
Oli​ja, oči su mu se sja​le, i po​mis​li​la sam, bože ovo je opas​no, ovo je i
više nego opas​no. Za​tim je i on za​ću​tao, kao da je i sam to ose​tio.
Vama ovo nije smeš​no kao meni? U redu je. To vam pri​čam samo zato
što ste me pi​ta​li. Os​ta​vi​li smo za​is​ta ve​li​ku na​poj​ni​cu za slu​čaj da je ko​-
no​bar po​mis​lio da smo se nje​mu sme​ja​li.

Stju​art

I dok se obla​ci nav​la​če
Noć​ne pti​ce mi ša​pu​ću...

 Dži​li​jan: Kada sam prvi put sre​la Oli​ve​ra pi​ta​la sam ga da li ko​ris​ti
šmin​ku. Ne​pri​jat​no mi je - mis​lim, kada se se​tim da je to ot​pri​li​ke prvo
što sam rek​la ne​kom u koga sam se kas​ni​je za​lju​bi​la - ali bilo je u tome
neke is​ti​ne. Mis​lim, po​ne​kad, pred lju​di​ma, Oli​ver i de​lu​je kao da ima
šmin​ku. Voli da je dra​ma​ti​čan, voli da ih šo​ki​ra. Ali, to ne radi pre​da
mnom. Zna da bude ćut​ljiv, da bude ono što za​is​ta jes​te, zna da ne mora
da diže buru da bi os​ta​vio uti​sak na mene. Tač​ni​je, zna da ako bi to ura​-
dio, ne bi os​ta​vio uti​sak na mene.
To je naša in​ter​na šala. Kaže da sam ja je​di​na oso​ba koja ga vidi bez
šmin​ke. Ali, ima u tome is​ti​ne.
Oli​ver kaže da to i nije neko iz​ne​na​đe​nje. Kaže da sam ja tak​va. Pro​-
vo​dim dane ski​da​ju​ći pr​ljav​šti​nu sa sli​ka, pa je pri​rod​no da to i s njim ra​-
dim. „Plju​ni i bri​ši”, kaže. „Nisu neo​p​hod​ni jaki raz​re​đi​va​či. Samo plju​ni
i bri​ši, i usko​ro sti​žeš do pra​vog Oli​ve​ra.”
A ka​kav je pra​vi Oli​ver? Ne​žan, is​ti​no​lju​biv, ne pre​te​ra​no si​gu​ran u
sebe, po​ma​lo lenj, i vrlo sek​si. Ne sla​že​te se? Daj​te mu vre​me​na.
Sada zvu​čim kao moja maj​ka.

... (žen​ska oso​ba, iz​me​đu 25 i 35 go​di​na sta​ros​ti): Ako mene pi​ta​te,
pos​to​ji jed​nos​tav​no objaš​nje​nje. Do​bro, mo​žda ne baš jed​nos​tav​no, ali i
ra​ni​je sam se su​sre​ta​la s tim. Stvar je u tome da...
Šta? Šta ka​že​te? Že​li​te da vam po​ka​žem svo​ja do​ku​men​ta. VI že​li​te
MOJA do​ku​men​ta? Slu​šaj​te, ako neko tre​ba da po​ka​že do​ku​men​ta, to ste
vi. Ko ste vi da bih ja vama rek​la šta mis​lim? Uz​gred, ka​kav ste mi vi
auto​ri​tet? Samo zato što ste sti​gli čak dov​de, ne zna​či da sme​te da nas​tu​-
pa​te kao su​di​ja.
Više bis​te mi ve​ro​va​li? Slu​šaj ti, što se mene tiče, za​bo​le me da li mi
ve​ru​ješ ili ne. Da​jem ti svo​je miš​lje​nje, a ne auto​bi​ogra​fi​ju, zato, ako ti se
to ne svi​đa, fu​raj da​lje. Iona​ko ne​mam na​me​ru da se za​dr​ža​vam, i nema
po​tre​be da me mal​tre​ti​raš. Ra​zu​mem, na​rav​no da ra​zu​mem. Ho​ćeš da
znaš da li sam Didi, dra​žes​na dok​tor​ka, Peni, po​nos​na psi​hi​ja​tri​ca, Rej​-
čel, ras​po​mam​lje​na rok zvez​da ili Na​ta​li-nju​ški​ca, noć​na ses​tra. Moj kre​-
di​bi​li​tet za​vi​si od pro​fe​si​je ko​jom se ba​vim ili od druš​tve​nog sta​tu​sa. E
pa, iz​vi​ni​ćeš. Ili bo​lje, odje​bi sko​te. A ako to​li​ko že​liš da us​ta​no​viš ko
sam i šta sam, ka​za​ću ti. Mo​žda ja uop​šte i ni​sam žen​sko, mo​žda samo
tako iz​gle​dam. Mo​žda sam po​ha​đa​la uni​ver​zi​te​te u Ka​za​blan​ki i Ko​pa​ka​-
ba​ni. Na pos​t​di​plom​skim sam bila u Bois de Bo​ulog​ne.
Okej, iz​vi​ni​te. Samo, išli ste mi na ži​vac. A i uhva​ti​li ste me u lo​šem
ras​po​lo​že​nju. (Ne, to se vas, ta​ko​đe, ne tiče.) Is​u​se, slu​šaj​te, jed​nos​tav​no
ću vam reći šta imam, i onda pa​lim. I sami ćete vi​de​ti. Ja ovde i ni​sam
ne​što u modi ovog me​se​ca, tako da me pos​le ovo​ga više ne​će​te vi​de​ti.
I, na​rav​no, ni​sam tran​ssek​su​alac. Pi​taj​te Stju​ar​ta ako ho​će​te, on će
vam reći, vi​deo je do​kaz​ni ma​te​ri​jal. Iz​vi​nja​vam se, ne tre​ba da se sme​-
jem vlas​ti​tim ša​la​ma, ali, to vaše ne​go​do​va​nje. Okej, vi​di​te, ove mom​ke
znam odav​no. Se​ćam se kada je Oli​ve​ro​va pred​sta​va o ope​ri bila mu​zi​ka
Das​ti Sprin​g​fild koja do​pi​re iz oba zvuč​ni​ka iz zad​njeg dela kor​ti​ne. Se​-
ćam se Stju​ar​ta dok je još no​sio na​oča​re sa ži​com iza uši​ju. Se​ćam se Oli​-
ve​ra u ple​te​nom pu​lo​ve​ru i ko​le​dži​ca​ma, Stju​ar​ta kada je ko​ris​tio šam​pon
za suvo pra​nje kose. Spa​va​la sam sa Stju​ar​tom (žao mi je: nije za štam​pu)
a Oli​ve​ra sam od​bi​la. Eto, to su moja do​ku​men​ta. Plus što me je Stju​art
pro​tek​lih ne​de​lja i me​se​ci gnja​vio či​ta​vom pri​čom na po​lu​taj​nim ruč​ko​vi​-
ma i ve​če​ra​ma. Is​kre​no re​če​no, prvo sam mis​li​la da mu je ne​što dru​go na
pa​me​ti. Znam, po​no​vo sam is​pa​la na​iv​či​na, pri​ča mog ži​vo​ta. Mis​li​la sam
da Stju​art hoće mene da vidi. Pri​lič​no glu​po, priz​na​jem. Jebi ga, hteo je
samo jed​no ogrom​no uvo u koje će iz​li​ti svo​je ne​vo​lje. Se​de​la sam s
njim, i uop​šte se nije se​tio da me upi​ta šta ima novo kod mene, a onda se
na kra​ju ve​če​ri iz​vi​nio zbog toga što je pri​čao samo o svom ži​vo​tu da bi
pri sle​de​ćem su​sre​tu uči​nio to isto. On je op​sed​nut, bla​go re​če​no, čo​vek
je op​sed​nut, a meni to ne tre​ba. U ovom tre​nut​ku mog ži​vo​ta, meni to
stvar​no ne tre​ba. To je još je​dan raz​log zbog ko​jeg iz​la​zim iz či​ta​ve stva​-
ri.
Ja mis​lim da je Oli​ver na​pa​ljen na Stju​ar​ta. Odu​vek mi se to či​ni​lo. Ne
znam ko​li​ko je za​is​ta nas​tran, ali rek​la bih da je na​pa​ljen na Stju​ar​ta.
Zato ga je stal​no i po​ni​ža​vao i sme​jao mu se zato što iz​gle​da ne​ugled​no i
što je do​sa​dan. Po​ni​ža​va ga da ni​je​dan od njih dvo​ji​ce ne bi mo​rao da
priz​na da tu ne​čeg ima, odu​vek, a tu bi i bilo ne​če​ga da nisu igra​li igru u
ko​joj je Stju​art ne​ugle​dan i do​sa​dan i sa​svim ne​prik​la​dan drug blis​ta​vom
Oli​ve​ru.
 Okej, i sami ste do​tle doš​li. Ne iz​ne​na​đu​je me. Ali, ono što imam da
ka​žem jes​te ovo. Raz​log za to što Oli​ver hoće da po​še​vi Dži​li​jan jes​te taj
što je ona ono naj​vi​še što on može da pos​tig​ne u že​lji da po​še​vi Stju​ar​ta.
Okej? Ka​pi​ra​te? Peni psi​hič​ka bi to na​zva​la ne​kim pra​vim ime​nom, ali ja
ni​sam ona. Ja samo ve​ru​jem da je za Oli​ve​ra ševa s Dži​li​jan za​pra​vo ševa
sa Stju​ar​tom.
Raz​mis​li​te o tome. Odoh sada. Ne​će​te me više vi​de​ti, osim ako se ne
desi neki pra​vi pre​okret u knji​zi.

Stju​art: O, ne. Samo ne Val. Po​šte​di​te me Val. Sebe po​šte​di​te Val.
Ona nam stvar​no nije po​treb​na. Do​no​si ne​vo​lje. Ne​vo​lje s N, kako je Oli​-
ver imao obi​čaj da kaže.
Ona je ta koja nije hte​la da vam kaže ime (šta je to s lju​di​ma kad su
ime​na u pi​ta​nju?). Znam je odav​no, kao što vam je i sama rek​la, u to
nema sum​nje. Jes​te li pri​me​ti​li da kad god neko kaže kako odav​no poz​na​-
je ne​ko​ga, to uvek zna​či da će o tom ne​kom reći ne​što ruž​no? A ne, ne
zna​te vi njih za​is​ta, ona​ko kako ih ja znam, čega se ja sve se​ćam...
Sta​ra pri​ča, koju Val stal​no vrti o meni, jes​te da me je poz​na​va​la još
dok sam ko​ris​tio šam​pon za suvo pra​nje kose, pre mi​li​on go​di​na. Haj​de
sada da ra​zjas​ni​mo tu stvar, ako ima​te strp​lje​nja da vas malo ug​nja​vim.
Jed​nom, pre mno​go go​di​na, neko, jed​na oso​ba, rek​la mi je kako pos​to​ji
neki prah koji se na​ne​se na kosu, utr​lja se i iš​čet​ka, i pos​le toga kosa iz​-
gle​da kao opra​na. Do​bro? Tako ja ku​pim taj prah - ovo mo​ram da ka​žem
u svo​ju od​bra​nu, sve se do​ga​đa​lo na​kon što sam neg​de pro​či​tao kako pra​-
nje kose u stva​ri nije do​bro za kosu - koji sam upo​tre​bio samo jed​no
veče, prvi i pos​led​nji put, i dok sam sta​jao u pabu i is​pi​jao svo​je piće, iza
mo​jih leđa za​čuo se stra​šan krik. „Stju, imaš užas​no mno​go pe​ru​ti!” - to
je, na​rav​no, bila Val, hva​la lepo, uvek je zna​la da opus​ti čo​ve​ka. A kako
ja ni​ka​da ni​sam imao pe​ru​ti, opi​pao sam kosu i re​kao: „To je suvi šam​-
pon”, na šta je Val oba​ves​ti​la ceo pab kako to nije pe​rut nego suvi šam​-
pon, i šta je to, po​bo​gu, i tako da​lje, i tome slič​no. Na​kon ovog in​ci​den​ta,
sa​svim lo​gič​no, čim sam sti​gao kući ba​cio sam ku​ti​ji​cu su​vog šam​po​na i
ni​ka​da ga više ni​sam ko​ris​tio, i dan-da​nas to ne či​nim.
Ona, ta de​voj​ka, upor​na je u tome da po​la​že pra​vo na vas. Tač​ni​je re​-
če​no, žena. Ima tri​de​set jed​nu go​di​nu, što vam ve​ro​vat​no nije rek​la, i na​-
kon blis​ta​ve ka​ri​je​re pro​dav​ca pa​ket-aran​žma​na s po​pus​tom, sada radi
kao me​na​džer u jed​noj ma​loj štam​pa​ri​ji u bli​zi​ni Ok​sford stri​ta. U jed​noj
od onih koje štam​pa​ju po​ziv​ni​ce za pros​la​ve, koje u pred​njem delu ima​ju
ne​ko​li​ko fo​to​ko​pir apa​ra​ta od ko​jih je samo je​dan is​pra​van. Shva​ti​te da
ne go​vo​rim ovo da bih je po​ni​zio, nego čis​to da vam objas​nim ulo​gu mis​-
te​ri​oz​ne žene koju je mo​žda igra​la pred vama. Eto s kim ima​te pos​la. Val
iz Pron​to Prin​ta.

Oli​ver: Ona je šta? Rek​la je šta? To je ne​ču​ve​no, to je kle​ve​ta, to je
naj​od​vrat​ni​ja men​son​ge koju je mo​gla da smis​li. Ta de​voj​ka samo stva​ra
pro​ble​me. Pro​ble​me sa P koje je od​mah is​pred slo​va R, R kao ros​pi​ja.
Ona mene od​bi​la po pi​ta​nju hopa-cupa? Ona mene, ka​že​te? Ako je
tako, pro​jek​tuj​te na kri​vu ekra​na iza svog čela sle​de​će ani​mi​ra​ne sli​ke, a
ka​ži​pr​stom pri​tis​ni​te dug​me na dol​bi ure​đa​ju da vam ne pro​mak​nu ni​jan​-
se sle​de​ćeg di​ja​lo​ga. Ne​ka​da, u pra​dav​na vre​me​na, Oli​ver se, upr​kos buč​-
nim no​vo​go​diš​njim obe​ća​nji​ma da to više neće či​ni​ti, po​no​vo obreo na
jed​nom od onih be​smis​le​nih do​ga​đa​ja koje po​se​ću​je raz​dra​ga​ni lum​pen​-
pro​le​te​ri​jat s mi​ni​ja​tur​nim piv​skim kri​gla​ma pod mi​škom, gde sve de​voj​-
ke div​ljač​ki uv​la​če silk kat kao da je le​ko​vit (ne go​vo​rim ovo kao uobra​-
že​ni pre​obra​će​nik - ali, ako ho​ćeš da pu​šiš, puši), i gde se pri​bo​ja​va​te da
će vas u sva​kom tre​nut​ku ot​po​za​di zgra​bi​ti par mlo​ha​vih ruku s ci​ljem da
vam po​dig​ne nivo li​ti​ju​ma na na​čin koji uvek pali, uvu​kav​ši vas u vi​ju​ga​-
vu kon​gu. Reč je o - po​go​di​li ste! - o žur​ci.
Ko​li​ko se ja se​ćam, Stju​art me je prek​li​njao da ode​mo - čis​to sim​bo​-
lič​no vra​ća​nje duga - nema sum​nje, zbog svih onih fan​tas​tič​nih za​jed​nič​-
kih pro​vo​da s de​voj​ka​ma na ko​ji​ma je meni uvek za​pa​da​la ona drh​tu​ra​vo
de​be​lju​škas​ta. Kor​mi​la​re​ći iz​me​đu vr​če​va pu​nih otro​va i boca od ne​pro​-
zir​nog stak​la ukra​še​nih pal​mi​nim sta​bli​ma u ko​ji​ma se na​la​zi​la je​tre​pa​ra​-
ju​ća ka​rip​ska teč​nost, smes​tio sam se s dav​nom ber​bom ita​li​jan​skog be​-
log, u ne sa​svim jas​noj na​me​ri da se ubi​jem kao maj​ka. Sr​kao sam teč​-
nost kroz iz​u​vi​ja​nu slam​či​cu za za​ba​ve i sa​svim fino na​pre​do​vao kada se
na moja ra​me​na obru​ši​še ruke od ko​jih sam stra​ho​vao.
„Au, moj giht!” vik​nuo sam u stra​hu od učeš​ća u naj​pri​zem​ni​jim ba​-
ha​na​li​ja​ma. Jer, te ve​če​ri ni​sam bio po​net lu​di​lom ple​sa.
„Oli, pa ti me iz​be​ga​vaš”, rek​le su Ruke, dok je Tur po​ku​šao ver​ti​kal​-
no pri​zem​lje​nje na nas​lon fo​te​lje u ko​joj sam se​deo, što je bio ma​ne​var
iz​van pi​lot​skog ume​ća lis​to​pad​ne Val, koja je zbog toga sle​te​la u moje
kri​lo.
U ne​ko​li​ko mi​nu​ta koji su us​le​di​li raz​me​ni​li smo ru​tin​ske iz​li​ve uljud​-
nos​ti i po​ša​li​ca, i samo bi naj​i​nven​tiv​ni​ji iz​vi​to​pe​ri​telj tek​s​ta, naj​o​š​tri​ji
pro​tiv​nik oči​gled​nih na​me​ra mo​gao tu raz​me​nu da shva​ti na je​dan od sle​-
de​ćih na​či​na: 1) da mi je dra​že da bu​dem u druš​tvu Val nego ita​li​jan​skog
be​log; 2) da bih i za tre​nu​tak mo​gao da li​šim svog pri​ja​te​lja Stju​ar​ta ono​-
ga što mlad svet da​nas čes​to oz​na​ča​va iz​ra​zom - ne​sum​nji​vo ne​sves​no
pri​zi​va​ju​ći tu ka​mi​lju grbu od že​lje, tu oazu uga​še​ne žeđi - „nje​go​va part​-
ner​ka”.
Tako smo se mi ras​ta​li, ci​vi​li​zo​va​no, ko​li​ko sam ja shva​tio, ona nas​-
tav​lja​ju​ći s kon​gom, a ja s gra​ci​oz​nim sa​nja​re​njem. Uz ne mno​go više od
boff de po​li​te​sse.

Val: Moje miš​lje​nje je da pos​to​je dve vr​ste mu​ška​ra​ca koji mogu da
vas opanj​ka​va​ju: oni s ko​ji​ma ste spa​va​li, i oni s ko​ji​ma nis​te.
Stju​art i ja smo bili u lju​ba​noj vezi a Oli​ver je po​ku​šao da me smu​va.
Stju​art se ože​nio svo​jom fi​nom slat​kom že​ni​com a Oli​ver se smu​vao s
njom. Ima li tu neke za​ko​ni​tos​ti ili nema?
Stju​ar​tu sme​ta to što sam pri​me​ti​la nje​gov suvi šam​pon, a Oli​ve​ru
sme​ta što ni​sam bila rada da usko​čim s njim u kre​vet. Ne bis​te rek​li da u
tome ima ne​čeg čud​nog? Mis​lim, da je baš to ono što im sme​ta? Ni je​dan
od njih dvo​ji​ce nije ni po​mis​lio da Oli​ver tuca Dži​li​jan samo zbog toga
što za​pra​vo želi da tuca Stju​ar​ta. Kako vam se to čini?
A da sam na va​šem mes​tu, obra​ti​la bih malo više paž​nje na Dži​li​jan.
Ona je pra​va he​ro​ina, iz​dr​ž​lji​va mala, zar ne? Tata zbri​še sa svo​jom cu​ri​-
com a Dži​li to he​roj​ski pre​ži​vi. Šta​vi​še, teši svo​ju oja​đe​nu maj​ku. Kako
je to samo ne​se​bič​no i zre​lo. Za​tim Dži​li​jan upa​da u zam​ku Lju​bav​nog
Tro​ugla i po​go​di​te ko od tro​je pro​đe naj​bo​lje? Vidi, vidi, opet gos​po​đi​ca
do​tič​na. Uklje​šte​na na sre​di​ni ali i da​lje s gla​vom iz​nad vode radi pra​vu
stvar - što zna​či, ur​ni​še Stju​ar​ta a na uzi​ci drži Oli​ve​ra.
 Rek​la je Stju​ar​tu (koji je re​kao meni) da se neke stva​ri - kao što je za​-
vo​đe​nje naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja svo​ga muža - „jed​nos​tav​no de​ša​va​ju”, i da
da​lje mo​raš da se tru​diš ko​li​ko mo​žeš. Pri​lič​no pros​ta te​ori​ja, zar ne? Slu​-
šaj​te, nema stva​ri koje se „jed​nos​tav​no de​ša​va​ju”, a po​seb​no ne u tak​voj
si​tu​aci​ji. Ono što ta dva mom​ka ne shva​ta​ju jes​te da se tu is​klju​či​vo radi
o Dži​li​jan. Tihi i mir​ni koji tvr​de da im se stva​ri „jed​nos​tav​no de​ša​va​ju”
jesu pra​vi ma​ni​pu​la​to​ri. Uz​gred, Stju​ar​ta već iz​je​da kri​vi​ca, što i nije tako
loše, zar ne?
A i ono, zbog čega više nije že​le​la da bude so​ci​jal​ni rad​nik? Da li je
bila je​be​no pre​oset​lji​va na ljud​sku pat​nju? Gre​ška, upra​vo obr​nu​to: ako
mene pi​ta​te, ljud​ska pat​nja nije bila do​volj​no oset​lji​va pre​ma njoj. Svi ti
une​sre​će​ni lju​di i sje​ba​ne po​ro​di​ce nisu ce​ni​li tu ne​ve​ro​vat​nu pri​vi​le​gi​ju
koja im je uka​za​na time da nji​ho​ve muke leči gos​po​đi​ca Flo​rens Naj​tin​-
gejl lič​no.
I još jed​no pi​ta​nje. Šta mis​li​te, kad je od​lu​či​la da se po​igra sa Oli​ve​-
rom? Mis​lim, kad je tač​no po​če​la da mu daje ze​le​no sve​tlo a da on nije ni
pri​me​tio da ona to radi? Nije valj​da i s vama igra​la istu igru?

Oli​ver: Dak​le, gru​ba igra? A vrla Val se pred​stav​lja kao Su​za​na, ona
koja je pa​ti​la zbog po​hot​nih sta​ra​ca. Pa do​zvo​li​te mi da ras​pi​rim tu mi​-
sao. Da su Val u svoj nje​noj na​gos​ti kri​šom po​sma​tra​la dva uva​že​na fo​si​-
la, pre nego što bi us​pe​li da joj iz​bro​je mla​de​že na telu os​ta​li bi samo u
kra​va​ta​ma, a ona bi na​pla​ći​va​la ban​ku za sva​ko pi​pa​nje.
Ve​ro​vat​no zbog krat​ko​će poz​nans​tva pot​ce​nju​je​te opo​ru pri​zem​nost
žen​skog sve​do​ka pred so​bom. Da su Iro​do​ve tru​pe kre​nu​le od vra​ta do
vra​ta u po​te​ri za sum​nji​vi​ma, ne bi se za​dr​ža​li u La Ma​ison de Val. Ona
je od onih ko​ji​ma je fra​za „Že​liš li da uđeš na kafu?” afo​ris​tič​na do tač​ke
ne​ra​zu​me​va​nja, i onih koji bi sma​tra​li da je apof​teg​ma „Je l’ ti to imaš ši​-
šar​ku u dže​pu?” dos​toj​na tan​trič​kih mu​dra​ca. Tako da Oli i neće biti su​vi​-
še ne​ga​lan​tan ako se još uvek živo seća ko je koga pro​bao da smu​va na
žur​ci.
A kao kaz​nu za to što sam us​tuk​nuo pred nje​nim lep​lji​vim dla​no​vi​ma
(iako priz​na​jem da je vi​te​ški od​nos pre​ma Stju​ar​tu sla​ba​šan raz​log, da​le​-
ko iza ne​ra​va, do​brog uku​sa, es​tet​skih shva​ta​nja, und so we​iter), Val pred
vama iz​jav​lju​je, iz čis​tog tran​k​vi​li​te​ta, da sam ja bi​olo​ški pre​do​dre​đen -
da sam bio, da je​sam, i da ću biti - za ta​pir​ski oblik bebe Stjua, i da osu​je​-
ćen u svo​jim ura​nov​skim am​bi​ci​ja​ma seme ra​si​pam na naj​po​du​dar​ni​ji su​-
ro​gat koji mogu da pro​na​đem, a to je Džil. Naj​pre, mo​ram da is​tak​nem da
sva​kom onom čiji ce​re​bral​ni kor​teks uka​zu​je na Dži​li​jan, kao erot​sku za​-
me​nu za Stju​ar​ta, tre​ba sa​ve​to​va​ti da pod hit​no na​zo​ve ta​pa​ci​ra​no vo​zi​lo.
Ono što bih da​lje že​leo da pri​me​tim jes​te da je vaš do​uš​nik Val po​sve​će​ni
po​se​ti​lac onog smrd​lji​vog odelj​ka lo​kal​ne knji​ža​re koji bi tre​ba​lo da se
zove Sa​mo​sa​ža​lje​nje, ali je umes​to toga mis​te​ri​oz​no obe​le​žen kao Sa​mo​-
po​moć. Po​red te​le​fon​skog ime​ni​ka i Lon​do​na od A do Z, nje​na pe​ti​te bi​-
bli​ote​ka sas​to​ji se od knji​ga smiš​lje​nih da ute​še i na​pum​pa​ju ego: nas​lov​-
lje​nih re​ci​mo,Ži​vot ume da bude pra​vi skot čak i pre​ma naj​bo​ljim lju​di​-
ma, Po​gle​daj​te se u ogle​da​lo i re​ci​te zdra​vo, i Ži​vot je kon​ga: pri​klju​či se
masi! Pre​vo​đe​nje mrač​nih du​bi​na ljud​skog duha u obrok od jed​nog in​te​-
lek​tu​al​nog za​lo​ga​ja za lju​de mr​tvog moz​ga: eto u tome uži​va vaš do​uš​-
nik.
Slu​šaj​te me: da se ko​jim slu​ča​jem do​go​di​lo da je Oli​ve​ro​va snaž​na
sek​su​al​nost po​vre​me​no sklo​ni​la u stra​nu ono uobi​ča​je​no, i da se nje​gov
he​li​otrop​ski po​gled okre​nuo pre​ma ne​su​đe​nom Ga​ni​me​du Sto​uk Nju​in​g​-
to​na, u tom slu​ča​ju, da na​ve​dem jed​nu fra​zu iz stan​dard​nog je​zi​ka koju
će čak i moja tu​ži​telj​ka moći da ra​zu​me, Za mene, dru​ška​ne, tu ne bi bilo
pro​ble​ma. Tu se pi​ta​nje kar​nal​nog za​me​ni​ka ne bi ni pos​tav​lja​lo.

Stju​art: To nije ne​što što ni s čim dru​gim nema veze. To nije čak ni
spo​red​no pi​ta​nje. Okej, ug​nja​vio sam Val ne​ko​li​ko puta, mis​lio sam da
mi je pri​ja​telj, mis​li​lo sam da pri​ja​te​lji zato pos​to​je. Iz​ne​na​da is​pa​da da je
zlo​čin go​vo​ri​ti o svo​jim pro​ble​mi​ma, a Oli​ver je ne​kakv de​lin​k​vent​ni ho​-
mo​sek​su​alac koji je odu​vek u po​ta​ji vre​bao na mene. Mno​go toga lo​šeg
mis​lim o svom biv​šem pri​ja​te​lju, ali ne i to. Je​di​no što sa bla​tom može da
se ura​di jes​te da ga ne pri​me​ću​je​te, ina​če će vam se za​le​pi​ti.
Za ime bo​ži​je, haj​de da nas​ta​vi​mo s pri​čom.

Val: Shva​tam. Oli​ver na​rav​no ne​gi​ra da je nas​tran (za​što bi, po​bo​gu,
neko to po​mis​lio?) ali da jes​te, ne bi imao pro​ble​ma da pre​ba​ci nogu pre​-
ko svog naj​bo​ljeg pri​ja​te​lja. A Stju​art, upr​kos tome što je ve​ro​vat​no naj​-
do​sad​ni​ja ko​nven​ci​onal​na oso​ba s ko​jom sam ima​la ne​sre​ću da bu​dem u
vezi, nije ni naj​ma​nje uz​ne​mi​ren mo​jim psi​ho​lo​škim uvi​dom. On samo
hoće da kaže: Bez ko​men​ta​ra. Čla​no​vi po​ro​te, rek​la sam svo​je. Ili, tač​ni​-
je, po​jas​ni​ću svo​je. Mis​lim da su njih dvo​ji​ca za​jed​no u ovo​me.

Dži​li​jan: Naj​ve​ći broj zah​te​va za ra​zvod bra​ka koje su pod​ne​le žene
od 1973. zas​no​van je na ira​ci​onal​nom po​na​ša​nju muža. Pri​me​ri ira​ci​onal​-
nog po​na​ša​nja su: na​sil​nost, pre​te​ra​na sklo​nost piću, pre​te​ra​na sklo​nost
koc​ka​nju ili op​šta fi​nan​sij​ska neo​d​go​vor​nost i us​kra​ći​va​nje sek​su​al​nih
od​no​sa.
Reč koja se u prav​nom je​zi​ku ko​ris​ti kada se tra​ži ra​zvod je mol​ba.
Pod​no​si​lac zah​te​va moli da se brak po​ni​šti.

Oli​ver: I još ne​što. Ona voli da se pre​tva​ra kako je Val skra​će​no od
pre​nom Va​le​ri, bez eclat ali sa​vr​še​no nor​mal​nog ime​na. Na​vod​no, tako
po​ne​kad pot​pi​su​je in​ter​ne na​lo​ge i lju​bav​nu ko​res​pon​den​ci​ju. Ali, čak joj
se ni tu ne može ve​ro​va​ti. Val - ovo je ne​što što bis​te mo​žda vo​le​li da
upam​ti​te - skra​će​no je od Val​da.

Stju​art: E ovo je za mene sup​til​no, to ja zo​vem de​li​kat​nim na​go​ve​šta​-
jem. Šta na​la​zim neo​ba​vez​no os​tav​lje​no na sto​lu kad se vra​tim u svo​ju
ro​đe​nu kuću? Jed​nu od onih Kako-da knji​ga. Samo što ova nosi nas​lov
Kako da... pre​ži​vi​te ra​zvod. Pod​nas​lov je Pri​ruč​nik za sam​ce i pa​ro​ve.
Hoću li ja to pos​ta​ti? Pla​ni​ra​ju li oni da me u to pre​tvo​re? U „sam​ca”?
Da li ste zna​li da je od 1973. glav​ni raz​log zbog koga se mu​škar​ci ra​-
zvo​de od žena na en​gle​skim su​do​vi​ma ne​ver​stvo žene? Šta vam to go​vo​ri
o že​na​ma, pi​tam se ja. Dok obrat​no nije slu​čaj. Ne​ver​stvo mu​ška​ra​ca nije
glav​ni raz​log zbog koga žene tra​že ra​zvod. Upra​vo obrat​no. Iz​gle​da da su
pi​jan​če​nje i us​kra​ći​va​nje sek​sa čes​to os​nov da se žene reše svo​jih part​ne​-
ra.
Do​pa​la mi se jed​na re​če​ni​ca u toj knji​zi. Zna​te li ko​li​ko ko​šta​ju us​lu​ge
pra​vo​zas​tup​ni​ka? Ni ja ni​sam znao. U pro​vin​ci​ji cena jed​nog sata kre​će
se od 40 fun​ti na​vi​še (plus po​rez). U Lon​do​nu, od 60 do 70 fun​ti na sat
(plus po​rez), a pres​tiž​ni​je fir​me na​pla​ću​ju i više od 150 fun​ti na sat (plus
po​rez). Zbog toga čo​vek koji je na​pi​sao knji​gu za​klju​ču​je sle​de​će: „Jas​no
je, sa ovak​vim ce​na​ma jef​ti​ni​je je na​do​mes​ti​ti mno​ge sit​ni​je stva​ri (sto,
sto​li​cu, set čaša ili ne​što slič​no) nego su​oči​ti se sa za​kon​skim tro​ško​vi​ma
za bor​bu.” Da, to zvu​či sa​svim ra​zum​no. Na​rav​no, mo​gao bih jed​nos​tav​-
no da raz​bi​jem ovu čašu koju dr​žim u ruci, plus os​ta​lih pet tamo na po​li​-
ci, tako da se ne bi​smo mu​či​li oko po​de​le. Iona​ko mi se ni​kad nisu do​pa​-
da​le. Do​bi​li smo ih od že​ni​ne uobra​že​ne maj​ke.
A kad bih jed​nos​tav​no re​kao Ne neću, ni​šta loše ni​sam ura​dio, neću da
ti dam ra​zvod, ne​maš ni​kak​vih do​ka​za pro​tiv mene, mis​lim da pod „na​-
sil​niš​tvo” ne spa​da uda​rac gla​vom u nos že​ni​nog lju​bav​ni​ka, to ne može
biti raz​log koga se ni​sam se​tio, kad bih samo re​kao Ne i os​tao čvr​sto na
tome, zna​te šta bi mo​ra​la da ura​di u tom slu​ča​ju? Mo​ra​la bi da se is​e​li i
ne bi mo​gla da se ra​zve​de na​red​nih pet go​di​na.
Je l’ mis​li​te da bi ih to sje​ba​lo?
Stvar​no, po​gle​daj​te te čaše. Iz njih mo​žda mo​že​te da pi​je​te pemo, ali
ne i vi​ski. Bilo bi za​is​ta jef​ti​ni​je ku​pi​ti tak​ve sit​ni​je stva​ri nego sno​si​ti za​-
kon​ske tro​ško​ve bor​be. Nek’ ih sve uzme - sve osim ove, ups, pros​to je
skliz​nu​la s nas​lo​na, je l’ da? Pros​to skliz​nu​la, od​sko​či​la dva me​tra u vi​si​-
nu i raz​bi​la se o ka​min. Vi ćete mi biti sve​dok, ho​će​te li?
Ili je mo​žda iona​ko sve​jed​no?
 13: Šta ja mis​lim

Stju​art: Vo​leo sam je. Zbog moje lju​ba​vi bilo je još lak​še za​vo​le​ti je.
On je to vi​deo. Svoj je ži​vot sje​bao, pa je ukrao moj. Mes​to je pot​pu​no
uni​šte​no u NA​PA​DU CE​PE​LI​NA.

Dži​li​jan: Vo​le​la sam Stju​ar​ta. Sad vo​lim Oli​ve​ra. Sve sam po​vre​di​la.
Na​rav​no da ose​ćam kri​vi​cu. Kako bis​te vi pos​tu​pi​li?

Oli​ver: O, bože, si​ro​ti sta​ri Oli, pra​vo uz nje​go​vu mu​kus​nu mem​bra​nu
u ba​čvu punu mer​de, kako je to su​mrač​no, kako gus​to i kako ne​ve​se​lo...
Ne, za​pra​vo, ne mis​lim tako. Evo šta ja mis​lim. Ja vo​lim Dži​li​jan, ona
voli mene. To je po​laz​na tač​ka, oda​tle sve sle​di. Ja sam se za​lju​bio. A u
lju​ba​vi funk​ci​oni​šu za​ko​ni tr​ži​šta što je ide​ja koju sam po​ku​šao da pre​do​-
čim Stju​ar​tu, iako ne na​ro​či​to ve​što, a koju on, tako ne​što se i ne može
oče​ki​va​ti, sva​ka​ko neće moći objek​tiv​no da sa​gle​da. Sre​ća jed​nog čo​ve​ka
čes​to je sa​gra​đe​na na ne​sre​ći dru​gog, tako je to u sve​tu. Nije pri​jat​no, i
za​is​ta mi je užas​no žao što se to mo​ra​lo de​si​ti baš Stju​ar​tu. Ve​ro​vat​no
sam iz​gu​bio pri​ja​te​lja, svog naj​sta​ri​jeg pri​ja​te​lja. Ali, za​pra​vo i ni​sam
imao iz​bo​ra. Niko ga nema, uko​li​ko ne pos​ta​ne pot​pu​no dru​ga​či​ja oso​ba.
Ako ho​će​te da kri​vi​te ne​ko​ga, kri​vi​te ono​ga ko je iz​mis​lio svet, ali ne​-
moj​te mene kri​vi​ti.
I još ne​što o čemu raz​miš​ljam: za​što su uvek svi na stra​ni je​be​ne kor​-
nja​če? Neka neko za pro​me​nu i zecu drži stra​nu.
I da, pri​me​tio sam da sam po​no​vo re​kao su​mra​čan.
 14: Sada je u pe​pe​lja​ri samo jed​na ci​ga​re​ta

Stju​art:Žao mi je. Za​is​ta mi je žao. Znam da u ovom delu i ni​sam

neki po​zi​ti​van lik.
On je do​šao po moje. Za​što ja ne bih do​šao po nje​go​vo?
Ne, to nije do​volj​no do​bar raz​log.
Zbog čega sam to uči​nio? Da li sam po​ku​ša​vao da os​ta​nem u bor​bi, ili
sam po​ku​ša​vao da se pre​dam? I jed​no i dru​go, ni jed​no ni dru​go?
Os​ta​ti u bor​bi: jer sam mis​lio da će mo​žda pro​me​ni​ti miš​lje​nje kad me
bude vi​de​la?
Pre​da​ti se: kao kada od​bi​ješ po​vez pre​ko oči​ju na iz​vr​še​nju smrt​ne
kaz​ne; kao kad na gi​ljo​ti​ni okre​neš gla​vu i gle​daš se​či​vo dok pada?
A i ono s ci​ga​re​ta​ma. Čis​ta slu​čaj​nost, znam, čist slu​čaj. Ali od toga
mi je bilo još gore, jer či​ta​va ta stvar je je​dan uža​san ne​sre​ćan slu​čaj, kao
kada ka​mi​on pro​bi​je ogra​du koja deli auto​put i smr​ska baš vaš auto​mo​bil.
Se​deo sam tako, sta​vio sam ci​ga​re​tu u jed​no od onih ma​lih uleg​nu​ća, i
onda sam pri​me​tio da se u onom po​red već na​la​zi jed​na ci​ga​re​ta. Bio sam
to​li​ko uz​ne​mi​ren da sam si​gur​no upa​lio novu pre nego što sam uga​sio
pret​hod​nu. A onda sam pri​me​tio kako je u pe​pe​lja​ri već je​dan opu​šak. Tri
ci​ga​re​te u pe​pe​lja​ri - dve gore a jed​na je uga​še​na. Može li bilo ko da pod​-
ne​se tako ne​što? Mo​že​te li da za​mis​li​te bol koji sam ose​tio? Ne mo​že​te,
na​rav​no da ne mo​že​te. Tuđi bol ne može da se ose​ti, u tome i jes​te pro​-
blem. Uvek je to pro​blem, či​tav svet je pro​blem. Kada bi​smo samo mo​gli
da na​uči​mo kako da ose​ti​mo tuđi bol...
Žao mi je, za​is​ta. Kako da se iz​vi​nim?
Mo​ram da pro​na​đem neki na​čin.

Dži​li​jan: Ono što ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti jes​te Stju​ar​to​vo lice. Iz​gle​dao
je kao klovn, kao ko​ren repe, kao ma​ska za Noć ve​šti​ca. Da, baš tako,
kao jed​na od onih bun​de​va u koje je ure​zan iz​ve​šta​čen osmeh, i s iz​dub​-
lje​nim oč​nim dup​lja​ma iz ko​jih tre​pe​ri neko ave​tinj​sko, laž​no sve​tlo.
Tako je Stju​art iz​gle​dao. Mis​lim da sam ja je​di​na koja ga je tak​vog ika​da
vi​de​la, i taj pri​zor će mi za​uvek os​ta​ti u se​ća​nju. Ja sam vris​nu​la, Stju​art
je nes​tao, svi su po​gle​da​li u tom prav​cu, ali tamo više nije bilo ni​če​ga
sem praz​ne bine.
Noć uoči ven​ča​nja pro​ve​la sam kod ma​man. Oli​ve​ro​va ide​ja. Kad je to
pred​lo​žio mis​li​la sam kako pret​pos​tav​lja da mi je po​treb​na mala po​moć
da se pri​pre​mim. Ali, za​pra​vo nije bilo to u pi​ta​nju; hteo je da sve bude
ona​ko kako tre​ba. U ne​kim stva​ri​ma Oli​ver je vrlo sta​ro​mo​dan. Tre​ba​lo
je da ja bu​dem dete koje iz ro​di​telj​skog doma po​la​zi na taj sve​ti put do
cr​k​ve. Samo te​ško se može reći da sam bila de​vi​ca u be​lom koja čvr​sto
drži ruku svo​ga oca.
Kod ma​man sam sti​gla u 7.00 uve​če pre dana svog dru​gog ven​ča​nja.
Obe smo sves​no nas​to​ja​le da bu​de​mo uvi​đav​ne. Po​se​la me je uz šo​lju
kafe i na​te​ra​la da po​dig​nem noge kao da sam već trud​na. Za​tim je uze​la
moj ko​fer i otiš​la da ga ras​pa​ku​je zbog čega sam još više ima​la ose​ćaj
kao da sam doš​la u bol​ni​cu. Se​de​la sam i mis​li​la, na​dam se da mi neće
de​li​ti sa​ve​te, mis​lim da to ne bih pod​ne​la. Što se do​go​di​lo, do​go​di​lo se, a
ono što će se tek do​go​di​ti sada se više ne može me​nja​ti. Zato, bo​lje da
ću​ti​mo i gle​da​mo neku glu​post na te​le​vi​zi​ji, i ne pri​ča​mo ni o čemu važ​-
nom.
Ali - maj​ke i kćer​ke, maj​ke i kćer​ke. Ot​pri​li​ke de​ve​de​set se​kun​di kas​-
ni​je vra​ti​la se u sobu s mo​jom ode​ćom u ru​ka​ma. Na licu joj je bio ta​kav
osmeh, kao da sam odjed​nom pos​ta​la se​nil​na i da sa mnom tre​ba pos​tu​-
pa​ti sa sa​ža​lji​vom než​noš​ću.
„Dušo, spa​ko​va​la si po​greš​ne stva​ri.”
Po​gle​da​la sam je. „Ni​sam, ma​man.”
„Ali, dušo, ovo je kos​tim koji sam ti ja ku​pi​la?”
„Da.” Da, znaš da jes​te. Za​što se ro​di​te​lji po​na​ša​ju kao is​traž​ne su​di​je,
pro​ve​ra​va​ju​ći i naj​o​či​gled​ni​je či​nje​ni​ce.
„I ti ho​ćeš da su​tra ovo obu​češ?”
„Da, ma​man.”
 Us​le​di​lo je obru​ša​va​nje. Po​če​la je na fran​cu​skom, što radi uvek kad
joj se po​dig​ne stub vo​de​ne pare pa mora da sma​nji pri​ti​sak. Onda se malo
smi​ri​la i vra​ti​la na en​gle​ski. Su​šti​na nje​ne pri​če bila je da je mene oči​-
gled​no na​pus​ti​la pa​met. Samo oz​bilj​no po​re​me​će​na oso​ba može i da sa​-
nja da se dva puta ven​ča u is​toj ha​lji​ni. To vre​đa do​bar ukus, lepe ma​ni​re,
ose​ćaj za obla​če​nje, cr​k​vu, sve pri​sut​ne na obe ce​re​mo​ni​je (iako uglav​-
nom nju), sud​bi​nu, sre​ću, svet​sku is​to​ri​ju, i još neke stva​ri i lju​de.
„Oli​ver je hteo da ga obu​čem.”
„Smem li da pi​tam za​što?”
„Re​kao je da se u mene za​lju​bio kad sam ga no​si​la prvi put.”
Obru​ša​va​nje broj dva. Skan​da​loz​no, tre​ba da ga je stid, itd. Iz​a​zi​va ne​-
vo​lju, itd. Ako u nje​mu pla​ni​raš da se udaš, onda to može da pro​đe i bez
tvo​je maj​ke, itd. Sve je to tra​ja​lo ne​kih sat vre​me​na i za​vr​ši​lo se tako što
sam joj pre​da​la ključ od svog sta​na. Otiš​la je s kos​ti​mom pre​ko ruke is​-
pru​živ​ši je kao da je oz​ra​čen.
Vra​ti​la se s dve za​me​ne pre​ma ko​ji​ma sam bila rav​no​duš​na.
„Ti oda​be​ri, ma​man.” Ni​sam že​le​la da se sva​đam. Su​tra neće biti lako,
na​da​la sam se da će bar jed​na oso​ba biti za​do​volj​na. Ali, ne, nije sve tako
jed​nos​tav​no. Da bi mi opros​ti​la zbog moje ogrom​ne faux pas, mo​ra​la
sam da se po​na​šam kao ma​ne​ken​ka. Bilo je smeš​no. Pro​ba​la sam i jed​nu
i dru​gu va​ri​jan​tu.
„Sada ti oda​be​ri, ma​man.” Ali, ni to nije bilo do​volj​no. Ja mo​ram da
oda​be​rem. Ja tre​ba da imam neko miš​lje​nje. Ni​sam ima​la ni​kak​vo miš​lje​-
nje. Ni​sam ima​la re​zerv​nu va​ri​jan​tu, za​is​ta ni​sam. To je kao kada bi mi
neko re​kao, Slu​šaj, Džil, ne mo​žeš su​tra da se udaš za Oli​ve​ra, to ot​pa​da,
koga ćeš umes​to nje​ga? Ovog ili ovog?
Nije joj se do​pa​lo ovo po​re​đe​nje kad sam joj rek​la. Sma​tra​la je da ne​-
mam uku​sa. Pa do​bro. Kad sam se uda​va​la za Stju​ar​ta svi su me ube​đi​va​-
li kako tre​ba da mis​lim na sebe. Ovo je tvoj dan, Dži​li​jan, go​vo​ri​li su.
Sada se uda​jem za Oli​ve​ra, i odjed​nom to je dan svih dru​gih. Oli​ver je in​-
sis​ti​rao na cr​k​ve​nom ven​ča​nju koje ja ni​sam že​le​la. Ma​man in​sis​ti​ra na
ode​ći koju ne že​lim.
Pro​bu​di​la sam se mu​če​na sno​vi​ma. Is​pi​su​jem svo​je ime na pe​sku,
samo što to nije moje ime; Oli​ver po​či​nje da ga bri​še no​ga​ma, a Stju​art
pla​če. Ma​man sto​ji na pla​ži u mom ven​ča​nom ze​le​nom kos​ti​mu, gle​da i
niti odo​bra​va niti ne​go​du​je. Samo čeka. Čeka. Ako bu​de​mo do​volj​no
dugo če​ka​li, sve će poći na​opa​ko i ma​man, ti ćeš opet biti u pra​vu. Ali,
šta je u tome do​bro?
Kad smo sti​gli u cr​k​vu, Oli​ver je bio vrlo ner​vo​zan. Ba​rem smo mo​gli
da iz​ba​ci​mo sve​ča​ni hod kroz cr​k​vu: bilo nas je sve​ga de​se​to​ro, tako da
je sve​šte​nik od​lu​čio da nas jed​nos​tav​no oku​pi oko ol​ta​ra. Ali, onog tre​-
nut​ka kad smo po​če​li da pri​la​zi​mo, shva​ti​la sam da se ne​što spre​ma.
„Iz​vi​ni”, rek​la sam Oli​ve​ru. „Jed​nos​tav​no nije hte​la da me sas​lu​ša.”
Či​ni​lo se da me nije ra​zu​meo. Stal​no se okre​tao pre​ko ra​me​na pre​ma
vra​ti​ma cr​k​ve.
„Ha​lji​na”, rek​la sam, „Iz​vi​ni zbog ha​lji​ne.” Bila je žute boje, op​ti​mis​-
tič​ne, kako je ma​man rek​la, i ne bi se oče​ki​va​lo da Oli​ver ne pri​me​ti pro​-
me​nu.
„Iz​gle​daš kao dra​gulj”, ka​zao je iako mu po​gled nije bio na meni.
Na oba svo​ja ven​ča​nja no​si​la sam po​greš​nu boju. Tre​ba​lo je da na pr​-
vom no​sim ša​ša​vo op​ti​mis​tič​nu žutu, a obaz​ri​vo ze​le​nu na dru​gom.
„I da ću sva svo​ja ze​malj​ska do​bra de​li​ti s to​bom.” To sam obe​ća​la.
Pret​hod​no smo se ras​prav​lja​li oko toga. Uobi​ča​je​na ras​pra​va. Oli​ver je
hteo da bude „I svim svo​jim ze​malj​skim do​bri​ma te da​ru​jem”. Ka​zao je
da se tako ose​ća, da je sve što je nje​go​vo i moje, da je​zik ote​lov​lju​je sta​-
nje duše, da je de​li​ti zlob​no, a da​ri​va​ti po​etič​no. Rek​la sam da je u tome
ne​vo​lja. Ako po​la​žeš zak​le​tvu, ona tre​ba da bude pre​ciz​na. Ako on mene
da​ru​je svo​jim ze​malj​skim do​bri​ma, a ja nje​ga svo​jim, onda to zna​či da
raz​me​nju​je​mo ono što po​se​du​je​mo, a raz​me​nji​va​nje mog još neo​t​kup​lje​-
nog sta​na za nje​go​vu iz​najm​lje​nu sobu i nije ono što brač​na zak​le​tva po​-
dra​zu​me​va, a is​kre​no re​če​no, i kad bi​smo raz​me​ni​li do​bra, ja bih bila na
gu​bit​ku. Šta je to što tač​ni​je odre​đu​je raz​li​ku iz​me​đu moja dva muža, is​ti​-
cao je on, nego reči de​li​ti i da​ri​va​ti. Stju​art bi že​leo da sklo​pi na​god​bu, a
on, Oli​ver želi pot​pu​nu pre​da​ju. Rek​la sam mu da smo se, ako se seća,
Stju​art i ja ven​ča​li u mes​noj kan​ce​la​ri​ji i da ni​smo iz​go​vo​ri​li ni de​li​ti ni
da​ri​va​ti.
Onda je Oli​ver oti​šao kod sve​šte​ni​ka i pi​tao ga da li je mo​guć kom​pro​-
mis: da ja ka​žem de​li​ti a on da​ri​va​ti. Sve​šte​nik je re​kao da to nije mo​gu​-
će.
„I da ću sva svo​ja ze​malj​ska do​bra de​li​ti s to​bom.” Oli​ver je na​gla​sio
taj gla​gol jer je že​leo da se zna kako se on ne sla​že s tim iz​ra​zom. Ne​vo​-
lja je bila što je to zvu​ča​lo kao da se buni zbog toga što uop​šte mora ne​-
što da mi da. To sam mu i rek​la dok smo sta​ja​li is​pred cr​k​ve gde nas je
ma​man fo​to​gra​fi​sa​la.
„I da ću sva svo​ja ze​malj​ska do​bra tebi u za​kup da​va​ti”, od​go​vo​rio mi
je. Či​ni​lo se da je sada opu​šte​ni​ji. „I da ću sva svo​ja ze​malj​ska do​bra tebi
po​zajm​lji​va​ti. Sva svo​ja ze​malj​ska do​bra iz​u​zev onih do ko​jih mi je za​is​-
ta sta​lo. Sva svo​ja ze​malj​ska do​bra uz po​t​vr​du...” i tako da​lje. Kad Oli​ver
tako poč​ne, naj​bo​lje je pus​ti​ti ga. Jes​te li vi​de​li one nove po​vo​ce za pse?
One s ve​li​kim ka​le​mi​ma koji se jed​nos​tav​no od​mo​ta​va​ju i de​se​tak me​ta​ra
kad pas iz​ne​na​da po​ju​ri, i po​no​vo se na​mo​ta​va​ju dok mi​ru​je kad do​đe​te
do nje​ga? Na to po​mis​lim kad Oli​ver uhva​ti ta​kav rif. On je kao ve​li​ki
pas. Ali, sa​če​ka​će vas na uglu da ga stig​ne​te i po​mi​lu​je​te.
„Sve svo​je ra​ču​ne u res​to​ra​ni​ma de​li​ću s to​bom.” Vo​zi​li smo se ne​ko​-
li​ko ki​lo​me​ta​ra do mes​ta koje je Oli​ver oda​brao. Se​de​li smo za du​gač​kim
sto​lom u dnu res​to​ra​na. Nas​pram mog mes​ta uprav​nik je sta​vio go​mi​lu
cr​ve​nih ruža i mis​li​la sam kako je to vrlo lju​baz​no od nje​ga, iako je Oli
iz​ja​vio scen​skim ša​pa​tom kako su cr​ve​ne ruže malo ki​čas​te. Smes​ti​li smo
se, po​pi​li po čašu šam​panj​ca i oba​vi​li one ki​ko​ta​ve raz​go​vo​re o pro​bi​ja​-
nju kroz za​kr​če​ni sa​obra​ćaj na putu do cr​k​ve, i kako se sve​šte​nik za​is​ta
tru​dio iako go​to​vo da nije ni Oli​ve​ra ni mene znao odra​ni​je, i kako nije
frf​ljao dok je go​vo​rio, i kako sam sreć​no iz​gle​da​la. „Ne​što bo​lje od sreć​-
no?” re​kao je Oli i po​no​vo kre​nuo. „Ču​jem li ja to blis​ta​vo? Da, blis​ta​vo
s moje leve stra​ne. Da​lje, ne​što jače od toga? Pre​kras​no? Imam li pre​-
kras​no? Hva​la vam, gos​po​di​ne. Da li neko nudi ve​li​čans​tve​no? Spek​ta​ku​-
lar​no? Sen​za​ci​onal​no? Do sada pre​kras​no s moje des​ne stra​ne... Pre​kras​-
no... pre​kras​no... Is​pred mene se nudi spek​ta​ku​lar​no... Spek​ta​ku​lar​no
ovde... jes​te li za​vr​ši​li sa spek​ta​ku​lar​no? Pro​da​to po​nu​đi​va​ču i Oli ot​kup​-
lju​je...” za​tim je lu​pio mli​nom za bi​ber kao na auk​ci​ji i po​lju​bio me uz
apla​uz.
Sti​glo je prvo jelo i ja sam pri​me​ti​la da Oli​ver ne slu​ša ono što go​vo​-
rim pa sam po​če​la da pra​tim nje​gov po​gled, i tamo je, sam za sto​lom, čak
i ne gle​da​ju​ći nas, se​deo Stju​art i či​tao knji​gu.
Onda je sve kre​nu​lo po zlu, i ja sam os​ta​tak po​ku​ša​la da iz​bri​šem iz
se​ća​nja, to šta smo jeli, o čemu smo raz​go​va​ra​li i kako smo se pre​tva​ra​li
da se za​pra​vo ni​šta ne do​ga​đa. Ali sam kraj ne mogu da iz​bri​šem, ono
kada se Stju​ar​to​vo lice iz​ne​na​da po​ja​vi​lo iz​nad stol​nja​ka i upi​lji​lo se u
mene s onim groz​nim osme​hom i ave​tinj​skom sve​doš​ću u oči​ma. Oži​ve​la
bun​de​va iz noći ve​šti​ca. Vris​nu​la sam. Za​pra​vo i nije bilo to​li​ko zas​tra​šu​-
ju​će. Jed​nos​tav​no, bilo je to​li​ko tuž​no da ni​sam mo​gla da pod​ne​sem.

Oli​ver: Ko​pi​le. Ti mali de​be​li gov​nar​ski dr​ko​ma​tu. Na​kon sve​ga što
sam za tebe uči​nio to​kom svih ovih go​di​na. Kao prvo, ko je od tebe uop​-
šte na​pra​vio ko​li​ko-to​li​ko pri​hvat​lji​vo ljud​sko biće? Koga je ruka za​bo​le​-
la od šmir​gla​nja tvo​jih hra​pa​vos​ti? Ko te je upoz​nao s de​voj​ka​ma, na​učio
kako se ko​ris​te vi​lju​ška i nož, ko je bio tvoj prok​le​ti pri​ja​telj? I šta do​bi​-
jam za​uz​vrat? Sje​beš mi ven​ča​nje, sje​beš naj​bo​lji dan mog ži​vo​ta. Jef​ti​-
na, pros​tač​ka, se​bič​na osve​ta, eto šta je to bilo, iako nema sum​nje da se u
tom nuž​ni​ku od tvo​je duše mo​tiv osve​te pre​obra​tio u ne​što na​vod​no ple​-
me​ni​to, ako ne i pra​ved​no. Pa, samo da ti ka​žem ne​što, ti ste​ato​pi​gič​ni
biv​ši paj​to​se: ako po​no​vo kre​neš da nju​škaš, bi​ćeš biv​ši paj​tos i to ne
samo u jed​nom smis​lu. Na​te​ra​ću te da ne​de​lju dana je​deš srču, da to od​-
mah ra​zjas​ni​mo. Ni​jed​nog tre​nut​ka ne​moj pot​ce​nji​va​ti Oli​ve​ra. U mom
na​vod​no než​nom srcu ima mes​ta za na​si​lje.
Tre​ba​lo je da tra​žim da te uhap​se onog tre​nut​ka kad sam te pri​me​tio.
Da te za​tvo​re pod ne​kom traj​ni​jom op​tuž​bom, kao što je skit​nja s opas​-
nim na​me​ra​ma ili uni​šta​va​nje oko​li​ne ili do​sa​đi​va​nje. Uhap​si​te ovog čo​-
ve​ka, na​red​ni​če, više nije za​ba​van, jed​nos​tav​no je pres​tao da bude za​ba​-
van. Gos​po​de, opet se ša​lim, to je odu​vek moja sla​bost, ali da se ni​sam
ša​lio mo​rao bih da do​đem, od​se​čem ti dla​ka​ve uši i na​bi​jem ti ih u grlo i
na​te​ram te da za de​sert po​je​deš svo​je an​tič​ke na​oča​re.
Dan je pro​ti​cao u naj​bo​ljem redu sve dok te ni​sam spa​zio kako po​ku​-
ša​vaš da bu​deš ne​pri​me​tan dok pre​ko puta rit​mič​ki trup​kaš no​gom kao na
stra​ži i pur​njaš kao dim​njak kod Amol​da Be​ne​ta i zga​đe​no gle​daš pre​ma
cr​k​vi. Bilo je oči​gled​no da ti je na pa​me​ti neka bu​da​las​ta psi​na, pa sam,
na​me​šta​ju​ći svoj beli ka​ran​fil s la​kim pri​me​sa​ma ble​do​ze​le​ne, pre​šao tu
kan​ce​ro​ge​nu ras​kr​s​ni​cu i obra​tio ti se.
„Do​la​zim na ven​ča​nje”, re​kao si. Is​pra​vio sam ga po​vo​dom te ne​-
izvod​lji​ve na​me​re.
„Ti si do​šao na moje”, nas​ta​vi​lo se cvi​lje​nje, „pa sad ja do​la​zim na
tvo​je.”
Objas​nio sam ti od​stu​pa​nje od eti​ke​ci​je koju je taj plan po​dra​zu​me​vao,
da, na​ime, u sred​nje ra​zvi​je​nim druš​tvi​ma u koje spa​da i Uje​di​nje​no Kra​-
ljev​s​tvo Ve​li​ke Bri​ta​ni​je i Se​ver​ne Ir​ske, oso​ba koja nije po​zva​na na neku
for​mal​nu ce​re​mo​ni​ju ne može sebi do​zvo​li​ti da istu po​ho​di. Kada si do​-
veo u pi​ta​nje taj za tebe mis​te​ri​oz​ni deo pro​to​ko​la, na naj​lep​ši mo​gu​ći
na​čin sam te za​mo​lio da se smes​ta go​niš i da se, po mo​guć​stvu, ba​ciš pod
dabl-de​ker koji je upra​vo tada pro​la​zio.
Mo​ram reći da se ni​sam sa​svim po​uz​dao u tvoj pri​vid​ni od​la​zak, i da
sam, dok smo če​ka​li znak sve​šte​ni​ka da se za​ve​sa dig​ne, jed​nim okom
mo​trio na ulaz u cr​k​vu. Mis​lio sam da će u sva​kom tre​nut​ku por​tal od
hras​to​vi​ne pas​ti i ot​kri​ti tvo​ju ne​že​lje​nu po​ja​vu. Čak i kad je sve​zi​va​nje
bilo u toku, na​po​la sam oče​ki​vao da ćeš, kad do​đe​mo do onog dela gde
svi koji zna​ju za​kon​ske ili bilo kak​ve dru​ge pre​pre​ke koje će me one​mo​-
gu​ći​ti u tome da svo​jom ras​po​mam​lje​nom te​les​noš​ću na​sr​nem na lepu
Džil, is​ko​či​ti iz kak​vog se​no​vi​tog ugla cr​k​ve i iz​ne​ti neku ku​ka​vič​ku pri​-
med​bu. Ali, nisi to uči​nio, i mi smo sreć​ni i ve​se​li oba​vi​li zak​le​tve. Čak
sam imao i vre​me​na da sta​vim iro​ni​čan ak​ce​nat na onaj bez​vez​ni deo
služ​be u kome obe​ća​va​te da ćete „de​li​ti” svo​ja ze​malj​ska do​bra sa svo​jim
part​ne​rom. Ve​ko​vi​ma una​zad svi su svo​je part​ne​re „da​ri​va​li” ze​malj​skim
do​bri​ma - evo, uzmi sve, ono što je moje i tvo​je je - a to, kako mi se čini,
pre​no​si is​kre​nost ključ​nu za duh bra​ka, obu​hva​ta su​šti​nu pos​la. Ali, više
to nije slu​čaj. Prav​ni​ci i knji​go​vo​đe zaš​li su u sve pore. Bio sam malo bo​-
ule​ver​sé kada je Dži​li​jan in​sis​ti​ra​la na de​li​ti, a či​ta​va di​sku​si​ja mi se či​ni​-
la mr​vi​cu po​ni​ža​va​ju​će, kao da pla​ni​ram da brže-bo​lje, čim iz​a​đem iz
hra​ma, svo​ju po​lo​vi​nu Dži​li​nog sta​na po​nu​dim tr​ži​štu. Ve​li​ko​duš​no sam
udo​vo​ljio ovom nje​nom hiru. Pos​to​ji da​šak Mame Dra​gon u mo​joj ne​ves​-
ti, kao što ste mo​žda pri​me​ti​li.
Is​ti​ni za vo​lju, bila je to po​ma​lo pr​lja​va na​god​ba. Ja sam hteo cr​k​ve​no
ven​ča​nje, dok je Džil sada za to vi​de​la još ma​nje raz​lo​ga nego proš​log
puta. Tako da sam ja do​bio da bi​ram po​zo​ri​šte, dok je njoj bilo do​zvo​lje​-
no da pre​ra​đu​je tekst. Ona je i oca ube​di​la, to vam mogu po​t​vr​di​ti. Neće
sva​ka.... ko​li​ko god očaj​nič​ki da vape za ce​re​mo​ni​ja​ma u da​naš​nje vre​-
me, sa odo​bra​va​njem gle​da​ti na ven​ča​nje po​sr​nu​le žene kao što je Dži​li​-
jan. I sam sam obi​šao ne​ko​li​ko dos​toj​nih ba​zi​li​ka i uvek sam do​bio isti
ja​san i neo​d​go​va​ra​ju​ći od​go​vor. Onda je Dži​li​jan otiš​la i pri​zem​lji​la jed​-
nog od nes​taš​nih ne​be​skih pi​lo​ta. Ta de​voj​ka je pra​vi in​te​mun​ci​je. Po​gle​-
daj​te samo kako je ube​di​la Stju​ar​ta da se po​na​ša kao ofi​cir i džen​tl​men
upr​kos is​to​rij​skim okol​nos​ti​ma koje nam do​ka​zu​ju su​prot​no. Naj​pre se
po​na​šao kao pra​vi mali pe​ćin​ski čo​vek kad god bi se po​me​nu​la reč na R;
ali Dži​li​jan ga je pri​vo​le​la na spo​ra​zum. To slu​čaj​no baš i nije seg​ment
svet​ske is​to​ri​je koga se po​drob​ni​je se​ćam. Dži​li​jan koja se pre​vi​še čes​to
viđa sa svo​jim Biv​šim Mu​žem. Dži​li​jan koja je za​dr​ža​la svoj ate​lje u kući
BM-a čak i na​kon što ga je na​pus​ti​la. Oli​ver kome je za​bra​nje​no da do​la​-
zi u ate​lje. Oli​ver kome je za​pra​vo na​lo​že​no da se pro temp po​vu​če u ile​-
ga​lu. Nije to samo mes​to na zad​njem se​di​štu, pre je reč o pros​to​ru u prt​-
ljaž​ni​ku gde druš​tvo pra​ve još je​di​no re​zerv​na guma i zas​ta​re​li atlas.
Ali to vre​me je proš​lo. Re​ver​zi​bil​nost - taj blis​ta​vi slo​gan pro​fe​si​je
moje žene - u pri​vat​noj je sfe​ri pre​tr​pe​la uti​caj. Dži​li​jan i Oli​ver pos​ta​li
su jed​no po​re​sko telo, a duh tajm-šer va​ri​jan​te u Mar​be​lji za​uvek je pro​-
te​ran. Ve​tar je na​te​rao glo​gov žbun kraj ka​pi​je da pros​pe svo​je než​ne
kon​fe​te - samo ne one iz ku​ti​je, mo​lim vas - a la bel​le-mere je iz​ve​la ceo
Kar​ti​je-Bre​son, čim sam je ube​dio da, pre​ma miš​lje​nju pi​oni​ra fo​to​gra​fi​-
je, spra​va mno​go bo​lje radi ako joj se sa objek​ti​va ski​ne pok​lo​pac. Za​tim
smo u do​brom ras​po​lo​že​nju kre​nu​li put Al Dar​di​ne​ta, a ja sam obe​ćao
Dži​li​jan da uprav​ni​ka neću zva​ti Al zato što, is​ti​ni za vo​lju, da​nas je ta
šala za​bav​na još je​di​no meni.
Pro​sec​ca se lju​lju​škao u po​su​da​ma s le​dom. Tre​ba​lo je da ovo bude
obrok za pam​će​nje, ra​zu​me​te, a ne neki buć​ku​riš pla​ćen kre​dit​nom kar​ti​-
com - da li bis​te vi u ita​li​jan​skom res​to​ra​nu na​ru​či​li fran​cu​ski šam​pa​-
njac? Ko​nver​zi​ra​ju​ći obra​di​li smo ek​s​cen​trič​nog sve​šte​ni​ka i lu​ta​nja - va​-
ga​ri, na la​tin​skom, lu​ta​ti - kroz mre​žu jed​no​smer​nih uli​ca koje vode do
Ala. Doš​lo je i prvo jelo, spag​het​ti neri alle von​go​le, gde smo ša​lji​vo pre​-
sko​či​li pri​med​bu po ko​joj je u Oli​ve​ro​vom iz​bo​ru jela bilo više po​greb​-
nog nego svad​be​nog - „Ma​man”, re​kao sam (opre​de​lio sam se za ovu so​-
lu​ci​ju u obra​ća​nju), „Ma​man, ne za​bo​ra​vi​te da se za ven​ča​nja u Bre​ta​nji
cr​k​va ukra​ša​va u crno.” U sva​kom slu​ča​ju, čim je vi​lju​ška pre​ne​la taj pri​-
mo pi​at​to do usta, sve ne​su​gla​si​ce su za​mr​le. Po​čeo sam da usi​sa​vam sre​-
ću kao duge, elas​tič​ne, ne​lom​lji​ve špa​ge​te. A onda sam pri​me​tio to malo
ko​pi​le.
Do​pus​ti​te mi da pos​ta​vim sce​nu. Bilo nas je de​se​to​ro (ko je sve bio? o,
samo ami​ci i cog​nos​cen​ti, ne​ko​li​ko njih, pa​ž​lji​vo pro​bra​nih) u zad​njem
delu res​to​ra​na, za du​gim sto​lom u ma​lom is​pus​tu - po​ma​lo na​lik na Taj​nu
ve​če​ru, po Ve​ro​ne​zeu - dok su os​ta​li, ma​nje bit​ni, slu​čaj​ni po​se​ti​oci či​ni​li
sve da glu​me ne​za​in​te​re​so​va​nost za ve​se​lo svad​bar​sko druš​tvo. (Oh, to je
tako ti​pič​no en​gle​ski. Ne me​šaj se u tuđu ra​dost, ne naz​drav​ljaj im pre​ko
sto​la, pros​to se pre​tva​raj da se niko nije ven​čao sve dok ne pos​ta​nu su​vi​še
buč​ni, i u tom slu​ča​ju mo​žeš da se ža​liš...). I tako sam ja ba​cio po​gled
pre​ko dis​kret​no pog​nu​tih gla​va i koga ugle​dam dr​sko nas​pram nas? Tak​-
tič​nog Pr​vog Muža koji sedi sam za sto​lom i pre​tva​ra se da čita knji​gu.
Kao prvo, tra​ljav gam​bit. Stju​art da čita knji​gu? Mno​go bo​lje bi se ma​ski​-
rao da je stao na sto​li​cu i ma​hao u na​šem prav​cu.
Upr​kos ruci svo​je mla​de koja je po​ku​ša​la da me spre​či, po​di​gao sam
se la​ga​no sa svog mes​ta, pri​šao nje​nom biv​šem, i lju​baz​no mu dao uput​-
stva da se nosi. Nije hteo da me po​gle​da u lice. Po​gled je pri​ko​vao za
tako pre​dvid​lji​ve la​za​nje koje je ne​us​peš​no mr​cva​rio vi​lju​škom.
„Ovo je jav​no mes​to”, od​go​vo​rio je sla​baš​nim gla​som.
„Zato te i mo​lim da ga na​pus​tiš”, od​go​vo​rio sam mu. „Da nije jav​no
mes​to ne bih ti uči​nio tak​vu us​lu​gu kao što je ver​bal​na opo​me​na. Do sada
bi se već na​la​zio na tro​to​aru u ne​ko​li​ko de​lo​va. U kon​tej​ne​ru s os​ta​lim
đu​bre​tom.”
Mo​žda sam i bio mal​či​ce glas​ni​ji jer je u tom tre​nut​ku do​šao uprav​nik
Dino. „Al”, obra​tio sam mu se svo​jim sta​rim pec​ka​ju​ćim to​nom, „ima​mo
ovde trn u oku. U tvo​joj tra​to​ri​ji pos​to​ji crna tač​ka. Lju​baz​no mo​lim da
se uk​lo​ni.”
I zna​te šta, nije hteo! Od​bio je da iz​ba​ci Stju​ar​ta. Čak je u jed​nom tre​-
nut​ku po​čeo da ga bra​ni. Dak​le, po​što više ni​sam hteo da uz​ne​mi​ra​vam
os​ta​le, vra​tio sam se za sto sa tuž​nim špa​ge​ti​ma koji su u mo​jim us​ti​ma
ima​li ukus pe​pe​la. Ra​zjas​nio sam teh​nič​ke mo​men​te ve​za​ne za bri​tan​ski
za​kon o res​to​ra​ni​ma po kome de​se​tak ve​se​lih i raz​dra​ga​nih gos​ti​ju ne
može da se za​bav​lja na miru (da ne po​mi​njem dr​ža​nje stra​ne aut​saj​de​ru!),
tako da smo od​lu​či​li da se kon​cen​tri​še​mo na tre​nut​no pos​to​je​ću sre​ću.
„O, ni​sam znao”, re​kao sam okre​ću​ći se pre​ma Džil, „da se zo​veš
Sreć​ka”, na šta su se svi na​sme​ja​li, iako se Oli ose​ćao kao da vozi uz​br​do
u po​greš​noj br​zi​ni. I upr​kos bes​pre​kor​noj pes​ce spa​da al sal​mo​ri​glio, ne​-
pre​kid​no smo obra​ća​li paž​nju na skr​ha​nog Stju​ar​ta koji je de​be​lim pr​-
stom okre​tao stra​ni​ce knji​ge (sva​ka​ko nije či​tao Kaf​ku!) i po​ku​ša​vao da
ne po​me​ra usne za​ma​za​ne la​za​njom dok čita. Zbog čega se je​zik ne​mi​-
nov​no uv​la​či u neku šup​lji​nu u zubu, zbog čega za​ne​ma​ru​je na​red​bu dok
tra​ži ne​rav​ni​nu i tr​lja se o nje​ga kao kra​va o stub? Stju​art je bio naša ne​-
rav​ni​na, rupa koja se iz​ne​na​da otvo​ri​la. Kako, i po​red sveg spo​ljaš​njeg
sja​ja, mo​že​mo da bu​de​mo is​tin​ski bla​že​ni?
Sa​ve​to​va​li su me da ga ne pri​me​ću​jem. Gos​ti koji su se​de​li za os​ta​lim
sto​lo​vi​ma po​če​li su da od​la​ze zbog čega je prvi muž moje žene bio još
uoč​lji​vi​ji. Iz​nad nje​go​vog sto​la di​zao se ko​vi​tlac du​van​skog dima. Dim​ni
sig​na​li koje ša​lje od​ba​če​ni uro​đe​nik svo​joj iz​gub​lje​noj skvo. Ja sam lič​no
pres​tao s du​va​nom. To je glu​pa na​vi​ka koja pod​sti​če sa​mo​ži​vost. Na kra​-
ju je u res​to​ra​nu os​ta​lo samo nas de​se​to​ro (sva​ko je se​deo pred ra​skoš​nim
dol​ce), je​dan par koji je do kas​no se​deo u pro​zo​ru bez sum​nje ku​ju​ći neki
ška​klji​vi beg u ba​nli​eusard pre​lju​bu, i Stju. Kad sam us​tao vi​deo sam
kako ner​voz​no gle​da pre​ma na​šem sto​lu i pali još jed​nu ci​ga​re​tu.
Na​te​rao sam ga da se malo prez​no​ja​va dok sam se po​du​že za​dr​žao u
su​mrač​nom ga​bi​net​tou gde sam se im​pre​siv​no is​pi​škio, a za​tim sam laka
ko​ra​ka kre​nuo na​zad po​red nje​go​vog sto​la. Na​me​ra mi je bila samo da
mu upu​tim je​dan prez​riv po​gled, ali dok sam mu pri​la​zio on je po​vu​kao
je​dan pul​mo​tre​san dim iz ci​ga​re​te, po​gle​dao me s ne​si​gur​noš​ću, za​pi​ljio
se u pe​pe​lja​ru, spus​tio ci​ga​re​tu, po​no​vo me po​gle​dao i po​čeo da pla​če.
Se​deo je je​ca​ju​ći i ši​šte​ći kao pro​bu​še​ni hlad​njak.
„O, za boga mi​lo​ga, Stju”, re​kao sam skri​va​ju​ći svo​ju oz​lo​je​đe​nost.
Onda je po​čeo da mrm​lja ne​što o ci​ga​re​ta​ma. Ci​ga​re​te ovo, ci​ga​re​te ono.
Po​gle​dao sam pe​pe​lja​ru i vi​deo da je taj bez​na​dež​ni kre​lac upa​lio dve u
isto vre​me. To je samo po​ka​zi​va​lo ko​li​ko je pi​jan, a i kak​ve očaj​no loše
ma​ni​re ima kao pu​šač. Mis​lim, os​no​va ni​ko​tin​ske ele​gan​ci​je dos​tup​na je
čak i naj​se​ljač​ki​jim uži​va​oci​ma, samo ako to za​že​le.
Pru​žio sam ruku i uga​sio jed​nu od dve koje su go​re​le - valj​da zato da
bih, eto, ne​što ura​dio. On me je na to div​ljač​ki po​gle​dao i po​čeo da se ce​-
re​ka. A onda je isto tako na​glo pres​tao i po​čeo da sli​ni. Ne bih vas op​te​re​-
ći​vao pri​zo​rom ras​pla​ka​nog Stju​ar​ta. Po​tom je po​čeo da za​ur​la​va kao
dete koje je iz​gu​bi​lo go​mi​lu pli​ša​nih meda. Po​zvao sam zato Dina i re​-
kao: A sada? Ali Dino se iz​gle​da za​ina​tio da bude pro​tiv mene, pa je pos​-
tao sav je​zi​vo la​ti​no, kao da je na​ri​ca​nje u jav​nos​ti atrak​ci​ja nje​go​ve tra​-
to​ri​je i da mu​šte​ri​je u stva​ri do​la​ze da bi tome pri​sus​tvo​va​le, kao da je
Stju​art glav​na zvez​da. Po​čeo je, za​mis​li​te, da teši na​pa​će​nog ban​ka​ra, na
šta sam ja samo na​ru​čio dva​na​est du​plih gra​pa ako ima to​li​ko vre​me​na da
pre​ki​ne sa svo​jim vo​lon​ter​skim ra​dom kao ne​go​va​te​lji​ca, i dok​li​za do na​-
šeg sto​la. I zna​te šta? Upu​tio mi je le​de​ni po​gled. Svi bi po​mis​li​li da sam
ga ja ras​pla​kao. Svi će po​mis​li​ti da sam ja taj koji kva​ri či​ta​vo svad​be​no
ve​se​lje.
„Do​ne​si te prok​le​te gra​pe, Dino”, vik​nuo sam, na šta me je pola sva​to​-
va, uklju​ču​ju​ći ne​sreć​nu mla​du i moju prok​le​tu ta​štu, oba​ves​ti​lo kako oni
ne vole gra​pu. „Kak​ve to ima veze?” vik​nuo sam ja.
Tu su stva​ri već po​če​le da iz​mi​ču kon​tro​li. Osob​lje res​to​ra​na se sja​ti​lo
oko Stju​ar​ta kao da je on taj koji je ot​krio to mes​to, a ne ja, svad​ba​ri su se
po​la​ko vra​ti​li slav​lju, pre​ljub​nič​ki sto je za​in​te​re​so​va​no pi​ljio, po​rudž​bi​-
na gra​pe je škr​to od​lo​že​na, a sta​ri Oli je is​kre​no ose​ćao kako pre​ma nje​-
mu pos​tu​pa​ju kao pre​ma rib​ljoj gla​vi koja je sta​ja​la tri dana. Ipak, in​ge​ni​-
oz​nost se još uvek nije is​cr​pla, pa sam na​te​rao ko​no​ba​ra da mi do​ne​se
naj​ve​ći stol​njak koji ima​ju. Dve ve​ša​li​ce za ode​la pre​me​šte​ne su iz pro​-
tes​ta, ne​ko​li​ko ka​ra​fa pos​lu​ži​lo je umes​to te​go​va, dva pre​ciz​na reza na
stol​nja​ku, i eto ga: im​pro​vi​zo​va​ni pa​ra​van. Nes​ta​li su na​met​lji​vi lju​bav​ni​-
ci, nes​tao je cmiz​dra​vi Stju, a sti​gle su i gra​pe! Tri​jumf Oli​ja-stra​te​ga,
koji je onda uklju​čio svoj aneg​dot​ski šarm po​ku​ša​va​ju​ći da po​no​vo po​-
kre​ne druš​tvo.
Go​to​vo da mi je us​pe​lo. Led je po​čeo po​ma​lo da se topi. Svi su od​lu​-
či​li da bi bilo bo​lje da se pos​led​nji put po​tru​de i poč​nu da se za​bav​lja​ju.
Bio sam usred jed​nog od mo​jih po​du​žih i do​sad​ni​jih oral​nih nas​tu​pa kad
se iz da​lji​ne čulo po​me​ra​nje sto​li​ce. Uf, do​bro je, naj​zad je re​šio da ode.
Ali tek ne​ko​li​ko se​kun​di na​kon toga, kada sam kre​nuo u svoj aneg​do​tal​ni
kre​šen​do, Dži​li​jan je vris​nu​la. Vris​nu​la je, a onda za​pla​ka​la. Iz​gle​da​la je
kao da je vi​de​la duha. Ne​tre​mi​ce je gle​da​la vrh stol​nja​ka koji sam ra​za​-
peo. Šta to ona gle​da? Iz​nad je bila je​di​no tač​kas​ta ta​va​ni​ca. Iz​gle​da​lo je
kao da nje​ne suze ni​kad neće pres​ta​ti, iz oči​ju joj je štr​ca​lo kao iz pre​se​-
če​ne ar​te​ri​je.
Niko nije že​leo da sas​lu​ša kraj moje pri​če.

Dži​li​jan: Klovn. Ko​ren repe. Ma​ska za noć ve​šti​ca...
 15: Ve​li​ko spre​ma​nje

Stju​art: Od​la​zim. To je moja sud​bi​na. Za mene ovde nema više ni​če​-

ga.
Ne mogu da pod​ne​sem tri stva​ri.
Ne mogu da pod​ne​sem to što mi brak nije us​peo. Ne, još jas​ni​je. Ne
mogu da pod​ne​sem to što ja ni​sam us​peo. Iz​ne​na​da sam po​čeo da pri​me​-
ću​jem na koji na​čin lju​di go​vo​re o tim stva​ri​ma. Kažu, „Brak im nije us​-
peo”, kažu, „Brak im se ras​pao”. Oh, zna​či, gre​ška je do bra​ka, zar ne?
Slu​šaj​te, brak za​pra​vo ne pos​to​ji, tako sam re​šio. Pos​to​ji​te samo vi i ona.
Zna​či, kri​vi ste ili vi ili ona. I dok sam neko vre​me mis​lio da je ona kri​va,
sada ose​ćam da sam ja. Ja sam je iz​ne​ve​rio. Iz​ne​ve​rio sam sebe. Ni​šta ni​-
sam uči​nio da bude to​li​ko sreć​na da ne može da me na​pus​ti. To je ono što
ni​sam uči​nio. Dak​le, ni​sam us​peo i stid me je zbog toga. U po​re​đe​nju s
tim, sa​vr​še​no me nije bri​ga šta neko mis​li o meni kao lju​bav​ni​ku.
Ne mogu da pod​ne​sem ono što se do​go​di​lo na ven​ča​nju. Njen vri​sak i
da​lje odje​ku​je u mo​joj gla​vi. Ni​sam že​leo sve da pok​va​rim. Samo sam
hteo da bu​dem pri​su​tan, da gle​dam a da me ne vide. A sve je išlo na​opa​-
ko. Kako da se iz​vi​nim? Samo tako što ću oti​ći.
Ne pod​no​sim kada mi kažu da žele da bu​de​mo pri​ja​te​lji. Ako ne mis​le
tako, li​ce​mer​no je. Ako za​is​ta mis​le, još gore. Kako mogu da kažu tako
ne​što na​kon sve​ga što se do​go​di​lo? Opro​šte​no mi je zbog mo​jih gre​ha,
opro​šte​na mi je ta ne​pojm​lji​va dr​skost što sam se na tre​nu​tak na​šao iz​me​-
đu Ro​mea i Ju​li​je. Ma, no​si​te se obo​je. Ne​će​te vi meni tako pra​šta​ti, a ni
vama neće biti opro​šte​no, ču​je​te li? Čak i ako to ne mogu da pod​ne​sem.
Zato od​la​zim.
Je​di​na oso​ba koja će mi ne​dos​ta​ja​ti je ma​dam Va​jat, što je po​ma​lo
smeš​no. Od sa​mog po​čet​ka ona je pre​ma meni bila is​kre​na. Po​zvao sam
je si​noć da joj ka​žem da od​la​zim i da se iz​vi​nim zbog svog po​na​ša​nja na
ven​ča​nju.
„Ne​moj raz​miš​lja​ti o tome, Stju​ar​te”, rek​la je. „To ti čak može i po​-
mo​ći.”
„Kako to mis​li​te?”
„Mo​žda, ako je po​če​tak tako uža​san, ne pos​to​ji is​ku​še​nje da se os​vr​ne​-
mo una​zad i da se pre​tva​ra​mo kako je ne​ka​da sve bilo sa​vr​še​no.”
„Gos​po​đo Va​jat zna​te li vi da ste fi​lo​zof?”
Na​sme​ja​la se, a ja je ni​ka​da ra​ni​je ni​sam čuo da se sme​je.
„Ne, za​pra​vo nis​te”, re​kao sam, „vi ste mu​dra žena.”
Zbog toga se, iz ne​kog raz​lo​ga, za​sme​ja​la još glas​ni​je. Odjed​nom sam
shva​tio kako je kao mla​da si​gur​no bila pra​va ko​ke​ta.
„Bi​će​mo u vezi, Stju​ar​te”, rek​la je.
Bilo je to vrlo lju​baz​no od nje, zar ne? Po​tru​di​ću se da tako i bude.

Oli​ver: Ne​mo​gu​će je, de tem​ps en tem​ps, ne uoči​ti či​nje​ni​cu da ži​vot
ima svo​jih iro​ni​ja, zar ne? Evo Stju​ar​ta, ve​se​log ban​ka​ra ( I Ban​c​hi​eri Gi​-
oco​si - za​što li je tako malo ope​ra o ovom za​na​tu, pi​tam se, pi​tam se), si​-
ćuš​nog ali upor​nog bra​ni​oca ka​pi​ta​liz​ma, hi​trog za​štit​ni​ka za​ko​na tr​ži​šta,
ju​riš​ni​ka pre​du​zet​niš​tva, us​luž​nog rad​ni​ka pri pro​da​ji i kod ku​po​vi​ne tu​-
đim nov​cem. I evo mene, la​ko​ver​nog li​be​ra​la koji gla​sa za​tvo​re​nih oči​ju
na​ba​da​ju​ći pr​stom, než​nog vo​di​te​lja cir​ku​ske pred​sta​ve mi​ro​lju​bi​vih
umet​nos​ti, onog koji ins​tin​k​tiv​no sta​je na stra​nu sla​bi​jih pro​tiv ja​čih, ki​-
to​va pro​tiv cele ja​pan​ske ri​bar​ske flo​te, mo​krog mla​dun​če​ta foke pro​tiv
is​treb​lji​va​ča u fla​nel​skoj ko​šu​lji, pra​šu​ma pro​tiv de​zo​do​ran​sa u spre​ju.
Ipak, kada no​si​oci ovih su​prot​stav​lje​nih fi​lo​zo​fi​ja svo​ju paž​nju usme​re na
pi​ta​nja lju​ba​vi, je​dan od njih iz​ne​na​da poč​ne da ve​ru​je u pro​tek​ci​oni​zam
i an​ti​mo​no​pol​sku ko​mi​si​ju dok dru​gi zas​tu​pa pri​rod​nu mu​drost slo​bod​-
nog tr​ži​šta. Po​go​di​te koji je čiji stav?
A tu je ta​ko​đe i ševa, hopa-cupa, to go​li​ca​nje u ras​teg​lji​vom tki​vu koje
iz​a​zi​va to​li​ku žud​nju. Na​dah​nu​će srca o kome su pe​va​li raz​ni mins​tre​li
ta​ko​đe vodi i tu​ca​nju, to ne sme​mo za​bo​ra​vi​ti. Sada se mo​ram odu​pre​ti
tri​jum​fal​nom tonu (ba​rem malo), ali ne​će​mo pro​ma​ši​ti ako uz oprez pri​-
me​ti​mo da kada slo​bod​njak pos​ta​ne pro​tek​ci​onis​ta mo​žda je to zbog toga
što shva​ta da nje​go​va roba ne za​do​vo​lja​va stan​dar​de. Da po​ne​kad samo
ono š-č-č-š, kao kada se pro​dr​ma ku​ti​ja ku​ku​ruz​nih pa​hu​lji​ca, ne po​ma​že
da ina​mo​ra​ta tre​pe​ri sve dok ne zađe sun​ce. Da pos​to​je tre​nu​ci kada se
pri​zi​va let​nja grm​lja​vi​na na sup​sa​har​skom nebu. Ko bi se opre​de​lio za
ma​ke​tu avi​ona s plas​tič​nim pro​pe​le​rom i gu​me​nim na​vo​ji​ma kad na nebu
još uvek ima zvez​da pa​da​li​ca? Zar se ljud​ski rod ne raz​li​ku​je od ni​žih vr​-
sta upra​vo po tome što zna za žud​nju?
Ali ako neko iz nu​žde malo za​vi​tla pa​li​com za lov na foke zbog lju​ba​-
vi, ako neko mora da po​ša​lje ja​pan​skog ki​to​lov​ca pre​ko juž​nih voda da bi
oba​vio svoj po​sao, to ne zna​či da će sa su​ro​voš​ću nas​ta​vi​ti kada se vra​ti u
luku. Jad​ni Stju​art - još uvek mu nu​dim pri​ja​telj​sku ruku. U stva​ri, te​le​fo​-
ni​rao sam mu. Sta​jao sam tako, na obra​zu mi je još uvek bio oži​ljak od
na​šeg ma​log con​tre​tem​ps (ali to je u redu: ja sam pre Oli Dos​to​jans​tve​ni
Učes​nik u Dvo​bo​ju nego Oli​ver Ra​sel Po​lu​za​pos​le​na Žr​tva Zlo​či​na), i
po​ku​ša​vao da ga do​ve​dem u sta​nje nor​mal​nos​ti.
„Zdra​vo, Oli​ver ovde.”
Us​le​di​la je pa​uza sred​nje du​ži​ne koju je bilo te​ško pro​tu​ma​či​ti, pro​-
pra​će​na ma​nje dvo​smis​le​nim is​ka​zom: „Oli​ve​re, odje​bi.”
„Slu​šaj...”
„Odje​bi.”
„Mogu da za​mis​lim...”
„ODJE​BI, ODJE​BI, ODJE​BI.”
Sva​ko bi po​mis​lio da ja zo​vem da bih se nje​mu iz​vi​nio, da sam ja taj
koji je pra​vio ne​pri​li​ke na nje​go​vom ven​ča​nju. Sta​ri mor​nar ne bi imao
ni​šta pro​tiv Stjua koji se po​ja​vio u cr​k​vi a za​tim nas pra​tio do res​to​ra​na.
Tre​ba​lo je da za​tra​žim da ga uhap​se. Po​zor​ni​ce, osmo​tri​te onog tamo
star​ca. Gnja​vi sve i sva​ko​ga pri​čom o tome kako je ski​nuo ne​kog ga​le​ba.
Odve​di​te ga, ili, još bo​lje, sre​di​te da pro​ve​de noć u nju​gej​t​skom za​tvo​ru
na za​do​volj​stvo Nje​nog Vi​so​čans​tva.
Ali, ni​sam, bio sam ra​zu​man, i to mi je hva​la. Kap​lju odjep​či​ći kao
doza kapi za uho, kap-kap. To se či​ni​lo po​seb​no gru​bo ako se uzme u ob​-
zir da je ins​tru​ment pre​ko ko​jeg sam pri​mio više puta po​nav​lja​ne pod​sti​-
ca​je za od​la​zak bio isti onaj mat-crni be​žič​ni u kož​noj fu​tro​li pre​ko koga
sam se sta​vio na ras​po​la​ga​nje nje​go​voj ženi. Da je moj pri​ja​telj os​tao
malo duže na vezi mo​žda bih i po​de​lio s njim tu zgod​nu iro​ni​ju.
Na​rav​no, ni​sam ot​ku​cao Stju​ar​tov broj - njen broj! sve što sam uči​nio
bilo je da pri​tis​nem sve​tu sve​pam​te​ću je​di​ni​cu na broj​ča​ni​ku! - na is​klju​-
či​vo svo​ju ini​ci​ja​ti​vu! Po​ne​kad ve​li​ko​duš​nost zah​te​va ac​co​uc​he​use. Dži​-
li​jan je pred​lo​ži​la da ga na​zo​vem.
Uz​gred, ne​moj​te da stek​ne po​gre​šan uti​sak o njoj. Ne​moj​te mis​li​ti da
ne pri​me​ću​jem kako je Dži​li​jan u va​šim sno​vi​ma krh​ka i pro​zir​na. Jed​-
nos​tav​no je jača od mene. Odu​vek sam to znao.
I to mi se baš do​pa​da. Ako me ve​zu​je​te, neka to budu svi​le​ni gaj​ta​ni,
mo​lim vas.

Dži​li​jan: Oli​ver mi je re​kao da Stju​art nije hteo da raz​go​va​ra s njim. I
ja sam po​ku​ša​la da ga na​zo​vem. Ja​vio se na te​le​fon. Ja sam rek​la: „Dži​li​-
jan ovde.” Čuo se uz​dah, i onda mi je spus​tio slu​ša​li​cu. Ne mogu ga kri​-
vi​ti, zar ne?
Stju​art je ot​ku​pio moj deo kuće. Po​de​la nov​ca i imo​vi​ne bila je pra​-
ved​na. Zna​te li šta je Stju​art ura​dio? Bilo je to ne​što za​is​ta iz​ne​na​đu​ju​će.
Kada smo se spo​ra​zu​me​li oko toga da ćemo se ra​zves​ti tač​ni​je kada je
pris​tao da mi da ra​zvod - rek​la sam kako mr​zim po​mi​sao o do​la​sku advo​-
ka​ta koji će od​lu​či​va​ti o tome ko će šta do​bi​ti, kako je sve iona​ko već do​-
volj​no bol​no, a sve je još mno​go gore zbog advo​ka​ta koji će ve​ro​vat​no
in​sis​ti​ra​ti na tome da se bo​ri​mo za sva​ki peni. I zna​te kako je Stju​art re​-
ago​vao? Re​kao je: „Za​što ne za​mo​li​mo ma​dam Va​jat da od​lu​či?”
„Ma​man?"
„Ve​ru​jem da će ona biti pra​vič​ni​ja od svih advo​ka​ta koje sam upoz​-
nao.”
Iz​van​red​no, zar ne? Ona je tako i uči​ni​la, a advo​ka​te smo samo oba​-
ves​ti​li o svo​joj od​lu​ci. Za​tim je sud sve to odo​brio.
I još ne​što. Seks s tim nema veze, s ra​ski​dom. Šta god vi mis​li​li. Ne
že​lim da idem u de​ta​lje, i zato ću reći samo ovo. Ako neko, on ili ona,
sma​tra da nije u pot​pu​nos​ti ov​la​dao vo​đe​njem lju​ba​vi, onda on ili ona ve​-
ro​vat​no tre​ba malo više da se po​tru​de, zar ne? Ili, ako neko, ona ili on,
uzi​ma stva​ri zdra​vo za go​to​vo, onda taj neko, ona ili on, može da pos​ta​ne
lenj, čak sa​mo​za​do​vo​ljan. A oso​bi po​red njih ta raz​li​ka i ne mora da bude
to​li​ko pri​met​na. Po​seb​no onda kada je naj​z​na​čaj​ni​je to ko su za​pra​vo oni.
Na​kon što sam se is​e​li​la, Stju​art mi je do​zvo​lio da za​dr​žim ate​lje. Za​-
kup​ni​nu ta​ko​de nije hteo da pri​mi. Oli​ve​ru se to nije do​pa​lo. Re​kao je da
bi Stju​art mo​gao da me na​pad​ne. Pa, na​rav​no da nije.
Kad smo de​li​li plen, Stju​art je in​sis​ti​rao na tome da za​dr​ži čaše koje
nam je ma​man pok​lo​ni​la. Ili, ono što je od njih pre​os​ta​lo. Ne​kad ih je
bilo šest, os​ta​le su samo tri. Baš čud​no, ne se​ćam se da sam ijed​nu raz​bi​-
la.

Ma​dam Va​jat: Žao mi je zbog onog in​ci​den​ta sa ven​ča​nom ha​lji​nom.
Ni​sam ima​la na​me​ru da uz​ne​mi​rim Dži​li​jan, ali nje​na je za​mi​sao za​is​ta
bila ap​surd​na. I više nego ap​surd​na, bila je im​be​cil​na. Da se dva puta uda
u is​toj ode​ći - ko je to još vi​deo? Zato je po​ne​kad neo​p​hod​no da se maj​ka
po​na​ša kao maj​ka.
Ven​ča​nje je bilo pra​va ka​tas​tro​fa. Ne​mo​gu​će je pre​te​ra​ti u tome ko​li​ko
je sve išlo na​opa​ko. Ni​sam mo​gla da ne pri​me​tim da šam​pa​njac nije bio
iz Šam​pa​nje. Po​če​li smo s ne​kim cr​nim je​lom koje bi više pri​li​či​lo sa​hra​-
ni. Za​tim taj pro​blem sa Stju​ar​tom. Čis​ta pro​past. I naj​zad, Oli​ver koji
upor​no želi da na​ru​či neki ita​li​jan​ski di​ges​tif koga bis​te mo​žda utr​lja​li na
gru​di bo​les​nom de​te​tu. Ali da to une​se​te u sebe? Ni​ka​da. Čis​ta pro​past,
kao što re​koh.

Val: Da​jem im go​di​nu. Ne, oz​bilj​no. Mogu da se kla​dim u to. U
kol’ko bis​te? De​set, pe​de​set, sto? Da​jem im go​di​nu.
Slu​šaj​te, ako je Stju​art, koji je ma​te​ri​jal za muža, s tom raz​bi​ja​či​com
tra​jao tako krat​ko, kak​ve šan​se onda ima Oli​ver koji nema nov​ca, nije us​-
pe​šan, i koji je, u os​no​vi, nas​tran? Ko​li​ko će taj brak tra​ja​ti kad bude po​-
čeo da je zove Stju​art u kre​ve​tu?
I još ne​što...

Oli​ver &Stju​art: Na​po​lje.
Iz​ba​ci​te tu kuč​ku na​po​lje.
Iz​a​đi na​po​lje.
Na​po​lje.
Na​po​lje.
 NA​PO​LJE.

Val: Ne mogu oni tako sa mnom. Vi ne sme​te to da im do​zvo​li​te. Ja
imam isto to​li​ko pra​va...

Oli​ver &Stju​art: NA​PO​LJE. Ili ona ili mi. Na​po​lje, kuč​ko. NA​PO​-
LJE. Ona ili mi.

Val: Zna​te da je ovo pro​tiv svih pra​vi​la?
Mis​lim, shva​ta​te li vi šta ra​di​te? Zna​te kak​ve pos​le​di​ce ovo može da
ima? Jes​te li raz​miš​lja​li o nji​ma? Ovo je čis​ta uče​na. Hej, vi - zar vi nis​te
me​na​džer, zar ne bi tre​ba​lo da po​se​du​je​te či​tav ovaj je​be​ni tim?

Oli​ver: Imaš li šal, Stju?

Val: Zar ne vi​di​te šta se do​ga​đa? Ovo je di​rek​t​no iz​a​zi​va​nje va​šeg
auto​ri​te​ta. Po​mo​zi​te mi. Mo​lim vas. Ako mi po​mog​ne​te, is​pri​ča​ću ću
vam o nji​ho​vim đo​ka​ma.

Oli​ver: Ja ću je dr​ža​ti, ti je davi.

Stju​art: Važi.

Val: Je l’ zna​te da ste bed​ni? Vas dvo​ji​ca.
Be dni .
Stju​art
Ol...

Oli​ver: Vau, ovo je bilo za​bav​no. Val​da Van​da​li​zo​va​na.
Vau, vau.
Stju​ar​te, slu​šaj...

Stju​art: NE.

Oli​ver: Bilo je kao u sta​ra vre​me​na, zar ne, ovo?
Kao u sta​ra vre​me​na. Se​ćaš se? Ju​les et Jim?

Stju​art: Oli​ve​re, odje​bi.

Oli​ver: Kad do​bi​jem na​zad tvoj šal, da ti ga po​ša​ljem?

Stju​art: Odje​bi, Oli​ve​re.
Ako još jed​nom zi​neš, ja ću...
Ma, odje​bi.

Oli​ver: Či​tam Šos​ta​ko​vi​če​ve me​mo​are. Val​din ma​lo​pre​đaš​nji nas​tup
pod​se​tio me je na prve stra​ni​ce na ko​ji​ma kom​po​zi​tor obe​ća​va kako će
po​ku​ša​ti da go​vo​ri samo is​ti​nu. Ži​veo je u vre​me mno​gih zna​čaj​nih do​ga​-
đa​ja i poz​na​vao je iz​u​zet​ne lju​de. Po​ku​ša​će da o nji​ma go​vo​ri is​kre​no, da
ni​šta ne iz​mis​li niti obo​ji: nje​go​va pri​ča biće sve​do​čans​tvo oče​vi​ca. Do​-
bro. U redu. A onda pot​ce​nje​ni iro​ni​čar nas​tav​lja, i to vam ci​ti​ram: „Na​-
rav​no, pos​to​ji kod nas jed​na iz​re​ka: ’Laže kao oče​vi​dac’.”
To ukrat​ko opi​su​je i Val. Ona laže kao oče​vi​dac.
Još jed​na fus​no​ta. Ili, tač​ni​je re​če​no, još ne​što o čemu bi Stju​art mo​-
žda že​leo da raz​go​va​ra da je bio ras​po​lo​žen da me po​šte​di naj​go​reg dela
dana. Šos​ta​ko​vič o svo​joj ope​ri Ledi Mag​bet: „Ona ta​ko​đe go​vo​ri i o
tome kako bi lju​bav mo​gla da iz​gle​da da svet nije pre​pun zala. Zlo uni​-
šta​va lju​bav. Kao i za​ko​ni, i imo​vi​na, i fi​nan​sij​ske bri​ge, i po​li​ci​ja. Da su
okol​nos​ti dru​ga​či​je, i lju​bav bi bila dru​ga​či​ja.” Na​rav​no. Okol​nos​ti me​-
nja​ju lju​bav. A šta je sa ek​s​trem​nim okol​nos​ti​ma, oni​ma u vre​me sta​lji​-
nov​skog te​ro​ra? Šos​ta​ko​vič nas​tav​lja: „Kao da se svi bri​nu šta se de​ša​va
s lju​bav​lju. Pret​pos​tav​ljam da će uvek biti tako, uvek se čini kako lju​bav
pre​živ​lja​va svo​je pos​led​nje dane.”
Za​mis​li​te to: smrt lju​ba​vi. Mo​glo bi se to de​si​ti. Hteo sam da ka​žem
Stju​ar​tu, znaš onaj dok​to​rat koji sam od​bra​nio, o za​ko​ni​ma tr​ži​šta i lju​ba​-
vi, pa, ni​sam si​gu​ran da li sam to za​is​ta mis​lio, to je više bio rif. Sada
shva​tam da sam ne​što sme​rao, „Da su okol​nos​ti bile dru​ga​či​je, i lju​bav bi
bila dru​ga​či​ja.” To je is​ti​na, čis​ta is​ti​na. A kako malo raz​miš​lja​mo o
tome. Smrt lju​ba​vi: mo​gu​ća je, za​mis​li​va je, ne mogu da je pod​ne​sem.
„Ka​det Oli​ver Ra​sel, za​što že​li​te da se pri​klju​či​te puku?” „Že​leo bih da
svet pos​ta​ne si​gur​ni​ji za lju​bav. Stvar​no tako mis​lim, ser, za​is​ta!”

Gos​po​đa Da​jer: Uži​va​la sam u druš​tvu tog mla​di​ća dok je sta​no​vao
ovde. Na​rav​no, la​gao je iz sve sna​ge, i još uvek ni​sam do​bi​la pos​led​nje
dve rate za sta​na​ri​nu koje je obe​ćao da će pos​la​ti.
Ve​ro​vat​no je bio malo na svo​ju ruku, ako mene pi​ta​te. Čula sam ga
kako raz​go​va​ra sam sa so​bom u svo​joj sobi. I za​is​ta je la​gao. Mis​lim da
nije pi​sao za film. I ni​ka​da nije par​ki​rao kola u uli​ci. Mis​li​te li da ipak
ima sidu? Kažu da od nje lju​di ume​ju da budu na svo​ju ruku. To bi mo​glo
biti objaš​nje​nje. Ipak, bio je fini mla​dić.
Pre nego što je oti​šao pi​tao me je da li sme da od​se​če ne​što s dr​ve​ta is​-
pred kuće. Za us​po​me​nu, re​kao je. Oti​šao je s gran​či​com ara​uka​ri​je u
ruci.

Dži​li​jan: Stju​art od​la​zi. Si​gur​na sam da je to mu​dra od​lu​ka. Po​ne​kad
po​mis​lim da bi​smo mi mo​gli da ura​di​mo tako ne​što. Oli​ver stal​no go​vo​ri
o no​vom po​čet​ku koji samo što nije za​po​čeo, ali i da​lje ži​vi​mo u is​tom
gra​du, ra​di​mo iste pos​lo​ve. Mo​žda jed​nos​tav​no tre​ba da ode​mo.

Oli​ver: Na​laz je, na​rav​no, bio ne​ga​ti​van. Znao sam da će tako biti.
Nis​te se valj​da za​is​ta bri​nu​li zbog mene? Mes excu​ses. Stvar​no sam dir​-
nut. Da sam znao, re​kao bih vam čim sam saz​nao.

Ma​dam Va​jat: Pi​ta​te me šta mis​lim o nji​ma, o Stju​ar​tu i Oli​ve​ru, ko
mi je dra​ži? Ali, ja ni​sam Dži​li​jan, i to je ono os​nov​no. Rek​la mi je:
„Mis​lim da sam zna​la šta zna​či biti vo​ljen. Ni​sam zna​la kako je to kad si
obo​ža​van.” Ja sam od​go​vo​ri​la: „Za​što si onda tako obe​si​la nos?” Kao što
vi En​gle​zi ka​že​te, ako obe​si​te nos, ve​tar bi mo​gao da se pro​me​ni.
Pret​pos​tav​ljam ta​ko​đe da ni​ka​da nije ona​ko kako oče​ku​je​te. Imam iste
pre​dra​su​de kao bilo koja maj​ka. Kada sam upoz​na​la Stju​ar​ta, a za​tim, po​-
što su se ven​ča​li, mis​li​la sam: Da se nisi usu​dio da po​vre​diš moju kćer!
Stju​art bi uvek seo is​pred mene kao da je kod le​ka​ra na pre​gle​du, ili kod
di​rek​to​ra ško​le, ili ne​kog slič​nog. Ci​pe​le su mu uvek bile uglan​ca​ne, se​-
ćam se, i kada bi po​mis​lio da ja ni​sam obra​ti​la paž​nju, ba​cio bi po​gled
pre​ma nji​ma kao da pro​ve​ra​va da se nisu is​pr​lja​le. To​li​ko je že​leo da bu​-
dem za​do​volj​na nji​me, da mi se do​pad​ne. Sma​tra​la sam kako je to ve​oma
dir​lji​vo, ali ipak sam se malo opi​ra​la. Da, sada je vo​liš, to vi​dim, da, vrlo
si lju​ba​zan pre​mar meni i ci​pe​le su ti iz​glan​ca​ne, ali ako ne​maš ni​šta pro​-
tiv, sa​če​ka​la bih ne​ko​li​ko go​di​na. Kada su Ču En Laja pi​ta​li šta mis​li o
pos​le​di​ca​ma Fran​cu​ske re​vo​lu​ci​je na svet​sku is​to​ri​ju, od​go​vo​rio je: „Pre​-
ra​no je reći.” E pa, to ja mis​lim o Stju​ar​tu. Vi​de​la sam u nje​mu po​šte​nog
mla​di​ća, po​ma​lo do​sad​nog, koji za​ra​đu​je do​volj​no da se sta​ra o Dži​li​jan,
i to je, za po​če​tak, bilo do​bro. Ali da sam ga is​pi​ti​va​la ona​ko kako je on
mis​lio da či​nim, doš​la bih do ovak​vog za​ključ​ka: Još uvek je rano reći,
pi​taj me po​no​vo za ne​ko​li​ko go​di​na. Če​kam i po​sma​tram. A ni​ka​da se ni​-
sam za​pi​ta​la obr​nu​to: šta ako moja kćer​ka po​vre​di Stju​ar​ta? Vi​di​te, i ni​-
sam to​li​ko mu​dra žena. Ja sam po​put onih tvr​đa​va čije je sve na​oru​ža​nje
upe​re​no iz prav​ca iz kog se mis​li da ne​pri​ja​telj do​la​zi, pa budu ne​bra​nje​-
ne kada se ovaj po​ja​vi ot​po​za​di.
A onda smo umes​to Stju​ar​ta do​bi​li Oli​ve​ra, i šta mis​lim o tome? Oli​-
ve​ra koji mis​li da bes​pre​kor​no čis​te ci​pe​le nisu na​čin ko​jim će me na​te​ra​-
ti da ga za​vo​lim. Upra​vo su​prot​no, Oli​ver se po​na​ša kao da je ne​mo​gu​će
da ga ne za​vo​lim. Po​na​ša se kao da se odu​vek zna​mo. Daje mi sa​ve​te o
tome koja je vr​sta en​gle​ske ribe naj​bo​lja kao za​me​na za me​di​te​ran​sku
koja se ne može na​ba​vi​ti za bo​uil​la​ba​isse. (I ne pita me da li ja vo​lim bo​-
uil​la​ba​isse.) Mis​lim da, na iz​ves​tan na​čin, i fler​tu​je sa mnom. I ni​jed​nog
tre​nut​ka mu ne pada na pa​met da bih ja mo​gla ne​go​do​va​ti zbog toga što
je ras​tu​rio brak moje kćer​ke. On hoće da - kako bih to rek​la? - hoće da
učes​tvu​jem u nje​go​voj sre​ći. To je neo​bič​no, i ve​oma dir​lji​vo.
Zna​te šta mi je re​kao pre neki dan? „Ma​man”, re​kao je - tako me os​-
lov​lja​va od kad je ras​tu​rio brak moje kćer​ke, što je, po meni, dos​ta čud​no
- „Ma​man, za​što mi vama ne bi​smo naš​li muža?”
Dži​li​jan ga je po​gle​da​la kao da je, pod ovim okol​nos​ti​ma, to naj​go​ra
stvar koju je mo​gao da iz​rek​ne, i, mo​žda je i bila, ali meni nije sme​ta​lo.
Re​kao je to ne​ka​ko fler​tu​ju​ći, kao da bi sebe pred​lo​žio za tu ulo​gu da me
je sreo pre moje kćer​ke. Kak​va sme​lost? Da, ali te​ško da bi zbog toga
mo​gao da mi se ne do​pad​ne.
„Mis​lim da se neću po​no​vo uda​va​ti”, bilo je sve što sam rek​la.
„Je​dan oeuf je do​vo​ljan?” od​go​vo​rio je on i po​čeo da se sme​ju​lji zbog
vlas​ti​te šale. Bar da je bila us​pe​la šala. Dži​li​jan mu se pri​dru​ži​la sme​ju​ći
se više nego što sam mis​li​la da može. Bili su za​bo​ra​vi​li da sam pri​sut​na,
što je u tom tre​nut​ku bilo do​bro.
Vi​di​te, mis​lim da se neću po​no​vo uda​va​ti. Oh, ne ka​žem da se ni​ka​da
više neću za​lju​bi​ti, ali to je dru​ga stvar. Na to su svi oset​lji​vi, ma šta go​-
vo​ri​li, sve do svo​je smr​ti. Ne, ali brak... Reći ću vam do kak​vog sam za​-
ključ​ka doš​la, na​kon svih tih go​di​na s Gor​do​nom, go​di​na koje su, upr​kos
ono​me što bis​te mo​gli da po​mis​li​te, bile uglav​nom sreć​ne; sreć​ne ko​li​ko i
kod dru​gih, rek​la bih. A moj za​klju​čak je sle​de​ći: kada ži​vi​te s ne​kim, po​-
la​ko gu​bi​te moć da ga usre​ći​te, dok moć da ga po​vre​di​te os​ta​je neo​kr​nje​-
na. I obr​nu​to, na​rav​no.
To gle​di​šte nije op​ti​mis​tič​no? Ali, čo​ve​ko​va je duž​nost da samo u oči​-
ma dru​gih bude op​ti​mis​ta, ne i u svo​jim. Ah, reći ćete - Oli​ver bi sva​ka​ko
re​kao - upra​vo se to de​si​lo s Gor​do​nom, jed​nos​tav​no vas je sa​mleo, to
nije bilo fer, dra​ga, pro​baj​te po​no​vo. Pa, ni​sam samo za​hva​lju​ju​ći ži​vo​tu
s Gor​do​nom doš​la do te od​lu​ke: imam ja oči i za bra​ko​ve dru​gih. I to
vam sa​svim po​šte​no ka​žem. Pos​to​je neke is​ti​ne s ko​ji​ma mo​že​te da ži​vi​te
ako su vam bile pre​do​če​ne samo jed​nom. Tako vas ne op​te​re​ću​ju, po​red
njih ima mes​ta za znak pi​ta​nja. Ali ako se tak​ve is​ti​ne pre​do​če dva puta,
op​te​re​ći​va​će vas i gu​ši​ti. Ne mogu da pod​ne​sem da to bude is​ti​ni​to, i to
dva puta. Tako da se dr​žim po​da​lje od te is​ti​ne, i od bra​ka. Un oeuf je do​-
vo​ljan. (Je​dan oeuf i buf!) I kako vi ono još ka​že​te? Nema kaj​ga​ne bez
raz​bi​je​nih jaja. Dak​le, za mene nema omle​ta.
 16: De con​so​la​ti​one pe​cu​ni​ae

Stju​art: Ako mene pi​ta​te - a sada sam imao vre​me​na da raz​mis​lim -

lju​bav - ili ono što lju​di zovu lju​bav​lju - samo je na​čin da na​te​ra​te lju​de
da vas pos​le sek​sa zovu Dušo.
Loše sam se pro​veo pos​le te ra​bo​te. Ni​sam Oti​šao Do đa​vo​la, ni​sam
imao Nerv​ni Slom. Ni​sam ja oso​ba za tako ne​što. Znam da ću ve​ro​vat​no
nas​ta​vi​ti da​lje, s ot​pri​li​ke is​tim pos​lom, sva​ka​ko kao ista lič​nost, i bez
sum​nje s is​tim ime​nom (ja sam onaj koji je os​tao pri svom ime​nu, se​ća​te
se?) sve dok... pa, dok ne pres​ta​nem s pos​lom, dok sta​rost ne poč​ne da iz​-
je​da moju lič​nost, i dok mi smrt ko​nač​no ne oduz​me ime. Ali ta Ra​bo​ta
me je pro​me​ni​la. O, ni​sam Saz​reo zbog nje, ni Iz​ras​tao. Ali se je​sam pro​-
me​nio.
Se​ća​te se ono​ga o mo​jim ro​di​te​lji​ma, kako mi se uvek či​ni​lo da su bili
ra​zo​ča​ra​ni zbog mene? Mis​lio sam da to pos​to​ji samo iz​me​đu ro​di​te​lja i
dece i da, ako ste do​volj​no sreć​ne ruke, neće to ni do​ži​ve​ti. Sada mi se
čini da je to op​šta po​ja​va. Re​ci​mo, kada se Ra​bo​ta de​si​la, i kada smo svi
pro​la​zi​li kroz to - sada to znam, ni​sam ja bio je​di​ni koji je kroz to pro​la​-
zio - mis​lio sam kako sam ra​zo​ča​rao Dži​li​jan. Mis​lio sam, evo nas opet:
ra​zo​ča​rao sam svo​je ro​di​te​lje koji mi ni​ka​da nisu objas​ni​li kako, a sada
sam ra​zo​ča​rao svo​ju ženu na je​dan nov ali isto tako ne​do​ku​čiv na​čin. Za​-
tim, malo kas​ni​je, po​čeo sam da shva​tam kako ni​sam ja bio taj koji je ra​-
zo​ča​rao nju, već su oni mene ra​zo​ča​ra​li. Iz​ne​ve​ri​la me je žena, iz​ne​ve​rio
me je naj​bo​lji pri​ja​telj, i samo zbog svog ka​rak​te​ra i svo​je prok​le​te sklo​-
nos​ti ka ose​ća​nju kri​vi​ce ja ni​sam ra​ni​je us​peo to i da uvi​dim. Oni su
mene iz​ne​ve​ri​li. I tako sam us​ta​no​vio prin​cip. Ne znam da li pra​ti​te rag​bi,
ali pre ne​ko​li​ko go​di​na pos​to​ja​la je jed​na ču​ve​na iz​re​ka u toj igri: Prvo
iz​jed​na​či re​zul​tat! Na​čin na koji sada ži​vim u skla​du je s tim prin​ci​pom:
Prvo se reši svo​jih ra​zo​ča​ra​nja. Ra​zo​ča​raj ti njih pre nego što oni ra​zo​ča​-
ra​ju tebe.
Po​sao mi je puno po​mo​gao. Naj​pre je to bilo samo mes​to na koje sam
mo​gao da odem, ne​što što sam još uvek po​što​vao. Ima​lo je svoj sis​tem,
mo​glo je za​uvek bez mene; a i da​lje mi je bilo do​pu​šte​no da se​dim za
kom​pju​te​rom i ra​dim. Na tome sam bio za​hva​lan rad​nom mes​tu, nov​cu.
Bi​vao sam ne​ras​po​lo​žen, na​pio bih se, na​rav​no, pa i raz​lju​tio, ali čim bih
seo s nov​cem is​pred sebe, smi​rio bih se. I uvek sam se s po​što​va​njem od​-
no​sio pre​ma nje​mu. Ni​ka​da se ni​sam opi​jao noć uoči rad​nog dana. Uvek
sam no​sio čis​tu ko​šu​lju. Lu​do​vao sam samo pet​kom i su​bo​tom. Jed​no
vre​me to se de​ša​va​lo sva​kog pet​ka i sva​ke su​bo​te. Ali, čim dođe po​ne​de​-
ljak, ja sam se​deo u čis​toj ko​šu​lji, bis​tre gla​ve i di​sku​to​vao o nov​cu.
A kako je to bilo ne​što što sam ra​dio naj​bo​lje od sve​ga, pos​tao sam još
bo​lji. Ili sam ba​rem po​čeo više da učim. Ni​ka​da neću biti od onih koji vi​-
so​ko lete, ja sam pre le​tač sred​njeg do​me​ta. Ni​ka​da ne bih ušao u neki
tamo vi​so​ko​ri​zič​ni mi​li​on​ski of​šor po​sao sa Sa​udij​ci​ma. Ja sam taj koji
daje sa​ve​te pro​tiv sve​ga toga. Mo​mak sam koji kaže lak​še malo, je​smo li
sve pro​ve​ri​li, se​ti​te se šta se do​go​di​lo sa Siti ban​kom iz Kor​n​bel​ta. Do​bar
sam kada tre​ba reći tak​ve stva​ri. Ne mo​že​mo svi biti opas​ni ti​po​vi u bes​-
nim ode​li​ma koji u po​volj​nom tre​nut​ku za krat​ko vre​me na​pra​ve ogrom​-
ne pare i pre​go​re u dva​de​set pe​toj. Tako da kada je ban​ka otvo​ri​la još
neke ogran​ke u Sje​di​nje​nim Dr​ža​va​ma, mene su pos​la​li u Va​šin​g​ton kao
ra​ci​onal​nu, ne pre​te​ra​no am​bi​ci​oz​nu oso​bu. I sada sam tu.
No​vac mi je ta​ko​đe po​mo​gao. Po​što​vao sam ga, i on je znao da uz​vra​-
ti, da po​mog​ne meni. Se​ćam se kada mi je no​vac po​mo​gao prvi put. Nije
proš​lo mno​go na​kon ono​ga kada su mi biv​ša žena i biv​ši naj​bo​lji pri​ja​telj
pru​ži​li pri​li​ku da se ko​nač​no i ne​po​vrat​no ra​zo​ča​ram time što su se ven​-
ča​li. Bio je to loš pe​ri​od, kao što mo​že​te da pret​pos​ta​vi​te. Tada ni​sam
imao mno​go po​ve​re​nja u lju​de, čak ni kada je reč o naj​o​bič​ni​jim stva​ri​-
ma. Kako sam mo​gao zna​ti da neko nije samo če​kao da se ve​žem za njih
(nje​ga ili nju) pa da me ra​zo​ča​ra​nje po​no​vo uni​šti?
Jed​no​ga dana, jed​nog po​pod​ne​va da bu​dem pre​ci​zan, od​lu​čio sam da
ću, vala, i ja ima​ti sek​su​al​ne od​no​se. Po​red sve​ga dru​gog što mi je uči​ni​-
la, Džil me je li​ši​la i sek​sa. Nije da sam ja že​leo od​no​se, jed​nos​tav​no sam
re​šio da ih imam. Su​šti​na je bila u tome da se bo​rim pro​tiv ono​ga što su
mi uči​ni​li. Pa sam po​mis​lio, šta sad tre​ba da ura​dim? A onda sam se se​tio
kako ja u spo​ljaš​njem sve​tu li​čim na pos​lov​nog čo​ve​ka u ode​lu, te sam
od​lu​čio da se po​na​šam u skla​du s tim. Bila je su​bo​ta po​pod​ne, spa​ko​vao
sam jed​nu tor​bu, tak​si​jem oti​šao do ho​te​la u Bej​svo​te​ru, uzeo sobu, iz​a​-
šao da ku​pim neki ča​so​pis od one vr​ste koju pos​lov​ni lju​di ku​pu​ju i vra​-
tio se u ho​tel.
Pre​le​teo sam ogla​se i na kra​ju se od​lu​čio za or​ga​ni​za​ci​ju koja je nu​di​la
Pre​fi​nje​ne de​voj​ke kako za Re​lak​sa​ci​onu Ma​sa​žu tako i za Pos​lov​nu
Prat​nju u Va​šem Ho​te​lu, Pla​ća​nje pu​tem Kre​dit​ne Kar​ti​ce. Zas​tao sam
kod toga s kre​dit​nom kar​ti​com. Da li je to pa​met​no? Ni​sam to pre​dvi​deo
kao mo​guć​nost - šta​vi​še, po​neo sam go​mi​lu go​to​vi​ne. Mo​žda im je bio
po​tre​ban samo broj kre​dit​ne kar​ti​ce da bi vas kas​ni​je uce​nji​va​li? Ali ja
sam si​gur​no je​dan od naj​ne​ucen​lji​vi​jih lju​di na sve​tu. Ne​mam po​ro​di​cu
od koje bih ne​što mo​rao da kri​jem. A šta ako doz​na​ju u ban​ci? Ve​ro​vat​no
bi im za​sme​ta​lo samo ako bih upo​tre​bio kre​dit​nu kar​ti​cu s ko​jom se ne
sla​žu, onu s ka​mat​nom sto​pom koja baca sum​nju na moju pro​fe​si​onal​nu
kom​pe​tent​nost.
Po​tom me je, dok sam te​le​fo​ni​rao, iz​ne​na​da obu​ze​la pa​ni​ka. Šta ako
po​ša​lju de​voj​ku koja liči na Dži​li​jan? To bi stvar​no bio ni​zak uda​rac.
Zato sam, kad su me pi​ta​li da li imam neke po​seb​ne že​lje u vezi s pra​ti​-
ljom, ja njih pi​tao da li ima​ju neku ori​jen​tal​ku. Tako su pos​la​li Lin​du. Ili,
pos​la​li su de​voj​ku koja je uze​la ime Lin​da. Ko​šta​la me je 100 fun​ti. To je
bila nje​na cena, to je bilo ono što sam ku​pio nov​cem. Neću da idem u de​-
ta​lje jer ni​sam oso​ba koja ide u de​ta​lje kada je o tim stva​ri​ma reč, ali vre​-
de​lo je sva​ki peni. Re​kao sam da ni​sam že​leo od​no​se, jed​nos​tav​no sam
od​lu​čio da ih imam; ali ubr​zo sam po​čeo da ih že​lim, i bilo mi je dra​go
zbog toga što ih že​lim. Na​kon što je otiš​la po​gle​dao sam priz​na​ni​cu o iz​-
no​su ski​nu​tom s kre​dit​ne kar​ti​ce. Pod Ko​li​či​na i Opis na​pi​sa​la je „Roba”.
Samo to. „Roba”.
Po​ne​kad upi​su​ju ša​lji​ve stva​ri kao „Us​luž​na Opre​ma”, po​ne​kad ne
upi​šu ni​šta ili ono što ih za​mo​li​te; ali uvek ću se se​ća​ti da je Lin​da na​pi​-
sa​la „Roba”. Reč je bila o tran​sak​ci​ji, o pos​lu, pa za​što da i ne na​pi​še? Od
tada je bilo mno​go de​vo​ja​ka po​put Lin​de, od ko​jih su se neke i zva​le Lin​-
da. Iz​gle​da da pos​to​ji odre​đe​ni skup ime​na koje ove de​voj​ke oda​bi​ra​ju:
sreo sam mno​ge Lin​de i Kim i Keli i Lo​re​in i Lin​zi. Mogu vam reći da
ni​sam čes​to na​ila​zio na Šar​lo​te i Eme u ovom pos​lu. I još je​dan plus za
ovaj po​sao jes​te to što, kad se de​voj​ke jed​nom od​lu​če za ime, ret​ko po​-
miš​lja​ju da pos​lov​ni čo​vek u si​vom ode​lu s nes​trp​lji​vom kre​dit​nom kar​ti​-
com želi da se one zovu Dži​li​jan. Ba​rem ne pu​nim ime​nom. Čini mi se da
to ne bih pod​neo. Bila je jed​na de​voj​ka - mis​lim u Man​čes​te​ru - koja je
rek​la da se zove Džil.
„Kako se to piše?” re​kao sam. Va​dio sam kre​dit​nu kar​ti​cu iz nov​ča​ni​-
ka i pros​to se sle​dio.
„Kako to mis​li​te?” Iz​gle​da​la je malo uvre​đe​no, kao da je mis​li​la da je,
pre nego što poč​ne​mo, te​ram da ura​di test in​te​li​gen​ci​je.
„Jed​nos​tav​no, kako se piše - sa a ili sa e?”
„Sa e, na​rav​no.”
Na​rav​no.
Svi​đa mi se u Ame​ri​ci. Od​go​va​ra mi da bu​dem stra​nac u Ame​ri​ci.
Tač​ni​je, stra​nac, ali koji go​vo​ri en​gle​ski. I još En​glez. Ame​ri​kan​ci se op​-
ho​de pri​ja​telj​ski, to smo svi čuli već mi​li​on puta, i oni koje sam upoz​nao
pri​jat​ni su pre​ma meni. Ali ako mi se uči​ni da žele pre​vi​še da mi se pri​-
bli​že a ja uz​mak​nem, to pri​pi​su​ju či​nje​ni​ci što sam En​glez. Mis​le da sam
malo po​vu​čen, malo više steg​nut, i meni je to OK. Pov​la​čim se - svo​je ra​-
zo​ča​ra​nje stav​ljam u prvi plan.
I de​voj​ke su ta​ko​đe do​bre. Mis​lim na pro​fe​si​onal​ke. Sve te Šeli i Mar​-
le​ne. Ni s ove stra​ne bare ne obi​lu​ju u Šar​lo​ta​ma i Ema​ma. Ba​rem ne u
tom pos​lu. Nema ni onih koje se zovu Dži​li​jan. Bar ne pu​nim ime​nom i
sa e.
Vi​di​te, sada vam se mo​žda i ne do​pa​dam pre​te​ra​no. Mo​žda vam se ni​-
ka​da i ni​sam do​pa​dao. I to je OK. Više se ne ba​vim do​pa​da​njem. To ne
zna​či da že​lim da pos​ta​nem neki na​dr​n​da​ni tru​li bo​ga​taš - ni​ka​da ni​sam
na​mer​no zao pre​ma lju​di​ma, to nije deo mog nas​tu​pa. Jed​nos​tav​no, mno​-
go mi ma​nje zna​či to da li se lju​di​ma do​pa​dam ili ne. Ne​ka​da sam ra​dio
mno​go toga da bih ih za​do​vo​ljio, da bi me pri​hva​ti​li. Sada shva​tam da me
se, kako god okre​nem, to sve sku​pa ne tiče. Kao mali pri​mer, vra​tio sam
se na​oča​ri​ma. Kon​tak​t​na so​či​va sam po​čeo da no​sim samo zato što sam
mis​lio da ću se tako više do​pas​ti Dži​li​jan.
Jed​na od pr​vih stva​ri koju ču​je​te o nov​cu jes​te da je on ilu​zi​ja. Da za​-
pra​vo ne pos​to​ji. Ako ne​ko​me date nov​ča​ni​cu od jed​nog do​la​ra, ona ne
„vre​di” je​dan do​lar - „vre​di” ko​li​ko i par​če har​ti​je i malo štam​par​ske boje
- ali svi se sla​žu, svi pris​ta​ju na tu ilu​zi​ju da je nje​na vred​nost je​dan do​lar,
pa zato i jes​te tako. Sav no​vac na sve​tu zna​či ono što zna​či samo zbog
toga što lju​di pris​ta​ju da ve​ru​ju u istu ilu​zi​ju o nje​mu. Za​što baš zla​to, za​-
što pla​ti​na? Zbog toga što se svi sla​žu da im pri​pi​šu tu vred​nost. I tako
da​lje.
Ve​ro​vat​no vi​di​te na šta ci​ljam. Dru​ga ilu​zi​ja svet​skih raz​me​ra, dru​ga
stvar koja pos​to​ji iz jed​nos​tav​nog raz​lo​ga što se svi sla​žu da joj pri​pi​šu
iz​ves​nu vred​nost jes​te lju​bav. Mo​že​te vi mene sma​tra​ti pris​tras​nim po​-
sma​tra​čem, ali moj za​klju​čak je ta​kav. A i bio sam joj sa​svim bli​zu. Od
nje mi, hva​la lepo, još bri​de uši. Pri​ma​kao sam joj se tako bli​zu kao kada
se pri​mak​nem ekra​nu dok raz​go​va​ram s nov​cem. A čini mi se da među
nji​ma ima i ne​kih slič​nos​ti. Lju​bav je samo ono za šta se lju​di sla​žu da
pos​to​ji, ono čemu pri​pi​su​ju neku iz​miš​lje​nu vred​nost. U da​naš​nje vre​me
go​to​vo svi joj pri​pi​su​ju vred​nost robe. Je​di​no ja to ne či​nim. Ako mene
pi​ta​te, mis​lim da lju​bav ima ne​re​al​no vi​so​ku cenu. Neće dugo pro​ći i nje​-
na cena će pas​ti.
Oli​ver je imao obi​čaj da sa so​bom nosi knji​gu čiji je nas​lov Ute​he fi​lo​-
zo​fi​je. „To​li​ko, to​li​ko je uteš​na”, gu​kao je pre​po​tent​no, i tap​kao za​štit​nič​-
ki po ko​ri​ca​ma. Ni​ka​da ga ni​sam vi​deo da je čita. Mo​žda mu se jed​nos​-
tav​no do​pa​dao taj nas​lov. Ali meni je bli​zak nas​lov da​naš​nje knji​ge, do​-
pu​nje​nog iz​da​nja. On gla​si „Ute​he nov​ca”. I, ve​ruj​te mi, teše, te ute​he.
Lju​di​ma sam in​te​re​sant​ni​ji sada, kada imam više nov​ca. Ne znam da li
za​is​ta je​sam - ve​ro​vat​no ni​sam - ali oni drže da je​sam. U tome je ute​ha.
Do​pa​da mi se da ku​pu​jem stva​ri, da po​se​du​jem stva​ri, da ih ba​cam ako
mi se ne do​pad​nu. Ne​dav​no sam ku​pio tos​ter, i na​kon ne​de​lju dana mi se
više nije do​pa​dao pa sam ga ba​cio. To je uteš​no. Vo​lim da upoš​lja​vam
lju​de koji će umes​to mene oba​vi​ti neke stva​ri koje ne vo​lim da ra​dim -
pra​nje kola, spre​ma​nje sta​na, ne​delj​na ku​po​vi​na. U tome je ute​ha. Iako
imam mno​go ma​nje nov​ca od ne​kih lju​di s ko​ji​ma pos​lu​jem, imam mno​-
go više od ne​kih s ko​ji​ma imam pos​la. U tome je ute​ha. I ako bu​dem za​-
ra​đi​vao ovim tem​pom ko​jim se čini da za​ra​đu​jem, i ako bu​dem pa​met​no
ula​gao no​vac, moći ću udob​no da ži​vim od tre​nut​ka kad se pen​zi​oni​šem,
pa sve dok ne umrem. No​vac, čini mi se, mno​go bo​lje teši nego fi​lo​zo​fi​ja
u raz​miš​lja​nji​ma o tome ko​li​ko će neko ži​ve​ti.
Ja sam ma​te​ri​ja​lis​ta. Ako nis​te bu​dis​tič​ki ka​lu​đer, šta vam dru​go pre​-
os​ta​je? Dva ve​li​ka ve​ro​va​nja koja vla​da​ju sve​tom u ovom veku - ka​pi​ta​li​-
zam i ko​mu​ni​zam - jesu ma​te​ri​ja​lis​tič​ka; samo što je jed​no bo​lje od dru​-
gog, kao što su po​ka​za​li sko​raš​nji do​ga​đa​ji. Čo​vek voli robu ši​ro​ke po​-
troš​nje, uvek ju je vo​leo, uvek će je vo​le​ti. Bo​lje bi nam bilo da se na​vik​-
ne​mo na to. I lju​bav pre​ma nov​cu nije ko​ren sveg zla već po​la​zi​šte za
sre​ću ve​ći​ni lju​di, ute​ha za ve​ći​nu lju​di. On je mno​go po​uz​da​ni​ji od lju​-
ba​vi.
Ono što vi​di​te je ono što do​bi​ja​te. Ono što do​bi​ja​te je ono za šta ste
pla​ti​li. To je pra​vi​lo u sve​tu Kim i Keli i Šeli i Mar​lin. Ne ka​žem da nema
pre​va​ra. Na​rav​no da ih ima, baš kao što ima i de​vo​ja​ka s in​fek​ci​ja​ma i
de​vo​ja​ka za koje se is​pos​ta​vi da su mom​ci; kao i u bilo ko​jem dru​gom
pos​lu i ovde ima pre​va​ra​na​ta i kri​mi​na​la​ca. Zato se obra​ća​te pra​vim lju​-
di​ma, pla​ti​te pra​vu cenu, i do​bi​je​te ono što ste tra​ži​li. Po​uz​da​no, pro​fe​si​-
onal​no. Do​pa​da​ju mi se što ima​ju one svo​je ši​fri​ce kada dođu. Kako vam
mogu po​mo​ći? Šta bis​te že​le​li? Da li ima​te ne​kih po​seb​nih že​lja? Nema
sum​nje da sa os​ta​lim mu​šte​ri​ja​ma ovo vodi ka po​du​žem pre​go​va​ra​nju pre
nego što ma​ši​na za kre​dit​ne kar​ti​ce koju nose u svo​jim taš​na​ma za​jed​no s
kon​tra​cep​ti​vi​ma is​pus​ti me​tal​ni zvuk. Ali na​god​ba sa mnom uvek je jed​-
nos​tav​na. Kada me pi​ta​ju da li bih hteo ne​što po​seb​no, ni​ka​da ih ne op​te​-
re​ću​jem time da se obla​če kao male de​voj​či​ce, ili bi​če​va​njem ili tako ne​-
čim. Ka​žem im samo kako bih že​leo da mi pos​le kažu Dušo. Samo jed​-
nom. Ni​šta više.
Ni​sam ja bez pri​ja​te​lja. Ne​moj​te da ima​te po​greš​nu pred​sta​vu o meni.
Idem na po​sao, ra​dim na​por​no, i za​ra​đu​jem svoj no​vac. Ži​vim u le​pom
sta​nu ne​da​le​ko od Dju​pont Ser​k​la. Imam pri​ja​te​lje, kako mu​ške tako i
žen​ske, s ko​ji​ma pro​vo​dim vre​me; sa nji​ma sam bli​zak ono​li​ko ko​li​ko ja
to hoću, ne više od toga. Ra​zo​ča​ra​nje sta​vi​ti u prvi plan. I, da, imam de​-
voj​ke ovde. S ne​ki​ma sam spa​vao, neke od njih su me zva​le Dušo, pre,
pos​le, to​kom. To mi se do​pa​da, na​rav​no, ali ne​mam po​ve​re​nja. Je​di​no
Dušo u koje mogu da ve​ru​jem je Dušo za koje sam pla​tio.
Vi​di​te, ne mis​lim da sam pris​tra​san, ci​ni​čan ili ogor​čen ili tako ne​što.
Jed​nos​tav​no sma​tram da sada stva​ri vi​dim mno​go jas​ni​je nego ra​ni​je.
Lju​bav i no​vac jesu dva ho​lo​gra​ma koja sve​tlu​ca​ju pred nama, pre​vr​ću se
i uvr​ću kao pra​ve 3-D stva​ri. Onda ru​kom po​seg​ne​te pre​ma nji​ma, i ona
pro​đe pra​vo kroz njih. Odu​vek sam znao da je no​vac ilu​zi​ja, ali sam isto
tako znao da čak i ta​kav, on ima odre​đe​ne ogra​ni​če​ne moći, i to ču​des​ne
moći. Ni​sam znao da je lju​bav ista tak​va. Ni​sam znao da ruka može da
pro​đe i kroz nju. Sada znam, i zato sam mu​dri​ji.
Eto, vi​di​te, na neki na​čin sam do​šao do Oli​ve​ro​ve tač​ke gle​di​šta, do
ono​ga što je uvred​lji​vo po​ku​ša​vao da mi objas​ni kad smo bili pi​ja​ni i kad
sam ga na kra​ju za​ku​cao. Lju​bav funk​ci​oni​še po za​ko​ni​ma tr​ži​šta, re​kao
je da bi oprav​dao to što mi je ukrao ženu. Da​nas, malo sta​ri​ji i mu​dri​ji,
po​či​njem da se sla​žem s tim: lju​bav i no​vac ima​ju mno​ge za​jed​nič​ke od​-
li​ke.
Sve ovo ne zna​či da sam im opros​tio zbog Ra​bo​te. I još uvek ni​šta nije
proš​lo. Još nije go​to​vo. Ne znam šta tre​ba da ura​dim, kako ili kada... Mo​-
ram da ih iz​ba​cim iz svog sis​te​ma... Kako?
Ko​li​ko ja vi​dim, pos​to​je dva sis​te​ma. Pla​ti Sada, ili Pla​ti Pos​le. Pla​ti
Sada funk​ci​oni​še ona​ko kako sam vam upra​vo opi​sao - i to vrlo efi​kas​no,
pod us​lo​vom da ste pre​du​ze​li nor​mal​ne eko​nom​ske mere opre​za. Pla​ti
Pos​le zove se lju​bav. Ne iz​ne​na​đu​je me što lju​di mno​go češ​će bi​ra​ju sis​-
tem Pla​ti Pos​le. Svi vo​li​mo da ku​pu​je​mo na kre​dit. Ali vrlo ret​ko či​ta​mo
ona mala slo​va kada skla​pa​mo spo​ra​zum. Ni​ka​da ne mis​li​mo na vi​si​nu
ka​ma​te... ni​ka​da ne obra​ču​na​va​mo ko​nač​ni iz​nos... Daj​te mi Pla​ti Sada.
Po​ne​kad kada objas​nim lju​di​ma svo​je vi​đe​nje stva​ri, kažu mi: Da,
shva​tam tvo​je sta​no​vi​šte. Ono si​gur​no po​jed​nos​tav​lju​je stva​ri. Ali, to s
ku​po​vi​nom sek​sa (na​rav​no, obič​no smo već pi​ja​ni kad do​đe​mo do tako
otvo​re​nih raz​go​vo​ra), pro​blem s ku​po​vi​nom sek​sa - kažu oni auto​ri​ta​tiv​-
no iako tako ne​što ni​ka​da u ži​vo​tu nisu ku​pi​li - jes​te što se kur​ve ne lju​-
be. Kažu to po​ma​lo tuž​no, než​no mis​le​ći na svo​je žene koje se lju​be (ali
koga? koga još? hoću da ih pi​tam). Klim​nem gla​vom i ne tru​dim se da im
ras​pr​šim ilu​zi​ju. Lju​di ima​ju tako sen​ti​men​tal​ne pred​sta​ve o pros​ti​tut​ka​-
ma. Lju​di mis​le kako one samo si​mu​li​ra​ju lju​bav​ni čin, a za​tim se pov​la​-
če iza pa​ra​va​na skrom​nos​ti, ču​va​ju​ći usne za svo​je vo​lje​ne. Pa, mo​žda u
tome i ima neke is​ti​ne. Ali da se kur​ve ne lju​be? Na​rav​no da se lju​be.
Samo im tre​ba do​volj​no pla​ti​ti. Za​mis​li​te gde bi još pris​ta​le da sta​ve svo​-
je usne za no​vac.
Ne že​lim vaše sa​ža​lje​nje. Mu​dri​ji sam nego što sam bio, i sada me ne
mo​že​te tako lako obr​la​ti​ti. Mo​žda vam se ne do​pa​dam (mo​žda vam se ni​-
ka​da i ni​sam do​pa​dao). Ali, kao što sam re​kao, ni​sam više u pos​lu do​pa​-
da​nja.
Nov​cem se ne može ku​pi​ti lju​bav? O, da, može. I, kao što re​koh, lju​-
bav je samo sis​tem da vas pos​le sek​sa zovu Dušo.
 17: Sont fous, les An​gla​is

Gor​don:: Zo​vem se Gor​don. Ne, nema raz​lo​ga da me se se​ća​te. Gor​-

don Va​jat. Zvu​či vam poz​na​to?
Ne bi tre​ba​lo da raz​go​va​ram s vama, si​gu​ran sam da to nije po pra​vi​li​-
ma. Naj​zad, o meni već ima​te neko miš​lje​nje, zar ne? Po​ga​ni ma​to​ri raz​-
vrat​nik, za​vod​nik uče​ni​ca, na​pus​tio ženu i dete... Čo​vek ne može oče​ki​-
va​ti da će ga neko sas​lu​ša​ti kad su mu pri​ši​ve​ne tak​ve eti​ke​te.
Stav​ke koje tre​ba uze​ti u ob​zir pri​li​kom raz​ma​tra​nja slu​ča​ja Gor​do​na
Va​ja​ta, odav​no osu​đe​nog i pos​la​tog na od​s​lu​že​nje kaz​ne:
1) Kad smo se upoz​na​li, Mari-Kris​tin je bila ne​ve​ro​vat​no za​bav​na i
za​nim​lji​va. Ože​nio sam se s njom, do​veo je u En​gle​sku. Ima​la je van​-
brač​nu vezu na​kon go​di​nu i ne​što dana bra​ka. Mis​li​la je da ni​sam pri​me​-
tio. Na​rav​no da sam pri​me​tio. Ume to da uz​dr​ma, ali pre​bo​leo sam. Sum​-
njao sam da je još je​dan flert ima​la pos​le Dži​li​ja​ni​nog ro​đe​nja, ni​sam sa​-
svim si​gu​ran. I pre​ko toga sam mo​gao da pre​đem. Ono pre​ko čega ni​sam
mo​gao da pre​đem jes​te na​čin na koji je pres​ta​la da bude za​bav​na. Pre
vre​me​na je pos​ta​la sva sre​do​več​na, ima​la je neke ide​je. Užas. Ni​ka​ko joj
nije pris​ta​ja​lo. Stal​no je bila u pra​vu, zna​te na šta mis​lim.

2) Sud od​bi​ja mol​bu za po​se​ći​va​nje kćer​ke na os​no​vu de​lin​k​vent​nog
po​na​ša​nja pod​no​si​oca mol​be pre​ma mla​dim že​na​ma (da li su mis​li​li da
ću po​ku​ša​ti da za​ve​dem vlas​ti​tu kćer, za boga mi​lo​ga?). Pri​vat​ni zah​te​vi
za vi​đa​nje kće​ri koji su us​le​di​li bez​us​lov​no od​bi​je​ni od stra​ne Ma​dam.
Vre​me od​lu​ke: da li i da​lje is​tra​ja​va​ti u po​ku​ša​ji​ma da vi​di​te svo​je dete
iako zna​te da je sve pro​tiv vas (pre​zir suda, tu​ži​la​ca, advo​ka​ta, itd) i mu​-
či​ti sebe na​dom, ili na​pra​vi​ti pot​pu​ni pre​kid? Isto tako, šta sa na​re​če​nim
de​te​tom: da li je za nju naj​bo​lje da mis​li da tamo neg​de ima Po​ten​ci​jal​no
Ne​ko​ga, ili Po​uz​da​no Ni​ko​ga? Nije lako.

3) I što je naj​važ​ni​je, neću tr​pe​ti te kle​ve​te na ra​čun svo​je žene. Svo​je
sa​daš​nje žene. Ja je ni​sam „za​veo”, ona se nije pre​tva​ra​la da je Lo​li​ta.
Upoz​na​li smo se (van ško​le, da bu​de​mo pre​ciz​ni), i beng, to je bilo to.
Ni​šta se nije mo​glo uči​ni​ti. Za​ljub​lje​ni do dana da​naš​njeg, ni​kad ruž​na
reč, dvo​je sjaj​ne dece. Na​rav​no da je bilo te​ško do​bi​ti po​sao uči​te​lja bilo
gde drug​de. Spa​jao sam kraj s kra​jem ra​de​ći neke pre​vo​de, i da​nas po​ma​-
lo to ra​dim. Ali, Kris​tin je pos​ta​la hra​ni​lac po​ro​di​ce. Pret​pos​tav​ljam da
sam ja ono što se zove „do​ma​ćin”. To mi se do​pa​da kao pat​ki voda, zbog
čega će se Ma​dam si​gur​no iz​ne​na​di​ti. Da bu​dem sa​svim is​kren, ne znam
za​što se žene žale. Vo​lim da „ne mr​dam iz kuće”, kako kažu.

A, eno vra​ta. Slu​šaj​te, obe​ćao sam da ni​ka​da neću go​vo​ri​ti zva​nič​no o
ovo​me.
Kris​ti​ni se to baš i ne do​pa​da. Proš​lost je dru​ga dr​ža​va i tako to. Zato,
ću​ta​nje je pra​va reč, ne​moj​te mi za​me​ri​ti. Hva​la ve​li​ko. Onda, zdra​vo.
Oli​ver:: Vo​zim taj drev​ni pežo 403. Ku​pio sam ga od jed​nog se​lja​ka
kome se ve​ro​vat​no više do​pa​da džip to​jo​ta. Boja je si​vo​ze​le​na - da​nas
više ne pra​ve auto​mo​bi​le u toj boji - i svi uglo​vi su mu za​ob​lje​ni. Otvor
hlad​nja​ka mali kao špi​jun​ka. Vrlo sta​ro​mo​dan auto. Ta​ko​đe poz​nat po
tome što se po​vre​me​no kva​rio u po​god​nim tre​nu​ci​ma.
Sva​kog ju​tra, uz škri​pu pras​ta​rih kož​nih se​di​šta, se​dam za vo​lan i vo​-
zim do Tu​lu​ze. Kroz selo se kre​ćem pa​ž​lji​vo zbog psa gos​po​di​na La​ži​-
skea. Ne znam koje je rase, ali vid​lji​ve od​li​ke su mu sred​nji rast, dla​ka
kes​te​njas​te boje i mah​ni​ta dru​že​lju​bi​vost. S ma​nje vid​lji​vim od​li​ka​ma nas
je upoz​nao gos​po​din La​ži​ske kada smo Džil i ja prvi put pro​še​ta​li kroz
selo a taj se če​tvo​ro​nož​ni je​zik ba​cio na nas. „Il est so​urd”, re​kao je vlas​-
nik, „il n’en​tend pas.” Pas je gluv. Bože kako je to tuž​no. Ul​tra​tuž​no. Za​-
mis​li​te da više ne mo​že​te da ču​je​te zvi​žduk svog gos​po​da​ra.
Zato sam vo​zio oprez​no, kli​ma​ju​ći gla​vom se​lja​ni​ma kao neki sit​ni​ji
bri​tan​ski ple​mić. Pro​šao bih praš​nja​vi romb koji je bio pola se​oski trg a
pola ba​šta ka​fea u ko​joj su sta​ri​ji me​šta​ni pi​juc​ka​li svo​je ju​tar​nje na​pit​ke
iz te​ških ke​ra​mič​kih šo​lja. Po​red tez​gi To​tal​ga​za is​pred ali​men​ta​ti​on i iz​-
ble​de​lih rek​la​ma za BRIL​LI​AN​TE PAR​FUMÉE i SUZE na jed​nom boč​-
nom zidu. Kak​va ime​na, kak​va ime​na! Za​tim po​red ne​is​prav​nog la​vo​ire
kraj ma​log mos​ta - où sont les blan​c​hi​sse​uses d’an​tan? - pa do skre​ta​nja
na glav​ni put po​red za​druž​ne vi​na​ri​je. Kao i mno​ga sela u ovom kra​ju, i
naše ima dva zam​ka: sta​ri châte​au fort niz čije je zi​di​ne ne​ka​da tek​la krv,
i ovaj novi, od sjaj​nog ner​đa​ju​ćeg če​li​ka, gde cr​ve​ni so​ko​vi do​la​ze od
zgnje​če​nog gro​žđa a ne od zgnje​če​nog za​tvo​re​ni​ka. Ve​šti​ne rata i ve​šti​ne
mira! Ar​hi​tek​te bi tre​ba​lo da još bo​lje is​ko​ris​te ovo po​re​đe​nje, čini mi se:
da na vrh ble​šta​vog si​lo​sa sta​ve kule u obli​ku sto​nog mli​na za bi​ber, a da
niz sjaj​ne ver​ti​ka​le na​pra​ve ne​što što bi pod​se​ća​lo na otvo​re za stre​le.
Ovo je ži​vot, imam obi​čaj da po​mis​lim dok ve​se​lo od​mi​čem kroz vi​-
no​gra​de. Malo sin​soa, mr​vi​ca mur​ve​dra, kap mal​be​ka i mlaz tem​pra​ni​la:
po​me​ša​te ih, sre​di​te i eto nama ra​dos​ti. Tre​nut​no smo u sta​tu​su VDQS,
ali na​da​mo se una​pre​đe​nju.
Vi​di​te onu malu tvr​đa​vu tamo - okru​glu, od ka​me​na? Skrom​no skla​di​-
šte koje ipak odo​le​va pli​mi vre​me​na i molj​ci​ma. Fas​ci​nant​no? Onju​ši​te
vaz​duh, ždrak​ni​te onog so​ko​la koji visi u letu. Zar to nije ži​vot? Iz​vi​ni​te
me za tren, samo da oba​vim kra​ljev​sko ma​ha​nje onom rad​ni​ku tamo,
onom u pla​vom ode​lu koji doji dr​šku lo​pa​te. A ja sam bio taj koji je ona​-
ko tmur​no gle​dao na stva​ri. Imao sam obi​čaj da ka​žem kako je ži​vot kao
inva​zi​ja na Ru​si​ju: mu​nje​vit po​če​tak, ne​volj​no us​po​ra​va​nje, zas​tra​šu​ju​ća
bit​ka s ge​ne​ra​lom Ja​nu​arom, i onda krv na sne​gu. Ali, sada mi se ne čini
da je tako. Nema raz​lo​ga da pu​to​va​nje ne vodi kroz vi​no​gra​de osun​ča​nim
spo​red​nim pu​tem, zar ne? Ovde je sve mno​go ve​se​li​je. Mo​žda je to jed​-
nos​tav​no zbog sun​ca. Se​ća​te se kad je ot​kri​ve​na veza iz​me​đu de​pre​si​je i
ja​či​ne kuć​nog osvet​lje​nja? Na​ga​ri​te vate i ušte​di​te na psi​hi​ja​trij​skim ra​-
ču​ni​ma! Za​što to ne bi de​lo​va​lo i na​po​lju? Ar​gu​ment o kli​mi se ovih
dana sva​ka​ko može pri​me​ni​ti na Ve​se​log Oli​ja.
Do Tu​lu​ze mi je po​treb​no ne​što više od sata pu​tem A6l, kroz ra​no​ju​-
tar​nju iz​ma​gli​cu koja is​pa​ra​va sa li​va​da, zap​lju​sku​ju​ći far​me po​put su​vog
leda. Za​tim če​ti​ris​to troj​ku ga​sim u škol​skom dvo​ri​štu i uče​ni​ke koji če​-
ka​ju za​si​pam bons mots kao se​men​ka​ma sun​co​kre​ta. Oni su vrlo ukus​no
obu​če​ni i... jed​nos​tav​no lepi. I de​ča​ci i de​voj​či​ce. I svi žele da uče en​gle​-
ski! Zar to nije za​pa​nju​ju​će? Znam da pe​da​gog tre​ba da uli​va en​tu​zi​ja​-
zam za​raz​nom vo​ljom za uče​njem i sve to, ali taj prin​cip ne važi u su​oča​-
va​nju s re​dom vlaž​nih vre​ća utor​kom uju​tro, po kiši, u bli​zi​ni Edžver ro​-
uda. Ovde je slu​čaj sa​svim obr​nut: zbog njih imam že​lju da pre​da​jem.
I to i ra​dim, či​tav dan. Po​tom mo​žda je​dan le​že​ran coup de ro​uge s
uče​ni​com koja ima ma​lih pro​ble​ma da shva​ti raz​li​či​te vr​ste proš​log vre​-
me​na (zar ih ne​ma​mo svi?), a za​tim ugod​ni po​vra​tak kroz vi​no​gra​de. S
ne​ko​li​ko ki​lo​me​ta​ra uda​lje​nos​ti, po za​la​ze​ćem sun​cu, vidi se če​lič​ni od​-
sjaj za​druž​ne vi​na​ri​je. Pro​la​zim po​red svog omi​lje​nog zna​ka: RO​UTE
INON​DA​BLE. Gal​ska eko​no​mič​nost. U En​gle​skoj bi pi​sa​lo OPAS​-
NOST, PUT POD​LO​ŽAN PO​PLA​VA​MA. Ovde, samo RO​UTE INON​-
DA​BLE. Za​tim pa​ž​lji​vo kroz selo, pa u to​plo na​ru​čje žene i de​te​ta. Kako
me samo grli to raz​dra​ga​no klin​če, mala Sal. Oka​či mi se oko vra​ta po​put
mo​kre tuš-za​ve​se. Zar to nije ži​vot?

Dži​li​jan: Sada mene sas​lu​šaj​te. Mene.
Mis​lim da će biti naj​bo​lje ako poč​nem s opi​som sela u kome ži​vi​mo.
Na​la​zi se ju​go​is​toč​no od Tu​lu​ze, u obla​si Od, na rubu Mi​ner​voa, u bli​zi​ni
Ka​na​la du Midi. Selo je okru​že​no vi​no​gra​di​ma, iako nije uvek bilo tako.
Kada se vo​zi​te po oko​li​ni, po​mis​li​li bis​te da je tako odu​vek, jer mno​gi od
njih iz​gle​da​ju sta​ro, ali to nije is​ti​na. Sve se pro​me​ni​lo s do​la​skom že​lez​-
ni​ce. Ra​ni​je su oblas​ti kao što je ova, bile, s po​ljo​pri​vred​nog as​pek​ta,
same sebi do​volj​ne. Tu je bilo ova​ca zbog vune, kra​va zbog mle​ka, mo​-
žda i koza, i voća i po​vr​ća i, ne znam - mo​žda sun​co​kre​ta zbog ulja, sla​-
nut​ka i slič​no. Ali že​lez​ni​ca je, kao i drug​de, pro​me​ni​la eko​nom​ski pro​fil
ovog re​gi​ona, i on je pos​tao bez​li​čan. Lju​di su pres​ta​li da gaje ovce jer je
vuna koja je sti​za​la že​lez​ni​com bila jef​ti​ni​ja od one koju su sami pro​izvo​-
di​li. Me​šo​vi​ta po​ljo​pri​vre​da je iz​u​mr​la. Na​rav​no, po​neg​de se još može
naći po koja koza u dvo​ri​štu, ali to je ot​pri​li​ke sve. Da​nas či​tav re​gi​on
pro​izvo​di vino. I šta se de​ša​va kad neki dru​gi re​gi​on pra​vi bo​lje vino od
na​šeg, kada naše pa​di​ne i naša loza iako is​ko​ri​šte​ne do mak​si​mu​ma ne
mogu da se tak​mi​če s dru​gi​ma? Ne​će​mo umre​ti od gla​di, to sva​ka​ko,
eko​no​mis​ti će nam obez​be​di​ti euro-po​moć. Pla​ća​će nam da pro​izvo​di​mo
vino koje niko ne želi, da ga pra​vi​mo a za​tim pre​tva​ra​mo u sir​će, ili jed​-
nos​tav​no ba​ci​mo. I to će, vi​di​te, biti dru​go si​ro​ma​še​nje. Vrlo tuž​no.
 One male ka​me​ne kule u po​lji​ma pod​se​ća​ju na to kako je ne​kad bilo.
Lju​di mis​le da slu​že samo kao skla​di​šta, ali one su ne​ka​da ima​le kri​la:
bile su to ve​tre​nja​če u ko​ji​ma se mleo ku​ku​ruz, upra​vo tu, na po​lji​ma sa
ko​jih se brao. Sada su im ta lep​tir​ska kri​la od​stra​nje​na. A vi​de​li ste i „za​-
mak” dok ste išli kroz selo? Da​nas ga svi zovu „za​mak”, pa Oli​ver iz​miš​-
lja pri​če o ju​nač​kim po​dvi​zi​ma i vre​lom ulju. Na​rav​no da su se za ovu
oblast vo​di​le bit​ke, uglav​nom za vre​me po​bu​ne Ka​ta​ra; mis​lim da su i
En​gle​zi proš​li ovu​da vek ili dva kas​ni​je. Ali ovo je jed​no malo selo usred
rav​ni​ce koje nema ni​ka​kav stra​te​ški in​te​res. Za​mak mu zato ni​ka​da nije
ni bio po​tre​ban. Ta zde​pas​ta kula je tek je​dan sta​ri ma​ga​cin za ku​ku​ruz,
ni​šta više.
Je​di​no što priv​la​či tu​ris​te ovom selu jes​te sred​njo​ve​kov​ni friz u za​pad​-
nom delu cr​k​ve. Pro​te​že se duž či​ta​vog spo​ljaš​njeg zida, pra​ve​ći kri​vi​nu
u sre​di​ni kod ulaz​nih vra​ta. Ima ne​kih tri​de​set i šest iz​rez​ba​re​nih ka​me​nih
gla​va raz​li​či​tih obli​ka. Po​lo​vi​nu čine gla​ve an​đe​la, a dru​gu po​lo​vi​nu lo​-
ba​nje s pa​rom ukr​šte​nih kos​ti​ju is​pod njih. Raj, pa​kao, raj, pa​kao, raj, pa​-
kao, tim re​dom. Ili mo​žda us​kr​s​nu​će, smrt, us​kr​s​nu​će, smrt, us​kr​s​nu​će,
smrt, klo​pa​ra kao že​lez​nič​ka kom​po​zi​ci​ja. Samo što mi više ne ve​ru​je​mo
u pa​kao i us​kr​s​nu​će. A meni an​đe​li i ne liče na an​đe​le, nego na malu
decu. Ne, tač​ni​je, liče mi na jed​no malo dete, moju kćer, So​fi​ju Anu Luiz.
Dali smo joj tri ime​na koja pos​to​je i u en​gle​skom i u fran​cu​skom, tako da
ih po po​tre​bi može me​nja​ti pros​tom pro​me​nom ak​cen​ta. Ali, te gla​ve,
ugla​ča​ne od pro​ti​ca​nja vre​me​na, mene pod​se​ća​ju na moju kćer​ku. Ono
što ja ču​jem je, ži​vot, smrt, ži​vot, smrt, ži​vot, smrt.
Šta je to s ovim mes​tom? U Lon​do​nu ni​ka​da ni​sam to​li​ko raz​miš​lja​la
o vre​me​nu i smr​ti. Ovde je sve mir​no i lepo i tiho, i ži​vot mi je ko​li​ko-to​-
li​ko sre​đen, a ja hva​tam sebe kako raz​miš​ljam o vre​me​nu i smr​ti. Je li to
zbog Sofi?
Fon​ta​na, re​ci​mo. Jed​na obič​na, malo pre​vi​še gran​di​oz​na jav​na fon​ta​-
na, pos​tav​lje​na za vre​me vla​da​vi​ne Šar​la X. Obe​lisk od ru​ži​čas​tog mer​-
me​ra koji se još uvek vadi u ka​me​no​lo​mu s dru​ge stra​ne pla​ni​ne. U os​no​-
vi se na​la​ze če​ti​ri Pa​no​ve gla​ve sa pi​pa​ma za vodu koje im iz​la​ze iz usta.
Je​di​no što voda više ne teče iz njih. Si​gur​no je iz​gle​da​la pre​le​po kada su
je pos​ta​vi​li 1825, i kada je hlad​na voda sti​za​la iz da​le​kih, praš​nja​vih
brda. Me​đu​tim, da​nas se​lja​ni više vole onu pa​ko​va​nu u bo​ca​ma, a fon​ta​-
na je suva. Umes​to toga, glu​mi spo​me​nik pa​li​ma u ratu. Na jed​noj nje​noj
ko​soj stra​ni na​la​ze se ime​na dva​de​set šes​to​ro mu​ška​ra​ca po​gi​nu​lih u Pr​-
vom svet​skom ratu. Sa su​prot​ne, tro​je pa​lih u Dru​gom svet​skom ratu, a u
pod​nož​ju je​dan mort en In​doc​hi​ne. S tre​će stra​ne na​zi​re se pr​vo​bit​ni nat​-
pis iz 1825, ure​zan u ru​ži​čas​ti mer​mer:

MOR​TELS, SON​GEZ BIEN
LE TEMS PROMPT A S’EN​FU​IR
PA​SSE COM​ME CET​TE EAU
POUR NE PLUS RE​VE​NIR

Voda je kao ži​vot, piše. Samo, odav​de voda više ne teče.
Po​sma​tram sta​ri​ce. Za rad po kući nose ne​kak​ve ša​re​ne ha​lji​ne pre​ko
ode​će; ne bi se mo​gle na​zva​ti ke​ce​lja​ma, ele​gant​ni​je su od njih. Sva​kog
ju​tra iz​la​ze da po​čis​te deo uli​ce is​pred kuće. Za​tim čis​te i put. Za​is​ta,
svo​jim sta​rim me​tla​ma čis​te pra​ši​nu sa pr​vih me​ta​ra asfal​ta. Kas​ni​je, u
toku dana, kada vru​ći​na mine, po​no​vo iz​la​ze na uli​cu, ovo​ga puta da bi
se​de​le na svo​jim ma​lim ple​te​nim sto​li​ca​ma. Sede i na​kon što pad​ne
mrak: ple​tu, raz​go​va​ra​ju, ose​ća​ju kako nes​ta​je vre​li​na dana, i onda shva​-
ti​te za​što čis​te put. Zbog toga što je put deo nji​ho​vog pred​njeg dvo​ri​šta u
kome vole da sede.
Vi​ken​dom, novi bo​ga​ta​ši iz Mon​pe​ljea kre​ću u ovom prav​cu, ali ne u
naše mes​to. Za njih ni​smo do​volj​no ži​vo​pis​ni: oni svo​jim dži​po​vi​ma od​-
la​ze tamo gde će ima​ti po​gled s brda dok pri​pre​ma​ju ro​štilj. Ovde im je
rav​no i do​sad​no, nema vi​deo-klu​ba koji bi za​do​vo​ljio nji​ho​ve po​tre​be.
Ima​mo dva bara, ho​tel-res​to​ran tač​no pre​ko puta naše kuće, pe​ka​ru koja
je po​če​la da pra​vi pain noir i pain com​plet, po​što su u épi​ce​rie po​če​li ta​-
ko​đe da drže hleb, gvo​žđa​ru u ko​joj se pro​da​ju si​ja​li​ce i otrov za pa​co​ve.
Proš​le go​di​ne je či​ta​va zem​lja sla​vi​la dves​ta​go​diš​nji​cu Fran​cu​ske re​vo​lu​-
ci​je. U na​šem selu, je​di​no obe​lež​je u vezi s tim na​la​zi​lo se is​pred gvo​-
žđar​ske rad​nje g. Ga​ri​jea: on je na​ru​čio šest plas​tič​nih me​tli, dve cr​ve​ne,
dve bele i dve pla​ve, i pos​ta​vio ih u kofu is​pred rad​nje. Me​tle su bile iste
boje kao i dr​ške: iz​gle​da​le su vrlo ve​se​lo. Onda je neko ku​pio cr​ve​ne -
ko​mu​nis​ta koji je tuda pro​la​zio, rek​la je jed​na sta​ri​ca - i to je pri​lič​no na​-
ru​ži​lo iz​log. Za nas je to bio kraj ju​bi​le​ja, iako smo čuli va​tro​me​te iz
okol​nih sela.
Sva​ke sre​de u 9.00 sa oba​le do​la​zi kom​bi s ri​bom i za​us​tav​lja se na se​-
oskom trgu. Ku​pu​je​mo do​ra​de i ne​što što se zove pa​ssard, za šta ni​ka​da
ni​sam naš​la adek​va​tan pre​vod. Trg je neo​bič​nog pra​vo​uga​onog obli​ka i
ima mali cen​tral​ni dr​vo​red su​ro​vo pot​kre​sa​nih sta​ba​la li​me​te is​pod ko​jih
star​ci igra​ju bo​ules, žene po​ne​kad do​ne​su svo​je ple​te​ne sto​li​ce da bi po​-
sma​tra​le ovu ak​tiv​nost u koju ni​ka​da nisu bile uklju​če​ne. Mu​škar​ci uve​če
igra​ju pod re​flek​to​rom; iz​nad nji​ho​vih gla​va vide se crni vr​ho​vi uda​lje​nih
če​ti​na​ra. U fran​cu​skim se​li​ma svi zna​ju šta to pred​stav​lja: grob​lje.
Ma​irie i PTT su jed​no po​red dru​gog, dele istu zgra​du. Pr​vih ne​ko​li​ko
puta kada sam išla da ku​pim mar​ke, gre​škom bih za​vr​ši​la u ma​irie.
Ne za​ni​ma vas ovo, je 1’ tako? Za​pra​vo, ne. Do​sad​na sam vam, znam.
Že​li​te da ču​je​te ne​što dru​go. U redu.

Stju​art: Da vam ka​žem šta sam odu​vek po​ma​lo pre​zi​rao? Ve​ro​vat​no
će vam zvu​ča​ti užas​no sit​ni​čar​ski, ali is​ti​na je.
Za vre​me vi​ken​da obič​no je duže os​ta​ja​la u kre​ve​tu. Ja sam prvi us​ta​-
jao. Za do​ru​čak bi​smo uvek jeli grej​p​frut, ili ba​rem jed​nog od ta dva ju​-
tra, ili su​bo​tom ili ne​de​ljom. O tome sam ja od​lu​či​vao. Ako bi mi se u su​-
bo​tu kada si​đem u ku​hi​nju pri​jeo grej​p​frut, iz​va​dio bih ga iz fri​ži​de​ra,
pre​se​kao na pola i sva​ku po​lo​vi​nu sta​vio u či​ni​ju. Ako ne tada, jeli bi​smo
ga u ne​de​lju. E sada, kad bih po​jeo svo​ju po​lo​vi​nu, ba​cio bih po​gled na
nje​nu u či​ni​ji. Po​mis​lio bih, to je nje​na po​lo​vi​na, kad se bude pro​bu​di​la,
po​ješ​će je. I ja bih pa​ž​lji​vo iz​va​dio sve se​men​ke iz te po​lo​vi​ne, da ona ne
bi mo​ra​la to da radi. Po​ne​kad ih je bilo za​is​ta mno​go.
Zna​te li da, sve vre​me koje smo bili za​jed​no, ona to nije pri​me​ti​la. Ili,
ako je i pri​me​ti​la, ni​ka​da to nije spo​me​nu​la. Ne, to ne bi bilo na​lik na nju.
Jed​nos​tav​no nije pri​me​ći​va​la. Stal​no sam oče​ki​vao da će se raz​ne​ži​ti, i
sva​kog vi​ken​da sam bi​vao mal​či​ce više ra​zo​ča​ran. Mis​lio sam, mo​žda
mis​li kako je pro​izve​de​na nova vr​sta grej​p​fru​ta bez se​men​ki. Šta ona
mis​li, kako se grej​p​frut raz​m​no​ža​va?
Mo​žda je do sada ot​kri​la pos​to​ja​nje se​men​ki. Ko od njih dvo​je seče
grej​p​frut? Ne mogu da za​mis​lim Oli​ve​ra... o, sra​nje.
Nije go​to​vo. Ne znam kako nije go​to​vo, ali nije, još uvek. Ne​što mora
da se ura​di, ne​što mo​ram da smis​lim. Oti​šao sam ja, otiš​li su oni, ali još
uvek nije kraj.

Oli​ver: Zna​te, ona je jača od mene. Av! Av, av! I to mi se do​pa​da. Ve​-
ži​te me svi​le​nim gaj​ta​ni​ma, mo​lim vas.
O, shva​tam, to sam već re​kao. Nema po​tre​be da se tako mr​šti​te. Mr​-
šte​nje i uz​di​sa​nje - ne bi se mo​glo reći da po​di​žu kva​li​tet ži​vo​ta. Dži​li po​-
ne​kad, kada sam trop​po za​ba​van, is​pus​ti mali uz​dah. Zna​te, to zna da
bude stres​no, kada iz ne​mog mra​ka ose​ti​te da se od vas ne​što oče​ku​je.
Lju​di su ili iz​vo​đa​či ili pu​bli​ka, zar ne? E pa, stvar​no bih že​leo da pu​bli​ka
pro​ba samo jed​nom kako je to biti na sce​ni.
Reći ću vam ne​što što ra​ni​je nis​te čuli. Prav​da na ru​skom zna​či is​ti​na.
Ne, pret​pos​ta​vio sam da zna​te. I zna​te šta još: prav​da se na ru​skom ne ri​-
mu​je ni sa čim. Za​du​bi​te se u taj ne​dos​ta​tak. Zar ne odje​ku​je ka​njo​ni​ma
va​šeg uma?

Dži​li​jan: Doš​li smo ova​mo jer je Oli​ver do​bio po​sao u ško​li u Tu​lu​zi.
Doš​li smo ova​mo jer sam čula da će mo​žda biti pos​la u Av​gus​ti​no​vom
mu​ze​ju. Tu su i neki pri​vat​ni kli​jen​ti s ko​ji​ma sam se su​sre​la.
Doš​li smo ova​mo jer Lon​don više nije mes​to za od​ga​ja​nje dece, a i že​-
li​mo da Sofi bude bi​lin​gval​na kao Ma​man.
Doš​li smo ova​mo zbog kli​me i kva​li​te​ta ži​vo​ta.
Doš​li smo ova​mo jer je Stju​art po​čeo da mi ša​lje cve​će. Mo​že​te li to
da za​mis​li​te? Mo​že​te li to da za​mis​li​te?
O sve​mu smo una​pred raz​go​va​ra​li. O sve​mu iz​u​zev o ovo​me pos​led​-
njem. Kako je Stju​art mo​gao da ura​di tako ne​što? Ni​sam us​pe​la da shva​-
tim da li je is​kren - da li hoće da se iz​vi​ni - ili je reč o ne​koj bo​les​noj
osve​ti. Ni​sam mo​gla da pod​ne​sem ni jed​no ni dru​go.

Oli​ver: Od​lu​ku je do​ne​la Dži​li​jan. Pa na​rav​no da smo se udva​ra​li de​-
mo​kra​ti​ji, proš​li kroz be​smis​le​ni pro​ces kon​sul​to​va​nja, ali kada su les fri​-
tes spu​šte​ne, brak se uvek sas​to​ji od jed​nog ume​re​nog i jed​nog mi​li​tant​-
nog, zar vam se ne čini tako? Ovu iz​ja​vu ne mo​ra​te tu​ma​či​ti kao ru​tin​sko
šmr​ca​nje mu​škar​ca pod​vrg​nu​tog or​hi​dek​to​mi​ji. Umes​to toga, haj​de da se
slo​ži​mo oko jed​nog op​šteg mes​ta: da oni koji su dra​go​volj​no po​ne​li te​ži​-
nu bra​ka, na​iz​me​nič​no pre​uzi​ma​ju na sebe te ri​val​ske ulo​ge. Dok sam joj
se udva​rao, bio sam tvr​do​li​ni​jaš, usam​lje​nik, a ona, neo​d​luč​ni ume​re​njak.
Ali, kada je doš​lo do toga da se to​pli​na i us​ta​ja​li smrad lon​don​skog auto​-
bu​sa za​me​ni za než​ni mi​ris her​bes de Pro​ven​ce, tada je Dži​lin no​mad​ski
na​gon odjek​nuo po​put moć​nog gon​ga sa špi​ce Dž. Ar​tu​ra Ren​ka. Moje
srce je za eks​pa​tri​ja​ci​jom ku​ca​lo tako ne​ja​ko, da se mo​glo čuti je​di​no po​-
mo​ću ste​to​sko​pa.
Vi​di​te, ona mi je i po​sao pro​naš​la. Ot​kri​la je neki ubu​đa​li tro​me​seč​nik
u kome su bila uput​stva za pro​na​la​že​nje po​šte​nog za​pos​le​nja à l’étran​-
ger. Sada, kada je ste​ato​pi​gič​ni pre​neo svo​je buc​mas​te obraš​či​će na dru​gi
kon​ti​nent, ja sam se nas​la​đi​vao Lon​do​nom. Ali, uhva​tio sam nes​trp​lji​vo
šu​ška​nje Dži​li​nih kri​la; ose​ćao sam kako u su​ton sedi na te​le​fon​skoj žici
sa​nja​re​ći o jugu. I ako se no​vac, kako sam se jed​nom odva​žio da ka​žem
pred Stju​ijem, može po​re​di​ti s lju​bav​lju, onda je brak ra​čun. Ša​lim se.
Na​po​la, u sva​kom slu​ča​ju.

Dži​li​jan: Na​rav​no, kao i ve​ći​na mu​ška​ra​ca, Oli​ver je ba​zič​no lenj.
Jed​nom u ži​vo​tu do​ne​su neku krup​nu od​lu​ku i mis​le kako na​red​nih ne​ko​-
li​ko go​di​na mogu da se sun​ča​ju kao la​vo​vi na ste​ni. Moj otac je po​be​gao
sa svo​jom de​voj​kom i to mu je ve​ro​vat​no pos​led​nja od​lu​ka koju je do​neo
za ceo ži​vot. I Oli​ver je ot​pri​li​ke ta​kav. Diže mno​go buke ali malo toga
ura​di. Ne​moj​te me po​greš​no shva​ti​ti: ja vo​lim Oli​ve​ra. Ali ga i poz​na​jem.
Jed​nos​tav​no nije bilo re​al​no oče​ki​va​ti da nas​ta​vi​mo na isti na​čin, tako
što bi Oli​ver sada za​uzi​mao ono mes​to koje je ne​ka​da pri​pa​da​lo Stju​ar​tu.
Čak i kada sam za​trud​ne​la, či​ni​lo se da ga ni to nije na​te​ra​lo da se sa​be​re.
Po​ku​ša​la sam da mu objas​nim, ali on mi je, na pri​lič​no bo​lan na​čin, re​kao
samo: „Ali, ja sam sre​ćan Džil, ja sam tako sre​ćan.” Vo​le​la sam ga zbog
toga, na​rav​no, i po​lju​bi​li smo se, i po​ma​zio mi je sto​mak koji je još uvek
bio ra​van kao pa​la​čin​ka, i pra​vio je neke ble​sa​ve šale o pu​no​glav​ci​ma, i
do kra​ja ve​če​ri sve je bilo u naj​bo​ljem redu. Još jed​na od stva​ri u vezi s
Oli​ve​rom: ume da se pos​ta​ra da do kra​ja ve​če​ri sve bude u naj​bo​ljem
redu. Ali uvek pos​to​ji sle​de​će ju​tro. A tog sle​de​ćeg ju​tra, po​mis​li​la sam,
baš mi je dra​go, on je sre​ćan, i ja sam sreć​na, i to bi tre​ba​lo da bude do​-
volj​no, ali nije tako, zar ne? Is​ti​na je da mo​ra​te biti sreć​ni i prak​tič​ni.
Ne že​lim ja da moj muž vla​da sve​tom - da sam to že​le​la ne bih se uda​-
va​la za ovu dvo​ji​cu - ali isto tako ne že​lim ni da ba​ulja na​oko​lo i ne mis​li
o bu​duć​nos​ti. Za sve vre​me ko​li​ko se poz​na​je​mo, Oli​ver je u svo​joj ka​ri​-
je​ri, ako to nije pre​ja​ka reč za tako ne​što, na​pra​vio samo je​dan ko​rak, i to
na​ni​že. Iz​ba​čen je iz Šeks​pi​ro​ve ško​le i pre​me​šten u ško​lu gos​po​di​na
Tima. A svi​ma je bilo jas​no da vre​di više od toga. Bilo je po​treb​no da ga
neko usme​ri ka pra​vom ci​lju, po​go​to​vo tada kad sam za​trud​ne​la... Ma,
znam da sam o ovo​me već go​vo​ri​la, go​vo​ri​la sam o tome u vezi sa Stju​-
ar​tom, ali is​ti​na je, i ja ne​mam čega da se sti​dim. Ni​sam že​le​la da se Oli​-
ver ra​zo​ča​ra.
Pret​pos​tav​ljam da je po​mi​njao psa gos​po​di​na La​ži​skea. Ima dve stva​ri
o ko​ji​ma svi​ma pri​ča, o zam​ku u selu koji sa sva​kim pre​pri​ča​va​njem pos​-
ta​je sve zna​čaj​ni​je ut​vr​đe​nje kr​sta​ša ili ka​tar​sko upo​ri​šte, i o psu. On je
dru​že​lju​biv pas, cr​ven​kas​to​sme​đeg, sjaj​nog krz​na, po ime​nu Po​li​dor, ali
je sada to​li​ko star da je pot​pu​no gluv. I Oli​ver i ja sma​tra​mo da je to
straš​no tuž​no, ali ne iz is​tog raz​lo​ga. Oli​ve​ru je tuž​no zbog toga što Po​li​-
dor više ne čuje zvi​žduk svog gos​po​da​ra dok še​ta​ju po po​lji​ma, i zbog
toga što se na​la​zi u sve​tu ti​ši​ne. Dok je meni tuž​no zbog toga što znam da
će ga jed​nog dana neko pre​ga​zi​ti. Iz kuće gos​po​di​na La​ži​skea is​tr​ča​va
tako ra​dos​no dah​ću​ći kao da oče​ku​je da će pro​ču​ti ako iz​a​đe na​po​lje. Vo​-
za​či ne oče​ku​ju da su psi glu​vi kad ih ugle​da​ju. Stal​no mis​lim kako će
neki mla​dić, koji bi kroz selo vo​zio malo brže, ugle​da​ti Po​li​do​ra koji trč​-
ka​ra oko​lo, i kako će taj nes​trp​lji​vi mla​dić tru​bi​ti i tru​bi​ti tom glu​pom
psu, i da će onda po​ku​ša​ti da ga za​obi​đe, ali pre​kas​no. Sve to vi​dim. I
rek​la sam gos​po​di​nu La​ži​skeu da bi tre​ba​lo da ga veže, ili da mu oko vra​-
ta sta​vi duži ko​no​pac. Re​kao mi je da je jed​nom to po​ku​šao, ali da je Po​-
li​dor sve vre​me cvi​leo i nije hteo da jede, pa ga je odve​zao. Re​kao je
kako želi da mu pas bude sre​ćan. Ja sam rek​la da se može biti sre​ćan ali
isto tako i prak​ti​čan. Neko će, pre ili kas​ni​je, zga​zi​ti tog psa. Pros​to znam
da će tako biti.
Shva​ta​te li šta hoću da ka​žem?

 Stju​art: Imao sam mno​go pla​no​va. Je​dan od pr​vih bio je da pot​pla​tim
de​voj​ku koja je išla u tu je​zi​vu ško​lu u ko​joj je Oli​ver pre​da​vao, da ga
op​tu​ži. Da kaže kako joj se udva​rao. A to bi ve​ro​vat​no i bilo tač​no - ako
ne baš za nju, onda za neku dru​gu. Mo​žda bi do​bio ot​kaz. Mo​žda bi se
ovo​ga puta i po​li​ci​ja ume​ša​la. U sva​kom slu​ča​ju, Džil bi saz​na​la zbog
kak​vog me je čo​ve​ka na​pus​ti​la. To bi je stal​no griz​lo, i ni​kad više ne bi
bila si​gur​na. Bio je to do​bar plan.
Kad sam do​šao u Ame​ri​ku, imao sam novi plan. Pre​tva​ra​ću se da sam
se ubio. Vi​di​te, hteo sam jako da ih po​vre​dim. Ni​sam bio si​gu​ran kako to
da iz​ve​dem. Jed​na od za​mis​li bila je da pod dru​gim ime​nom na​pi​šem za
sta​ri škol​ski ča​so​pis Edvar​di​jan, vest o smr​ti, i da se pos​ta​ram da ga Oli​-
ver do​bi​je. Raz​miš​ljao sam i o ne​kom po​sred​ni​ku koji bi, ona​ko neo​ba​-
vez​no, pre​neo vest do Lon​do​na. „Tuž​no kako je Stju​art pre​su​dio sebi, zar
ne? Ne, ni​ka​da nije pre​bo​leo ra​skid. O, nis​te zna​li...?” Ko bi to mo​gao da
ura​di? Neko. Neko kome bih pla​tio.
Iz​gle​da da sam i pre​vi​še raz​miš​ljao o toj ide​ji. One​ras​po​lo​ži​la me je.
Po​če​la je da me mami, ako me ra​zu​me​te. Da to stvar​no i ura​dim. Da sve
bude is​ti​ni​to i da ih kaz​nim. Tako da sam pres​tao.
Ali, još nije proš​lo. O, znam ja da se moj brak za​vr​šio. Ali, to još nije
proš​lo, sve dok ne bu​dem ose​tio da jes​te. Nije go​to​vo dok ne pres​ta​ne da
boli. A do toga ima još mno​go. I ne mogu da pres​ta​nem da mis​lim kako
nije fer to što se de​si​lo. Tre​ba​lo bi da sam u sta​nju da pre​đem pre​ko toga,
zar ne?
Ma​dam Va​jat i ja se do​pi​su​je​mo. Zna​te šta? Ima lju​bav​ni​ka. Sva​ka
čast, ma​dam Va​jat.

Oli​ver: Ovo ve​ro​vat​no nije stvar koju tre​ba reći, ali ja ni​ka​da ni​sam
bio ve​le​maj​stor u ka​zi​va​nju pra​vih stva​ri. Po​ne​kad mi ne​dos​ta​je Stju​art.
Daa, daa, ne mo​ra​te to da mi ka​že​te. Znam šta sam ura​dio. Žva​kao sam
kri​vi​cu kao bur​ski pe​šak dim​lje​no meso. I što je naj​go​re, po​ne​kad mis​lim
da je Stju​art čo​vek koji me je naj​bo​lje ra​zu​meo. Na​dam se da je do​bro.
Na​dam se da je na​šao neku finu, milu dra​ga​nu. Vi​dim ih kako ro​šti​lja​ju
nad žbu​njem me​ski​toa dok cr​ve​no​klju​ne pti​ce pe​va​či​ce u ni​skom letu
nad​le​ću trav​njak a ci​ka​de odje​ku​ju po​put zdru​že​nih žica Či​ka​škog sim​fo​-
nij​skog or​kes​tra. Že​lim mu sve, mom Stju​ar​tu: sre​ću, zdrav​lje, her​pes i
ve​se​lje. Po​že​leo bih mu i bure za vre​lu kup​ku kad bih znao da u nje​mu
neće dr​ža​ti trop​ske ribe. O, bogo moj, čim ga se se​tim poč​nem da se ki​-
ko​ćem.
Zna​te li da li ima de​voj​ku? Pi​tam se ima li kak​vu su​mrač​nu, taj​nu,
sek​su​al​nu op​se​si​ju. Šta bi to mo​glo da bude? Por​no​gra​fi​ja? Eg​zi​bi​ci​oni​-
zam? Erot​ski te​le​fon​ski raz​go​vo​ri? Las​civ​ni fak​so​vi? Ne, na​dam se da je
u šemi. Na​dam se da se nije uka​kio od stra​ha od ži​vo​ta. Že​lim mu... re​-
ver​zi​bil​nost.

Stju​art: Že​leo bih da od​mah ras​pra​vi​mo jed​nu stvar. Ve​ro​vat​no ste
za​bo​ra​vi​li, ali Oli​ver se čes​to ša​lio sa mnom zbog toga. Pa do​bro, ne to​li​-
ko sa mnom ko​li​ko na moj ra​čun. O tome kako mis​lim da je man​tra mar​-
ka auto​mo​bi​la. Tada sam mu to do​zvo​lja​vao, ali ovo mo​ram da ka​žem:
„Za​pra​vo, kaže se man​ta, Oli​ve​re, a ne man​tra.” Man​ta rej, da bu​de​mo
pre​ciz​ni. Moć​na stvar Dže​ne​ral mo​tor​sa, na​prav​lje​na na os​no​vu kor​ve​te.
Čak sam se po​igra​vao miš​lju da ku​pim jed​nu kad do​đem ova​mo. Ali, ne
bi se mo​glo reći da je moj stil. I, zar ne mis​li​te i vi da bi to bio malo pre​-
ve​lik us​tu​pak proš​los​ti?
U to da Oli​ver gre​ši mo​že​te biti si​gur​ni.

Ma​dam Va​jat: Stju​art mi piše. Ja ga oba​ve​šta​vam o no​vos​ti​ma, ako
ih ima. On ne može da pre​bo​li. Kaže da gra​di novi ži​vot, ali ose​ćam kako
nije u sta​nju da pre​bo​li.
Ne mogu da se na​te​ram da ga oba​ves​tim o je​di​noj stva​ri koja bi mu
mo​žda po​mo​gla da pre​bo​li. O bebi. On ne zna da ima​ju dete. Užas​no je
kada ima​te in​for​ma​ci​ju za koju mis​li​te da bi mo​gla ne​ko​ga po​vre​di​ti. A
kako mu ni​sam rek​la od​mah, zbog toga mi je još teže da mu ka​žem kas​-
ni​je.
Vi​di​te, jed​nog po​pod​ne​va kad su doš​li da me obi​đu, moja kćer je iz​aš​-
la iz sobe, a Stju​art je se​deo i če​kao na pre​gled, s ugla​ča​nim ci​pe​la​ma i
za​češ​lja​nom ko​som. Re​kao mi je: „Zna​te, mi ćemo ima​ti decu.” Odjed​-
nom se pos​ti​deo, i ka​zao: „Mis​lim, ne mis​lim sada... Ona još nije...” Za​-
tim se iz ku​hi​nje za​ču​la buka zbog čega mu je bilo još više ne​pri​jat​no, pa
je re​kao: „Džil još uvek ne zna za to. Mis​lim, ni​smo još raz​go​va​ra​li, ali
si​gu​ran sam, mis​lim, o bože...” Jed​nos​tav​no mu je po​nes​ta​lo reči. Rek​la
sam: „Sve je u redu, biće to naša taj​na”, i odjed​nom kao da mu je lak​nu​-
lo, a na licu mu se vi​de​lo da je​dva čeka da se Dži​li​jan vra​ti u sobu.
Se​ti​la sam se toga kad mi je Oli​ver sa​op​štio da je Dži​li​jan trud​na.
So​fi​ja Ana Lu​iza. Ne mis​li​te li da je to malo pre​ten​ci​oz​no? Mo​žda na
en​gle​skom bo​lje zvu​či, Sofi En Luiz. Ne, zvu​či kao unu​ka kra​lji​ce Vik​to​-
ri​je.

Dži​li​jan: Oli​ver je do​bar nas​tav​nik, ne bih že​le​la da po​mis​li​te ne​što
dru​go. Imao je mali vin d’hon​ne​ur kra​jem proš​log se​mes​tra i di​rek​tor je u
raz​go​vo​ru sa mnom is​ta​kao kako je u do​brim od​no​si​ma s uče​ni​ci​ma, i
kako ga svi cene. Oli​ver je kas​ni​je to iz​vr​gao ru​glu. Nje​gov stav je da je
pre​da​va​nje en​gle​ske „Co​nver​sa​ti​on et Ci​vi​li​sa​ti​on” ne​ve​ro​vat​no pros​to,
jer sva​ku bu​da​la​šti​nu koja ti pad​ne na pa​met uče​ni​ci pri​hva​ta​ju kao ne​-
pro​ce​nji​vo vre​dan pri​mer le Bri​tish sen​se of hu​mo​ur. Od nje​ga se može
oče​ki​va​ti da kaže tako ne​što. Oli​ver voli da se raz​me​će, ali za​pra​vo uop​-
šte nema sa​mo​po​uz​da​nja.
Sla​ti cve​će biv​šoj ženi dve go​di​ne pos​le ra​ski​da. O čemu se tu radi?
Dok sam odras​ta​la, sada mi se čini kako je to bilo ve​oma dav​no, proš​-
la sam kroz sve uobi​ča​je​ne raz​go​vo​re. Šta že​li​mo od mu​ška​ra​ca, za čim
tra​ga​mo? U druš​tvu os​ta​lih de​vo​ja​ka obič​no bih po​mi​nja​la ime​na film​-
skih zvez​da. Ali sebi sam rek​la da že​lim ne​ko​ga koga ću vo​le​ti, po​što​va​-
ti, ko će mi se do​pa​da​ti. Mis​li​la sam kako je to ono čemu tre​ba te​ži​ti, ako
že​lim da veza po​tra​je. I kada sam po​če​la da se vi​đam s mu​škar​ci​ma, uvek
mi se či​ni​lo da je to te​ško ko​li​ko i do​bi​ti tri ja​go​de na auto​ma​tu za koc​ku.
Do​bi​je​te jed​nu, pa onda mo​žda još jed​nu, ali dok stig​ne​te do tre​će ona
prva se već okre​nu​la. Pos​to​ja​lo je dug​me na kome je pi​sa​lo STOP ali iz​-
gle​da da nije bilo is​prav​no.
Lju​bav, po​što​va​nje, do​pa​da​nje. Mis​li​la sam kako sam sa Stju​ar​tom do​-
bi​la sve tro​je. Mis​li​la sam kako sam sa Oli​ve​rom do​bi​la sve tro​je. Mo​žda
sve tro​je nije mo​gu​će. Mo​žda je dvo​je naj​vi​še što se može do​bi​ti, jer je
STOP uvek u kva​ru.

 Ma​dam Riv: Kaže da je Ka​na​đa​nin. Iz Kve​be​ka sva​ka​ko nije. Hteo je
sobu sa uli​ce. Nije znao ko​li​ko os​ta​je. Po​no​vio mi je da je Ka​na​đa​nin. Pa
šta onda? No​vac nema boju.

Dži​li​jan: Pra​vi​la mo​ra​ju pos​to​ja​ti. Mo​ra​ju biti vrlo stro​ga, to je oči​-
gled​no, zar ne? Ne mo​že​te jed​nos​tav​no „biti sreć​ni”; mo​ra​te da uprav​lja​-
te svo​jom sre​ćom. To je jed​na od stva​ri koje sada znam. Doš​li smo ova​-
mo, kre​nu​li is​po​čet​ka, i to kako tre​ba ovaj put. Nova zem​lja, novi pos​lo​-
vi, beba. Oli​ver je dr​žao go​vo​re o El​do​ra​du, i tome slič​no. Jed​no​ga dana,
kad me je Sofi is​cr​pla više nego obič​no, pre​ki​nu​la sam ga.
„Slu​šaj, Oli​ve​re, jed​no od pra​vi​la je, nema van​brač​nih veza.”
„Che?”
„Nema van​brač​nih veza.”
Mo​žda sam to rek​la na po​gre​šan na​čin, ne znam, ali tada je stvar​no ot​-
ka​čio. Mo​že​te da za​mis​li​te tu re​to​ri​ku. Ne se​ćam se sve​ga, pla​šim se da
kad sam umor​na umem da uklju​čim jed​nu vr​stu sis​te​ma za pre​čiš​ća​va​nje
kad je Oli u pi​ta​nju. Iz​vla​čim samo ono što mi je neo​p​hod​no za odr​ža​va​-
nje raz​go​vo​ra.
„Oli​ve​re, samo ka​žem da... S ob​zi​rom na okol​nos​ti pod ko​ji​ma smo se
sre​li... s ob​zi​rom na to da su svi mis​li​li da smo lju​bav​ni​ci i da smo se
Stju​art i ja zbog toga ras​ta​li... Mis​lim pros​to da, zbog vlas​ti​te si​gur​nos​ti,
tre​ba da bu​de​mo na opre​zu.”
Oli​ver, kao što ste mo​žda pri​me​ti​li, ume da bude iz​u​zet​no sar​kas​ti​čan.
On to po​ri​če, kaže da je sar​ka​zam vul​ga​ran. „Ra​zi​gra​na iro​ni​ja au maxi​-
mum”, tvr​di. Mo​žda je i bio samo ra​zi​gran i iro​ni​čan kada mi je skre​nuo
paž​nju na to da, ko​li​ko se on seća, raz​log zbog koga ni​smo pos​ta​li lju​bav​-
ni​ci dok sam ja bila uda​ta za Stju​ar​ta jes​te taj što je on od​bio moje na​srt​-
lji​ve po​nu​de (na ovom mes​tu do​la​zi bo​ga​ta ana​tom​ska ter​mi​no​lo​gi​ja koju
ću iz​os​ta​vi​ti), i zato ako ne​kog tre​ba osum​nji​či​ti za švr​lja​nje onda sam to
ja, itd, itd. Što je, pret​pos​tav​ljam, sa​svim is​prav​no za​pa​ža​nje, je​di​no što
maj​ke s ma​lom de​com koje uz to i rade te​ško da ima​ju ener​gi​je da se va​-
lja​ju po kre​ve​tu i tome slič​no s dru​gim mu​škar​ci​ma.
Bilo je užas​no. Tak​mi​če​nje u na​dvi​ki​va​nju. Samo sam po​ku​ša​la da bu​-
dem prak​tič​na, po​ku​ša​la sam da iz​ra​zim ne​što za šta sam mis​li​la da do​la​-
zi iz lju​ba​vi pre​ma Oli​ve​ru, a on se iz​ner​vi​rao i po​bes​neo.
Ovak​ve stva​ri, ta​ko​đe, ne mogu od​mah da se za​bo​ra​ve. A još je teže
zbog vru​ći​ne koja ovde vla​da. Var​ni​či​li smo či​ta​ve na​red​ne ne​de​lje. I
zna​te šta? Taj glu​pi tenk koji vozi zbog toga što mis​li da je u fa​zo​nu, tri
puta se pok​va​rio. Tri puta! Pri​li​kom tre​ćeg kva​ra kada je spo​me​nuo kar​-
bu​ra​tor, ve​ro​vat​no sam iz​gle​da​la mal​či​ce sum​nji​ča​vo jer se oko​mio na
mene.
„Haj​de, reci.”
„Šta?”
„Reci već jed​nom.”
„U redu”, rek​la sam a zna​la sam da ne tre​ba. „Kako joj je ime?”
Is​pus​tio je ne​ka​kav krik, kao da je zbog toga što sam rek​la on is​pao
po​bed​nik, i dok sam ga gle​da​la kako sto​ji nada mnom, zna​la sam - obo​je
smo zna​li, čini mi se - da bi vrlo lako mo​gao da me uda​ri. Da sam nas​ta​-
vi​la, uda​rio bi me.
On je po​be​dio, a obo​je smo iz​gu​bi​li. Nije to bila neka pra​va sva​đa,
zbog ne​če​ga, jed​nos​tav​no je nas​ta​la iz be​smis​le​ne po​tre​be za sva​đom. Ni​-
sam bila us​peš​na u uprav​lja​nju sre​ćom.
Pos​le sam pla​ka​la. I po​mis​li​la sam: ŠVED​SKIH ROT​KA​VA, IN​DIJ​-
SKOG KROM​PI​RA, KA​ULI​JE​VOG PRO​KE​LJA. Niko ni​ka​da tom čiki
nije re​kao, niko ga nije is​pra​vio. Ili su ga is​prav​lja​li, a on nije hteo da slu​-
ša.
No, ovo nije En​gle​ska. Ovo je Fran​cu​ska, i zato ću vam dati dru​ga​či​je
po​re​đe​nje. Raz​go​va​ra​la sam ne​dav​no s gos​po​di​nom La​ži​ske​om. On ima
ne​ko​li​ko hek​ta​ra vi​no​gra​da van sela, i pri​čao mi je kako su u sta​ra vre​me​-
na is​pred sva​kog reda čo​ko​ta sa​di​li ru​žin grm. Na​vod​no, na ru​ža​ma se
prvo vi​de​lo ako se po​ja​vi neka bo​lest, tako da su ima​le ulo​gu sis​te​ma za
rano upo​zo​re​nje. Re​kao je kako je ta tra​di​ci​ja u ovom kra​ju za​mr​la, ali da
i da​lje pos​to​ji u dru​gim de​lo​vi​ma Fran​cu​ske.
Mis​lim da bi u stvar​nom ži​vo​tu lju​di tre​ba​lo da sade gr​mo​ve ruža. Po​-
treb​na nam je neka vr​sta sis​te​ma za rano upo​zo​re​nje.
Oli​ver je ovde dru​ga​či​ji. Za​pra​vo, sa​svim su​prot​no. Oli​ver je isti ona​-
kav ka​kav je i bio, samo što ovde de​lu​je dru​ga​či​je. Fran​cu​zi ga ne shva​ta​-
ju naj​bo​lje. Pre nego što smo se do​se​li​li ova​mo nije mi to pa​da​lo na pa​-
met, ali Oli​ver je od onih lju​di koji u odre​đe​nom kon​tek​s​tu do​bi​ja​ju na
zna​ča​ju. Kada sam ga upoz​na​la iz​gle​dao mi je straš​no eg​zo​tič​no; sada ne
de​lu​je to​li​ko ži​vo​pis​no. Nije reč samo o uti​ca​ju vre​me​na i bli​skos​ti. Reč
je o tome da, osim mene, nema dru​gih En​gle​za koji bi na nje​ga de​lo​va​li
pod​sti​caj​no, i to mu nije do​volj​no. Po​tre​ban mu je neko po​put Stju​ar​ta.
Isto kao te​ori​ja o bo​ja​ma. Kada sta​vi​te dve boje jed​nu po​red dru​ge, to uti​-
če na na​čin na koji vi​di​te sva​ku od njih. Prin​cip je upra​vo taj.

Stju​art: Uzeo sam tri ne​de​lje od​mo​ra. Oti​šao sam u Lon​don. Mis​lio
sam da ću to lak​še pod​ne​ti. Ni​sam glup, ni​sam od​la​zio na mes​ta na ko​ji​-
ma sam bio sa Džil. Bio sam samo u isto vre​me i tu​žan i ljut. Kažu kako
je tu​žan-ljut po​bolj​ša​na va​ri​jan​ta od tu​žan-tu​žan, ali ni​sam sa​svim si​gu​-
ran. Ako si tu​žan-tu​žan, lju​di su pre​ma tebi pri​jat​ni. Ali ako si tu​žan-ljut,
jed​nos​tav​no do​bi​ješ že​lju da sta​neš na​sred Tra​fal​gar sk​ve​ra i da se de​reš
na lju​de. NI​SAM JA KRIV! PO​GLE​DAJ​TE ŠTA SU MI UČI​NI​LI! ZA​-
ŠTO SE TO DE​SI​LO? NIJE FER. Lju​di koji su tuž​ni-lju​ti, ne us​pe​va​ju
da se iz​bo​re; oni po​lu​de. Ja sam kao ona oso​ba koju vi​di​te u me​trou kako
raz​go​va​ra sa so​bom tek ne​što malo glas​ni​je, oso​ba ko​joj se skla​nja​te s
puta. Ne pri​la​zi​te joj, mo​žda sko​či na vas ili vas gur​ne. Mo​žda se iz​ne​na​-
da baci pod voz - ili gur​ne vas pod nje​ga.
I tako sam oti​šao u po​se​tu ma​dam Va​jat. Ona mi je dala nji​ho​vu adre​-
su. Re​kao sam da hoću da im pi​šem jer su, kad smo se pos​led​nji put vi​de​-
li, po​ku​ša​li da se po​mi​ri​mo, a ja sam ih ot​ka​čio. Ni​sam si​gu​ran da mi je
ma​dam Va​jat po​ve​ro​va​la. Ona do​bro pro​ce​nju​je lju​de. I tako sam pro​me​-
nio temu i pi​tao je o nje​nom no​vom lju​bav​ni​ku.
„Mom sta​rom lju​bav​ni​ku”, od​go​vo​ri​la je.
„O”, re​kao sam za​miš​lja​ju​ći ne​kog sta​ri​jeg gos​po​di​na s će​be​tom pre​ko
kri​la. „Nis​te mi rek​li ko​li​ko je star.”
„Ne, mis​li​la sam, mog biv​šeg lju​bav​ni​ka.”
„Žao mi je.”
„Ne tre​ba da ti bude. Bilo je samo... pro​laz​no. Faut bien que le cor​ps
exul​te.”
„Da.” Zna​te, ni​sam mis​lio da upo​tre​bim baš tu reč. Da li se i na en​gle​-
skom telo exult? Mis​lim da se telo sjaj​no pro​ve​lo, ali ne znam tač​no da li
je eg​zal​ti​ra​no. Ili je to slu​čaj samo sa mnom.
Kada je doš​lo vre​me da po​đem, ma​dam Va​jat je rek​la: „Stju​ar​te, čini
mi se da je za to malo pre​ra​no.”
„Za šta?” Mis​lio sam da hoće da kaže da se ni​sam za​dr​žao do​volj​no.
„Da im se ja​viš. Pus​ti da pro​đe još neko vre​me.”
„Ali, hte​li su...”
„Ne, ne zbog njih. Zbog tebe.”
Raz​mis​lio sam još jed​nom, i ku​pio mapu. Uči​ni​lo mi se da je naj​bli​ži
aero​drom onaj u Tu​lu​zi, ali ni​sam i le​teo do Tu​lu​ze. Le​teo sam do Mon​-
pe​ljea. Vi​di​te, mo​žda sam mo​gao da odem i neg​de drug​de. Na po​čet​ku se
tako či​ni​lo. Vo​zio sam u su​prot​nom sme​ru. Onda sam po​mis​lio, ovo je
glu​po, i po​no​vo po​gle​dao mapu.
Kroz selo sam pro​šao dva puta bez za​us​tav​lja​nja. Prvi put sam bio ner​-
vo​zan pa sam vo​zio malo brže. Neki prok​le​ti pas je iz​le​teo i za​ma​lo da
mi ode pod toč​ko​ve; mo​rao sam da skre​nem. Sle​de​ći put sam vo​zio spo​-
ri​je i vi​deo gde je ho​tel.
Vra​tio sam se po mra​ku i uzeo sobu. Nije bilo ni​kak​vih pro​ble​ma.
Selo je de​lo​va​lo sa​svim pri​jat​no, ali i nije neka zam​ka za tu​ris​te.
Ni​sam že​leo da mi kažu: „O, ima​mo mi neke En​gle​ze u selu”, pa sam
gos​po​đi re​kao da sam iz Ka​na​de, i za sva​ki slu​čaj pri​ja​vio sam se pod
laž​nim ime​nom.

Dži​li​jan: Ne​mam pre​do​se​ća​nja, ni​sam vi​do​vi​ta. Ni​sam od onih koji će
reći: „Ose​ćam to u kos​ti​ma.” Ali čim sam čula, zna​la sam.
Is​kre​na da bu​dem, ot​kad smo se do​se​li​li ova​mo ni​sam mno​go raz​miš​-
lja​la o Stju​ar​tu. Naj​ve​ći deo vre​me​na po​sve​ću​jem de​te​tu. Ona se to​li​ko
brzo me​nja, uvek priv​la​či paž​nju ne​čim no​vim, na nju mi od​la​zi sva​ki
tre​nu​tak. Za​tim, tu je Oli​ver, a i moj po​sao.
Na Stju​ar​ta mis​lim samo kad mi loše ide. Ne zvu​či fer, ali je is​ti​na.
Re​ci​mo, kada prvi put shva​ti​te da ne mo​že​te, ili, u sva​kom slu​ča​ju, da ne
pla​ni​ra​te da ka​že​te sve čo​ve​ku za koga ste se uda​li. Proš​la sam kroz to s
Oli​ve​rom, baš kao i sa Stju​ar​tom. Ne mis​lim pri​tom da je u pi​ta​nju puka
laž, već pre iz​ves​no pri​la​go​đa​va​nje stva​ri, malo eko​no​mi​sa​nje s is​ti​nom.
Kada se desi dru​gi put, iz​ne​na​đe​nje je ma​nje, ali vas na​vo​di da se se​ti​te
one prve pri​li​ke.
U sre​du uju​tro sta​ja​la sam kraj kom​bi​ja za pro​da​ju ribe. U En​gle​skoj
svi sto​je u redu. Ovde samo pri​đe​te kom​bi​ju, i lju​di zna​ju ko je sle​de​ći, i
ako ste na redu a ne žuri vam se, jed​nos​tav​no pus​ti​te ne​ko​ga da ide is​pred
vas. Suis pas pre​ssée. Pos​le vas. Ma​dam Riv je sta​ja​la po​red mene i upi​-
ta​la me da li En​gle​zi vole pas​tr​m​ku.
„Na​rav​no”, rek​la sam.
„Tre​nut​no imam jed​nog En​gle​za. Sont fous, les An​gla​is.” Na​sme​ja​la
se dok je ovo go​vo​ri​la da bi mi sta​vi​la do zna​nja da mene ne uklju​ču​je u
to uop​šta​va​nje.
Taj En​glez je sti​gao pre tri dana i či​ta​vo vre​me pro​vo​di u sobi. Iz​u​zev
kada se is​krao jed​nom ili dva puta, kas​no noću. Re​kao je da je Ka​na​đa​-
nin, ali ima en​gle​ski pa​soš, a i ime iz pa​so​ša raz​li​ku​je se od onog pod ko​-
jim se pri​ja​vio.
Kako sam to čula, zna​la sam. Zna​la sam.
„Ima li ka​nad​sko ime?” pi​ta​la sam ona​ko uz​gred.
„Koja su ka​nad​ska ime​na? Ja ne pri​me​ću​jem raz​li​ku. Zove se Juz,
tako ne​ka​ko. Je 1’ to ka​nad​sko?”
Juz . Ne, to i nije na​ro​či​to ka​nad​sko ime. Ja sam ne​ka​da bila ma​dam
Stju​ar​ta Juza, smo što ni​ka​da ni​sam uze​la nje​go​vo pre​zi​me. Mis​lio je da
je​sam, ali za​pra​vo ni​sam. Ni​sam uze​la ni Oli​ve​ro​vo.

Oli​ver: Do​bro se vla​dam. Opo​na​šam fons et ori​go do​ma​ćih vr​li​na. Da
smo ima​li bli​zan​ce dao bih im ime​na Lar i Pe​nat. Zar te​le​fo​ni​ram kad
god za​pre​ti tu​lu​ška tro​most? Zar ne us​ta​jem po mr​k​loj noći da me​njam
pr​lja​ve pe​le​ne male Sal i ne ko​ris​tim vlaž​ne ubru​se? Zar ni​sam po​nos​ni
ne​go​va​telj tek za​če​te ba​šte s po​vr​ćem, i zar moje pur​pur​ne pu​za​vi​ce čak i
sada ne oba​vi​ja​ju drh​tu​ra​vo vi​gva​me od bam​bu​sa?
Či​nje​ni​ca je da Džil u ovom tre​nut​ku i nije na​ro​či​to ras​po​lo​že​na za
seks. Kao kad ho​će​te da par​king-sat ugu​ra​te u školj​ku. De​ša​va se to, de​-
ša​va se to. Pre​ma ubu​đa​ve​lom mitu koji se pre​no​si les blan​c​hi​sse​uses
d’an​tan, po​t​vr​đe​na je is​ti​na da u toku lak​ta​ci​je mo​glie ne može za​trud​ne​-
ti. Naj​zad sam u po​zi​ci​ji da lo​ci​ram kri​vu​da​vu pu​ta​nju is​ti​ne koja je na​lik
kre​ta​nju žive i koja ovom mitu daje spe​ci​fič​nu te​ži​nu (iz​vi​ni​te zbog her​-
ni​je). Či​nje​ni​ca je da mo​glie koja doji ne​ret​ko od​bi​ja nas​to​ja​nja or​nog
skla​di​šta gena za koje se uda​la: ni​en​te ho​ri​zon​tal​ni džo​ging. Nije ni čudo
što ne os​ta​je u dru​gom sta​nju.
Što je po​ma​lo ne​pra​ved​no ako se uzme u ob​zir da je mala Sal za​pra​vo
nje​na ide​ja. Ja sam sav bio za to da ko​tr​lja​mo kao i do tada.

Stju​art: Re​kao sam sebi da ne​mam plan a imao sam ga. Pre​tva​rao
sam se da u Lon​don do​la​zim sa​svim slu​čaj​no. Da le​tim do Mon​pe​ljea
samo da bih oba​vio neki po​sao. Da se de​si​lo da sam pro​la​zio kroz selo i,
kak​va slu​čaj​nost...
Do​šao sam da bih se su​očio s nji​ma. Do​šao sam da bih stao na​sred
Tra​fal​gar sk​ve​ra i vi​kao. Kad bu​dem sti​gao don​de zna​ću šta da ura​dim.
Zna​ću šta da ka​žem kad bu​dem sti​gao don​de. NI​SAM JA KRIV PO​GLE​-
DAJ​TE ŠTA STE MI URA​DI​LI. ZA​ŠTO STE MI TO URA​DI​LI? Ili, još
bo​lje, neću da se su​očim s nji​ma, su​oči​ću se s njom. To je nje​no mas​lo.
Naj​zad, ona je bila ta koja je rek​la da.
Sa​če​ka​ću dok Oli​ver ne kre​ne u svo​ju skr​na​vu malu ško​lu u Tu​lu​zi, u
ko​joj pre​da​je. U pri​či ma​dam Va​jat zvu​ča​la je sa​svim pris​toj​no, ali oče​ki​-
vao bih da zbog lo​jal​nos​ti pre​te​ru​je. Kla​dim se da je rupa. Hteo sam da
sa​če​kam dok ne ode pa da onda po​se​tim Dži​li​jan. Pro​na​šao bih reči, neke
reči.
Ali sada ne mogu. Po​gle​dao sam kroz pro​zor i spa​zio je. Iz​gle​da​la je
pot​pu​no isto, u ze​le​noj ma​ji​ci koje se vrlo do​bro se​ćam. Skra​ti​la je kosu,
što me je štrec​nu​lo, ali ne​što dru​go me je štrec​nu​lo još više. Dr​ža​la je
bebu. Svo​ju bebu. Nji​ho​vu bebu. Bebu prok​le​tog Oli​ve​ra.
Za​što me nis​te upo​zo​ri​li, ma​dam Va​jat?
To me je do​tuk​lo. Pod​se​ti​lo me je na bu​duć​nost koju ni​ka​da neću ima​-
ti. Na sve ono što mi je odu​ze​to. Ni​sam si​gu​ran da mogu da se no​sim s
tim.
Šta mis​li​te, jesu li se sve vre​me tu​ca​li? Ni​kad mi nis​te rek​li šta mis​li​te,
zar ne? Ne​ka​da sam mis​lio da jesu, onda sam se smi​rio i mis​lio da nisu, a
sada po​no​vo mis​lim da jesu. Sve vre​me. Za​dr​ža​lo mi se u gla​vi to groz​no
se​ća​nje. Ne mogu čak ni da se os​vr​nem na taj de​lić svog ži​vo​ta i da ka​-
žem da je bio sre​ćan. Za​tro​va​li su je​di​nu do​bru stvar iz moje proš​los​ti.
 Oli​ver ima sre​će. Lju​di po​put mene ne ubi​ja​ju dru​ge lju​de. Ne bih
umeo da mu sre​dim koč​ni​ce na ko​li​ma. Jed​nom sam se na​pio i uda​rio ga,
ali na os​no​vu toga ni​sam ste​kao ose​ćaj za slič​ne stva​ri.
Vo​leo bih da mogu da po​be​dim Oli​ve​ra ar​gu​men​ti​ma. Vo​leo bih da or​-
ga​ni​zu​je​mo neku de​ba​tu i da mu do​ka​žem kak​vo je gov​no is​pao, i kako
ni​šta od sve​ga nije bila moja kri​vi​ca i kako bi Dži​li​jan sa mnom bila sreć​-
na. Ali, to tako ne ide. Kao prvo, on bi pre​vi​še uži​vao u tome, i na kra​ju
bi se sve vr​te​lo oko nje​ga, ne mene, i oko toga ko​li​ko je on in​te​re​san​tan,
ko​li​ko je on slo​žen. Sve bi se za​vr​ši​lo tako što bih ja re​kao UMUK​NI
NIJE TAČ​NO ODJE​BI a ni to ne bi bilo za​do​vo​lja​va​ju​će.
Po​ne​kad se te​šim miš​lju kako je Oli​ver ne​us​pe​šan. Šta je ura​dio u pos​-
led​njih de​set go​di​na iz​u​zev što je ne​ko​me ukrao ženu i pres​tao da puši?
Pa​me​tan je, to ni​ka​da ni​sam po​ri​cao, ali nije do​volj​no pa​me​tan da uvi​di
da je po​treb​no ne​što više od pa​me​ti. Nije do​volj​no da se čo​vek tek ra​zu​-
me u stva​ri i da je za​ba​van. Oli​ver je odu​vek imao ot​pri​li​ke ovak​vu stra​-
te​gi​ju u ži​vo​tu: za​do​vo​ljan je onim što jes​te, i sma​tra da ako bude iz​dr​žao
do​volj​no dugo neko će na​ići i dati mu no​vac samo zato da bi nas​ta​vio da
bude ono što jes​te. Slič​no pro​la​ze lju​di koji iz​vo​de per​for​man​se. Samo
što ovo još niko nije ra​dio, a is​kre​no re​če​no, šan​se da neko za​ba​sa u ovo
selo i po​nu​di mu an​ga​žman sa​svim su za​ne​mar​lji​ve. U me​đu​vre​me​nu
ima​mo šta? Eks​pa​tri​ra​nog En​gle​za sred​njih tri​de​se​tih go​di​na, sa že​nom i
de​te​tom, koji sas​tav​lja kraj s kra​jem u unu​traš​njos​ti Fran​cu​ske. Iz​aš​li su
iz lon​don​skog tr​ži​šta ne​kret​ni​na, a kad jed​nom iz​a​đe​te, ve​ruj​te mi, ula​ska
više nema. (Zbog toga sam ot​ku​pio Dži​lin deo kuće. Ima​ću gde da se vra​-
tim.) Za​miš​ljam Oli​ve​ra u go​di​na​ma koje do​la​ze, je​dan je od onih po​lu​hi​-
pi ti​po​va koji obi​la​ze ba​ro​ve i ži​ca​re piće od En​gle​za ras​pi​tu​ju​ći se da li u
Lon​do​nu još uvek pos​to​je oni ve​li​ki cr​ve​ni auto​bu​si, i uz​gred, jes​te li za​-
vr​ši​li s či​ta​njem tog Dej​li te​le​gra​fa?
I reći ću vam ne​što. Dži​li​jan to neće tr​pe​ti. Iz go​di​ne u go​di​nu. U os​-
no​vi, ona je vrlo prak​tič​na, pre​du​zim​lji​va oso​ba koja voli da zna šta se
do​ga​đa i ne pod​no​si br​lja​nje. Oli​ver je jed​na br​ljo​ti​na. Mo​žda bi tre​ba​lo
da se za​pos​li i da ga os​ta​vi u kući s de​com. Samo što će on šer​pu sta​vi​ti u
ko​lev​ku i gre​škom će sku​va​ti bebu. Či​nje​ni​ca je da ona mno​go bo​lje ide
uz mene, nego uz Oli​ve​ra.
 Oh, sra​nje. Sra​nje. Re​kao sam da ni​ka​da više neću raz​miš​lja​ti o tome.
Sra​nje. Ja sam... slu​šaj​te, sa​če​kaj​te samo malo, ho​će​te li? Ne, u redu je.
Ne, samo me os​ta​vi​te na miru. Znam tač​no ko​li​ko ovo tra​je. Tač​no znam.
Za​bo​ga, pa vež​bam već do​volj​no dugo.
Hhhh. Ffff. Hhhh. Ffff. Hhhh.
U redu.
Okej.
Okej.
Okej.
Jed​na od do​brih stva​ri u Ame​ri​ci jes​te što u bilo koje doba dana ili
noći mo​že​te na​ba​vi​ti sve što vam tre​ba. De​ša​va​lo mi se, ne to​li​ko ret​ko,
da bu​dem sam i malo pri​pit, i tada bih na​ru​čio cve​će za Džil. In​ter​na​ci​-
onal​ne cvet​ne po​šilj​ke te​le​fo​nom. Samo im date broj kre​dit​ne kar​ti​ce i
oni ura​de sve os​ta​lo a do​bra stvar je što ne stig​ne​te da se pre​do​mis​li​te.
„Po​ru​ka, gos​po​di​ne?”
„Nema po​ru​ke.”
„A-ha, taj​no iz​ne​na​đe​nje?”
Da, taj​no iz​ne​na​đe​nje. Samo, ona će zna​ti. I mo​žda će je peći sa​vest.
To mi ne bi sme​ta​lo. To​li​ko bi bar mo​gla da mi uči​ni.
Kao što re​koh, ne ba​vim se više do​pa​da​njem.

Oli​ver: Bio sam u ba​šti i po​ma​gao loše pos​tav​lje​nim pu​za​vi​ca​ma.
Ras​tu kako tre​ba, s uvi​ju​ci​ma, samo što su sle​pe kao ma​či​ći pa idu u po​-
greš​nom prav​cu. Zato nji​ho​ve než​ne stab​lji​ke mo​ra​te usme​ri​ti uz štap i
pro​ve​ri​ti da li su se uhva​ti​le za nje​ga. Slič​no je kada mala Sal steg​ne moj
sred​nji prst kao pu​za​vi​ca bam​bus.
Nije li ovo ži​vot?
Džil je pos​led​njih dana malo raz​dra​ž​lji​va. Pos​t​par​tal​no, pred​mens​tru​-
al​no, ili zbog lak​ta​ci​je, sada je to teže odre​di​ti. Ti​er​cé ka​rak​te​ra, i Oli
gubi. Oli još jed​nom ne us​pe​va da vas ra​zo​no​di, pet​na​es​ti nas​ta​vak. Mo​-
žda tre​ba da po​hi​tam u phar​ma​cie i po​tra​žim neki an​ti​pi​re​tik.
Ali vama sam još uvek za​ba​van, zar ne? Ma​kar malo? Haj​de, priz​naj​-
te. Osmeh​ni​te se. Uglo​vi usa​na gore!
Lju​bav i no​vac: bila je to po​greš​na ana​lo​gi​ja. Kao da je Džil neka jav​-
no ogla​še​na kom​pa​ni​ja za koju sam dao po​nu​du. Slu​šaj​te, Džil uprav​lja
či​ta​vom prok​le​tom ber​zom, uvek je to ra​di​la. Žene to rade. Po​ne​kad i na
krat​ke sta​ze, ali uvek du​go​roč​no.

Dži​li​jan: On je u ho​te​lu pre​ko puta. Po​sma​tra našu kuću, naš auto​mo​-
bil, naš ži​vot. Kada uju​tro iz​a​đem na​po​lje da po​čis​tim is​pred kuće, mis​-
lim da mogu da vi​dim si​lu​etu na jed​nom od ho​tel​skih pro​zo​ra.
Ono što bih ja u ne​kom proš​lom vre​me​nu ura​di​la bilo bi da odem do
ho​te​la, da ga po​zo​vem i pred​lo​žim mu da o sve​mu pro​di​sku​tu​je​mo na ra​-
zu​man na​čin. Ali, ne mogu to da uči​nim. Pos​le bola koji sam mu na​ne​la,
ne mogu.
Zato mo​ram da ga če​kam. Pod us​lo​vom da zna šta je to što želi da ura​-
di, ili da kaže. Tu je već tri dana. A šta ako ne zna šta hoće?
Ako ne zna, onda mo​ram ne​što da mu dam, da mu po​ka​žem ne​što.
Šta? Šta bih mu mo​gla dati?

Ma​dam Riv: Pol je spre​mio pas​tr​m​ku s ba​de​mi​ma, na svoj uobi​ča​je​ni
na​čin. En​glez je re​kao da mu se do​pa​da, što je ujed​no prvi ko​men​tar koji
je do sada iz​re​kao o ho​te​lu, sobi, do​ruč​ku, ruč​ku ili ve​če​ri. A onda je re​-
kao ne​što što naj​pre ni​sam ra​zu​me​la. Nje​gov fran​cu​ski nije na​ro​či​to do​-
bar, ima tvrd iz​go​vor, pa sam ga za​mo​li​la da mi po​no​vi.
„Jed​nom sam ovo jeo sa svo​jom že​nom. Na se​ve​ru. Na se​ve​ru Fran​cu​-
ske.”
„Ona nije s vama, važa žena? Os​ta​la u Ka​na​di?”
Nije mi od​go​vo​rio. Re​kao je samo da želi cre​me ca​ra​mel a za​tim kafu.

Dži​li​jan: Imam ide​ju. Ne bi se još uvek mo​gla na​zva​ti pla​nom. Me​đu​-
tim, glav​na stvar jes​te da o njoj ne mogu, ne smem da go​vo​rim pred Oli​-
ve​rom. Za to pos​to​je dva raz​lo​ga. Prvi je da ne ve​ru​jem da će ura​di​ti pra​-
vu stvar uko​li​ko nije stvar​na. Ako ga za​mo​lim da ne​što ura​di, za​br​lja​će,
sve će pre​tvo​ri​ti u pred​sta​vu, a ovo mora iz​gle​da​ti stvar​no. Dru​gi raz​log
je taj što ja sama mo​ram to da oba​vim, sre​dim, ure​dim. To je moj dug.
Ra​zu​me​te li me?

Stju​art: Sto​jim kraj pro​zo​ra. Po​sma​tram i če​kam. Po​sma​tram i če​-
kam.

Oli​ver: Tik​ve lu​du​ju ovih dana. Ga​jim vr​stu koja se zove rond de
Nice. Sum​njam da ih ima​te u En​gle​skoj, gde bo​lje pro​la​ze one duge ka​-
bas​te, po​god​ne za raz​gled​ni​ce s mora. „Upra​vo se di​vi​mo va​šim tik​va​ma,
gos​po​di​ne Ble​kin​sop!” Kak​va be​smis​li​ca! Rond de Nice su, kako i samo
ime kaže, okru​gle. Beru se kad su veće od lop​ti​ce za golf a ma​nje od te​ni​-
ske lop​ti​ce, bla​go se po​pa​re, pre​se​ku na pola, br​daš​ce bu​te​ra, bi​ber, a
onda nas​la​đi​va​nje.
Dži​li​jan je si​noć po​če​la da me pro​pi​tu​je o jed​noj de​voj​ci iz ško​le. Pot​-
pu​no neo​s​no​va​no. Isto je tako mo​gla op​tu​ži​ti Pe​le​ja da je op​ko​ra​čio Me​-
li​san​du. (Iako mi se čini da se i to mo​ra​lo de​si​ti, zar ne?) U sva​kom slu​-
ča​ju, Dži​li​jan je po​če​la s va​ri​jan​tom kuče-kost. Da li mi se do​pa​da, mad​-
mo​azel Ka​ko​se​ono​zva​še - Si​mon? Da li se vi​đam s njom? Da li je zbog
toga ple​me​ni​ti pežo proš​le ne​de​lje po​no​vo imao na​pad? Na kra​ju sam, u
že​lji da raz​mon​ti​ram minu, pro​mrm​ljao, „Dra​ga moja, ona nije ni upo​la
do​volj​no lepa” - ne​pri​kri​ve​na alu​zi​ja, što ćete ume​ti da ce​ni​te, na jed​nu
od Oska​ro​vih sen​ten​ci iz​re​če​nih na su​đe​nju. Ne​pa​met​no, ne​pa​met​no!
Kao i Oskar, i Oli je zbog vis​pre​nos​ti dos​peo samo do za​tvo​ra. A do kra​ja
ve​če​ri tam​ni​ca u Re​din​gu li​či​će na ho​tel Džor​dž V. Šta se to tre​nut​no de​-
ša​va sa Džil? Da li vi zna​te?
Ako me ne​što iz​lu​đu​je to je kad me op​tu​žu​ju za te​les​no nas​la​đi​va​nje a
meni čak ni dla​no​vi nisu po​če​li da se zno​je.

Dži​li​jan: Nije u redu? Šta je u redu? Kada je u redu ima​lo bilo kak​ve
veze s na​či​nom na koji ži​vi​mo? Ne​ma​mo vre​me​na da raz​miš​lja​mo o
tome. Jed​nos​tav​no mo​ram da nas​ta​vim s ovim. Da sre​dim stva​ri za Stju​-
ar​ta. Du​gu​jem mu to.

Stju​art: Sva​kog ju​tra, na​kon što Oli​ver ode, iz​la​zi i čis​ti uli​cu is​pred
kuće. Za​tim malo čis​ti i po putu, kao i os​ta​le žene iz sela. Zbog čega to
rade? Da bi ušte​de​le na ra​ču​ni​ma za ko​mu​na​li​je? Poj​ma ne​mam. Bebu
sta​vi u de​či​ju sto​li​cu unu​tra, tik uz vra​ta. Ne vi​dim odav​de da li je de​čak
ili de​voj​či​ca a i ne že​lim da znam. Stav​lja je u hlad, tako da je stal​no drži
na oku i da joj pra​ši​na ne ide u lice. Po​tom čis​ti, i po​vre​me​no po​gle​da u
prav​cu bebe i vi​dim kako otva​ra usta i go​vo​ri ne​što. Čis​ti, za​tim po​no​vo
ula​zi unu​tra, s me​tlom i be​bom.
Ne mogu to da pod​ne​sem. To je tre​ba​lo da bude moja bu​duć​nost.

Dži​li​jan: Mo​žda će us​pe​ti. Mo​žda je to ono što je Stju​ar​tu po​treb​no.
Kako god bilo, ni​šta bo​lje mi nije palo na pa​met. Uža​sa​va me da raz​miš​-
ljam o tome kako on, za​miš​ljen, sedi u sobi iz​nad puta.
Si​noć sam po​če​la, i ve​če​ras ću nas​ta​vi​ti još malo. Su​tra uju​tro je vre​-
me da se pro​ba. Znam da Stju​art gle​da kako Oli​ver od​la​zi - vi​de​la sam ga
na pro​zo​ru. A Oli​ver ume da bude ner​vo​zan kad mora da us​ta​je noću da
pre​svu​če Sofi. Obič​no mu iz​a​đem u su​sret kad je nje​gov red, ali su​tra
neću.
Ve​ći​na lju​di je tak​va da kada ura​de ne​što što nije tre​ba​lo, na​lju​te se
ako ih op​tu​ži​te zbog toga. Kri​vi​ca se is​po​lja​va kao bes. To je nor​mal​no,
zar ne? E, kod Oli​ve​ra je obr​nu​to. Ako ga op​tu​ži​te zbog ne​če​ga što je
ura​dio, nje​ga to kao da za​bav​lja, go​to​vo da vam čes​ti​ta zbog toga što ste
ga ra​zot​kri​li. Ono što mu za​is​ta sme​ta jes​te da ga op​tu​ži​te za ne​što što
nije uči​nio. Kao da u sebi mis​li, bože, pa tre​ba​lo je ipak to da ura​dim.
Sve dok pos​to​ji sum​nja da sam ne​što ura​dio, mo​gao bih baš i da ura​dim,
ili ba​rem da pro​bam. Dak​le, de​li​mič​no je ljut zbog toga što je pro​koc​kao
svo​ju šan​su.
Zbog toga sam oda​bra​la Si​mon. Jed​nu od onih oz​bilj​nih mla​dih Fran​-
cu​ski​nja koje su uvek bla​go na​mr​šte​ne. Od onih koje u Oli​ve​ru ne vide
ni​šta po​seb​no. Se​ćam se da mi je nju po​me​nuo neko na vin d’hon​ne​ur
zbog toga što je čini mi se jed​nom is​pra​vi​la Oli​ve​rov en​gle​ski iz​go​vor na
času. To mu se nije mo​glo do​pas​ti.
Tako da sam se opre​de​li​la za nju. Iz​gle​da da je upa​li​lo.
Čis​to ona​ko uz​gred, da li mis​li​te da mi je Oli​ver ve​ran ot​ka​ko smo u
bra​ku? Iz​vi​ni​te, pi​ta​nje nije na mes​tu.
Pos​to​je raz​ni pro​ble​mi ve​za​ni za moj po​du​hvat. Prvi je, ako bude de​-
lo​va​lo, ve​ro​vat​no ćemo mo​ra​ti da na​pus​ti​mo selo. Do​bro, to se može sre​-
di​ti. Dru​gi, da li da, na​kon sve​ga, ka​žem Oli​ve​ru o čemu je reč? Ili da mu
ne ka​žem ni​ka​da? Da li će ra​zu​me​ti ono što sam ura​di​la, ili će još više iz​-
gu​bi​ti po​ve​re​nje u mene? Ako bi saz​nao da je sve bilo is​pla​ni​ra​no, mo​žda
mi ni​ka​da više neće ve​ro​va​ti.
Pos​to​ji tu još je​dan ri​zik. Ne, si​gur​na sam da ću us​pe​ti da nas vra​tim u
pr​vo​bit​no sta​nje. Umem da uprav​ljam stva​ri​ma, do​bro to ra​dim. A kad se
sve za​vr​ši, os​lo​bo​di​će​mo se Stju​ar​ta, i Stju​art će se os​lo​bo​di​ti nas.
Čini mi se da se no​ćas neću nas​pa​va​ti. Ali neću os​lo​bo​di​ti Oli​ve​ra
duž​nos​ti da pre​svu​če Sofi.
Zna​te, mr​zim što mo​ram ovo da ra​dim. Ali ako zas​ta​nem da još jed​-
nom raz​mis​lim, to​li​ko će mi biti od​boj​no da neću ni​šta ura​di​ti.

Stju​art: Za​gli​bio sam se. Pot​pu​no sam se za​gli​bio. Pa​ra​li​zo​vao. Kad
uga​se sve​tla, što je obič​no iz​me​đu 11.45 i 11.48, ja idem u šet​nju. Ina​če
samo sto​jim kraj pro​zo​ra.
Po​sma​tram. Po​sma​tram, i mis​lim, ovo je ne​ka​da bila moja bu​duć​nost.

Dži​li​jan: Obu​zi​ma me strah. Da li je to pra​va reč? Mo​žda mis​lim na
pre​do​se​ćaj. Ne, ne mis​lim. Strah. A stra​hu​jem od sle​de​ćeg: da će ono što
bu​dem po​ka​za​la Stju​ar​tu, pos​ta​ti stvar​nost.

Oli​ver: Zna​te šta ja mis​lim? Mis​lim da na auto​pu​tu ži​vo​ta tre​ba pos​ta​-
vi​ti zna​ke. CHUT​TE DE PI​ER​RES. CHA​USSÉ DE​FOR​MÉE, RO​UTE
INON​DA​BLE. Tako je, taj je pra​vi. RO​UTE INON​DA​BLE. OPAS​-
NOST: PUT POD​LO​ŽAN PO​PLA​VA​MA. To tre​ba da pos​ta​ve na sva​koj
kri​vi​ni.

Stju​art: Iz​la​zim u šet​nju. „Pos​le po​no​ći”.

I dok se nebo obla​či
Noć​ne pti​ce mi ša​pu​ću...

Dži​li​jan: Kad sam bila mala, otac je čes​to go​vo​rio: „Ne pra​vi gri​ma​se,
na​te​ra​ćeš ve​tar da pro​me​ni smer.” Šta ako ve​tar sada pro​me​ni smer?

Oli​ver: Is​u​se. Is​u​se.
Okej. Žao mi je. Nije tre​ba​lo to da ura​dim. Ni​ka​da se neće po​no​vi​ti. Ja
za​pra​vo ni​sam ta​kav.
Bože, imao sam vra​ški do​bru ide​ju, da pro​fu​ram pra​vo kroz Tu​lu​zu i
da se ni​ka​da ne vra​tim. Sve ono što pri​ča​ju o že​na​ma, to je is​ti​na, zar ne?
Pre ili kas​ni​je, is​pos​ta​vi se da je sve to is​ti​na.
Da​ni​ma me gnja​vi. Kao... oh, pro​baj​te za pro​me​nu sami da smis​li​te
neko je​be​no po​re​đe​nje s ope​rom. Dos​ta mi je da sve sam ra​dim.
Ona je umor​na, ja sam umo​ran, u redu? Ko je de​žu​rao či​ta​ve ne​de​lje
kraj ju​ni​or​ki​ne noše? Ko sva​ko​ga dana pro​vo​di sate na A6l? Špan​ska in​-
k​vi​zi​ci​ja je pos​led​nja stvar koju že​lim kada do​đem kući.
Evo kako je bilo. Kad sam se si​noć vra​tio kući, la Ži​li​jan baš i nije
ima​la naj​e​že​ne bra​da​vi​ce kad me je ugle​da​la. Zato sam pre​šao u ba​štu i
po​čeo da pa​lim neko suvo liš​će. Za​što ja to ra​dim? Na​rav​no, od​mah je
za​klju​či​la, da bih pri​krio in​kri​mi​ni​šu​ći mi​ris par​fe​ma moje to​bož​nje lju​-
bav​ni​ce. Mo​lim vas lepo.
I tako da​lje. Naj​ve​ći deo ve​če​ri pro​te​kao je u tom tonu. U kre​vet sam
oti​šao iz​nu​ren. Na spa​va​ći​ci uobi​ča​je​ni ka​ta​nac, nije da sam po​ku​šao da
ga otvo​rim. Tri sata uju​tro. Nuž​nič​ke duž​nos​ti. Iz​gle​da da se fe​kal​ni
smrad in​ten​zi​vi​rao ot​kad je ma​lec​ka ko​nač​no na čvr​stoj hra​ni. Iz po​uz​da​-
nih iz​vo​ra saz​na​jem da je ovo pra​vi po​ve​ta​rac. Ru​ži​na vo​di​ca i sve​ži ja​-
gli​čak spram ono​ga što sle​di.
Bu​dil​nik se ogla​ša​va než​no po​put kle​pe​tu​še. I tako sve kre​će is​po​čet​-
ka. Za do​ruč​kom. Ni​ka​da nije bila ovak​va, iz​a​zi​va​la me je kao da to go​di​-
na​ma čini. Zna​la je tač​no gde tre​ba da ubo​de. Aku​pun​k​tu​ra sva​đe. Po​gle​-
dao sam joj lice, to lice u koje sam se za​lju​bio onog dana kad se uda​la za
po​greš​nu oso​bu. Bilo je cr​ve​no od besa. Kosa joj je iz​ra​ža​va​la pre​zir pre​-
ma čet​ki a i lice joj se odrek​lo ju​tar​njeg lo​si​ona. Usta je otva​ra​la i za​tva​-
ra​la i ja sam po​ku​šao da ne slu​šam i ni​sam pres​tao da mis​lim kako bi za
po​če​tak bilo do​bro da ne iz​gle​da kao raš​ču​pa​na na​džak-baba jer bi tako
lak​še ube​di​la svog muža da ne tre​ba da ima lju​bav​ni​cu koju u sva​kom
slu​ča​ju i nema. Mis​lim, stvar​no nad​na​rav​no. Ul​tra-nad​na​rav​no.
A onda je po​če​la da me ga​nja po kući. I tu se mo​ra​lo od​lu​či​ti da li je
bo​les​na ili nije, i iako se po​na​ša​la kao da jes​te, ni​sam us​peo da ube​dim
sebe da je tako. Što zna​či da sam se drao na nju is​tom me​rom. Za​tim sam
po​čeo da se spre​mam za po​la​zak na po​sao pa me je op​tu​ži​la da be​žim i
da idem da se vi​dim sa svo​jom de​voj​kom, i tako smo ur​la​li jed​no na dru​-
go dok ni​smo sti​gli do ulaz​nih vra​ta.
 A onda se nas​ta​vi​lo i da​lje. I da​lje. Pra​ti​la me je do kola kre​šte​ći kao
vra​na. Na​sred glav​ne uli​ce. Iz sveg gla​sa, op​tuž​be, kako se to kaže, lič​ne
i pro​fe​si​onal​ne pri​ro​de, pred svi​ma koji su gle​da​li. Kre​šta​nje. Iz ne​kog
raz​lo​ga koji ni​sam us​peo da do​ku​čim dr​ža​la je Sal u na​ru​čju i na​pa​da​la
me, na​pa​da​la me je dok sam pet​ljao oko bra​ve na pe​žou. Ci​mao sam i vu​-
kao. I je​be​na bra​va nije hte​la da se ot​klju​ča. A ona mi tu sto​ji sa svo​jim
su​lu​dim op​tuž​ba​ma. I zato sam je jed​nos​tav​no uda​rio, uda​rio sam je pre​-
ko lica ru​kom u ko​joj sam dr​žao klju​če​ve i po​se​kao je. Mis​lio sam da ću
do​ži​ve​ti nerv​ni slom, po​gle​dao sam je kao da je pi​tam, ovo nije stvar​no,
zar ne? Za​us​ta​vi​te tra​ku. Pri​tis​ni​te dug​me za pre​mo​ta​va​nje una​zad, pa to
je samo tra​ka, zar ne? A ona je s mrž​njom na licu nas​ta​vi​la da za​ur​la​va
kao luda. Ni​sam mo​gao da ve​ru​jem. „Umuk​ni”, „Umuk​ni”, „Umuk​ni”,
vi​kao sam i kada nije hte​la da pres​ta​ne, uda​rio sam je po​no​vo. Onda sam
ra​zva​lio bra​vu na vra​ti​ma, usko​čio u kola i odve​zao se.
Po​gle​dao sam u re​tro​vi​zor. Još uvek je sta​ja​la na​sred uli​ce, u jed​noj
ruci dr​že​ći bebu, dru​gom pri​ti​ska​ju​ći ma​ra​mi​com po​se​ko​ti​nu na licu.
Odve​zao sam se. Ona je još uvek bila tamo. Vo​zio sam kao ma​ni​jak, ili
ba​rem ono​li​ko brzo ko​li​ko bi vo​zio ma​ni​jak koji je za​bo​ra​vio da iz​a​đe iz
dru​ge br​zi​ne. Za​tim sam oš​trim za​okre​tom sav​la​dao kri​vi​nu kod Za​druž​-
ne vi​na​ri​je i više je nije bilo u re​tro​vi​zo​ru.

Ma​dam Riv: Sont fous, les An​gla​is . Onaj Ka​na​đa​nin iz sobe broj 6
koji iz​la​zi samo po mra​ku: on je En​glez. Dva puta mi je re​kao da je Ka​-
na​đa​nin ali os​ta​vio je pa​soš na​po​lju pa smo ga de​voj​ka i ja vi​de​le kad
smo doš​le da spre​mi​mo sobu. Nije nam ka​zao ni svo​je pra​vo ime. Pro​me​-
nio ga je. Bio je vrlo tih, ne​de​lju dana je bo​ra​vio u sobi, a na od​la​sku se
ru​ko​vao sa mnom, prvi put se na​sme​šio i re​kao da je sre​ćan.
I onaj mla​di par koji je ku​pio kuću sta​rog Ber​ta​na. De​lo​va​li su sim​pa​-
tič​no, ona je bila vrlo po​nos​na na svo​ju bebu, on je bio po​no​san zbog
svog glu​pog sta​rog pe​žoa koji se stal​no kva​rio. Rek​la sam mu jed​nog
dana da bi tre​ba​lo da na​ba​vi mali reno 5 kao i svi os​ta​li. Re​kao mi je da
se odre​kao sa​vre​me​nog sve​ta. Znao je da go​vo​ri slič​ne glu​pos​ti, ali na sa​-
vr​še​no šar​man​tan na​čin.
I šta se onda de​si​lo? Bili su tu šest me​se​ci, lju​di​ma su po​če​li da se do​-
pa​da​ju, a onda su ima​li sva​đu s vri​šta​njem na​sred uli​ce. Svi su sta​li da
gle​da​ju. Na kra​ju, on nju dva puta uda​ri pre​ko lica, usko​či u sta​ra kola i
odve​ze se. Ona os​ta​ne na​sred puta još ne​kih pet mi​nu​ta, sva kr​va​va u
licu, za​tim se vra​ti u kuću i više se ne po​ja​vi. Tada smo je vi​de​li pos​led​nji
put. Ne​de​lju dana kas​ni​je, po​ku​pe sve stva​ri i nes​ta​nu. Moj muž kaže da
su En​gle​zi lud i na​sil​nič​ki na​rod, i da ima​ju sa​svim je​dins​tven ose​ćaj za
hu​mor. Kuća je na pro​da​ju: ona tamo pre​ko, vi​di​te? Na​daj​mo se da će
sle​de​ći vlas​nik biti ra​zu​man. Ako baš mora da bude stra​nac, daj​te nam
Bel​gi​jan​ca.
Od toga doba nije se ni​šta zna​čaj​no de​si​lo u selu. La​ži​ske​ovog psa su
pre​ga​zi​la kola. Pas je bio gluv, a La​ži​ske je ma​to​ra bu​da​la. Rek​li smo mu
da tre​ba da veže tog psa. A on je re​kao kako ne želi da se meša u Po​li​do​-
ro​vu slo​bo​du i sre​ću. E pa, sad mu se ume​šao u slo​bo​du i sre​ću. Otvo​rio
je ulaz​na vra​ta, pas je iz​ju​rio, i jed​na kola su ga zga​zi​la. Ne​kim lju​di​ma
je bilo žao La​ži​skea. Meni nije. Rek​la sam mu: „Ti si ma​to​ra bu​da​la. Si​-
gur​no imaš en​gle​ske krvi u sebi.”
Sadržaj
TROJE 2
1: Svaki, svaka, svako 5
2: Pozajmiš mi funtu 16
3: Bio sam sjajan tog leta 28
4: Sada 39
5: Odavde sve počinje 40
6: Predupredite Alchajmera 53
7: E ovo je baš smešno 64
8: Okej, onda u Bulonj 74
9: Ne volim te 85
10: Ne znam da li da verujem u to 98
11: S ljubavlju &td. 99
12: Poštedite me Val, sebe poštedite Val 125
13: Šta ja mislim 146
14: Sada je u pepeljari samo jedna cigareta 147
15: Veliko spremanje 159
16: De consolatione pecuniae 169
17: Sont fous, les Anglais 177